Socijalna Politika FASPER

7/29/2019 Socijalna Politika FASPER

1/35

SOCIJALNA POLITIKA - Mira Lakidevid

1. Socijalna politika i socijalne vrednosti2. Klasifikacija potreba3. Socijalna politika i socijalne potrebe4. Jednakostpojmovno oreenje5. Jednakost i socijalna politika6. Pojmovno oeenje socijalne pravde7. Osnovna oreenja solidarnosti i

uzajamnosti

8. Pojam rutvene integracije9. Naini uspostavljanja i ciljevi rutvene

integracije

10.Oblici rutvene integracije11.Socijalna integracija i inioci koji utiu na

njeno oblikovanje

12.Uloga socijalne politike u procesu rutveneintegracije

13.Pojam socijalne sigurnosti14.Oblici institucionalizovane prakse sistema

socijalne sigurnosti

15.Pojam i predmet (i ciljevi) socijalne politike16.Pojam socijalnog razvoja17.Novije teorije socijalnog razvoja18.Pojmovno oreenje kvaliteta ivota19.Odnos ekonomskog i socijalnog razvoja20.Pojmovno oreenje socijalnog problema21.Funkcionalistiko shvatanje socijalnog

problema

22.Odnos socijalne politike i filozofije23.Odnos socijalne politike i sociologije24.Odnos socijalne politike i ekonomske nauke25.Odnos socijalne politike i pravne nauke26.Znaaj socijalnog prava27.Navedi determinante socijalne politike28.Globalna politika i politiki sistem i njihov

uticaj na socijalnu politiku

29.Ekonomski sistem i socijalna politika30.Ideologija i socijalna politika31.Religija i praksa socijalne politike32.Moral i socijalna politika

33.Liberalni kapitalizam,opte karakteristike,socijalne ideje i praksa

34.Utopijska kritika socijalnog stanja u vremeliberalnog kapitalizma

35.Marksove socijalne koncepcije36.Socijalna misao i socijalno-politika praksa

socijaldemokratije

37.Kritika rave blagostanja38.Socijalizam i socijalna politika39.Socijalna politika SAD40.Neoliberalizam, neokonzervatizam i

socijalna politika

41.Globalizacija i socijalna politika42.Administrativno upravljanje i socijalne

mere u Srbiji

43.Socijalna politika u periodu samoupravnogsistema

44.Dezintegracija Jugoslavije i socijalneposledice

45.Karakteristike aktuelnih socijalnih problemau Srbiji (2013.)

46.Osnovno polazite i reforme socijalnepolitike u Srbiji (posle 2000.)

47.Zaubinarstvo48.Srbija posle 2000.izgraivanje politikog

sistema

49.Srbija posle 2000.promene svojinskihodnosa

50.Srbija posle 2000.socijalni poloajzaposlenih i nezaposlenih

51.Srbija posle 2000.siromatvo, obim isruktura

52.Srbija posle 2000. sistemi socijalnesigurnosti (stanje i problemi u

funkcionisanju)

53.Obrazovanje - Obrazovna strukturastanovnitva i reforma sistema obrazovanja

54.Poloaj mlaih u Srbiji55.Izazovi saanjeg stanja u Srbiji - anse za

socijaldemokratiju (verovatno nede ni biti)


2/35

1. Socijalna politika i socijalne vrednostiZa teoretiare socijalne politike opteteorijsko raspavljanje o vrenostima je u rugom planu. Za vedinu

je i irelevantno. Iako operiu pojmom vrenosti, njegovo oreenje uglavnom preuzimaju iz optijih naukaKaa govore o vrenostima, uglavnom je re o posebnim vrenostima koje smatraju pretpostavkama zaizgraivanje oreenih stanovita o socijalnoj politici. Teorijska raspravljanja su uglavnom u vezi sa

oreivanjem rutvenih i iniviualnih vrenosti a u zavisnosti o vokacije, sa akcentom na ekonomsku,socioloku, filozofsku ravan..

Riar Titmus smatra a se problem vrenosti ne sme ignorisati jer se pomodu vrenosti oreujuciljevi socijalne politike. Pojam vrenosti smatra jenim o nosedih pojmova u socijalnoj politici. Temeljniciljevi i vrenosti osnov su rutvene integracije.

Ima i onih autora koji pojmu vrenosti oriu svaki znaaj za razumevanje rutvene pra kse ljudskoponaanje se ne rukovoi vrenostima ved je uslovljeno kompromisimakoji su rezultat projektovanja razliitognivoa optosti. (Miral)

Vajling i Dor vrenosti ovoe u nerazvojivu vezu sa ekonomskim i politikim sistemom ismatraju da se globalne rutvene orijentacije, a time i koncepti socijalne politike, razlikuju upravo poprihvatanju ili obacivanju oreenih vrednosti.Svaka socijalna politika grai se na oreenoj vrenosnoj osnovi. Ukoliko je izbor vrenosti iri i potuniji,strateka opreeljenja su obuhvatnija i sarajnija. Meutim, postoji i izvesna opasnost a takvi konceptiostaju vie u sferi teorije a a je praktina realizacija manje izvesna jer se ne mogu previeti svi faktori okolnosti koji mogu uticati na ostvarivanje ciljeva. Oni (ciljevi) se preispituju i moifikuju ime se ostupa oprvobitno formulisane strategije. U obzir se, pre svega, moraju uzeti rutveno-ekonomski sistem, ekonomskresursi, nain proizvonje i raspoele, nain oluivanja, raspoela modi..Socijalna politika svoj legitimitet gradi na socijalnim vrednostima, univerzalnim vrednostima koje su cilj svake

organizovane zajenice i motiv socijalne akcije. O nastanka graanskog rutva o anas, kao paraigmatskevrednosti, uglavnom se uzimaju rad, humanizam, sloboa, prava pa i jenakost. Meutim, razlike su znaajnekaa je re o njihovom saraju.

2. Klasifikacija potrebaPotrebe su veoma raznovrsne u pogleu saraja, prioriteta zaovoljavanja, po intenzitetu. Neke su

svojstvene svim ljudima a neke samo oreenim pojeincima i grupama. Na raanje potreba utiuiniviualna i rutvena iskustva i saznanja ali i ieoloke intervencije. Zato je nemogude ati sveobuhvatnuklasifikaciju koja bi zadovoljila sve neophodne kriterijume.

Najrasprostranjenija je dihotomna podela

Primarne i sekundarne potrebePoneka se za primarne (hrana, voa, vazuh, seks, zatita) upotrebljavaju sinonimi bioloke, vitalneosnovne, nune potrebe. Sekunarnim se smatraju sve one koje nisu obuhvadene u prvoj grupi.

Telesne i duhovneUz miljenja a je za slobou oveka nuno a se pojenako zaovoljavaju i telesne i uhovnepotrebe, postojala su i postoje i ona miljenja koja primat aju jenim ili rugim. Ako se ovek shvatikao jedinstvo prirodnog i duhovnog svaka hijerarhija je problematina. Zaovoljavajudi svoje telesnepotrebe, ovek razvija svoju svest, osedanja, matu; razvija duhovne potencijale i stvara nove potrebe asve to povratno utie na kvalitet, kvantitet i nain zaovoljavanja telesnih potreba.

Individualne i rutveneOva poela je uslovna jer nema takvih rutvenih potreba koje nisu, makar i posreno, potrebeiniviua. Istovremeno, rutvene iskustva, saznanja, kultura i r. Utiu na nastanak i nainzaovoljavanja iniviualnih, pa ak inekih elementarnih potreba. Individualne potrebe postaju


3/35

rutvene u meri u kojoj izraavaju opti prosek i po uslovima koji bitno ne remete postojedi poreakstvari i odnosa.

Istinske i lane Autentnine i otuene Otuene i raikalne

3. Socijalna politika i socijalne potrebeU uem smislu, pojam socijalne potrebe onosi se na potrebe u sferi socijalne zatite. U irem smislu se

onosi na oreeni skup iniviualnih i rutvenih potreba za koje se smatra a ih je neophono zaovoljitiProblematika potreba i naina njihovog zadovoljavanja jedno je od centralnih pitanja socijalne politikeSocijalna politika, kao teorijska i praktina elatnost usmerena na zaovoljavanje potreba svih graana, moraa formulie mogude pravce,naela, srestva, naine i nosioce zaovoljenja potreba. Saraj i obim socijalnohpotreba zavise o oreenog koncepta socijalne politike pa nije moguda nikakva univerzalna i opteprihvatljivadefinicija.

Prvih ecenija posle Drugog svetskg rata, naroito u zemljama zapane Evrope Socijaldemoktratskakoncepcija raveblagostanjabila je ominantna i u teoriji i u praksi. Ved krajem seamesetih goina olaje pod udar kritike, pre svega desno orijentisanih opcija. Temeljne potrebe su, pored egzistencijalno

materijalnih, i obrazovanje, sveobuhvatna zavstvena zatita, socijalno osiguranje, puna zaposlenost,stanovanje, pristup javnim i kulturnim dobrima... Drava treba a uspostavi takve onose koji bi omogudili akroz razliite mehanizme reestribucije, svi graani zaovoljavaju svoje potrebe pod jednakim uslovimaLogika trita mora biti korigovana primenom principa jenakosti, ravnopravnosti, socijalne prave i socijalnesigurnosti.

Neoliberalizamje nastao u pokuaju a se pronae izlaz iz ekonomske krize koja je ola o izraajasedamdesetih godina. Ideje se pre svega onose na ekonomiju. Moel socijalne politike karakterieneprihvatanje postojanja bilo kakvog univerzalnog sistema vrenosti, jeina bazina vrenost jesteiniviualna sloboa. Pojeinac, a ne rutvo, prema vlastitim sposobnostima i mogudnostima bira vrenosti ciljeve koji su za njega prihvatljivi i najbitniji za vlastitu korist i dobrobit. Univerzalne mere socijalne politike

treba zameniti selektivnim. Sve socijalne potrebe treba a se obezbeuju iz linih srestava i pr eko privatnihinstitucija. To je neophono ako se eli privreni rast jer izvajanja za socijalne potrebe umanjuju akumulacijuTrite je jeini ispravni kriterijum slobonog elovanja pojeinaca i ono treba a oreuje svaiji socijalnipoloaj. Meanje rave ozvoljeno je samo ako zataje mehanizmi trita a problemi se ne mogu reiti prekosoliarnosti i milosra. I taa rava moe a utie samo u meri koja ne ugroava iniviualne sloboe i nepremaujetrokove nejenakosti.

Postoje i razliiti eklektiki spojevi principa socijaldemokratije, liberalizma, funkcionalizma koji istiupotrebu usklaivanja ekonomskog razvoja i socijalnih mera. Reavanje socijalnohumanitarnih pitanja kao tosu zravstvo, obrazovanje, zapoljavanje i r. u irektnoj je vezi sa ekonomskim rastom i optom rutvenomstabilnodu. Neki teoretiari vie naglaavaju ulogu rave u oblasti zaovoljavanja potreba u socijalnoj sferi,neki manje.

4. Jednakostpojmovno oreenjeO nastanka grke civilizacije o anas, u manje ili vie ogranienoj formi, u okviru oreenih

rutvenih grupa prihvatan je i praktikovan princip jenakosti.Problem jenakosti tie se ukupne rutvene situacije, poloaja i jenake vrenosti svih ljui. Tri su

dimenzije jednakosti ali se ona ne moe svesti ni na jenu o njih ponaosob:

Formalna/pravna jednakost ravnopravnost odnosi se na jednaka prava tj. doslednu primenu istihzakonskih normi na sve (graanska-18v, politika-19v, socijalna prava-20v).

Jenakost mogudnosti - ovoenje svih pojeinaca u priblino sline poetne poloaje


4/35

Jednakost ishoda - sistemska redistribucijaJenakost i nejenakost je opterutveno pitanje, ne kao moralna osuda nejednakosti nit

projektovanje nekog iealnog rutva, ved pre svega pitanje kako organizovati rutvo, kakvu socijalnupolitiku sprovoiti kako bi se omogudilo razvijanje svestranih oblika ivota onosno formiranje ovekabogatog potrebama. Nikaa se i nige kao princip opte organizacije rutva nije uzimala apsolutna

jenakost. Apsolutnu jenakost bi bilo mogude uspostaviti jeino nasiljem i tiranijom na ljuima. Neminovnobi predstavljala slom svih bitnih vrednosti i sama postala nevrednost. Ipak nije retkost da se ne pravi razlika

izmeu jednakosti i istovetnosti to bi u praktinoj realizaciji u sferi socijalne politike moglo voituspostavljanju primitivnog oblika egalitarizma koji ne bi ostao samo u sferi istribucije materijalnih obara vedbi se protegao i na svaki drugi odnos. Isto tako, nuno je praviti razliku izmeu nejenakosti i razliitosti. Istinanejenakost prestavlja razliku ali nema svaka razlika znaenje nejenakosti ljui u njihovom socijalnom, pa nlinom statusu. Dalje, pravednost uvek pretpostavlja odreenu jenakost, a jenakost se shvata kaopravednost. Nepravednost je suprotna principu jednakosti. Meutim, nije svaka jednakost automatski pravednost niti svaka nejednakost mora biti i nepravednost. Stepen jednakosti u principu zavisi od stepena

slobode a sloboa o realizacije oreenih formi jenakosti, ali se ne moe negirati injenica a pojeini viovrutvenih prinua mogu biti u f-ji ostvarivanja jenakosti na irem rutvenom i socijalnom planu.

5.Jednakost i socijalna politikaSavremene graanske teorije (one koje ne ovoe u pitanje temelje na kojima poiva graansko

rutvo privatna svojina i kapitalistiki nain oluivanja) mogu se, s obzirom na pristup problemu jednakosti nejednakosti, podeliti u dve osnovne grupe socijaldemokratsk i neoliberalna.Nasuprot i jednoj i drugokoncepciji jenakosti stoje autori koji polaze s marksistike pozicije.

Socijaldemokratska orijentacija polazi od toga da su osnovne vrednosti sloboda, socijalna pravda

jednakost. Druge bitne vrednosti su ravnopravnost, socijalna sigurnost, demokratija. Ostvarivanje

potvrivanje ovih vrenosti treba a voi optem blagostanju i rutvenoj integraciji. Socijaldemokratobacuju svaki ekstremni egalitarizam i politiki raikalizam koji bi jenakost a uspostavi ekretom. Ciljrave blagostanja je a obezbei jenakost u politikim, ekonomskim i socijalnim pravima svih ljui. Ukazujuda je nuno korigovati grubost trita socijalnim merama i uticajem preko etikih normi. DB nastoji a svojimmerama eliminie siromatvo a nejenakosi legitimie u granicama koje obezbeuju stabilnost rutva,smanjujudi tj. minimizirajudi klasne sukobe. Pravedna reistribucija obara postie se progresivnimoporezivanjem pri emu je neophono voiti rauna o rastu rutvenog bogatstva, akumulaciji i invstiranju.

Maral govori o graanskom statusu (citizenship) kao formi jednakosti. On porazumeva graanskaprava jenakost pre zakonom, politika prava pravo glasa i organizovanja, socijalna prava pravo nagarantovani minimum dohotka, pravo na oreene usluge. Ova prava su osnova emokratskog rutva. Daljesmatra a to ne voi nuno ekonomskoj jenakosti jer je redistribucija dobara horizontalna a ne vertikalna ostaje klasna nejenakost ali realizacija graanskog statusa omoguduje f-nje jenakosti i ini nejenakostprihvatljivom i legitimnom.

Za neoliberalzam vrednosti su sloboda i individualizam. Jednakost nije vrednost. Iz oga sled

protivljenje svakoj akciji rave ka izjenaavanju ljui, osim ako nije re o stvaranju poetnih uslova zaslobono elovanja pojeinaca. Drava treba svakome a garantuje slobou. Svaki ovek je sloboan a raza svoju vlastitu korist. Sloboa pojeinca je i nametanje sa rugim pojeincima pri emu se ne smeupotrebljavati sila i prevara. Neogranieno pravo svakoga je a prema svojim sposobnostima rai, stie iprisvaja. Zato je nejednakost razumljiva i opravdana. Za neuspeh i lo poloaj u rutvu ogovoran jepojedinac.

Marksistike koncepcijesocijalne politike polaze o stanovita a se socijalne nejenakosti ne moguprevladati u okvirima kapitalizma. Dok su se istonoevropski marksisti manje ili vie bavili apologijom


5/35

postojedeg sistema, zapanoevropski su pitanja jenakosti i nejenakosti razmatrali u sklopu kritikeneoloberalizma, neuspelih reenja socijalemokatije i onih u okviru realsocijalizma.

Za teoretiare iz vremena staljinizma nejednakosti nisu problem socijalizma jer je to pitanje reenoukianjem privatne svojine. Socijalistika rava kontrolie raspone u dohodcima, subvencionie ceneosnovnihivotnih obara, osigurava besplatno korienje zravstvenih usluga, obrazovanje ini ostupno svimanezavisno od imovnog stanja.

Destaljinizacijaje omogudila poetak konstituisanja socijalne politike kao posebne teorijske isciplinepa jenakost i nejenakost postaju tema razmatranja. Drutvene jenakosti se shvataju kao neposreni cilj iuslov opteg progresa i emokratizacije rutva. Pored dostignutog, za potpunije ostvarivanje jednakostneophono je i neposreno uede ranike klase u upravljanju rutvenim poslovima, povedanje i rutvenogi individualnog standarda, puna zaposlenost. Ipak stvarni pomaci u praksi nisu bili u skladu sa teorijskim

koncepcijama..

6. Pojmovno oreenje socijalne pravePrava je rutveno stanje u kome svako obija ono to mu po zasluzi ili po zakonu pripaa ali po

uslovom da su i sami zakoni postavljeni na principima pravednosti i potovanja integriteta oveka.

Socijalna prava nije moguda ako pravednostnije utemeljena kao vrlina u svesti i savesti pojedinaca u smisluzahteva i spremnosti na delovanje za uspostavljanje pravedne zajednice. Konkretna realizacija socijalne pravde

uvek je vezana za oreene rutvene uslove. Njen saraj je u neposrenoj vezi sa poloajem i problemimaljui u atom vremenu i prostoru a stepen ostvarivanja zavisi o ekonomskog i politikog sistema, klasnih idrugih odnosa.

Kao naelo raspoele resursa i ansi koje prihvata vedina ljui, socijalna pravda podrazumevausklaivanje zaovoljavanja iniviualnih potreba sa ivotom u zajenici i pravima i potrebama rugih(napetost jednakosti i slobode). Tri su osnovna kriterijuma na kojima se temelji socijalna pravda:

Prava Zasluge Potrebe

U praksi se na razliite naine ti kriterijumi kombinuju pa postoje razliite koncepcije socijalne praveliberalna, hrdanska, komunistika, socijalemokratska ir.

Socijaldemokratska koncepcija socijalne prave polazi o toga a rava ima posebnu ulogu urazreavanju protivrenosti izmeu privatne ekonomije i principa pravene raspoele. Socijalna prava morabiti sastavni deo institucionalnog sistema. Ostvaruje se kroz izgraivanje takvih socijalnih odnosa u kojima bse stvorile mogudnosti za sve graane a ravnopravno konkuriu u koridenju oreeih prestacija pri emuprincip socijalne prave pretpostavlja komplementarnost linih, graanskih, politikih, ekonomskih i socijalnihprava i sloboa za sve graane unutar rutva. Njome se oreuju one vrste jenakosti koje je nunogarantovati i spreevaju neopustive nejenakosti.

Neoliberalna koncepcija pravdu povezuje sa individualnim slobodama. Svaka distributivna pravda vod

ograniavanju iniviualnih prava oveka i njenje je neprave svima koji svojom sposobnou i raom stiuvie.Ekonomske zakonitosti najpravenije reguliu istribuciju obara meu ljuima. Neprihvatljivo je da sebilo kakvim merama rave nekome aje vie nego to raom zasluuje. Dravi se osporava pravo a se meau ekonomsku i socijalnu sferu, sem u sluajevima kaa je to neophono a bi se stvorili uslovi za nesmeta no fonisanje slobonog trita ili u onim sluajevima ge reenja nisu moguda na rugi nain, na pr imer, prekoiniviualne soliarnosti i miliora. Nocik: Zalaganje za rapoelu u korist najsiromanijih grupa moe bitpraveno samo po uslovom a ne premauje trokove nejenakosti (ukljuuju guenje vertikalne


6/35

mobilnosti, odnosno napredovanja u hijerarhiji to voi soc. nezaovoljstvu i potencijalnoj politikojnestabilnosti. Takoe postie antiglobalistika i protekcionistika osedanja).

Don Rolspravu smatra pravom vrenodu rutvenih ustanova koja ima primat u onosu sa rugimvrednostima. Ona treba da bue kopija etikog koncepta potenja i a se temelji na naelima koja obezbeujusaradnju i kooperaciju ljudi. Osnovni kriterijum socijalne pravde je uspeno sporazumevanje meu ljuima naprincipu pravedne pogodbe ili pregovora. U osnovi su:

NaeloJEDNAKIH ANSIniko unapre ne sme imati prenost, saznanje o mogudim ishoima Naelo RAZLIKE opravane su samo one nejenakosti koje slue a se pobolja poloaj

najugroenijih.Ova 2 naela treba a realizuju institucije iji je cilj smanjivanje prironih i rutvenih razlika izmeu ljui SOCIJALNI MINIMUM ZA SVE. Imovinske nejenakosti prirone su kao to je prirono nasleivanjeinteligencije i imovine. Princip prave zaovoljava se ako je sicanje obara (raspoela prihoa, modi socijalnog statusa) u proporcionalnom odnosu sa sposobnostima pojedinaca i njihovim talentom.

7. Osnovna oreenja soliarnosti i uzajamnostiTermin solidanost nastao je u rimskom pravu i porazumevao iskljuivo oreenu obligacionu

uzajamnost. Od XVIII i XIX veka ulazi u iru upotrebu, najede unutar ranikog i rugih pokreta koji su sezalagali za uspostavljanje meusobne saranje, potpomaganja, integracije unutar oreenih rutvenihgrupacija u cilju poboljanja uslova ivota, ostvarivanja ciljeva i sl . O taa se koristi u razliitim znaenjima i urazliitim ieolokim koncepcijama. Iako je jean o temeljnih pojmova i anas je vieznaan i neprecizan.U aksiolokim razmatranjima najede oznaava uhovni i moralni zahtev za uzajamnu pomod meu ljuimaIskaz je volje i osedanja ogovornosti prema ugome i prevazilazi line interese.

U sociologiji i politikologiji oreeni oblik ponaanja i aktivnosti ljui i institucija, pri emu se traiporka pojeinaca, grupa, organizacija kako bi se sprovela oreena akcija pomodi onima kojima je ona

neophona ili rai poboljanja uslova ivota uopte. Takvi apeli i zahtevi za soliarnodu mogu biti preputenosedanjima i volji pojeinaca koji ele a u tome uestvuju, ali se to moe i institucionalizovati i postatobavezujude za sve.

Sa aksiolokog aspekta neopravano je upotrebljavati ovaj pojam za ona ueda graana u izvajanjusredstava radi uzajamne pomodi ako oni na to imaju pravo na osnovu svog ranog uinka kao i oa kaa jerava una a obezbeiminimalno zaovoljavanje potreba graana.

Zravstvena zatita, penzijsko osiguranje, eja zatita, obavezno kolovanje i sl. pre se mogu povestpod pojam uzajamnosti koji porazumeva oreeni reciprocitet dajem na jednoj strani da bih dobio nadrugoj. Soliarnost ne pretpostavlja reciprocitet niti bilo kakvu neposrenu korist za uesnike. Pre svega jevrednosna kategorija dok je uzajamnost racionalna. Uzajamnost je utilitarno-pragmatiki usmeranaostvarivanju vlastitog interesa u saradnji sa drugima u ijem je interesu takva saranja. U sluaju soliarnostne postoji ientinost interesa. Naravno postoji svest i oekivanje a de se i rugi tako ponaati ako samupanemo u sline neprilike. Uzajamnost ima obavezujudu snagu i pravila koja se onose sa mo na one koji su

stupili u takav onos ok soliarnost vai kao opte naelo upudeno svima.U svakoj organizovanoj zajenici uspostavljaju se onosi uzajamnosti a samo oreeni mogu imat

karakter solidarnosti. Kapitalista i najamni radnik su u uzajamnom onosu ali se izmeu njih ne uspostavljasolidarnost.

8. Pojam rutvene integracije9. Naini uspostavljanja i ciljevi rutvene integracije

Drutvena integracija s jedne strane podrazumeva stanje stvari sposobnost rutva a osiguraoreeni nivo obrobiti svih lanova, a smanji socijalne razlike i izbegne polarizacije. Sa ruge, radi se o


7/35

procesu, onosno razvoju kojim se postie veda unutranja koherencija u sistemu - proces povezivanja ljudigrupa, onosno elova nekog rutva u iru funkcionalnu celinu.

Njenopostizanjemoe biti rezultat obrovoljne soliarne saranje, moe biti uspostavljena politikimmerama kojima se razliite rutvene grupe saimaju u jeinstven poreak. Ostvarena na emokratski nainstabilnija je i trajnija od one koja je iznuena.

Ciljintegracije je otklanjanje ili bar ublaavanje rutvenih antagonizama.Pretpostavka integracije su potrebe i interesi ljui. Da bi ona bila moguda i uspena neophono je a oni kojistupaju u takve procese i onose imaju zajeniki sistem vrednosti, norme i standarde kao orijentire delovanjaunutar zajenice i prema spoljanjem svetu.

10.Oblici rutvene integracijeMogude je govoriti o ve globalneformerutvene integracije

Sistemskoj integracija sistema i Socijalnoj povezuje imenzije svakonevnog ivota

Po sistemskom integracijom porazumeva se sposobnost sistema a sam regulie i kontrolie vlastitofunkcionisanje radi svog opstanka, pod socijalnom - povezanost jedinki i delova u jednu celinu koja se

simboliki naziva rutvo, u kojoj su onosi usklaeni, sukobi sveeni na minimum, i umesto klasne borbe

postoji opti konsenzus.Izmeu sveta sistema i sveta ivota postoje oreene protivrenosti, oni su uvek u oreenoj tenziji. Svetivota tei a se ispolji nesputano islobono, kroz razliite forme dok svet sistema nastoji da ga sebi podredi.

11.Socijalna integracija i inioci koji utiu na njeno oblikovanjeSocijalna integracija podrazumeva i zahteva politika i lina prava oveka, obogadivanje socijalnih

prava, demokratizaciju politikih onosa, postojanje individualnih sloboda, smanjivanje socijalnih nejednakosti sl. Zahtev za socijalnom integracijom je istovremeno i zahtev za legitimnodu vlasti. Osim obaveznosti potovanja rutvenih normi, opstanak rutvenogsistema zavisi i o nivoa lojalnosti koji graani ispoljavaju

prema njemu.Otro razgranienje sistemske i socijalne integracije nije mogude pa tako ni trajnija rutvena

integracija ako postoje ezintegriudi procesi, bilo u sistemskoj bilo u socijalnoj sferi. Najede isti inioci utiuna njihovo oblikovanje. Da bi sistem f-onisao neophoan je oreeni stepen ekonomske stabilnosti, a a bona postojala neopona je politika stabilnost. Oba ova posistema (sistem novca i sistem modi) utiu i nasocijalnu stabilnost, odnosno integrisanost.

Uloga politikog sistema je oluujuda. Njegovo elovanje ne mora uvek a ima veze sa prinuom ali jeuvek povezano sa modi. Zbog politikih i ekonomskih interesa sistem izbegava primenu sile ka go je tomogude. U sluajevima gubljenja legitimnosti, sistem de negativnu energiju vedine stanovnitva a usmeri namanje znaajne oblasti (hleba i igara!) a nezaposlenost, bea, socijalna patologija ostade u rugom planuDelovanje politikog sistema u f-ji rutvene kontrole moe biti i u obliku represivnog zakonoavstva (zabrana

prosjaenja i sl.)

Na tokove i naine oblikovanja socijalne integracije utiu i

Drutvene norme (pravne, obiajne, moralne, ieoloke) Kultura i tradicija Religija Socijalna politika ......


8/35

12.Uloga socijalne politike u procesu rutvene integracijeRealizacija programa i prakse socijalne politike u f-ji je kvalitetnijeg i sigurnijeg ivljenja, zadovoljavanja

razliitih potrebapojeinaca, poroica, rizinih kategorija, celokupnog stanovnitva, homogenijeg i solidarnijegrutva. Socijalna politika je u f-ji obezbeivanja nesmetanog razvoja rutva i kontrole procesa i interesa kojbi mogli ugroziti stabilnost rutva. Ona ne ovoi u pitanje, niti utie na klasnu strukturiranost i podeljenostdrutva. Determinisana globalnom politikom, ekonomskim sistemom, ieologijom i interesima oreenogsloja u nehomogenim rutvima ona je i u f-ji resocijalizacije neprilagoenih i manje uspenih u postojedsistem.

13.Pojam socijalne sigurnostiSigurnost oreenost, oslenost, osustvoneizvesnosti, opasnosti stanje u kolm ne dolazi do

naruavanja normalnog stanja stvari usle razliitih ugroenosti, opasnosti.Sigurnost je u svakom rutvu u recipronom onosu sa rugim vrenostima. Ako nije obezbee na

sigurnost, nema ni napretka u realizaciji ostalih bitnih vrednosti. Istorija civilizacije pokazuje i dominaciju ove

vrednosti posebno u vremenima kriza, izbor vedine je rutvo sa manje sloboe, prave, jenakosti i slino,ali sa obezbeenim makar minimumom sigurnosti. Takvo stanje ne mora da bude kratkotrajno. I prema

Maslovu potreba za sigurnodu spaa u re osnovnih potreba.Tenja za sreenim ivotom u smislu njegove organizovanosti, preupreenja brojnih rizika, kako

socijalnih tako i mnogih drugih jeste motiv i interes i pojeinaca i rutva u celini. U rutvenom okruenju jejeino i mogue graiti ivot sa manje straha i neizvesnosti. Sa razvojem nauke, tehnologije, kulture i rutva ucelini faktori rizika nisu nestali. Poruja neigurnosti se proiruju elovanjem brojnih faktora novi oblicominacije, manipulacije, elovanje brojnih i sloenih rutvenih institucija i sve vedi broj posrenika uodnosima.

Socijalna sigurnostskup socijalno-politikih mera koje jeno rutvo, onosno rava preduzima sa ciljem dasvoje stanovnitvo osigura o socijalnoh rizika (bolest, materinstvo, nezaposlenost, invalinost, starost,siromatvo..) i prevazie stanje nesigurnosti.

U planiranju saanjeg i buudeg razvoja veliki je broj alternativa. Moraju se previati pozitivne i negativneposleice svake oluke. A na izbor strategija za prevlaavanje nesigurnosti utiu i saanjost i iskustva izprolosti zajeno sa obiajnim, moralnim, verskim, pravnim i r. normama. Njihovo elovanje moe bitprogresivno, moe voiti stagnaciji ili regresiji (naroito ako je trenutno stanje nezaovoljavajude). Velikerutvene krize rue i same temelje rutva i istovremeno povedavaju strah i nesigurnost na individualnomplanu. Kriza istovremeno postie i nau a de se nadi prava reenja za buude ureenje linog i rutvenogivota, pa u tom smislu moe imati i posticajnu ulogu.

14.Oblici institucionalizovane prakse sistema socijalne sigurnostiPolazedi o razliitih koncepata socijalne politike, Riar Titmus razlikovao:

rezidualni ili selektivni model poiva na stavu a se iniviualne potrebe zaovoljavaju primarno posrestvom trita poroice, pa se otua samo u sluaju osustva ova va mehanizma mogu privremeno aktivirati ustanove za socijalnostaranje.

industrijski model ostvarivanja rezultata porazumeva zaovoljavanje potreba stanovnitva iskljuivo na osnovuzaposlenosti, tj. raa i prouktivnosti, tako a su svi oni koje se nalaze izvan procesa raa izloeni rizicima nesigurnosti, asocijalna politika predstavlja dodatak ekonomiji.

institucionalno redistributivni model obezbeuje univerzalno zaovoljavanje potreba izvan trita, na bazi egalitarizma univerzalizma u ostvarivanju socijalnih prava.


9/35

Razvijenost i efikasnost sistema socijalne sigurnosti merilo su socijalnog razvoja zemlje. Pravno

utemeljenje u socijalnom zakonoavstvu ima poseban znaaj za sigurnost korisnika, naravno ukoliko pravni irugi instituti u zemlji funkcioniu.

Najvaniji eo savremenih sistema socijalne sigurnosti je socijalno osiguranje.Ima poseban znaaj za ekonomsku i socijalnu sigurnost osiguranika i lanova njihovih poroica, jer vedinaosiguranih rizika po posleicama prevezilazi njihove mogudnosti da sami prevladaju stanje u koje su zapaliObezbeuje se pladanjem doprinosa. Najede pokriva sleede socijalne rizike: starost, bolest, privremeno il

trajno smanjenje i gubitak rane sposobnosti, nesredu na poslu i nezaposlenost.Najede se javlja u obliku o ba v e z n o g socijalnog osiguranja. Meutim, u mnogim zemljama postoje i razliiti oblici o b r o v o lj n o gosiguranja koji obezbeuju vii nivo prava na osnovu iniviualno finansiranih rauna. Proces privatizacijesistema socijalnog osiguranja ovija se u pravcu prenoenja vede ogovornosti na pojeinca, i obezbeenjaminimuma sigurnosti u okviru javnog (ravnog) sistema osiguranja.Zajenika karakeristika svih programa je postojanje dve grupe prava:

novana avanja, iji je cilj a se elimino (ili u potpunosti) naoknae gubici ohotka zbog starostibolesti, materinstva, povrede na radu ili nezaposlenosti,

prava na oreene uslugeRazvijeniji i sveobuhvatniji jesu sistemi socijalnog obezbeenja celokupnog stanovnitva

Ogvornost je rave a, na osnovu graanskog statusa garantuje socijalnu sigurnost svim graanima,posebno ka se nau u stanju socijalne potrebe. Ovakve sisteme mogu da razviju, pre svega, ekonomski jakerave ali ekonomska razvijenost nije i jeina pretpostavka. Neophoan uslov je ukupan razvoj rutvenihonosa koji se oglea u emokratizaciji, humanizaciji, uvaavanju ljudskih prava i sloboda i sl. Principsocijalnog obezbeenja su

Univerzalnostsveobuhvatnost stanovnitva i pokrivenost svih znaajnih rizika Pravednostravnopravan pristup u koridenju garantovanih socijalnih prestacija, onemogudavanje bilo

kakvih vidova manipulacije i diskriminacije

Solidarnost iskazuje se odnosom rave kao najznaajnije i najogovornije instance prema svojim graanimaUtkana u sve mere i aktivnosti rave ne iskljuuje i njene neformalne oblike.

Socijalno staranje nerazvijen oblik socijalno-zatitnih mera namenjen marginalizovanim rutvenimgrupama i pojeincima kojima seuglavnom obezbeuje nizak nivo, p re svega materijalnih davanjaPrevashono je u interesu obezbeivanja socijalnog mira i politike stabilnosti a tek ona u interesu korisnika.Osnovni principi su:

Selektivnostprincip suprotan univerzalnosti, onosi se na izbor korisnika, saraja i vi sinu socijalnihdavanja

Arbitrarnostprovera stepena ugroenosti i opravanosti zahtevaBar kaa su u pitanju razvijena rutva, re je o prevazienom sistemu mera i aktivnosti u sistemu socijalnesigurnosti.

Socijalna zatita deo je globalnog sistema socijalne sigurnosti savremenih zemalja. Proistekla je izsocijalnog stranja. Saraj, obuhvat, nivo i vrenosno-metooloka polazita razlikuju se o rutva orutva. U najrazvijenijim sistemima socijalne sigurnosti ona gubi obeleja socijalnog staranja pa graani i irerutvene grupe na osnovu graanskog statusa i u sluaju stanja socijalne potrebe imaju pravo nazaovoljavanje oreenih materijalnih i nematerijalnih potreba. Garancija socijalne sigurnosti je utvrenminimum nacionalnih standarda za osnovne potrebe i usluge. Aktuelne restrikcije u socijalnoj sferi koncepcije

socijalne zatite, sve vie pribliavaju nekim oblicima socijalnog staranja.


10/35


11/35

16.Pojam socijalnog razvojaSocijalni razvoj je bitan segment rutvenog razvoja koji takoe obuhvata i ekonomski, kulturni

obrazovni razvoj, razvoj nauke i tehnologije... Pod socijalnom razvojem se uglavnom podrazumevaju promene

uslova i kvaliteta ivota ukupnog stanovnitva, a ne samo onih njegovih delova koji se nalaze u stanjusocijalne potrebe. To je skup strukturalnih promena koje se preuzimaju u cilju pronalaenja koherentnih itrajnih reenja za probleme sa kojima se susree rutvo.

Indikatore socijalnog razvoja koji se odnose na njegove kvalitativne dimenzije (npr. procesi

emokratizacije) vrlo je teko neposreno izmeriti. U uporenim analizama socijalnog razvoja koriste sezravstveno stanje, ishrana, obrazovanje, zaposlenost i uslovi raa, nivo i struktura potronje, ohoak poglavi stanovnika, oekivani ivotni vek, socijalna sigurnost, uslovi stanovanja, koridenje slobonog vremena...

Krug vrednosti od kojih se polazi pri koncipiranju ciljeva rutvenog razvoja smanjuje se ukoliko seuzima u obzir samo neka od njegovih dimenzija (npr. ekonomska), ako se neki o inilaca posmatraju samokvalitativo a zanemare kvalitativni parametri (bolje i celishonije koridenje resursa, kvalitetnija tehnologija,primeranija poela raa, zatita na rau..)

Socijalna pozicija graana pre svega zavisi od ekonomske pozicije zemlje koja irektno utie nazaposlenost, visinu zaraa, stanar, potronju i slino. Meutim, prenaglaenost ekonomske imenzije moeovesti o osiromaenja u rugim aspektima ivota pojeinaca i poroica kao i irih rutvenih grupa. Saraj

koji se tiu zdravlja, obrazovanja, zdrave prirodne okoline it. sve se vie ukljuuju u okvire razvojnihkoncepcija. Strategije usresreene na oveka mogu se opravati i ekonomskom svrsishonodu ok seekonomski rast upravo planiranjem socijalnog razvoja prevoi u bolji, kvalitetniji ivot svakog pojeinca.

17.Novije teorije socijalnog razvojaNa teorijske koncepcije i strategije razvoja utiu brojni faktori koji se tiu promena u ekonomskoj,

politikoj, socijalnoj, vrenosnoj, kulturnoj sferi. Na njihovom razvijanju i uobliavanju naroito su seangaovale Ujeinjene nacije.

50-ih goina prihvadeni koncept balansiranograzvoja temeljio se na klasinom ekonomskom moelurasta podsticanjem investicija. Socijalne ciljeve je trebalo postidi ekonomskim razvojem.

60-ih i 70-ih godina usvaja se strategija jedinstvenograzvoja za postizanje optimalnih rezultata usvim segmentima rutva nunno je a razvoj bue jenistven, integralan.

Strategija bazinihpotreba (70-ih godina) bila je prihvadena kao mogudi nain reevanja problemazemalja u razvoju. Sutina je bila a se obezbei to ravnopravnija raspoela rutvenih resursa. Imala je dvaosnovna cilja:

a se smanji siromatvo irektnim pruanjem pomodi onima koji se nalaze ubezizlaznom poloaju da se obezbede osnovne potrebe za sve, posebno potrebe materijalne prirode (hrana, odevanje,

stanovanje, zdravlje, obrazovanje)

Primena ove strategije ne menja bitnije ekonomsku, socijalnu, politiku, kulturnu strukturu ovih rava alimoe biti prihvatljiva u poetnim fazama razvoja, posebno za prevazilaenje najizraenjih problema kojtakoe blokiraju buudi razvoj (masovna beda, siromatvo)

U nerazvijenim zemljama, u traganju za sopstevnim strategijama koje bi odgovarale njihovim

interesima i specifinostima, prihvata se koncept endogenograzvoja. Posebno je naglaen znaaj autentinekulture, tradicionalnih vrednosi i sl. Osnovna slabost jeste neuvaavanje veza i onosa sa globalnim razvojem.

80-ih godina usvojena koncepcija globalnog razvoja u okviru novog meunaronog ekonomskogporetka. Insistira na potovanju ravnopravnosti i suvereniteta svake zemlje, inustrijalizaciji , stabilizaciji cenana svetskom tritu, reformi meunaronog monetarnog sistema, lakem pristupu savremenoj tehnologiji i sl.


12/35

U osnovi odnosa na globalnom planu bili bi principi pravde, jednakosti i ravnopravnosti. Ipak, njena realizacija

paktino nije ni zapoela usle bitno izmenjenih uslova na globalnom planu u svim njegovim segmentima politikom, ekonomskom, tehnolokom, socijalnom..

Poetkom 90-ih prihvadena je globalna koncepcija orivog (uravnoteenog ili sklanog) razvojaEkonomska orivost prestavlja potreban, ali ne i ovoljan uslov ostvarenja postulata orivog razvoja.Orivi razvoj polazi od interakcije ekonomije, tehnologije, ekologije i socijalne politike. Nastoji da uspostav

funkcionalnu ravnoteu izmeu potronje resursa i sposobnosti socijalnog sistema za zaovoljenje potreba

ljudi. Podrazumeva ravnoteu potronje resursa i sposobnosti prirode da ih obnavlja. Najede navoenadefinicija glasi:orivi razvoj jeste razvoj koji zaovoljava potrebe saanjice, a a ne ovoi u pitanjesposobnost buudih generacija a zaovolje vlastite potrebe.

18.Pojmovno oreenje kvaliteta ivotaU oreivanju pojma kvaliteta ivota moemo se opreeliti za ona stanovita koja po ovi m pojmom

podrazumevaju objektivne uslove ivota pojeinaca i rutvenih grupa, ili za ona za koja je to percepcijapojeinaca o sopstvenom poloaju u ivotu u kontekstu kulture i sistema vrenosti, kao i prema svojimciljevima, oekivanjima, stanarima i interesovanjima.

To je iroki koncept koga ine fiziko zravlje pojeinaca, psiholoki status, materijalna n ezavisnost

socijalni odnosi; pravo na kulturu, jezik, na zdravu prirodnu okolinu, sloboda od manipulacije, birokratskesamovolje..

Faktori koji utiu na kavalitet ivota su- Nivo ekonomske razijenosti- Karakter rutvenih onosa- Stepen demokratizacije sistema- Kulturni razvoj

Vedina savremenih koncepcija kvalitetne uslove ivota ubraja u osnovna prava svakog pojeinca i svakerutvene grupe. Socijalna politika mora da otkriva, ientifikuje i analizira sva ona krizna arita kojaugroavaju kvalitet ivota pojeinaca i grupa kako bi se pronala najoptimalnija reenja u menjanju postojede

prakse.Za merenje se uglavnom koristi indeks kvaliteta ivota koji obuhvata

Rast rutvenog proizvoa po glavi stanovnika Kvalitet i kvantitet ishrane Zdravlje Stanovanje Kulturne potrebe Slobodno vreme Sigurnost (pravna, socijalna, sigurnost zaposlenja)

Ovi parametri se najede sintetizuju u tri indikatora

Oekivano trajanje ivota Obrazovanje (broj stuenata u onosu na ukupno stanovnitvo) Zravlje (broj lekara i bolnikih kreveta na oreeni broj stanovnika)

Ili:

Oekivano trajanje ivota Stopa ejeg mortaliteta Stopa posmenosti

U vezi sa ovim inikatorima istrauje se i inikator siromatva. Ineks siromatva pokazatelj je rasprostranjenosti socijalnihnejednakosti koje direktno utiuna ivotni stanar i kvalitet ivota.


13/35

19.Odnos ekonomakog i socijalnog razvojaCilj ekonomskog i socijalnog razvoja jeste poboljanje ivotnih uslova. Nemogude je uspeno planirat

ekonomske i socijalne komponente, ako su nepovezani. Pri oblikovanju socijalne politike i socijalnog razvoja

moraju se respektovati i ekonomska ogranienja, a pri efinisanju ekonomske politike i ekonomskog razvojane smeju se ignorisati socijalne posledice ekonomskih mera.

injenica je a je ekonomski razvoj osnova i pretpostavka rutvenog i socijalnog razvoja aliprenaglaenost ekonomske imenzije moe ovesti o osiromaenja u rugim aspektima ivota pojeinaca

poroica kao i irih rutvenih grupa. Planiranjem socijalnog razvoja, ekonomski rast se prevodi u boljikvalitetniji ivot svakog pojeinca. Sa sruge strane, ulaganje u ljuske resurse (zravlje, obrazovanje , zdravaprirona okolina..) faktor je i uslov stabilnog rasta i preuslov za povedanje prouktivnosti.

20.Pojovno oreenje socijalnog problemaU socijalnoj politici preovlauju shvatanja prema kojima se socijalni problemi oreuju u neposrenoj

vezi sa socijalnim sluajevima. Socijalni sluajevi odnose se na neke objektivne ogaaje koji ovoe opogoranja uslova ivota pojeinaca, a socijalni problemi shvataju kao mnotvo socijalnih sluajeva kojpogaaju znaajan eo populacije.

Socijalni problemi su stalni pratioci organizovanih rutvenih zajenica. Uzroci mogu biti fiziolok

(materinstvo, bolest, starost, smrt), poroini (problemi u vezi sa podizanjem dece, rasturene porodice)profesionalni (povrede na radu, profesionalna obolenja, nazaposlenost), rutveni (ratovi i revolucije), uprirodi (zemljotresi, poplave, poari). SP u najvedoj meri, ipak, proizlaze iz rutvenih protivrenosti i promena urutvenom razvoju rutveno su uzrokovani. Oni ugroavaju rutveni razvoj to moe ugroziti i osnoverutva u celini i ovesti o njegove estrukcije.

Za njihovo preupreenje i suzbijanje neophone su organizovane rutvene mere (ekonomskepolitike, pravne, kulturne, obrazovne..) ijem preuzimanju prethoe ientifikovanje uzroka, obuhvadenosti,karakteristika i sl.

21.Funkcionalistiko shvatanje socijalnog problemaDrutvo se u funkcionalizmu posmatra irkemovski kao integrisan, uravnoteen, harmonian

relativno beskonfliktan sistem.

Princp funkcionalnog jedinstvaelova socijalnog sistema polazi o toga a pojeinci i institucije vresvoju pozitivnu ulogu u oranju postojedeg sistema. Tako i masovna nezaposlenost ima svoju korisnu f-ju, jerzbog straha od nezaposlenosti zaposleni bolje rade. Siromatvo je neminovni eo rutvene poele uloga statusa i takoe ima svoju rutvenu funkcionalnost. Siromani obavljaju one prljave poslove koje rugerutvene grupe ne bi nikaa a o zajenike su koristi za rutvo. Pritom, te poslove obavljaju po niskimcenama a ne zavise o rutvenih institucija. Po niskim cenama kupuju proizvoe i robe koji bi inae propali bili baeni, pa na taj nain pomau nacionalnu ekonomiju.

Princip beskonflikntostioputa oreene reforme u okviru postojedeg ali ne i korenite i kvalitat ivne

Sva ostupanja o opteusvojenih normi i stanara evijantna su i ugroavaju stabilnost sistema, pa sepojeinci mehanizmima socijalne kontrole vradaju u okvire oputenog.Upravo je socijalna kontrola u f-ji oravanja ravnotee suprotnih interesa. Otuda socijalna davanja nisuaekvatna i trajna reenja jer su zahtevi i prohtevi neogranieni i stalno se uvedavaju. Intervencije seograniavaju na mikrosocijalni plan, ne ovoedi u pitanje karakter i osnove f-onisanja sistema.

22.Odnos socijalne politike i filozofijeSve ideje i socijalno-politike uenja nastala su i razvijala se u okvirima filozofije. Filozofija se i alje bavisocijalnom problematikom jer se socijalna pitanja ne mogu izvojiti iz konteksta opterutvenih procesa


14/35

onosa. Polazita, naela tj. ontoloke, epistemoloke i aksioloke pretpostavke socijalna politika preuzima izfilozofije.

23.Odnos socijalne politike i sociologijeSociologija svojim analizama obezbeuje osnovne saznajne okvire na kojima se zasniva socijalna

politika. I za jenu i za rugu poruje istraivanja je rutvo i onosi u njemu, s tim a se sociologija bavglobalnim onosima i procesima, istrauje rutvene zakonitosti i strukturu rutva ok se socijalna politika

bavi konkretnim socijalnim problemima, uzrocima i mogudnostima njihovog prevazilaenja (stepen siromatvaproblemi nejenakosti, socijalna prava, socijalna sigurnost, socijalni razvoj, kvalitet ivota..). Socijalna politikase koristi pojmovima, tehnikama i metoama, rezultatima empirijskih istraivanja i saznanjima posebnihsociologija (sociologija porodice, prava, morala, religije..)

Neki smatraju a socijalna politika nije moguda kao samostalna teorijska isciplina ved a se moegovoriti jedino o sociologiji socijalne politike, dok je drugi pak prihvataju kao nauku.

24.Odnos socijalne politike i ekonomske naukePre svega misli se na politiku ekonomiju kao najoptiju nauku koja se bavi zakonistostima u sferi

proizvodnje koji obuhvataju oblike svojine nad sredstvima za proizvonju, poloaj razliitih drutvenih grupa u

procesu proizvodnje i srazmere u raspodeli dobara. Sva ta pitanja imaju ne samo ekonomsku ved i socijalnuimenziju. Jean o osnovnih zaataka socijalne politike jeste a analizira te onose i istrai socijalni poloajposebnih klasa i slojeva koji je uslovljen ati nainom proizvonje i raspoele.

Sve o sreine XIX veka, ekonomska nauka je pitanja proizvonje, razmene, raspoele i potronjeposmatrala samo sa stanovita prouktivnosti i efikasnosti ok je ovek tretiran samo kao faktor proizvodnje troak koji je trebalo a bue to manja stavka u ceni proizvoa. Socijalne reforme, prvo u Nemakoj, akasnije i u drugim zapadnoevropskim zemljama, promenile su onos ekonomskih faktora i rave premasocijalnom poloaju ranika. Nastaje i razvija se teorija socijalne politike i uspostavlja se onos izmeuekonomske nauke i socijalne politike. Sva pitanja socijalne politike tesno su povezana sa ekonomskim

mogudnostima ali i sa teorijskim koncepcijama ekonomske nauke.

25.Odnos socijalne politike i pravne naukePravna nauka je jena o najstarijih rutvenih nauka. Vue korene iz starog Rima.U najoptijem smislu, po pravnom naukom se porazumeva sistematizovano iskustvo izraeno u oreenimoptim principima koji se tiu poloaja i ulogepojeinaca, kqo i uloge, prava i unosti rave. Na optimprincipima se izgrauju posebne grane prava ija primena obezbeuje funkcionisanje pravnog poretka.Njen zadatak je i traganje za odgovorima kakvo pravo treba da bude da bi bilo u f-ji izgraivanja toprogresivnijih formi ljuskog ivota. Pravna regulacija ipak nije svemodna. Uvek postoje napetosti izmeusveta sistema i sveta ivota. U tom smislu, uloga prava se posmatra razliito:

Uloga u ostvarivanju zajenitva i kohezije Represivna uloga, u interesu vlaajude klase Izraz kompromisa razliitih interesnih grupa

U zavisnosti o politikog i ekonomskog sistema moe biti u f-ji zaravanja postojedih onosa ali i posticanjapromena i humanizaciji rutva.

Direktan odnos socijalne politike i pravne nauke nalazi se u konkretnim pravnim reenjima koja se tiusocijalne sfere.


15/35

26.Znaaj socijalnog pravaPosebno poruje pravne nauke i znaajan segment pravne regulacije u savremenim zemljama jeste

socijalno pravo. Istorijski razvoj ljudskih prava imao je nekoliko meusobno povezanih etapa. Francuskaburoaska revolucija utemeljila je osnovna individualna ljudska prava

Lina prava (pravna zatita, nepovreisvost stana prepiske i slino) Politika prava (uruivanje, okupljanje, tampa, tajnost izbora) Ekonomske sloboe (trgovina, sticanje, ugovaranje i slino)

Socijalna prava se tek u XX veku razvijaju i ugrauju u korpus ljuskih prava. Do taa su, u okviru esnafa,postojali oreeni propisi o rau; u interesu inustrije pravo na obrzovanje utvreno je kao opta unost.

Danas su prava garantovana ustavom, meunaronim okumentimaeklaracijama, paktovima.. Sferarealizacije polona je manipulacijama, postoji problem nezavisnog sustva.. pa nisu retke neoslenosti uprimeni.

27.Navedi determinante socijalne politikeGlobalna politika i politiki sistem, ekonomski sistem i materijalna osnova, ieologija, religija, moral...

28.Globalna politika i politiki sistem i njihov uticaj na socijalnu politikuPolitika nauka istrauje i objanjava politiku kao praktinu elatnost u svim njenim aspektima. Doprinosi boljem razumevanjuonosa i procesa u rutvu o strane rutvnih nauka pa i socijalne politike. Stvara vede mogudnosti (normativnim iealima) zaanalize konkretnoog politikog poretka sa stanovita realizacije oreenih socijalnih projekata.

Politika kao praktina elatnost porazumeva upravljanje rutvenim onosno ravnim poslovima naosnovu regulativne zakonoavne elatnosti. Socijalna politika kao praktina elatnost ne bi ni mogl postojatiizvan globalne politike prakse.

Socijalnu politiku, ostvarivanje ogovarajudih ciljeva i programa u znatnoj meri eterminie ukupnaelatnost rave u socijalnoj sferi. Svaki politiki sistem se razliito onosi prema pitanjima jenakosti,statusnim pitanjima pojeinih rutvenih grupa; saraji, ciljevi i ometi socijalne politike razlikuju se ozemlje do zemlje.

Socijalna politika kao teorijska elatnost zauzima kritiki stav prema politici koja je po pravilu popriteborbe za vlast. Sa jedne strane, ona je izraz sukoba koji se ispoljavaju u politikim borbama ali sa ruge rezultatkompromisa rai rutvene integracije i legitimizacije politikog sistema kao optosti. Ipak, socijalnapolitika polazi o oreenih moralnih pretpostavki ok je politika iniferentna ili ak u suprotnosti sa roralom.

Globalna politika tj. politiki sistem bitno oreuje ukupne rutvene onose, strukturiranje rutva,nain i proces proizvonje i raspoele i ruga bitna pitanja znaajna za ivotne i rane uslove ljui, samim ti moreuje organizaciju, institucije socijalne politike, srestva preko kojih se sprovoe ogovarajude socijalne

mere.Partijsko-politikisubjekti imaju razliite programske orijentacije ali i pozicije u atom vremenu. Vedi je

uticaj snaga na vlasti. Po obijanju vlasti praktino ponaanje najede ne ostaje u skalu sa prethonimverbalnim opreeljenjem jer realne mogudnosti to uglavnom ne ozvoljavaju.

Privredni subjektikompanije, poslovna uruenja, korporacije onosno vlasnici kapitala i srestava zaproizvonju nastoje a to vie smanje izvajanja za socijalne potrebe. U suprotnom smeru eluju sindikati, alsve manje.


16/35

29.Ekonomski sistem i socijalna politikaNivo i obim delatnosti socijalne politike u znatnoj meri sudeterminisani materijalnim mogudnostimakonkretnog rutva. To se onosi i na razvijenost teorijske delatnosti socijalne politike. Naravno, ne postojautomatski reciprocitet materijalna osnova eterminie socijalnu politiku posreno, utiudi na ekonomski politiki sistem. Neposreniji uticaj se oglea u tome to o materijalne osnove zavise ivotni i rani uslovljui, nihov ivotni stanar, struktura i nivo potronje i zaovoljavanje potreba.

Kaa se rai o priblino izjenaenom materijalnom nivou pojeinih zemalja, razlike u razvijenost

socijalne politike posleica su elovanja politikih snaga razliitih shvatanja i poglea.

Socijalna politika povratno utie na ekonomsku osnovu razvijeni saraji u oblasti zravstvene zatitebitno utiu na rane sposobnosti stanovniva to za rezultat ima povedanje proizvonje; obrazovanje, vii nivoznanja i umeda jean je o faktora privrenog razvoja. Socijalna politika utie i na zapoljavanje, karakter onose u raspoeli i oblike potronje, to opet utie na materijalnu osnovu rutva.

Ekonomski sistem zavisi od materijalne osnove. Promene u materijalnoj osnovi pratile su i promene u

ekonomskim onosima to je voilo i promenama i ekonomskog i politikog sistema a sa tim se menjao isaraj i karakter socijalne politike.

Neusklaenost ekonomskog i socijalnog razvoja ima negativne posledice. Ako se u koncipiranju socijalnepolitike ie preko materijalnih mmogudnosti nuno de odi o ekomnomskih problema i kriza, zbog ega derestrikcije u socijalnoj sferi biti nune, a ako su raikalne izazvade socijalne tenzije i nemire. Ekonomski isocijalni razvoj se moraju permanentno usklaivati!

30.Ideologija i socijalna politikaIeologija je izraz shvatanja samo oreenih grupa, klasa, partija koje u sklau sa poloajem i mestom

unutar globalnog rutva i sopstvenim interesima formiraju vlastiti pogle na svet. Uvereni u ispravnost svojihkoncepcija nastoje da i druge uvere da su one najadekvatnije datim uslovima i vremenu. Kao takva, ideologija

je parcijalna svest i manje-vie iskrivljena. Ipak,ona se prikazuje kao interes celog rutva.

Socijalna politika bez ieoloke imenzije nije moguda. Manje ili vie ona je uvek eterminisana nekomieologijom. Saraji socijalne politike su manje ieoloki ko onih koncepcija koje socijalnim pitanjimapristupaju celovitije i svestranije analiziraju uzroke socijalnih problema, tragaju za aekvatnim reenjima. Iakoje prisustvo ideologije manje-vie prepreka istinitom saznanju, u vrenosnom smislu postoje razlike izmeupojedinih opredeljenja. U globalnim svetskim razmerama sve manje, ak i eklarativno, figuriraju vrenostpoput jednakosti, solidarnosti, pravednosti, ravnopravnosti.

31.Religija i praksa socijalne politikeReligija, kao uhovna tvorevina, jean o oblika rutvene svesti, sistem ieja, ve rovanja, vrednosti.

vri oreeni uticaj na rutveni i psihiki ivot ljui i na ukupne rutvene pojave i procese. Njen uticaj se

menjao tokom istorije. Posredno ili neposredno religija je uvek uticala na socijalnu politiku. Formulisanjem religiozno-moralnih vrenosti i posticanjem ljui na vrenje oreenih obrea, vernik

se pribliava bogu ali istovremeno uspostavlja ijalog i saranju sa ljuima i integrie se u zajenicu(postcanje vernika na pruanje pomodi, posticanje soliarnosti..) Formuliu se naela kao putokazvernicima u organizovanju linog i kolektivnog ivota to utie i na formiranje njihovih ieolokih politikih opreeljenja.

Preko svojih institucija neposredno se bavi socijalno-zatitnim aktivnostima ali i posreno, utiudi narutvene i politike strukture koje se bave socijalnim problemimau atom rutvu

Neretko nastoji i a oprava postojede stanje, npr beu jenih i bogatstvo rugih..


17/35

Vedi ili manji uticaj religije na socijalnu politiku zavisi o uspenosti rutva a rei bitna socijalna pitanja zadovolji potrebe ljudi kriza oveka uia se moli, a ne a misli; zlatno vreme vere poklapa se sa vremenom prironih potresa i

rutvenih nesreda; im se ovek uvali u nevolju,bog ima anse.. Kada ideologija i politika izgube poverenje ljudi, religija

obija na znaaju i ona u vedoj meri eterminie socijalnu politiku. Razvojem svetovnih ustanova socijalnapolitika je sve manje determinisana religijom religiozna uverenja se premetaju u privatnu sferu. Pitanja sereavaju racionalno, preko rutvenih institucija.

32.Moral i socijalna politikaMoralne norme nastaju na prihvadenim vrenostima. Kako je socijalna politika po snanim uticajem

globalne politike, uticaj morala na socijalnu politiku bitno je oreen karakterom onosa politike i morala. Taodnos se menjao tokom istorije.

U staroj Grkoj politike oluke su bile javne i morale su biti u sklau sa naelima vrline i principimamorala. U osnovi su pravenost, sloboa, emokreatija, politika jenakost

U feudalizmu su se moralne norme pre svega temeljile na religijskim vrednostima Renesansa je perio nastanka i razvoja graanske klase i obnove antike kulture to ipak nije znailo

povratak antikom shvatanju onosa politike i morala. Makijaveli sveoi o potpunom raskiu politike morala

Revolucije i pokreti tokom XIX i XX veka (obuzdavanje liberalnog kapitalizma, uspostavljanjedemokratskih institucija, sindikalno organizovanje, ulazak ranike klase u parlament..) ponovo depolitiku staviti u f-ju morala. Razvija se socijalna politika, kao praksa i kao teorija, determinisana

moralnim principima.

Danas se ponovo susredemo sa raskiom morala i politike. Razlog tome moa lei u svesti i savestiljudi (biranih i onih koji biraju) ali se uglavnom prepoznaje u doktrini neoliberalizma.

33.Liberalni kapitalizam, opte karakteristike, socijalne ieje i praksaKritika feudalizma (Makijaveli, Hobs, Lok, Ruso) Liberalni kapitalizam (Mil, Spenser, Maltus, Prudon, Dirkem)

Nakon procesa tzv. prvobitne akumulacije kapitala, kritike feualnog rutva i njegove ieologije ikonanog ruenja feualnog poretka, nastupio je nov perio u razvoju kapitalistikih onosa liberalnikapitalizam. Za njegov poetak uzima se Francuska revolucija, 1789, a kraj poslenja etvrtina XlX veka. U tomperiodu razvoj proizvonih snaga bio je vedi o onog koji je stvoren od nastanka civilizacije do tad. Ekonomskuosnovu liberalni kapitalizam je imao u razvoju mainske inustrije i izgradnjifabrikog sistema proizvodnje,razvoju saobradaja, irenju trita i razvoju nauke.

Uporedo sa ekonomskim dostignudima rasla je i mod buroazije. U liberalnom kapitalizmu ona nemakonkuranta niti politikog protivnika prilikom oluivanja o ekonomskim i politikim pitanjima feudalna klasabila je politiki poraena, izgubila je i ekonomsku mod i svaki rutveni uticaj; suzbijen je i uticaj crkve njenimovajanjem o rave (potpora o strane rave ouzeta joj je, pore ostalog i zbog toga to je smatranaieolokim nosiocem onih principa koji su bili osnova ouvanja feualnoh onosa. Ali, kako se liberalnikapitalizam rukovoio naelima sloboe savesti i vere, ona je bila slobona a vri svoju versku elatnost).

Drava se nije meala u privreni ivot sem u meri koja je neophona a bi se obezbeilo potovanjezakona i ugovora odnosno slobodno i nesmetano funkcionisanje privrede i drugih delatnosti neophodnih

rutvu. Sve je preputeno slobonom ugovornom onosu kapitalista i ranika. Nivo zapoljavanja, visinunajamnine i cenu proizvoa oreuju ponua i potranja. Duinu ranog vremena oreuje kapitalista. Nemasindikata, radnici nisu u poziciji da menjaju uslove rada. Svi, pa tako i radnici, imaju pravo da slobodno

formiraju politike stranke. Ipak, u stvarnosti su sve one po uticajem i kontrolom buroazije zbog njeneekonomske namodi. Javna i privatna sfera su strogo razgraniene. Svako uplitanje rave u regulisanje


18/35

ekonomskih i socijalnih onosa smatra se tetnim po privreni razvoj. Drava ne moe a eluje ni u sferi soczatite i nema izgraenu bilo kakvu socijalnu politiku.

Za razliku o perioa prvobitne akumulacije kapitala, kaa je proces nastanka kapitalistikih onosatekao vie stihijski nego to je bio teorijski osmiljavan, liberalni kapitalizam imao je, o poetka o kraja,ieoloku i teorijsku osnovu.

Don Stjuart Mil iveo je i elovao u vreme liberalnog kapitalizma. Centralna kategorija njegovog

uenja bila je SLOBODA. Zalagao se za takav rutveni poreak u kome de se slobodno delovanje pojedinaca nanajbolji mogudi nain ovesti u skla sa postojanjem i oravanjem privatne svojine i optim obrom celinekoja treba a poiva na zajenikom rau svih. Na taj nain de se meu ljuima minimizirati rutvenenejednakosti. A a bi se to postiglo prelae postepene i stalne reforme koje, izmeu ostalog, ukljuuju

prosvedivanje ljuii ograniavanje prironog prirataja.Jenakost se sastoji u jenakom pravu svakog oveka na sticanje svojine. Nejenakosti nuno postoje i njihovstepen zavisi od rada i sposobnosti pojedinaca.

Praveno je ono rutvo koje je organizovano prema sloboi i privatnoj svojini.

Herbert Spenserje takoe uveren a je proces uopte, pa i u socijalnoj sferi, permanentan i a seovija evolutivno. Sam socijalni ivot i poloaj oveka u svetu zavisi o njegovog trua a se uklopi u opte

tokove i a tako unapreuje lini i kolektivni ivot.Svi ljudi imaju jednako pravo na slobodu. Svaka druga jednakost je neprihvatljiva . Socijalistike i komunistikeieje koje zagovaraju rutvenujenakost su privlane ali se ne mogu ovesti u skla sa moralnim zakonom njihovo ostvarivanje znailo bi povreu naela jenake sloboe. Drava ne sme a se bavi socijalnimproblemima i a svojim merama reava probleme siromanih jer bi se time povrei la sloboda onih od kojih seuzima a bi se rugima avalo. Nepravena je svaka raspoela koja ne poiva na zakonu ravnotee izmeuponue i potranje. Tako se vei znaaj aje siromatvu nego bogatstvu koje je rezultat marljivosti iomiljatosti.Treba raditi na na tome da se ljudi moralno vapitavaju tako dasami o sebi voe brigu a ne bi opteredivaldruge i treba razvijati svest o uzajamnoj pomodi uzajamno pomaganje treba da se temelji na dobrovoljnosti

a bue izraz osedanja i savesti.Svako uspostavljanje jednakosti nezavisno od rezultata rada i doprinosa nepravedno je.

Tomas Maltus ieja jenakosti je privlana i plemenita ali se nika ne moe ostvariti. Broj ljuipovedava se geometrijskom progresijom a srestva za ivot aritmetikom. Uzrok bede nije u neravnopravnoraspoeli ved u nerazumnom razmnoavanju. Spreavanje prekomernog broja stanovnitva mogude je na venaina. Maltus se zalae za moralni uticaj, u protivnom regulisade se razliitim formama represivnih srestava(glad, bolest, ratovi..) razum nalae a ljui usklauju svoje strasti sa materijalnim mogudnostimaPomaganjem sirotinje rava bi ustvari uvedavala beu tj. posticala uvedavanje broja stanovnitva kojeoekuje zatitu i brigu rave. Siromane treba prepustiti privatnoj inicijativi koju treba etiki uvaavati altreba imati u viu a i to povlai posleice.

ozef Pruon ljui su razumna i pravoljubiva bida. Njihova jenakost temelji se na prironimosobinama oveka. Ljui su jenaki pre pravom. Socijalnu jenakost on vii u neogranienom pravu svakogpojeinca a raspolae rezultatima svog raa. Razlike u bogatstvu nune su jer su rezultat razliitihsposobnosti. Da bi rutvo bilo praveno svaki ovek mora a ima jenake polazne mogudnosti u sticanjusvojine putem rada.Svojina je kraa ako nije rezultat raa ved steena eksploatacijom ranih slojeva i sitneburoazije. Obacuje ieju komunizma jer prestavlja povreu nezavisnosti oveka.

U rugoj polovini XlX veka siromatvo i bea, s jene strane, i narastanje ranikog pokreta, s ruge,prinuili su buroaziju u zapanoevropskim zemljama a menja onos prema socijalnim pitanjima. Dolazi ozakonoavnih promena u Engleskoj ali i Nemakoj ge je i sam Bizmark (protivnik socijalista) bio prinuen a


19/35

uvede izvestan stepen socijalne sigurnosti za radnike zravstveno osiguranje, osiguranje u sluajuinvaliditeta, starosno osiguranje.

Krajem XlX veka uoblien je koncept soliarnosti. Emil Dirkem je formulisao posebnu doktrinu solidarizam. Govori o mehanikoj (uspostavlja se na osnovu grupisanja ljui po slinosti. Kohezija seobezbeuje potinjavanjem iniviualnih svesti jenom zajenikom cilju. Saranja je uslov opstanka. Njavistepen mehanike soliarnosti postie se kaa se iniviualna i kolektivna svest pouaraju i koinciiraju,ime se, naravno, gubi iniviualnost pojeinaca.) i organskoj solidarnosti (razvija se na razliitosti iniviua

niko nije dovoljan samom sebi, ljudi su upudeni jeni na ruge, sarauju, meusobno se opunjuju)

34.Utopijska kritika socijalnog stanja u vreme liberalnog kapitalizma(Moreli, Mabli, Babef, Sen-Simon, Oven, Furije )

Socijalne projekcije Morelija (1715 - 1780) i Mablija (objavljivao 1743 - 1755) sline su utopijama Mora Kampanele. Moreli i Mabli su bili sistematiniji u izlaganju svojih ieja i konkretniji u kritici rutvenih prilikasvoga vremena.

Zahtevali su:

Ukidanje privatne svojine Raikalni egalitarizam u potronji Obaveznost rada Izjenaavanje uslova iota za sve ljue

Prema Moreliju, rutvo treba tako ureiti a u njemu niko nita ne sme a ima osim stvari za line potrebe.Svaki ovek mora a bue zaposlen a a se raspoela vri prema tzv. istributivnim zakonima tj. premaprincipu jednakosti to podrazumeva ukidanje novca, razmene i trgovine. Porodica, brak i vaspitanje decestavljaju se po kontrolu rave.

Neto kasnije - pre, u toku i nakon Revolucije te ideje su nastavili da razvijaju Babef (1760-1780)Bounaroti (1761-1837). Proletarizovane mase su bukvalno shvatile parolu jenakost, sloboa, bratstvo

zahtevale njenu realizaciju u praksi. Babef je bio oslean zastupnik siromanih i obespravljenih masa iuspostavljanja njihove diktature koja bi dovela do potpune nivelacije u rutvu. Stalno je isticao a proklamacij

buroazije o sloboi i jenakosti nisu u sklau sa njihovim praktinim elovanjem posle osvajanja vlasti. Pravcilj revolucije morala je bitijenakost bez laia ne samo jednakost pred zakonom i upolitikim pravima.

Takva jenakost porazumeva jenakost u svim manifestacijama ovekovog ivota. U krajnjoj liniji znaila bi ukianje svih iniviualnih razlika meu ljuima, ponitavanje svakog iniviualiteta i slobonog razvojalinosti. Kako zakljuuje Marks, bila bi to vlaavina stvari na ljuima; taj primitivni komunizam unitio bi sveono to nije sposobno a bue o svih poseovano.

Socijalutopizam (kritiki utopizam) bio je izraz nezaovoljstva zbog neispunjenih obedanja atihneposredno pre i u toku Revolucije. Sen-Simon, Furije i Oven zauzeli su negativan stav i prema postojedemsistemu i prema revoluciji. Revolucija nije ni put ni nain uspostavljanja pravenog, humanog rutva. Ona nereava ni problem rutvene harmonije, ne ukia zlo i neprave i ne uspostavlja organizaciju rutva naprincipima razuma. Razum je (sleedi prosvetitelje) kriterijum saznanja i vrenovanja a srestvo zaorganizovanje rutvene prakse nauka. Treba ukinuti privatnu svojinu, postojedi sistem obrazovanjaburoaski brak kao osnove nerazumnog graanskog rutva. Humanizam socijalutopista sari snanu crtuindividualizma. Ne treba pojeinac a bue potinjen zajenici (Mor, Kampanela), ved naprotiv rava trebada bude ureena tako a se na najumniji nain moe razvijati slobona linost.

U novom rutvu treba a se ostvaruju prava, jenakost, bratstvo. Ali to nije jenaarstvo Mora iKampanela ved jenakost zasnovana na oprinosu, rau, stvaralatvu, talentu i ge ne bi postojao nikakav vieksploatacije. Taa bi svako bio zainteresovan a oprinosi najvie to moe i a za taj oprinos buepraveno nagraen.


20/35

Sen-Simon (1760-1825) uruivanje nauke i raa. Nauka je glavna pokretaka snaga napretkaoveanstva. Ra i stvaralatvo treba a buu osnova rutvene vlasti. U vreme Sen-Simona meu ranimslojevima jo nije postojao onaj jaz koji se kasnije stvorio.Drava mora biti racionalno organizovana u sklau sazahtevima industrijalizacije. Tako je mogude prevazidi klasnu pocepanost postojedeg rutva i an tagonizmekoji se javljaju izmeu klase industrijalaca (fabrikanti, bankari, trgovci, naunici, ranici svih strukazemljoradnici) i klase besposliara (plemidi, rentijeri, birokrati, vojnici) ta bi se esilo a Francuska izgubsamo 10.000 industrijalaca a ta a izgubi sve besposliare?!Klasa neranika nestade tako to de se ukinuti pravo na nasleivanje.Svojina koja je steena raom normalnaje pod uslovom da ne postoji eksploatacija i da vlada slobodna konkurencija. Saradnjom industrije i nauke

prevlaade se i stanje nezaposlenosti. Upravljanje ljuima treba zameniti upravljanjem stvarima.

arl Furije (1772-1839), slino Sen-Simonu, smatra a je osnovna pokretaka snaga rutvenog progresarazvoj industrije a sa tim razvojem nastaje i kapitalizam. Taj period on naziva civilizacijom i deli ga na tri faze:

I GRANTIZAMrutvo prostih asocijacijaII SOCIJANTIZAMformiranje sloenih oblika uruivanjaIII HARMONIZAMjeinstvena asocijacija koja ljuima omogudava a se slobono razvijaju. Poto ni oprinosnije jenak, ni ljui ne treba a buu izjenaeni u imovinskom pogleu. To zamiljeno rutvo harmonije

jeste rutvo materijalnog izobilja u kome nema mesta ni razloga za bilo kakvu zavist. Nestaju klase i klasn

sukobi, nema eksploatacije ni nejednakosti na toj osnovi.

Robert Oven (1771-1858) kao vlasnik fabrike tekstilne inustrije osnovao je u kotskoj raniku kolonijuHarmonija, ge je sproveo oreene socijalne mere: Briga o deci zaposlenih roditelja Pravila o obrazovanju i vaspitanju Skradenje ranog ana za 3h u onosu na ruge fabrike u Engleskoj Zakon o ogranienju raa ena i ece Penzija u sluaju bolesti, starosti, nesposobnosti za ra

Nanice su oreivane prema rezultatima raa. U koloniji nije koriden novac. Za 20 goina post ojanja nijezabeleeno ni jeno krivino elo.

Bojkot o strane buroazije i neuspeli slian eksperiment u Americi oveli su o toga a izgubicelokupan imetak a kolonije su se raspale.

35.Marksove socijalne koncepcijeZnaajan eo Marksove analize kapitalizma, o prvobitne akumulacije kapitala o kraja liberalnog

kapitalizma odnosi se napoloaj ranih slojeva rutva.Pitanja pravednosti, jednakosti, solidarosti, kod Marksa su u neraskidivoj vezi sa problematikom

potreba.

Kapitalizam je oprineo snanom razvoju ljuskih potreba.Meutim, osnovna potreba jestepotreba zaposedovanjem stvari a cilj proizvonje nije zaovoljavanje potreba ved sticanje profita. To je dovelo do

potinjavanja oveka zakonima ekonomije pa umesto a ovek vlaa premetima, premeti vlaaju ovekomUnutar privatnog vlasnitva svaki ovek spekulira s tim da drugome stvori novu potrebu, da ga navede na novinain uivanja i prisili na novu rtvu kako bi zaovoljio svoju vlastitu sebinu potrebu. Svaki novi proizvod jenova potencija uzajamnog varanja i pljakanja. Smisao je proukovanje to vie robe za koju se ona naknanostvara vetaka potreba. Ali to ne oprinosi zaovoljavanju potreba svih nego se na jenoj strani stvarabogatstvo a na drugoj bea. Bogatstvo roa uspostavlja se na siromatvu iniviue. Iako svi uestvuju uprocesu proizvonje tj. optem razvoju bogatstva, kupovna mod uslovljena poelom raa oreuje granicezadovoljavanja potreba.


21/35

U kapitalitalizmu su sam rad i uslovi rada radniku nametnuti spolja. Materijal koji radna snaga obraujeje tui materijal. Orue je tue orue. I ivi rad postaje tui jer je samo dodatak njima, ustupljen kapitalu zaproizvo samog raa. Ranik vremenom postaje svestan raskoraka izmeu svojih potreba i svog poloaja.Kapitalizam, stvara potrebe koje niti moe niti sme a zaovolji jer bi time negirao sam sebe. Opta trka zabogatstvom, za profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti stvarajudi materijalne elementeza razvitak bogate iniviualnosti jenako svestrane u svojoj proizvonji kao i potronji. Razvija se svestranika o potrebi skradenja ranog vremena, ali i svest o novim potrebama. Marks olazi o pojma radikalnepotrebe, potpuno nove potrebe koje tek treba ostvariti, pod kojima on podrazumeva ovaplodenje

(otelotvoranje) vrenosti svekolikog ovekovog ispoljavanja.

Spoznajom uslova privreivanja, rana snaga postaje svesna raikalnih potreba ali i injenice a ih ukapitalistikom rutvu ne moe zaovoljiti. Konstituie se kolektivno trebanje koje se ne svoi na potrebeimanja, poseovanja, ved za revolucionisanjem rutvenih onosa. Svest o novim potrebama koje je proizveokapitalizam i koja je i sama proizvod kapitalizma najavljuje njegovu propast. Proizvodedi potrebu za radnomsnagom, kapitalizam proizvodi svog grobara proletarijat, klasu koja je vezana radikalnim lancima i koja sepoziva na oveansko pravo. Kako joj nije uinjena nikakva posebna neprava ved neprava uopte, nemanikakve posebne interese i oslobaajudi sebe ona oslobaa celo rutvo. Nije kritika, ved revolucijapokretaka snaga istorije!

Novo rutvo koje projektuje Marks komunizam tj. asocijacija slobono uruenih proizvoaa

izgrauje svoj sistem potreba koji je raikalno rugaiji o onog u kapitalistikom rutvu.Slobodno vreme je radikalna potreba radno-proizvonog ela stanovnitva koju kapital ne moe a

zaovolji. U asocijaciji slobono uruenih proizvoaa ukia se suprotnost izmeu ranog i slobonogvremena. Slobodno vreme omoguduje razvoj iniviue i povratno utie na razvoj proizvonih snaga.

Zaovoljavanje potreba, onosno proizvonja, ovija se po rugaijim uslovima o onih ukapitalizmu. Ovija se racionalno, sa najmanjim utrokom snage i po uslovima koji su najdostojniji najadekvatniji ljudskoj prirodi.

U porutvljenim odnosima i ula se kvalitativno razlikuju o onih u otuenom rutvu koje svepotrebe svodi na posedovanje Ljusko oko rugaije uiva nego grubo neljusko oko, ljusko uho... Premetni svet postaje ljuski samo u neotuenom rutvu u kome premeti postaju rutveni premeti u

kojima se ovek potvruje ne samo u miljenju nego u svim ulima. Novo rutvo stvara kvalitativnorugaije potrebe; umesto bogatstva na jenoj i siromatva na rugoj strani, stupa bogat ovek i bogataovekova potreba.

Proces razotuenja i uspostavljanja principa jenakosti (jenake vanosti svih ljui) ne znai a trebaukinuti svako poseovanje ved samo ono koje omoguduje eksploataciju rugog oveka. Neophono jeuoptavanje poseovanja, odnosno da se posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba proiri na sve ljue od svakog prema sposobnostima i svakome prema potrebi. Rad i doprinos merilo su raspodele i zadovoljavanja

onih potreba koje se ne mogu unificirati.

36.Socijalna misao i socijalno-politika praksa socijal-demokratijeFormiranje socijalemokratskih partija u zapanoevropskim zemljama zapoelo je u rugoj polovini XIX veka.

Idejna teorijska osnova, bar to se tie poetka elovanja, bila je Marksova misao. Temeljnim socijalnim vrenostimasmatrane su jednakost i klasna solidarnost. Osnovna usmerenost bila je poboljanje uslova ivota ranikeklase, sa ekonomskog, obrazovnog i kulturnog stanovita. Otvaraju se raniki univerziteti i ruge institucije kulturnoobrazovnog karaktera. Formiraju se fonovi rai poboljanja poloaja ranike klase, naroito nezaposlenih. Mnogo se polae usinikalno organozovanje. Do poboljanja oreenih socijalnih uslova naroito olazi posle formiranja Druge internacionale (1889.)povedanje najamnina, skradenje ranog vremena, uvoenje oreene zravstvene zatite, zatite invalia i starih ranika i sl.

Manje-vie o kraja XIX veka, u zapanoevropskoj SD preovlauje uverenje a de ranika klasaparlamentarnim putem obiti vlast i organizovati socijalistiko rutvo. Otuda i zalaganje za klasnu solidarnost


22/35

Poto se takva oekivanja nisu ostvarila i kako je postajalo sve neizvesnije a de se ostvariti u oglenojbuudnosti, naputa se klasni koncept jenakosti i pleira na jenakosti iroke polulacije. Insistira se na tomeda se do socijalistikog rutva moe odi samo mirnim emokratskim preobraajima.

Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija i podele koje su potom usledile bitno su usporili proces razvoja

teorije i politikog elovanja. O Komunistike internacionale formirane u Moskvi (Kominterna), bitno serazlikovala Socijalistika ranika internacionala koja se u svojim okumentima izjanjavala za zamenukapitalistikog naina proizvonje socijalistikim a srestvima za ostvarivanje tog cilja smatrani su politikaborba i postepene reforme. Odbacivali su svaku nasilnu akciju kao i diktaturu proletarijata. Napravljena je

jasna granica prema desnici.Izmeu va sevetska rata zapanoevropska SD uglavnom nije ostvarila ono to je najavljivala prilikom osnivanja

Socijalistike ranike internacionale olazak faizma na vlast onemogudio je elovanje najznaajnijih SD partija (NemakaAustrija, ehoslovaka) to je negativno uticalo i na ruge partije. irenje antisocijalizma Evropom, sektaki onos Kominterne i svih

komunistikih partija prema socijalemokratiji svakako nije pomoglo. Mnoge partije su praktino prestale a postoje ali ne i ideje

Neposreno po zavretku II svetskog rata olo je o njenog obnavljanja. Ved 50 -ih godina nastaju tzv. raveblagostanja.Najvedi oprinos razvoju socijalne politike kao teorije upravo su ali pisci SD orijentacije, kao to je i praksa ostigla najvii nivo zavreme rave blagostanja.

Jednakost smatraju temeljnom vrenodu. Istovremeno odbacuju svaki ekstremni egalitarizam

politiki raikalizam koji bi ekretom uspostavljao jenakost ljui. Cilj rave je a obezbei jenakost upolitikim, ekonomskim, socijalnim pravima ljui. Za ostvarivanje socijalne jenakosti nuna je pravenareistribucija obara to se postie progresivnim oporezivanjem. Pri tom se mora voiti rauna o rasturutvenog bogatstva, akumulaciji i investiranju kako bi se maksimalno koristili rani potencijali onosnoomogudilo prouktivno i to potpunije zapoljavanje.Drava mora a svojim merama eliminie siromatvo anejenakosti legitimie u granicama koje obezbeuju minimiziranje klasnih sukoba i stabilnost rutvaMaralgovori o graanskom statusu koji porazumeva graansko pravo (jednakost pred zakonom), politikaprava (pravo glasa i organizovanja), socijalna prava (garantovani minimum ohotka, pravo na oreeneusluge..) Ova prava su osnova emokratskog rutva. Graanski status prestavlja formu jenakosti koja nevoi nuno ekonomskoj jenakosti ali nejenakosti ini prihvatljivim i legitimnim.

Socijalna pravda (ili po nekima distributivna pravda) ostvaruje se izgraivanjem takvih socijalnihonosa u kojima svi graani mogu ravnopravno konkurisati u koridenju razliitih prestacija. Neke jenakostsu neophodne, neke nejednakosti nedopustive i moraju biti sankcionisane. Otuda bi se mogla uzeti i kao

sinonim ravnopravnosti svih graana. Pravna regulacija nije dovoljna, socijalna pravda zavisi od ekonomskihpretvpostavki, civilizacijskog nivoa, emokratizacije rutva i ukupnog vrenosnog sistema.

Solidarnost je, pre svega, etika kategorija i treba a bue korekcija neostvarene jenakosti pravednosti. Cilj socijalemokratije je izgranja soliarnog rutva. Smatraju a su za to neophone iogovarajude insitucionalne promene unutar postojedeg kapitalistikog rutva koje bi ljue posticale amisle i o dobrobiti drugih a ne samo o vlastitim interesima i linom profita.

Na globalnom planu, rava blagostanja je nastojala a klasne suprotnosti reava kompromisom jer jepreovladalo uverenje a je to najcelishoniji nain za uspostavljanje i oravanje stabilnosti rutvaParlamentarna emokratija je ovoljna a se oe o socijalizma. Revolucija i svaki oblik nasilja nepotrebni sui neprihvatljivi sa moralne take gleita. Skoro sve socijaldemokratske vlade za relatiovno kratko vremeizvrile su temeljnu rekonstrukciju kapitalistikog rutva. Drava blagostanja zalagala se za ekonomske,socijalne, politike reforme, ekonomski rast u najirem smislu, povedanje inustrijske prouktivnosti investicija.

Osnove prvih posleratnih reformi u Britaniji nalaze se u Planu o penzijskom osiguranju konzervativca!

Lora Beveria izraenom po nalogu vlae 1942. Poto u penzijski fon sve osigurane osobe aju jenakdoprinos, imaju ista prava pa starosna penzija ne treba da zavisi od prethodnih primanja niti konkretnog


23/35

imovnog stanja. Oni koji imaju vie, vedi oprinos ravnom buetu aju kao poreski obveznici. Iz ravnogbueta se neophona srestva upladuju u fon socijalnog osiguranja. Do 52. Doneto je vie zakonskih akataZakon o nacionalnom osiguranju, Nacionalni program zravstvene zatite, Program poroinih avanja..

Manje-vie u svim ravama blagostanja izgraen je kompleksan sistem obezbeenja, sa uverenjem danije manje bitan za stabilnost o ekonomskig rasta, moernizacije, tehnikog progresa, visoke stopezaposlenosti. Sistem socijalnog obezbeenja obuhvatao je i povoljne rane uslove, ogovarajudi ohoakskradenje ranog vremena, besplatno obrazovanje... Vremenom se taj sistem sigurnosti menjao, nekeprestacije su korigovane, neke ukiane, menjan je penzijski sistem, menjala se realna kupovna modpenzionera...

37.Kritika rave blagostanjaUoavajudi protivrenost izmeu i sukob izmeu interese kapitala i profitabilnosti, s jene, i tenje za

pravenodu i jenakodu, sa ruge strane, socijaldemokratski teoretiari istiu a njie mogude realizovatrutvene jenakosti u okirima kapitalizma.T. H. Maral ravu blagostanja vii kao fazu u razvoju kapitalizmaok R. Titmus smatra a je ona most ka socijalizmu. Vajlding i Vik problem vide u redistribuciji koja jehorizontalna (o mlaih ka starima, o onih bez ece ka onima sa ecom, o zaposlenih ka nezaposlenimao zravih ka bolesnima) pre nego vertikalna o bogatih kasiromanima.

Neoliberalitvre a SD rava blagostanja nije reila problem onosa ekonomije i socijalne politike,niti je socijalnim merama reila bitne socijalne probleme iako im je to bio osnovni cilj. ak ta, proizvela jekrizu svojom socijalnom politikom. Predimenzionirana socijalna davanja, birokratizacija i neracionalnost

socijalnih slubi, prevelika mod rave u reavanju socijalnih pitanja i sl. najvedi su problem.Drava blagostanja se preterano i neprincipijelno mea, ne samo u ekonomski ivot rutva, ved i u

iniviualne poslove pojeinaca, koje bi oni aleko bolje i uspenije obavljali bez ravnog uplitanja. Poresputavanja slobonog trita, jean o glavnih uzroka krize DB vidi se u prevelikim izdvajanjima za realizacijusocijalnih programa a posebno u nainu na koji se to ini. Socijalne elatnosti rave pojavljuju se kao smetnjasloboi i zapravo su vi ravne prinue koje poivaju na polaganju iskljuivih prava u oreenim oblastima ostrane rave.Problem se vii i u sinikatima koji prelaze granicu ozvoljenog i meaju se i u ravnu politiku

u poslove upravljanja kompanijama.

Neokonzervativizamnajbitnijim smatra hijerarhiju, naciju, snanuravu. Ne negira trite, ali umestospontanosti zahteva isciplinu. Kritika DB u ovom sluaju nije zahtev za minimalnom ravom ved zapreusmeravanje njene uloge. Socijalna rava kriva je za slabljene elovanja onih entiteta koji su traicionalnoradili na reavanju socijalnih problema poroica, crkva, etnike organizacije i slino. Umesto a se problemreavaju, oni se umnoavaju i pogoravaju prevelika izdvajanja imaju negativne posledice na investicijeprouktivnost i ekonomski rast; postie se lenjost, nesavesnost i nepreuzimljivost. U nalenosti ravemoraju biti jeino funkcionisanje politikog sistema, sprovoenje zakona i rugih optih pravila, obrananacionalne bezbenosti i povedanje efikasnosti u zatiti poretka; u socijalnoj sfer i treba da preuzme samoobavezu staranja o onima koji nisu u stanju da se sami o sebi staraju.

Zapadnoevropski marksisti (Klaus Ofe) tvre a rava blagostanja ne moe a rei problem ljuskihpotreba jer se prvenstveno bavi posledicama a ne uzrocima drutvenih kriza. Ona ne ira u temelje kapitalizmaved, naprotiv, slui njegovim ciljevima i ouvanju. Sa svojom socijalnom poltikom (ublaavanjem socijalnihnapetosti koje se permanentno pojavljuju) prestavlja formu prouavanja kapitalistikog sistema. Zapala je ukrizu, izmeu ostalog, i zbog nemogudnosti a zaovolji socijalne potrebe na nivou koji je sama stvorila svojomsocijalnom politikom, a a istovremeno ne ugrozi kapitalistiku akumulaciju. Socijalnim avanjima ona nastojida otupi klasnu svest ranike klase. Jan Gof smatra a je koncept rave blagostanja kao humani ogovor napotrebe ostvario neprocenjivu ieoloku f-ju u kontroli i isciplinovanju ranike klase.


24/35

Ekonomska politika treba a slui interesima privatnog kapitala a socijalna a se angauje naostvarenju pravenosti i prave i smanjenju nejenakosti (ameriki marksista Dejms OKonor). Te ve vrsteinteresa je teko usklaiti. Ako rava na sebe preuzme finansiranje trokova za socijalne i ruge potrebe, aprivatni kapital nastoji a ostvari to vedi profit, javlja se fiskalna kriza - trokovi rave prevazilaze prihoe tonuno voi inflaciji.

SD koncepciji rave blagostanja prigovara se i to a njena socijalna politika nije teorijski oslenoizveena i a prestvlja eklektiki spoj reformistikih koncepata a a je praksa motivisana pragmatikimrazlozima a se nae kompromis izmeu interesa kapitalista i zahteva ranike klase, s tim a kapitalisti svasocijalna avanja ugrauju u trokove proizvonje.

38.Socijalizam i socijalna politikaZajeniko svim iejama koje su imale preznak socijalizam onosno socijalnistiki bilo je zalaganje za

jenakost, socijalnu pravu i soliarnost, a a bi se to i praktino postiglo neophodnim se smatralo ukidanjeprivatne svojine kao temelja podele rutva na klase pri emu bogati poseuju srestva za proizvonju oluuju o nainu raspoele obara i imaju politiku vlast.

Promene ne mogu biti spontane ved je re o organizovanoj borbi socijalistikih snaga proletarijataOktobarska revolucija (1917.) prvi je konkretan pokuaj realizovanja Marksovih teorijskih ieja. Implikacije subile alekosene, pozitivne i negativne, kako na iejno-teorijskom tako i na politiko-praktinom planu.

Drava upravlja svim rutvenim poslovima. U njenoj nalenosti su politika, ekonomija, kulturaobrazovanje, trite, zakon, formulisanje i sprovoenje svih bitnih principa socijalne politike. Ipak, socijalnapolitika ne zavisi samo o volje vlaajude strukture ved i o rutvene realnosti, stvarnih onosa i mogudnostiRaskorak izmeu programskih socijalnih opreeljenja i realnih materijalnih mogudnosti ispoljio se neposrenoposle Revolucije i nikaa nije prevlaan. Tokom celog perioa postojanja SSSR bila je prisutna protivrenostizmeu strategije skonomskog razvoja i izgradnje sistema socijalne politike.

Prvih goina nakon Oktobra Sovjetski Savez je bio suoen s tekim ekonomskim problemima,inustrijskom nerazvijenodu i zaostalom polljoprivreom. Posleica takvog stanja bila je socijalna bea, aznatno vreme i glad velikog broja ljudi i borba za bioloki opstanak nacije.

Lenjin je smatrao a se mora podi o realnosti, tj. a je zamiljeni komunizam u atim okolnostima

iluzija. Uinio je raikalan zaokret u ekonomskoj politici. Prema njemu, bilo je neophono prodi kroz fazuravnog kapitalizma koja je ovela o oporavka privree.

Nakon njegove smrti (1924.) naputa se koncepcija Nove ekonomske politike ukida se ekonomskisocijalni i kulturni pluralizam. Formira se totalitarna rava staljinizam. Birokratija je nastojala da zadovoljelementarne egzistencijalne potrebe najirih slojeva naroa, ali je za uzvrat svima ukinu svaki oblik sloboe. F

je su poeljene na upravljake i izvrilake, pri emu upravljaki sloj ima asolutno ominantnu ulogu uraspodeli rezultatima rada.

Princip raspodele prema radu zamenjen je raspodelom preme mestu u hijerarhijskoj strukturi. Bitna je

vernost unutar hijerarhije a ne doprinos i individualne sposobnosti.

Staljinizam nema izgrenu i formulisanu koncepciju socijalnepolitike jer su sa ukianjem privatnog

vlasnitva nestali svi socijalni problemi. Zapravo, ove je u biti primenjen princip jenakost u siromatvu alje i on korigovan u smislu primene samo na rane slojeve rutva (ranici, seljaci i vedina inteligencije)vlaajudi sloj i birokratija su izuzeti o takvih merila.Staljin umire 1953. 60-ih goina zapoela je kritika prakse, a zatim i teorija iz oba vlaavine Staljina.

Tokom postojanja SSSR vaio je princip pune zaposlenosti i on se u praksi primenjivao. Nakon Oktobrapa o 60-ih goina permanentno je postojao problem neostatka rane snage te je svako imao mogudnost ase zaposli.

Sve o 60-ih godina sistem socijalnog osiguranja nije bio celovit. Zaposleni u ravnom sektoru imali suprava na penzije, naoknae usle povree na rau, u sluaju bolesti i na naoknau ok im se ne nae novozaposlenje ukoliko je preuzede u kome su raili zatvoreno. Visina penzije ne zavisi o zaraa tokom ranog


25/35

veka i iznosila je 30-35% prosene plate. Kako su i plate bile skromne, najvedi eo penzionera je iveo usiromatvu.

Program zravstvene zatite sainjen neposreno posle Oktobra uglavnom je na nivou reavanjaakutnih problema. Krajem 20-ih formulisani su osnovni ciljevi zatita treba a bue sveobuhvatna, svemeicinske usluge treba a buu besplatne i ostupne svima, rava organizuje celokupnu zravstvenu slubuija je osnovna elatnost prevencija, stvaranje zrave populacije.

U realnosti, povedan je broj lekara koji su kolovani i van fakulteta, zdravstvene ustanove su izpragmatikih razloga formirane i pri preuzedima, smanjen je kvalitet usluga a postoje i velike nejednakostizmeu periferije i centra i to u svakom pogleu (broj lekara, strunost, opremljenost..)

Obrazovni sistem u celini menjan je i prilagoavan potrebama ali i ieolokim opreeljenjima.

39.Socijalna politika SADSocijalna politika SAD-a bitno se razlikuje o one u zapanoevropskim zemljama to je uslovljeno

brojnim faktorima koji su meusobno povezani:

Politika kulturakako bi se izvrila neophona socijallizacija pripanika razliitih etnikih grupacija saspecifinom kulturom, shvatanjima, obiajima, stvarani su oreeni simboli i principi prihvatljivi zavedinu . presenik, veliina zemlje, nain ivota.

Sistem vrednosti najbitnije vrednosti su sloboda, individualizam, demokratija. Funkcionisanje politikog sistema svaki Amerikanac se oseda elom zajenice bez obzira na rasu

veru, etniku pripanost.. ali iz toga ne proizlazi i osedanje poanitva, naprotiv, Amerikanci veomare o vlastite iniviualnosti i line sloboe i ne prihvataju meanje politike vlasti u sferu rada ivota pojeinaca.

Karakteristino je nepoverenje i neprihvatanje programa socijalne politike koje obezbeuje rava i koji bi biljeinstveni za celu ravnu teritoriju. Starosno osiguranje je jeino koje je jenoobrazno na saveznom nivou.

Meu nosiocima prakse socijalne politike posebnu ulogu imaju lokalne zajenice - stimulisanje ueda ogovornosti pojeinaca i poroica u reavanju linih problema i zaovoljavanju potreba, stimulisanje

osedanja pripanosti, soliarnosti..Prepreka za uspostavljanje optenacionalne socijalne politike svakako je i snaan privatni sektor

privatne osiguravajude kompanije, zravstvene ustanove..

U sistemu socijalne sigurnosti postoje va osnovna poruja socijalno osiguranje i socijalno staranje.Socijalno osiguranje ine penzijsko osiguranje, osiguranje za sluaj nezaposlenosti, zravstveno

osiguranje.

U okviru sistema socijalnog staranja postoji itav niz programa pomodi pojeincima i poroicama. Nekse finansiraju se iz feeralnog bueta, neki iz bueta saveznih rava a neki i iz jenog i iz rugog.

Zdravstveni sistem - Najizraeniji rizik za vedinu stanovnika jeste rizik bolesti i obezbeenje materijalne

socijalne sigurnosti za vreme bolesti.Privatno zravstveno osiguranje je osta razvijeno. Ne postoji nacionalni sistem zravstve zatite niti

sveobuhvatno zravstveno os

Documents

Socijalna Politika FASPER