3 , . : , , , , , , , , , . :- ( , 7 8.), 9., ( 10.) 1928..

6.. 8., , .

. . . , 38 , 4 34 . .

8. . , . . , .

13. , 18., .

9 10. , . . , 11. - , 13. ( ) .

1928. . , . 29 (21 ). :

1.

2. ( )

3. ( )

4.

5.

6.

7. 20.

. . , . , . 8000.. . ...

, . . 2 : , . . , , , , . .

9. 10. . , , . , .

6.13. . , . 1212..

6.8.- 552. . . 610, , 681. . , 745. .

745.. . 840. . .

- . 1912.. 11. .

11. 15. , . 12 13 : . 12 14 . , .

15 20 , . , - . . .

20 . 29. 1925. , , 15 .

12. 1932. . 1928. .

15. 20. . , . 3 : ( 15. 16.), (16. 19.), ( 19. 20.)

. , (-).

- . .

. . - , , .

, .

. , ,

, . - . : , , , .

. . .

220 . . 12 2.. 34 . : , .

: , , , , ,

: , , , , ,

: , , - , ,

--: . ( ), , . (). .

. , (), () (), (), () () , () (). ( ), .

( ) , , . : . - ( ). .

, 20 . . , , , . , .

6211 114 ( ). . . , . - .

. , , .

, , , . , , , , ..

. - . .

. , , . .

(). .

, , , .

( , , , , , , ).

, . .

, , , .

.

, , , , .

: , , , .

1632 , , . . . . , . . . , - . , . , . . () , , , , . ( ).

12 .

, , . , . , 7 , . . , , . , . , .

, , , , .

(570-632.). - . . . . , . . . . , . . , , . 610. - , . . : . , . 616. , . . . - . 622. (), . 1431. .

. 630. . , , . , . . .

. , :

1. (

, )

2. , : ( ) ( )

3. , .

4. , .

5. ( 2,5% ).

(:Trkiye Cumhuriyeti) 3% ( ). 1922. ( ). .

(.:Kara Deniz),(.:Marmara Denizi),(.:Ege Denizi) (.:Akdeniz), (, ...).

, ,,, .

.

, 90% , :

16-17%

2%

1-2%,

., , 97% . 3% (23.623 km).

9.850 km, 7.200 km . , , . 2.648 km. (206 km ) (240 km), (252 km),(268 km),( , 9 km), (499 km) (352 km) (822 km). , .

. .

. : , , , , , . .

. ,, ,,

10. , . , 1071. . ( ) , , .

1243. , . . 1300. . I( ) .

623. . 16. 17. . , . , . 1488. .

19. , . , . , . 1915. 1917. 1,5 . .

, 1920. . . . () , , . , . . .

-19. 1919. . 1920. . 9. 1922. . , .

,24. 1923. . . . , 29. 1923. .

, , . . 1922. , 3. 1924. . , 1925. ( ) , . 1926. , .

. , 1928. . 1930. , 1934. . . ( ) . , . .

1938., . , . 1939. .

, . .

(), , , . , 40 , , . . , . , , , ; . Abdulah Gul. , . , , . . , , . , , , ( ) . , , . .

1982, (), . 550 , . 10 . , , ; ; , , ; .

1982. . , . , . , , . . . . . , . 1982. , , . .

81 (: il). , :

-

-

-

() , , 60 , . ( 49 ), , : (815.000), (130.000), (81.000), (150.000), , (135.000). (200.000 300.000),(100.000) , . , 1,2 . 6. , , 11. , :,, , . : , ( ), .

:

23. -

19. - ,

30. -

29. -

( ) - ,

17 1926.

1925 , .

, , , .

, , , , , , , , , ..

. 1988.

.

.

.

UVOD U TURKOLOGIJU* Turci u uem smislu:1. turci Osmanlije

2. muslimani

3. st republike Turske (72. mil)

4. Turci koje ive u Evropi I dr zemljama (60tih god odlazili su na rad u Nemaku, Francusku, Australiju; u zemljama EU ivi i radi oko 6 mil Turaka, kao i u Sev.Americi i Australiji).

5. manjine na Balkanskom poluostrvu: biva Jug, Kosovo, Makedonija, rumunija, Bugarska, Grka, Kipar...

* Imena turskih naroda: 1. azerbejdanci

2. kazasi

3. kirgizi

4. turkmeni

5. uzbeci

- Turski narodi koji ive u nacionalnim i vienacionalnim autonomnim republikama i regionima ruske federacije: altajci, balkari, bakiri, uvai, hakasi, jakuti, tatari, tuvini, gagauzi, krimski tatari, juguri.

* Poreklo:- Turci su prvobitno iveli kao nomadi u Ist.Aziji i Mongoliji, izmeu reka Orhon i donjeg sliva Jeniseja, secerno od Kine; prema Kazahstanu i Kirgiziji granii se sa planinom Tijanan i kineskim Turkestanom.

- Najstarije podatke o Turcima nalazimo kod njihovih suseda Kineza.

- Kineski izvori daju podatke o pojedinim turskim plemenima jo u 2 v.p.n.e. Ovi izvori nisu pouzdani, ali su jedini koje imamo o nomadskim turskim dravama pre 6. v.nae ere. Iz ovih izvora saznajemo o religiji starih Turaka, kalendaru i dr organizaciji na ijem elu je bio Kaan.- Tek od 6. v.n.e. imamo pouzdanije podatke o Turcima, iz kineskih hronika i orhonskih natpisa.

Orhonski natpisi potiu iz 8. v. i smatraju se najstarijim turskim spomenicima.

TRK = SNAGA - Javlja se u kineskim hronikama iz 552.g, kao TU KE.

- Prema kineskim izvorima Turci su najpre bili mali nomadski klan AN (=potomci vuice) koji su naselili Kinan, pa kao jedan od vrhova Kinana ima oblik lema (TU KE) tako dolaze do svog epikog imena.

- 1889.g pronaeni su Orhonski natpisi u slivu reke Orhon. U tim natpisima Turci sebe prvi put nazivaju TRK. Orhonski natpisi nam daju precizna obavetenja o istoriji i civilizaciji najstarije turske drave.

- Zaslugom danskog lingviste Vilhema Tomsena i ruskog turkologa Radloba, svi natpisi su deifrovani krajem 19.veka.

- Pisani su orhoskim pismom, koje se zbog prividne slinosti sa germanskim runama naziva i turskim runama. Ovo pismo je bilo potpuno prilagoeno fonetskoj strukturi turskog jezika. Natpisi su preteno istorijeske sadrine i najvie se odnose na period turske nomadske drave, pod vlau Kineza od 630. do 680.

- Jezik orhonskih natpisa je stari dijealekat.

- Izmeu 552. i 745. postojala su 3 turska carstva, na istoku GKTRK hanat (vladar Kaan), na zapadu HAZARSKI hanat (prostirao se do dananje ukrajinske stepe). Uzrok njihovog propadanja, bile su pre svega prirodne katastrofe.

- Izmeu 6. i 8. veka turski narod OUZLAR (Oguzi) osnovali su jaku dravu ( od Mongolije i severne granice Kine do Crnog mora). 582. drava se podelila na istonu i zapadnu (podeljene izmeu 2 brata). Vladar istonog stolovao je u Mongoliji u gornjem toku reke Orhon, a vladar zapadnog carstva u istonom Turkestanu. Obe drave su 630.g pale pod kinesku dominaciju. Turci istonog carstva povratili su samostalnost 711.g i zavladali su zapadnim carstvom.

- 716.g na vlast dolazi Bilge Kaan i zemlja doivljava procvat. Ova dr nestaje sredinom 8.v.

- 745.g osvajaju ih Ujguri a njihovu prestonicu Karabalgasun osvajaju Kirgizi.

- Kroz istoni Turkestan prolazio je put svile i gradovi du ovog puta bili su razvijeni (govorio se sogdijski jezik).

- Urgujska drava trajala je od 840. do 1240.g, raspala se posle Mongolske invazije.

- Zapadni Turci Oguzi u 8. i 9. veku imali su dravu u zapadnom Turkestanu do Kaspijskog mora; prvi primaju islam i postaju glavna snaga islamskog sveta (pleme SELDUCI)

- Poelo je irenje Selduke drave; njadue su se odrali u maloj Aziji dananja Anadolija).

- Rumski ili ikonijski sultanat postojao je do 1307.g (Rumelija evropski deo Turske).

- Na ruevinama Rumskog slutanata nikla je nova turska sila. Plmenski Emir i selduki vladar Osman proglasio se nezavisnim 1299.g i njegovi potomci Osmanlije stvorice mono Osmanlijsko carstvo.

- Turski hroniar Aik Paa Zade je utvrdio da postoji 15 verzija o nastanku Osmanskog carstva.

- Islamizacija turskih plemena poela je u 8.v, a do masovnog prelaska Turaka u islam dolazi u 9. i 10.v.

- Primivi islam Turci su postali vaan politiki i bojni faktor velike islamske Abasidske drave (750. 1258.).

- Sa ovom religijom usvojili su novo pismo arapsko.

* Period razvoja turskog jezika i pisma:- Kroz istoriju Turci su nastanili 3 kontinenta, podigli mnoge kulturne centre i koristili razliita pisma i alfabete. To su: gktrk, sogdijsko, ujgursko, manihejsko, arapsko, sirijsko, jermensko, grko, latinino i irilino.

- Zvanina 4 turska pisma:

1. gktrk 7. 8.v

2. ujgursko 9.v

3. arapsko 10.v

4. latinica 1928.g

- Turski jezik se pojavljuje na istorijskom planu kao dravni jezik, koji su osnovali Gkturkler (Gok turci).

- Prvi primeri pisanog jezika tzv Gkturke, datiraju od sredine 8.v; to su natpisi pronaeni u oblastima Jeniseja, Orhona i Talasa.

- Orhonsko pismo se zbog slinosti sa germanskim runama, zove i turske rune. Rune se sastoje od pravih crta i ne vezuju se, piu se s desna na levo, ili odozgo na dole.

D = y

= ok

= a, e

= , i

> = , u

= o,

- Orhonski alfabet ima 38 slova; 4 znaka su vokali a ostali konsonanti.

- Od 8.v Turci poinju da koriste ujgursko pismo, na okme je ostalo zapisano dosta dokumenata.

- Ujgursko pismo vodi poreklo iz Aramejskog, tj jednog semitskog alfabeta. Ovaj alfabet nije bio pogodan za turski jezik, ipak vremenom je postao glavni nacionalni alfabet u centralnoj Aziji.

U 13.v ovaj alfabet prihvataju Mongoli i on se praktino rairio u svim zemljama od Mongolije do Ju.Rusije i Persije i tu se zadrao do 18.v (tada ga je zamenio tibetski alfabet).

- Od 9. do 10.v Turci dolaze u dodir sa Arapima, primaju islam i njihovo pismo.

- Prva Turska plemena koja su se islamizirala bili su Karahanidi.

- Pored ujgurskog pisma, poeli su da koriste i arapsko pismo tako da se poetkom 11.v javlja nov pisani jezik tzv KARAHANIDSKI.- Ovaj prvi period turskog jezika koji obuhvata ova 3 pisana jezika i njihove govore, a traje do poetka 13.v (do mongolske invazije) naziva se staro turski ( eski trke ).

- Turci 1928.g usvajaju latinino pismo i turska otografija se zasniva na fonematskom principu (znak oznaava odreenu fonemu, a ne fonetske varijante).

- Istorijski periodi razvoja turskog jezika:

1. altajski period

2. najstariji turski (prototurski)

3. osnovni turski

4. staroturski

5. srednjeturski

6. novoturski

7. moderni turski

* Prva 3 perioda su teorijska. To obuhvata period kada su se spojili turski, mongolski i tungulski. Teko je predpostaviti kada se to desilo, ali prema pr. Osmanu Nedimu Tuni to je bilo pre 8500 godina. Taj period se zove Ana Turke.

* Drugi period prototurski teorijski, obuhvata period kada se turski izdvojio iz praaltajskog, koji je bio u kontaktu sa sumerskim i dr starim jezicima.

* Period osnovnog turskog poinje kada su se pojavila turska plemena na istorijskoj sceni ali bez pisanih spomenika. Iz ovog perioda ostala su imena nekih vladara, kao i malobrojne pozajmljenice u jezicima suseda. U ovom periodu turski se podelio na 2 grupe, istonu i zapadnu. Te jezike naunici nazivaju stari istoni turski i stari zapadni turski. Stari zapadni turski obuhvata jez kojima su govorila turska plemena koja su prela preko Urala i stigla do sr Evrope mnogo pre nego to su se Selduci naselili u Anadoliji. Smatra se da turski dijalekat uvaki pripada starom zapadnom turskom, kojim su nekad govorili bugarski Turci. U istorijskim izvorima iz 9. i 10.v, prostor od reke Volge do sr Evrope spominje se kao TURSKA, to je dokaz da su tu iveli turski narodi. Stari istoni tur jezik obuhvata sve savremene turske jezike, dijalekte i govore, izuzev uvakog. Danas kada kaemo zapadni turski podrazumeva se zapadni ogranak starog istonog turskog, kojim se govorilo zapadno od Hazarskog mora, a istoni turski ogranak bio je onaj kojim se govorilo istono od Hazarskog mora.

* Istorija stvarnog pisanog jezika poinje od staroturskog perioda. Stari turski period (6. 13.v). Ovo je stvarni period u razvoju turskog jezika. Obuhvata gokturski, ujgurski i karahanidski. Trajao je od 6. do 13.v tj do mongolske invazije 1212.god.

GOKTURCI (6. 8.v stvaraju dravu) Tursko pleme koje pobunilo protiv Avara 552.g i osnovalo dravu u ijem nazivu se 1.put spominje re TRK. Na elu pobune nalazila su se 2 brata: Bumin i stemi. 681. se oslobadjaju kineske dominacije. Otac Bilge Kaana osnovao je novu dravu, ali je 745. osvajaju Ujguri.

UJGURSKI PERIOD Ujgurska drava zauzima mesto Gokturske dr 745.g. Poto su Ujguri poeli da se ire posle pohoda na Tibet, dovode tibetske svetenike i prihvataju maniheizam. Ova vera je uniuitila njihov ratoborni duh i 840.g osvajaju ih ratoborni podanici Kirgizi. Turski tekstovi iz ovog perioda su napisani na papiru i isklesani u kamenu. Primivi maniheizam i budizam, prevode svete manihejske i budistike knjige na staroturski.

KARAHANIDSKI PERIOD Prva islamizirana turska plemena bili su karahaniti. U 8.v se iri islam, a usvaja u 9.v. Ova 1. muslimanska dr trajala je od 922. do 1212.g. Poetkom 12.v javlja se novi pisani jezik, tzv karahanidski turski (znaajno delo iz 11.v Divani turskog jezika).

* Srednje turski (11. 15.) Poinju da se piu 1.islamski turski tekstovi i stvaraju novi turski dijalekti. Od 12. do 13.v poinje da se razvija u 2 pravca (severoistoni tur i jugozapadni tur.) Ova oblast se od 12. do 14.v prostirala izmeu Hazarskog mora i Aralskog jezera, juno od reke Amudarije. U ovom periodu u turski jezik ulaze elementi mongolskog, arapskog i persijskog.

* Novoturski period (15. 20.) Formira se veina dananjih turskih jezika i dijalekata ( severni turski, kipaki i agatajski). Najpoznatiji jezik jugozapadnog ogranka koji se govori u Anadoliji i Rumeliji je TURSKI TURSKE.

* Moderni turski jezik (od 20.v) 29. oktobra 1923. osnovana je Republika Turska. Prvi predsednik republ.tur. bio je MUSTAFA KEMAL ATATRK. Taniji naziv ovog perioda jeste turski jezik Osmanlijskog perioda, govorio se u Anadoliji, Rumeliji, Iraku, Siriji, Krimu i Severnoj Africi. Podela osmanskog jezika:

1. Staro-osmanski period Eski Osmanlca (15. poetak 16.v)

2. Klasini osmanski Klsik Osmanlca (16. sredina 19.v)

3. Novo osmanski Yeni Osmanlca (sredina 19. poetak 20.v)

Ranije se smatralo da turski pripada uralo-altajskoj porodici. Ta porodica se zvala TURANSKA porodica po persijskom nazivu ili SKITSKOJ GRUPI. Ruski naunici nisu uinili mnogo na prouavanju ovih jezika. U vezi s tim razumljivo je da meusobni odnosi uralo-altajskih jezika nisu utvreni, niti se zna koliko su ovi jezici stvarno srodni, a koliko su u stvari slini zbog meusobnih pozajmljivanja. Termin altajski jezici potie od altajske planine u Sr.Aziji jer se smatra da su Alt.pl. i njihova okolina postojbina naroda koji govore altajski jezik. Klasifikacija turskih jezika koje bi u obzir uzimala etnogenezu jezika, danas jo nije mogue napraviti jer jo nije precizno ta je jezik (dil), ta je dijalekat (lehe) a ta je govor (ive). Najpoznatija klasifikacija turskog jezika je sa istonog aspekta koju je uradio ruski filolog Nikolaj Aleksandrovi Baskakov. Prema njemu turski pripada ogusko-seldukoj grupi. Posle Baskakova mnogi naunici pokuali su da naprave klasifikaciju turskog jezika: Radloff, Arat, Samojlovi, Erdilasun, Tekin.

Geografska klasifikacija koja se danas uptrebljava bazira se na istraivanjima Samojlovia, koji je u turskim jezicima traio fonetski odgovarajue glasove. Prema ovim klasifikacijama turski pripada Jugozapadnoj (Oguskoj) grupi jezika.

220 miliona ljudi govori turski jezik kao maternji

Turski je u geografskom smislu jedan od najrasprostranjenijih jezika sveta

Turski se govori u 34 zemlje sveta van Republike Turske

Trk Dunyas (turski svet) delimo na:

ZAPADNI TURSKI SVET: Kipar, Rumelija, Sirija, Irak, Azerbejdan, turski Turske

ISTONI TURSKI SVET: zap.Turkestan, Iran, Avganistan, Uzbekistan, Kazahstan, Kirgizija

SEVERNI TURSKI SVET: Sibir, Altajski, Krimski, Karajskji Turci, Tuvinski.

VEROVANJA STARIH TURAKA

- Sve dok nisu osvojili velike seldzuke drave Kinu, Indiju, Iran, Mesopotamiju i Malu Aziju, turci su bili stoarski narod. Ispoljavali su zajednike osobine sa svima koji su vodili isti ivot kao i oni : irancima, skitima, gotima. Tako im je i religija bila pastirska. Meutim, oni nisu bili samo nomadski pastiri. Meu njima se javljaju karavanski trgovci i zemljoradnici, naroito po renim dolinama. Bili su vezani i za umsku civilizaciju koju e poeti da naputaju od 3.v.p.n.e da bi se rasuli po stepskim podruijima, gde neki ive i danas.

- Turci Mongoli su u svetskoj istoriji odigrali znaajnu ulogu. Malo je naroda u itavom starom svetu s kojima se nisu sukobili, i malo zemalja koje tokom svojih neprekidnih pljakakih pohoda nisu pokorili. Smatra se da najstarija altajska re predstavlja prvi religijski termin TENGRI (nebo-bog) na iju transkripciju nailazimo u kineskim letopisima koji govore o Hunima.

- Meu turcima do primanja islama u 10.v bili su rasprostranjeni budizam, amanizam, nestorijansko hrianstvo i manihejstvo. Po miljenju profesorke Gaben, budizam je na Turke imao samo povran uticaj. Svetski naunici smatraju da se budizam irio meu turke u periodu od 570. - 590.g. Vladar drave Gktrk, Bilge Kaan, bio je privren budizmu jer je sanjao o podizanju utvrenog grada, ali ga je od toga odvratio Tonykuk, jer Buda i Lao Ce (pristalice bude) ue ljude blagosti, a to nisu osobine koje odgovaraju ratnicima.

- Budizam je utemeljio Sidarta, sin vladara male drave u dananjem Nepalu. On je poticao iz plemena Sakija. Smatra se da je iveo od 560. 480. p.n.e. On je u 29oj godini ivota napustio vladarski ivot da bi reio problem patnje. Kada je imao 35g, pomou meditacije naao je reenje, postao je prosvetljen i od tada je poznat kao Buda (= prosvetljeni). Sledeih 45g svog ivota Buda je proveo lutajui dolinom Ganga propovedajui svoju poslanicu, kako asketima tako i svetovnim licima. Umro je u 80toj godini.

* Toteizam:Totem je neki objekat, esto ivotinja. Za taj objekat se smatrao da stoji u mistinom ili simbolinom odnosu sa jednom grupom ljudi. Kompleks odgovarajueg verovanja i obiaja naziva se toteizam. Toteizam je jako rasprostranjen u drutvima u kojima postojioboavanje predaka. Ubijanje jedne totemske ivotinje predstavljalo je in ulaenja u zajednicu sa bgom. Gokturci su verovali u besmrtnost due, a s druge strane verovali su i u prirodne vile. Oni su smatrali da su sunce, mesec, planina po jedna dua. Tako se to povezuje sa animizmom. Animizam je verovanje po kojem je celokupna stvarnost nastanjena duama, i u vezi s tim jako je bila rairena magija i vradbine.

PITANJA:

1. Prvu gramatiku koja je sistematski obradila turski jezik pod nslovom Grammatica Turca (1611) napisao je: - Pietro Ferraguto

2. Turski jezik spada u koji ogranak turskih jezika? - jugozapadni

3. Turski jezik pripada: - uraloaltajskoj porodici jezika

4. Prema morfolokoj klasifikaciji jezika turski jezika je: - aglutinativni

5. Najpoznatiji uenik srpske gimnazije u Solunu i Carigradu bio je: - Glia Elezovi

6. Od kada se predaje turski jezik na Beogradskom univerzitetu? - 1925. godine

7. Kada je osnovana katedra za orijentalistiku na Beogradskom univerzitetu? - 17. jula 1926.

8. Ko je osnovao Katedru za orijentalistiku (orijentalnu filologiju) na Beogradskom univerzitetu: - Fehim Bajraktarevi

9. Najstarije podatke o Turcima daju nam: - Kinezi

10. POPUNITE PRAZNINE: Turci, potomci legendarnog kralja Oguza, osnovali su jaku nomadsku dravu izmeu 8 i 6 veka. Vladar drave zvao se Kagan.

Godine 582. drava je podeljena na Istonu i Zapadnu. Najstariji turski pisani spomenici su Orhonski natpisi. Potiu iz 8. veka. Pronaeni su u Mongoliji 1868. godine. Najstarije turske pisane spomenike deifrovali su danski lingvista Tomsen i ruski turkolog Radlov krajem 19. veka.

Koreni naune turkologije seu do 14. veka.

Meutim, turkoloka istraivanja otpoela su u zemljama zapadne Evrope jo u drugoj polovini 4. veka, u vreme kada su Huni /varvarski narod turskog porekla/ kroili u Evropu. Islamizacija turskih plemena poela je u 8. veku, a do masovnog prelaska Turaka u islam dolazi u 9. i 10. veku. Prvim turkolokim delom smatra se Divanu Lugat'it Turk. Sastavio ga je Mahmut Kasgarli u 11. veku. Republika Turska osnovana je 29.oktobar 1923.god. Njen prvi predsednik bio je Mustafa Kemal Ataturk koji je ovu dunost obavljao 15 godina. Reforma pisma u Turskoj izvrena je godine.

Za ouvanje istote turskog jezika zadueno je Tursko Lingvisticko Durstvo koje je osnovano 12 jula 1932. godine. Najpoznatiji renik turcizama pod nazivom sastavio je

Renik sadri rei. Republika Turska je po svom urenju parlamentarna republika republika. Zakonodavnu Republike Turske je Abdulah Gul. 11. Sta je turkologija I koji su poznati turkoloki centri u svetu? Turk. je nauka koja se bavi izucavanjem dijalekata,knjizevnosti,etnologije,istorije turskih naroda. 1.Prva katedra otvorena je u Parizu(1709),zatim su otvorene katedre u Napulju(1723),Kazanu(1807),Berlinu(1887),Londonu)1906). Turkologija postoji na univerzitetu u Beogradu,Pristini,Zagrebu,Skoplju,Parizu,Moskvi,u Americi na nekim univerzitetima(Ilinois,Prinston)

12. ta se podrazumeva pod pojmom Turci? Pod pojmom Turci pre svega mislimo na :Turke Osmanlije koji su vladali Balkanom od 14-19 veka), muslimane, stanovnike Turske

13. Gde se sve govore turski jezici? 14. Kako se zove jezika porodica kojoj pripada turski jezik I koje sve jezike obuhvata? Uraloaltajska grupa grupa,a toj grupi pored turskog pripadaju: mongolski,mandzursko-tunguski,japanki,korejski

15. Prema ranijoj klasifikaciji, kojoj su jezikoj grupi pripadali turski jezici i dijalekti? 16. Navedite nekoliko ivih turskih jezika: Uzbecki, Kazaski, Ujgurski, Kirgiski, Karakalpacki, Kazanski, Nogajski, Altajski, Tuvinski17. Navedite pet glavnih karakteristika turskih jezika:1. Aglutinacija(raci se grade dodavanjem nastavaka od kojih svaki ima odredj.znac) 2. Vokalna harmonija 3. Nepostojanje gramatickog roda 4. Koren reci je nepromenljiv 5. Glavni elemenat recenice je predikat (iza kolicinskih br stoji ime u jednini,nepostojanje odnosnih reci,umesto prepozicija postoje postpozicije)

18. Navedite pet verovanja starih Turaka: Budizam,Totemizam,Samanizam,Manihejizam,Mazdeizam

19. Navedite pisma koja su Turci koristili od V veka do danas: Turske rune, Ujgursko,Arapsko,Latinicu

20. Navedite pet stubova vere: SEHADA (Allah je jedini bog a Muhamed njgov prorok) MOLITVA (DUA licna molitva,SALAT ritualna molitva) POST-ORUC (u devetom mesecu (ramzanu) muslimanske godine) HODOCASCE ili HADZ (svak musliman za zivota mora da predje put iz MEKE u Medinu,ako nije u mogucnost tu obavezu prenosi na svoju decu)

21. Ukratko objasni: KURAN - Kuran(Koran,Kur'an) je sveta knjiga muslimana.Sama rac znaci "ONO STO JE ZA CITANJE". Kuran predstavlja bozju rec. Prva zapisivanja poticu iz vremena samog Muhameda. On je imao svoje sekretare koji su njegova objavljivanja zapisivali. U Kuranu postoji 6211 stihova koji su podeljeni u 114 sura(odlomaka) od kojih svaki ima svoje ime. Stihovi u surama zovu se ajeti. Svaka sura pocinje basmilom:"U IMA BOGA PLEMENITOG I MILOSTIVOG". Sure u rasporedjene po duzini. Prva sura se zove AL-FATIHA ima samo 7 stihova i njom pocinje Kuran. MIHRAB - to je naziv za nisu unutr dzamije. Zid u kome se nalazi mihrab okrenut je ka Meki. Moze biti poluokrugao. Obicno je najukraseniji deo dzamije. DZAMIJA - je nzaiv za velike i svecane muslumanske hramove.Vecinom su cetvorougaonog oblika imajiu krov sajednom ili vise kupola. moze da ima 1 minare ili vise njih. Unutar dzamije postoji:mihram,mimber/minber,sekuja/seki,rahla,cilimi za molitvu ABDEST - ritualno umivanje pre milotve. Obuhvata pranje lica,ruku do laktova,nogu do clanaka,ispiranje usta i nosa,prelazenje mokrom rukom preko vrata,po usima i temenu glave. KIBLA - smer prema Meki,tacnije prema Cabi

22. Navedite etiri leksikografa i renike turskog jezika u XIX veku. (napomena) 23. Koja je srpska knjievnica govorila turski jezik? - jelena j. dimitrijevic24. Navedite etiri arheoloka lokaliteta u Turskoj? - Efes,Troja ,Assos,Kapadokija,Konya

25. Navedite etiri turkologa koja su radila na katedri za orijentalistiku? Slavoljub Djindjic, Dusanka Bojanic-Lukac, Marija Djukanovic, Ljubinka Rajkovic