of 396/396
Milan Uzelac FILOZOFIJA MUZIKE Novi Sad 2005

Uzelac, M.: Filozofija muzike

  • View
    246

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Uzelac, M.: Filozofija muzike

  • Milan Uzelac

    FILOZOFIJA MUZIKE

    Novi Sad 2005

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 2

    Sadraj Uvod

    1 Musica mundana

    2 Musica instrumentalis

    3 Epilog

    Literatura

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 3

    Svi smo mi jo uvek u mrei sila koje, nastavi pre dvadeset i pet vekova, ne prestaju da upravljaju ljudskom delatnou s maksimalnom intenzivnou. Eto, gde nastaju problemi koje mi, jadni kompozitori, poinjemo da naziremo u tami naeg neznanja...

    J. Ksenakis

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 4

    Muzika je, kako u vreme pitagorejaca i Platona, Aristotela i Aristoksena, Grigorija Niskog i Avgustina, Aristida Kvintilijana i Boetija, Tome i Kuzanskog, elinga i Hegela, openhauera i Niea, tako i danas, predmet intenzivnog in-teresa svih velikih mislilaca, svih onih koji u njoj vide teme-ljan nain izraavanja transcendentalne konstitucije mesta oveka u kosmosu. U osnovi ove knjige lei najdublje uverenje da su najvei muziari u ovo kratko vreme ljudskog bitisanja: Pitagora, Platon, Aristid Kvintilijan i Johanes Kepler. Ako su njihove misli sve vreme bile usmerene nebu, nebo im je uz-vraalo najviim svojim darovima; bili su miljenici Muz i stoga su, kao i svi o kojima se ovde govori, svet videli kao veliki Hram velikog Graditelja izgraen na principima muzi-ke, koja je isto to i sam kosmos dijalog Harmonije sa samom sobom.

    Ako je od najstarijih kosmogonijskih tumaenja sveta harmonija bila viena kao najvia vlast nad elemenatima, njeno razumevanje je bilo i ostalo predmet najintenzivnijeg miljenja onih koji su sebe smatrali filozofima; prvi koji je sebe nazvao tim imenom bio je Pitagora i nije sluajno to s njim poinje istorija filozofije kao i istorija filozofije muzike.

    Ovde e biti rei upravo o filozofiji muzike i nee me iznenaditi ako ovaj naslov (zbog njegovog drugog dela) privue panju i onih to e proitavi ovaj spis biti duboko razoarani; u ovoj se knjizi nee govoriti o muzici u sva-kodnevnom i uobiajenom znaenju te rei, dok e o tzv. "savremenoj muzici" biti rei samo izvan okvira filozofije muzike - u dodatku; isto tako, ovde se nee pobrojavati i analizirati pravci u muzici kojima je obilovalo upravo zavreno stolee1, niti e se raspravljati o delima savremenih "kompozitora"; jo manje od toga, ovde se nee nai ni izlaganje o strukturi, egzistenciji i svojstvima

    1 O tome videti Dodatak ovom spisu.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 5

    muzikog dela, kao to tu nee biti ni uputstava kom-pozitorima ili njihovim eventualnim sluaocima; sve to e tokom izlaganja biti stavljeno u dvostruke zagrade.

    Ko hoe da se obavesti o praktinim stvarima, koje se tiu nekih vidova realizovane muzike, taj se mora obratiti muzikolozima, istoriarima i sociolozima muzike, eventualno, estetiarima muzike; svima njima ova knjiga nije namenjena; budu li je ipak itali, postae hronino depresivni i njima mogu samo preporuiti moju knjigu Postklasina estetika2.

    Ova knjiga namenjena je samo onima koje interesuje muzika kao filozofski problem, odnosno, muzika kao kosmiki i, u svojoj osnovi, nad-kosmiki fenomen; ova knjiga namenjena je filozofima i onima koje interesuje filozofija. Naalost, problem je u tome to i sa samom filozofijom danas ne stoji sve najbolje; ve dva stolea sama stvar filozofije nalazi se u sreditu interesa najveih i najuticajnijih filozofa (Hegel, Huserl); ali, kao i u ranijim epohama, i sada, kad god se jedan problem jarko osvetli, tama oko njega postaje sve dublja i sve neprozirnija; iz nje, oima nesviklim i nepriprem-ljenim za istinsku svetlost, ne nazire se nita upravo tamo gde jedino i ima ta da se vidi.

    Nae vreme je i dalje vreme postmoderne, vreme posle moderne, vreme onih koji misle da su posle onih modernih neto novo izrekli svojim nemutim govorom. Ako je i tako, o postmodernoj se mora govoriti na postmoderan nain pa nju najvie izdaju upravo oni koji je ozbiljno shvataju; jer oni ne izdaju samo principe postmoderne ve i principe moderne; nakon postmoderne, kao i nakon posle-postmoderne, postaje svima jasno da se postmoderna mora misliti u njenom jedinstvu s modernom i da su svi

    2 Uzelac, M.: Postklasina estetika, Via kola za obrazovanje vaspitaa, Vrac 2004.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 6

    postmoderni iskazi van konteksta tradicionalne filozofije besmisleni.

    Postmoderne zapravo nema. Taj termin samo je u jednom trenutku, kao velika moda vremena, hteo odvui panju teoretiara umetnosti i filozofa od onog to u samoj filozofiji jeste i ostaje centralno i jedino bitno. Istovremeno, mora se priznati: postmoderna je imala veliki uspeh: uspela je da najumnije ljude odvrati sa pravoga puta i odvede u estar relativizma, amoralnosti, u oblast s one strane svakog istinskog stvaralatva.

    Nije nimalo sluajno to se ekalo dve i po hiljade godina da bi se u svetlu tumaenja R. Dedekinda konano mogao razumeti problem beskonanosti kako ga je izloio grki matematiar Eudoks u IV stoleu pre nae ere. I zato, kad se ovek umori od uzastopnih greaka koje uporno ini, poinje da shvata kako se o nekom problemu mora govoriti iskljuivo iz celine filozofije koja u sebi obuhvata i postmoderno i moderno bez kojeg to prvo (a vremenski poslednje) ne bi moglo ni nastati.

    Kada je o muzici re, mora se prvo rei ta muzika jeste; u odgovorima na pitanje o tome ta kad je o muzici re , tradicija ne oskudeva, ali kritino pitanje i dalje ostaje: u kojoj meri su tokom itave istorije ljudi uopte uspeli da se priblie Muzici. Ne govori se o realizovanoj muzici, niti o zaglunom instrumentalno organizovanom umu u koji smo potopljeni kao ribe u vodi3. Ovde se govori o tome ta

    3 Nije iznenaujue (naprotiv, sasvim je logino, i to je krajnja konsekvenca tzv. realizovane "muzike", a u formi najgrublje ideologije), da se u vreme agresije na Irak, pred poetak bombardovanja nekog od njegovih gradova, milenijumima starijeg od svake svete upe u Americi, stanovnitvo tih gradova prethodno satima "obrauje" najveim doprinosom anglosaksonske civilizacije evropskoj kulturi - hard-rokom. O razlozima tome, i toj "vrsti" muzike treba govoriti, ali ne u onom delu ove

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 7

    muzika jeste, ukoliko jeste, a ne govori se o njenim pojavnim oblicima; zato je naslov ove knjige upravo filozofija muzike, filozofija onog to je istinska osnova kosmosa i physisa, ili, kako se to ponekad s manje panje i s manje oseaja za suptilnost itave problematike a u duhu vulgarnosti koja proima nae vreme - kae: filozofija prirode.

    Muzika jeste oduvek i ukoliko jeste, samo harmonica mundi. ***

    Nesrea koja nas je zadesila daleko je dublja i sloenija; ona je izraz dugovekovne krize, ako se o krizi vie danas i moe govoriti. Moje duboko uverenje zasniva se na tome da je problem muzike, problem svih problema savremene umetnosti a potom i filozofije; smatram da se u raspravi o temelju muzike otkrivaju svi problemi teorije savremene umetnosti ali i svi problemi savremene filozofije. Oni od roenja slepi za umetnost i njene pojavne oblike, slepi su i za filozofiju. I to je jedan od najveih problema naeg vre-mena: samo tako je postalo mogue da se estetikom bave oni koji nemaju razumevanja za umetnost, a da se filozofijom bave oni koji nikad u ivotu nisu osetili nita ulno.

    Umetnost ne poiva na racionalnom. Filozofija ne stie daleko ako hita samo za onim to joj naveuje razum, jer filozofska intuicija prethodi svakom uenju o kategorijama.

    Ne elim ovde, na samom poetku, da kaem ono to e biti evidentno na samome kraju; istina se moe otkriti pre u umetnosti no na putu filozofije; istina se dosee u neposrednom iskustvu i o tome jasno svedoi susret Hrista i Pilata; nije nimalo sluajno to filozofiju vodi logika koja nije nauna, i jo je manje sluajno opravdano prigovaranje knjige koji raspravlja o najviim domenima evropske kulture, ve u njenom dodatku.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 8

    filozofiji koje dolazi od Tertulijana; isto tako, u nae vreme, prava filozofija moe biti ponajpre kulturologija istorija duhovnog razvoja oveanstva, a i to u onoj meri u kojoj ostaje na putu potrage ka mudrosti, na putu na kom sama nastoji da bude umetnost a ne nauka.

    Filozofiranje jeste dar, dar bogova, i to u onoj meri, u kojoj su bogovi spremni da darom stvaranja obdare umetnike. Nije stoga nimalo sluajno to se filozofija i umetnost u ovoj knjizi tako esto ukrtaju: i jednu i drugu odrava eros stvaranja, i jedna i druga nastoje da se oslobode svih veza s naukom i naunim nainom miljenja. Ako je filozofija umetnost, ona je to u meri u kojoj je stvaralatvo; ako je umetnost pokuaj nekog iskoraka iz sfere stvaralatva to je samo slika pada u mreu racionalnog, u svet determinisanog, u svet obesmiljenog. Upravo zato duboko je u pravu I. A. Iljin kad umetnost odreuje kao sluenje, a ovo moje tumaenje ostaje na tom putu.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 9

    Uvod Svako raspravljanje o nekom problemu pretpostavlja

    minimum saglasnosti o tome ta ini njegovu bit i koje su njegove predmetne granice; budui da se ovde pod predmetom misli sve to moe biti predmet svesti, moglo bi se pretpostaviti da i muzika kao fenomen o kojem neto na ovaj ili onaj nain znamo, takoe moe biti predmet istraivanja, a nakon toga i filozofskog izlaganja. Svi neto znaju o muzici, a sloiemo se lako da o njoj vie znaju oni to poznaju njen pojam i njene uzroke, no oni koji o njoj imaju samo povrne impresije. Priroda samih stvari jeste izvorno mesto gde se otkrivaju osnovna pitanja i javljuju najvee tekoe: mi uzroke muzike ne znamo, kao to ne moemo precizno odrediti ni njen pojam i to ponajpre stoga to i ne znamo ta je to muzika, gde ona prebiva i koja je i kakva njena istinska priroda.

    Ono to kao muziku sluamo danas na koncertima, beskrajno je sporne prirode i sadraja; mnotvo interpretacija jednog te istog dela navodi nas na nuni zakljuak da se zapitamo kakvo je zapravo samo to delo; ne pomau nam mnogo ni zvuni zapisi muzike ni partiture muzikih dela; odavno smo poueni tome da je svaka interpretacija samo jedna od moguih interpretacija, te da je i samo izvoenje muzikog dela umetnost posebne vrste; isto tako, znamo i da su partiture samo blede shematske tvorevine, naznake o tome kako bi se neko muziko delo trebalo interpretacijom uvesti u svet realnih zvukova. Pritom smo sasvim daleko od toga da znamo ta je to muzika i koji je njen najvii smisao. Kao to je iz duha matematike mistike nastala moderna, egzaktna kosmologija, tako bi trebalo oekivati da je i muzika iz ne-eg nastala. Filozofska tradicija ne oskudeva u odgovorima i

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 10

    kao to esto biva, oni prvi odgovori ine se odluujuim i sudbonosnim za svu potonju istoriju problema.

    Veliki nemaki filozof Fridrih Nie nastanak tragedije i tragine igre traio je u muzici ali se nijednog asa nije zapitao za poreklo same muzike; ona mu se opravdano uinila neim od iskona, neim samorazumljivim i nepro-blematinim; za muziku se od najstarijih vremena vezuju pojmovi harmonije i proporcije; dok se princip harmonije mislio uvek u vezi sa optom harmonijom kosmosa, proporcija se tumaila kao konsonantnost (consonantia; numeralis proportio) pri emu je "konsonantnost" kosmosa i razliitih stupnjeva saznanja shvatana kao muzika konsonantnost. Da je sve na ovom ostalo, stvari bi bile daleko jednostavnije i muzika bi (teorijski gledano) ostala ono to je od poetka i bila - kosmologija; ali, ve u vreme Aristotela, naglasak se s pitagorejsko-platonovskog noetikog tumaenja i istraivanja fenomena muzike, ne bez znatnog uticaja sofista i Demokrita, preneo na muziku praksu i od tog vremena miljenje muzike se neprestano kretalo izmeu noetskog i praktinog pola, pa se otad i razlikuju musica theoretica i musica practica.

    U poslednjih nekoliko stolea musica practica nametnue se i kao jedina forma muzike, kao jedini njen pojavni oblik; nimalo sluajno, a s punim razlogom, Feruo Buzoni e poetkom XX stolea i rei da istorija muzike nije dua od etiri stolea. Ali, istorija koje muzike? Jasno je da on tu nema u vidu Muziku, ve praktinu muziku novog doba koja se sticajem razliitih okolnosti, ponajvie po logici same stvari, zavrila upravo u to vreme, sa delima ajkovskog (VI simfonija) i Rahmanjinova, a to je ve bilo nagoveteno u Betovenovoj Mondscheinsonate kao i njegovim poznim gudakim kvartetima.

    Realizovana muzika se zavrila, kao to su dovrene i neke od prirodnih nauka; ono to je od nje ostalo sve manje

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 11

    se uje i osea na adekvatan nain, sve manje razume; ivimo u prostoru ispunjenom zvucima od kojih neki sklo-povi i dalje pretenduju da naziv muzikog dela. Gde je ona muzika koja je nekad nadahnjivala i uznosila oveka u oblast transcendentnog? ta je ostalo od muzike i od miljenja muzike? ta to uopte danas zvui i koje nas to melodije zapljuskuju? U kojoj meri moemo biti u bilo kakvom saglasju s prirodom, posebno kad znamo da svi postojei muziki instrumenti ne sadre zvuke koje sadri priroda, kad znamo da priroda ne zna za disonance i da je stoga sva poznata muzika samo oblik protivprirodnog bluda? Sva do naeg vremena realizovana "muzika", tonui u stoleu koje je za nama u sve dublji glib (ak i u odnosu na ono to bi trebalo da se moe), ne samo da je osporila samu sebe, ve je u pitanje dovela Ideju same muzike, a da se do pravog pitanja, pitanja o Muzici do danas nije ni dolo.

    Ovde nee biti rei o problemima muzike prakse ve o filozofiji muzike, tanije o nastojanjima da se odredi mesto muzike u kosmosu; izlaganje poinje stavovima o prirodi i funkciji muzike koje nalazimo u delima najznaajnijih filozofa prolosti, a zavrava se shvatanjem o tome kako je realizovana muzika, koju veina od nas smatra za jedini oblik muzike, samo jedan od moguih oblika egzistencije Muzike i potom dovrava konstatacijom da je agonija u kojoj se nalazi sva muzika XX stolea samo znak njene pre-vremene, ali logine smrti.

    Kako je do tako neeg uopte dolo? ini se da je odgovor potrebno traiti kako u samoj istoriji, tako isto i u problematinoj prirodi muzikog fenomena. Ve od samih svojih poetaka muzika izaziva nesporazume; sve vreme je pogreno razumeju i nije sluajno da je postala predmet intenzivnog interesa filozof tokom itave istorije filozofije. U poetku musik je etiki, a ne estetiki fenomen; poslednjih nekoliko stolea o njoj se govori kao o najvioj

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 12

    umetnosti, mada jo uvek iz sve vee daljine do nas dopiru Platonove rei o tome kako je "filozofija najvia muzika".

    Problem je upravo u samom pojmu muzike. Da li je re prvenstveno o daru Muza, odnosno bogova, ili o nekoj tehnikoj vetini? Da li muzika podstie ili smiruje? Da li je re o sredstvu vaspitanja ili o nainu da se oisti dua? Da li se muzika moe dosegnuti ulima, ili samo umom? Da li muzika prebiva u naem pamenju ili ini strukturu kosmosa? Da li muzika treba da nam skrati dokolicu, ili ima najvii metafiziki rang? Da li su sva ova pitanja posledica razliitih shvatanja muzike ili razliitih vrsta muzike? Da li je muzika tek neka prolazna istorijska pojava ili nain egzistencije sveta, koji sve manje razumeju i pesnici i atomski fiziari?

    Ovde je na delu nastojanje da se odgovori na neka od ovih pitanja ak i po cenu da odgovori ne budu do kraja jednoznani, jer je do jednog jedinstvenog odgovora danas jo uvek nemogue doi. Rei da se ivi u doba u kom nema muzike, a kojim ne odzvanja vie ni sveta tiina, ini se koliko udnim toliko surovim; mnogi su spremni da tvrde da ako prave muzike i nema, da postoji makar "muzika u nagovetajima", ali i tako neto zvui krajnje problematino i moe imati samo terapeutski znaaj. Istina, moramo po-menuti nekoliko znaajnih filozofa prve polovine XX stolea, posebno kad je re o tematizovanju biti muzike, ali, nesporno je da nema vie muzike na koju bi trebalo ukazati kao to nema ni tragova muzikog koji bi mogli biti mogui podsticaj miljenju Muzike.

    Sasvim je izvesno da se realizovana muzika mogla misliti u dve pojmovne ravni: ontolokoj i estetskoj, a da pritom ima tri pojavna oblika: u prvu grupu spada pitagorejska muzika kojom dominira harmonika (to je "kos-mika" muzika koja je nastojala da bude u saglasju s harmonijom i strukturom kosmosa i vremenski ta muzika

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 13

    postoji do IV stolea pre nae ere); za njom sledi "psiholoka" muzika koja za svoj predmet ima oblikovanje due (ona je "tehnika" u izvornom znaenju rei tchne; to je muzika o kojoj govori Platon i koja traje do XVII stolea, s tim to tu spada i vreme vladavine modalne harmonije u muzici kojom dominira misticizam Ekharta i nominalizam Okama a koja traje od 1321/1322. do 1602). Nova muzika kojom dominira izraz nastaje nakon 1602; ona nastoji da govori jezikom oseanja, njom vlada tonalna harmonija i to je muzika koja na teorijskom planu poinje s traktatom . Kainija (1602), a zavrava se traktatom Buzonija i muzi-kom praksom Sergeja Rahmanjinova i majstora zvona Konstantina Saradeva.

    itav taj period realizovane muzike (od VI stolea pre n. e. pa do tridesetih godina XX stolea) jeste vreme pokuaja da se realizuje Muzika koju misle filozofi, a o kojoj je prvi progovorio Pitagora; nakon njega, miljenje muzike dolazi do prvog svog vrhunca kod Platona, potom opada pod uti-cajem shvatanja o etikom znaaju muzike (Aristotel, Aristoksen) da bi se, u doba poznog helenizma iznova u delu Aristida Kvintilijana nalo u svom najviem zenitu. Filozofi su u narednih dvanaest vekova nastojali da sauva-ju svest o mestu, smislu i znaaju muzike. Filozofija muzike se po trei put nala na mestu bez senki u delu Johana Keplera koje je njena kruna i njen kraj. Nakon toga, u vreme koje traje do danas, pod uticajem novovekovne fi-lozofije i s pojavom estetike, musica mundana biva potisnuta; zamenjuje je musica instrumentalis; to je vreme opadanja miljenja muzike i narastanje nesporazuma muzike sa samom sobom, muzike koja je konaan oblik svoje propasti dobila u drugoj polovini XX stolea; istina, situacija se znatno poela pogoravati ve krajem XIX stolea; ne treba gubiti iz vida da su kasnije kompozitori poput Kejda, tokhauzena, Buleza, nitkea, Gubajduline,

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 14

    bili na tragu onog to je na vreme spoznao u oblasti pesnitva Artur Rembo, ali su zavedeni slavom i novcem nastavili da "komponuju" (ivei u iluziji kako "stvaraju" muziku).

    Do uvida da je miljenje muzike mogue samo na nain kako je to izloio besmrtni Kepler, dolo je samo nekoliko mislilaca u poslednjih sto godina (Ernst Bloh, Aleksej Losev) i jedan izuzetan muziar (Feruo Buzoni); naalost, to nije jo uvek dovoljno da se prevlada buka i bes, svo nemuto muziko brbljanje XX stolea koje ne znai nita.

    Namera ovog spisa u vreme odsustva i pokuaja da se realizuje ikakva muzika bila bi u tome da skrene panja na ono muziko muzike, ako ne i na Muziku samu; u vreme kad muzike nema, jer je nikada nije ni bilo u njoj ade-kvatnom realnom obliku, projekt realizovanja bilo kakve muzike postao je vie no problematian. Istinska nauka o muzici mora se vratiti Aristidu Kvintilijanu i Johanu Kepleru; njen surogat pod imenom muzikologija, u stoleu koje poinje da tee ne moe da bude na nivou zadatka koji se pred nju postavlja, a to je miljenje muzike; upravo zato, ono to se danas zove "muzikologijom" samo je nesporazum sa teorijom koji esto dobija tragikomine, ali i groteskne crte. Nije samo stvar u tome to se ne shvata da bi muzikologija daleko adekvatnije mogla postojati kao fizika subatomskih estica i njihovih energija, ve u prirodi vremena u kom smo se zadesili.

    Ima dodue umova, ima buke, ali ono to se danas uje nije muzika ni u kom od moguih oblika u kojima bi se njen trag mogao realizovati; zvunost nije isto to i zvuni materijal. Muzika se moe jedino misliti (i to se odnosi samo na donje slojeve Muzike), a granice ovog miljenja odreene su granicama nae moi refleksije. Muzika postoji samo kao celina kosmosa, ali ne u akustinom obliku. Zvuci ne mogu biti nosioci muzike i poslednji koji bi njene tragove mogao

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 15

    "uti" bio je mitski Orfej; u realnosti to behu Pitagora i Saradev.

    Naalost, mi jo uvek ivimo u doba koje se odreuje kao novo vreme; odlikuju ga revolucionarnost, novatorstvo, netrpeljivost prema plagijatorima i epigonima, postmodernizam u muzici (mada je tu re samo o jednom posebnom sluaju promaaja da se dospe na put ka biti muzike). Jo uvek, daleko smo od toga da ujedno mislimo trojaku strukturu sveta (materija, energija, informacija); spoj prva dva gradivna elementa i treeg, racionalnog mo-menta mogao bi biti i odluujui na putu u nastojanju da se razume muzika. Nauka o muzici kao istinskoj Muzici izgubila je sledbenike ve poetkom XVII stolea.

    Budui da ovaj spis treba videti kao delo u nastajanju, gde na poetku nisu sadrani i svi elementi daljeg toka stvari, kraj moe izgledati iznenaujui; ali, samo u sluaju ako se ne misli dosledno. Jedini mogui naslov ovog dela moe i mora biti samo - filozofija muzike. Izrazom estetika muzike moe se "pokriti" samo teorija muzike poslednjih nekoliko stolea i to samo dotle dok se ne shvati da muzika do XVII stolea i muzika nakon XVII stolea jesu dve apsolutno razliite stvari - neopravdano povezane istim imenom.

    Svi kasniji nesporazumi, posledica su nekritikog prihvatanja pogrenog stava da postoji jedna muzika, a koji je dalja posledica zablude da postoji muzika. Ne postoji muzika; postoje nagovetaji, shematske tvorevine onog to bi se moglo moda tek odrediti kao realizovana muzika; sama Muzika nikad nije konsekventno ni miljena i izuzetak ine nekoliko pojedinaca u itavoj dosadanjoj istoriji.

    Sve ovo ne treba da nas vodi u pesimizam; naprotiv: nae vreme sklono relativizovanju svega, pa i najviih vrednosti, nepodobno je za svaku od umetnosti, pa tako i za

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 16

    najveu meu njima filozofiju. Ova poslednja jeste najvia muzika, najvei dar Muza, ali za odabrane, a takvih je danas malo; ako ih i ima oni su na periferiji naeg globalnog mravinjaka, a to, takoe, nije razlog za rastrojstvo. Filozofija kao i umetnost oduvek je bila privilegija duhovne elite i uvek je ivela u malim duhovnim enklavama povezujui one koji bez nje i umetnosti nisu nalazili smisao opstanka.

    Moda ivimo u nesreno vreme; ali, svako vreme je nesreno za one to smisao svoga opstanka vide sa one strane mogueg; potrebno je mnogo mudrosti kako bi se shvatilo da je ono "najvee", ono to nam se ini "najznaajnijim", ono za ta se jedino vredi boriti, sadrano u sasvim malim stvarima. Tako neto govoriti daleko je od svakog minimalizma, ili bilo kakvog izma; pred nama je zahtev da se okrenemo samim stvarima, i ako se bavimo filozofijom, da po trei put pokuamo da tematizujemo samu stvar. To je ono najvie pred im ako se naemo, moramo, uprkos neodoljivom zovu Sirena, u vremenu sadanjem, ostati.

    ***

    Osnovnu tezu, koja se kao nit vodilja provlai kroz ovu

    knjigu i objedinjuje njene prividno raznorodne delove, formulisao sam u vreme bombardovanja Novog Sada, u prolee 1999. godine; ta zverska agresija i divlja mrnja osamnaest zemalja tzv. zapadne Evrope i Amerike, danima i nedeljama prolivana na Srbiju dok je sav svet utao, ne sme da se zaboravi, kao to se nikada nee zaboraviti ni grobna tiina pred veernje nalete zloinakih aviona; u trenucima kada bi naglo zamro cvrkut ptica i kad bi nastupila, ne ni grobna, ve zagrobna tiina, u trenucima kada se oseala samo hladna praznina od onoga sveta

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 17

    spremna da nas primi u svoje veliko nita, po prvi put shvatio sam odakle govori i gde jedino postoji istinska Muzika. Tada sam poeo da istovremeno i oseam i mislim tiinu na tragu davno mi znane Celanove Todesfuge i zato je ova knjiga, zapoeta pre desetak godina pod naslovom Estetika muzike zavrena tek sada, kad sve je postalo prozirno i jasno, a za neke i transparentno; ovde je izloen po mom miljenju danas jedini mogui i razloan odgovor na pitanje: zato je vreme velike muzike prolo pre no to se ona i pojavila u svom istinskom obliku?

    Moskva, 27. marta 2004. godine

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 18

    1. Musica mundana

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 19

    Miljenje prvih grkih mislilaca upueno je problemima to ih namee priroda (phisis) i nije nimalo sluajno to kod njih, posebno kod pitagorejaca, s kojima i poinje miljenje muzike i njenog mesta u svetu, muzika dobija svetsko, kosmiko znaenje. Treba znati da tada, kao i potom, kod Platona, pojam muzika ima drugaije znaenje no danas: njime se oznaavaju sva umea koja slue vaspitanju due, a nalaze se naspram gimnastike (iji je cilj vaspitanje tela). Tako, u poetku, u muziku, kao svojevrsnu "gimnastiku du-e", nije spadalo samo izuavanje muzike u uskom znaenju te rei, ve i izuavanje strukture i kretanja nebeskih tela, graenje stihova, oratorsko umee kao i scensko izvoenje pesnikih dela4.

    O antikom shvatanju pojma muzike teko je govoriti ne samo stoga to se svojim obimom on uveliko razlikuje od dananjeg ve i stoga to je i antiki pojam tchne veoma razliit od dananjeg pojma umetnosti koji se moe pri-menjivati samo na pojave nastale od sredine XVIII stolea, pa do danas. Ako je pojam muzika i ukazivao na delatnost muza, ne treba gubiti iz vida da su kod Grka u umetnosti spadale i nauke (istorija i astronomija), ali, ne i slikarstvo, skulptura ili arhitektura. Svemu tome razlog lei u injenici da su Grci ljudska umea i celokupnu praktinu ovekovu delatnost shvatali i delili drugaije nego mi danas. Istovremeno, kod Grka je tokom mnogo stolea umetniko stvaralatvo inilo nerazorivo jedinstvo rei, muzike i igre, jer nijedan oblik poezije nije postojao bez igre, muzika nije mogla biti odvojena od tragedije ili komedije, a igra se nije mogla zamisliti bez muzike5.

    4 Ovo je neophodno imati u vidu da bi se razumelo zato Platon kad i govori o muzici u prvom redu misli na poeziju. 5 .. . .: , 1995. - C. 25-26.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 20

    Kada je re o tumaenju samog pojma musik treba imati u vidu da je kod starih Grka muzika bila neodvojiva od govora, da je ona zapravo samo jedna mogunost jezika, govora, stiha, odnosno, nain stvarnosti6. U prvo vreme nisu se odvojeno posmatrali jezik, stih, muzika i igra, a sam izraz musik, u gramatikom smislu nije bio ni imenica ni pridev, ve je upuivao na "ono to se na Muze odnosi". Taj izraz bio je sasvim daleko od pojma tchne7 i njime se oznaavao sadraj vaspitanja, odnosno, upuivalo na mo kojom se d oblikovati odreen karakter (ethos). Tako je upravo kod Platona (Gozba, 187b) pojam musik (i to kao musiks tchnes) upotrebljen prvenstveno kao etiki, a ne kao muziki pojam8. Shvatanje musik kao nekog delovanja, odnosno injenja (tchne), bilo je odluujue za kasnija tu-maenja, posebno ako se zna da Platon o musik i gimnastici govori kao o dve "delatnosti" (Drava, 411e). Upravo e to shvatanje navesti Aristotela da ustvrdi kako su njegovi prethodnici musik ubrajali u paideia (obrazovanje), a to on smatra problematinim, napominjui da nije lako rei u emu poiva bit (dynamis) musik premda njom ovek treba da se bavi (Politika, 1337b; 1339a).

    Do odluujue promene je dolo tek kada je naglasak bio prenet sa govora na instrumente; tada se muzika zapravo poela osamostaljivati; u asu kad auleti stupaju u prvi plan odbijajui da se povuku pred horom koji je dotad uvek imao prvenstvo, muzika se, vezivanjem za instrumente, poinje odvajati od poezije i tako nastaju dve razliite 6 Georgiades, T.: Musik und Rhytmus bei den Griechen, Rowohlt, Hamburg, 1958, S. 7. 7 Ako Pindar ovim pojmom odreuje igru na aulosu (V.6), on to ne ini kad govori o izvoenju hora. 8 Georgiades, T.: Musik und Rhytmus bei den Griechen, Rowohlt, Hamburg, 1958, S. 45-6.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 21

    "umetnosti": instrumentalna muzika i poezija namenjena itanju (a ne pevanju ili recitovanju). Pevanje pesnika postalo je potom samo jo metafora.

    Iako se muzika prva osamostalila u odnosu na poeziju i igru, ona je zadravi ekspresivnu funkciju (kojom su se dotad sve tri odlikovale) poela da slui izraavanju oseanja odravajui pritom i dalje tesnu vezu sa religijom i kultom. Razliite forme realne muzike nastale su u to doba iz kulta razliitih bogova: peani su se pevali u ast Apolona, ditirambe je izvodio hor u prolee u ast boga Dionisa, dok se prozodija izvodila u vreme procesija. Muzika je bila i sastavni deo misterija ijim se osnivaem smatrao legendar-ni peva Orfej. Veza muzike i religije sauvala se ak i kad je muzika uveliko postala deo javnih kao i privatnih profanih svetkovina. Muzika je i tada smatrana darom bogova; pripisivana joj je magijska mo, a uesnici orfikog kulta smatrali su da muzikom koju izvode mogu na kratko vreme da oslobode duu iz tamnice tela9.

    Da je muzika dugo ostala u bliskoj vezi sa igrom (plesom), o tome svedoi i grka re choreuein koja istovremeno oznaava i igrati u ansamblu i pevati u njemu, dok je sama re orchestra, mesto u teatru, vodila poreklo od orchesis, to znai igra; i sam peva je svirao na liri dok mu je hor igrom10 odgovarao. S druge strane, ostala je tesna veza muzike i poezije; prvi pesnici Arhiloh i Simonid bili su i pesnici i muziari, a njihovi stihovi su se pevali; kod Eshila pevani delovi (mele) jo uvek preovlauju u odnosu na razgovor (metra). Po nekim istraivaima (T.

    9 . . .: , 1977. - . 16-17. 10 Treba imati u vidu da je ta grka igra vie nalik mimici, no igra u strogom smislu rei. U njenoj osnovi bio je ritam; kretanje ruku imalo je isti znaaj kao i kretanje nogu; kako je muzika bila tesno povezana s poezijom i igrom u njoj je preovlaivao ritam dok je melodija bila u drugom planu.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 22

    Georgijades) muzika bez pevanja pripada kasnijem vremenu11 dok se instrumentalna muzika u savremenom znaenju te rei nije nikad kod Grka ni razvila.

    Instrumenti kojima su se Grci sluili nisu bili snani i nisu davali mogunosti za izvoenje sloenijih kompozicija; mahom su se koristili lira i kitara (poboljana lira), a ti instrumenti su bili do te mere jednostavni da se njima svako mogao sluiti; sa istoka su Grci preuzeli aulos (nalik oboi) i tek na njemu se mogla precizno izvoditi neka melodija. Aulos je bio orgijastiki instrument i korien je u kultovima boga Dionisa, dok se lira, koriena u kultovima boga Apolona, mogla uti prilikom izvoenja drama i igara kao i pri prinoenju rtava12.

    Ako bi se hteli pobrojati svi problemi kojima se bavila antika teorija muzike, onda bi se to moglo uiniti polazei od podele muzike na (a) spekulativnu i (b) praktinu muziku; u spekulativnu muziku bi spadala (a.a) fizika mu-zika i (a.b) teorijska muzika; fiziku muziku ine muzika aritmetika (kao nauka o odnosu zvukova) i muzika fizika (nauka o zvunim odnosima u kretanju nebeskih tela), a u teorijsku muziku (koja je nezavisna od fizikih pojava) spadaju harmonika (nauka o zvuku), ritmika i metrika. U praktinu muziku spadale bi (b.a) strukturna i (b.b) izvoaka muzika; prvu, iji je predmet graenje i izvoenje poezije (kao sastavnog dela muzike), inili bi graenje melodija, graenje ritmova i graenje stihova, a drugu,

    11 Sviranje na kitari bilo je, navodno, novina takmienja na Pitijskim igrama 588. godine i bilo je izuzetak. Treba imati u vidu i drugaiji stav po kome je kod Grka sve vreme postojala samostalno i instrumentalna muzika; o tome opirnije: Nufer, W.: Herders Ideen zur Verbindung von Poesie, Musik und Tod. E. Ebering, Berlin 1929. S. 41-2. 12 Muziku na liri i aulosu Grci su do te mere razliito doivljavali da nisu ni imali jedinstven pojam za instrumentalnu muziku, pa stoga i Aristotel posebno govori o kitaristici, a posebno o auletici.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 23

    organika (uenje o instrumentima), odika (uenje o pevanju) i hipokritika (uenje o scenskom izvoenju). Nakon ovog sasvim je jasno zato se antiki pojam muzike ne moe bez ostatka identifikovati sa onim pojmom koji mi danas imamo i da ak ni kod Platona nema adekvatnog grkog izraza koji bi odgovarao modernom pojmu muzike. Svi pojmovi kao to su mousike, mimesis, techne, poiesis, horeia kao i gimnastike u manjoj ili veoj meri mogli bi da znae isto to i muzika, jer pod tim pojmom Grci su mislili umetnost muza, tj. svako umee koje se obavljalo pod pokroviteljstvom muza; u isto vreme, taj pojam je oznaavao i teoriju muzike (pa kad skeptici kasnije budu napadali muziku, oni e negirati ne samo muziku praksu ve i muziku teoriju).

    Dananja shvatanja o antikoj muzici imaju prevashodno tehniki karakter jer, uprkos nekoliko deifrovanih fragmenata, mi nemamo predstavu o tome kako je ta muzika realno zvuala. U svakom sluaju, iako je mogue odrediti mesto muzike u sklopu antike umetnosti i kulture, da bismo uopte razumeli pitagorejce, Platona ili Aristotela i njihovo shvatanje muzike, moramo se ve na samom poetku osloboditi modernog znaenja koje danas ima ovaj pojam a koji je kod starih Grka sve vreme bio usko povezan kako sa izvoenjem scenskih predstava tako i sa poezijom i govorom budui da je tu re prvenstveno o vokalnoj muzici poto je instrumentalna muzika najveim svojim delom bila u funkciji teksta.

    Isto tako, mnotvo muzikih kategorija, kao to su harmonia, simetria, logos, rhythmos istovremeno su i temeljni pojmovi artikulacije univerzuma, ivota i drave; uz pomo tih pojmova Platon je nastojao da opie bivstvenu strukturu kosmosa, due i tela i da dospe do biti drutvenog ureenja, njegovog harmoninog sklopa kao i do sistema ivotnih moi, pa nije ni udo to e upravo on filozofiju i

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 24

    muziku misliti u njihovom neraskidivom jedinstvu (Fedon, 61a). Tako se, ve na poetku, moe istai kako veza muzike i logosa, tako i muzike i etosa, a otud je potreban samo jedan korak da bi se uvidela kauzalna veza izmeu sveta tonova i sveta politike prakse, o emu Platon u dijalogu Drava kae: "Dobro se treba uvati svake promene u muzi-ci, jer su to opasne stvari. Damon13 tvrdi, a ja se slaem sa njim da se naela muzike ne mogu nigde dotai, a da se pritom ne pokolebaju i najvii dravni zakoni. (...) ini mi se da uvari moraju svoje strare sagraditi negde u blizini muzike" (Drava, 424cd). Muziki je obrazovan neko tek kada oseti sutinu razumnosti, hrabrosti, slobode, gordosti i drugih srodnih stvari kao i onih koje su svima suprotne, ma gde se pojavile, kad zapazi njihovo prisustvo tamo gde se zaista nalaze (Drava, 402c).

    Ako bi muzika bila samo umetnost (u dananjem znaenju te rei) tada bi ona, kao neozbiljna delatnost, bila samo igra koja prua zadovoljstvo i pritom se ne bi vie videla njena povezanost s oblau moralnosti niti ethos koji u njoj prebiva; meutim, ako se ima u vidu njen vaspitni znaaj i njeno prevashodno etiko delovanje lako e se tad uoiti kako ona stremi najviem idealu (kalokagathia), pa je etiko uenje posledica muzikog delovanja iji je smisao oslobaanje konstruktivnih moi koje izgrauju etiko-politiki ideal. To je uzrok tome to Platon, kad govori o muzici, uvek ima u vidu njeno etiko delovanje budui da je muzika (kao umetnost zvuka) od odluujueg znaaja za obrazovanje u dravi, kao to je muzika, u najviem smislu znaenja te rei, odluujua za obrazovanje drave budui da joj daje najvie zakone (nomoi). To etiko delovanje muzike u najtenjoj vezi je sa pojmovima harmonia i rhythmos budui da oni mogu imati i ethos, moralni karak- 13 Uitelj Perikla, muziar ije etiko uenje Platon ovde sledi.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 25

    ter, pa su zato poeljne samo one harmonije koje izraavaju etos estitog i muevnog oveka. Ritam i harmonija, smatra Platon, najdublje ulaze u unutranjost due i najjae je se doimaju, pa u tome i lei najdublji znaaj muzikog vaspitanja (Drava, 401d) i to je sluaj posebno kod mladih osoba budui da kod njih umna strana due (logos) jo nije dovoljno razvijena. To znai da vaspitno delovanje muzike moe da prome mlado bie u celini - njegovu telesnu i psihiku strukturu, pa sve to je muziko ima za cilj da raz-vije ljubav prema lepoti (403c). Visoko mesto Platon dodeljuje muzici zato to ona omoguuje da se lako zapazi sve ono to je nepotpuno i to nije lepo i umetniki izraeno, kao i ono to po prirodi nije lepo, a s druge strane muzika omoguuje da se hvale lepe tvorevine i primaju u duu i da se pomou njih ovek vaspitava kako bi postao savreno dobar (Drava, 401e-402a), jer, ono to je najlepe to je i najdostojnije ljubavi.

    Ako se ima u vidu "neposredna muzikalnost" grkog govora (J. Stencel) lako e se uoiti veza muzike i jezika, muzike i filozofije14 i nije nimalo sluajno to e Platon tvrditi kako je "filozofija najvia muzika" (Fedon, 61a). Uos-talom, muzika melodija pre svega slui razumevanju melodije jezika i ova ideja lei u osnovi pedagoke, politike i moralne vrednosti odreenoga teksta.

    Ako se zna da su muziki oblici zakoni, da se od starina odreene melodije potuju kao zakoni, biva jasna podudarnost zakona drave i melodija drave; zakoni su shvatani kao idealne melodije koje su osnova svakog obliko-vanja (vaspitanja), pa se pojam nomoi koristio istovremeno i za pesmu (kao konkretni oblik, nain pevanja) i za zakon.

    14 Plutarh stoga izvetava: "Dostojni Pitagora je u sudu o muzici odbacio potvrdu utiska; govorio je da vrednost te umetnosti treba obuhvatiti umom" (De musica, 1144f).

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 26

    Sve to omoguuje da se shvati zato upravo filozofi koji grade idealnu dravu, premda nisu pesnici i ne moraju pevati pesme moraju poznavati osnovne pesnike principe mimo kojih se ne sme raditi (Drava, 379a), pa su oni, gradei idealnu dravu, obezbeujui uslove za idealni ivot, upravo oni behu - istinski tragiari. Idealna drava nije nita drugo do konkretni oblik idealne muzike, a zakoni u dravi nisu nita drugo do prave melodije koje sve sa svim usaglaavaju. Tako drava, za koju se zalae Platon, sledei niz intencija kakve nalazimo ve kod Pitagore (a pre svega njegovo magiko, medicinsko znaenje muzike kao sredstva delovanja na psihiku i fiziku strukturu oveka), nije neka-kav represivni aparat koji poiva na kontrolama to se odvijaju na raznim nivoima, ve je pre svega mesto vladavine suvereniteta ideje dobra koja omoguuje vladavinu pisanih zakona.

    Ovaj obrt od kosmikog ka politikom tumaenju muzike (pri emu su oba jo uvek kod Platona ostajala u uzajamnoj ravnotei) dolazi do pravog izraza kod Aristotela a posebno kod njegovog sledbenika Aristoksena koji e naglasak staviti na praktinu stranu muzike. Revalorizaciju istinskog shvatanja muzike imaemo tek kod Aristida Kvintilijana.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 27

    1.1. Pitagora i njegovi uenici filozofiju grade po ljudskom

    uzoru. Svoenje sveta na red, meru i njegovo srodstvo s umom sadrano je u njihovom uvenom stavu Broj, to su sva nebesa (Met., 986a) i do toga oni su doli polazei od uverenja da matematika moe da izrazi prirodu nebeskih pojava, a da se itavo nebo obrazuje iz brojeva koji nisu sastavljeni iz apstraktnih jedinica ve iz jedinica koje imaju prostornu veliinu (Met., 1080b). U tome treba videti razlog to su pitagorejci sve to se dogaalo na nebu traili i na zemlji, pa su naelo koje vlada svemirom traili i u ljudskoj prirodi. U zanatskim vetinama videli su otelovljenje broja, odnosa i proporcije, a ritam svog ivota podeavali su sa skladom koji su nalazili u kretanju zvezda i nebeskih tela.

    Ovde treba istai da brojevi imaju ne samo gnoseoloki ve i ontoloki karakter: ako je bivstvovanje, celina svega to jeste odreena kao apeiron, kao neto neogranieno, onda je granica, oblik (eidos), ono to spreava da se fenomeni rasplinu u neogranienom. Ako bi sve bilo neodreeno, bez granica, tad, saglasno Filolaju, ne bismo mogli imati ni predmet saznanja. Granica je princip ralanjivanja, oblikovanja pa upravo zato odreeno i neo-dreeno (ogranieno i neogranieno) sazdaju broj i sve to se uopte moe saznati ima broj (odnosno meru, razmer).

    Bezgranino ima osobinu da se produava, prostire u beskonanost; granica zaustavlja to prostiranje, omeuje ga, ocrtava odreene obrise; samo bezgranino se ne moe spoznati jer svako saznanje treba da razlui predmet koji se saznaje od svega drugog te da ga tako ogranii, omei. Upravo to - sinteza bezgraninog i granice - to

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 28

    razgraniava predmete i ini ih razdvojenim, jeste broj15. Zato su pitagorejci, kako primeuje A. F. Losev, mislili bro-jeve strukturno, figurativno, budui da su do njih dospeli ocrtavanjem stvari, misaonim kretanjem po granicama stvari, pa se u brojevima nalazi i neto geometrijsko, premda su oni razlikovali geometrijske brojeve i geome-trijske figure; oni su geometrijski, ali geometrijski u ne-prostornom smislu; oni su bit i umni oblik stvari.

    Ako je broj inilac koji postavlja granice, onda je on izraz optevaeeg ontolokog poretka. Pomou broja koji odreuje merljivi oblik i sklop, kosmos se pokazuje kao ureeni sklop stvari; u broju koji unosi red u tok fenomena lei spas od haosa. Broj je ono to omoguuje da se jedna stvar razlikuje od druge a harmonija je sama struktura stvari, ono zahvaljujui emu dolazi do identiteta bezgraninog i granice, pa je upravo zahvaljujui harmoniji mogua spoznaja i miljenje stvari.

    Ako bi se jednom reju htelo izrei ta je to zapravo pitagorejstvo, tada bi se svo uenje zapravo moglo svesti na uenje o broju i pritom razlikovalo: uenje (a) o samim brojevima, tj. uenje o bogovima kao brojevima, (b) o kos-mosu kao broju, (c) o stvarima kao brojevima, (d) o duama kao brojevima i (e) o umetnosti kao broju. Pitagora i njegovi uenici ili su u svom tumaenju brojeva tako daleko da su i vrline svodili na brojeve istiui kako je smisao stvari u brojevima kao poelu to "postoji kao i materija stvari, kao njihovo svojstvo i kao njihovo stanje; kao elementi broja smatrali

    15 .. . . , 1963, . 263.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 29

    parno i neparno; od ega je jedno neodreeno, a drugo odreeno, a broj jedan da se sastoji iz jednog i drugog (da je i paran i neparan); broj pak da proizlazi iz jednog, a razni brojevi da su, ba kao to je reeno svo nebo" (Met., 986a). Videi broj kao dijalektiku sintezu neodreenog i odree-nog, Pitagora i njegovi uenici su matematike elemente smatrali elementima svega postojeeg i sve stvari odreivali polazei od brojeva, pa su ove smatrali u daleko veoj meri elementima no to to behu voda, vatra ili zemlja; zato iz brojeva ne nastaje samo simetrija u muzici ve su oni vladajua, iz sebe same raajua povezanost stvari u svetu.

    injenica je da pitagorejsko uenje dolazi do nas kroz prizmu Platonove Akademije i tu se posebno misli na Platonove uenike Speusipa i Ksenokrata. Sam Platon je pod uticajem Pitagore ritam nazivao poretkom kretanja (Zakoni, 665a), videi broj kao izraz usklaujue moi praiskonskog, moi koja dovodi u red tonove (muzika), proporcije (vajarstvo) i ljudske pokrete (ples) pa tako umeima daje dostojanstvo i visoko potovanje. Brojevi nisu predmeti za gledanje, neka neobavezna "lepa umetnost, nego tela, boje, tonovi, pokreti ureeni po broju i meri, prikazi onoga to za oveka ima veitu vanost. Saglasno brojevima i reima svi delovi kosmosa se sjedinjuju i na taj nain postaju lepi, pa je zato, mudrost znanje lepog, prvobitnog, boanskog, onog uvek u sebi identinog koje deluje tako da sve to na ma koji nain dospe s njim u odnos postaje lepo te filozofija i nije nita drugo do saznanje toga i briga o vaspitanju koje ima za cilj popravljanje ljudi16.

    Ako je, kako jedan Pitagorin uenik kae, sve slino broju, broj je, kao znak koji uspostavlja red, upuen na ono to ostaje jednako, to se smatra stvarnim, iskonskim,

    16 , .: , 1997.-.58 [(73)] . ., 1997; XII/58.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 30

    optevaeim. Aristotel istie da su pitagorovci brojeve povezivali sa sutinom stvari, jer su u telima nalazili brojne odnose; on podvlai da su brojevi ne samo formalni, nego i materijalni uzroci stvari, a stvari su, tavie, sami brojevi (Met., 985b; 987a) to znai da je predmet uenja o brojevima sklop stvarnosti, pri emu je odnos prema vidljivom svetu izvor sakralnog i ontolokog uenja o srazmerama i simetrijama.

    U malo slobodnijem, interpretiranom prevodu, pitagorejac Filoloj je, prema Stobeusu (Ecl. I 21, 7a) rekao: "Sve postojee mora biti ili ogranieno ili bez granica ili i jedno i drugo istovremeno. Samo ogranieno, ili samo neo-granieno ne moe biti. Posledica toga je da se sve postojee ne sastoji samo od ogranienog ili samo od neogranienog i jasno je da je svet (i sve to je u njemu) nastao iz sjedinjavanja granice i bezgraninog i oigledan primer za to je ono to se opaa u realnosti na polju: jedni njihovi delovi sastoje se samo od granica (tj. mee) koje ograniavaju (posed), a drugi delovi se sastoje od granica i neogranienih (poseda) to se nalaze van njih; granice og-raniavaju ono unutar njih) i ne ograniavaju (ono van njih); oni delovi koje ini neogranien prostor jesu neogranieni" (44 B 2).

    Granica i ono bez granice ine broj: "I doista, sve to se moe spoznati ima broj. Jer bez njega ne moe se nita ni shvatiti ni pojmiti [pojmovno izraziti]" (44 B 4). Ono to nema granicu produava se i prostire u beskonanost, dok granica zaustavlja to irenje, ocrtava odreene konture. Ono to nema granicu ne moe se saznati, jer svako saznanje odvaja predmet od svega drugog i time ga ograniava. Ta sinteza bezgraninog i granice koja razdvaja predmete i ini da se oni razlikuju jeste broj.

    Stvaranju pojma o "broju" doprineo je odnos spram realnosti kakav su imali Grci, a koji je teio tome da

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 31

    protivreno bogatstvo realnosti dovede do jedinstva koje e oznaiti mnogoslojnijim i mnogoznanijim terminom. Time se pojam broja kod Grka razlikuje od onog pojma broja koji poznaju savremene nauke.

    Treba imati u vidu da istu dijalektiku, u njenom apstraktno-logikom obliku ne nalazimo ak ni kod Platona, te da svest prvih grkih mislilaca sve vreme ostaje u odreenoj meri mitska. Sloena struktura pitagorejskog poj-ma broja nastala je tokom istorije. Prvobitno pitagorejsko uenje o nastanku broja iz bezgraninog i granice ne treba shvatati samo apstraktno-logiki: ono nije bilo samo apstraktna teorija ve je u sebi imala i tragove svog porekla iz orgijastikog kulta.

    Orgija kao stvaralaka mo prirode posedovala je funkcija obuhvatanja sve bezgraninosti ivota u svetu, ali je morala da se ograniava realnim ovekovim granicama i da u oblasti iskustva objedinjava ono bez granica i granicu. To objedinjavanje, koristei elementarnu dijalektiku konanog i beskonanog (u prvo vreme neposredno i nesvesno) - pitagorejci su nazivali brojem.

    Shvativi broj kao dijalektiku sintezu, pitagorejci su stvorili uenje o stvaralakoj i tvorakoj sutini broja. Oni su poeli da matematike elemente smatraju "elementima svega postojeeg" (58 B 4), poredei sve stvari s brojevima (58 B 2), budui da broj vlada svim ostalim stvarima i da postoje razliiti odnosi meu brojevima. Tako brojeve pitagorejci shvataju kao elemente samih stvari u daleko veoj meri no to su to vatra, zemlja ili voda.

    Pitagora je brojeve smatrao poelima, a simetrije u njima nazivao je harmonijama (B 15); iz ovih poslednjih ne nastaje samo simetrija u muzici (47 A 17) jer broj je "vladajua, iz sebe same nastajua veza vene postojanosti koja se nalazi u svetu stvari" (44 B 23). Stoga je bog neiskazano jedno (46, 4), ono to stvara ivot i duu (3 B

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 32

    26). Broj je neophodan za ljudski ivot (23 B 56) kao i za sunce, mesec i svako ivo bie (58 B 27).

    Pitagorejci su brojeve opisivali kao oblike, kao geometrijske strukture. Oni su do brojeva dolazili misaonim putem, ocrtavanjem stvari, kretanjem po njihovim granicama. Zato pitagorejski brojevi poseduju u sebi i neto geometrijsko. Istovremeno, pitagorejci su razlikovali brojeve i geometrijske figure. Brojevi su geometrijski, ali samo misaono geometrijski, vanprostorno geometrijski. Oni su misaone, umne forme stvari koje ne postoje same po sebi, bez stvari; broj je u samim stvarima, njihova struktura, ritam i simetrija njihova dua. Pitagorejac Eurit (Eurythos) svaku je stvar razmatrao kao broj i predstavljao je kameniima koje je rasporeivao na odreen nain. On je kameniima predstavljao brojeve kao uzroke stvari, govorei "ovo je broj oveka, ovo konja, a ovo neke ivotinje" (45, 2). Aleksandar Afrodizijski to objanjava: "Neka je, na primer definicija oveka 250, a biljke 360; pretpostavivi to [Eurit] je uzeo 250 kamenia, zelenih, crnih, crvenih i uop-te, obojenih raznim bojama; zatim je premazujui zid ivim malterom i crtajui oveka i biljku privrivao jedne kamenie u crte lica, druge u crte ruku, druge opet u druge delove, i napokon je dobio lik oveka prikazan brojem kamenia koji je jednak jedinicama za koje je rekao da definiu oveka" (45 B 3). Ovde treba imati u vidu i svedoenje koje dolazi od Aristotela o tome kako "svaka stvar, odreena je trojako: svretak, sredina i poetak imaju u sebi broj svega, a to je broj tri (ili trojstvo)" (de caelo A 1. 268a).

    Kod pitagorejaca brojevi nisu samo dublji od samih stvari, ve su i u samim stvarima dublji od njihovih neposredno datih svojstava (kvaliteta) i oni su princip njihove strukturne gradnje. Zato su, po pitagorejcima, "brojevi ono najmudrije" (58 C 4).

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 33

    Filolaj govori kako kad bi sve bilo bez granica ono ne bi moglo biti predmet saznanja; to znai da brojevi nemaju samo ontoloko ve i gnoseoloko znaenje (koje je blisko estetskom). Granica je princip ralanjavanja, ofor-mljavanja i broj je princip harmonije. U broju se objedinjuju suprotnosti i time se oblikuje strukturna bivstvena figurnost i muzikalnost. Filolaj kae: "Kako u osnovi sveg bivstvujueg lee dva poela (granica i bezgranino; 1 i 2) koji nisu ni slini ni jednorodni nemogue bi bilo da oni obrazuju kosmos da im se nije prisajedinila i harmonija bez obzira na koji nain je ona nastala. Jednakom i istorodnom nije bila potrebna nikakva harmonija, ali neslinom i kvantitativno nejednakom poreanom jednom kraj drugog, harmonija je bila neophodna da bi se mogli odrati kao celina sveta" (B 6).

    Filolaj, takoe i kae: "harmonija nastaje samo iz suprotnosti. Harmonija je sjedinjavanje raznovrsne meavine i saglasje razliitog". Na istom mestu itamo: "muzika je harmonino spajanje suprotnosti, dovoenja mnotva u jedinstvo, saglasje raznoglasnog" (44 B 10).

    Broj je harmonija, ali i sama dua je harmonija. Aristotel pie o pitagorejcima: "Kau da je dua nekakva harmonija, jer harmonija je meavina i jedinjenje suprotnosti, i telo se sastoji od suprotnosti" (44 A 23). Filolaj analizira svojstva svakog broja do broja deset koji je eidos slika sutine celokupnog kosmosa (A 13); on kae: "Delovanje i sutinu broja mogue je razmatrati s obzirom na mo koja lei u dekadi. Ona je velika i savrena, sve is-punjuje i poelo je boanskog, nebeskog i ljudskog ivota; ona upravlja... (isputen tekst) mo i dekada. Bez nje je sve bezgranino, neodreeno i nejasno. Priroda broja je ono to omoguuje (daje) saznanje, usmerava i pouava svakog o onom to mu je sumnjivo i nepoznato. Da nema broja i nje-gove sutine, nikom nita ne bi bilo jasno ni u pogledu

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 34

    samih stvari ni u pogledu njihovih odnosa. U stvarnosti nije tako: broj usklauje sve stvari s osetima due, i na taj naih ih ini saznatljivim, pa su odgovarajue jedne s drugima kao u sluaju gnomona, dajui im telesnost i razdvajajui stvari od stvari (broj) daje pojam o stvarima bezgraninim i ogranienim. Primetno je da priroda i mo broja deluju ne samo u demonskim i boanskim stvarima, ve svuda, u svim ljudskim delima i odnosima u svim umeima i muzici. La i zavist pripadaju prirodi bezgraninog, besmislenog i nerazumnog. La ni na koji nain ne moe dospeti u broj. La je po prirodi neprijateljska broju; njemu je svojstvena i od poetka od njega neodvojiva istina" (44 B 11).

    Filolaj postavlja pitanje: ako se granica i bezgranino toliko meusobno razlikuju, kako se mogu objediniti i obrazovati broj? U kakvom se meusobnom odnosu nalaze te razliite sfere? Upravo taj odnos i jeste harmonija. Kada se stvar razvila do tog momenta da postane istina, kada je ona upravo ona, ona je na odreen nain utvrdila svoje granice, svoj oblik, veliinu, na odreen nain ona je sebe izdvojila, "izrezala" iz bezgraninog. Granica i bezgranino obrazovali su u njoj neko jedinstvo harmoninu celinu. Broj koji ovde nastaje u njoj kao rezultat njenog samoodreenja jeste istinito, najlepi broj.

    Broj se tu razmatra kao princip oblikovanja stvari da bi se njom moglo ovladati u ljudskoj svesti. Broj je ono to omoguuje da se jedna stvar razlikuje od druge, da se one identifikuju, meusobno suprotstavljaju, porede, ob-jedinjuju i razjedinjuju, tj. konstruiu ne samo u realnosti ve i u miljenju. Broj je nekakav gnoseoloki gnomon koji omoguuje razlikovanje stvari i i ovladavanje njima u svesti i miljenju.

    Ovde je karakteristina upotreba pojma harmonija. Harmonija nije tu nita drugo do struktura stvari (ili stvar) u njihovoj odeljenosti kao i u jedinstvu. Harmonija je ono

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 35

    zahvaljujui emu se izjednaavaju bezgranino i granica, zahvaljujui emu se granica ocrtava na fonu bezgraninog, zahvaljujui emu nastaje struktura stvari. Harmonija omoguuje jasno percipiranje stvari, njihovo precizno miljenje.

    Sledbenici pitagorejca Hipasa tvrdili su da je broj "obrazac (paradigma) stvaranja sveta ... i sredstvo razluivanja" (18, 11). Istovremeno, znamo da je broj stvari, dua stvari (njena stvaralaka potencija), njen konkretno dati smisao; iz toga sledi da ono unutranje moe biti izraeno u spoljanjem, da unutranje moe da postane sama struktura stvari, kao i da je mogue vetako (umetniko) graenje (struktuiranje) stvari i da je mogue da se stvar subjektivno percipira.

    Tako imamo pred sobom prvu estetiku teoriju antike. Imamo ideju apstraktne optosti na nivou brojane harmonije i konsekventno tumaenje harmonije kao sinteze granice i bezgraninog.

    Kao posledicu primene pitagorejskih brojeva na konstrukciju bivstvovanja imamo muziko-brojani kosmos sa sferama koje su na rastojanjima saglasno brojanim i harmonijskim odnosima. Brojana harmonija stvara (a) kos-mos u kome su sfere simetrino rasporeene saglasno s muzikim tonovima i (b) due i sve stvari koje u sebi imanentno sadre kvalitativno-harmonijsku strukturu. Pritom due dobijaju harmoniju i unutar samih sebe uz po-mo katarsisa (smirivanjem i leenjem celokupne ovekove psihe), dok se iz stvari izvode elementarni akustiki momenti zasnovani isto tako na harmonijskom pristupu: (ba) brojani odnosi tonova (Hipas), (bb) veza visine tonova s brzinom kretanja i koliinom frekvencija kao i teorija konsonansa i disonansa (Arhita), (bc) razni eksperimenti deljenja tonova (Arhita, Filolaj).

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 36

    Uenje o brojevima ima dugu istoriju, ono se vremenom i menjalo: u poetku brojevi su identifikovani sa stvarima, potom sa principima stvari i njihovog kretanja, a kasnije tumaeni kao strukture, kao spoj ogranienog i neogranienog (Filolaj); upravo zato su pitagorejci sintezu ogranienog i neogranienog videli u harmoniji, pa muzika nije izraz samo nekog nastajanja (u smislu kretanja svega) ve brojano nastajanje, i njena sutina nije ni u em drugom do u numerikom nastajanju oblikovanog predmeta, pre svega kosmosa u celini, a potom i svih stvari u njemu17.

    To objanjava zato kod pitagorejaca matematika nije nauka s praktino-tehnikom i estetskom namenom, ili sredstvo za ovladavanje prirodnim pojavama (Galilej), niti je pomono sredstvo za uobliavanje estetski lepog (kao za renesansnog umetnika). Iako se ne pominju likovne umetnosti, u jednom od kasnijih izvora (Sekst Empirik) saznajemo o zakonu simetrije: "Nikakve umetnosti nema bez analogije, a analogija se zasniva na broju. Svaka umetnost, prema tome, postoji kroz brojeve". Pitagorovci su isticali simetriju i bili neskloni svemu to se brojevima ne da sameriti. Platon kae da je nauka o brojevima i merenju neraskidivo povezana sa svim umetnostima, jer bez nje bi one bile samo bezvredne vetine (Hipija). Aristotel proglaa-va oktavu lepom jer se njeni odnosi mogu izraziti celim brojevima. U vreme procvata pitagorejske filozofije lepim se oznaavalo sve to je bilo jednostavno i ureeno; ako je neto savreno ono je moralo biti i lepo; merilo savrenosti, a prema tome i lepote bila je pravilnost, esto i odnos prema sredinjoj taki, pa jednoobraznost razliitih aspekata postie svoj vrhunac u krugu i lopti.

    17 .. . ., 1960, . 31.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 37

    Hipoteza da je broj supstrat stvarnosti, nalazila je najbolju potvrdu u muzici i zato se ispituju priroda i meusobni odnosi muzikih zvukova koji se izraavaju brojanim proporcijama; to istraivanje je ilo u dva smera: jednom u pravcu akustike muzike (Arhita je smatrao da se ton sastoji od delova koji se moraju izraziti u brojanoj proporciji), a drugi put izuavanja su dobijala moralni i svemirski smisao. Uenje o harmonskoj proporciji pripada Arhiti; on je prvi uoio kako visina tona zavisi od duine strune i kako su duina strune i visina tona obrnuto proporcionalni, premda mehaniko deljenje duine strune ne daje neposrednu predstavu o visini tona. Arhita je tako doao i do tri tipa proporcija i razlikovao aritmetiku, geometrijsku i harmonsku proporciju; tako su pitagorejci postavili empirijske osnove muzike akustike i prvi formulisali neke od pojmova i principa muzike teorije; ra-zume se, ako je rani pitagoreizam izraavao vei interes za praksu i eksperiment ("pitagorovci su valjani ljudi koji daju posla icama i ispituju ih", (Drava, 531a)), to je samo znak toga da su stariji pitagorejci muzikim fenomenima pri-stupali empirijski, a to e se kasnije izgubiti u neopitagoreizmu i kod Platona koji muziku misli apriorno matematiki: "Svakako misli - pie Platon u Dravi - da ovek koji die glavu i posmatra slike na tavanici i da neto zna, posmatra duhom, a ne oima. Moda je to tvoje miljenje i tano, a ovo moje naivno. Ali ja ipak ne mogu verovati kako neka druga nauka uzdie pogled due, a ne ona o biu i nevidljivom; moe neko stalno da blene u stvari koje su gore, ili da, ne obazirui se na stvari koje su dole, pokuava da sazna neto to se ne moe saznati, pa da ipak, po mome miljenju, nikad nita ne sazna, jer saznanje nema nikakve veze sa svim tim (...). Ove divne nebeske slike, zato to su naslikane kao vidljive, treba smatrati za najlepe i najsavrenije od svih takvih stvari, a ipak treba znati da su

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 38

    one daleko iza onih istinskih slika ija se istinska brzina i istinska sporost, a sa njima i sve ono to je u njihovom krugu, upravljaju i pokreu po istinitom brojnom odnosu u istinitim poloajima kao i da se one mogu shvatiti samo razumom i razmiljanjem, a nikako oima. (...) Da bismo se pouili i u onim drugim stvarima, moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da smo u njima nali uzore koje je Dedal, ili koji drugi umetnik ili crta lepo nacrtao ili izradio. A kad bi njih video neki ovek vet geometriji, mislio bi kako su veoma lepo izraene, ali i da je smeno baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina o jednakom i dvostrukom, ili o nekom drugom odnosu. (...) Mi emo postavljajui sebi probleme, prouavati astronomiju kao i geometriju; ali emo ostaviti ono to se zbiva na nebu, ako zaista elimo da uinimo korisnim onaj deo due koji je po prirodi razborit, a koji je ranije bio nekoristan" (Drava, 529b-53b).

    Ako su u poetku Grci smatrali da muzika deluje iskljuivo na oseanja onog ko sam peva i igra (na ta su upuivale ekstatine igre u ast boga Dionisa), pod uticajem Pitagore i njegovih uenika oni su doli do zakljuka da mu-zika u istoj meri moe delovati i na posmatraa i sluaoca i da ne deluje samo kretnjama ve i kroz posmatranje kretanja. Zato se poelo govoriti kako kulturan ovek ne mora sam da uestvuje u igri ve mu je dovoljno da igru posmatra. To je nadalje znailo da muzika moe delovati stoga to su kretanja i zvuci srodni oseanjima i zahvaljujui toj srodnosti kretanja i zvuci izraavaju i izazivaju oseanja deluju na duu. Zvuk u dui nalazi sebi odjek, pa zvuk i njemu odgovarajui odjek jesu sazvuni: kao u sluaju dve lire koje stoje jedna pokraj druge pa kad se dotaknu ice na jednoj i ona druga poinje da treperi. Ovo je imalo za posledicu da je mogue delovanje na duu uz pomo muzike, da dobra muzika moe duu poboljati, a

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 39

    loa pokvariti i zato je muzika jo vie no igra posedovala psihogogiku mo, mo upravljanja duom.

    Mnogo vekova kasnije neoplatoniar Jamblih istie da je Pitagora, polazei od toga da ljudi svoje predstave dobijaju ulnim putem i to kada posmatraju lepe oblike i likove ili sluaju lepe pesme i ritmove, naglaava kako muziko vaspitanje treba smatrati glavnim te je pribegavao odreenim melodijama i ritmovima pomou kojih je leio loe ljudske navike i strasti uspostavljajui iskonsku ravnoteu duevnih sila (XV/64). Ovaj helenistiki pisac u prvi plan istie Pitagorino uenje o muzikom katarzisu, o moralnom i praktino-medicinskom znaenju muzike; esto se preputajui mitovima i legendama, Jamblih navodi kako je Pitagora prvi vaspitavao pomou muzike i poeo da lei strasti i ispravlja ljudsku narav tako to je uspostavljao harmoniju ljudske due. Pitagora je smatrao da muzika moe da odrava zdravlje ako se njom pravilno sluimo. Jamblih pominje melodije koje su smirivale strasti, gnev, potitenost i unutranju muninu. On pria anegdotu o Pitagori koji je jednog razjarenog mladia smirio prevoenjem frigijske u dorsku melodiju.

    Pitagorejski stav o moi koju u sebi poseduje muzika i kojom ona deluje ima svoje poreklo u orfikim verovanjima; orfici su smatrali da je dua zarobljena u telu zbog svojih grehova i da se moe od tela osloboditi samo ako se oslobodi od grehova, ako se od njih oisti, pa je oienje i osloboenje po miljenju orfika bio najvii cilj ovekovog ivota. Da bi se to moglo postii bilo je neophodno uee u misterijama koje su kao svoj glavni elemenat imale igru i muziku. Sledei ovu misao Pitagorejci su tvrdili kako muzi-ka ima mo da oisti duu, im je shvatanje kako muzika moe delovati na duu bilo sasvim prirodno da su u muzici videli pored psihogogike i katarzinu (oiujuu) mo koja nije bila samo etika ve i religiozna.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 40

    Pitagorejci su prvi zastupali stav da se medicinom moe oistiti telo a muzikom dua koja, pod delovanjem muzike, moe na trenutak da napusti telo; u tome imaju svoje poreklo sve kasnije teorije o ekstatinom karakteru muzike i tako je ideja muzike katarze postala ideal svih antikih autora. Treba imati u vidu da je tu pojam katarze jo neizdiferenciran i da ima drugaije znaenje no kasnije kad se tim pojmom ukazuje na moralno oienje. Kod pitagorejaca je muzika bila u istom redu s medicinom, pa je oienje imalo fizioloki, medicinski, praktini karakter, a ne strogo etiki ili estetiki, budui da muziki katarzis kod pitagorejaca nije estetski, odnosno, nezainteresovan, poto se postie i muzikom, i medicinom i mantikom; s druge strane katarzis kod pitagorejaca zahvata celog oveka (a ne samo njegovu moralnu stranu), pa je tu re o "oienju" ne u smislu nekog moralnog napora, ve u smislu prosveenja instikata ivota pri emu je nemogue odvojiti duu od tela, moral od instinkta i lepotu od zdravlja18; tako katarzis kod pitagorejaca ima prirodni, fizioloki karakter, iji je koren u ovozemaljskom a ne u spiritualnom (kao to je to sluaj potom u hrianstvu).

    Polazei od toga da je ekspresija mogua upravo zahvaljujui zvucima pomou kojih se moe delovati na duu i to je mogue zahvaljujui sluhu, a ne drugim ulima, ekspresivni i psihogogiki karakter pitagorejci nisu pridavali svim umeima ve samo muzici, koju su smatrali jednim od najveih darova bogova19. Muzika stoga nije bila ljudska tvorevina, ve neto to postoji "po prirodi" budui da su ritmovi koji postoje u prirodi oveku dati od roenja te

    18 .. . ., 1960; . 19. 19 Plutarh pie: "Po meni, nije ovek taj koji nam je otkrio dobroinstva muzike, nego je to zasluga boga punoga ukraenog svim vrlinama, Apolona" (De musica, 1135f).

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 41

    on ne moe da ih izmilja ve samo da im se prilagoava i da nastoji da ih dosegne20. Dua se po svojoj prirodi moe samo izraziti uz pomo muzike koja je njen prirodni izraz; zato su ritmovi shvatani kao slike due, odnosno, znaci, izrazi karaktera.

    Sama teorija oienja uz pomo muzike podrazumevala je da je muzika izraz due, njenog karaktera, etosa, da je muzika "prirodni" izraz due i da je po tome jedinstvena; da li je neka muzika dobra ili loa, zavisi od toga kakav karakter izraava i zahvaljujui vezi muzike i due mogue je muzikom delovati na duu tako to e se ova popravljati ili kvariti; cilj muzike stoga nije u pruanju zadovoljstva ve u oblikovanju karaktera, ne "zadovoljstvo ve sluenje vrlini" (Atenej); kako se delovanjem muzike moe postii "oienje" due i njeno osloboenje od tela muzika se pokazuje kao neto jedinstveno, najvanije, najvie u ljudskom ivotu21.

    Ono to odreuje muziku jeste harmonija koja nastaje iz suprotnosti, a muzika je harmonino spajanje suprotnosti, dovoenje mnotva do jedinstva i - saglasnost raznoglasja. Broj je dua harmonije, mada se moe rei da je i dua harmonija budui da ona kao i sve stvari poseduje kvantitativno-harmoninu strukturu. Kod poznijih pitagorejaca, koji su vei znaaj pridavali metafizikoj i etikoj dimenziji njihovih ideja, razvila se teorija muzike koja je sadravala pojam "muzike sfera". Prema ovom uenju (koje traje tokom starog i srednjeg veka, kroz renesansu sve do novog doba (Kepler) i koje je koliko najpopularniji toliko i najtamniji momenat pitagorejskog

    20 Ovom e se svojim postupkom suprotstaviti upravo tvorci elektronske muzike; njihovo nastojanje da stvore idealne odnose udaljava ih od realne muzike ali pokazuje tenju da se izjednae s bogom kao tvorcem. 21 . . .: , 1977; . 74.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 42

    uenja) ljudska muzika (koja prua samo uivanje) u sutini je podraavanje. Uzor ljudskoj muzici je harmonija koja postoji meu nebeskim telima. Visina tona odreena je njihovim brzinama, a ove udaljenostima tih tela, koje su u istom odnosu kao sazvuni intervali oktave. Pritom, ne proizvodi muziku kretanje nebeskih tela ve je samo kretanje muzika.

    Taj pitagorejski svemir lii na boansku muziku kutiju: zvezde se kreu na odreenim rastojanjima, a etar, uznemiren njihovim kretanjem proizvodi najmoniju od svih melodija. Za ljudsko uho ta melodija je samo tiina. O tome nalazimo svedoenje kod Aristotela (de caelo, 290b): "Nekima se naime ini da je nuno da pri kretanju tako velikih tela nastaje zvuk, jer i (pri kretanju) ovih tela kod nas (nastaje zvuk) iako nemaju jednaku teinu i ne kreu se tolikom brzinom: nije naime mogue da ne nastaje neki zvuk neizmerne veliine od kretanja Sunca i Meseca i jo k tome tolikih mnogih velikih zvezda koje se kreu tolikom brzinom. A postavivi to sebi kao temelj, i da brzine prema razmacima imaju razmere muzikih akorada, kazuju da je zvuk zvezda koje se kreu u krugu harmonian. Budui da se injenica, da mi ne ujemo taj zvuk, inila bezrazlonom, kazuju da je razlog tome to to smo odmah ve od roenja okrueni tim zvukom tako da (nam) ne moe biti posve jasan naspram protivne tiine: razabiru se naime zvuk i ti-ina naizmenino jedno naspram drugoga: stoga kao to se kovaima zbog naviknutosti ini da nema nikakve razlike, dogaa se isto i ljudima" (Diels, 58, A 35). Na taj nain biva jasnije uenje o harmoniji due, uenje o njenoj usa-glaenosti zasnovanoj na brojanoj proporciji i zahvaljujui tome mogue je razumeti nae uivanje u muzici: prema naelu da "slino saznaje slino" naa se dua radosno odaziva na skladna treptanja koja utiu na srodne elemente to postoje tamo meu krueim svetovima pokreui ih.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 43

    Usaglaenost due moe se uporediti sa saglasjem ica na liri. Kao to se lira ratimuje kad je dotakne neveta ruka tako je i skladni sastav due osetljiv na neveto rukovanje.

    Zato je vano poboljanje due koje je mogue ako se njom veto rukuje. Muzika, koja je i sama podraavanje i prenoenje boanske melodije, moe usaglasiti duu sa onom venom harmonijom koju muziar treba (po svom zadatku) da spusti sa neba na zemlju. Tu se vidi paralelnost neba i due. Ako je muzika podraavanje pojedinane, a ne nebeske due, jasno je zato imamo razliite melodije (budui da ove odgovaraju razliitim etikim sastavima i temperamentima).

    Tako su ve u najstarija vremena poela da se razlikuju dva tipa muzike: (1) otra i okrepljujua muzika koja izraava muevno i ratniko raspoloenje i (2) neni i blagi tonovi karakteristini za blagu narav. Kako te melodije mo-gu u drugima da menjaju raspoloenje, njima se na druge moe uticati pa je muzika istovremeno i terapeutsko sredstvo kojim se moe menjati ljudska narav. Zato su pitagorejci, kako istie Aristoksen, za oienje tela koristili medicinu, a za oienje due muziku i ovu e misao kasnije razvijati Platon za koga je muzika ista i uzviena ljubav ka lepom, nena i beskorisna, liena grubosti i niskih strasti - gimnastika due.

    Religiozno shvatanje muzike je tekovina orfiko-pitagorejske misli i ostalo je dominantno ak i u vreme sofista, kada je ona bila svoena samo na njenu psiholoku, etiku ili vaspitnu dimenziju; meu pobornicima pitagorejs-kog shvatanja sredinom V stolea pre nae ere, isticali su se u Atini muziar Damon, a stolee kasnije, Platon; oni ine dva pravca iste pitagorejske misli: prvi je muziku tumaio isto teorijski, kao astronomiju, dok je drugi stavljao naglasak na njeno etiko delovanje i ne treba gubiti iz vida

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 44

    da Platon daleko veu panju posveuje etikom no estetskom delovanju muzike.

    to se Damona tie, njegova dela nisu sauvana, ali se zna za njegovu poslanicu upuenu lanovima Areopaga kojom upozorava na novotarije koje poinju da se uvode u muziku. Oslanjajui se na pitagorejsku tradiciju i uenje o vezi muzike i due, Damon smatra da muzika treba da bude u funkciji vaspitanja jer odgovarajui ritam svedoi o uravnoteenom unutranjem ivotu i ui unutranjem poretku. Pevanje i igra ne ue samo umerenosti i odvanosti no i pravednosti, pa samovoljne promene muzikih formi mogu da imaju za posledicu nestabilne prilike u dravi.

    **

    Naspram kvantitativno-kosmoloke koncepcije sveta

    kakvu sreemo kod pitagorejaca koji pojam harmonije tesno povezuju sa shvatanjem broja kao centralnog pojma itavog pitagorejskog uenja o celini svega, budui da je broj dijalektika sinteza, jedinstvo granice i bezgraninog - nalazi se heraklitovska kvalitativno-kosmoloka koncepcija sveta.

    Za prve grke mislioce ostaje karakteristino da oni harmoniju vie ne tumae antropomorfno (kao to su to dotad inili pesnici i slikari na tragu mitova); harmonija nije ni neko antropomorfno bie, niti neka ulna pojava, ve aps-traktna optost. Pritom, ona je i dalje neto ivo, neki ivi elemenat ali u isto vreme i princip na kojem poiva kosmos. U to vreme je i sama mitologija takoe bila "kosmina", ali pri svoj svojoj kosminosti ona je ipak bila antropomorfna da bi nakon nekog vremena, u doba Heraklita, postala poj-movna.

    Ako Heraklit harmoniju as dovodi u vezu sa ivom vatrom, s kosmikom pravatrom, a as s kosmikim

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 45

    principom koji naziva logos (re, pojam, um, zakon), to se moe objasniti i time to je on harmoniju shvatao kao neto to poiva na samome sebi, kao ovaploenje neeg nadharmonijskog, to se u isto vreme nalazi i u samoj harmoniji, kao neto to se od nje razlikuje, ali je pritom od nje neodeljivo.

    Zato je naspram (a) kvantitativno-kosmoloke koncepcije harmonije sveta (stari pitagorejci), mogue razlikovati (b) kvalitativno-kosmoloku koncepciju harmonije (Heraklit), i (c) sintezu kvalitativne i kvantitativne dimenzije harmonije kakvu e potom zastupati Empedokle.

    Da bi se razumelo Heraklitovo tumaenje harmonije treba poi od onih stavova u kojima on govori o podudaranju suprotnosti, iz ega zapravo i nastaje harmonija koju odravaju (a) vatra kao poelo i kraj svega i (b) logos kao svetski zakon, a koji nedostupan ljudima postoji oduvek i po kome se sve zbiva (B 1).

    Ovde treba imati u vidu sledee Heraklitove fragmente: Put na gore i put na dole jedan je i isti (B 60). Isti je naime Had i Dionis... (B 15). I dobro i zlo (su jedno) (B 58). Jedno isto je u nama: ivo i mrtvo, budno i spavajue,

    mlado i staro. Jer to, promenivi se, jeste ono, i ono opet promenivi se, jeste to (B 88).

    Besmrtni su smrtni, a smrtni besmrtni. ivot jednih je smrt drugih, smrt jednih je ivot drugih (B 62).

    Na krunici se poetak i kraj podudaraju (B 103). Rat je otac svega i vladar svega; jedne je stvorio kao

    bogove a druge kao ljude, jedne kao robove a druge kao slobodne (B 53).

    Treba znati da rat je opti, da pravda je razdor, da sve nastaje borbom i po nunosti (B 80).

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 46

    Misao o harmoniji koja nastaje iz jedinstva suprotnosti nalazi se i u jednom drugom fragmentu: Suprotno se sjedinjuje i iz razliitog (nastaje) najlepa harmonija i sve nastaje borbom (B 8). To suprotno (to antidzoyn) o kojem se ovde govori moe se razumeti kao "neto to stremi raznim stranama", kao jedna drugoj neprijateljske tendencije. O tome vie saznajemo u jednom duem fragmentu gde se harmonija povezuje s muzikom (de mundo, 5. 396b):

    I priroda, mislim, tei ka suprotnom i iz toga stvara sklad, a ne iz jednakoga, kao to je doista sjedinila muki pol sa enskim, a ne svaki od njih s istorodnim, i tako stvorila prvi sklad kroz suprotnost, a ne kroz jednakost. ini se da to radi i umetnost, oponaajui prirodu. Slikarstvo mea sastojke belih i crnih, utih i crvenih boja i stvara slike skladne s uzorcima. Muzika mea visoke i duboke, duge i kratke tonove u razliitim glasovima i stvara jednu (jedinstvenu) harmoniju. Gramatika mea vokale i konsonante i od njih stvara potpunu umetnost. To isto bee reeno i kod mranog Heraklita: Veze: celina i necelina, slono i neslono, skladno i neskladno, i iz Svega Jedno i Sve iz Jednoga (B 10). Na jednom drugom mestu itamo: Nevidljiva harmonija jaa je od vidljive (B 54).

    Heraklit harmoniju odreuje kao saglasje suprotstavljenih elemenata (stihija, stoiheion) i stvari; ta harmonija elemenata, njihovo podudaranje, nije neto njima spoljanje, ve se nalazi u samim pojmovima, u njihovim kategorijama, supstancijama. Kosmos se pokazuje kao haos u kome kipte suprotnosti. Svet se prikazuje kao velika muzika bia. U njemu je sve istovremeno surovo, lepo, gordo, nepristupano.

    Kako razumeti to veno nastajanje i venu borbu? Ako ideju o harmoniji kao jedinstvu i raznovrsnosti, kao jedinstvu suprotnosti nalazimo i kod pitagorejaca, ali i u jednom daleko apstraktnijem obliku, kod Heraklita harmonija ne

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 47

    nastaje na osnovu brojanih odnosa ve odnosima stvari i ka-tegorija i harmonini nisu delovi jedne stvari ve su u harmoniji sve stvari zajedno.

    Ali, sve postojee, sav ivot nije neka sluajna gomila ubreta, najmanje bi to mogao biti kontemplativni kosmos, koji ima u vidu Heraklit. U osnovi kosmosa je vatra koja je logos kosmosa, a logos kosmosa je vena harmonija i vena smena suprotnosti. Sve zajedno kosmos, vatra, logos i har-monija jeste sudbina, nunost; sve se to mora imati u vidu da bi se misao Heraklita mogla podvesti pod neku apstraktnu kategoriju. Pod apstraktnom kategorijom kod Heraklita obino se ima u vidu veni tok i promena stvari, veno njihovo nastajanje; ali, pored kategorije nastajanja, ne treba gubiti iz vida kategorije trajnog bivstvovanja i odreenog kvaliteta stvari koje su nepromenljive u odnosu na ma kakvo nastajanje, tj. raanje i nestajanje.

    Isticano je kako Aristotel hipostazira oblast uzajamnog meudelovanja suprotnosti kod Heraklita, koji, svoj dinamiki princip nije prostirao i na boansku oblast bivstvovanja, te nije povezivao ideju o sukobljenim suprot-nostima s idejom boga; postavljano je i pitanje da li je u pravu Herman Dils, po kome se kod Heraklita bog nalazi s one strane dobra i zla, ili on poiva u dobrom i njemu se ne suprotstavlja. Za takvo tumaenje boga ne vai meusobno delovanje i identinost dobra i zla, jer postoji samo jedno dobro. Kada govori o bogu Heraklit naputa dinamiku poziciju i u oblasti boanskog misli apsolutnu statinost. Ovo omoguuje razlikovanje dveju harmonija: oiglednu (to imamo u sluaju kad krajevi luka tee da se udalje jedan od drugog dok ih povezuje tetiva s kojom su oni u harmoninom jedinstvu) i skrivenu (koja odgovara dualistikoj ideji, u bogu). Ovaj drugi, vii oblik harmonije nedostupan je naem umu. Na tom viem nivou nema zla jer zlo samo po sebi nije harmonino poto je u sebi

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 48

    harmonino samo dobro. Bog je ta via i skrivena harmonija u kojoj su ukinute sve protivrenosti.

    Kod Heraklita bog nije Zevs; Zevs je samo ime; on je samo jedna od konkretizacija, ali ne i jedina do koje se sputa (ali ne mora) Heraklitov bog. Zev je borba (polemos), a najvii bog, u kome prebiva skrivena harmonija iskljuuje borbu; on je carstvo zbiranja a ne borbe: "Rat je otac svega i svega vladar, jedne je pokazao kao bogove, druge kao ljude..." (B 53). Svet i Zevs (kao jedno od boijih imena) ukljueni su u borbu suprotnosti, dok, istinsko boanstvo nije borba ve stapanje (fuzija) suprotnosti, apoteoza njiho-vog sjedinjavanja, njihovo totalno ukidanje. Zato je to istinsko boanstvo skrivena (aphanes) harmonija. Skrivena harmonija uvlai u sebe suprotnosti, a ne suprotstavlja ih. Zato je bog i rat i mir (B 67).

    Ako bi se tako tumaio Heraklit, to bi u sebi, po miljenju A.F. Loseva, sadralo i skrivene protivrenosti; u svetu se, s jedne strane, utvruje neposredna veza dobra i zla (oigledna harmonija), s druge strane, bog, kao pobeda skrivene harmonije, oznaava carstvo u koje se slivaju protivrenosti (pa s njima dobro i zlo), a s tree, bog je apsolutno dobro. To bi znailo da bog ne stapa dobro i zlo ve zlo izgoni. Ovo protivreje moglo bi se tumaiti ne protivrejem u miljenju Heraklita, ve fragmentarnou njegovog dela koje je dospelo do nas.

    S druge strane, sve ovo vodi zakljuku da zapravo postoje dva sveta: (a) svet igre deteta (B 52), svet sluajnosti i (b) svet istinske boanske harmonije i mudrosti koji je nedostupan oveku. Relativni svet raspada se na niz polari-zovanih suprotnosti koje jedna drugu ne iskljuuju ve podravaju; one se nalaze u stanju permanentne borbe i zahvaljujui svojoj oiglednoj suprotnosti poseduju skrivenu identinost. Trajna i dinamina borba suprotnosti ima u svo-joj osnovi nekakav poredak, neku zakonomernost te borbe.

  • Milan Uzelac Filozofija muzike

    www.uzelac.eu 49

    Ta zakonomernost (dike) je pod vlau Zevsa, ali ona je carstvo deteta, bez plana, mudrosti i najvie harmonije te je stoga podinjena najvioj vlasti sluaja.

    Svet apsolutnog je drugaiji; njegov princip nije borba ve spajanje svega u harmonino jedinstvo. Ta najvia oblast koja postoji nad svetom borbe jeste Bog; ta oblast je nesaznatljiva i nevidljiva, ne samo stoga to ovek nema mogunosti da je spozna i vidi ve stoga to harmonija nije unutarsvetska pojava. Nema nieg u svetu to bi u sebi sadralo tu najviu harmoniju. Harmonija nije u svetu ve je nad njim.

    Ovo tanano tumaenje moe se dovesti u pitanje jer je u izvesnoj meri hriansko, a to je strano Heraklitu. Problematino je iskljuivanje harmonije iz sveta i insistiranje na tome da zlo jeste u svetu, ali ne u bogu; isto tako, moe se dovesti u pitanje i pokuaj da se bog tumai kao linost, kad se govori o mudrosti i planu boanstva (skrivenom od ljudskog uma), a to je strano Heraklitu. Krajnji domet antikog naina uoptavanja nije apsolutna linost ve sveobuhvatno Jedno, pa bi se moglo zakljuiti da harmonija kod Heraklita nije svojstvo realnog postojanja (kao to to nalazimo u mitologiji), ali ni apsolutizovani princip koji bi se nalazio van sveta ve da je harmonija re-gulativna funkcija koja pokriva i pojavni i pojmovni svet.

    Empedokle iz Agrigenta takoe se suprotstavlja antropomorfizmu kakav se nalazio u mitovima; etiri elementa o kojima on govori po prirodi svojoj postoje pre bogova, a i sami su bogovi (A 40); bie je i jedno i mnotvo, a na okupu ove elemente dre ljubav i razdor (A 29). O formi kosmosa kakvim ga je stvorila ljubav, Empedokle kae da je on "lopta jednaka samoj sebi" (B 29).

    Pod ljubavlju Empedokle misli iskonsko mitsko stanje stvari. To stanje uz pomo razdora prelazi u haos i nered. Uz pomo iznova roene ljubavi stanje razdora prelazi u

  • Milan Uzelac