SOCIJALNA POLITIKA1.Periodizacija razvoja juznoslovenskih naroda i opste karakteristike zivota u prapostojbiniProslost slovenskog naroda nije dovoljno istrazena, a I savremeni istrazivaci su retki. Prema najnovijim istrazivanjima istorija juznoslovenskih naroda se moze podeliti u nekoliko vremenskih razdoblja:1.period od pre nove ere do II veka nove ereSloveni su u ovom period bili jedan od najmnogobrojnijih I najmocnijih naroda koji je ziveo na prostoru od Baltickog mora do Egejskog I Crnog mora. Ziveli su rodovsko-plemenskim nacinom zivota. Plemena:Dalmati, Norci, Toti, Moravi I dr. Smatrani su starosedelackim narodom kao Grci I Rimljani. Sa Rimljanima su ziveli u miru baveci se zemljoradnjom I stocarstvom.2.period od II do V veka nove ereU ovom period Rimljani pokazuju sve vece interesovanje za ove prostore, polako zaposedaju I sire se istim. Sloveni I dalje zive rodovsko-plemenskim nacinom zivoa s tim sto su sada organizovani po oblastima koje su nazivane po plemenima:Dalmatija, Norkum I dr. I dalje su se bavili zemljoradnjim I stocarstom s tim sto su se angazovali I oko obezbedjivanja rimskih puteva I stanica. Dakle bilo je neminovno mesanje Slovena I Rimljana pa su tako nastali zajednicki koreni kod mnogih reci.Naime, slovenski rezik je povezivao grcki I latinski.3.period od V do VI veka U ovom period slabi ekonomska, politicka I vojna moc Rima, dok jaca vizantijski uticaj. U ovom period je I hunski vojskovodja Atila u svom pohodu presekao slovensku teritotiju I plemena. Ovo pomeranje plemena doprinelo je doprinelo je sirenju zaraza koje su zajedno sa fizickim istrebljenjem odnele oko 4 miliona zivota.4.period od VI do VII vekaJaca vizantijski uticaj na Slovene koji je zaocet sa carem Iraklijem. On je reformisao Vizantiju I da angazuje Slovene u vojnickim poslovima na prostoru Male Azije. To je posle njega cinio I car Konstantin II. Iz redova preseljenih Slovena mnogi su se podigli na visoke f-je u vojsci I drzavi.*Toma Sloven5.period od VII do VIII vekaU ovom period slovenska plemena se podvajaju u nekoliko grupa. Jedan deo njih je germanizovan pod naletom osvajaca Karla Velikog, Hrvati cine drugu grupu, treca je zajedno sa Bugarima otpocela razvoj Bugarske, a ostala plemena ostala su zajedno da zive pod zajednickim imenom-Srbi.6.period od VIII do X vekaNastaje cvrsca drzavna zajednica Srba koja je na frankfurtskom sastanku 822. I medjunarodno priznata, a 866.na drzavno-crkvenom saboru je imenovan I njen kralj Mutimir. Tada su u Srbiji usanovljene 2 oblasti: Raska I Bosna Glavni grad bio je Soli ili Visoko. Imala je 8 velikih gradova. Dakle stvorena je srpska drzava sa svim ciniocima koje treba da ima jedna drzava: omedjena drzavna teritorija, vladar I nacin upravljanja, jezik, pismo, religija, etnicka posebnost, jedinstven privredni I kulturni razvoj. U ovom period stvorena je jos jedna drzava od slovenskih plemena na prostoru Makedonije tako sto su podigli ustanak protiv Vizantije pod vodjstvom Samuila. Ova drzava je postojala do 1018. Kada je sruseno Samuilovo carstvo.7.period od X do XIII vekaNakon sto je srusila Samuilovo carstvo Vizantija nastoji da potpuno potcini Srbiju svom uticaju. Zbog toga osniva 1020.god,arhiepiskopiju u Ohridu, episkopije u Prizrenu, Rasu I Sremskoj Mitrovici. Samostalnost Srbija stice u XII veku pod Stefanom Nemanjom koji je negovao kultuju I radiciju Vizantije sto su nastavili I njegovi naslednici, na taj nacin uspeli su da sacuvaju drzavu uprkos burnim vremenima na Balkanu prouzrokovanih padom Vizantije. Takodje, zahvaljujuci ovakvom radu srpska crkva dobija autokefalnost 1219.god.Vrhunac moci srpske drzave vezuje se za XIV vek.To je period kada je Srbija bila gospodar Balkana.Nakon toga pocinje tursko doba osvajanjem srpske drzave od strane Turaka, koje traje 5 vekova. Na ovaj nacin zaustavljen je politicki, kulturni I privredni razvoj Srbije, a posledice se osecaju I danas. Samostalnost Srbija stice 1878.god.na Berlinskom kongresu, da bi Balkanskim ratovima od 1912-1914 Turci konacno izbaceni sa Balkana. Nakon Prvog svetskog rata nastaje Kraljevina Srba, Hrvata I Slovenaca. U Drugom svetskom ratu drzava je malo prosirena, sa razvijenim socijalistickim poretkom I nastavljen je prekinuti razvoj, da bi krajem 80ih I pocetkom 90ih novi svetski poredak spolja I netrpeljivost inutra uslovili razbijanje jedinstvene drzave na veci br.manjih.Ono sto se jos zna o Slovenima jested a njima nikada nije vladao jedan covek vec su odluke donosili kroz demokratsku formu zajednickog savetovanja plemena. Takodje nisu poznavali instituciju ropstva, ona se razvija posle. U ratnim pohodima cesto bi pustili zarobljene pripadnike drugih naroda. Robom se postajalo na osnovu duga, preljube, u slucaju kada otac proda deteRoba je mogao osloboditi gospodar, zena ili sin sto je vrseno iz ljubavi prema Bogu.*Stefan Nemanja. Robovi nikada nisu predstavljali osnovnu radnu snagu niti klasu vec su postojali kao dr.sloj.2.Uticaj religije i kulturni razvoj-primanje hriscanstva i razvoj gradova juznoslovenskih narodaSloveni su hriscanstvo primali postepeno,(dugo su bili verni svojim paganskim ubedjenjima) pocevsi od uticaja Vizantijskog cara Iraklija pa do Cirila-Konstantina. Hriscanstvo je prvo zahvatilo dalmatinske gradove pa se sirilo u unutrasnjost.Cirilo je stvorio glagoljicu, pismo za slovenski jezik, preveo svete knjige, uveo misu kod Srba. Primanje hriscanstva ce uticati na oblikovanje svesti ljudi, njihov pogled na sve, drustvo, milosrce kao obavezu, socijalnu akciju I dr.Slava kao verski obred razvio se samo kod Srba.Gradovi na prostoru Istre I Dalmacije razvili su se kao gradske republike pod vizantijskim uticajem. Bili su centri trgovine, zanatstva, arhitekture, vajarstva, slikarstva. U njima su razvijane bratimske blagajne koje su preteca savremenog socijalnog osiguranja. Na ovaj nacin doslo je do prenaseljenosti gradova I podele na ekstremno bogate I siromasne. Srednjevekovni manastiri bili su centri pismenosti, lecenja I zastite siromasnih.3.Privredni razvoj, dr.raslojavanje I poceci nastajanja klasne strukturekod juznoslovenskih narodaVekovima su zemljoradnja, stocarstvo I lov predstavljali izvor egzistencije za Slovene. Trgovina je bila neznatna I odvijala se na osnovu trampe, uglavnom se placalo stokom.Proces jasnije dr.diferensijacije zapocinje u X veku kada se postepeno izdvaja vlastel koju su cinili srodnici vladara, plemenskih staresina I cinovnika. Drugi sloj cinilo je svestenstvo a treci zemljoradnici, stocari I zanatlije.Pored ovoga stanovnistvo je radilo I na obnovi I podizanju gradova.Angazovanje radne snage nije imalo f-ju konstruktivnog resavanja socijalnih problema vec je to bio rad o sopstvenom ruhu I kruhu poznat kao kuluk ili prinudni rad.Pojava institucije krajisnika ima obelezja konstruktivnih socijalnopolitickih mera-agrarna reforma-zemlja(pronije) je dodeljivana stanovnistvu bez prava da je prodaju ali I bez poreskih obaveza4.Demografske karakteristike kod juznoslovenskih naroda po dolasku na Balkansko poluostrvo(brak, porodica, briga o ugrozenima)Brak je sklapan otmicom ili kupovinom. Lako su sklapali I raskidali brakove dok su bili pagani.Ali sa primanjem hriscanstva I zakonom cara Dusana predvidjena je obaveza sklapanja braka pred crkvom cime se potvrdjuje njegova neraskidivost. Porodica je bila visegeneracijska nazivana je kuca a potom zadruga. Podrazumevala je zajednicki zivot, imovinu, ishranu, rad, zastitu clanova. U njoj su ziveli I koloni koji nisu imali svoju zemlju pa su ziveli I radili na tudjim posedima. Zena je bila neravnopravla I bilo je zabranjeno sklapanje braka sa strancem.Dok su Sloveni ziveli plemenskim nacinom zivota brigu o bolesnima, starima I invalidima vodilo je pleme. Zbog cestih pomeranja plemena jasno je das u najvecu cenu placale upravo ove kategorije5.Klasna struktura u srednjevekovnoj SrbijiSrednjevekovna srpska drzava(VIII-XIIi v.) trpi uticaj zapada(Italije) sa jedne I Vizantij sa druge strane, pre svega preko crkve. U kasnijem period, sve do XIV v.razvoj srpske drzave odvijao se po vizantijskim uticajem. To je period brzog razvoja koji je omogucio da Srbija postane snazna I dobro uredjena zemlja. Osvajanja kralja Milutina I cara Dusana omogucila su sirenje teritorije a nosioci progresa u pogledu obrazovanja, zdravlja, higijene, zastite radnika I ugrozenih bili su gradovi I manastiri. Jasnija klasna diferencijacija vezuje se za XII vek. Strukturu dr.cinili su:Plemstvo(zupani, knezovi, vojvode, svestenstvo) nastaje na isti nacin kao I u drugim zemljama , od srodnika vladalack structure.Plemstvo je zivelo u izobilju a represent bogatstva bio je kralj. Dokaz raskosnog zivota bili su ruckovi. Kralj je bio neprikosnoven sto potvrdjuju cinjenica da se na trgovima morala prvo prodati kraljeva stoka. Sebri-slobodni ljudi bez prava upravljanja u drustvu. Prema Dusanovom zakoniku bilo im je zabranjeno okupljanje I zborovanje. Njihove obaveze I dazbine bile su toliko velike das u cesto dobrovoljno postajali zavisni ljudi. Takodje ukoliko sebar ubije vlastelina bio je u obavezi da plati 300 perera I odsecane su mu obe ruke a u suprotnom vlastelin je duzan da plati 1000 perpera.Merosi-nisu bili slobodni ljudi, ziveli sun a tudjoj zemlji I bez naknade radili kod gospodara. Imali su obavezu oranja, kopanja, obrade vinograda I sl, zbog njihovih mogucnosti I opreme bilo je rec o primitivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Stocari su bili u znatno boljem polozaju od zemljoradnika pa su merosi cesto bezali u stocare ili se zenili devojkom iz stocarske kuce. Ovakvim vezivanjem merosa za zemlju obezbedjivana je obrada iste jer je stanovnistva bilo malo. Dusanovi zakonom njihov polozaj je bio popravljen,u slucaju da ga zemljoposednik ne postuje meros ga je morao tuziti ili promeniti.Robovi-nisu bili slobodni ljudi, radili su na imanju svog gospodara. Ukoliko bi rob pobegao onaj ko ga nadje bio je u obavezi da ga vrati njegovom gazdi, takodje ni u sl.kada bi pobegao na carski dvor ne bi dobio pomilovanje iako su ga tamo svi dobijali. Robova u Srbiji nije bilo mnogo ali je bila dobro razvijena trgovina njima sto je posle deimicno ograniceno zabranom prodaje roba hriscanskog porekla nehriscanima.

6.Privredne karakteristike Srednjovekovne SrbijeOsnovu privrede cinili su: zemljoradnja, stocarstvo,lov, ribolov, vinogradarstvo, proizvodnja piva, pcelarstvo, trgovina, zanatstvo I rudarstvo. Zemljoradnja je bila primitivnog karaktera zbog starih metoda obrade zemlje I velikih dazbina seljaka. Vinogradarstvo je bilo razvijeno pogotovo u okviru manastira Decani I Hilandara. Upotpunjenu sliku o privrednim karakteristikama daje biskup Adam u pismu franackom kralju u kome istice da u poglednu ovih delatnosti Srbija ne zaostaje ni malo za njegovom zemljom. Sa razvojem rudarstva obnovljeni su stari rimski rudnici, oruzje se vise nije uvozilo, razvila se proizvodnja srebra I zlata, kovanog novca sto je ubrzalo razvoj trgovine. Kotor je bio glavni trgovacki centar srpske drzave. Trgovinu su vodila velika trgovacka udruzenja koja su raspolagala velikim kapitalom. Najpoznatiji rudnik bio je rudnik Novo Brdo, a radnici rudnika bili su dobro placani I uzivali su povlastice od vladara.7.Komunalna higijena u Srednjovekovnoj SrbijiU svim gradovima iz antickog I vizantijskog doba na teritoriji srednjovekovne Srbije pronadjeni su ostaci vodovoda, kanalizacije I javnih kupatila. Predpostavlja se da je veliki pomor stanovnistva na vom prostoru doprineo propadanju ovako bogatog nasledja.Prekinut je kontinuitet u ovakvom nacinu I kvalitetu zivota I na ovim prostorima nastavljen plemenski zivot Slovena. Komunalna higijena bila je vrlo nerazvijena. Prenaseljenost gradova uslovilo je velike otpadne vode koje su izazivale infekcije. Gradske ulice bile su nepoplocane I prekrivene lesinama zivotinja. Kotor je primer konstruktvnog resavanja ovog poblema. Statutom grada odredjeno je da 2 kuce moraju imati zajednicku kanalizaciju, takodje obucarima I kozarima bio je zabranjen rad izvan radionica, zabranjeno bacanje smeca I prosipanje vode na ulice, kao I drzanje stoke u gradu.Seosko stanovnistvo zivelo je prvo u tzv.poluzemuicama a kasnije u drvenim kucama bez prozora. U jednom delu kuce ziveli su ljudi a u drugom stoka. Ovakvi uslovi zivota koji su se zadrzali dugo doprineli su sirenju infekcija I zaraznih bolesti koje sui male karakter epidemija.8.Zdravstvene prilike I zastita zdravlja u Srednjovekovnoj SrbijiLosi uslovi zivota oskudna ishrana, nerazvijena zdravstvena zastina, prenaseljenost gradova doprinosili su sirenju epidemije kolere, kuge, sifilisa koje su izazivale smrt na hiljade ljudi. Velika smrtnost ljudi dovodila je u pitanje I opstanak drzave s obzirom da je ovo bio period stalnih borbi. Uvidevsi opasnost drzava pocinje da sprovodi mere zdravstvene zastite, podizu se karantini, gradske bolnice, bolnice pri manastirima I apoteke. Nasa zemlja medju prvima u svetu razvija karantinski nacin lecenja. U 14.veku u Kotoru nasaje prvi karantin.Prve bolnice bile su bolnice pri manastirima, osnivane po ugledu na vizantijske. Prioritet sui male obolele a tek onda ostarele I iznemogle osobe, uglavnom su sluzile za lecenje svih bez obzira na sovijalno poreklo. Imale su mali br postelja a prvi lekari bili su monasi koji su vestinu lecenja ucili kao zanat, u nekim manastirskim bolnicama radili su obrazovani I dobro placani lekari. Bolnice su osnivali vladari pa su tako imale atribut drzavnih, izdrzavane su iz zavestanja vladara I dobrovoljnih priloga bogatih.Paralelno sa razvojem bolnica razvija se I apotekarstvo, prva apoteka osnovana je u 14.veku u Kotoru. Postojale su i apoteke pri manastirima I vojne apoteke.9.Odnos prema socijalnim nejednakostima I resavanje socijalnih problema u Srednjovekovnoj Srbiji.Sveti Sava bio je medju prvima u svom nastojanju da se uspostavi jednakost medju ljudima(*vi ste istog praha kao i mi) i organizovano resavanje socijalnih problema. Ukazao je na apsurdnost feudalnog drustva, njegovu nepravednost. Propagirao je dobrocinstvo I milosrdje(*vise vredi od svakog posta, zrtve I molitve).Odnos prema siromasnima u ovom period bio je zasnovan na milosrdju koje je proisticalo iz hriscanskog verovanja u onozemaljski zivot po kome je vaznija dusa a ne telo. Medjutim srazmere tadasnjeg siromastva I dr.oblika soc.problema nisu se mogli resavati samo putem milosrdja. Nametala se potreba za merama normativnog karaktera. Tako su postepeno srednjivekovne povelje gradski statute I Dusanov zakonik resavali ova pitanja.Selo je bilo duzno da se stara o samohranim udovicama, da snosi troskove udaje siromasnih devojaka,brigu o deci bez roditeljskog staranja snosili su gradovi. U Kotoru je podignuta ustanova u te svrhe u 15.veku,siromasni su imali pravo da se hrane u manastirima kralica Jelena osnovala je na dvoru ustanovu za obuku devojaka zenskim poslovima po ugledu na zapad kako bi se prevazisao primitivni nacin zivota. Stefan Nemanja je za vreme svoje vladavine sproveo agrarnu reformu, siromasnima I onima bez zemlje dodeljvao je posede kako bi sebi samostalno obezbedili egzistenciju.Kako je sam Dusan govorio-pravda drzi zemlju. Resavanje socijalnih problema bilo je jedno od vaznijih pitanja s obzirom da se pripremao na velika osvajanja.10.Zastita na radu I socijalna sigurnost u Srednjovekovnoj SrbijiPrvi propisi o zastiti na radu srecu se u Rudarskom novobrdskom zakonu iz 1412. Godine za vreme vladavine Stefana Lazarevica. On je predvidjao:ventilaciju u rudarskim jamama, prvenstvo u snadbevanju rudarskih radnika nzivotnim namirnicama I pravo radnika na nasilno oduzimanje hrane u sl.neopravdano podignutih cena ili slabog kvaliteta radnika.S obzirom da je u ovom period rudarstvo glavna priredna grana jasne su povlsatice koje se odnose iskljucivo na rudare. Medjutim turska osvajanja potrla su sva ova dostignuca u unazadila potpuni dr.razvoj.

11.Obrazovanje u Srednjovekovnoj SrbijiUpravljanje drzavnim poslovima nametalo je potrebu za pismenoscu, po vizantijskim obicajima vladari su morali svojerucno da potpisuju povelje. Pismenost se razvijala u manastirima, gradovima I na dvorovima vladara. U manastirima ljudi su poducavani stocarstvu, zemljoradnji, izradi ikona, vestini lecenja I dr.Prva skola na dvoru bila je na dvoru kralja Urosa I, a posle je po ugledu na nju osnovana I na dvoru Dusana. On je moc i integritet svoje drzave izgradjivao upravo na sirenju pismenosti.U gradskim skolama obrazovanje je vrseno od strane gradskih ucitelja koji su placani iz opstinske kase. Medjutim pored svih napora veci deo stanovnistva bio je nepismen izuzev kaludjera I vladara, ali u to doba nepismenost nije tretirana kao veliki dr.problem kao I u dr.zemljama sve do prosvetiteljstva u 18.veku i industrijske revolucije.12.Socijalno ekonomski polozaj naroda pre I za vreme Prvog Srpskog ustankaDok se u evropskim zemljama razvijao industrijski nacin zivota, na prostoru nasih zemalja vodjena je borba za nacionalno I socijalno oslododjenje od vekovnog ropstva.Pod teretom sve vecih dazbina koje su nametali turski feudalci I sve veceg nasilja od strane istih, srpski seljaci su propadali. Kako bi sprecili propadanje I ugnjetavanje narod je pribegao borbi protiv Turaka hajdukovanjem I narodnim bunama. Posle neuspelih bobi pod vodjstvom Koce Andjelkovica 1789.god polozaj srpskog naroda bio je jos gori;mnogi su pali u tursko ropstvo, odmegli u Austriju gde su bili zlostavljani ili su umirali od gladi. Medjutim zbog ucestalosti buna Turci su ipak bili prinudjeni na reforme. Fermanom iz 1793.Srbija dobija status knezevske samouprave, sto im je omogucilo da samostalno biraju knezeve, zabranjeno je nasilje nad Srbima, dozvoljena je sloboda vere I trgovine, zabranjem ulazak Turcima u srpska sela. Ali I dalje je ostala obaveza placanja poreza Turcima, koji su prikupljali srpski knezovi.Svu tezinu ustanka podneo je srpski seljak, bio je u obavezi da I dalje placa dazbine, s tim sto je placanje vrsio srpskim ustanicima a ne Turcima. Placao je porez za srpsku vojsku I upravo ali on nije bio dovoljan pa je zatrazena pomoc od Rusije pa je tako nametnuta I obaveza obezbedjivanja hrane za rusku vojsku. Na selu nije imao ko da proizvodi jer su seljaci cinili okosnicu vojske. Potpuna propast stanovnistva od gladi sprecena je obezbedjenim rezervama hrane u opstinskim kosevima koje je Karadjordje osnovao u toku Prvog srpskog ustanka. 13.Socijalno ekonomski polozaj naroda posle Prvog Srpskog ustankaSlom Prvog srpskoh ustanka 1813.god. omogucio je Turcima da se svete, ubijali su, plackali I palili. Da bi 1815.god.podignut Drugi srpski ustanak iz kog su na osnovu sporazuma dobili mogucnost da sami skupljaju danak I predaju ga Turcima. U beogradu je osnovana Srpska narodna kancelarija, knez Milos je bio gospodar naroda na selu a pasa Turaka u gradu, dakle postepeno se sirila srpska a suzavala turska vlast. Medjutim I pored velikog stepena nezavisnosti I dalje je narod bio opterecen velikim dazbinama.14.Klasna diferencijacija I socijalno ekonomski polozaj naroda u period autonomije SrbijeHatiserifom iz 1830.god.Srbija je dobila potpunu autonomiju sto je podrazumvalo upravljanje Srbijom od strane Narodne skupstine na celu sa Milosem Obrenovicem, zabranu mesanja turskih cinovnika u upravljanje zemljom I sukobe medju Srbima, slobodu vere, pravo oruzane vojske, osnivanja skola, bolnica, stamparija I dr.Hatiserif je dakle doneo Srbiji politicku I ekonomsku samostalnost ali je I otvorio prostor za klasnodiferenciranje stanovnistva. Dolaskom na vlast Milos Obrenovic je prigrabio sebi I svojim rodjacima velika imanja I posede dok je seljacima ostalo jako malo s obzirom das u cinili vise od 90% ukupnog stanovnistva. Samovolja bogatasa, kulucenje I nemastina ugrozavali su srpske seljake pa su oni tako poceli podizati bune. Njihovi zahtevi su bili da se smanje porezi I kuluk knezovima, da trgovina bude slobodna I dr. Tako knez Milos 1836.god donosi uredbu kojom utvrdjuje minimum imovine koja seljaku ne moze biti oduzeta, 1837.ukida svaki kuluk osim opstenarodnog, a 1839.donosi zakom kojim predvidja kredite za seljake.Doneo je jos niz uredbi kojima je ostvarivao licnu korist I zadovoljavao pohlepu.Ideju o kreditima imao je I knem Mihailo ali I u ovom slucaju novac je zavrsavao u rukama zelenasa. Dominantna pozicija Austrougarske sprecavala je privredni razvoj Srbije pa je ona tako medju poslednjim zemljama krenula u industrijalizaciju.15.Socijalisticki pokret, ekonomski razvoj I polozaj zaposlenih u knezevini SrbijiPreteca socijalistickog pokreta u Srbiji bio je Zivojin Zujovic. On je shvatio znacaj ekonomskog razvoja dr. I njegov uticaj na dr.odnose. Propagirao je rad kao osnovnu kategoriju u drustvu uz zalaganje za slobodnom licnosti I njenom potpunom afirmacijom u sferi rada, dakle njegova ideja je iskljucivala eksloataciju rada. Sire socijalisticke ideje razvijao je Svetozar Markovic. On je u Beogradu pokrenuo prvi socijalisticki list-Radenik, objavljivao je clanke I u mnogim drugim listovima iznoseci stav kritike prema Milosevom apsolutizmu. Zbog svog rada bio je uhapsen I osudjen na kaznu zatvora u kome ce I umreti.On se smatra osnivacem socijalizma u Srbiji.Krejem 19.veka industrija se u Srbiji jako brzo razvijala, povecavao se br raznovrsnih preduzeca kao I br radnika koji su obavljali teske poslove radeci I po 16 sati dnevno uz niske nadnice uz slabu zastitu na radu koja je doprinosila cestim povredama. Ovakva situacija navela je Dimitrija Mitu Cenica da izradi projekat programa socijalisticke stranke u Srbiji. On je nosio ideju o borbi za jednaka politicka prava svih gradjana I raspodelu svojine prema nacelu-svakom prema sposobnostima ili potrebama. Istaknuta licnost nakon njegove smrti bio je Andra Bankovic sa kojim su poceli prvi strajkovi I sindikalna udruzenja radnika. Tu je I Vasa Pelagic, veliki borac u socijalistickom pokretu koga je knez Milos primio u Srbiju sa simpatijama nameravajuci da njegovu popularnost kod naroda iskoristi za svoje ciljeve, medjutim nakon javnog iznosenja socijalistickih ideja proteran je iz Srbije.Vec je pomenuto da je rad iznosio I do 16 sati dnevno uz niske nadnice, obespravljenost radnika I najvecu eksploataciju zena I maloletne dece. Radnici su se preko sindikalnih organizacija borili za poboljsanje svog polozaja ali zapazenih rezultata nije bilo, zemlja je I dalje bila dominantno agrarna mali udeo stanovnistva je ziveo od industrije, trgvine, saobracaja I sl.16.Socijalna zastita I razvoj socijalnog zakonodavstva u knezevini SrbijiDolaskom Milosa Obrenovica na vlast postepeno se preduzimaju mere socijalnog karaktere. Prvo su se odnosile na oslobadjanje od poreza pojedinih grupa stanovnistva-ostarela lica I bracni parovi u prvoj godini zajednickog zivota, zatim sprovodi agrarnu reformu-oduzimao je zemlju veleposednicima I dodeljivao doseljenicima, uvodi prve penzije-za zasluzene pojedince iz Prvog I Drugog ustanka, udovice vodja ustanaka I dr., osniva fondove zasnovane na dobrovoljnim prilozima-za izgradnju bolnica,nastaju dobrotvorne organizacije-Crveni krst Srbije. Takodje nastaju I svadbena, ukopna I dr.za pomoc u slucaju bolesti. Socijalno osiguranje pocinje uredbom iz 1814.god. kojom su obuhvaceni drzavni cinovnici koji bi u slucaju ukidanja radnog mesta dobijali naknadu u visini pola plate, do ponovnog zaposljavanja. Radnicko osiguranje zapocinje 1866.u formi bratskih blagajni za penzijsko, invalidsko I zdravstveno osiguranje. Medjutim ove zakonske odredbe nikada nisu potpuno primenjivane zbog otpora konzervativnih snaga I nerazvijene materijalne osnove drustva.17.Socijalno ekonomske prilike u Vojvodini pre ujedinjenja u kraljevinu SHSZemljoposednici su bili Madjari dok su na dugoj strani bili srpski trgovci, zanatlije I seljaci ekploatisani od strane Ugarske.Seljaci su morali placati velike dazine Ugarskoj, dok su trgovci bili u boljem polozaju jer su trgovino stokom I manufakturnim nacinom proizvodnje obezbedjivali sebi egzistenciju. Nezadovoljni svojim polozajem vojvodjanski seljaci pocece da dizu bune protiv feudalaca trazeci da se ukinu feudalni odnosi, da im se dodeli zemlja I smanje porezi. Madjarska vlast se suprotstavljala ovim zahtevima I pitanje Srba resavala madjarizacijom uz primenu sile. Nezadovoljan narod zahtevao je sazivanje skupstine koja je odrzana 1848.god u Sremskim Karlovcima kada je formiran Glavni odbor I u sastav Vojvodine su usli Srem, Backa, Kikinda I Baranija. Madjari napadaju Sremske Karlovce s namerom da uniste odbor, Srbi se brane ali je revolucija imak slomljena od strane Madjara akon cega su zapoceli sa sprovodjenjem terora;pljackali, ubijali, ugusili sva prava I slobode srpskog naroda. Svetozar Miletic bio je istaknuti borac za prava Srba na prostoru Vojvodine da bi po formiranju Srpske narodne slobodoumne stranke postao njen najuticajniji vodja.18.Medjusobna saradnja I solidarnost radnika u jugoslovenskim zemljama pre ujedinjenjaVec pomenut brz razvoj industrije radnike je dovodio u sve tezi polozaj, pa su strajkovima pokusavali da se izbore protiv burzoazije I izmame ustupke od poslodavaca. U toj borbi bili su saglasni I solidarni radnici sirom jugoslovenskih zemalja. Pr:Tokom stolarskih strajkova(1902) u Beogradu zahtevi radnika podrzani su od strane radnika u Hrvatskoj, iste godine strajk stolarskih radnika Hrvatske podrzan je od strane srpskih radnika. Takodje zajedno su sprecavali poslodavce da radnike koji strajkuju zamene novim u cemu su im pomagali gradski listovi ali ih je ometala radnicka stampa. Formirali su I Saveze radnika. Ne samo stolari vec I radnici drugi struka poput pekaram krojaca, konobara I dr.takodje su pokazali visok stepen saglasnosti I saradnje.19.Socijalna politika Socijal-demokratske stranke SrbijeSocijalisti isticu da kapitalisticki sistem podrazumeva slobodno trziste, slobodno kretanje rada I kapitala, konkurenciju, razvoj sredstava za proizvodnju I veci broj radnika kao I ostvarivanje koristi srazmerno ulozenom radu. Medjutim sve koristi novonastalog industrijskog nacina zivota koristili su kapitalisti I velikoposednici dok su drugi propadali. Kao osnovni problem oni postavljaju cinjenicu podele drustva na vladajuce I potcinjene sa svim posledicama koje proizilaze iz ovog odnosa. A kao resenje vide podrustvljavanje sredstava za proizvodnju sto bi znacilo oslobadjanje celog ljudskog roda ugrozenog u ovim uslovima. Polazeci od iznetih nacela iznose nekoliko politickih, ekonomskih I socijalnih zahteva: izjednacavanje zene sa muskarcima, besplatna nastava, nastavna sredstva, odeca, ishrana, besplatna lekarska pomoc, lekovi I pogrebne usluge, skracivanje radnog vremena na 8h, zabrana rada za decu ispod 14 god, zabrana nocnog rada osim za pojedine grane u kojima je neophodan, nadzor nad preduzecima I radnim odnosima, celokupno osiguranje radnika kao obaveza drzave I dr.Ostvarivanje radnickog zakonodavstva bio je njihov glavni cilj, bili su svesni da je to jedan kompleksni problem za cije ce resavanje trebati vremena a doneli su odluku da o vaznosti istog narod obaveste putem stampe, konferencija, zborova I sl.Smatrali su da radnici svojim radom odrzavaju drustveni zivot pa je stoga drustvena zajednica duzna da ih osigura.20.Socijalna politika socijalisticke radnicke partije Jugoslavije/Socijalna politika Komunisticke partije Jugoslavije do Drugog svetskog rataIz social-dmokratskih stranki 1919.god.nastaje Socijalisticka radnicka partija Jugoslavije. Ona je uvidela nuznost socijalna revolucija koja je pretpostavka za ukidanje kapitalistickog drustva I osvajanje vlasti od strane radnicke klase. Na osnivackom kongresu usvojen je Prakican akcioni program u okviru koga su obradjena znacajna socijalno-ekonomska pitanja. U okviru ovog programa stranka se zalagala za ukidanje svih monopola, carina, taksi I poreza, planirano je prenosenje zeleznice, rudnika, suma I sl u drvzavnu svojimu,formirano je I Nacionalno internacionalno zastitno radnicko zakonodavstvo koje je obuhvatalo: radon vreme 8h, za decu, rudare I one na polozajima stetnim po zdravlje radon vreme u trajanju od 6h, zabrana rada za decu ispod 16 god, zabrana nocnog rada izuzem u pojedinim industrijskim granama ciji opstanak to zahteva, zagarantovana ishrana radnika iz javnih magacina, resavanje radnih sporova preko sudstva, zahtev za priznavanje sindikalnih udruzenja kao legitimnih predstavnika radnika, obavezno drzavno osiguranje radnika u sl.povreda, bolesti, porodjaja, starosti I sl.,besplatna nastava, iznesena je I ideja o formiranju invalidskih fondova I fondova sirocadi.Na drugom kongresu partije 1920.god.u Vukovaru preimenovana je u Komunisticku partiju Jugoslavije I usvojila je programska opredeljenja u nastojanju da ostvari ciljeve kao sto je: uspostavljanje diktature proleterijata, po preuzimanju politicke vlasti preuzimanje I sredstava za proizvodnju od burzoazije I pretvaranje u drzavnu(banke, fabrike, rudnici, bolnice, apoteke I dr). Komunisticka partija bila je oslonac radnicke klase koja nije mogla niti da utvrdi uzroke svog tadasnjeg polozaja niti da nadje nacin borbe u clju poboljsanja istog polozaja. Na osnovu ove saradnje podizani su I masovni strajkovi. Komunisticka partija je medju prvim partijama podstakla borbu radnicke klase I stavila se na cello revolucionarnog pokreta isticuci pritom da trenutna burzoazijska vlast pociva na teroru I korupciji s ciljem grabljenja sto vise novca sebi ne mareci za polozaj radnika.Na trecoj konferenciji odrzanoj 1923.god.u Beogradu pozabavila se pitanjem agrarne reforme I sindikalnih pokreta. Naime agrarno pitanje bilo je nereseno iz razloga sto je Jugoslavija bila tlo nacionalnih suprotnosti I nacionalnih borbi, kao iz zbog lose materijalne podloge drzave, a nereseno sindikalno pitanje bilo je prouzrokovano razjedinjenim I neorganizovanim proleterijatom kao I sabotiranjem radnickog zakonodavstva od strane vlasti. Na planu agrarnog pitanja iznose predloge o prelasku zemlje u vlasnistvo seljaka, ukidanje svih dazbina proisteklih iz feudalnih odnosa, davanje drzavnih kredita seljacima I dr. A u rezoluciji o sindikalnom udruzenju zalagala se za 8casovni rad, povecanje nadnica, postovanje radnickog zakonodavstva, pomoc nezaposlenima. Ostvarivanje svih pomenutih ciljeva podrazumevalo je dobru organizaciju stranke, njenu ideolosku zrelost I povezanost sa najsirim slojevima dr.Na cetvrtom kongresu odrzanom u Drezdenu 1928.god.u delo u agrarnoj reformi izmedju ostalog istaknuto je da drzava iz budzeta izdvaja samo 1% sredstava za poljoprivredu I na taj nacin ne potpomaze najvazniju privrednu gradu u drzavi. Isnose ideju o zaplenjivanju veleposednicke zemlje I davanje iste seljacima, ukidanje poreske preopterecenosti, zabranu drzavnih monopola, zabranu izvoza ispod osiguranja unutrasnje potrosnje, kontroli izvoza I uvoza od str.radnickih I seljackih organizacijaNa cetvrtoj konferenciji u Ljubljani 1934. analiziran je dotadasnji ucinak partije i istaknuta nuznost revolucionarne borbe zasnovane na udruzenju radnika I seljaka kao I obrazovanju seljackih odbora putem kojih ce se ostvariti zacrtani ciljevi.21.Ekonomsko socijalne prilike u Kraljevini Jugoslaviji(polozaj seljaka I radnika)Prodor kapitalistickg nacina proizvodnje doveo je seljake u tezak polozaj, pod teretom poreza, kuluka I zelenastva ostajali su bez zemlje pa tako pokusavali da se zaposle u industriji a mnogi su napustili zemlju. Agrarna reforma bila je nuzna, njome je zemlja dodeljena onima koji je nisu imali ili su imali nedovoljno, prvenstvo su imali invalidi, udovice, sirocad I dr.najugrozenije kategorije dr.Medjutim ona nije bila dosledna u celini s obzirom da princim-da zemlja pripada onome ko je obradjuje nije bio ni izdaleka ostvaren sto je doprinelo padu proizvodnje osnovnih prehrambenih dobara. Privrednu krizu razmatrala je KPJ na III kongresu kada se doslo do zakljucka da sustinu privredne krize cini agrarna kriza. Naime najjaci udar seljaci su pretrpeli 1923.god kada su porezi uvecani za 500%, a zatim 1925.kada je zetva u Evropi I Americi bila dobra pa tako opada cena agrarnih proizvoda na svetskoj pijaci. U gradovima je zavladala besposlica, cene zivotnih namirnica su porasle, ranicke nadnice opalale a radon vreme povecano pri cemu kapitalisti u rad ukljucuju I zene I decu. Pored toga veliki dugovi prema inostranstvu dodatno su opterecivali slabo razvijenu privredu kao I ekploatacija domacih resursa od strane inostranog kapitala(pr.samo je neznatan broj rudnika bio u vlasnistvu drzave).Polozaj radnika bio je otezan nepostovanjem radnickog zakonodavstva a jedan od najvecih problema bilo je stambeno pitanje. Tito je bas opisivao bedan izgled radnika na brodogradilistu ciji izgled ne svedoci o tome das u u pitanju kvalifikovani radnici. Oni se naravno nisu mirili sa situacijom, strajkovali su I trazili primenu radnog zakonodavstva I poboljsanje uslova rada ali to nisu usvojili vlasnici preduzeca. Tito je smatrao da to ni nije resenje vec zalaganja organizovane radnicke klase.

22.Socijalno zakonodavstvo(zakon o zastiti na radu, zakon o socijalnom osigurannju radnika, radnicka komora, radnicki poverenici, Vidovdanski ustav)u Kraljevini JugoslavijiU Ustavu iz 1921.god sadrzane su znacajne odrednice iz oblasti ekonomsko-socijalnog polozaja ljudi(zastita radnika, zastita zena, regulisanje decijeg rada, osiguranje radnika itd.). Na osnovu ovog Ustava 1922.god.donet je Zakon o zastiti radnika kojim je radno vreme skraceno na 8h, zabranjen nocni rad za zene bez obzira na god. I muskarce ispod 18 god., placeno porodiljsko odsustvo, izgradnja decijih sklonista pri vecim preduzecima za decu radnika koji nisu obezbedjeni, kao I obavezna izgradnja radnickih komora u cilju ostvarivanja ciljeva radnika, radnici su imali pravo da biraju svoje predstavnike-radnicke poverenike koji su imali ulogu posrednika izmedju radnika I poslodavaca.Zakon o zastiti vojnih invalida I zrtava rata iz 1921. koji je dopunjen zakonom iz 1939.god. Njime je bila predvidjena zastita ratnih vojnih invalida I njihovih porodica, zastita porodica poginulih I nestalih ratnika, pravo ratnih vojnih invalida na lecenje, ortopedska pomagala, profesionalnu rehabilitaciju, povlastice u prevozu I prvenstvo u dobijanju drzavnih kreditaZakon o zastiti dece iz 1922.god.Njime drzava preuzima odgovornost da brine o deci uzrasta do 18 godina. Zastita dece obuhvatala je evidentiranje ugrozene dece, prihvatanje I smestaj iste u domove ili tudje porodice kao I nadzor nad istima. Pored brige o deci drzava je imala obavezu zbrinjavanja materijalno neobezbedjenih a za rad nesposobnih gradjana.U Jugoslaviji je postojala I Sredisna uprava za posredovanje rada koja je bila pri ministarstvu za socijalnu politiku.Ona je bila nadlezna u oblasti zaposljavanja. U vecim mestima osnivane su javne berze a u manjim njihove ekspoziture. Javne berze sa svojim ekspoziturama radile sup o uputstvima Sredisne uprave, tu su spadali poslovi zaposljavanja, pomoc nezaposlenima kao I osnivanje ustanova za zastitu nezaposlenih, zbrinjavani su radnici bez obzira na pol I starost, oni koji su radon nesposobni I oni radno sposobni koji su ostali bez posla.Uredbom o zastiti poljoprivrednika iz 1936.god.dugovi su smanjeni za 50% I produzeni rokovi otplate.Uredbom o utvrdjivanju najnizih nadnica iz 1937.god. minimalne nadnice za poljoprivrednike utvrdjene su prema troskovima zivota.Sva navedena zakonodavna resenja u dobroj meri nisu ostvarivana, tako da je socijalna zastita bila na nivou staranja porodice, rodbine I susedske pomoci.

23.Socijalno- politicko shvatanje Bozidara AdzicaSagledava problem u zemlji I natoji da se brz industrijski razvoj obezbedi valjanim socijalnjim zakonodavstvom. On je realan analiticar, od socijalne politike ne ocekuje radikalne promene vec resavanje gorucih problema kao sto je nezaposlenost, radno vreme, deciji rad, sirenje zaraznih bolesti posebno tuberkuloze. Smatra da unapredjenje polozaja radnika daje vece ekonomske efekte od bilo kojih drugih administrativnih mera. Smatra da s obzirom na moc kojom raspolaze drzava mora da preuzme odgovornost u resavanju ovih pitanja I da mora da obavlja socijalnu f-ju bez obzira na tesku privrednu situaciju.24.Socijalno-politicko shvatanje Andrije StamparaOn govori o socijalnoj medicine koju smatra naukom koja se bavi pronalazenjem socijalnih mera za unapredjenje zdravlja naroda. Smatra da individualni zdravstveni tretman ne daje zeljene rezultate s obzirom da stanovnistvo samostalno snosi troskove lecenja I s obzirom na uslove zivota I rada. On navodi da nema svrhe leciti radnike ako oni I dalje rade u nezdravim radionicama. Kao humanista istice coveka kao najvecu vrednost I zato se zalaze za promene uslova zivota.25.Socijalno-politicko shvatanje Dragoljuba JovanovicaOn pod socijalnom politikom podrazumeva sprovodjenje socijalnim mera kojima ce se omoguciti svima jednaki start u zivotnoj utakmici kao I mogucnost da nastave igru u sl.neke nesrece. Ne zalaze se za ukidanje kapitala vec samo posledica kapitalistickog drustva. Osnove ovog shvatanja nalazi u 3 motiva:humanisticki motiv-vidi u trajnim neprolaznim vrednostima ;empatiji svojstvenoj za hristanstvo, politicki-drzava je prinudjena da se stara o radnicima I cini im ustupke kako bi ocuvala sebe, socijalni motiv-vidi u gradjanskom drustvu koje posmatra kroz zajednicki interes svih klasa. Istice da je socijalna politika najbolji nacin da se mirnim putem izvrse reforme u drustvu bez revolucije I gradjanskog rata.26.Socijalno-politicko shvatanje Ilije PericaSocijalno zakonodavstvo koje je prevashodno bilo predmet njegovog interesovanja smatra za sredstvo u ostvarivanju ciljeva socijalne politike. Socijalno zakonodavstvo deli na 2 perioda: prvi je od pocetka 19.do pocetka 20.veka I karakterise ga oskudno soc.zakonodavstvo, drugi period je od pocetka 20.veka tj.od osnivanja Medjunarodne organizacije rada. Soc.zakonodavstvo po njegovom misljenju treba da se regulisu radnji odnosi a zatim I pitanja siromasnih, invalida, dec I dr.ugrozenih kategorija.

27.Socijalno-politicko shvatanje Ivana VujosevicaOn ukazuje na razlike izmedju pojmova sociologija, socijalizam I socijalno. Socijalno izrazava pripadanje drustvu a socijalnost teznju da se pomogne drugima. Naime, savremeno drustvo stvorilo je brojne suprotnosti koje sa sobom povlace vise socijalnih problemima, a upravo njihovo resavanje jeste zadatak soc.pol.Cilj je pomoci materijalno ugrozenim, ekploatisanim, nezaposlenim, nesposobnim, kao I onima koji nisu materijano ugrozeni ali ne znaju da ucine svoj zivot boljim. Soc.pitanja I problem resavaju se preko drzave, lokalne samouprave I dr.organizacija za suzbijanje nejednakosti.28.Socijalno-politicko shvatanje Slobodana VidakovicaOn posebnu paznju posvecuje ugrozenoj deci, uz ocenu da nema sveobuhvatne zastite dece do navrsene 16.god. Naime u to vreme od ukupnog broja dece 70% njih zahteva neki oblik drustvene zastite, koju nemaju. Ukazuje na mali br dece u skolama a sve veci na ulicama. Zalaze se za zakonske reforme I izgradnju decijih institucija kroz koje bi se sprovodila zastita iste. Takodje paznju skrece na los polozaj segrta, za koje su svojstveni bili glad, degradacija, ponizavanje, iscrpljujuci rad I nehigijena I ne reseno stambeno pitanje. Inace je drzava zanemarivala ovu oblast stambenog pitanja u zemlji, nisu se gradili mali I jeftini stanovi sto doprinelo nastanku divljih sklonista koja su bila sedista bolesti I bede.On soc.pol.smatra znacajnom dr.delatnoscu a njene mere drzavnickom mudroscu, koje se sprovode radi poboljsanja opstih uslova zivota stanovnistva.29.Socijalna zastita dece, omladine I materijalno neobezbedjenih u Kraljevini JugoslavijiU 22.pogledaj30.Socijalna politika KPJ do Drugog svetskog rataU 20.pogledaj31.Socijalno-politicke mere u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata(Focanski I Krajinski propisi o NOO I Avnoj-a)Socijalisticka revolucija u Jugoslaviji imala je svoju socijalnu I politicku dimenziju. Socijalna se odnosila na nov polozaj radnicke klase I seljaka kroz agrarnu reform, punu zaposlenost, ukidanje najamnog rada, besplatno obrazovanje, zdravstvenu I socijalnu zastitu.Naime u toku NOB rusene su institucije sistema stare Jugoslavije, a na oslobodjenim teritorijama osnivani novi organi vlasti NOO koji su bili zaceci novog oblika organizacije vlasti i osnov za isgradnju novog dr.poretka. Oni su osnivani odlukom na vojno-politickom savetovanju 1941. u Stolicama, kod Krupnja.Ideja je bila da oni kao novi organi vlasti svoje aktivnoste podrede potrebama oslobodilackog rata. Tako im je pored f-je vrsenja vlasti pridodata I briga o siromasnom I nezbrinutom stanovnistvu, sto je potvrdjeno Focanskim propisima Iz 1942.Sirenjem oslobodjenih teritorija javila se potreba za formiranjem vrhovnog organa vlasti kako bi se svi zadaci efikasnije obavljali. Tako nastaje Antifasisticko vece narodnog oslobodjenja Jugoslavije kao rukovodilacnarodne borbe. Drugo zasedanje AVNOJa odrzano 1943.god u Jajcu bilo je od najveceg znacaja za Jugoslaviju. Tada je doneta odluka o vrhovnom zakonodavnom I izvrsnom narodnom predstavnickom telu Jugoslavije I Nacionalno komitetu oslobodjenja Jugoslavije kao privremenim organima vlasti za vreme narodnooslobodilackog rata, kao I odluka o oduzimanju prava jugoslovenske vlade u inostranstvu I zabrana povratka kralju Petru II Karadjordjevicu u zemlju, I odluka o izgradnji zemlje na federativnom principu. Jedna od najznacajnijih aktivnosti koja je usledila jeste borba za medjunarodno priznanje Jugoslavije, pa je 1944.na Visu potpisan ugovor Tito-Subasic. Ova borba Jugoslavije za medjunarodno priznanje otvorila je prostor saveznicima za mesanje, pa su tako na Krimskoj konferenciji zahtevali formiranje privremene narodne skupstine I izbore za ustavotvornu skupstinu. 1945.godine prenosenjem svojih prava od strane kralja Petra II na namesnistvo nastaje privremena narodna skupstina koja je donela zakon o izborima za ustavotvornu, na kojima je pobedio Narodnooslobodilacki front. 1945.Predtavnistvo AVNOJa jasno je zacrtalo konture novog sistema uz ukidanje pravnih propisa bivse Jugoslavije I pravnih propisa Jugoslavije. Ove odluke AVNOJa I odluke donete na njegovom drugom zasedanju bile u preteca novog ustavnog poretka, a prvi ustav FNRJ donet je 1946.god.koji je us ebi sadrzao ekonomska, socijalna, politicka prava, slobode I duzosti gradjana, ideju bratstva I jedinstva, federativno uredjenje itd.Uvidevsi da uniformnost socijaistickog uredjenja nece omoguciti samostalnost I slobodan razvoj zemlje, odlucila se za samostalan put razvoj sto je dovelo do sukoba sa zemljama Istocnog bloka. Samostalnost I autonomnost dobija uvodjenjem samoupravljanja 1950.god-predaja drzavnih preduzeca I dr.kolektiva u ruke radnicke klase.1953.donesen je Ustavni zakon kojim su precizirani pravo na rad I na samoupravljanje32.Socijano-politicke mere posle Drugog svetskog rata do 1950.god.(agrarna reforma, ustav zemlje iz 1946., otklanjanje poslednica rata)Vec je pomenuto das u tokom II svetskog rata brigu o ugrozenim kategorijama stanovnistva vodili NOO pored svoje f-je vrsenja vlasti. Krajinskim propisima bili su obavezni da osnivaju svoje fondove NOF koji su sredstva prikupljali iz darova stanovnistva, kupovinom ili zaplenom. Mere socijalne zastite pocinju snaznije da se sprovode nastankom AVNOJa, koji je ova pitanje resave preko svojih odseka(prosvetnog, socijalnog, zdravstvenog I privredno-finansijskog). A posle rata soc-pol mere donosila je I sprovodila nova drzava.Masovne probleme koje je rat ostavio za sobom trebalo je energicno resavati. Drzava je donela niz zakona kojima je obradila pitanje agrarne reforme, soc, gradj prava I dr.Naime, zakon o agrarnoj reformi donet je 1945, a dopunjen 1946, tako je stvoren zemljisni fond iz koga je zemlja dodeljivana onima koji je nisu imali ili su imali nedovoljno. U ovaj fond ulazila je zeljma banaka, preduzeca, akcionarskih dr, crkava, manastira, zaduzbina itd.Prvenstvo u dobijanju zemlje imali su boric I invalidi oslobodilackog rata,a 1946.donet je zakon o konacnoj likvidaciji zemljisnih dugova. Ustavom iz 1946.utvrdjena su osnovna socijalna prava gradjana pri cemu se zene izjednacavaju sa muskarcima u oblasti drzavnog, privrednog, politikog I drustvenog zivota.Stara se o odnosima u porodici, sklapanju braka, vanbracnoj deci, deci palih boraca I sl. Takodje radi na podizanju zdravlja stanovnistva osnivanjem bolnica, apoteka I dr.Zakonima uredjuje radne odnose, zastitu na radu, uvode se naknada u slucaju povrede na radu,iznemoglosti, starosti, trudnoce, porodjaja, placeni godisnji odmori, ove mere sprovodila je preko drzavnog zavoda za socijalno osiguranje, po nacelu-za vise rada I tezi rad, vise prava iz oblasti soc.soc.osiguranja I one su pokazatelj novog odnosa zemlje prema ucesnicima u radu.Potstice razvoj poljoprivrede davanjem povoljnih kredita, davanjem besplatnog djubriva stanovnistvu I kroz pruzanje strucne pomozi.Donela je I zakon na osnovu koga su ratni vojni invalidi, njihove porodice I rodjaci imali pravo pomoc cime je drzava ispunila obavezu prema ucesnicima u oslobodilackog ratu I stvaranju nove drzave, odredjene povlastice uzivali su I nosioci odlikovanja. Problemi tadasnje soc.pol koju je sprovodila drzava bili su njene materijalne mogucnosti zbog kojih su mnoga zakonska nacela ostala nerealizovana kao uverenje da ce se srazmerno materijalnom progresu javiti progress I u ovoj oblasti.33.Socijalna politika u samoupravnom socijalizmu do kraja 70ih godinaU ovom period soc.pol.bila je u f-ji izgradnje samoupravnog sistema.Proizvodnja je bila usmerena na zadovoljavanje ljudskih potreba a ne sticanje profita, dok je licni dohodak bio gotovo isti za sve bez obzira na posao koji su radili,sto nije delovalo stimulatvno na vece radon angazovanje a samim tim ni na vecu proizvodnju. Na VII Kongresu SKJ ukazano je na cinjenicu da dotadasnji dr razvoj koji je podrazumevao akcentovanje ekonomskog razvoja treba promeniti u smislu uspostavljanja balansa sa poboljsanjem uslova zivota proizvodjaca. U Ustavu iz 1963.godine utvrdjeni su nosioci daljeg dr.razvoj:proizvodjaci, radni kolektivi, komune I socijalisticke dr.organizacije.Proizvodjaci smatran su glasnim nosiocima socijalizna I razvoja zemlje, smatrani su kontrolorima pravilnosti drzavnih mera, a interesovanje za ovo proisticalo je iz njihovog zivornog I radnog iskustva.Radni kolektivi smatrani su za mesto uskladjivanja individualnih I kolektivnih interesa na osnovu vece produktivnosti individualnog I kolektivnog rada, ovakva uloga preduzeca bila je predspostavka za unapredjenje individualnog zivotnog standard I napredovanje preduzeca.Komuna kao teritorijalna I dr-ekonomska zajednica trebala je da bude pokretac vece produktivnosti rada jer je materijalno bila zavisna od prioda koji ostvaruju njeni stanovnici. Njena uloga bila je da omoguci zadovoljenje covekovih potreba u oblasti rada, odmora, rekreacije, socijalne I zdravstvene zatite, dakle u nju se proizvodjac javlja ujedno kao potrosac I kao korisnik.Socijalisticke dr.organizacije obuhvatale su pol, kulturne I dr organizacije koje su ucestvovale u sirenju socijalistickih vrednosti I ideja u dr.Slobodan razvoj I delovanje svih pomentih trebao je drzavu da stavi u poziciju da njena uloga bude prisutna samo u meri u kojoj bi doprinosila slobodnoj akciji nosilaca drzavnog razvoja u pravcu razvoja odnosa koji je ne bi poznavali klasne suprostnosti, suprotnosti izmedju grada I sela, umnog I fizickog rada t bi covek postao slobodna I kreativna licnost. Medjutim ovakav polozaj nosilaca dr.razvoja bio je idealizovan. Naime postavljanje radnika za proizvodjaca I upravljaca naginjalo je zloupotrebama istog, radni kolektivi su insistirali na medjusobnom povezivanju iako cesto nije doprinosilo ekonomskom interesu, komune su potsticale izgradnju fabrika koje cesto nisu ispunjavale uslove. Dominacija dr.svojine bila je nedorecena I nedefinisana sto je omogucilo prostor za neracionalnost I zloupotrebe(prelivanje sredstava iz dr u privatni sector na nezakonit nacin) cime se pokazala kao kontraproduktivna.U kljucivanje u dr proizvodnju trebalo je da omoguci unapredjenje primitivnog nacina obrade zemlje, zaostalost I iskorensiromastvo, medjutim razvoj industrije u gradu koji je snadbevan random snagom sa sela nije ovu ideju omogucio. Takodej drzava je donirala sredstva nerazvijena podrucja ali problem je bio u tome sto ona nisu imala razvijene ekonomske mehanizme kako bi ih kvalitetno iskoristila. Na podrucju medjunarodne politike Jugoslavija se opredelila za nezavistan razvoj, sto je znacilo oslanjanje na sopstvene potencijae(radna snaga, prirodna bogatstva) I uz to ne zaostajanje Jugoslavije u odnosu na svetsku privredu. Dominacija drzave u privredi kocila je dalji razvoj zemlje , pa se tako pristupilo privrednoj reformi 1961., a onda I 1965.god-polozaj preduzeca I drzave u daljem privrednom razvoji, samostalno odlucivanje preduzeca o upotrebi akumulacije I investicionih sredstava, modernizacija kapaciteta, specijalizacija proizvodnje, povecanje produktivnosti, smanjiti potrosnju I sve to kako bi se Jugoslavija ukljucila u medjunarodno trziste I postigla konvertibilnost dinara.Ove reforme imale su I pozitivne I negativne posledice.Negativna je u cinjenici povecanja br nezaposlenih uglavnom kvalifikovanih radnika koji su odlazili u inostranstvo, a pozitivna se ogledala u efikasnijoj organizaciji proizvodnje, uvodjenu novih tehnologija, povecanju produktivnosti rada, ukljucivanju u svetsko trziste.Privredna reforma probijala se sporo, privrednici su strahovali od trzisne utakmice jer konkurenciju nisu poznavali, a radnici od gubitka radnih mesta. Dalji dr razvoj pokazac da je bila greska sto se nije istrajalo u privrednoj reformi jer ce zariste mnogih problema lezai upravo u njenim zahtevima kao sto je zahtev za prelazak na trzisno privredjivanje I trzisnu utakmicu.34.Ekonomsko socijalna kriza tokom 80ih godina I mere soc.politike(u dugorocnom programu stabilizacije) za njeno prevazilazenje U dugorocnom program stabilizacije soc.politici pristupa se kao bitnom ciniocu jer je ona svojim merama trebala da obezbedi na jednoj strani vecu produktivnost a sa druge strane vece podmirenje potreba ljudi. Njene mere odnosile su se na sl.ciljeve-trebalo je omoguciti kompleksnije povezivanje na osnovu udruzenog rada, izvrsiti dekoncentraciju proizvodnih snaga*razvoj sela I mesovitih naselje, uvesti kompjutersku obradu, skratiti radon vreme, promeniti strukturu potrosnje, potstici soc sigurnost, promenitisadrzaj slobodnog vremena, povecati zaposlenost I sl. Medjutim na ovim merama nije se doprelo do sustinskih problema, a kretanja tokom 80ih su I potvrdila ogranicenost I neefikasnost ovog pristupa;dr.proizvod opada, licni dohodak se smanjio, nezaposlenost se povecala, troskovi zivota porasi, potrosnja je bila veca od proizvodnje, promenila se struktura potrosnje;vise se trosilo na duvan I pice, kao I na obezbedjivanje energije ali ti podaci nam ne mogu sluziti bas kao sigurni parametric dr.krize.

35.Socijalni problem nastali rusenjem SFRJ I gradjanskim ratomRaspad SFRJ I gradjanski rat doprineli su cepanju socijalnog, privrednog, politickog I kulturnog prostora I masnovnih migracija. Iskidano je jedinstveno jugoslovensko trziste I razmena dobara I usluga medju jugoslovenskih republika opada, smanjuje se industrijska proizvodnja, saobracaj, trgovina I turizam takodje beleze padove. Usled ovakvih okolnosti nastaju mnogi soc.probemi u svim sferama. Stanovanje koje je jedna od egzistencijalnih potreba bila je u to vreme goruci problem velikog br ljudi iz podrucja pogodjenih ratom cije su kuce spaljene, porusene, ostecene. Juoslavija je imala zadatak da zbrine izbeglice.Smestani su u prihvatne centre, zatim u kampove iz kojih su posredstvom Crvenog Krsta I Komeserijata za izbeglice evakuisani u druge zemlje ali je veliki br njih ostao u Jugoslaviji pa su smestani u centrima I domacinstvima, tako je vec materijalno oslabljena zemlja podnosila velike troskove zbrinjavanja ovih ljudi.Nezaposlenost je sledeci soc.problem po znacaju. Naime opredeljenje i insistiranje na privatizacji(slobodno trziste, preduzetnicka inicijativa, privatna svojina) dodatno su u ovim uslovima pogorsali situaciju-velike inflacije, pad zivotnog standard, pad produktivnosti, sirenje siromastva I bede. Naime proces podrustvljavanja(od pojedinacnog ka opstem), spram privatizacije(od opstem ka pojedinacnom)ne ostavlja za sobom ovolike soc.probleme zato se privatizaciji mora pristupiti organizovano I planski.Obrazovanje I zdravstvena zastita bez njih nema napretka drustva.Oni su najveca drzavna institucija I od najveceg znacaja za njen razvoj. Medjutim tadasnja materijalna osnova nije mogla da podrzi razvoj ovih oblasti a s druge strane blokada Jugoslavije nije bila selektivna vec totalna cime je odvojena od svih svetskih tokova. Mada mi za obrazovanje mozemo reci da moze da trpi u izvesnoj meri da trpi nasilje svetske zajednice bez vecih posledica dok sa zdravstvom nije tako, nesnadbevanje medicinskim sredstvima I materijalima dovelo je u pitanje zivot nacije za duzi vremenski period.Siromastvo rast troskova, pad licnog dohodka I nemogucnost obezbedjivanja egzistencije sopstvenim radom doprinosi da cak 50% stanovnistva u period blokade bude zahvaceno siromastvom iz koga proisticu glad, razvoj bolesti, pre svega tuberkuloze koja je bila poznata kao bolest gladnih sto dalje rezultuje povecanom stopom smrtnosti.36.Socijalno-politicke mere Federacije I Republike Srbije u period(sankcija) blockade SR JugoslavijeDo 1994.drzava se vise bavila pitanjima upravljanja I vlasnistva dok u pogledu socijalnih mera nije uradila nista znacajno. Ali od 1994.godine eliminisana je inflacija, postignuta stabilnost dinara, povecana industrijska proizvodnja pa je tako na trzistu bilo dovoljno robe siroke potrosnje a pre svega namirnica. Na nivou Republike Srbije postojala je teznja da se odrzi bar minimalno f-nje svih sfera(zdravstvo, obrazovanje, soc.zastita). U tom smislu je donet Zakon o merama za otklanjanje I ublazavanje posledica primene blokade medjunarodnih organizacija;mere ogranicenjaprometa robe I usluga, potrosnje, o visini najnizih I najvisih zarada, naknada za slucaj da se ponasanje medjunarodnih organizacija ne promeni u pozitivnom smislu.37.Neki aspekti socijalnih promena u SR Jugoslaviji(devedesete godine)Celokupno sagledana slika tadasnje situacije u zemlji bila je porazavajuca; reforma iz 80ih poprimila je rusilacki karakter I unistila dostignuca ranijih generacija, drzavi je nametnuta do tada istoriji ljudskog dr.nepoznata medjunarodna blokada, u sferi privrede privredna inicijativa se pretvorila u pljacku drusvene imovine od strane manjine koje je tako cinila bogati sloj osiromasene zemlje, u sferi politike imamo umesto politicke slobode govorimo o mnostvu politickih stranaka koje se bore za sopstvene interese, u socijalnoj sferi govorimo o naglom raslojavanju na malopre pomenutu manjinu bogatih I s druge srane siromasne ciji je rad obezvredjen, sto se nivoa zivotnog standarda tice govorimo o 50%siromasnog stanovnistva, sistem vresnosti je srusen sto prati razvoj nasilja I sirevnje nesigurnsti kod veceg dela stanovnistva..Ovi mnogobrojni problem mogli su biti reseni samo sadrzajnom I kvalitetnom socijalnom politikom. Problem je bio u gledistu po kome je kroz uvecanje materijalnog bogatsva, modernizacije sredstava za rad I povecanje nacionalnog dohoka moguce obezbediti razvoj drustva. Na ovaj nacin zapostavljen je covek, njegove potrebe sto cini drugu dimenziju njegovog zivota. Bilo je potrebno obrnuti red stvari, rad podrediti coveku a ne coveka radu gde osnose diktira trka za profitom po cenu coveka. Pre svega ideja je bila da se treba opredeliti za opstu zaposlenost putem javnih radova jer ce tako biti iskorisceni svi privredni potencijali I strucni kadrovi pri cemu bi se kategorija materijalno neobezbedjenih svela na minimum kao I problem migracija. Takodje socijalnopoliticki koncept mora da pociva na vrednosima uskladjenim sa specificnostima naseg drustva.38.Strategije ekonomskog I socijalnog oporavka SR JugoslavijeProgramom iz 1994. trebalo je zaustaviti hiperinflaciju, sirenje siromastva, glopbalno poniranje drustva i utvrditi osnove privrednog I socijalnog oporavka zemlje a da cenu izlaska zemlje iz krize podnese podjednako citavo dr.a ne samo radnicka klasa. Program je utemeljen na svetskim iskustvima I naucnim saznanjima sto je obezbedjivalo realan, racionalan pristup koji je iskljucivao ideoloske uticaje. Tako je predlozena rekonstrukcija monetarnog sistema zemlje I uspostavljanje monetarne finansijske stabilnosti kao uslova za oporavak. Dakle zadaci su bili obezbediti naugrozenije slojeve dr besplatnim prehrambenim namirnicama, povecati zaposlenost I omoguciti zaposlenima da putem sindikata koriste rezultate privrednog rasta.39.Socijalno zakonodavstvo I sistemske promene SR Jugoslavije