of 21 /21
Maturski rad Tema: Istorija i razvoj elektronske muzike Ime i prezima učenika: Selena Živanović IV-4 Predmetni profesor: Jelena Kovačević Valjevo, 2012.

Maturski razvoj elektronske muzike

Embed Size (px)

DESCRIPTION

maturski

Text of Maturski razvoj elektronske muzike

Maturski radTema: Istorija i razvoj elektronske muzikeIme i prezima uenika: Selena ivanovi IV-4Predmetni profesor: Jelena KovaeviValjevo, 2012.

Danas oko million ljudi slua elektronsku muziku. Veina ljudi elektronsku muziku vezuje za haus muziku, koja se esto uje u klubovima, na zabavama, koja je jednostavno najpopularnija na ovim prostorima. Meutim, elektronska muzika je dosta raznovrsnija, i kada jednom krenete da istraujete teko da neete pronai bar neto po svom ukusu.Elektronska muzika podrazumeva korienje elektronskih muzikih instrumenata i elektronske muzikke tehnologije u svom stvaranju. Inae, razlikuje se zvuk stvoren pomou elektromehanikih intrumenata i zvukova stvorenih pomou elektronske tehnologije. Primeri elektromehanickog zvuka ukljuuje korienje Hammond orgulja, teleharmonijuma i elektricne gitare. ist elektronski zvuk dobija se korienjem Teremina, sintisajzera i raunara. Elektronska muzika se nekada strogo vezivala za klasinu muziku, ali od 1960 godine elektronska muzika znai muziku napravljenu iskljuivo od elektonskih instrumenata koji su sve vie dobijali na popularnosti. Danas se pod tim terminom podrazumevaju razne vrste muzike, od eksperimentalne do najpopularnijje EDM[footnoteRef:2] muzike. Poeu od razvoja elektronskih instrumenata jer je to bilo neophodno za sam razvoj muzike, zatim u dati razvoj muzikih anrova. [2: EDM- electronic danse music- elektronska muzika specijalno napravljena za izvoenje na urkama u klubovima. Muziku putaju disk dokeji (DJ).]

Kraj devetnaestog i poetak dvadesetog vekaesto, ali ne i nuno, mogunost snimanja zvuka je usko povezana sa produkucijom elektronske muzike. Najstarijij uredjaj za snimanje zvuka bio je fonoautograf, patentiran 1857. od strane Eduarda Leona Skota. Fonograf je mogao da snima zvuk vizuelno, ali ne i da ga reprodukuje. Tomas Edison patetntirao je 1878. fonograf, a Emil Berlinger nakod deset godina razvio je disk fonograf. Jo jedno znaajno otkrice bilo je trioda Audion, vakuum tuba, koja je vodila stvaranju i pojaavanju elektrinih signala, radio emitovanju, pa i elektronskom raunanju izmedju ostalog. Samo godinu dana nakon izuma triode Audion, 1907. Busoni[footnoteRef:3] objavljuje skice nove muzike estetike u kojima raspravlja o korienju elektrinih i drugih, novih muzikih izuma. [3: Busoni, roen 1866. godine, je bio udo od deteta. Smatran je virtuozom klavira, poznatim kompozitorom, uiteljem, aranerom, i filozofom. Kao ampion za sve novo u umetnosti, otvorio je svoju kuu u Berlinu mladim umetnicima i kompozitorima iz mnogih zemalja, i noima predsedavao furioznim raspravama o muzici i umetnosti. Oseao je da muzika stagnira, da pravila tonaliteta i raspoloivi instrumenti blokiraju njenu slobodu. Mogao je da vidi novu eru i konstantno je gledao i ohrabrivao bilo ta svee. Njegova opera, Dr Faust, se smatra remek delom naeg veka.]

Pre nastanka elektronske muzike pojedini kompozitori imali su elju za korienjem tehnologije koja se sve vie razvijala. Nekoliko instrumenata, naprvljenih u tom periodu, utrli su put stvaranju elektronske muzike. Elektromehaniki instrument, Telharmonijum, Tadeusa Keheila , izradjen je 1912. godine. Meutim, on nije bio iroko prihvaen zbog svoje veliine. Jo jedan instrument treba pomenuti, a to je Teremin, koga je izumeo Lav Teremin, Rus i jevrejin, 1920. Teremin ima 2 antene. Svira se tako to se jedna ruka pomera po jednoj anteni da bi se promenila visina tona, a druga se pomera po drugoj da bi se promenila jaina tona. Mnogi kompozitori su komponovali za ovaj instrument.U Italiji, futuristi su su prili menjanju muzike estetike iz drugog ugla. Glavna crta furzuristike muzike filozofije je vrednovanje buke i davanje izraajne vrednosti zvucima koji ranije nisu ni izbliza smatrani muziki. Treba predstaviti muziku duu predmeta, fabrika, eleznica, automobile i aviona- kau futuristi.

1920-1930Ova decenija izrodila je jo elektronskih instrumenata, ali i kompozicija za elektronske instumente. Jozef ilinger komponovao je Prvu svitu za teremin i orkestar, u izvodjenju Kleveland orkestra i Lava Teremina kao soliste.

Lav TereminMatrenoovi talasi pojavljuju se 1928, izumeo ih je Moris Marteno u Parizu, dobijao se zvuk slian zvuku teremina.Snimanje zvukova postalo je popularno 1927. kada je ameriki pronalaza D. A. O'Nil napravio ureaj za snimanje koji koristi obloenu magnetnu traku. Meutim, doiveo je neuspeh na tritu. Dve godine kasnije Loran Hamond konstruie Hammond orgulje i osniva kompaniju elektronskih instrumenata. Orgulje su bile zasnovane na principima Telharmonijuma zajedno sa elementima ostalih pronalazaka tadanjice. Metod foto-optikog snimanja zvuka korien je u kinematografiji i omoguavao je dobijanje vidljive slike zvunog talasa, kao i da ostvari sintezu zvuka iz vetaki nacrtanog zvuka.1940-1950Elektroaukustina tejp muzikaSnimai od magnetne ice slabog kvaliteta bili su upotrebi od 1990. godine, ali u ranim tridesetim filmska industrija obiluje novim optikim sistemima za snimanje zasnovanim na fotoelektrinim elijama. Otprilike u to vreme, Nemaka elektronska kompanija AEG razvila je prvi praktian audio kasetofon Magnetofon, koji je predstavljen na Berlinskom radiju 1935. Pojavljuju se i prve magnetne audio trake koje su otvorie irok asortiman zvunih mogunosti muziarima, kompozitorima, producentima i inenjerima. Audio traka je bila jeftina, a vrlo pouzdana i njen kvalitet je bio bolji od veine tadanjih audio medija. Traka se mogla usporavati, ubrzavati ili pustiti unazad da snima, sa esto zapanjujuim efektima. Mogla je biti uredjivana na isti nain kao i film, moglo je isei neeljene delove i zameniti ih drugim, mogli su se delovi iseeni iz drugih traka spojiti u jednu. Audio pojaala i oprema za miksovanje dodatno su proirili njene mogunosti, dozvoljavajui viestrukim snimcima da se stope zajedno i istovremeno zapiu na drugu traku sa relativno malo gubitaka preciznosti. Kaseta se mogla podesiti da izigrava eho mainu, koja proizvodi sloene, kontrolisane ehoe viskogkvaliteta koje je mehanikim sredstvima bilo gotovo nemogue dobiti.Usavravanje magnetofona dovoelo je do razvoja elektroakustine tejp muzike. Prvi poznati primer komponovanja 1944. Bio je od strane egipatskog studenta Halima El-Daba koji nije stekao veu popularnost izvan Egipta, ali je radio na elektronskoj muzici u SAD pedesetih godina.Konkretna muzikaIdeja da se izvan muziki zvuni fenomeni iskoriste kao temelj za oblikovanje muzikog dela nikla je u glavi Pjera afera 1948. Godine. Nastala je Etida o eleznicama spajanjem zvukova i umova koji se javljaju u vezi sa eleznicom. Tako se rodila muzika kojoj je njen izumitelj dao atribut konkretna, jer su njeni zvukovi stvarna muzika koja nas okruuje. U Kelnu se otvara sklop radio studija NVDR koji ce postati najpoznatiji elektronski studijo na svetu 1953, iako su kompozitori tu radili 1951. Geniju Berneru Majer- Epleru ubrzo su se pridruili Stokhausen i Loening. Epler je osmislio ideju da napravi muziku iz potpuno elektronskih zvukova i signala, koja se otro razlikuje od francuske konkretne muzike koja koristi zvukove nastale iz iskljuivo akustikih izvora. Sa Stokhausenom kombinovao je potpuno elektronske zvuke sa relativno konvencionalnim orkestrima. Stokhausen je izjavio da su njegovi sluaoci rekli da je njegova muzika stvarala utisak drugaijeg kosmosa, osoaja letanja ili boravljenja u svetu fabtastike. Kasnije je Stokhausen samostalno radio i njegovo poslednje delo izdato je skore 2007. godine Kosmike Mahunarke.Takodje 1953. Kolumbijski univerzitet izbacio je svoj prvi kasetofon u cilju snimanja koncerata. Vladimir Uaevski, koji je bio student tog univerziteta, bio je zaduen za uvanje kasetofona i odmah je poo sa eksperimentisanjem. On je predstavio, naredne godine, nekoliko demonstracija muzikih zvukova i efekata nastalih pomou kasetofona. Oto Luening je prisustvovao na tim prezentacijama i pozvao ga da zajedno saradjuju. Obojica su bili isti improvizatori i svirali su na raznim zabavama, gde su im ljudi prilazili govoreci To je to, misleci na muziku budunosti. Pozvani su da sviraju u Muzeju Moderne umetnosti u Njujorku, da bi posle dva meseca napravili prvi koncert u SAD. Na ovom koncertu predstavljeni su Fantazija u svemiru i Mala brzina napravljene od modifikovanih zvukova flaute. Njihovi koncerti doiveli su ogroman uspeh koji je rezultirao pojovom u NBC-jevoj emisiji. Bio je to prvi put da je elektronska muzika bila prdstavljena na televiziji.Pojava raunara u cilju komponovanja muzike bio je znaajan momenat. Ianis Ksenakis osnovao je stokastiku muziku koja je podrazumevala koricenje matematikih sistema verovatnoa. Razliiti algoritmi korieni su za komponovanje dela. On je koristo grafiki papir i lenjir da bi mu bilo lake da izraunava brzinu putanje glisandoa za njegove orkestarske kompozicije, da bi se okrenuo korienju raunara.

1950-1960Sve vie eksperimentalnih i elektronskih studija poinje da se pojavljuje 1955. Prvi raunar korien za sviranje muzike bio je CSIRAC, koji je dizajniran i napravljen od strane Trevor Pirsija i Maston Berda. On je programiran tako da svira porularne muzike melodije iz ranih pedesetih. Ipak, CSIRAC je svirao samo standardne melodije i nije bio namenjen daljem razvojanju muzike, to dananji raunari mogu. Tek 1957. Maks Metju razvija porogram MUSIC I za sintezu zvuka, koji je dalje razvijan, da bi njegovu varijantu MUSIC V, nastalu 1968, prihvatila veina studija za kompjutersku muziku.Tada je pojavio i koder glasa , da bi 1956. Stokhausen komponovao delo na osnovu odlomka iz Starog zaveta.Javnost postaje sve zainteresovanija za nove zvuke, to pokazuje to da se na izlobi u Briselu svirala Verese Poeme electronique [footnoteRef:4]na cetiri hiljade zvunika. [4: Komponovana od strane Edgarda Vereza, nazvana je poema iz boce. Prozeta je bukom, koja se i ne smatra muzikom.]

ezdeseteTo su bile plodne godine za elektronsku muziku i to ne samo za kolovane muziare vec i za one nezavisne, je je sintisajzer tehnologija postala svima pristupana. Tada su se pojavile nove kompozicije Stokhausena i Loeninga gde su potpuno napustili tradicionalne obrasce u stvaranju muzike. Prvi od sintisajzera koji se pojavio bio je Buchla 1963. kao proizvod kompozitora konkretne muzike Mortona Subotnika. Teremin je uao u upotrebu 1920. godine, ali je i dalje bio Moog sintisajzerpopularan je se poeo upotrebljavati u filmovima naune fantastike. U Britaniji je osnovan BBC radiophonic workshop , jedan od najveih elektronskih studija odakle je stvorena tema za popularnu seriju Doctor Who.Robert Mug kreira sintisajzer Moog kontrolisan voltaom. Vendi Karlos je bio kompozitor koji je na ovom sintisajzeru napravio itav album, ali znaaj ovog sintisajzera je bio u tome to je bio pretea Minimoogu, koji je bio dosta upotrebljiviji.

Sedamdesete i rane osamdeseteNajznaajniji izum ovog perioda bio je Minimoog. On je bio za desetinu puta manji od prvog Moog sintisajzera. Ranije pravljeni sintisajzeri biMinimoogli su neverovatne veliine, skoro i do veliine sobe, to je zahtevalo rad u studiju. Njima su imali pristup samo oni koji su bili bogati, naunici ili matematiari, a ne pravi talenti. To je poelo da se menja. Ranih osamdesetih pojavljuju se bas sinisajzeri koji e biti korieni za pravljenje danas popularne elektronske dens muzike.Porast popularnosti elektronske muzikeKasnih esezdesetih pop i rok muziari, ukljuujui The Beach Bozs i The Beatles poinju da koriste elektronske instrumente da poboljaju i unaprede svoj zvuk. Pojavom Moog sintisajzera poboljava se zvuk progresiv roka [footnoteRef:5]koji su svrali Pink Floyd, Yes, Genesis.. [5: to je vrsta rok muzike koja sadri elemene deza i klasine muzike.]

Sredinom sedamdesetih pojavljuju se muziari poput Jean Michel Jarre a koji su se bavili elektronskom muzikom i doprineli razvoju nju ejdz muzike.Rodio se MIDI!

MIDI kontrolerGrupa muziara sastala se 1980. da bi standardizovala interfejs preko koga bi novi instrumenti mogli da komuniciraju. Ovaj interfejs nazvan je MIDI, a autor je bio Dejv Smit koji ga je predstavio Drutvu audio inenjera 1981. da bi posle dve godine bio potpuno zavren i spreman za trite kao MIDI 1.0.Pojava MIDI tehologije omoguila je da samo jedan pritisak tastera aktivira svaki ureaj u studiju i da radi sinhronizovano u skladu sa unapred datim naredbama kompozitora. MIDI instrumenti i softer imali su kontrolu nad sofisticiranim ureajima pristupanim za mnoge studije. Zapravo u njemu je leala tajna elektronske muzike i danas. Elektronska muzika nije muzika koja se svira, ona se naprosto programira. Ne sviraju instrumenti muziku, instrumenti sami su muzika.

80,90-e i 2000-eKrajem osamdesetih korienje samo elektronskih instrumenata u izradi dens muzike postaje nevorovatno popularno i popularnost se odrava i danas. Na poetku devedsetih dolazi do pojave CD-a na koji moe da se snima, izbacuje ga na trite kompanija Sony. Zatim, 1994. godine pojavljuje se i DVD.Poslednjih godina kompjuterska tehnologija postala je pristupanija i softveri su unapreeni. Sada je mogue praviti muziku koristei sredstva koja nemaju nikakve veze sa tradicionalnom muzikom praksom. U poslednjoj deceniji broj softverski baziranih virtuelnih studija je porastao, sa proizvodima poput Ableton Live-a[footnoteRef:6]. Programi poput ovog omoguuju pravljenje visokokvalitetne muzike i takoe demokratizuju muziku dozvoljavajui kunu produkciju koja putem interneta moe biti dostupna irom sveta. [6: Ableton Live je jedan od najpopularnijih muzikih softvera koji ima viestruku primenu, slui prilikom uivo izvoenja, kao i za komponovanje i araniranje. Popularan je kod DJ-eva za miksovanje muzike. prva verzija izala 2001. godine.]

Razvoj anrova elektronske muzike1960Nju ejdNew Age muzika je bazirana na radu iz 1960-ih evropskih i americkih elektronskih i akusticnih muzicara koji su istrazivali muziku za stvaranje razvoja svesti o njoj. U kasnim 1970-im, muzika je pocela da bude snimana posebno za meditaciju i relaksaciju. U toku ranih 1980-ih, termin New Age muzika poeo je da bude vise predstavljan publici radio stanica, od strane muzickih prodavaca i nekih snimateljskih kuca, koji su reklamirali mnostvo ne toliko poznatih instrumentalnih muzickih stilova. Radio stanice na glavnom trzistu (kao sto je the Wave u Los Anelesu) definisali su sebe kao New Age, pustajuci nju ejd muziku i koristeci prirodne zvukove na njihovim stanicama. Ipak, te stanice isto tako tesko su predstavljale stilove muzicki i teoretski nesrodne New Age muzici, na primer, smooth jazz. Prva prava New Age radio stanica u Americi bila je KLRS (Colours - boje) u Santa Kruzu, koja je bez prestanka emitovala nju ejd muziku i ona je prva slusana nju ej stanica na svetu. 1970

Donna SummerDiskoKao zaseban anr svoje korene vue iz njuorkih gej klubova krajem ezdesetih. Disko je imao podjednaku popularnost u diskotekama i plesnim klubovima kao i meuproducentima koji su anru dali peat mnogo vie nego izvoai i autori. Zajednikim protivljenjem protiv dominacijerok muzike veliki uticaj na anr imale su crnake i gej grupe. Disko je takodje bio mnogo popularan kod ena.Nadahnutaikonografija bljetavila i kia poput afro frizure, disko kugle, cipela s visokom petom i trapez pantalona, takoe je bila jedna od glavnih pratilja tog anra.Medju vodeim izvoaima bili su Donna Summer, Bee Gees, Gloria Gaynor, a producent Giorgio Moroder.Grupa Kraftwerk u 1971. stvara prvu konkretnu i celovitu elektronsku pop-muziku. Njihova prva izdanja "Autobahn" (1974) i "Die Mensch Maschine" (1978) postaju prvi elektronski klasici, da bi se 1976. pojavio i Jean-Michel Jarre sa svojim suptilnim muzickim epom "Oxygene". Uporedo sa ovim dogadjajima, Alan Vega, Martin Rev i njihov duet Suicide iz San Francisco-a krece sa radom, sto ce uspostaviti direktan odraz na daljem razvoju elektronske muziStudio grupe Kraftwerkke.

Bee Gees1980AmbientBrian Eno, kreira sasvim novi zvuk baziran na buci. Naziva je Ambient muzikom ili muzikom za docaravanje i dozivljavanje prostora, ali koja istovremeno zavisi od prostornog efekta kako bi se mogla u potpunosti i doziveti. Izdaje "Music for airports" i ostale Ambient klasike 1979.

Deadmau5 - jedan od najpoznatijih izvoaa haus muzike danasHausHaus muzika se javila oko 1985. u ikagu i to kao muzika crnaca. Naziv "haus muzika" potice od Frankie Knuckles-a, ustvari od njegovog kluba iz Njujorka koji se zvao "The WareHOUSE". Kada se ta muzika tek pojavila u Njujorku ljudi su pitali kako se to zove, ali niko nije znao odgovoriti. Ipak, neko je u ali rekao "haus muzika" i to je opstalo dan-danas.Vremenom crnacka haus muzika ikaga, Detroita i Njujorka je dolazila na top50 lestvice Amerike, ali zato sto je bila "crnacka muzika" uvek se kretala oko 40-50 mesta i zato su je nazvali underground[footnoteRef:7] muzika. Jedan DJ je otisao u Britaniju, u London i poneo jednu svoju pesmu i dao je jedinom underground radiju koji je tada postojao. Jedinom radiju u cieloj Britaniji koji je pustao crnacke pesme. Uskoro, i Britanija je plesala ritmom ikaga, a popularnost te muzike je naterala mlade Britanske DJ-eve da pokusaju konstruisati sami svoje pesme.U ovoj muzici nista se nije desilo namerno. Sve je izazvano nekom slucajnosti. Mladi Britanci su eksperimentisali sa raznim stvarima da bi stvorili neke jedinstvene pesme, a u tome su i uspeli. Stvorili su niz novih podzanrova haus muzike, a kako su to ipak Britanci, morali su imati naziv za svaki tako da cete naci mnogo anrova haus muzike (esid haus, dip haus, eurodens, elekto haus, drim haus, hip haus, minimal haus, ambient haus itd). Veliki problem je nastao kada je procvetao rok i pop oko devedesetih godina proslog veka. Mnogi vokali upravo rok i pop pesama su presli u haus muziku sto je nateralo Britance da naprave brze ritmove sto je, ipak, rezultiralo pravljenjem potpuno novog zanra elektronske muzike - trens. Daljnjim razvitkom nastao je tehno i rejv[footnoteRef:8]. Ipak, ikago je zadrzao svoju muziku. [7: Underground muzika obihvata anrove koji nije popularni i nisu namenjeni irokoj masi. Poto se ranije pustala u zabaenim delovima grada, podzemlju, pa ak i selima blizu grada dobila je takav naziv.] [8: Rejv muzika je muzika koja se sastoji od viskokfrekventnih tonova i poruka izgovorenih dubokim glasom. Rejv moze biti i oznaka za urku na kojoj se slua rejv muzika. Zbog droge danas je rejv potpao pod lou kritiku.]

Tehno

Tehno urkaTehno kao anr elektronske muzike razvio se u Detriotu sredinom osamdesetih. Re tehno je skraenica od reitehnologijai prvi put se koristi1985. kao naziv za granuhaus muzike. Prvi dj koji je 1985. isproducirao tehno jeJuan Atkins. Zahvaljujui brzom padu cena muzike opreme i mogunosti jednostavnijeg rukovanja njome naglo je porastao broj tehno produkcija. Tehno je od supkulturnog fenomena postao masovni pokret, a o tome, naroito u Nemakoj, svedoi pojava nekoliko super-zvezda ( Marua, Vestbem, S. Fet), enormni porast uesnika tehno manifestacija kakve su Loveparade ( od 1989) i Mayday ( od 1991), kao i profilisanje specifinog kulturnog ambijenta sa specifinom modom, predoznatljivim grafikim dizajnom, posebnim asopisima, klubovima i tzv. life-style [footnoteRef:9]drogama. Kao i kod svakog ustanovljenog muzikog pravca i ovde postoje brojne varijacije koje se razlikuju po tempu, dinaminosti, ritmici i zvuku, kao i po pubici . [9: Life-style droge su droge koje se koriste u medicini, npr. marihuana.]

Brejk bit Brejk bit oznaava skup podanrova elektronske muzike nastao u Britaniji. Karakterizuje ga nestalna upotreba bubanj matrice. To se moe opisati kao upotreba sinkopa i poliritminosti, to nalazimo u celokupnoj muzici afrikog porekla kao i u veem delu afro-amerike muzike. Najinteresantniji zvuci brejk bita esto se nalaze na top listama jer su danas veoma popularne, na primer hip hip je podanr brejk bita. Takodje dram-en-bejs [footnoteRef:10]je nastao iz brejk bita. Tadanji najznaajnij izvodjai bili su Kool DJ Herz, Africa Bambaata, Grand Wizard Theodore. Danas su to Pendulum, Krafty Kuts, The Frestylers. [10: Drum&bass je nastao kao kontra rejv muzici. To je najkompleksnija vrsta elektronske muzika, a najznaajnij producenti su Hype, Zinc, Noisia.]

1990TrensTrens muzika koristi ponavljajue melodine sintisajzerske delove, nagle promjene glasnoe ili prekide. Ponekad sadri i vokale, ali tekstovi su u veini sluajeva jednostavni ili se sastoje od ponavljajue fraze. Trens je nastao kao kombinacijatehno i haus muzike. Kako trens muzika esto puta u nonim klubovima, moe se smatrati i oblikom klubske muzike.Trens je nastao u nemakim klubovima ranih 90ih godina. Pod pionire ove vrste spadaju izvoai kao to su Dj Dag,Oliver LiebiSven Vath. Rani trens delio je mnoge slinosti s tehnom, u smislu tempa i ritmike strukture. Meutim trens je sadravao i melodinu strukturu koja je izvorno pripadala tadanjem haus anru. Ranu fazu trensa moemo okarakterisati kao muziku s "hipnotizirajuim efektom", kvalitetnom melodijom i ponavljajuom ritmikom strukurom.U isto vreme, dakle ranih 90ih godina, muzika revolucija odvijala se i u Goi (Indija) gde uskoro nastajegoa trens. Sredinom 90ih godina pojavljuje seprogresiv trens i postaje jednan od dominantnijih oblika plesne muzike. Taj se pravac vie oslanjao na bas i glavnu melodiju, odbacujui pritom ponavljajuu i hipnotizirajuu strukturu trens anra. Trens je bio otriji od hausa, melodiniji od tehnai umirujui od dram-en-bejsa, stoga ne udi to je u trenu postao vrlo popularan. Danas najpoznatiji izvodjai su Armin van Buuren, Tiesto, Paul van Dyk..

DauntempoDauntempo ili il aut muzika nastala je u Beu , ali se razvila na Ibici. To je muzika slina ambient anru, ali sadri gruv[footnoteRef:11]. Ritam je esto uzdran i jednostavan kao i manje intenzivan i sporiji nego kod drugih anrova elektronske muzike. To je topla i sladunjava muzika i mnogim diskotekama postoji prostorija za reklaksaciju sa ovom muzikom. Termin il aut uvela je grupa KLF sa albumom Chill out. itava jedna kultura se razvila oko ovog pravca, posebni kafei se dizajniraju u retro stilu kako bi se slagali sa muzikom. Posebni asopisi i liste u vezi ove muzike su osnovani u Britaniji. Takoe karakteristino je da su neke diskoteke stavile pod posebnu zatitu uivaoce ekstazi droga, koji su tipina publika ovog anra, zbog estih smrti zbog dehidratacije i toplotnih udara. [11: Neto poseduje gruv ako pokrece telo da igra.]

Najznaajnij predstavnici su Chicane, Zero 7, Groove Armada, The Nightmares on Wax.2000DabstepDabstepje anrelektronske muzikenastao uLondonupoetkom 2000 godine. Zanimljivo je to to je uspeo da se probije na globalni nivo bez pomoi nekog potovanog muzikog autoriteta, uz to odbijajui dotadanje muzike kanone. Ovo su karakteristike underground scene, a kada anr postane popularan kod ire publike ( pogotovo kada je u pitanju globalna popularnost) te karakteristike se gube i dobija se samo jo jedna vrsta potrone robe. ar dabstepa jeste u tome to je dostigao globalno priznanje i u isto vreme uspeo da zadri odlike underground scene.Dubistepkomponente hibridnog imena oslanjaju se na dve veoma razliitetradicije. Dub je u svom najistijem obliku shvaen kao deo jamajanskogregea70-tih godina, kao proizvodnja instrumentalnih verzija ve postojeih pesama. Re step je u originalu 2step tj. varijanta Britanskog garage anra blisko povezanog sa haus muzikom.2stepkombinuje elemente raznih vrstadance muzikei prilino je prazan , a ta praznina se popunjuje MC-jem[footnoteRef:12] i ukljuivanjem i kombinovanjem razliitih dinaminih oblika muzike. [12: MC- zaduen je za predstavljanje izvoaa, odravanje dobre atmosfere ili izgovara odreeni tekst uz muziku.]

Dabstep ritmovi su obino syncopated (syncopaton) to znai da su neoekivani odnosno da se u datoj minutai gde se oekuje zatije ili normalan tok ritma pojavljuje stresan momenat i obrnuto, kada je stresan bit nastupa primirje ili potpuna tiina. Dabstep ritmovi ne prate tipianfour-to-the-flourpatern korien udisko muzici70tih i 80tih godina kojeg karakterie ravnomerno akcentovan bit odsviran na bas bubnju. Originalni dabstep zvuk proiziao je odproducenataEL-B,Steve Gurley,Oris JayiZed Biasnegde izmeu 1999. i 2000. godine. Meutim, stvar je postala ozbiljnija ukljiivanjem mlaih generacija koje dolaze iz malog gradaCraydongde se nalazila prodavnica ploa Big Apple Records oko koje su se okupljali svi dananji predstavnici dabstepa. Veoma bitna stavka u razvoju dabstepa je osnivanje nonog kluba 2001. godine koji je prvi promovisao dabstep zvuk. Kako je dram-en-bejs privlaio muku populaciju, enski deo se pronaao vie u ovom anru. NovinarkeMelissa Bradshaw,Emma Warreni fotografkinjaGeorgina Cooksu svojim izvetajima i dokumentarcima imale masivan uticaj na kulturnu vrednost dabstepa.

Skrillex Dabstep ignorie irok opseg pretpostavki iideologijavezanih zatehnologiju, muziare iautorska prava, a prihvataistoriju, socijalne promene i kulturni kontinuitet. Daje odgovor na pitanje kako su elektronske tehnologije oblikovale popularnu muziku i kulturu poslednjih 50 godina. Zbog toga predstavlja vrlo znaajan trenutak u razvojupopularne kulturei njenog uticaja nadrutvo, koji bi trebalo podrobnije ispitati. Fascinantno je to to se po medijima rairio vrlo brzo, pre svega probijajui svoj put kroz praumuInternet-foruma, medija nekontrolisanih od strane bilo kog kulturnog/umetnikog/biznisautoriteta.Ako uspe da ostane otvoren i bez kraja, ako uspe da prihvati sve razliitosti oekuje ga svetla i zdrava budunost. Jo je rano rei koji su najznaajniji izvoai jerje anr u povoju, ali trenutno najpopularniji su Skrillex, Nero, Magnetic Man

Lieratura:1. Peter Manning, Electronic and computer music, Oxford University Press, 1993.2. U. Poschardt, DJ-Culture, Billboard Books ,1997.3. Bogdanov, Vladimir ,The All Music Guide to Electronica: The Definitive Guide to Electronic Music, Backbeat Books, 2001.

14