№ XVI

// metal fanzin //

Fanzin o metal muzici, sa naglaskom na death-, black podžanrove

Broj 16 (izašao 17.10.2016)

Samizdat

Elektronsko i štampano izdanje

Urednik izdanja/recenzent: Andrej Romić Tehnički urednik/dizajn: Desya Lovorov

www.facebook.com/nekrstfanzin

PROMO MATERIJAL ŠALJITE NA ADRESE:

Andrej Romić Frana Supila 85 24210 Bajmok

R. Srbija

Daniel Tikvicki Stevana Mokranjca 92

24000 Subotica R. Srbija

1

Increate: Interstellar Displacement (2016) Tračevi su kružili na 2 stranice ovog benda, na youtube i na facebook. Desile su se velike, i dosta drastične promene, no, ne bih ih ni u snu pokušao nazvati negativnim promenama. Increate, jedan bizaran, instrumentalan, nazovimo tako tehnikalni fjužn, progresivan bend iz Oregona, Sjedinjenih Američkih Država, mi je zapao na pažnju sa svojim prvim, vrlo dugačkim, ali nažalost se ne sećam više koliko je trajao taj singl, koji je bio izdat pre godinu dana, nazvanim The Moment Of Death. Nažalost, pesma mi dalje živi samo u sećanjima, jer je bila više progresivno death metalno orijentisana, što je bend odlučio da prekine, i pređe na taj neki tehnikal fjužn, instrumentalno progresivan, spejs rok metal bla bla. Kažem, dosta je onako super promena, i ovo je samo singl zasad, kojeg sam odlučio malo reklamirati, ali uskoro im stiže i EP takođe. Momci stvarno kidaju glave! Proverite ih, pratite na Youtube ili Bandcamp profilima, i pripremite se. Preporučeni su fanovima: Animals As Leaders, King Crimson, Meshuggah.

2

Kataklysm: Shadows And Dust (2002) Šesti full length iz 2002. godine, izdat za dobro poznat Nuclear Blast, još poznatijeg

ekstremnog kanadskog melodičnog death sastava. Iako taj žanr nije bio još kompletan na ovom albumu, pošto dobro se zna da je Kataklysm prvobitno pičio ful DM, a kasnije s

promenom vokaliste se menja i žanr. Shadows And Dust bi bio moj apsolutno omiljeni album ovog sastava. Ima gruva, ima brutalnih i nezaboravnih riffova, vokali su bolesni,

growlovi i skrimovi takođe, bubnjevi su nalik jebenim gromovima, mislim, realno kome nije ovo najjači albumu? Ko se ne bi sećao klasičnih pesama kao In Shadows And Dust s

legendarnim introm iz filma Gladiator, Face The Face Of War, Chronicles Of The Damned... prosto neverovatna stvarčuga. Nešto što se džemuje kroz ceo život, a u mom

slučaju barem par puta godišnje. Čist NORTHERN HYPERBLAST, čime se bend i deklariše.

3

Cognizance: Illusory (2016) Cognizance ne pravi greške oko isporuke još jednog ukusnog, novog kratkog albuma, nazvanog Illusory, ovaj put najduži (zasad) u njihovoj kratkoj karijeri. S obzirom da imaju samo EP snimke iza sebe i jedan samonazvan demo snimak, dobili su dosta popularnosti u zadnjih 4 i po godine. Ovaj prethodno poznat duo je od 2014-te godine zvanično trio. Interesantno je da ako im se skupi sav materijal dosad izdat, mogao bi se oformirat jedan dostojan album s punom dužinom, ali dobro, to je više do strpljenja i članova i fanova, i sve dok prave muziku, ja se ne bunim. Bend isporučuje 5 novih i svežih autorskih pesama, od kojih je četvrta instrumentalna, još jedan odličan pumpajući rad melodične tehnikalnosti ovog death metal sastava! Mene lično ovaj EP jako podseća na zadnjih album Job For A Cowboy-a, što je preodlična stvar, malo Fallujah i malo Virvum.

4

dstry/.vernacvlaar destrvction.: Karaoke SUicide (2016) Bizaran muzički ukus svako ima pravo da ima, pa čak iako se 99% ljudi neće složiti s njim, uvek je tu taj 1%. Odlučio sam da skočim na GLAVU što se tiče ovog materijala, pritom očekivajući vodu, i dobivši betončinu. Neću biti previše striktan, mogu da razumem da neko sluša BUKU! (Noise noise noise!!), jer i ja, na kraju krajeva, nemam baš svakodnevan muzički ukus. Tako i ovaj split prikazuje jednu sasvim netaknutu granu muzike tačnije umetnosti, a to je neki sint, ambient pop kompletno prisutan na A strani diska, dok B pršti čistu buku, koji će vas upitati da l’ ovaj split uopšte “radi”, hahaha, šalu na stranu, iako nije moj ukus, uživao sam slušajući ovaj bizaran materijal izbačen sa strane našeg tehničkog urednika na njegovom DIY art fanzin lejbelu Librarion. Samo nojz, braćo. Zaboravih da napomenem da Librarion bogami i ima dosta razloga da slavi, em što je ovaj split na njegovom rosteru 12-ti, em što se dostigla zla brojka, 666, na Fejsbuku, čist napredak. Nadajmo se, tačnije nadam se, da će i Nekrst fanzin uskoro dostići isti broj, i time vam pripremiti nešto do jaja, uzbuđujući naše čitaoce, a i slušaoce. :)

5

Aborted: Retrogore (2016) Pretpostavljam da Aborted nema potrebe da bude predstavljen, ali za vas, koji još ne znate, ovaj projekat se sastoji iz članova kao što su: John Bart Van Der Wal, Mendel Deminio Bij De Leij, Ken Bedene, Ian Jekelis, i naravno jedini originalan član u bendu Sven De Caluwé. Svena možda znate iz njegovih prethodnih projekata kao In-Quest, Leng Tch'e, Anal Torture, i još mnogih, takođe ima dizajn studio nazvan Avernus Studios. Da se vratim sad na bitno, način na koji bih pokušao da opišem žanr ovog benda je jedan veoma tehnikalan stil brutalnog det metala, uzimajući u obzir da ovaj

6

žanr nije oduvek bio dominantan u zvuku Aborteda, koji je i razlog što je izgubio, ALI pritom i dobio dosta fanova. Prethodni albumi su bili siroviji, manje tehnikalni, dok kako su godine prolazile i iskustvo je dolazilo, sve se to menjalo. Retrogore nam daje šansu da čujemo kako se taj žanr kuvao i kuvao dok se nije maksimalno usavršio. Pre 2 godine Aborted je izbacio The Necrotic Manifesto, a ove godine, početkom iste, mini album Termination Redux kako bi proslavili 20 godina postojanja. RETROGORE je ovaj put prikaz potencijala šta ovaj bend može, sastoji se od maksimalno talentovanih ljudi. Što se tiče sata, on se vrti 43:16 minuta, a album se sastoji od 12 savršenih pesama, od kojih 4 sadrži razne goste, kao što su Travis Ryan, Jason Keyser, Julien Truchan, David Davidson, prost fenomalitet. Ako bih morao naći bend sa sličnim zvukom kao Aborted, predložio bih vam Emeth ili Benighted. No stil Aborteda je nenadjebiv, interesantno originalan i precizan belgijski tehnikalno brutalan smrt metal. Što mi se mnogo sviđa na albumu to je da se ovaj put sve lepše čuje, bas je pre pre jasan, gitare su nekako MRAČNE, što je me nateralo da se zapitam kakav li će ovaj album biti sa strane Aborteda, ali na kraju sam se maksimalno, maksimalno oduševio. Napomenuo bih da mi je omiljena pesma sedma, Divine Impediment, s kojom se Aborted i predstavio ove godine sa zvanično snimljenim videom sa strane Century Media Recordsa, koji ih već neko vreme drže u šaci, ne literalno. Vredi napomenuti da je omot prebolestan, i nekako mi se sviđa ta atmosfera kao neko ludilo u laboratoriji posle operacije i neki totalno neprijatan lik vam prikaže vašu facu posle operacije, tipičan stil Aborteda, iako im volim skoro sve albume, moram priznati, ovaj je za mene odsad album, tačnije materijal koji je dao zablistanje bendu i definitivno je nešto NAJBOLJE što su ikad uradili, ne bitno što je samo 2 godine prošlo, sabrali su se, i izbacili su fenomenalan album. Malopre pomenuh da mi je Divine Impediment omiljena pesma, kao što sam rekao, ceo album kida, ali ta me je jebeno naterala da šutnem zid. Aborted UBIJA!!!

7

Khariot: Esoteric (2015) Još jedan krajnje mračan i ezoteričan album ovog interesantnog, haotičnog i čudnog benda koji kombinuje atmosferu, progresivnost, ekstremitet kako bi kreirao jedan nov svet zvukova i tehnika, kako bi bio uspešan naslednik svom prethodnom albumu koji je više poznat pod imenom Disymposium, izdat 2011-te godine, dok je Esoteric izašao prošle godine. Kako kažu, došlo je vreme za malo neobičnog death metala iz Australije, koji očigledno kida. Khariot ne samo što ima opuštajuću muziku, već ona ima moć da prokuva mozak sa svojom brilijantnošću. Interesantno je što su pesme vrlo duge, druga, Hydra je skoro 9 minuta duga, peta, Rephormulated Paradox je 8, a Infinite, Intrinsic Eye, moj lični favorit od pesme je 6. I naravno, završna pesma Labyrinth je skoro 8 takođe. Ako želite da čujete nov svet progresivnog death metala, a da to nije pritom samo ono brzo šredovanje, bacite se na Khariot (koji predlažem ako volite Ad Nauseam i slične, eksperimentalno avangardne bendove).

8

Persefone: Core (2006) Sva ta besnoća, za zver koja pruža tu melodičnu progresivnost, biva vođena na povodcu sa strane gotike i simfonike. Ovaj veličanstveno divan i čaroban album je originalno izašao 26. avgusta, 2006. godine, te kako je ogromna količina fanova molila, dobio je ponovno objavljivanje, 2014. godine, 18-tog Aprila. Koliko je i ovaj prefin bend iz Andore, isto toliko je i njihov drugi studijski album s punom dužinom podcenjen. Hoće li mi biti lako definisati žanr koji Persefone svira? Naravno da ne. Tražite od mene nemoguću misiju, ali bacimo jedan pokušaj. Bukvalno cela diskografija sadrži mrvicu svega, namenjena za svakoga. Od ženskih ''čistih vokala'', do violina, klavijatura, visokih, ovaj put muških scream vokala, i naravno prefinih, ALI ne previše dubokih vokala, orkestralnih i naravno simfoničnih momenata, solaža, ekstremnih ipak laganih riffova, svega ima, ovo je bukvalno pijaca od albuma. Kome li ovo preporučiti? Pff, pa svima. Fanovima... recimo Ne Obliviscaris-a, Opeth-a, i naravno In Vain-a, ali manite sad te navedene bendove, zaboravite ih (na kratko vreme), jer tu je Persefone! Prosto vas MOLIM da pustite album, kajati se zagarantovano nećete.

9

Pyrrhon: Growth Without End (2015) Filozofija, mitovi. Bend koji je zadnjih godina najmarljiviji što se tiče kreiranje nove, disonantne muzike. Ovaj tehnikalni death metal sastav nikako nije komercijalan, i od 2008-e godine rade, i imaju iza sebe 2 albuma s punom dužinom, 2 demo snimka, i 3 EP albuma, od kojih je Growth Without End moj lični favorit! Vredi takođe napomenuti da je ova godina dobra za proslavu isto jer je izbačen nov EP Running Out Of Skin, limitiran na 500 kopija diskova i traje 16:25 minuta. Naime, Growth Without End je jedan fantastičan rad Pyrrhona, još jedan, spreman da začudi narod koji će ga slušati, jer Pyrrhon nije samo JEDAN OD milion bendova ovog žanra, on je nešto posebno. Oni su MAKSIMALNO unikantni! Pyrrhon je iz Njujorka, i on je jedan atonalan, gadno neprijatan tehnikalan sastav! ( <3 ).

10

Korn: Insane (SP) (2016) Sećam se petog razreda i šokiranja majicom sa omotom albuma "Issues", od keve do razrednog... Od tada je prošlo mnogo godina, a Korn je i dalje na sceni. U međuvremenu su dozvolili sebi i nekoliko brljotina, a jedna je i album sa Skrillexom, čija muzika ni kurcu ne vredi, budimo realni, koliko god da smo naviknuti i na avangardnije izraze. Ipak, ovih dana su se dozvali pameti, i krenuli sa radom na novom albumu koji samo što nije. Pesma Insane je došla kao kec na desetku i podsetila me na onaj stari, dobri zvuk masnih riffova, kidišućeg bassa i režećeg jecanja J. Davisa i pomislio, to je to! Nadam se da neće usrati album… E sad, nek mi neko kaže da oni nisu najbolji i najvredniji bend koji je iznikao iz nu metal pokreta, da ga vidim! Izvolite poslušati stvarčinu!

11

Belzebong: Sonic Scapes & Weedy Grooves (2011) Da sa stoner/doomom nisu "čista posla", već da je to izrazita đavolska rabota potvrđuju i naši slovenski rođaci iz Poljske, bend Belzebong. Tu nema dileme niti preterane filozofije, riffovi kidaju, melju u prah, vutra i Beelzebub. Ako se manemo tog satanskog sloja, ostaje muzika koja pomera sinapse, a naročito je pogodna uz ispijanje piva ili ako imate težak dan na poslu. Veoma čista i jednostavna produkcija, otrežnjujuće duge numere za svaku priliku, naročito ako ste konzument “zeleniša”, a dosadio vam Black Sabbath, na primer... Voleo bih da ih čujem uživo, u svakom slučaju!