of 75/75
LAKYJEVA MALA INTERNET SKOLA MUZIKE Zbirka postova sa YUMIDI foruma. Uvod ili kako se sve u pocetku zakuvalo Kao i svim pocetnicima trebace ti vremena i dosta vezbanja. Prvo moras nauciti da hvatas akorde i njihova imena.Kasnije ces shvatiti i razumeti njihove funkcije u pesmi. U pocetku ne bi bilo lose da nabavis vec skinute pesme i da ih navezbas. Onda probaj sam da skidas pesme.Negde to zapisi kako si skinuo pa kad nabavis od nekoga original mozes da uporedis da li si dobro skinuo. I kao sto cevap rece najvaznije je da odredis intonaciju tj od kojeg akorda pesma krece.A akorda koji slede posle nama mnogo.Vremenom ces vec steci iskustvo i slusanjem pesme ces vec moci da odredis njenu harmoniju. Nemoj da se frustriras u pocetku ako ne mozes da skines pesmu tacno 100% .Samo vredno radi i napredak ce se pokazati. Dakle dobro slusaj pesmu i probaj da osetis gde u pesmi ide promena akorda i tu ubaci akorde. Jos jedan nacin skidanja pesme je da pevas melodiju i da onda sam trazis akorde za pratnju.Moze se desiti da ne pratis kao na originalu ali da muzicki bude ispravno.Nije lose i tako nauciti pa ces kasnije promeniti. Sada muzicari imaju olaksan posao oko skidanja pesama.Nekada se to radilo na gramofonu i vracala se igla na ploci Hidjaz skala ili kako je mi zovemo "orijental" skala je zastupljena u nasoj narodnoj muzici ali ne bih mogao reci bilo da se radi o izvornoj narodnoj muzici ili o novokomponovanoj muzici. Ona je ravnopravno zastupljena sa ostalim skalama. Durska skala Molska - prirodni mol Molska - prirodni mol sa snizenim II stupnjem silazno Molska - harmonski mol i izvedene skale iz nje Orijental - izvedena od V stupnja "Neznam kako bih nazvao skala"- izvedena od IV stupnja Mislim da ipak u orijentalu su funkcije na 7 stupnju dominantna i na 4 stupnju subdominantna. Najlakse cemo to proveriti ako odsviramo pesmu i odpratimo je sa tri osnovna akorda.

Lakyjeva skola muzike

  • View
    364

  • Download
    70

Embed Size (px)

Text of Lakyjeva skola muzike

LAKYJEVA MALA INTERNET SKOLA MUZIKE Zbirka postova sa YUMIDI foruma. Uvod ili kako se sve u pocetku zakuvalo Kao i svim pocetnicima trebace ti vremena i dosta vezbanja. Prvo moras nauciti da hvatas akorde i njihova imena.Kasnije ces shvatiti i razumeti njihove funkcije u pesmi. U pocetku ne bi bilo lose da nabavis vec skinute pesme i da ih navezbas. Onda probaj sam da skidas pesme.Negde to zapisi kako si skinuo pa kad nabavis od nekoga original mozes da uporedis da li si dobro skinuo. I kao sto cevap rece najvaznije je da odredis intonaciju tj od kojeg akorda pesma krece.A akorda koji slede posle nama mnogo.Vremenom ces vec steci iskustvo i slusanjem pesme ces vec moci da odredis njenu harmoniju. Nemoj da se frustriras u pocetku ako ne mozes da skines pesmu tacno 100% .Samo vredno radi i napredak ce se pokazati. Dakle dobro slusaj pesmu i probaj da osetis gde u pesmi ide promena akorda i tu ubaci akorde. Jos jedan nacin skidanja pesme je da pevas melodiju i da onda sam trazis akorde za pratnju.Moze se desiti da ne pratis kao na originalu ali da muzicki bude ispravno.Nije lose i tako nauciti pa ces kasnije promeniti. Sada muzicari imaju olaksan posao oko skidanja pesama.Nekada se to radilo na gramofonu i vracala se igla na ploci

Hidjaz skala ili kako je mi zovemo "orijental" skala je zastupljena u nasoj narodnoj muzici ali ne bih mogao reci bilo da se radi o izvornoj narodnoj muzici ili o novokomponovanoj muzici. Ona je ravnopravno zastupljena sa ostalim skalama. Durska skala Molska - prirodni mol Molska - prirodni mol sa snizenim II stupnjem silazno Molska - harmonski mol i izvedene skale iz nje Orijental - izvedena od V stupnja "Neznam kako bih nazvao skala"- izvedena od IV stupnja Mislim da ipak u orijentalu su funkcije na 7 stupnju dominantna i na 4 stupnju subdominantna. Najlakse cemo to proveriti ako odsviramo pesmu i odpratimo je sa tri osnovna akorda.

Znas mislio sam onako kako je meni najlakse da shvatim skale a i kako se notno pise. Naprimer: A mol harmonski.Tonovi A H C D E F Gis A.T= Am,SD= Dm,D =Edur. I sad samo prebacim prvi tetrahord(A H C D) na drugu stranu i pravim lestvicu od tona E. E F Gis A H C D E i dobijam orijental lestvicu. Mnogo mi je lakse i preglednije da to radim a tako sam radio i sa dur i paralelnim mol lestvicama( znas ono formira se od VI stupnja itd...) E sad ni jedna ova lestvica nema predznak na pocetku. Sto se tice harmonije tu imamo Edur ,Dmol i najcesce Amol.Sad da li je Amol ovo ili ono ne znam ali lepse zvuci od Fdura.Znas i sam da se koristi u mnogim pesmama (Saban -Sanela,Kako si majko,...) A ovu lestvicu kojoj ne znam ime srecem u starim pesmama:Oj moja ruzo rumena,Oj javore javore,Volim majko siroticu.... Nju dobijam od VII stupnja orijental lestvice , u ovom slucaju od tona D D E F Gis A H C D Kao sto rekoh za mene je ovo "izvodjenje " lestvica jedne iz druge mnogo lakse i preglednije. Lestvice bez ijednog predznaka Dur C D E F G (A) H C> od Vi stupnja dobijam Mol prirodni A H C D E F (G) A > povisujem VII stupanj i dobijam Mol harmonski A H C D (E) F Gis A>od V stupnja dobijam Orijental E F Gis A H C D E > od VII stupnja dobijam "Bez imena" D E F Gis A H C D Lestvice sa jednim predznakom Dur G....................... A odavde pocinje.... E pa evo malo teorije 1 Osnovu od koje cemo poci cini lestvica.I to durska lestvica. A najjednostavnija je C dur lestvica.Tonovi te lestvice su CDEFGAHC Svaka lestvica dobija ime po prvom tonu. Mesto na kome se ton u lestvici nalazi zovemo STUPANJ.Stupnjeve obelezavamo brojevima ,rimskim (ako vam je lakse onda moze i arapskim ) I mozemo reci sledece: U Cdur lestvici na I stupnju nalazi se ton C,na II stupnju nalazi se ton D, na III stupnju nalazi se ton E, na IV stupnju nalazi se ton F, na V stupnju nalazi se ton G, na VI stupnju nalazi se ton A, na VII stupnju nalazi se ton H i na VIII stupnju nalazi se ton C.

Razmak izmedju SUSEDNIH tonova izrazava se u STEPENIMA. Postoje:polustepen,ceostepen,stepenipo,...(ovi su najcesci). Razmak izmedju tonova C i D je ceo stepen (moze se ubaciti ton izmedju njih- crna dirka). Razmak izmedju tonova E i F je polustepen(nemoze se ubaciti ton izmedju njih) U svakoj durskoj lestvici(pa i u nasoj Cdur lestvici) stepeni su rasporedjeni ovako: Izmedju III i IV stupnja i izmedju VII i VIII stupnja nalazi se polustepeni razmak, a izmedju svih ostalih je celostepeni razmak. Ovo je C dur lestvica CDEFGAHC zato sto pocinje od tona C i ima polustepene razmake izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII stupnja. Za sada toliko ako ima pitanja ili nejasnoca pitajte pa nastavljamo sutra.

Osnove muzicke teorije2 Videli smo dakle zasto se neka lestvica zove C dur (zasto C i zasto dur). To je osnovna lestvica i u njoj su sadrzana SLOVA svih tonova.Sta to znaci ? Znaci da ne postoji ni jedan ton koji se zove K ili L ili O ili P ili.... Samo sedam slova CDEFGH i posle jos dodatak B, dakle ukupno osam. U muzici (ovde mislim na zapadnu) postoji 12 tonova.To znaci da postoji i 12 lestvica. I evo kako cemo dobiti ostale lestvice. Krecemo od lestvice koju vec poznajemo, u ovom slucaju je to Cdur, i od njenog V stupnja redjamo tonove. C D E F (G) A H C odavde redjamo G A H C D E F G dakle zelimo da dobijemo G dur lestvicu. Prvi uslov a to je da lestvica pocijne od tona G je zadovoljen. Da vidimo drugi uslov? Trebaju nam polustepeni izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII. Izmedju III i IV stupnja , tj izmedju H I C imamo polustepen.Super Ali izmedju VII i VIII stupnja imamo ceo stepen F iG.Da zlo bude jos vece dobili smo polustepen izmedju VI i VII stupnja , tj izmedju E i F.A to definitivno nije DURSKA lestvica. Sta da radimo? Jednostavno povisimo VII stupanj tj to F za pola tona i dobijamo novi ton koji se zove Fis Sta smo dobili G A H C D E Fis G

Dobili smo lestvicu koja pocinje od tona G i ima polustepene razmake izmedju III i IV, tonovi H i C , i izmedju VII i VIII stupnja ,tonovi Fis i G. To je Gdur lestvica. Sad mozemo opet ko pacici da ponovimo Na I stupnju Gdur lestvice nalazi se ton G, na II stupnju ton A , na III stupnj ton H .......na VI stupnju ton E , na VII stupnju ton Fis i na VII stupnju ton G. Zaboravio sam da kazem a sigurnoste vec primetili svaka lestvica pocinje i zavrsava istim tonom. Pitanja ili nejasnoca... ima ...nema? Nastavljamo sutra.

Osnove muzicke teorije 3 Da bi nase majstorstvo pokazano prilikom pravljenja G dur lestvice bilo potpuno reci cemo i ovo. G dur lestvica ima povisen jedan ton ,to je ton F.Kada ga povisimo njegovo ime je Fis.U notama to povisenje obelezavamo ovim znakom #.Dakle kada govorimo kazemo Fis a kada pisemo note onda koristimo znak #.A kad pisemo za sebe ili nekom drugaru ili na forumu onda moze kako hoces Fis,FIS,F# svejedno je I sto se neko dobro setio to povisenje se pise na pocetku nota.Dakle na pocetku notnog teksta napises povisilicu # i ona vazi za celu pesmu.Dobra stvar. Gde se pisu (i brisu) povisilice i o notama nekom drugom prilikom A sad bi mogli da odradimo sledecu lestvicu. Ajmo pravila: Svaka lestvica ima IME i TIP.Ime dobija po pocetnom tonu a tip lestvice odredjuje raspored tonova unutar nje. Cdur znaci ,ime C a tip durska.G dur znaci ime G , a tip durska. Ma samo durske i radimo, za sada A sta ih cini da su durske: polustepeni razmak izmedju III i IV, i izmedju VII i VIII stupnja. C D E|F G A H|C G A H|C D E Fis|G A kako cemo sad dalje?Koristimo pravilo od juce.Od V stupnja lestvice koju znamo tj prethodne pocnemo da nizemo tonove ...pa cemo onda videti sta dalje . Na V stupnju G dur lestvice nalazi se ton D. I sva je prilika da cemo praviti D dur lestvicu. D E Fis G A H C D Ovde imamo istu situaciju kao i juce .Pocetni ton D -dobar, razmak izmedju III i IV

stupnja, Fis i G, pola stepena - odlicno ,razmak izmedju VII i VIII stupnja, C i D , ceo stepen - ne valja. Ali nismo mi "od juce".Samo povisimo VII stupanj, ton C, za pola tona i dobijemo ton Cis. A lestvica D E Fis G A H Cis D D dur lestvica, prava. A moze i pesmica: Na I stupnju D dur lestvice nalazi se ton D, na II stupnju se nalazi ton E , na III stupnj se nalazi ton Fis.................. Naravno vidimo da ima dva povisena tona Cis i Fis. Njih isto pisemo na pocetku notnog zapisa.Dve crne dirke na klavijaturi (Cis i Fis). Prosto ko pasulj.I neka neko kaze da je ovo tesko Ma sad slobodno napravite sledecu lestvicu. A to je A dur. Mala pomoc:imace tri povisena tona Fis , Cis i Gis.Pa onda pesmica..... Sta ? Ima jos i hrabrijih da naprave E dur. OK Cujemo se sutra.

C D E|F G A H|C G A H|C D E Fis|G A H Cis|D E Fis Gis|A E Fis Gis|A H Cis Dis|E H Cis Dis|E Fis Gis B|H - Ais Fis Gis B|H Cis Dis F|Fis - Ais + Eis

Osnove muzicke teorije 4 Gledajuci nacin na koji smo dobijali durske lestvice, imam utisak kao da ih je Svabo izmislio .Nemacka pedantnost i urednost, ma pogledajte samo: Durske lestvice C dur C D E F G A H C predznaci 0 G dur G A H C D E Fis G predznaci 1 Fis D dur D E Fis G A H Cis D predznaci 2 Fis CIs A dur A H Cis D E Fis Gis A predznaci 3 Fis CIs Gis E dur E Fis Gis A H Cis Dis E predznaci 4 Fis Cis Gis Dis

H dur H Cis Dis E Fis Gis Ais H predznaci 5 Fis Cis Gis Dis Ais Fis dur Fis Gis Ais H Cis Dis Eis Fis predznaci 6 Fis Cis Gis Dis Ais Eis Ma brate moj ovakvu pedantnost samo Svaba ima. Dobro mozda Nemci nisu ovo izmislili ali me sve podseca na njih.Bez brige bice reci i o drugima Ovo "predznaci" znaci da se pise na pocetku notnog teksta i da vazi stalno.E sad neko ce pitati "A sta ako ocu ja u toku pesme da povisim neki ton?" Moze slobodno , koji god hoces , samo mu dodaj nastavak "is" tj znak #. Ako povisim H dobijam His, ako povisim E dobijam Eis. A sta ako hocu da povisim vec poviseni ton naprimer Cis ili Fis? Pa lepo ti Svaba kaze dodaj samo "is" i dobices Cisis ili Fisis.I ne moras dva puta pisati ## nego neki znak kao "x". Lestvice koje slede su Cis dur ,Gis dur, Dis dur, Ais dur ..... Mozete probati da ih napravite. Ja o njima necu pisati jer se redje koriste a i bune se Francuzi jer i oni hoce nesto da kazu. Cujemo se sutra.

Ako pazljivo citas moras uociti i zapamtiti pravila.Da te podsetim radili smo samo DURSKE lestvice koje imaju POVISENE tonove. I tri pravila tu postoje 1 pocetni ton odredjuje ime lestvice to ti je lako. 2 moras da imas polustepene razmake izmedju III i IV , i VII i VIII stupnja i to vidim da ti je lako. 3 mozes ,za sada posto radimo lestvice sa povisilicama, samo da povisavas tonove.Dakle ako sta radis tonovi moraju ici na gore, znaci tonove povisujemo samo da bi zadovoljili pravilo.Znas da imamo 7 tonova (za sada) i njih sedam mozemo povisiti.Kada ih povisimo dodajemo nastavak "is" i dobijas Cis Dis Eis Fis Gis Ais His Sta je ovo u "stvarnom" zivotu. Cis je crna dirka izmedju C i D, Dis je crna dirka izmedju D i E, Eis je poviseno E tj ton F!!!, Fis je ........,Ais je crna dirka izmedju A i H, His je povisen ton H tj C!!!. Kao sto je vec neko rekao to su ENHARMONSKI tonovi, isto zvuce a razlicito se pisu. Prihvati to da jedan ton moze imati vise imena a sve u zavisnosti od toga sta predstavlja. Evo ti primer: Cis,Hisis,Des jedan ton a tri imena. Kao i u fudbalu ,fudbaler ima svoje ime a trener mu odredjuje na kom mestu ce da igra ,bek , half ,centarfor ,krilo,...rezerva I sad ako treba jos jednom da se povise dodas jos jednom "is" Cisis Disis Eisis Fisis Gisis Aisis Hisis Sta su ovi tonovi u "stvarnom" zivotu. Cisis je ton D, Disis je ton E , Eisis je Ton Fis .....

Na prvu loptu sve to izgleda malo zbunjujuce ali ima svoju svrhu. Evo ti primer :Pesma je u Aduru i ides onaj cuveni prelaz E Fis Gis A zasto ne moze E Fis As A Pazi kada sviras isto je ali u teoriji nije.Znas da A dur ima na pocetku notnog teksta 3 # povislice na Cis ,Fis,i Gis.Dakle vec je ton G povisen i sto bi ga ti usred pesme snizavao.Druga stvar nigde nisam video da na pocetku stoje 2 povisilice i 1 snizilica Znaci ne treba i ne sme se mesati "babe i zabe" tj povisilice i snizilice.Kasnije cemo videti jos jedan dobar razlog zasto je to tako.

Osnove muzicke teorije 5 Izveli smo 7 durskih lestvica i videli u cemu se razlikuju.To je bilo potrebno da bi smo shvatili nacin na koji one nastaju. Neko moze da pita i ovo:Da li mozemo direktno da dodjemo do neke lestvice postujuci pravila? Da, mozemo. E dur lestvica Krenem od tona E koji mi je I stupanj,sad pravim celostepeni razmak, E-F je polustepeni , moram F povisiti za pola i dobijam E-Fis kao celostepeni, dakle Fis mi je sada II stupanj. Od Fis pravim celostepeni razmak, Fis-G je polustepeni, moram povisiti G za pola ,i dobijam Fis-Gis, dakle Gis mi je III stupanj. Od Gis trazim pola stepena jer mi izmedju III i IV stupnja treba polustepeni razmak, a to je Gis-A. A mi je IV stupanj itd................. E sad jedan mali trik U svakoj lestvici moramo imati sva slova koja imenuju tonove, tj svih 7 tonova alfabeta (posle cemo dodati i B).Ako samo jedan fali lestvica nije pravilno napisana. Evo primera H Cis Dis E Fis Gis Ais H Evi jos jedna Cis Dis Eis Fis Gis Ais His Cis Zato ne moze da se pise naprimer ovako E Fis As A H Des D E jer nam fale slova G i C A sad pogledajte sta je ovo Eis Fisis Gisis Ais His Cisis Disis Eis Ovo je Eis dur lestvica i ona ima 13 povisilica

Kada je odsvirate videcete da je to obicna F dur lestvica. E sad se tu mesaju Francuzi.Nisam siguran da su bas Francuzi ali znam da su se oni stalno kacili sa Nemcima , a i F je auto oznaka za Francusku Ma dobro ne moraju biti Francuzi ali su mi nesto sumljivi E sta je sad tu problem. Ako probamo od tona F da pravimo lestvicu i krenemo I-II, F-G, ceostepen OK II-III, G-A, ceostepen OK III-IV, A-H ,ceostepen a treba nam polastepena I sta sad? A ne smemo da diramo ,a H moramo da SMANJIMO. Tako dolazimo do drugog nacina za pravljenje DURSKIH lestvica i to SNIZAVANJEM tonova. Pravila 1 pocetni ton odredjuje ime lestvice 2 polustepeni razmaci su izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII stupnja 3 svaki snizeni ton dobija nastavak "es" i notnu oznaku za snizavanje "b" Idemo C dur C D E F G A H C od IV stupnja poznate lestvice pravimo novu FGAHCDEF Pocetni ton je F, super.Razmak izmedju VII i VIII stupnja, tj izmedju E i F je pola stepena, odlicno.Razmak izmedju III i IV stupnja, tj izmedju A i H je ceo stepen a treba nam pola, nema problema sad cemo to da napravimo.Snizimo ton H i dobijemo ton Hes.Bravo majstore F G A Hes C D E F E onda neko (ma mora da su Francuzi ili mozda Englezi) kaze :Ne moze! Sto? Lestvica ti je dobra sve je super samo Hes ce da se zove B. Ma ko jeBe.Pardon ko je B Ima da se tako zove i gotovo. Dobro da se ne svadjamo neka bude B FGABCDEF jel sad dobro? ODLICNO Na ovom mestu moram da kazem i ovo. Amerikanci kad su videli ove zajebancije oni su odmah ubacili B u notni alfabet umesto H ,pa su dobili Cdur lestvica USA C D E F G A B C A i lakse se uce poredjas ih ko u skoli ili ko vitamine ABCDEFG Tako da ako koristite americke note kod njih NE POSTOJI "H",ako pise B to znaci H. A kako oznacavaju ovo nase B? Jednostavno ga snizavaju po pravilima i ono glasi Bes ili "Bb".

F dur lestvica USA F G A Bb C D E F Ajde nekako prezvacite ovo pa se cujemo sutra.

Osnove muzicke teorije 6 Dobili smo, uz malo muke , F dur lestvicu. FGABCDEF I sad bi mogla pesmica (nije odavno bila ) Na I stupnju F dur lestvice nalazi se ton F, na II stupnju se nalazi ton G, na III stupnju se nakazi ton A , na IV stupnju se nalazi ton B, na V stupnju se nalazi ton C, na VI stupnju se nalazi ton D ,na VII stupnju se nalazi ton E i na VIII stupnju se nalazi ton F.Uf Ova lestvica kao sto smo videli ima jednu snizilicu,koja se pise na pocetku , i koja snizava ton H u B . Novu lestvicu pravimo od IV stupnja poznate lestvice, a to je od cuvenog B.Dakle dobijamo B dur lestvicu. BCDEFGAB Pocetni ton B, to je OK.Polustepeni razmak izmedju VII i VIII stupnja tj izmedju A i B, i to je OK.I problem jer imam celostepeni razmak izmedju III i IV stupnja, tj izmedju D i E.Problem resavam tako sto snizim IV stupanj i dodam nastavak "es" Pa dobijam B C D Ees F G A B Jel valja? Super , odlicno,ne valja. Sta sad ne valja? Ma glupo je da se ton zove Ees , ko da imas govornu manu Pa kako da ga zovem? Prosto Es Dobro , evo F dur lestvice koja ima dve snizilice i dva snizena tona, B i Es B C D Es F G A B Dobro je care , a pesmica? Na I stupnju B dur ___ ___ _ ___ ______ _ __ _ ____ ___ Ne cujem nista. Pa pevam u sebi Sledecu lestvicu radimo od prethodne i to od njenog IV stupnja tj od tona Es.Dakle

pravimo Es dur lestvicu. Es F G A B C D Es Prvi Es ,OK.D-Es, VII-VIII pola tona, OK. III-IV ,G-A ceo ton , treba A sniziti. Snizavam A i ....cekam....gledam...kontam. Snizavam A i ono postaje Aes, nema ponavljanja slova, nema mucanja ...jel moze? Jok. Pa sto sad ne moze? Eto tako. Nece biti Aes nego As. E je*o ja ovo pravilo. Svabo je bio majka. Ako me jos jednom predjes batalicu ja ovu teoriju. Evo ti Es dur lestvica Es F G As B C D Es Tri snizilice, tri snizena tona ,B ,Es i As. A pesmica ? Ma pevaj je ti sam ja odo.......... Daj mi jedno hladno.....da se malo smirim ....ne treba casa.....

Osnove muzicke teorije 7 Nastavicemo tamo gde smo stali. Poslednja lestvica koju smo uradili je Es dur Es F G As B C D Es Novu lestvicu cemo dobiti od IV stupnja prethodne tj od tona As As B C D Es F G As Razmak izmedju VII i VIII stupnja tj izmedju D i Es je poluton, OK. Razmak Izmedju III i IV stupnja tj izmedju C iD je ceo stepen, znaci moramo sniziti D. Snizavamo D i dobijamo Des. Konacno po pravilu. As dur lestvica As B C Des Es F G As Cetiri snizena tona B, Es , As, Des Sledecu lestvicu trazimo od tona Des, probajte sami i trebalo bi da dobijete Des dur Des Es F Ges As B C Des Pet snizenih tonova B, Es, As, Des, Ges Ges dur Ges As B Ces Des Es F Ges

Sest sbizenih tonova B, Es, As, Des, Ges, Ces I na kraju poslednja lestvica koju cemo uraditi, sad cu malo i ja Krecemo od IV stupnja poslednje lestvice tj od tona Ces Ces Des Es F Ges As B Ces Razmak izmedju VII i VIII stupnja , tj izmedju B i Ces je pola stepena, OK. Razmak izmedju III i IV stupnja , tj izmedju Es i F je ceo stepen.Znaci moramo sniziti F.Dobijamo Fes Ces dur lestvica Ces Des Es Fes Ges As B Ces Sedam snizenih tonova. Necemo vise raditi nove lestvice jer su ove dovoljne.A zasto su dovoljne videcemo u novoj lekciji. Ponovite sad sve durske lestvice Povisene G, D, A, E, H, Fis, Cis Snizene F, B, Es, As, Des, Ges, Ces

Osnove muzicke teorije 8 Do sada smo naucili durske lestvice. Pocetni ton u lestvici daje ime lestvice. Za durske lestvice je karakteristicno da imaju polustepeni razmak izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII stupnja. Stupanj je mesto na kome se ton nalazi u lestvici. Videli smo da se one mogu dobiti povisavanjem i snizavanjem tonova. Osnovna lestvica je C dur lestvica. Povisene lestvice su G1, D2, A3, E4, H5, Fis6, Cis7 brojevi oznacavaju broj povisenih tonova Snizene lestvice F1, B2, Es3, As4, Des5, Ges6, Ces7 brojevi oznacavaju broj snizenih tonova Naravno da postoje lestvice koje imaju i vise od 7 snizenih ili povisenih tonova , ali ove koje smo da sada naucili su sasvim dovoljne i najcesce se koriste. Primeri Lestvica Gis dur ima 8 povisenih tonova a lestvica As dur ima 4 snizena tona.Dakle koristicemo As dur lestvicu jer ima manje PREDZNAKA (povisilica ili snizilica) i samim tim je preglednija. Da ponovimo da su Gis i As dur ENHARMONSKE lestvice tj isto zvuce kad se odsviraju ali se razlicito pisu. Evo jos primera H dur sa 5 povisillica umesto Ces dura sa 7 snizilica.Fis i Ges dur imaju po 6 predznaka i tu se obicno koristi Fis dur.

I da ponovimo jos jednom kako kontrolisemo da li smo dobro napisali lestvicu. Svaka lestvica sa povisilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu. Dakle mora imati C,D,E,F,G,A,H primer E dur E Fis Gis A H Cis Dis E Svaka lestvica sa snizilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu. Dakle mora imati C,D,E,F,G,A,B!!!! (ovo za B smo ranije objasnili) primer As dur As B C Des Es F G As Zavrsili smo sa durskim lestvicama. Lestvice su veoma vazne i one predstavljaju osnovu iz koje pravimo melodiju i harmoniju. USA Dodatak U Americi se stupnjevi obelezavaju arapskim slovima.Tako ce oni reci "Na 1 stupnju C dur lestvice je ton C, na 2 stupnju je ton D i ...." Amerikanci rimske brojeve, koje smo mi koristili za stupnjeve, koriste za nesto drugo. Usa stupanj = degree stepen = step polu-stepen = half-step ceo-stepen = whole-step lestvica, skala = scale toh H = B ton B = Bb Ponovite durske lestvice i cujemo se uskoro.

Osnove muzicke teorije 9 Rekli smo vec da se mesto, na kome se nalazi ton u lestvici, zove STUPANJ .Stupnjeve smo obelezavali rimskim brojevima, a u Americi ih obelezavaju arapskim brojevima. Naprimer A dur lestvica A H Cis D E Fis Gis A I II III IV V VI VII VIII 12345678 I naravno sledi pesmica:Na prvom stupnju A dur lestvice nalazi se ton A, na drugom stupnju nalazi se ton H na trecem stupnju nalazi se ton Cis.... Ali tu nije kraj maltretiranju Lestvicni stupnjevi imaju i svoja posebna imena i to latinska Tako se prvi stupanj, osim sto ga zovemo normalno "prvi stupanj" Da se ja pitam lepse bi bilo Tonka Sta mu sad to dodje?

zove i TONIKA.

Pa ovako u A dur lestvici na prvom stupnju je ton A, dakle u A dur lestvici TONIKA je ton A. Evo i imena ostalih lestvicnih stupnjeva. II Supertonika III Gornja Medianta IV Subdominanta V Dominanta VI Donja Medianta VII Vodjica (tipicno latinsko ime ) Sta je tu je, pokusajte ovo da naucite.I evo jedna mala pomoc.Najvazniji su ovi "pravi" Latinci :Tonika ,Dominanta i Subdominanta. E sad kad smo ovako fini sad ne ide pesmica vec recitacija. U A dur lestvici Tonika je ton A, Subdominanta je ton D, Dominanta je ton E i na kraju vodjica je ton Gis. Probajte ,bar ovi koji do sada nisu ugasili racunar , da ponovite sve durske lestvice i da odredite koji tonovi u tim lestvicama predstavljaju Toniku ,Subdominantu, Dominantu i vodjicu. Za one najhrabrije nastavak sledi. PS Kao sto horor filmovi imaju svoje nastavke tako ce i ovo da se nastavi

*Ovo je odgovor jednom kolegi na njegovo pitanje oko transponovanja. Evo Iko za tebe jedna melodija u C duru. E E F G |G F E D |C C D E |E D D | Ako si pazljivo proucio dosadasnje lekcije, ne bi trebalo da bude problema da ovu melodiju transponujes u bilo koji durski tonalitet. Evo i male pomoci.Umesto tonova napisi stupnjeve na kojima se ovi tonovi nalaze. Dakle u C dur lestvici to izgleda ovako C1 D2 E3 F4 G5 A6 H7 C8 Sada ce nasa melodija izgledati ovako. 3 3 4 5 |5 4 3 2 |1 1 2 3 |3 2 2 | Ako zelis neki drugi tonalitet naprimer A dur moras prvo odrediti stupnjeve u A duru a oni su: A1 H2 Cis3 D4 E5 Fis6 Gis7 A8 Tako da melodija u A duru izgleda ovako Cis Cis D E |E D Cis H |A A H Cis |Cis H H | Prosto zar ne Sad ti probaj da napravis transpoziciju za bilo koji tonalitet.

Osnove muzicke teorije 10 I deo Dosli smo i do najkomplikovanije ali ujedno i jedne od najbitnijih stavari a to su INTERVALI. Ranije smo rekli da je STUPANJ mesto u lestvici na kome se nalazi ton.Rekli smo i da je STEPEN razmak izmedju bilo koja dva SUSEDNA tona u lestvici. INTERVAL je razmak izmedju BILO KOJA dva tona u lestvici. Kako to sad izgleda? Intervali imaju svoja imena a to su,(opet latinska ) : 1 PRIMA 2 SEKUNDA 3 TERCA 4 KVARTA 5 KVINTA 6 SEKSTA 7 SEPTIMA 8 OKTAVA Brojevi ispred imaju vaznu ulogu i bice nam od velike pomoci u ucenju. Dakle idemo redom. Interval PRIMA je interval izmedju dva tona istog ALFABETA. U nasem slucaju to je C-C. Pitate se kakav je to interval izmedju istih tonova?U nasem slucaju su u pitanju isti tonovi ali obratite paznju na rec ALFABETA tj moraju poticati od istih slova.Neka vas ovo ne zbunjuje objasnicemo to kasnije. Zapamtite 1 PRIMA i neka vas ovo 1 podseti da mozete imati samo jedno slovo. Sta su jos PRIME u nasoj C dur lestvici? D-D , E-E, F-F....... Sledeci interval je 2 SEKUNDA. U nasoj lestvici to je C-D.Vidimo da su to dva susedna tona i dva susedna alfabeta.Znaci izmedju slova C i D ne mozemo ubaciti ni jedno slovo. Naravno imamo jos SEKUNDA kao sto su D-E, E-F, F-G........ Da vas jos jednom podsetim sta smo rekli kod pravljenja lestvica. Svaka lestvica mora sadrzavati tonove alfabeta i to sve tonove i to tonove po redu. Dakle bez obzira sto se neki ton zove Fis on u sebi sadrzi slovo "F". Tonovi muzickog alfabeta su C D E F G A H i oni moraju biti sadrzani u lestvici.Naravno da smo objasnili izuzetak kad H prelazi u B. I rekli smo da su Amerikanci to resili bolje pa su njihovi tonovi muzickog alfabeta C D E F G A B. Interval TERCA nastaje kada mozemo izbrojati 3 tona.Naravno interval cine krajnji tonovi prvi i treci. Evo kako to izgleda.Uzmimo ton C i izbrojmo 3 tona C ,D i E.Kao sto vidimo imamo 3 tona a interval TERCU cine tonovi C-E. Evo i drugih TERCI D, E i F terca je D-F E, F i G terca je E-G

F, G i A terca je F-A ...................... Interval KVARTU cemo dobiti ako izbrojimo 4 tona a naravno sam interval cine prvi i cetvrti ton. C, D, E i F kvarta je C-F D, E, F i G kvarta je D-G Ovde cemo da zastanemo.Ko hoce neka pokusa sam da formira i druge intervale.Najvaznije je da se ovo polako i natenane "sazvace".

Osnove muzicke teorije 10 II deo 5 KVINTA je interval i zmedju 5 tonova.Dakle moramo izbrojati 5 tonova a prvi i peti cine interval KVINTU. C, D, E, F, G kvinta je C-G D, E, F, G, A kvinta je D-A E, F, G, A, H kvinta je E-H ................. 6 SEKSTA je interval izmedju 6 tonova C, D, E, F, G, A seksta je C-A D, E, F, G, A, H seksta je D-H E, F, G, A, H, C seksta je E-C ................. 7 SEPTIMA je interval izmedju 7 tonova C, D, E, F, G, A, H septima je C-H D, E, F, G, A, H, C septima je D-C E, F, G, A, H, C, D septima je E-D ............................... 8 OKTAVA je interval izmedju 8 tonova C, D, E, F, G, A, H, C oktava je C-C D, E, F, G, A, H, C, D oktava je D-D .............................. Znam sta hocete da pitate. Posto je ovo tekst a ne notni papir moram dati objasnjenje.U notama se lepo vidi koji je ton visi a koji nizi.Kada pisem tekst onda vas sigurno zbunjuje da je naprimer C-C interval prima, a posle kazem da je C-C interval oktava. Pa u pravu ste. Postoji nacin da se ova zabuna izbegne i to tako sto se pored imena tona stavlja broj koji oznacava kojoj oktavi pripada,tj gde se na klavijaturi ili klaviru nalazi pomenuti ton. Taj nacin zahteva pisanje malih brojeva pored tona ali mi je to jako nezgodno da

uradim na kompjuteru i jos zahteva neka pravila itd.... Da se mi ovde ne bi previse zajebavali , u nasem daljem radu koristicemo tri oktave.Prvu cemo obelezavati sa brojem 1.Tonove druge ,vise ,oktave sa brojem 2.A verovali ili ne tonove trece najvise oktave cemo obelezavati sa brojem 3. Ovo su tonovi,poredjani od najnizeg ka najvisem, koje cemo koristiti u daljem maltretiranju. C1 D1 E1 F1 G1 A1 H1 C2 D2 E2 F2 G2 A2 H2 C3 D3 E3 F3 G3 A3 H3 C4 Evo sad kako bi to izgledalo normalno( cuj normalno ,sta je ovde normalno Naprimer Interval PRIMA je C1-C1, D1-D1,.... SEKUNDA je naprimer C1-D1, D1-E1,....H1-C2, C2-D2,..... TERCA je naprimer ........C2-E2, D2-F2,.....H2-D3,.... KVARTA C1-F1.....A2-D3..... KVINTA ..........E2-H2, F2-C3...... SEKSTA .....E1-C2... SEPTIMA .....D2-C3.... OKTAVA C1-C2....G2-G3.... Nadam se da je sad sve jasnije. Najprostije je da sebi napisete ove tonove C1 D1 E1 F1 G1 A1 H1 C2 D2 E2 F2 G2 A2 H2 C3 D3 E3 F3 G3 A3 H3 C4 i da lepo brojite unapred i tako mozete da odredite bilo koji interval. Moram reci da su ovi intervali koje smo dosad pravili bili INTERVALI NA VISE.Sto znaci da je drugi ton intervala bio visi od prvog ili ako vam je zgodnije prvi je bio nizi od drugog. Svestan cinjenice, da cu izgubiti na popularnosti kod mnogih clanova foruma , moram reci i ovo. Intervali se mogu posmatrati i NA NIZE.Sto znaci da je prvi ton posmatranog intervala sada nizi od drugog. Kako sad ovo da prezivite Lako, Laky je tu bez brige .Evo recepta. 1 Prepisite na papir ponovo tonove tri oktave koje koristimo za ovo jelo. C1 D1 E1 F1 G1 A1 H1 C2 D2 E2 F2 G2 A2 H2 C3 D3 E3 F3 G3 A3 H3 C4 2 Uzmite flasu zestokog pica ili gajbu piva 3 Krenite unazad, znaci sa desna u levo, i isto pravite intervale. Evo na primer nekih intervala koje mozete dobiti. PRIME su uvek iste.(Ostala si uvjek ista) SEKUNDE D1-C1,...G2-F2,....C3-H2.... TERCE E1-C1,...D2-H1,....A3-F3.... Ajde probajte sad vi ostale sami. PS Dobro uocite razliku kada pravite interval NA VISE i kada pravite interval NA NIZE PSS Ono pice sto sam napisao pod brojem 2 sluzi vam da pocastite goste kad' vam dodju u posetu. )

Osnove muzicke teorije 10 III deo Rekli smo da intervale mozemo posmatrati UZLAZNO (na vise) i SILAZNO (na nize). Druga podela intervala je prema velicini. Prema VELICINI intervali mogu biti JEDNOSTAVNI 1 Prima, 2 Sekunda, 3 Terca, 4 Kvarta, 5 Kvinta, 6 Seksta, 7 Septima, 8 Oktava SLOZENI intervali su veci od oktave i mogu se posmatrati kao zbir oktave i prostog intervala. Evo kako to izgleda 9 NONA je interval izmedju 9 tonova.Dakle moramo izbrojati 9 tonova a prvi i deveti cine NONU. Naprimer C1 i D2 cine NONU, C1-D2. A mozemo i ovako C1-C2 je OKTAVA a C2-D2 je sekunda, znaci OKTAVA + SEKUNDA = NONA Ja cu sada samo nabrojati SLOZENE intervale a koga interesuje neka se potrudi da to malo prouci. I jos da kazem svako ko zeli da svira Jazz ili Blues ili pak Ciganiju ovo mora OBAVEZNO znati. 10 DECIMA interval izmedju 10 tonova, takodje i OKTAVA + TERCA = DECIMA 11 UNDECIMA 11 tonova, OKTAVA + KVARTA 12 DUODECIMA ...... 13 TERCDECIMA 14 KVARTDECIMA 15 KVINTDECIMA I nema vise Postoji i podela na KONSONANTNE i DISONANTNE intervale , ali o tome necemo nista pricati tek toliko da znate. A za kraj ono najteze. Najvaznija podela intervala je prema VRSTI. Sta je sad pa to? Ako uporedimo dva intervala C-D i interval E-F, videcemo da su oba intervala SEKUNDE.Ali se razlikuju jer je prvi interval sacinjen od celog tona a drugi je sacinjen od polu-tona. C-D = C-Cis i Cis-D ,ceo ton(dva polu-tona) E-F = E-F ,jedan polu-ton Evo jos jedan primer Intervali C-E i E-G su TERCE ali se razlikuju ,ne pripadaju istoj vrsti terci. C-E = C-Cis + Cis-D + D-Dis +Dis-E ,imamo 4 polu-stepena E-G = E-F + F-Fis + Fis-G , imamo 3 polu-stepena

Pa kako cemo ih sad zvati? Intervali prema VRSTI mogu biti CISTI VELIKI i MALI UMANJENI i PREKOMERNI Nasi primeri bi u ovom slucaju bili Interval C1-D1 je :prost, uzlazni , velika sekunda Interval E1-F1 je :prost, uzlazni , mala sekunda Interval C1-E1 je :.... , velika terca Interval E1-G1 je :............ , Mala terca Kako je sve ovo poprilicno zbunjujuce i kako postoji druga laksa podela koju koriste Amerikanci o ovome cemo nastaviti nekom drugom prilikom. GOTOVOOOOOOOOOOOO MEMA VISEEEEEEEEEEEEEEEE Jos jednom savet za kraj.Ne bi bilo lose da krenete od prve lekcije i polako da ucite.Bez zurbe i bez velikih obaveza , ako nesto nije jasno slobodno pitajte.Treba da naucite desetak pravila i malo stranih izraza a sve u svemi nije to bas tako komplikovano.I opet cu ponoviti ovo sto smo do sada radili je tek jedan mali sitni delic muzicke teorije.Ulozeni trud ce vam se sigurno visestruko vratiti. Pozdrav do narednih lekcija , Laky Na kraju ,poklon za sve. Najveca tajna u ucenju TEORIJE MUZIKE Ovo vam je pravilo nad pravilima. UVEK MORATE IMATI SVA SLOVA MUZICKOG ALFABETA I TO SLOVA POREDJANA REDOM Sta to znaci? Morate imati C D E F G A H ili D E F G A H C ili .....G A H C D E F ..... a ako idete na dole onda C H A G F E D ili H A G F E D C ili .....F E D C H A G ..... Kada pravite lestvice ,kada trazite intervale bilo sta da radite. primer Hdur lestvica H Cis Dis E Fis Gis Ais H Ne mozete imati C D Dis F .... nedostaje slovo E ili A H Cis D E Ges... nedostaje slovo F Rekli smo vec da se u Americi umesto slova H koristi slovo B pa imamo C D E F G A B ili ako hocemo od slova A A B C D E F G sto cini pocetak abecede i sto znaci SVAKI KLINAC U PRVOM RAZREDU KOJI JE NAUCIO POCETAK ABECEDE MOZE DA NAUCI TEORIJU MUZIKE , PA ZASTO TO ONDA NE BI MOGLI I MI

Osnove muzicke teorije 11 Stigli smo i do "lepse polovine" muzike a to su MOLSKE lestvice. Sa do sada stecenim znanjem bice nam mnogo lakse da naucimo MOLSKE lestvice. Rekli smo da nam je za proucavanje muzike osnova i pocetak durska lestvica i to C dur CDEFGAHC E sad, ako od VI stupnja durske lestvice redjamo tonove dobicemo novu lestvicu. Dakle VI stupanj u C dur lestvici je ton A i od njega redjamo tonove i dobijamo AHCDEFGA To je PRIRODNA A mol lestvica. Prosto da ne moze biti prostije.Uzmemo bilo koju dursku lestvicu i od njenog VI stupnja redjamo tonove i dobicemo PRIRODNU MOLSKU lestvicu. Evo jos nekih primera G dur G A H C D E Fis G , krenemo od VI stupnaj tj od tona E i dobijemo E mol E Fis G A H C D E naravno radi se o E mol prirodnoj lestvici D dur D E Fis G A H Cis D , VI stupanj je ton H pa dobijamo H mol H Cis D E Fis G A H ........... F dur F G A B C D E F , VI stupanj je ton D i dobijamo D mol D E F G A B C D B dur B C D Es F G A B , VI stupanj je ton G i dobijamo G mol G A B C D Es F G .............. Ono sto mozemo primetiti je da se radi o istim tonovima i durske i molske lestvice.Znaci i da su predznaci tj povisilice i snizilice iste.Tako naprimer G dur i E mol imaju jednu povisilicu. B dur i G mol imaju dve snizilice itd. Znaci ako na pocetku notnog teksta stoji odredjen broj povisilica ili snizilica znamo odmah o kojim tonalitetima je rec. A kako znamo da li je dur ili mol? Pa vidimo na osnovu melodije ,harmonije i sl. To je prvi i najjednostavniji nacin da dobijemo MOLSKU lestvicu. Postoji i drugi nacin. Ako pogledamo jednu molsku lestvicu AHCDEFGA primeticemo da se polu-tonovi nalaze izmedju II i III stupnja ,tonovi H-C, i izmedju V i VI stupnja tonovi E-F. Dakle za MOLSKE lestvice je karakteristicno da imaju polu-stepene izmedju II i III stupnja i izmedju V i VI stupnja Ako to znamo mozemo uzeti bilo koju dursku lestvicu i snizavati ili povisavati tonove da bi dobili takav raspored polutonova. Na primer

C dur C D E F G A H C kao sto znamo polutonovi su izmedju III i IV stupnja E-F i izmedju VII i VIII stupnja HC Da bi dobili poluton izmedju II i III stupnja snizicemo ton E i dobiti Es. Da bi dobili poluton izmedju V i VI stupnja snizicemo ton A i dobiti ton As. Da nam NE BI OSTAO poluton izmedju VII i VIII stupnja snizicemo ton H i dobiti ton B Tako da imamo C D Es F G As B C prirodna C mol lestvica Pokusajte i sa ostalim lestvicama. Treci nacin da sagledamo MOLSKE lestvice je da ih sistematizujemo kao i durske. Kako? Pocecemo od "osnovne" molske lestvice ,prirodne A mol lestvice AHCDEFGA To je lestvica koja nema ni jedan predznak (povisilicu ili snizilicu) Krenucemo od njenog V stupnja ,od tona E EFGAHCDE vidimo da nam fali polu-stepen izmedju II i III stupnja i povisujemo ton F, pa dobijamo E Fis G A H C D E , E mol 1 povisilica ,ton Fis OK Idemo dalje V stupanj E mol lestvice je ton H ,pa trazimo H mol H C D E Fis G A H Fali nam polu-stepen izmedju II i III stupnja ,pa povisujemo ton C i dobijamo H Cis D E Fis G A H i dobijamo H mol sa 2 povisilice Fis i Cis i tako dalje kao sto smo dobijali i u durskim lestvicama Probajte sami pa se cujemo

Osnove muzicke teorije 12 Postoje tri vrste MOLSKIH lestvica. PRIRODNA HARMONSKA MELODIJSKA Rekli smo da svaka PRIRODNA molska lestvica ima svoju PARALELNU dursku lestvicu tj. lestvicu od koje je nastala (koja ima iste tonove). Takodje smo rekli da PARALELNE lestvice imaju isti broj predznaka. Naprimer Fdur i Dmol imaju 1 snizilicu, Adur i Fis mol imaju 3 povisilice itd... E sad dobra stvar je sto sve molske lestvice imaju isti broj predznaka kao i prirodna molska lestvica. Naprimer Amol prirodna, harmonska i melodijska lestvica nemaju predznake Hmol prirodna, harmonska i melodijska lestvica imaju 2 povisilice Cmol prirodna, harmonska i melodijska lestvica imaju 3 snizilice

itd... E sad dolazi i losa stvar .Niste valjda mislili da ce sve lako ici. Ja uporno pricam o osobinama HARMONSKE i MELODIJSKE lestvice a jos ih nismo ni radili. Evo zasto. Hocu odmah u startu da naucite da posmatrate MOLSKE lestvice kao jednu grupu lestvica.Zato sto sam MOL tj molske lestvice imaju svoju osobenost, svoju boju ili vec zovite to kako hocete .Kao sto i DURSKE lestvice imaju svoju osobenost ,svoju boju i sl... Mozda ste vec culi onu staru frazu, dur zvuci veselo , dok je mol tuzan tako posmatrati ali je bitno da zapamtite da su svi MOLOVI "tuzni". .Mozemo i

A evo kako to izgleda. HARMONSKA molska lestvica u odnosu na prirodnu molsku ima povisen VII stupanj za pola stepena. AHCDEFGA dobijamo A H C D E F Gis A Harmonska molska lestvica (Harmonski mol) Vidimo da HARMONSKI mol ima polu-stepen izmedju VII i VIII stupnja ali i jednu osobenost u odnosu na druge lestvice a to je STEPEN-IPO razmak izmedju VI i VII stupnja tj. izmedju tonova F i Gis. Dakle HARMONSKI mol dobijamo povisavanjem VII stupnja PRIRODNOG mola. NE MOZE ovako A H C D E F As A!!!!! A znamo i zasto fali slovo G. HARMONSKA Dmol lestvica D E F G A B C D povisujemo VII stupanj tj. ton C pa dobijamo D E F G A H Cis D A sad jedan primer u kome se mesaju Evropa i Amerika HARMONSKA Cmol lestvica C D Es F G As B C povisujemo VII stupanj tj ton B pa dobijamo C D Es F G As H C harmonska Cmol lestvica. Kao sto vidite ovo je bilo Evropski imali smo B pa H. Zapamtite NIKAD ne mozete imati u lestvici B i H ,ili jedno ili drugo. Americki bi bilo C D Es F G As Bb C pa povisujemo Bb i dobijamo C D Es F G As B C Harmonski mol Zapamtite ovo. Uskoro cemo malo vise objasniti razlike izmedju americkog i evropskog pisanja.Nije na odmet znati. Da zakljucimo. HARMONSKU molsku lestvicu dobijamo tako sto povisimo VII stupanj PRIRODNE molske lestvice.

Na pocetku notnog teksta to povisenje SE NE PISE.Ono se pise ispred svakog tona u notnom tekstu. Uzmimo na primer Dmol harmonsku lestvicu. D E F G A B Cis D Na pocetku notnog teksta stoji 1 snizilica za ton B. Ton Cis u notnom tekstu svaki put (tj u svakom taktu) mora biti naznacen. I ovo zapamtite postoje samo povisilice ili samo snizilice. NE POSTOJE lestvice koje imaju (na pocetku) i povisilice i snizilice. Ovo na kraju sto sam vas mao davio je za one koji citaju note, cisto da znaju .

Cujemo se uskoro. Provezbajte i naucite HARMONSKE molske lestvice.One se cesto srecu u starogradskim pesmama i romansama a za divno cudo u zadnjih par godina mnogi (zenski) hitovi koje cujemo na "GRANDU" su pisani sa HARMONSKIM molom. Pored ovoga HARMONSKI mol ce nam pomoci da dobijemo jednu "novu" lestvicu. A ako ne znate tu "novu" lestvicu zaboravite Sabana Saulica i narodnu muziku.

Osnove muzicke teorije 13 Rekli smo da postoje tri vrste molskih lestvica Prirodna ,Harmonska i Melodijska Na melodijskoj lestvici se necemo zadrzavati samo cemo je napomenuti. Dakle imamo A mol Prirodna A H C D E F G A Harmonska A H C D E F Gis A E sad melodijska ide ovako A H C D E Fis Gis A i to UZLAZNO tj navise a kad ide SILAZNO tj nanize onda se lestvica svira kao i prirodna AGFEDCHA Znaci MELODIJSKA molska lestvica se svira ovako A H C D E Fis GIs A pa na dole A G F E D C H A Necu vas sad daviti i objasnjavati zasto je to tako.Jednostavno naucite i prihvatite.

Evo jednog mog "recepta". Uzmite na primer kad ide prelaz od Edura do Amola , tada se svira prelaz E Fis Gis A. Vidimo da taj prelaz ide na vise. A kada sviramao prelaz iz Amola na nize onda cesto imamo A G F E. U svakom slucaju ja MELODIJSKI mol tako najlakse pamtim. Durske i molske lestvice su osnovne lestvice u muzici. Sve ostale lestvice se "izvode " iz njih i posmatraju u odnosu na njih. Tako smo dosli i do lestvice koju u zargonu zovemo "Orijental". Ovu lestvicu cemo dobiti pomocu HARMONSKOG mola i krenucemo od njegovog V

stupnja. Uzmimo naprimer Amol harmonski A H C D E F Gis A i sad krecemo od njegovog V stupnja tj. od tona E i dobijamo E F Gis A H C D E E-orijental lestvicu. Ova lestvica je zastupljena u nasoj izvornoj i novokomponovanoj muzici. Ono sto je karakteristicno za nju je da kao i lestvica od koje je izvedena tj. Amol, nema ni jednog predznaka.Znaci na pocetku notnog teksta nema ni jednu povisilicu ili snizilicu.Ovaj poviseni ton Gis se belezi u svakom taktu. Evo jos nekih primera Od Dmola harmonskog D E F G A B Cis D krecemo od V stupnja i dobijamo A-orijental A B Cis D E F G A Ova lestvica kao i njena "izvorna" lestvica Dmol ima jedanu snizilicu tj. jedan snizen ton a to je u ovom slucaju ton B. Ovde mozemo jasno da uocimo zasto se kod HARMONSKOG mola a samim tim i kod ORIJENTAL lestvice poviseni ton NE MOZE pisati na pocetku notnog teksta vec mora u svakom taktu posebno. Znaci D E F G A B Cis D to je zato sto smo ranije rekli da na pocetku notnog teksta mogu stajati samo povisilice ili snizilice. I drugi razlog je zbog onog "starog" pravila da u lestvici MORAMO imati sva slova muzickog alfabeta. Evo jos jednog primera Od Gmola harmonskog G A B C D Es Fis G krecemo od V stupnja i dobijamo D-orijental D Es Fis G A B C D Naravno obe lestvice imaju dva snizena tona ,B i Es, a ton F povisujemo u Fis u svakom taktu. Da bi upotpunili pricu recicemo i to da je za ORIJENTAL lestvicu karakteristicno da ima polu-stepeni razmak izmedju I i II stupnja stepen-ipo razmak izmedju II i III stupnja polu-stepeni razmak izmedju III i IV stupnja polu-stepeni razmak izmedju V i VI stupnja Da zakljucimo nasu pricu o lestvicama. Iako postoji jos lestvica koje se mogu sresti u nasoj narodnoj muzici ipak najvaznije i najcesce lestvice su DURSKA lestvica MOLSKA PRIRODNA lestvica MOLASKA HARMONSKA lestvica ORIJENTAL lestvica Ove lestvice su medju sobom povezane i "izlaze" jedna iz druge Mozemo uzeti primer Cdur lestvica C D E F G A H C od njenog VI stupnja dobijamo Amol prirodnu lestvicu A H C D E F G A povisavanjem njenog VII supnja dobijamo Amol harmonsku lestvicu A H C D E F Gis A od njenog V stupnja dobijamo E-orijental lestvicu E F Gis A H C D E

sve ove lestvice nemaju na pocetku notnog teksta ni jedan predznak Fdur F G A B C D E F Dmol prirodni D E F G A B C D Dmol harmonski D E F G A B Cis D A-orijental A B Cis D E F G A sve lestvice imaju jednu snizilicu, ton B Bdur B C D Es F G A B Gmol prirodni G A B C D Es F G Gmol harmonski G A B C D Es Fis G D-orijental D Es Fis G A B C D sve lestvice imaju dve snizilice, tonovi B i Es Gdur G A H C D E Fis G Emol prirodni E Fis G A H C D E Emol harmonski E Fis G A H C Dis E H- orijental H C Dis E Fis G A H sve lestvice imaju jednu povisilicu, ton Fis Ddur D E Fis G A H Cis D Hmol prirodni H Cis D E Fis G A H Hmol harmonski H Cis D E Fis G Ais H Fis-orijental Fis G Ais H Cis D E Fis sve lestvice imaju dve povisilice, tonovi Fis i Cis .................................................... Zasto je vazno da se ove lestvice posmatraju na ovaj nacin? Mnoge pesme ili forspili ,jednom recju melodije su nacinjene od tonova jedne lestvice. Ali postoje i melodije koje su nacinjene od nekoliko lestvica.A upravo su to ove "srodne" lestvice. A to ce se kasnije najbolje odraziti kroz HARMONIJU date melodije. Dakle kada budemo radili harmoniju videcemo kako jedna lestvica prelazi u drugu. Sa ovom lekcijom smo zavrsili LESTVICE. Naucite sve ove lestvice i provezbajte ih.One se najcesce srecu u muzici koju sviramo. I naravno one su nam "osnova" za lekcije koje slede a to su AKORDI i HARMONIJA. PS Za nestrpljive.U pesmama Sabana Saulica "Sanela" i "Sam za stolom " smenjuju se Orijental i Prirodni mol. U pesmi "Kole pije" u pitanju je Orijental. U pesmi "Ostavi mi makar sina" u pitanju je prirodni mol.

Osnove muzicke teorije 14 Pre nego sto predjemo na akorde i harmoniju, moramo jos neke stvari da razjasnimo.

A ostali smo duzni. Rekli smo da postoji razlika izmedju americkog i evropskog nacina obelezavanja. EVRO C D E F G A H C H se snizava u B USA C D E F G A B C B se snizava u Bb ovo je lako nema problema. Kod obelezavanja lestvica EVRO Cdur C D E F G A H C Cmol C D Eb F G Ab B C USA Cesto cete naci i ovakav nacin obelezavanja Dur se uzima za osnovu pa imamo Dur 1 2 3 4 5 6 7 8 Mol 1 2 3b 4 5 6b 7b 8 Kao sto mozete primetiti durska lestvica je osnovna i u odnosu na nju se pisu druge lestvice. U principu ovaj nacin obelezavanja ima u svom konceptu ono "pravilo " koje smo cesto pominjali. 1C 2D 3E 4F 5G 6A 7B znaci pravilo "slova tj alfabeta".Cisto da znate. Meni se ovaj nacin ne svidja .Evropski nacin mi je nekako pregledniji i laksi. Ili sam ja na njega naucio. Dobra stara Evropa. E, a sad dolaze intervali. Tu mi se amerski nacin vise svidja. Primetili ste da, kada smo radili intervale, da su neke stvari ostale nedorecene. Sada cu vam malo pojasniti cisto da vidite koliko to moze biti gnjavaza . Rekli smo da je interval razmak izmedju bilo koja dva tona.Pa smo nabrojali sve vrste intervala. Prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima, oktava. Ajde da vidimo sta su naprimer SEKUNDE.? To su razmaci izmedju bilo koja dva susedna tona. Evo ih: C-D, D-E, E-F, F-Gis...... Da, svi ovi intervali su sekunde ali RAZLICITE sekunde. Zasto? C-D ima 2polutona C-Cis i Cis-D D-E ima 2polutona D-Dis i Dis-E E-F ima 1poluton E-F F-Gis ima 3polutona F-Fis, Fis-G i G-Gis Sta to znaci? U akustickom smislu znaci da ce te sekunde u "nasim usima" izazvati razlicit "osecaj(utisak)". Naravno ove prve dve sekunde sa 2polutona ce izazvati isti "osecaj" . A evo i kako se ove sekunde zovu.

C-D velika sekunda D-E velika sekunda E-F mala sekunda F-Gis prekomerna sekunda Zajebano zar ne? A kako to stoji sa tercama. C-E, D-F, E-Gis C-E ima 4polutona C-Cis, Cis-D, D-Dis i Dis-E D-F ima 3polutona D-Dis, Dis-E, E-F E-Gis ima 4polutona E-F, F-Fis, Fis-G, G-Gis a evo i ovakav primer H-Des ima 2polustepena H-C i C-Des E pa lepi moji ovo su sve terce. C-E je velika terca D-F je mala terca E-Gis je velika terca H-Des je umanjena terca I zakljucak. Ako vam neko odsvira H-Des(terca) interval od 2polutona i C-D(sekunda) interval od 2 polutona imacete potpuno isti "osecaj". Ustvari da zabiberim jos vise. Ako vam neko odsvira H-Des(terca) i interval H-Cis(sekunda) cucete isto. Kao sto smo rekli da postoje ENHARMONSKI TONOVI, tj tonovi koji isto zvuce a razlicito se pisu (naprimer Cis i Des), takodje postoje i ENHARMONSKI INTERVALI, tj intervali koji isto zvuce a razlicito se pisu. Uf. Da vam skratim muke. Stvar se komplikuje jer svi intervali(ne bas svi ) mogu biti veliki, mali, prekomerni i umanjeni. A neki mogu biti i CISTI. Srecom prljavi ne postoje. Kao sto mozete videti tema dusu dala za "izbegavanje". Dobro, moze se sve to nauciti. Ljudi koji se muzicki obrazuju u skolama to i uce i sve to ima svoj smisao i svoju primenu. Za nas ostale to je malo , malo vise komplikovano i nepotrebno . Srecom to je bilo komplikovano i za Amerikance . Zato su oni pronasli prostije resenje. Posli su bas od tog "akustickog utiska" i od toga koliko polutonova cini interval.Zatim su malo dodali i elemente gradjenja akorda (sto cemo mi kasnije obraditi) i..... Evo resenja. Interval od 0 polutonova(isti ton) je UNISON 1 polutona je MINOR SECOND -Molska sekunda 2 polutona je MAJOR SECOND -Durska sekunda 3 polutona je MINOR THIRD -Molska terca 4 polutona je MAJOR THIRD -Durska terca 5 polutonova je PERFECT FOUTRH -Cista kvarta

6 polutonova je DIMINISHED FIFTH -Umanjena kvinta 7 polutonova je PERFECT FIFTH -Cista kvinta 8 polutonova je MINOR SIXTH -Molska seksta 9 polutonova je MAJOR SIXTH -Durska seksta 10 polutonova je MINOR SEVENTH -Molska septima 11 polutonova je MAJOR SEVENTH -Durska septima 12 polutonova je PERFECT OCTAVE -Cista oktava Znaci izbrojite koliko interval sadrzi polutonova u sebi i to je to. Samo sad treba to sve nauciti i zapamtiti..... Ne mogu vise dosta je za danas

Osnove muzicke teorije 15 Posto smo naucili lestvice sada mozemo da predjemo i na akorde. Da kazem jos i da se u muzickoj teoriji, kada su u pitanju akordi i harmonija koriste dve lestvice: durska i harmonski mol. Mi cemo zbog jednostavnosti koristiti Cdur lestvicu i Amol harmonsku lestvicu. Da pocnemo. Teorija kaze da je AKORD istovremeno zvucanje najmanje TRI tona razlicite visine i imena. Da razjasnimo ovo "razlicite visine i imena".U principu kada kazemo tri razlicita tona mislimo na razliku u njihovoj zvucnosti.. Ako imamo naprimer tri tona C1, C2 i C3. To su tonovi razlicite visine ali su po zvucnosto isti tonovi i nemamo akord. Ako imamo naprimer His, C i Deses imamo tri razlicita imena ali je u pitanju isti ton i opet nema akorda. Ma jasno vam je. E sad ovo sto kaze "najmanje TRI tona" , to znaci da ih moze biti i vise od tri. Zato akorde po broju tonova koji ih cine delimo na Trozvuke imaju 3 tona Cetvorozvuke imaju 4 tona Petozvuke imaju 5 tonova ..... Mi cemo proucavati i koristiti u 90% slucajeva TROZVUKE. Kako nastaju akordi? Akordi nastaju tako sto redjamo TERCE jedna na drugu. Uzmimo Cdur lestvicu CDEFGAHC Na I stupnju je ton C.Da bi napravili akord dodacemo mu tercu ,a to je ton E. Sad imamo dva tona treba nam jos jedan.Zato na ton E dodajemo tercu a to je ton G. Dobili smo C E G ,trozvuk. Ako zelimo da dobijemo cetvorozvuk onda na ton G dodajemo tercu tj ton H i dobijamo. C E G H , cetvorozvuk.Isto vazi i za petozvuk i sl.

Rekli smo na pocetku da cemo raditi sa trozvucima i zato u daljem tekstu kada govorim o akordima mislim samo na trozvuke. OK? Hajde sad da na svakom stupnju lestvice "sagradimo" akord. Imamo vec C E G Ako krenemo od tona D dobicemo D F A. Ako krenemo od tona E dobicemo E G H. Od F, dobijamo F A C. Od G, dobijamo G H D. Od A, dobijamo A C E. I od H , dobijamo H D E. Kao sto vidimo na svakom stupnju lestvice smo dobili po akord, i to tako sto smo redjali terce. Sada moramo odrediti i karakter tih akorda. Sta to znaci? Uzmimo naprimer akord od tonova C E G.Pocetni ton ovog akorda je ton C, i on ce dati ime akordu.Drugi ton akorda je ton E i on je treci stepen Cdur lestvice pa cemo ovaj akord nazvati DURSKI.Znaci dobili smo C-dur akord koga cine tonovi C E G. Znaci svaki akord koji ima u svojoj osnovi veliku tercu(dursku tercu od 4 polu-tona) je durski akord. Mozemo reci i ovo.Postoje dve terce C-E i E-G.Terca C-E je velika(durska terca od 4 polu-tona) a terca E-G je mala(molska terca od 3 polu-tona). Evo i pravila:Svaki akord sacinjen od velike i male tj. od durske i molske terce, naziva se DUR. Ako pogledamo i ostale akorde videcemo da su i ovi akordi DURSKI. Akord (trozvuk) F A C ima dve terce F-A koja je durska i A-C koja je molska, znaci u pitanju je Fdur. Isto vazi i za trozvuk G H D koji ima G-H veliku (dursku) i H-D malu (molsku) tercu. Dobili smo tri akorda Cdur(C E G), Fdur(F A C) i Gdur(G H D). Ako pogledamo ostale akorde (trozvuke) videcemo da Akord (trozvuk) D F A ima D-F malu(molsku) tercu i F-A veliku(dursku) tercu.I ovaj akord nazivamo MOL.U nasem slucaju u pitanju je Dmol. Pravilo:Svaki akord sacinjen od male(molske) terce i velike(durske) terce, naziva se MOL. Prema tome imamo i sledece molove Emol(E G H) i Amol(A C E). Zapamtite jos jednom da se akordi dobijaju SLAGANJEM terci. Terce mogu biti durske i molske.Pa imamo kombinacije: Durska+molska terca, daju nam DUR. Molska+durska terca, daju nam MOL. Postoje jos dve kombinacije Durska+durska terca i

Molska+molska terca, ali o njima cemo kasnije. Sada sami uzmite bilo koju dursku lestvicu.I na njenim tonovima slazite terce tj pravite akorde (trozvuke).Uocite od kakvih se terci sastoje dobijeni trozvuci i kojim redom su te terce slozene. Prepoznajte DUR i MOL akorde. Kao sto kazemo da se na I stupnju Cdur lestvice nalazi ton C, tako isto kazemo da se na I stupnju Cdur lestvice nalazi akord Cdur. Na II stupnju Cdur lestvice,nalazi se Dmol Na III stupnju Cdur lestvice, nalazi se Emol Na IV stupnju , nalazi se Fdur Na V stupnju, nalazi se Gdur Na VI stupnju, nalazi se Amol Na VII stupnju, nalazi se .... o tome cemo sledeci put.

Osnove muzicke teorije 16 Kao sto smo videli KARAKTER akorda odredjuje III stupanj tj terca. Ako je rastojanje izmedji I i III stupnja velika terca(durska) dobijamo DUR. A ako je rastojanje izmedju I i III stupnja mala terca(molska) dobijamo MOL. U oba slucaja I i V stupanj su nepromenjivi tj njihov intervala je cista KVINTA. primer C E G Cdur C Es G Cmol Videli smo ranije da postoje i sledece kombinacije Molska terca + molska terca Znaci dve molske terce od po 3 polustepena razmaka. Ako uzmemo C-Es tu imamo molsku tercu ali kod Es-G imamo dursku(veliku) tercu sa 4 polustepena. Moramo ovu tercu smanjiti pa dobijamo Es-Ges. Sad imamo ovaj akord (trozvuk) C Es Ges Ovakav akord zovemo UMANJENI na engleskom DIMINISHED. U cemu se ogleda ta "umanjenost"? Naravno u V stupnju tj u umanjenosti KVINTE. Takav je i slucaj kod trozvuka(akorda) H D F pa kazemo da je ovo H-umanjeni akord. C Es Ges je C-umanjeni. Znaci nije ni dur ni mol jer mu nije KVINTA cista. Druga kombinacija je kada imamo dursku tercu+dursku tercu CEG Ovde imamo C-E dursku tercu i E-G molsku tercu. E-G moramo povecati pa dobijamo E-Gis tj dursku tercu. Sada imamo ovaj trozvuk(akord)

C E Gis Ovakav akord zovemo PREKOMERNI ili na engleskom AUGMENTED U cemu se ogleda ta "prekomernost"? Naravno u V stupnju tj u njegovoj povisenosti. C E Gis je C-prekomerno. Znaci nije ni dur ni mol Jos jednom da ponovim. Naucite prvo LESTVICE. Durske, njihove paralelne molske( prirodni mol), od prirodnih molskih napravite harmonski mol, od harmonskog mola napravite orijental. Uzmite bilo koju lestvicu i gradite akorde. Akorde gradite tako sto na svaki lestvicni stupanj dodajete terce. Za pocetak gradite akorde od 3 tona (trozvuke). Akord dobija ime po prvom tonu. Proverite razmak izmedju I-III i III-V stupnja u akordu. Ti razmaci mogu biti SAMO 3 polu-tona=mala(molska) terca ili 4 polutona=velika(durska) terca. Postoje cetiri kombinacije ovih terci. Durska4 + molska3 = DUR akord Molska3 + durska4 = MOL akord Molska3 + molska3 = UMANJENI akord Durska4 + durska4 = PREKOMERNI akord Znaci slazete terce i brojite polustepene razmake. Probajte sad sami ovo sto sam vam napisao. I jos ovo da dodam. Sa poznavanjem ove 4 lestvice i sa poznavanjem ova 4 osnovna akorda izgradjujete TEMELJ za profesionalni muzicki rad. Naravno uz vezbe i nadogradnju. ALIIIIIIIII !!!!!!! Verujte mi i sa ovim znanjem mozete da radite kao muzicar i da zaradjujete HLEB. A sta to znaci? Znaci da imate neki ZANAT. Nije mala stvar priznacete. PS Naravno kao i u svakom zanatu treba da vam bude cilj da postanete MAJSTOR, sto bolji majstor

Osnove muzicke teorije 17 E pa majstori da vidimo sta mozemo da uradimo sa nasim majstorlukom. Do sada smo naucili lestvice i kako da na tim lestvicama dobijemo akorde.U nasem slucaju to su akordi od 3 tona ili trozvuci.Kasnije cemo uraditi i cetvorozvuke. Evo sta bi trebali da provezbate i na papiru i u glavi Ja cu uzeti najlaksi primer. a i na instrumentu.

Krenem od DURSKE lestvice. Ja cu uzeti Cdur C D E F G A H C na njoj gradim akorde(trozvuke) i kazem na I stupnju se nalazi CEG Cdur II stupnju se nalazi DFA Dmol III stupnju se nalazi EGH Emol IV stupnju se nalazi FAC Fdur V stupnju se nalazi GHD Gdur VI stupnju se nalazi ACE Amol VII stupnju se nalazi HDF H umanjeni a sto je jos vaznije mogu da kazemi i ovo Za svaku DURSKU lestvicu vazi pravilo da se UVEK na njenom I stupnju nalazi dur II stupnju nalazi mol III stupnju nalazi mol IV stupnju nalazi dur V stupnju nalazi dur VI stupnju nalazi mol VII stupnju nalazi umanjeni Od durske lestvice dobijamo PRIRODNI mol u ovom slucaju od Cdura imamo paralelnu lestvicu a to je Amol prirodni AHCDEFGA i kazemo na I stupnju se nalazi ACE Amol II stupnju se nalazi HDF H umanjeni III stupnju se nalazi CEG Cdur IV stupnju se nalazi DFA Dmol V stupnju se nalazi EGH Emol VI stupnju se nalazi FAC Fdur VII stupnju se nalazi GHD Gdur takodje i ovde mozemo da izvedemo jedno opste pravilo Za svaku PRIRODNU MOLSKU lestvicu vazi pravilo da se UVEK na njenom I stupnju nalazi mol II stupnju nalazi umanjeni III stupnju nalazi dur IV stupnju nalazi mol V stupnju nalazi mol VI stupnju nalazi dur VII stupnju nalazi dur Od prirodnog mola dobijamo HARMONSKI MOL i to povisenjem VII stupnja Amol harmonski A H C D E F Gis A i kazemo na I stupnju se nalazi ACE Amol

II stupnju se nalazi HDF III stupnju se nalazi CEGis IV stupnju se nalazi DFA V stupnju se nalazi EGisH VI stupnju se nalazi FAC VII stupnju se nalazi GisHD

H umanjeni C prekomerni Dmol Edur Fdur G umanjeni

a pravilo koje vazi za svaku HARMONSKU MOLSKU lestvicu kaze da se UVEK na njenom I stupnju nalazi mol II stupnju nalazi umanjeni III stupnju nalazi prekomerni IV stupnju nalazi mol V stupnju nalazi dur VI stupnju nalazi dur VII stupnju nalazi umanjeni Od harmonskog mola izvodimo paralelnu lestvicu (znaci lestvicu koja ima zajednicke tonove) i to ORIJENTAL lestvicu.Procitacete da se ova lestvica i drugacije naziva.Ja sam ovako naucio a vi naucite kako hocete bitno je da znate o cemu se radi. "Zovi je i LONAC samo je nemoj pogresno svirati" . Rekli smo vec da ORIJENTAL dobijamo od V stupnja harmonskog mola, pa imamo E orijental E F Gis A H C D E i kazemo na I stupnju se nalazi EGisH Edur II stupnju se nalazi FAC Fdur III stupnju se nalazi GisHD G umanjen IV stupnju se nalazi ACE Amol V stupnju se nalazi HDF H umanjeni VI stupnju se nalazi CEGis C prekomerni VII stupnju se nalazi DFA Dmol i na kraju pravilo za svaku ORIJENTAL lestvicu kaze da se UVEK na njenom I stupnju nalazi dur II stupnju nalazi dur III stupnju nalazi umanjeni IV stupnju nalazi mol V stupnju nalazi umanjeni VI stupnju nalazi prekomerni VII stupnju nalazi mol Sada bi trebalo steceno znanje i pravila da primenite i na ostale lestvice. Naravno ako naidjete na neko lestvicu koju mi ovde nismo pomenuli primenite ista pravila kao i ovde. Zasto? Zato sto cete videti koje akorde cete dobiti i koje akorde mozete koristiti sa tom lestvicom.

Jos jednom da ponovim da je potrebno savladati sve ove lekcije od 1 do 17.Verujte to je tek jedan mali, mali , mali deo onoga sto se radi u muzickoj skoli.Ovo je samo OSNOVA za dobar pocetak. Verujte ulozeni napor ce se visestruko vratiti. E sad imam jednu dobru i jednu losu vest . Dobra vest je , za one kojima sam vec dosadio , da je ovo poslednja lekcija u nizu "Osnove muzicke teorije". Losa vest je, opet za one kojima sam vec dosadio , da nastavljam ali sada ce se tema zvati KAKO SKIDATI PESME Konacno ono sto je i tema ovog topika "Kako skidate akorde" . Sve vas pozdravljam, zahvaljujem na strpljenju i ako ima nekih pitanja slobodno....

Vec sam jednom rekao i ponovicu. Ovo sto sam do sad napisao iz teorije je jedan mali ,mali, mali deo onaoga sto se uci u muzickoj skoli. Nisam brojao ali mislim da nema vise od 20 do 30 reci i pojmova koje treba nauciti. Ako svaki dan naucite po jedan pojam videcete da i nije tako tesko. I ja sam pola od toga, sto sam napisao, prepisao iz knjige . I ja "kontam" po pola sata intervale, racunam na prste i koristim sve moguce trikove . Mozete i vi jer niko nas ne tera , mi ne odgovaramo i ne ucimo za ocenu . I opet ponavljam , ulozeni trud se visestruko isplati. U prethodnom postu sam napisao da cu pokrenuti novu seriju tekstova koja ce imati za cilj da odgovori na ono kljucno pitanje "Kako skidati pesme". Kako sam vec rekao do sada sam, uglavnom, prepisivao teoriju . Sada cu pisati i objasnjavati, svojim recima, onako kako ja to mislim i razumem. A to podrazumeva da cu mozda (cuj mozda, garant ) reci i nesto sto nije tacno ili je muzicki pogresno. Zato bih zamolio i ostale kolege da se aktivno ukljuce i da me slobodno isprave ili dodaju svoje misljenje. Moja zelja je da svoje skromno znanje podelim sa drugima i da od drugih nesto naucim. Nasem kolegi Svetislavu jedno veliko hvala za post. Odgovor na njegovo pitanje "Ako vam se dopadne javite se za dalje" glasi:" DA, DA, DA,......DA" Kako skidati pesme 1 Iz mog licnog iskustva, postoje 3 nacina kako se skidaju pesme. 1 Prvi nacin izgleda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo i probamo da "ubodemo" koji akord ide. Matematika kaze ovako ,imamo 12 polutonova plus mol i dur , znaci 24 akorda, pa probaj.Ovaj sistem "Probam, pa ako pogodim" je prilicno zamoran i krajnje neproduktivan. Moj predlog je da ovaj nacin skidanja pesama eliminisemo u startu. Istini za volju svi smo mi i poceli sa ovim nacinom ali je to kod nekoga trajalo 1 dan

kod nekoga 1 mesec a......Ako i dalje radite na ovaj nacin onda...... 2 Drugi nacin izgleda ovako. Vezbamo i ucimo harmonske progresije (sklopove, sablone). Te sklopove vremenom naucimo da prepoznamo. Pustimo pesmu ili neki njen deo i sa velikom tacnoscu prepoznamo harmonski sklop (progresiju). Zatim to i odsviramo. U pozetku su ti harmonski sklopovi(progresije, veze, sabloni, zovite ih kako hocete mrzi me da kucam ) prosti a kasnije postaju slozeniji. Ovo je nacin na koji cemo mi pokusati da skidamo pesme. 3 Treci nacin izgleda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo uzmemo instrument i odmah odsviramo u originalu ili jos gore bez instrumenta, uzmemo papir i notno zapisemo sve u originalu. Ovaj nacin za sada necemo raditi jer oni koji vec rade ovako sigurno ne citaju ovu temu . Dobro, pokusacemo da se priblizimo njima ali i ako ne uspemo nije smak sveta. Na kraju krajeva, kad sviramo neku pesmu, ne pise nam na celu da smo skinuli sami ili nam je neko pokazao ili smo citali note ili.... Pa da pocnemo. Da samo predlozim, a mozda cu biti malo dosadan(cuj malo dosadan ) da svi oni koji jos nisu najbolje naucili prethodno gradivo, da se vrate malo unazad i pokusaju sto bolje da ga savladaju. Rekli smo da cemo prvo da naucimo harmonske sklopove i da ih kasnije koristimo kod skidanja pesama. Najprostiji oblik je jedan akord. Mi cemo za pocetak vezbati samo dur i mol. Odmah u startu da se podsetimo.Ona stara podela dur je veseo a mol je tuzan , ne vazi. Nemojte tako razmisljati . Odsvirajte bilo koji dur .Na primer Adur. Zatim odsvirajte neki drugi dur ,naprimer Fisdur. Ova dva akorda se razlikuju ALI!!! postoji nesto slicno. Ako odsvirate bilo koji durski akord probajte da OSETITE kako on zvuci. Jednostavno svaki dur ima neku svoju osobenost koja je zajednicka za svaki dur. Sada probajte da odsvirate bilo koji mol, naprimer Gmol i probajte da OSETITE tu njegovu osobinu koja je karakteristicna za mol. Odsvirajte neki drugi mol naprimer Hmol. Oseticete da je to sasvim drugi akord ali da ima istu osobinu kao i Gmol i kao i svaki drugi mol. Napominjem i ovo. Nemojte uciti napamet akorde ili pamtiti ili ....ne znam sta . Jednostavno probajte da OSETITE taj ukus, smek , boju, osobinu ili vec kako god to nazivali a koja je karakteristicna za svaki dur i za svaki mol. Evo i jednog dijaloga iz filma "U zmajevom gnezdu" u kome razgovaraju Brus Li i njegov ucenik. Dobar je primer a i prilika da se mi "matori" malo vratimo u detinjstvo . Scena ide ovako: Brus Li ispravlja ucenika koji izvodi udarac. Brus Li: "Kazi mi sta osecas?" Ucenik: "Da razmislim." Brus Li: (lupi ga po glavi)"Nemoj da razmisljas, osecaj"

Odprilike to je to . Nemojte mnogo da razmisljate samo se opustite, svirajte samo dur akorde i polako, vremenom cete OSETITI dur. Isto to vazi i za mol. Sldeca faza je da u pesmi prepoznate tj osetite mesto na kome se nalazi dur ili mol. Jednostavno cete vremenom moci da kazete "Ovde svira dur (ili mol)" Uzmete instrument i proverite. I , to je to , dobar pocetak. Vezbajte ovo do sledeceg casa a ja idem malo da se razgibam. Pitam se samo da li jos mogu da uaradim mae-geri ili mavasi-geri u visini glave . Evo probao. Mae-geri uradio u visini kolena a kad sam probao mavasi-geri usinuo sam se u ledjima . Odoh da legnem, moram da mirujem par dana . PS I nemoj neko da mi slucajno kaze da je Dzeki Cen jaci od Brus Lija. Brus Li je jaci i od Ramba i od Svarcenegera zajedno. A Zan Klod Van Dama moze jednom rukom da pobedi ( cuj pobedi, da ga razbije ).

Kako skidati pesme 2 Sada cemo obraditi veze izmedju dva akorda. Bilo koji skolop(semu, progresiju) akorda mozemo uvek da podelimo na manje celine i da posmatramo odnos SAMO DVA akorda. Davor je na primer napisao ovaj sablon G-dur,E7,A-mol,D-7.C-mol,A7.D-dur. I tu mozemo da posmatramo odnose izmedju svaka dva susedna akorda. Na primer Gdur i E7, E7 i Amol, Amol i D7 i ........ Kasnije mozemo da posmatramo i grupe akorda i njihove veze Na primer Gdur, E7, Amol, D7 i druga grupa Cmol, A7, Ddur. Sve ovo cemo raditi kasnije a sada da se vratimo gde smo stali. Znanje steceno od ranije sada ce nam dobro doci. Ako se secate rekli smo da svaki lestvicni stupanj ima i svoje ime.Da to su "ona" imena : I Tonika II Supertonika III Gornja Medianta IV Subdominanta V Dominanta VI Donja Medianta VII Vodjica Ja cu uzet za primer C dur lestvicu (opet najlaksu CDEFGAHC Rekli smo i koje akorde dobijamo I Cdur II Dmol III Emol IV Fdur V Gdur VI Amol )

VII H umanjeni I sta vidimo ,sta dobijamo? Na I stupnju je Cdur-Tonika, na II stupnju je Dmol-Supertonika...... Cdur -Tonika Dmol -Supertonika Emol -Gornja Medianta Fdur -Subdominanta Gdur -Dominanta Amol -Donja Medianta H umanjeni -Vodjica Odmah da vam skratim muke , nas trenutno zanimaju samo I, IV i V stupanj tj. Tonika , Subdominanta i Dominant. U ovom primeru Cdur lestvice to su akordi Cdur, Fdur i Gdur. Veoma je vazno da znate u SVAKOJ DURSKOJ lestvici da odredite tj pronadjete I stupanj Toniku ,IV stupanj Subdominantu i V stupanj Dominantu. U daljem tekstu cu koristiti skracenice Tonika(T), Subdominanta(S) i Dominanta(D) Evo nekih primera G dur I T Gdur, IV S Cdur, V D Dur D dur I T Ddur, IV S Gdur, V D Adur .............................. Fdur I T Fdur, IV S Bdur, V D Cdur B dur I T Bdur, IV S Esdur, V D Fdur ............................... Nadam se da vam je jasno da rimski brojevi I,IV i V oznacavaju stupnjeve a da su slova T, S i D skracenice od..., kako sam vec rekao . Jos jednom napominjem da je jako vazno da dobro znate sve durske lestvice i njihove stupnjeve a narocito I ,IV i V. Vratimo se na nasu Cdur lestvicu i pogledajmo veze izmedju ovih akorda. Pardon. Gledacemo veze izmedju akorda ali ono sto je mnogo vaznije gledacemo VEZE IZMEDJU STUPNJEVA. Zapamtite dobro ovo. MUZICKI OBRAZOVANI LJUDI NE POSMATRAJU AKORDE I VEZE IZMEDJU AKORDA.ONI POSMATRAJU VEZE IZMEDJU STUPNJEVA. Gospodo draga zbog toga nas skolovani muzicari i "siju" , zbog toga prosipaju harmonske fazone kao novogodisnje konfete , zbog toga maznjavaju bolje ribe od nas . E pa nece vise . Da vidimo mi te veze.

Napominjem da jos uvek radimo sa durskim lestvicama. Posmatramo harmonsku vezu Tonika - Dominanta tj I stupanj - V stupanj U slucaju Cdur lestvice posmatramo akorde Cdur-Gdur I naravno postoji i obratna veza Dominanta - Tonika V-I Ne bi vas sada davio o tome kakva je to veza , koliko ima zajednickih tonova i sl. O tome nekom drugom prilikom. Ono sto vam predlazem je da provezbate ovu harmonsku vezu na instrumentu. Da pokusate da je osetite, slicno kao sto ste vezbali akorde. Predlazem da vezbu radite ovako I, V, I, mala pauza U nasem slucaju to ide ovako Odsvirajte Cdur, pa Gdur i ponovo Cdur, mala pazuza pa opet sve ponovo.U pocetku radite lagano da vam uho oseti tu promenu akorda. Mozete cak i ponavljati u sebi ili naglas "prvi, peti, prvi". Kasnije probajte i druge durske tonalitete. Na primer u Aduru ce biti I, V, I Adur, Edur, Adur U Fis duru ce biti I, V, I Fisdur, Cisdur, Fisdur. .................................... Ono sto cete vremenom zapaziti je, kao i kod akorda, da su ovo razlocite akordske veze ali da je to jedna ISTA HARMONSKA VEZA. Bez obzira koji je tonalitet i koji akordi se koriste veza I-V-I ima uvek isti ukus(smek, boju, osecaj, ma zovite kako hocete ) Vremenom cete moci u pesmi da prepoznate tu vezu i da kazete "Aha ovde ide i I stupnja u V stupanj i evo ga nazad vraca u I stupanj". Jer upravo tako razmisljaju skolovani muzicari. A priznacete i lakse je ,naucis jednu harmonsku vezu umesto da pamtis 12x2=24. Znaci umesto 24 akordske veze naucimo i zapmtimo jednu harmonsku vezu . O tome kolika je prednost ovakvog nacina prilikom transponovanja pesme necu ni da vam pricam, da mi se slucajno ne uobrazite .

Kako skidati pesme 3 Kada sam vam prosli put savetovao da vezbate harmonsku vezu I-V-I tj T-D-T rekao sam da bi bilo dobro da vezbate ovako: "Mozete cak i ponavljati u sebi ili naglas "prvi, peti, prvi" Kao pocetnicima jos bolje bi bilo da vezbate ovako: "Prvi durski, peti durski, prvi durski". Zasto? Zato sto su i akordi koje menjate durski akordi.Kasnije cemo imati i molove pa u pocetku nije lose da ste svesni o kom tipu akorda je rec.Vremenom necete morati

govoriti( na glas ili u sebi) naprimer "prvi durski" ili "drugi molski" ili "sedmi umanjeni" i sl. Vremenom cete osetiti koji je tip akorda u pitanju(dur, mol , sedmica, sestica, maj, umanjeni, i sl....) i govoricete samo...Ustvari vremenom necete nista govoriti jednostavno cete to i osetiti . Cesto ponavljam reci "Vreme" ili "vremenom" i rec "osetiti". Pa da malo pojasnim . Muzicka skola ili privatni casovi su pre svega oblik sistematskog obrazovanja (ucenja). Na taj nacin ucenici postupno sticu znanja i vestine i vremenom, a da nisu ni svesni, ovladaju odredjenim znanjem i vestinom. Naravno taj vremenski period se meri godinama.Nas problem je sto mi moramo u relativno kratkom vremenskom periodu da ovladamo tim znanjem i vestinama. Na srecu ne bas svim , samo onim znanjem koje ce nam konkretno sluziti. Druga stvar je "osetiti". Ako pitate bilo koga da vam kaze kakav je secer, svako ce reci da je sladak a da je so slana . Zasto? Zato sto svaki dan nasa cula (ukusa) dolaze u dodir sa njima i mozemo lako da ih razlikujemo. Ako pitate nekog sa muzickom skolom da kaze kakav je dur ili mol on ga jednostavno prepoznaje(oseca).Zasto? Zato sto njegovo culo sluha svakodnevno na casovima dolazi u "dodir" sa durevima i molovima i moze lako da ih razlikuje. Mi koji smo "obicni" muzicari ili tezgarosi (kao ja ) dolazimo svakodnevno u dodir sa pesmama. Ja nemam uciteljicu za klavirom koja ce 4 godine da mi razlaze dur i mol. Ja moram sam da naucim da ih prepoznam prema nekom svom licnom dozivljaju.A to morate i vi. Uzmimo na primer nasu vezu I-V-I tj T-D-T Ja uzmem gitaru i sviram naprimer u Aduru. I(T)Adur V(D)Edur I(T)Adur mala pauza i sve ovo ponavljam nekoliko puta. Kada posle Adura(Tonike) odsviram Edur(Dominantu) imam osecaj kao da Dominanta bezi od Tonike kao da hoce da ode ali nekako ne moze bez nje pa mora da se vrati.Kada se Edur(Dominanta) vrati u Adur(Tonika) osecam kao da je sve opet na svom mestu . Probajte i ovo. Stanite i rasirite noge u sirini ramena. Opustite se. Ovaj polozaj bih ja nazvao Tonika. Znaci stabilan ,cvrst, opusten. Sad se polagano spustite u polucucanj (nikako dole u cucanj). Sta osecate ?Bole vas noge, polozaj je nestabilan, napeti ste i zelite da se vratite u pocetni polozaj. E ja bih ovaj polozaj nazvao Dominanta. I vratite se ponovo u stojeci polozaj, u Toniku, gde ste stabilni i opusteni. To je moj neki dozivljaj Tonike i Dominante i njihove veze I-V-I tj veze T-D-T. Vi sami pronadjite vas licni dozivljaj. Napomena: Mislim da vam je jasno da ona "mala pauza" treba da traje koliko i svaki akord koji svirate.I nikako nemojte svirati bez te pauze ili jos gora da menajte akorde ,naprimer Adur,Edur,A dur,Edur.Adur...i tako par minuta. NE! Tako nista ne dobijate i ne razvijate sluh. Drzite se pravila I stupanj(T) pa onda V stupanj(D) pa opet I stupanj(T) i onda mala pauza. E ovako mozete ponavljati par minuta .

Da se dogovorimo jos nesto. Znam da nam je svima CILJ da naucimo kako da skidamo pesme.Na kraju krajeva tako se zove i ovaj topik. Muzicka teorija i tehnika sviranja( o kojoj ce pisati Svetislav) su samo SREDSTVA da taj cilj i ostvarimo. Meni je najlakse, najpreglednije a tako sam i naucio, da pesme raspisujem po taktovima. Pisanje akorda iznad teksta je malo "naporno" i nije toliko muzicki pregledno.Kada se pesma raspisuje po taktovima lakse se uocava harmonska struktura pesme. Zbog toga predlazem da se ne pisu reci pesme a ako bas treba onda da se napisu iznad a ispod da se napisu taktovi sa akordima. Postoji jedan nacin pisanja koji se cesto srece u knjigama i na internetu pa cemo ga i mi koristiti. Taktovi se obelezavaju uspravnom crtom "|". Akordi i njihovo trajanje se obelezavaju kosom crtom "/", gde jedna kosa crta oznacava jednu cetvrtinu. Naprimer: Najcesce, 99% slucajeva je u pitanju 4/4 takt. Ako imamo Gdur u jednom celom taktu pisacemo ovako |G///| Ako imamo pola takta Gdur a pola takta Ddur pisacemo ovako |G/D/| Ako imamo na tri cetvrtine Gdur a na poslednjoj cetvrtini Ddur pisacemo ovako |G//D| Ako imamo na svakoj cetvrtini promenu pisacemo ovako |GDGD| Mislim da vam je jasno kako se to radi. Evo kako cemo u buducnosti pisati harmoniju. Naprimer: Pesma "Spomenar" - Seki Turkovic ,tonalitet Gdur Ako te upita neko ... |G/D/|G///|... ... Pesma "Kako mi ne dostajes" - Haris Dzinovic ,tonalitet Gdur Zar sve ove godine... |G/D/|G///|... ... Jos je rano za pesme ali cisto da vidite kao ce to ici .

PS Jeste li mozda primetili da u obe pesme na pocetku imamo harmonsku vezu I-V-I tj T-D-T. U nasem slucaju u pitanju je tonalitet Gdur a vezu cine akori Gdur-DdurGdur.

Kako skidati pesme 4 Rekli smo da su I, IV i V stupanj najvazniju stupnjevi u lestvici.Oni predstavljaju TONIKU, SUBDOMINANTU I DOMINANTU. Da vidimo sada vezu I-IV tj vezu izmedju Tonike i Subdominante. Opet cemo koristiti Cdur lestvicu. U ovoj lestvici Tonika je Cdur a Subdominanta je Fdur.

Idemo isto kao i ranije, sviramo: I(T) Cdur IV(S) Fdur I(T) Cdur mala pauza i opet sve iz pocetka. Sta primecujete, osecate? Probajte ovo: Stanite i rasirite noge u sirini ramena . Stojite opusteni, ovo je Tonika. Sada se ispruzite i stojte na vrhovima prstiju. Kakav je osecaj? Delujete kao da ste vislji, vrat i glava vam se izduzuju, delujete vazno, kao da hocete nesto vazno da kazete. E upravo takva je Subdominanta, ona zeli nesto vazno da nam kaze , zeli da se izdigne, da bude zapazena. Na prstima (osim ako niste balerina ) ne mozete ostati vecno a i ne moze covek stalno nesto znacajno vazno da govori . Zato se spustamo i opet smo u stabilnom polozaju, opusteni, opet smo u Tonici. Subdominantu cete zbog toga cesto sretati u refrenima pesme, gde se obicno "nesto vazno" i kaze. Da nije vazno ne bi se refren tri puta ponavljao . Na primer pesma "Kako mi nedostajes" Harisa Dzinovica, tonalitet je G dur, refren ide ovako Kako mi ne dostajes... |C///|D///|... Probajte ovu harmonsku vezu i u drugim durskim tonalitetima Ddur I-IV-I , T-S-T, D-G-D Adur I-IV-I, A-D-A Fisdur I-IV-I Fis-H-Fis ................. Gdur I-IV-I , G-C-G Ovde je dobra prilika da nesto razjasnimo. U prethodnom primeru imamo AKORDSKU vezu(vezu izmedju dva akorda) G-C. Kako se radi o Gdur lestvici to je onda HARMONSKA veza(veza izmedju stupnjeva) I-IV tj veza T-S , u ovom slucaju akord Gdur je I stupanj, Tonika, a akord Cdur je IV stupanj, Subdominanta. U prethodnoj lekciji smo imali drugaciju situaciju. Posto se radilo o Cdur lestvici veza akorda G-C je predstavljala harmonsku vezu V-I tj D-T, jer je u ovom slucaju Gdur V stupanj, Domonanta, a Cdur je I stupanj , Tonika. A recimo da se radi o Amol prirodnoj lestvici onda bi akordska veza G-C, bila harmonska veza VII-III, jer je u prirodnoj Amol lestvici Gdur na VII stupnju, a Cdur na III stupnju. O ovome cemo kasnije . Neko ce se sa pravom pitati, kada sviramo akord Gdur a posle njega Cdur, zar nam to ne stvara isti fizicki osecaj. Da, kada bi se pesma sastojala od samo ta dva odsvirana akorda , ali u pesmi mogu da budu i neki akordi pre njih i neki akordi posle njih i naravno melodija koja ide preko njih. Sve to zajedno daje jednu zvucnu

sliku koja nam docarava( definise, predstavlaj) TONALITET. DVA AKORDA SAMO U OKVIRU T O N A L I T E T A PREDSTAVLJAJU (ODREDJUJU) HARMONSKU VEZU. Bez odredjenog(definisanog) tonaliteta nema harmonske veze izmedju dva akorda. Nadam se da je ovo jasno. Na kraju postoji i veza izmedju Subdominante i Dominante tj IV-V. Ova veza se ne vezba harmonski, sama za sebe, jer nema smisla.Zato sto...... Kako da vam objasnim, ajde opet stanite ,sada napravite polucucanj, pa na prste, pa dole u polucucanj, pa gore na prste, pa ...tako jedno 5 minuta.I? Salim se naravno . Vidimo da nam treba stabilnost , opustenost, znaci fali nam Tonika. Evo nekoliko harmonskih veza koje mozete vezbati I-IV-I-V-I I-V-I-IV-I I-IV-V-I I-V-IV-V-I Imate li problema da odredite koji su to akordi? Evo ja cu odrediti za Cdur lestvicu . Pre toga jedan dogovor. Od sada cu dur akord pisati samo velikim slovima, znaci Cdur cu pisati sa C, Gdur sa G a Fdur sa F. Evo kao izgledaju nase harmonske veze u C duru: C-F-C-G-C C-G-C-F-C C-F-G-C C-G-F-G-C kao i ranije posle svake harmonske veze ide mala pauza pa opet.... Probajte i vi za druge durske tonalitete da napisete i odsvirate ove harmonske veze. Evo ja cu napisati za jos jedan tonalitet, da ne kazete da uvek biram najlaksi Harmonske veze I, IV i V stupnja tj, Tonike, subdominante i Dominante, u Es dur lestvici Es-As-Es-B-Es Es-B-Es-As-Es Es-As-B-Es Es-B-As-B-Es Da ne bude zabune harmonskih veza ova tri stupnja moze biti jos ali za pocetak navezbajte ove i ovo ce biti dovoljno. Na kraju jedno upozorenje. Kada sam vam govorio kako ja "dozivljavam" odnos T,S i D, kroz sve ono cupkanje i skakanje , to je bila samo jedna prica, jedna metafora.NIKAKO ne znaci da ako na primer melodija ide na gore da to vodi u Subdominantu ili ako melodija ide na dole da to vodi u Dominantu.NE!!!. Melodija moze da ide kako god hoce. Koji ce akord pratiti tu melodiju zavisi od drugih stvari a

pre svega od tonova te melodije, ali o tome nekom drugom prilikom Provezbajte ovo pa nastavljamo. PS Za sledeci cas pripremite patike, bele carape, sorc i atlet-majicu, bice opet "gimnastike"

Kako skidati pesme 5 Pre nego sto krenemo dalje dogovoricemo se o daljem nacinu obelezavanja akorda. Kada imamo durski akord onda cemo samo obelezavati rimskim brojem stupanj tog akorda.Naprimer I, IV , V,.... Kada imamo molski akord onda cemo pored rimskog broja koji oznacava stupanj, dodati i slovo "m".Naprimer Im, IIm, IVm.... Kada imamo umanjeni akord pored rimskog broja koji oznacava stupanj, dodacemo "o". A kada je u pitanju prekomerni akord, zmnak "+". Videli smo da u C dur lestvici dobijamo ove akorde I Cdur II Dmol III Emol IV Fdur V Gdur VI Amol VII H umanjeni Takodje smo rekli da ovakav raspored odgovara SVAKOJ DURSKOJ LESTVICI, znaci: I dur II mol III mol IV dur V dur VI mol VII umanjeni Ako primenimo prethodno pravilo za obelezavanje akorda mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE DURSKE LESTVICE, a ona izgleda ovako: I IIm IIIm IV V VIm VII+ Verovatno cete sretati i druge iznake.Naprimer, da se mol obelezava malim rimskim

brojevima, tako da bi nas IIm bio "ii" a recimo nas VIm bi bio "vi". Cisto da znate da i takve oznake postoje. Kada naucite jednu vrstu lako cete shvatiti i neki drugi nacin obelezavanja. Ja cu koristiti ovaj koji sam pokazao, jer sam naucio tako . Sada cemo preci na harmonski mol. Primeticete da nece biti puno price, kao pre jer mislim da bi trebalo do sada sve da je jasno. Ko pogodi koji cu tonalitet uzeti, ima pice . Naravno da znate, najlaksi, Amol harmonski . Pice za ceo forum . Krecemo. Amol harmonska lestvica A H C D E F Gis A na njoj gradimo akorde I ACE A mol II HDF H umanjeni III CEGis C prekomerni IV DFA D mol V EGisH E dur VI FAC F dur VII GisHD Gis umanjeni Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE HARMONSKE MOLSKE LESTVICE. Im IIo III+ IVm V VI VIIo Vidimo da je u harmonskoj molskoj lestvici I stupanj tj Tonika molski akord, IV stupanj, Subdominanta takodje molski akord a V stupanj Dominanta je durski akord. U slucaju Amol harmonske lestvice to izgleda ovako: Im(T) Amol IVm(S) Dmol V(D) Edur Vas zadatak je da odredite i u drugim lestvicama(harmonski mol) T, S i D. Evo ja cu uzeti .............Gmol U harmonskoj Gmol lestvici imamo Im(T) Gmol IVm(S) Cmol V(D) Ddur Evo jos jedna lestvica, Fismol harmonski Im(T) Fismol IVm(S) Hmol V(D) Cisdur ,

Sada mozete da provezbate slicno onim vezbama od ranije. Samo sada imamo harmonski mol pa je veza T-D-T sada Im-V-Im , a veza T-S-T je Im-IVm-IVm A pesmice idu ovako "Prvi molski, peti durski, prvi molski" "Prvi molski, cetvrti molski, prvi molski" Sada, u harmonskom molu nase vezbe ce izgledato ovako Im-IVm-Im-V-Im Im-V-Im-IVm-Im Im-IVm-V-Im Im-V-IVm-V-Im A u slucaju A mola harmonskog to ide ovako Am-Dm-Am-E-Am Am-E-Am-Dm-Am Am-Dm-E-Am Am-E-Dm-E-Am Dobro da nebi platio jos jednu turu harmonski Cm-Fm-Cm-G-Cm Cm-G-Cm-Fm-Cm Cm-Fm-G-Cm Cm-G-Fm-G-Cm (kosta a ima nas mnogo) evo i za Cmol

Provezbajte sve ovo i koristite ranije steceno znanje.Sve je dozvoljeno pa cak i cupkanje gore dole . Cujemo se PS Imam za vas jednu losu i dobru vest. Losa vest je da cemo se sa osnovna tri akorda druziti jos najmanje par nedelja . Dobra vest je da cete tako steci dobru harmonsku osnovu a i ako nista ne naucite bar cete steci dobru kondiciju od silnog "harmonskog" cupkanja gore dole .

Kako skidati pesme 6 Nadam se da ste provezbali ove harmonske veze. Ubuduce cemo na taj nacin pisati i sablone tj skolopove akorda(progresije) koje se srecu u pesmama koje sviramo. Tako je naprimer nasa harmonska veza Im-V-Im ustvari i jedan harmonski sablon koji cemo cesto sretati u pesmama. Evo naprimer forspil pesme "U meni jesen je" - Halid Beslic, iz A mola |Am///|E///|E///|Am///| Ili na primer harmonska veza Im-IVm-V-Im u forspilu pesme "Prvi poljubac" - Halid Beslic, iz A mola |Am///|Am///|Dm///|Dm///|E///|E///|E///|Am///|

Kao sto vidite prvo odredjeni harmonski sablon napisemo kao stupnjeve, zatim umesto stupnjeva napisemo akorde odgovarajuceg tonaliteta i na kraju sve to raspisemo po taktovima. Kako ce se ti akordi rasporediti po taktovima zavisi od svake konkretne pesme(melodije). Kombinacija je jako mnogo i ponavljam , zavisice od svake pojedinacne pesme. Dosli smo i do lestvice koja je najzastupljenija u modernoj Folk produkciji, a to je PRIRODNI MOL. Uzecemo prirodnu A mol lestvicu. AHCDEFGA Znamo od ranije da postoji odgovarajuca veza izmedju durskih i prirodnih molskih lestvica, tj ove lestvice su paralelne. Sto znaci da imaju iste tonove. Znamo i da svaka durska lestvica ima svoju paralelnu prirodnu molsku lestvicu i obrnuto. Prirodna A mol lestvica i C dur lestvica su paralelne tj imaju iste tonove. Iskoristicemo tu osobinu da lakse sagradimo akorde na stupnjevima PRIRODNE MOLSKE lestvice. Kod C dura smo imali I Cdur II Dmol III Emol IV Fdur V Gdur VI Amol VII H umanjeni sada cemo krenuti od tona A tj od VI stupnja i dobiti I Amol II H umanjeni III Cdur IV Dmol V Emol VI Fdur VII Gdur Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima odgovara SVAKOJ PRIRODNOJ MOLSKOJ lestvici I mol II umanjeni III dur IV mol V mol VI dur VII dur Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE PRIRODNE MOLSKE LESTVICE. Im IIo III IVm Vm VI VII

Sada cemo posmatrati glavne stupnjeve T,S i D tj I,IV i V stupanj i njihove harmonske veze. Ako posmatramo vezu T-S-T tj u nasem slucaju Im-IVm-Im vidimo da je ta veza OK. Ako se opet vratimo na nasu "gimnastiku" primeticemo da smo stabilni u Tonici znaci u Im stupnju, dizemo se na prste i idemo u Subdominantu, IVm stupanj, tu "ostajemo" neko vreme i vracamo se ponovo u stabilnu Toniku. Primeticete da je u sustini isti osecaj kao i kod ranijih lestvica. Ako sada posmatramo vezu T-D-T tj u nasem slucaju Im-Vm-Im , videcemo da postoji problem. Naime ovde je V stupanj molski akord.Ako probamo opet "gimnastiku" i odsviramo stabilnu Toniku Im, a posle toga idemo na Dominantu Vm, ili kao sto smo ranije rekli u polu cucanj , videcemo da ova dominanta nije kao one ranije.Nema one napetosti koja je krasila durske dominante, ovo cak i ne bismo mogli nazvati cucanj .A tek povratak iz ovog "cudnog" polozaja u Im stupanj tj nazad u Toniku,....Razumete sta hocu da kazem.Ovakva harmonska veza sa ova tri molska akorda jednostavno nije ono sto nama treba , nije ono na cega smo navikli. Fali nam DUR. Sada treba da pronadjemo akord tj stupanj koji ce da nam pruzi onu napetost i sve ono sto nam ova molska dominanta nije pruzila. A to je VII stupanj.U slucaju A mol prirodne lestvice, to je akord G dur. Zato sada imamo vezu Im-VII-Im. Sve one harmonske veze od ranije treba provezbati sa akordima PRIRODNE MOLSKE lestvice. Samo sto cemo sada umesto Vm stupnja staviti VII stupanj. To sada izgleda ovako Im-IVm-Im-VII-Im Im-VII-Im-IVm-Im Im-VII-IVm-Im Im-IVm-VII-Im A u slucaju prirodne A mol lestvice to je Am-Dm-Am-G-Am Am-G-Am-Dm-Am Am-G-Dm-Am Am-Dm-G-Am Uradite ovo i za ostale tonalitete prirodnog mola.Jos jednom ponavljam ovo je ubedljivo najzastupljenija lestvica u novokomponovanoj folk produkciji. I naveci broj pesama koje sviramo su upravo u PRIRODNOM MOLU. PS Ja sam ovu pricu oko prirodnog mola ispricao na nacin kako ja to shvatam i razumem.MOLIM sve muzicki obrazovane kolege ako ima kakvih netacnosti ili gresaka u mom tumacenju da me slobodno isprave.Naravno i ako je potrebno da se nesto doda neka slobodno kazu. Hvala svima unapred.

Kako skidati pesme 7 Ako vam je jasna lekcija i sve u vezi harmonskog mola, naredna lestvica ne bi trebala

da bude problem jer je ona nastala od harmonskog mola. Naravno u pitanju je ORIJENTAL lestvica. Da se podsetimo od harmonske molske lestvice krecemo od V stupnja i dobijamo ORIJENTAL lestvicu. Naprimer, Amol harmonski A H C D E F Gis A krecemo od V stupnja tj tona E i dobijamo E F Gis A H C D E ORIJENTAL lestvicu Vidimo da su ove dve lestvice paralelne, znaci imaju iste tonove, pa cemo dobiti I E dur II F dur III Gis umanjeni IV A mol V H umanjeni VI C prekomerni VII D mol Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima odgovara SVAKOJ ORIJENTAL lestvici I dur II dur III umanjeni IV mol V umanjeni VI prekomerni VII mol Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE ORIJENTAL lestvice. I II IIIo IVm Vo VI+ VIIm Sada cemo da trazimo veze kao i u prethodnim lestvicama. Vidimo da je veza T-S u ovoj lestvici, veza I-IVm, a u slucaju E orijental lestvice to je veza Edur-Amol. Ako probamo sada vezu T-D, videcemo da je V stupanj ove lestvice umanjeni akord i da veza I-Vo nije ono sto nam treba i da moramo da potrazimo neki drugi akord koji ce imati ulogu dominante.Videcemo da je to VIIm stupanj. Tako dobijamo harmonske veze za ORIJENTAL lestvicu. I-IVm-I-VIIm-I I-VIIm-I-IVm-I I-VIIm-IVm-I I-IVm-VIIm-I U slucaju E orijental lestvice to izgleda ovako E-Am-E-Dm-E E-Dm-E-Am-E E-Dm-Am-E E-Am-Dm-E

Uradite ovo i za ostale orijental lestvice. Ova lestvica je cesta u pesmama kako u starim tako i novim, zato dobro provezbajte sve ovo.Naravno pridrazavajte se i pravila koje je Svetislav napisao. Pozdrav. PS Sledeci cas cemo nauciti NAJVAZNIJE pravilo kada je harmonija i skidanje pesama u pitanju.

Kako skidati pesme 8 Proradili smo 4 lestvice koje najcesce srecemo u narodnoj muzici i nasli smo za svaku lestvicu 3 stupnja tj tri akorda za koje cemo reci da su GLAVNI STUPNJEVI (AKORDI) za datu lestvicu. Cime su ovi akordi(stupnjevi) zasluzili da ih nazivamo GLAVNI? Da pogledamo nase primere: Durska lestvica Cdur I Cdur(CEG), V Gdur(GHD), IV Fdur(FAC) Sta je ovde interesantno? Ako pogledamo tonove koji cine ove akorde videcemo da u tonovima ova tri akorda imamo SVE TONOVE Cdur lestvice. CEG GHD FAC Prirodna molska lestvica Amol I Amol(ACE), VII Gdur(GHD), IV Dmol(DFA) I ovde vidimo da nam 3 glavna akorda sadrze sve tonove Prirodne Amol lestvice. Harmonska molska lestvica Amol I Amol(ACE), V Edur(EGisH), IV Dmol(DFA) Svi tonovi Harmonske molske lestvice se nalaze(pokrivaju ih) 3 glavna akorda(stupnja). Evo i Orijental lestvice, E orijental I Edur(EGisH), VII Dmol(DFA), IV Amol(ACE) I ovde je isti slucaj. Dosli smo do veoma vaznog otkrica a to je da su SVI TONOVI lestvice sadrzani (nalaze se) u 3 GLAVNA AKORDA(STUPNJA).Ovo otkrice nam daje i jedno veoma vazno pravilo a to je: SVAKU MELODIJU(PESMA, FORSPIL I SL) KOJA U SEBI SADRZI SAMO* TONOVE ODREDJENE LESTVICE, MOZEMO HARMONIZOVATI (PRATITI) SAMO SA TRI GLAVNA AKORDA TE LESTVICE. Sta ovo znaci? Ako je melodija naprimer napisana u Cduru, mozemo je harmonizovati samo sa tri glavna akorda u Cduru a to su Cdur, Gdur i Fdur. Ako je melodija naprimer napisana u Amolu prirodnoj lestvici, mozemo je harmonizovati samo sa tri glavna akorda Amol prirodne lestvice a to su Amol, Gdur i Dmol. Isto vazi i za harmonski mol i orijental lestvicu. I da objasnim onu * pored reci SAMO.Naime u melodiji MOZE da se nadje i neki VANLESTVICNI ton tj ton koji ne pripada datoj lestvici ali taj ton moze biti samo kratak ( prolazan) i ne sme narusavati karakter melodije. Ako je taj ton izrazen i dug

on tada narusava karakter tj dati tonalitet i mora se harmonizovati nekim drugim akordom.U svakom slucaju vremenom cete nailaziti na ovakve situacije i lako cete ih prepoznati. Kako vecina melodija sadrzi SAMO tonove date lestvice to smo u mogucnosti da koristimo ovo pravilo i svaku melodiju da harmonizujemo(otpratimo) sa 3 glavna akorda. E sad tu dolazi jedno ALI!!! Ali pre nego sto dojemo do ALI!!! da kazemo jos i ovo . Postoji mnogo, mnogo pesama koje su odsvirane sa samo ova 3 glavna akorda.Od starogradskih pesama, romansi, dalmatinskih pesama... pa sve do novokomponovanih pesama.Medjutim, verovali ili ne postoje i pesme koje su odsvirane samo sa 2 glavna akorda.Evo naprimer nekih: Mali mrav(bez forspila) - Tomislav Colovic Lazes da si srecna - Kemal Malovcic Plava ciganka(bez forspila) - Mile Kitic Nekada smo ti i ja - Ljuba Alicic Plus jos neke starogradske pesme i decije pesmice . Sve ovo nam govori da treba dobro prouciti lestvice i 3 glavna stupnja na njima, jer su to upravo akordi koji ce se naci u pesmi. E sad dolazi ono ALI!!! Rekli smo da svaku melodiju mozemo harmonizovati samo sa 3 glavna akorda ali cemo primetiti da smo sa ova 3 akorda nekako osiromaseni.Ne mozemo uvek sa njima da postignemo odredjenu lepotu i sklad harmonije i melodije i ne mozemo......U stvari sta ja sad ovde rastezem imamo mi brate i druge akorde pa sto da i ostale akorde ne iskoristimo. I sami znate da se u mnogim melodijama srece vise od 3 akorda.Ono sto je vazno da zapamtite je da su to uvek 3 glavna akorda plus akordi koji su nastali od date lestvice. Znaci svi oni stupnjevi na kojima nisu GLAVNI AKORDI mogu se koristiti u