U poslednjoj deceniji bili smo svedoci velike pomoi koju je Meunarodni monetarni fond (MMF) pruao zemljama u razvoju i tranziciji

S o c i j a l n a p o l i t i k a d r a v e________________________________________

Uvod

Oigledno je da danas vodee sile u svetu ispoljavaju ambiciju da presudno utiu na sve meunarodne tokove. To se ogleda u sve veoj ulozi G8, u jaanju institucija gde one imaju dominantan uticaj (Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija), u neprestanom poveavanju broja i uticaja transnacionalnih organizacija i korporacija, pojavi velikih integracionih podruja u svim delovima sveta gde vodee zemlje takodje dominiraju i sl. Mogu se uvek voditi rasprave i diskusije da li je to dobro za svet ili nije, ali je za dravu najvanije da te procese vidi i da nastoji da se to bolje prema njima postavi.

U drzavnoj politici nije uvek primarno ocenjivati sta je dobro a sta loe u odnosu prema apstraktno postavljenim moralnim naelima, vec ta je to to se realno deava i kako se tu postaviti na korist graana. Polazei od samog poetka ovog rada, u tekstu koji sledi pokuau da prikaem osnovne karakteristike socijalne politike, uopteno i na praktinom primeru u Evropskoj uniji, odnosno u njenim dravama lanicama, a s posebnim osvrtom na ulogu i funkcionisanje socijalne zatite na nivou lokalnih zajednica. Naravno, detaljan prikaz svih socijalnih funkcija na lokalnom nivou u svim zemljama lanicama Evropske unije nije mogu u jednom radu ove veliine, stoga e biti uinjen pokuaj prikaza osnovnih tendencija i modela, sa primerima iz pojedinih zemalja i gradova.

Poeci modela drave blagostanja se nalaze u penzionim fondovima Bizmarkove Nemake 1880-tih godina. Optereenje je bilo na nivou 6% bruto zarade, dok je motiv bila integracija graana sa dravom i stvaranje socijalnog jedinstva. Nakon Oktobarske revolucije, a pogotovo nakon Velike krize dolazi do sve veeg uticaja drave na ekonomski sistem. Najuticajniji pristup je bio model Paretovog optimuma kao najefikasnijeg naina alokacije resursa za realizaciju konfliktnih ciljeva. Uee javne potronje u BDP 1870 10,8%, 1913 13,5%, 1920 19,6%, 160 28%, 1980 41,9%, 1996 45%. Uticaj birokratije, interesnih grupa, verovanje u efikasnost deficitarne dravne potronje dovodi do rasta javne potronje. Dominantan uticaj Kejnsovih stavova o generisanju tranje od strane drave radi izlaska iz ekonomske krize. Dolazi do apsurda da razvijena socijalna mrea stimulie nezaposljenost. Korelacija govori o rastu od 6,6% ako je dravna potronja oko 25% BDP, odnosno 1,6% rasta ako je dravna potronja 60%. Rast javne potronje pod uticajem interesnih grupa podrivao je slobodu pojedinca, a ekonomiju vodio u stagflaciju. Zaokret prave Taer i Regan, tj. po Fridmanu: period pre Regana galopirajui socijalizam, tokom reganomike povlaei socijalizam, nakon Regana puzajui socijalizam. Politika na dugi rok interpretirana je kroz poveanje javnog duga umanjivanjem mogunosti za razvoj buduih generacija.

Monetarna politika koja generie inflaciju usled potrebe da se servisiraju ogromne dravne obaveze. Fiskalna politika koja je dovela do uvoenja progresivnog oporezivanja i rasta poreskog optereenja do nivoa od oko 43% BDP tokom 90-tih; porez na dohodak dostie nivo od 50 do 60% u mnogim razvijenim zemljama; veliki budetski deficiti u prosjeku 1980 3,3% BDP, u Italiji Belgiji, Irskoj preko 8%. Javni dug dostie 71% BDP 1997 i pored fiskalnog prilagoavanja. Socijalna politika generacijske solidarnosti dovodi do rasta izdataka za socijalne programe izmeu 1960 i 1980 sa 10 na 20% BDP. Sve znaajnija uloga sindikata i politika kolektivnih ugovora ine trite rada rigidnim i predstavlja uzrok stagflacije.

Socijalna politika-Evropska unija

Pod socijalnom politikom emo u ovom delu rada podrazumevati socijalnu politiku u uem smislu, tj. neemo obuhvatiti penzijski sistem, zdravstvo ili radne odnose i zapoljavanje, ve samo socijalnu zatitu, zatitu porodice i socijalne usluge. Razlog tome je injenica da je uloga lokalnih vlasti u penzijskom i zdravstvenom sistemu i radnim odnosima minimalna ili nepostojea u Evropskoj uniji. Evropska unija je tokom gotovo pola veka postojanja gotovo permanentno irila svoje nadlenosti na raun kompetencija drava lanica u ekonomskoj oblasti, jer je jedinstveno unutranje trite osnovno jezgro Evropske unije. Odreene kompetencije Unija je irila i u politikoj sferi, mada sporije i u manjem obimu, dok je podruje socijalne politike praktino u potpunosti ostalo u nadlenosti drava lanica. Na nivou EU postoji regulacija samo iz domena radnih odnosa, i to ograniena (zatita na radnom mestu, zabrana diskriminacije i slino), dok je socijalna zatita u potpunosti ostala podruje na kome suvereno odluuju drave lanice. Poevi od Rimskog ugovora, pominjanje mogunosti harmonizacije nacionalnih zakonodavstava je uobiajena stvar, ali do nje nije dolo jer je vie zemalja, a posebno Velika Britanija, stajalo na stanovitu da bi, usled specifinosti okolnosti i istorijskih tradicija, drave lanice i dalje trebalo da samostalno ureuju podruje socijalne politike. Na nivou EU usvojena je Socijalna povelja, tj. Povelja o osnovnim socijalnim pravima, ali je istovremeno postavljena vrsta granica irenju kompetencija Unije ustanovljavanjem principa supsidijarnosti u pogledu socijalne politike u Mastrihtskom ugovoru. A princip supsidijarnosti predstavlja naelo po kome se odreeno podruje poverava najniem nivou organizacije na kome se ono moe efikasno urediti. U sluaju socijalne politike to praktino automatski znai nacionalni nivo, a ne nivo Evropske unije. Jedino to postoji na nivou EU po pitanju socijalne politike je tzv. otvoreni metod koordinacije. Naime, politika tela EU postavljaju globalne, uopteno formulisane ciljeve, kao to su oni iz Lisabonske agende (2000. godina): poveanje stope zaposlenosti i smanjenje siromatva i socijalne iskljuenosti. Onda Brisel formulie kvantitativne indikatore za praenje ostvarenja ovih i slinih ciljeva, a zatim se dvogodinje rade pregledi performansi svih zemalja lanica, uz analizu razloga eventualnih odstupanja. Jednostavno, ideja je da se ovakvim politikim pritiskom utie na ujednaavanje politika zemalja lanica, a kroz u gledanje na najbolje i najuspenije primere. Svakako. pitanje je koliko ovakva strategija harmonizacije politika lanica moe biti usprena, a prva iskustva nisu previe ohrabrujua.

U Evropskoj uniji vlada veliko arenilo reenja kod socijalne politike i socijalne zatite. Ipak, mogue je postojee sisteme klasifikovati u pet grupa, a po osnovnoj filozofiji i preovlaujuim konstrukcionim elemenitima. Pogledajmo ih ukratko:

1. liberalna grupa, koja obuhvata Veliku Britaniju i Irsku; ove zemlje nude ogranieno kolektivno obezbeenje socijalne sigurnosti, a ciljne grupe socijalne zatite su oni koji nisu u stanju da na drugi nain zadovolje svoje potrebe. Ostali, boljestojei graani su duni da pokriju sopstvene ekonomske i socijalne rizike kroz privatne aranmane ili kroz radni odnos sa firmom. Vlade ovih zemalja obino podstiu privatne aranmane poreskim sredstvima. Orijetacija ka tritu obuhvata prilinu deregulaciju radnih odnosa, fleksibilnost nadnica i konktrolu rasta socijalnih rashoda,

2. socijaldemokratska grupa, koja obuhvata skandinavske zemlje (vedska, Finska i Danska). Osnovni cilj politike ovih zemalja je smanjenje razlika u dohotku, a socijalni sistemu su uglavnom univerzalistiki, u smislu da svi stanovnici imaju prava na obezbeenje od posledica veeg broja ekonomskih i socijalnih rizika. Uslovi za ostvarivanje prava i transferi su uglavnom velikoduni, a naglasak je na uslugama, a ne na novanim transferima,

3. korporativistika grupa, gde su glavni primeri Nemaka, Francuska, Austrija i Belgija. Ove zemlje prevashodno karakteriu programi koji su usmereni prema pojedinim grupama zanimanja i njihovom radnom mestu; tako su javni slubenici posebno privilegovani zbog bliskih veza sa vladom. Sindikati i udruenja poslodavaca igraju vanu ulogu. Zbog razliitih programa, razliite eme se esto finansiraju kroz premije, koje zaposleni obino plaaju kolektivno. Veza izmeu doprinosa i beneficije ovde je vea nego kod liberalnih i socijaldemokratskih zemalja.

4. mediteranska grupa, koju ine Italija, panija, Portugalija i Grka. Osnovna karakteristika ovih zemalja je nepostojanje klasine mree socijalne zatite u smislu obezbeenja socijalnog minimuma prihoda za pojedinca, ve se podstie oslonac na porodicu kao osnovnu jedinicu solidarnosti. Penzije su relativno visoke, jer predstavljaju vanu temu predizborne politike.

5. istonoevropska grupa, koju ine post-tranzicione zemlje nedavno primljene u Evropsku uniju. I pored prilinih razlika meu njima, postoje znatne slinosti: prekomunistiki bizmarkijanski model socijalnog osiguranja, socijalistiki univerzalizam, korporativizam i egalitarizam i postkomunistike protrine sheme, sve to kombinovano sa naglaenom redistributivnom orijentacijom.

Jedna od najvanijih linija po kojima se razlikuju socijalni sistemi zemalja lanica jeste vertikalna raspodela nadlenosti izmeu centralnog, srednjeg i lokalnog nivoa. Tako je u skandinavskim zemljama socijalna politika u velikoj meri decentralizovana i vei deo socijalnih inputa obezbeuju regionalne i lokalne vlasti. Slino tome, u zemljama sa federalnom strukturom (Nemaka, Austrija, Belgija) i u zemljama sa naglaenom regionalizacijom (panija, Italija, Velika Britanija) federalne, odnosno regionalne vlasti igraju bitnu ulogu u formulisanju i sprovoenju socijalne politike.

Socijalna politika Srbije

Radno graanstvo Srbije postaje sve aktivnije, ali ne na poslu - kao to uporno poruuju i zahtevaju predstavnici Vlade, ve na ulicama. Razlog je, jedinstveni su trajkai, bilo da im plate zavise od budeta ili van njega, to od posla ne moe da se ivi iole normalno, a i taj minimum mogu ve sutra da izgube i da dobiju otkaz. Strah od neizvesne budunosti potisnuo je i ono malo oseaja za realnost na koji su graani Srbije pristali nakon 5. oktobra. Taj oseaj, kako pokazuje i zahtev republikoj vladi da stavi moratorijum na otkaze, oigledno je poivao na intimnoj nadi da e socijalna cena reformi biti minimalna, njene posledice kratkotrajne i, po mogustvu, svaljene na lea nekog drugog.U takvoj atmosferi skoro nezapaeno je prola vest da je republika vlada polovinom oktobra usvojila Strategiju za smanjenje siromatva, koja se rukovodi aktivizmom, ali sasvim drugaije vrste. Re je o sveobuhvatnom dokumentu, baziranom na ekonomskom razvoju i realnim potrebama Srbije, a njegova realizacija treba da se odvija u nekoliko pravaca: unapreenju ekonomskog rasta, otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti, uspostavljanju preventivnih mera za veliki broj vikova zaposlenih tokom transformacije drutvenih preduzea, kao i poboljanju socijalne pomoi, obrazovanja i zdravstvenih usluga siromanim i posebno ugroenim grupama stanovnitva. Prema reima Vere Kovaevi, koordinatora Strategije u republikom Ministarstvu za socijalna pitanja, sutina novog pristupa je u spoznaji da efikasno suzbijanje siromatva zahteva prepoznavanje njegove viestrane prirode i sveobuhvatnost u reavanju, odnosno usklaenost sa svim postojeim reformskim strategijama u zemlji. Takoe, predvieno je da nakon dve godine realizacije, na osnovu procenjenih efekata bude izvrena revizija Strategije.

Usvojeni dokument polazi od podataka da 800 hiljada graana Srbije ima potronju koja je na nivou ili nia od potreba minimalnog ivotnog standarda, ali i da je koncentracija potencijalno siromanih tolika da preti ubrzanim socijalnim raslojavanjem, ukoliko bi dolo do malih promena u padu realnih prihoda i poveanja nezaposlenosti.

Ispravnost stava umesto da siromanom pokloni ribu, naui ga da je sam ulovi, potvrdilo je i iskustvo najrazvijenijih, pre svega evropskih zemalja, gde je (pre)visoka socijalna zatita, a posebno iznos naknade za nezaposlenost, u duem vremenskom intervalu dovela do porasta nezaposlenosti od oko 10 odsto. Istovremeno, dolo je do uveanja nadnica za radnike niih kvalifikacija, kao posledice kalkulacije velikog dela nezaposlenih da im je isplativije da primaju visoke socijalne naknade, nego da prihvate takvu vrstu poslova. Slian fenomen, mada u manjoj meri, dogaao se i u SAD, pa je u poslednjoj deceniji zapoet proces redukcije socijalne politike drave blagostanja, kako bi se uspostavilo fleksibilnije trite radne snage i umanjila nezaposlenost.

Analizirajui rezultate istraivanja o ivotnom standardu stanovnitva u Srbiji, koje je Ministarstvo za socijalna pitanja sprovelo u saradnji sa Stratedik marketingom i uz pomo Svetske banke, strunjaci su prognozirali da socijalna cena reformi nee biti prevelika samo ako se, uz adekvatne socijalne programe, intenzivno radi na stvaranju uslova za razvoj privatnog sektora, na privlaenju sivog sektora u regularne ekonomske tokove i otvaranju novih radnih mesta. Aleksandra Poarac, ekspert Svetske banke, posebno je ukazala na opasnost da se prenebregne razlika izmeu objektivnog pokazatelja uspeha reformi i njihove socijalne cene na nivou drutva i subjektivnog doivljaja i strahova graana u pogledu sopstvene egzistencije.

Zato je pospeivanje zapoljavanja siromanih i potencijalno siromanih, usled eventualnog gubitka posla, izuzetno vaan segment novog koncepta borbre protiv siromatva, koji je, za razliku od ranijeg pristupa gaenja poara, sainjen po principu bolje spreiti nego leiti. Socijalna politika drave prema radno sposobnim graanima detaljno je razmatrana i u studiji Siromatvo i reforma finansijske podrke siromanima, koja je kao deo vie projekata vezanih za siromatvo, raena istovremeno sa Strategijom, u saradnji eksperata Centra za liberalno-demokratske studije i Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije. Strune preporuke vezane za poloaj radno sposobnih graana u reformama finansijske pomoi siromanima, zasnivaju se na analizama iskustava ne samo razvijenih, ve i zemalja u tranziciji. I u Srbiji se, Zakonom o socijalnoj zatiti, nalae da pravo na socijalnu pomo nema radno sposoban pojedinac koji ne prihvati ponueni posao ili odbije da se ukljui u programe biroa za zapoljavanje. Meutim, autori ocenjuju da takva mera, u neposrednoj budunosti, nee doneti oekivane rezultate iz nekoliko razloga. Pre svega zbog injenice da biroi u Srbiji jo uvek retko posreduju prilikom zapoljavanja, a jo ree su u poziciji da ponude bilo kakvo zaposlenje.

Drava blagostanja

Implementacija sistema socijalnog osiguranja i stvaranje tzv. blagostanja i socijalne pravde su kao vladini ciljevi postali jasna obeleja drave jo s kraja XIX veka. Sluaj Nemake je naroito koristan za prouavanje. Ova zemlja je bila pionir u stvaranju obuhvatnog sistema socijalne politike i danas je glavni primer toga kako lavirint regulativa i fiskalno optereenje koje je ova politika donela paraliu ekonomiju. Jedna istorijska analiza nemake drave blagostanja takoe otkriva vezu izmeu drave blagostanja i ratnike drave.

Kada je krajem XIX veka nemaki kancelar Oto fon Bizmark stvorio sistem socijalne politike za industrijske radnike, imao je veoma jasan cilj na umu. Uporedo sa konsolidacijom geostrateke pozicije Rajha, eleo je da industrijske radnike podvede pod kontrolu drave. Integrisanje masa u telo novoformirane ujedinjene nemake drave je bio cilj a obuhvatan sistem socijalne zatite je obezbedio sredstva za postizanje ovog cilja. Socijalna politika je najveim delom bila nacionalna politika i sistem socijalnog osiguranja je prvenstveno bio instrument za izmamljivanje radnika iz privatnih i komunitaristikih sistema u ruke drave. U Bizmarkovim oima je upravo drava bila ta koja je stvorila nacionalno jedinstvo, i taj faktor je takoe bio potreban za odranje socijalnog jedinstva putem uzajamnog obavezivanja izmeu drave i njenih graana. Izvorno je socijalna politika bila prilagoena svom specifinom cilju, nije ila duboko i nije predstavljala veliko finansijsko optereenje za proizvodni ekonomski sektor. Kada su 1883. napravljeni prvi koraci u stvaranju sistema socijalnog osiguranja uspostavljanjem sistema zdravstvena zatite i njegovim proirenjem na stariju populaciju, povrede na radu i nezaposlenost, maksimalni udeo u socijalnom osiguranju je zadran na nivou od ukupno 6% bruto zarade.

Socijalno osiguranje je trebalo da bude ogranieno na novu klasu industrijskih radnika. Obine starosne penzije su bile isplaivane samo licima starijim od 70 godina, a iznos bi retko prelazio nivo dovoljan za preivljavanje. Ali kao to je predvideo Adolf Vagner - jedan od intelektualnih oeva socijalne politike i autor zakona o pojaanoj aktivnosti drave - irenje funkcija drave na socijalnu sferu e promeniti karakter drave i voditi obimnijoj finansijskoj aktivnosti vlade. On je takoe jasno predvideo da e nova socijalna epoha biti doba intervencionizma, sa vladama koje aktivno koriguju proces kapitalistike proizvodnje i distribucije. Iako praksa i institucionalni oblici variraju od zemlje do zemlje, sama ideja da drava mora da zatiti i promovie socijalnu pravdu i progres je postala vodea moderna ideologija irom planete. Na Bizmarkovom tragu, konstrukcija sistema socijalne politike se pojavljuje kao jasno obeleje moderne drave. Periodi rata, depresije i prosperiteta su podjednako bili pokretai irenja sistema u kome je socijalna politika postala omiljeno sredstvo nuenja argarepe zajedno sa tapom pojaane vladine kontrole. Socijalna politika je utrla put ka nesputanom rastu oporezivanja, potronje i birokratije, inei modernu dravu blagostanja inherentno totalitarnom.

U skladu sa svojim istorijskim poreklom, socijalna politika je do danas zadrala svoje nacionalistike ciljeve, paternalistike obrasce i autoritarne prakse. Kao takva, socijalna politika predstavlja moderni komplement tradicionalne uloge drave kao ratne agencije. Socijalna zatita je u rukama raznih vlada sluila kao mono orue za zadobijanje iroke podrke i saradnje izvesnih drutvenih grupacija. I u demokratski izabranim vladama i u diktaturama je postojalo isto iskuenje: proirene sheme socijalne zatite su bile efektan instrument za zadobijanje politike moi i pretpostavljene legitimnosti.

U Nemakoj je tokom Prvog svetskog rata i zbog njegovih posledica, i kasnije u vreme Treeg Rajha 1930-ih, drava blagostanja doivela svoja najvea proirenja. Naroito je u nacionalsocijalistikom reimu bilo pozivanje na socijalnu pravdu i irenje sistema socijalne zatite i sigurnosti, koje je ilo uporedo sa izradnjom ratnike drave. U prvih nekoliko godina diktature, socijalna politika je bila jedan od glavnih zakonskih projekata kodifikacije.

Sistematizacija socijalne politike je bila toliko temeljna da se izvorne formulacije skoro svih glavnih zakonskih odredbi koje postoje u dananjem nemakom sistemu socijalnog osiguranja mogu pronai u nacionalsocijalistikoj eri. Iako su napravljene manje izmene radi prilagoenja dananjim potrebama, izvorni duh zakona socijalne politike nastavlja da ivi ukorenjen u klasnim podelama i paternalistiko-autoritarnim obrascima prolosti. U Treem Rajhu su mere socijalne politike bile proirene tako da zatite i ideoloki definiu standarde reprodukcije, zdravlja i okoline. argarepa socijalne politike je sluila kao glavno sredstvo primene tapa represije. U ovom periodu je takoe trite rada dolo pod skoro potpunu kontrolu totalitarne drave, inei otputanje i zapoljavanje radnika zavisnim od vladine dozvole (koju je izdavalo Ministarstvo za rad, ili Arbeitsamt).

Ubrzo po okonanju pune zaposlenosti koja je postojala u periodu izgradnje do 1970-ih, privilegije dravnih slubenika su zajedno sa ograniavanjem slobode na trita rada nastavile da oslabljuju posleratnu Nemaku. U modernoj demokratskoj Nemakoj, socijalna problematika je u svoj svojoj razgranatosti dominirala politikim ivotom, dovodei relevantne partije i interesne grupe do ideolokog konsenzusa u naporima ka ostvarenju fiktivne tzv. socijalne ravnotee. Posle sprovoenja politike slobodnog trita tokom prvih godina posleratne izgradnje, ve je krajem 1950-ih poeo da se iri talas socijalne politike, ovoga puta kao rezultat nemakog razvoja i kao sredstvo takmienja sa socijalistikim reimima tokom Hladnog rata. Socijalna politika je od tada postepeno prerasla u pravu bujicu, naroito tokom 1970-ih. Eksplicitnim usvajanjem socijalnog progresa kao kriterijuma za funkcionisanje drave, skoro svi vidovi ljudske egzistencije su postali socijalni problem i legitimna oblast delovanja drave u cilju stvaranja boljitka.

Razvijane tokom perioda od vie od sto godina, razliite grane sistema obaveznog socijalnog osiguranja su celokupnu populaciju stavile pod intenzivnu birokratsku negu. Socijalna politika je postala lavirint zakona i regulativa, pojedinanih pravnih odluka i specijalnih sluajeva, u kome vie ni grubo nije moglo da se utvrdi ko je ko je obveznik, a ko korisnik usluge.

Penziono osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje nezaposlenih, socijalna pomo, invalidnine i brojne druge grane socijalne politike pretvorile su Nemaku u Eldorado za one koji trae "leba bez motike" (free ride). esto opisivan kao velikoduan, nemaki sistem socijalnog blagostanja, ljudima zapravo prua brojne podsticaje da namerno postanu nezaposleni, da trae prevremenu penziju i da se kvalifikuju za dobijanje socijalne pomoi i invalidnina.

Trenutno stanje nemake ekonomije, sa stalno visokom nezaposlenou, previsokim cenama, nadnicama i smanjenim brojem radno sposobnog stanovnitva, zahteva brze promene, ali to iziskuje gargantuanski napor reformisanja sistema socijalnog blagostanja koji je izrastao u pravo udovite, jer su ga hranile i zbrinjavale sve politike grupacije koje su u ovoj zemlji bile na vlasti od kraja XIX veka.

Moderna drava blagostanja je promocijom socijalnog progresa skinula sva ogranienja vladi. Zajedno sa tradicionalnim ciljevima socijalne pravde i sigurnosti, proirenje na socijalni progres je otvorilo put mnogim neloginostima, zloupotrebama i intervencijama. Obuhvatnija nego ikad ranije, socijalna politika je postala teak teret koji gui ekonomiju. Dobrobit jedne drutvene grupacije, ma koliko mala ili velika da je bila u poetku, pretvorila se u masovnu zarazu. Danas se demontaa drave blagostanja pojavljuje kao glavni politiki izazov XXI veka.

Najbolji efekti u oblasti obrazovanja i zdravstvene zatite iako rast javne potronje od 1960tih godina ne pokazuje i adekvatan rast drutvenih indikatora. Modeli drave blagostanja su u velikoj krizi pa su aktuelni pokuaji reforme tipa Treeg puta pate od sutinskog problema dominantne uloge drave u rjeavanju problema. Drava blagostanja nije model tranzicije. Model drave blagostanja bi predstavljao samo delimian diskontinuitet sa prethodnim sistemom i ne bi vodio ostvarenju ekonomskih i politikih sloboda koje generiu bri rast i razvoj. Primena modela drave blagostanja znaila bi primenu umereno konsruktivistikih modela Rolsove distributivne pravde umesto revolucionarno konstruktivistikih modela. Visoka javna potronja i paternalistika drava time dobijaju novi legitimitet poljuljan krahom socijalizma

Zakljuak

Iz navedenih razmatranja proizilazi da je najadekvatnija opcija koja obezbeuje privremenu podrku siromanima koji su radno sposobni. S obzirom na ogranieno vreme korienja, ona podstie zapoljavanje i tedi budetska sredstva, koja se mogu upotrebiti za pomo stvarno najugroenijima i nemonima. Ostaje dilema da li bi privremenu podrku trebalo obezbediti i onima koji su koristili naknadu za nezaposlenost ili sredstva iz Tranzicionog fonda, a nisu reili pitanje zaposlenja, ali su autori skloni stavu da radi ouvanja univerzalnosti pravila, ne bi bilo dobro diferencirati uslove za sticanje prava na socijalnu pomo. Prema njihovoj preporuci, ovakav sistem podsticanja zapoljavanja radno sposobnih nije nuno primeniti odmah, ali kada prihodni cenzus bude znaajnije povean, tretman radno sposobnih e bitno uticati na fleksibilnost radne snage na tritu i na ukupne ekonomske efekte privreivanja.

Postoje neke komponente socijalne politike za koje se moe verovati da ih je bolje organizovati na jednom ili drugom nivou. Tako je finansijska davanja stanovnitvu (deji i porodini dodaci, socijalne pomoi siromanima itd) bolje organizovati na dravnom nivou, jer se tako svim graanima obezbeuju jednaka prava, a i reava problem nejednake razvijenosti svih optina ili regiona. Sa druge strane, socijalne usluge je verovatno najbolje prepustiti lokalnim vlastima, jer ovde do najveeg izraaja dolazi njihova informisanost i ispoljavanje lokalnih preferencija. Ovakva podela nadlenosti uobiajena je u zemljama Evropske unije, gde centralna vlast ureuje finansijske transfere, a lokalna socijalne usluge. Miljenja oko treeg elementa socijalne zatite smetajnih ustanova nisu iskristalisana i praksa je meovita, pa se negde one nalaze u nadlenosti centralne, a negde lokalne vlasti.

U novije vreme jo jedna tendencija pojaava sloenost situacije privatni sektor se sve vie ukljuuje u snabdevanje graana socijalnim uslugama, to, pored dileme o vertikalnoj podeli, dodaje novu dilemu, onu o podeli funkcija u socijalnoj zatiti izmeu drave i privatnog sektora. Privatni sektor se obino pojavljuje kao prualac svakodnevnih usluga koje regulie, naruuje i finansira javni sektor.

to se tie nae zemlje, moemo zakljuiti da se socijalni programi negde ak i ukidaju, a na mnogim mestima nedostaju ili nisu adekvatni. Tu se oigledno kreemo na tankoj liniji koja opredeljuje kvalitet socijalnih programa i stimulans proizvoaima i biznisu. Socijalna politika ne bi smela da ugrozi ekonomske podsticaje svim vrstama preduzetnitva, ali s druge strane moramo voditi rauna da ne doe do socijalne eksplozije, koja bi onda sve postignuto, ukljuujui i uspehe na ekonomskom podruju, dovela u pitanje. Ova zemlja nema velike mogunosti za finasiranje socijalnih programa, to je jos jedan razlog zbog koga se u ovoj delikatnoj fazi tranzicije mora u tom pogledu u veoj meri oslanjati na inostranu pomo i dotacije. Prema tome, naa saradanja sa svetom uvek mora biti dvosmerna te moramo znati da ako elimo razumevanje za svoje interese moramo pokazati isto takvo razumevanje za neke ire interese sveta u ovom regionu. Ekonomske muke, ugroen standard, strah od nezaposlenosti, zabrinutost za neizvesnu budunost, svoju ali pre svega zabrinutost za budunost svoje dece, jeste upravo ono sto nai sugraani istiu kao glavne probleme. To je, mozda, kratkoroni problem ali posledice se mogu osetiti veoma dugorono. Briga drave da zatiti ugroene slojeve mora biti prilagoena i tim promenama, ali i stanju u ekonomiji. Socijalna i ekonomska politika su povezane. Socijalna davanja se moraju vrednovati prema rezultatima koje imaju za ekonomiju kao celinu. Moje razmiljanje je da nae socijalno maloletstvo moramo prerasti zalaganjem za aktivnu drutvenu zatitu, kombinovanu sa reformom trzista rada. ini nam se da samo takav pristup zemlju moe naporno, ali mirno, prevesti iz dananjice u kojoj je veina radne snage trino zastareo u budunost u kojoj ce naa deca biti trino konkurentna u zdravom ekonomskom okruzenju. U uslovima razorene ekonomije neophodno je da se steknu i proimaju i politika podrka reformama, i pomoc meunarodne zajednice, i unutranja stabilnost, ne bi li zemlja krenula putem istinskog napretka. Politiko sazrevanje i opismenjivanje podrazumeva politku pune saradnje sa meunarodnom zajednicom i u vezi sa najteim njenim zahtevima prema nama i najveim oekivanjima, jer i to je put za podizanje ivotnog standarda naih graana.Socijalno sazrevanje podrazumeva da se nezaposlenost, koja je klju uspeha ili propasti reforme, ne doivljava iskljuivo kao nesrea. U razvijenom svetu kome teimo, a u koji nam je trbuhom za kruhom otilo, i jo uvek odlazi, vie stotina hiljada dece, sigurnost radnog mesta nije sveta krava. Radno sposobno stanovnitvo nezaposlenost vidi kao bolno ali i kao privremno stanje. Potrebno je, pre svega, shvatiti da je globalizacija nepovratan prirodan proces, sa mnogo mana koje se mogu korigovati ali ne ideologija prema kojoj se moe odreivati na ovaj ili onaj nain. Istorijski je neodgovorno globalizaciju oznaiti kao glavni izvor novih nejednakosti u svetu, i na osnovu tog lanog argumenta zemlju ostaviti da tavori na njenim marginama. Dananji svet je u velikom previranju. Neki uobiajeni obrisi odnosa u svetu iezavaju i dolazi do uspostavljanja potpuno novih. Dubina promena se vidi u mnogim segmentima svetskih odnosa. Pomenuu, na primer, UN koje su nekada igrale veliku ulogu u svetu a koje danas klize ka margini meunarodnih odnosa. Mi jesmo mala zemlja i moramo mudro odmeravati poteze koje inimo u politici otvaranja i ulaska u globalizacione tokove.Jedan od prioritetnih zadataka nae zemlje je, takoe, implementacija i monitoring Strategije razvoja i redukcije siromatva u Srbiji, sa ciljem da se stopa siromatva smanji. Posebna panja posvetie se realizaciji Strategije za trajno reavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica sa ciljem da se njihov broj smanji.Znaajna panja posvetie se zatiti ugroenih kategorija. Takoe, se mora odrati dinamika isplate materijalnog obezbeenja porodice, dejeg dodatka, naknade za tuu negu i pomo, naknade po osnovu porodiljskog odsustva, materijalnog obezbeenja boraca i line i porodine invalidnine.

Literatura1. Dr Bogdan Ili, dr Predrag Jovanovi Gavrilovi, dr Aleksandar Graanac: Makroekonomija,2. M. Milisavljevi, Marketing, Savremena administracija,3. Fridrih Hajek : Put u ropstvo, Global book, Novi Sad, 1997,4. Max Corden :Trade policy and economic welfare, Oxford University Press, New York, 1997,5. Milan Risti : Meunarodna trgovinska saradnja i GATT kao njen instrument, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1998,6. Predrag Jovanovi Gavrilovi, Oskar Kova, Mladen Kovaevi, Jelena Kozomora, Branislav Pelevi : Meunarodni ekonomski odnosi , Ekonomski fakultet, Beograd, 1997.

Internet adrese:

http://europa.eu.int/comm/worldhttp://ue.eu.int/Pesc/default.asp?lang=enwww.wto.org/wto/about/accessions.htm.

PAGE 10_____________________________________________________________________