UPRAVLJANJE PROJEKTIMA· ustanovljavanja vrste radova, radnih procesa i koliina;
· tehnološkog rešenje radova;
· rešenja pripremnih radova sa ureenom šemom gradilišta i vremenskim planiranjem izrade tih radova;
· odreivanja trajanja procesa odnosno aktivnosti;
· odreivanja radnih dana i kalendarskog vremena u odnosu na radne dane;
· koordinacije izvršenja grupa radova;
· ispitivanje mogunosti primene taktne podele radova u proizvodnji ;
2.1 Podela planova
2.1.1 Predmer i predraun
Predmer i predraun je jedan od osnovnih dokumenata kojima se definišu tehnike karakteristike objekta koji se gradi, cena objekta i, shodno tome, finansijski odnosi izmeu investitora i izvoaa radova.
U predmeru su obraunate ukupne koliine radova predvienih tehnikom dokumentacijom – glavnim projektom za odreeni graevinski objekat. Predmer se formira na osnovu grafike dokumentacije u projektu – crtea sa definisanim dimenzijama i oznakama materijala/sklopova ili delova od kojih se sastoji objekat.
Struktura predmera odgovara vrstama radova od kojih se sastoji objekat. Graevinski objekat – poslovni, stambeni ili industrijski se obino sastoji od grubih graevinskih, graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova. Zavisno od vrste ili nivoa obrade objekta, ugrauje se i odgovarajua oprema.
Proces graenja sastoji se iz realizacije niza aktivnosti, koje su definisane planiranom tehnologijom. Aktivnost predstavlja skup radnji ili pozicija kojima se zaokruuje jedna tehnološka celina. Ove pozicije su, zapravo, pozicije predmera.
Namena predmera je sagledavanje vrsta i koliina materijala po pozicijama, koji slue kao osnova za izradu predrauna.
Predraunom radova odreuje se predraunska vrednost graenja, odnosno proizvodna cena graenja objekta, koja se sastoji od cene grubih graevinskih, graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.
Jedinine cene pozicija predrauna se sraunavaju analizom cena, kako je objašnjeno u narednom poglavlju. Za svaku poziciju predrauna formirana je posebna odgovarajua analiza cena. Zbir svih vrednosti pozicija predrauna daje ukupnu cenu graenja objekta. Predraun radova je osnov za formiranje ponuda prilikom sprovoenja tenderskog postupka / javne nabavke za ugovaranje – nabavku radova.
Predmer i predraun radova su sastavni deo svakog glavnog graevinskog projekta. Njihova izrada je završni posao pri izradi projekta i, zajedno sa tehnikim izveštajem, predstavlja projektantovo vienje realizacije projekta[footnoteRef:2]. Ovaj projektantski predrauna je sastavni deo projekta. Meutim, za sagledavanje ugovorne cene izvoenja radova, koja je jedna od osnovnih odredbi ugovora o izgradnji izmeu investitora i izvoaa, izvoa, na osnovu analiza cena, formira izvoaki predraun. Izvoaki predraun odraava realne aktuelne uslove na trištu, kao i tehnološke, organizacione i kadrovske mogunosti izvoaa. Na osnovu ovog predrauna, kao dokumenta kojim je sagledana izvoaka cena, formira se tenderska dokumentacija za licitaciju [2: Pri pisanju predmera radova izdvajaju se radovi sloeni redosledom po vrstama, sa potrebnim koliinama materijala (zemljani, zidarski, armiraki, armirano-betonski, podopolagaki, itd.). Sa druge strane, aktivnosti na izvoenju radova, prema planiranoj tehnologiji i strukturi dinamikog plana nisu potpuno kompatibilne sa pozicijama predmera radova. To je zbog toga što se u predmeru ne vodi rauna o mestu i vremenu odvijanja radova, niti se formiraju aktivnosti koje bi predstavljale logiku celinu više vrsta radova (npr. zemljani radovi se izvode na poetku, u toku i na završetku graenja objekta, a u predmeru su dati zajedno i izdvajaju se samo dubine iskopa i kategorije zemljišta; ili, da bi se formirala izvoaka aktivnost izrada temelja treba grupisati odgovarajue zemljane, tesarske, armirake i betonske radove iz predmera, odnosno projekta). Ovo bi se ostvarilo ukoliko bi se svaka pozicija iz projekta kodirala po svim potrebnim parametrima, što bi omoguilo da se izvoake aktivnosti na realizaciji projekta poveu sa odgovarajuim pozicijama iz predmera, odnosno sa planiranom tehnologijom i dinamikim planom realizacije radova.]
Primer predmera i predrauna:
2.1.2 Karta Tehnološkog procesa
Karta tehnološkog procesa daje jednostavan i potpun uvid u usvojenu tehnologiju rada na izgradnji nekog objekta, odnosno odgovarajuu poziciju radova. Sve operacije i postupci, koji se pojavljuju tokom izvršenja radova, prikazani su na karti procesa. Karta procesa se mora uraditi sa izuzetnom panjom, jer svaki propust, u vidu izostavljanja pojedinih operacija i postupaka radnog procesa, moe negativno uticati na realizaciju projekta u celini.
Na slici 5 data je karta tehnološkog procesa za izvoenje betonskih radova.
Na slici 6 data je karta tehnološkog procesa za izvoenje zemljanih radova.
Slika 5. Karta tehnološkog procesa za izvoenje betonskih radova
Slika 6. Karta tehnološkog procesa za izvoenje zemljanih radova
2.1.3 Opis tehnologije / metodologije izvoenja radova – method statement
2.1.3.1 Široki iskop
· Knjiga 1/3-Grafika zaosnovnutrasu (Br. crtea: 1.3.1.4.1.,1.3.1.4.2., 1.3.1.5.1. i 1.3.1.9.,)
· Knjiga 1/4 –Popreni profili(1.4.34.-1.4.60. i 1.4.100.-1.4.104.)
Organizaciona šema
DIREKTOR PROJEKTA
Mehanizacija koja e se koristiti na izradi pozicije iskop materijala:
· Buldozer CAT ………………...kom 2
· Bager guseniar ……………….kom 2
· Utovariva tokaš….…...... .kom 1
LJUDSKI RESURSI
DETALJAN OPIS NAINA IZVOENJA RADOVA
Kada se završe pripremni radovi na sei drvea I šiblja I skine humus na deonicama od km 888+118,68 do km 889+590 i od km 891+868,5 do km 892+152,14, geometer e na terenu izvršiti obeleavanje taaka potrebih za rad na širokom iskopu zemljanog materija III, IV I V kategorije.Podatke o visinskim kotama I poloajnim takama uzimae se iz projektovanih poprenih profila.Nakon izvršenog obeleavanja moi e da se krene sa radom na izradi pozicije širokog iskopa.
Osobine zemljanih materijala odreuju se prethodnim geomehanikim ispitivanjem ovlašene akreditovane laboratorije. Dobijeni rezultati e koristiti radi izbora mehanizacije za široki iskop, kao I radi kasnijeg korišenjai skopanog zemljanog materijala. Svi rezultati e biti sadrani u geomehanikom elaboratu.
Grubi iskopi u zemljanomtlu, završavaju se na 20 do 30 cm iznad projektovane kote podtla. Iskop do projektovane kote podtla vrši se neposredno pre poetka radova na izradi narednog sloja.
Rad na iskopu e poeti sa površine terena i vršie se u podunim slojevima u debljini od 0,2–0,4 m u smeru porasta nagiba nivelete što omoguava oticanje vode i lakši transport materijala. Iskopani materijal e se kamionima transportovati do mesta za izradu nasipa ako geomehanika ispitivanja pokau da je isti odgovarajueg kvaliteta. U suprotnom sluaju materijal e se odvoziti na deponiju.
Kada se iskop materijala vrši u zasecima formirae se privremene berme širine 3-3,5m na visinskom rastojanju 6-8m, kako bi se kosina zaseka formirala prema projektu.
Iskop materijala V kategorije e se vršiti buldozerom klase 8 sa riperom, a u materijalu vee tvrdoe e mu pomoi mašina sa hidraulikim ekiem, koja odmah usitnjava materijal. Materijal e se utovarati u kamione i transportuje do privremenih deponija.
Tokom rada na svim promenama u iskopu utvrdie se kvalitet materijala vršenjem geomehanikih ispitivanja, materijalkoji odstupa od projekta e biti uklonjen sa trase u saglasnosti sa Nadzornim organom.
Zbog obrauna koliina izvršenih radova, sva potrebna merenja e se izvršiti geodetski, tako da e se iskop zemljanog materijala obraunavati po m3 na osnovu nivelmanskog zapisnika.
PROCEDURA ZA OSIGURANJE I KONTROLU KVALITETA
U toku rada na iskopavanju na svim promenama tla, uzimaju se uzorci za ispitivanje upotrebljivosti za predvienu namenu. Ovlašena, akreditovana laboratorija nakon ispitivanja, izdaje potvrdu u pogledu upotrebljivosti tla iz svakog veeg useka ili pozajmišta. Ukoliko iskopani materijal ispunjava zahteve za izradu gormjeg stroja (kolovozne konstrukcije), definisane Tehnikim specifikacijama, on se tamo i koristi. Kontrolom se ustanovljava da li je iskopan materijal razvrstan po osobinama i krupnoi na deponijama. Klasifikacija materijala iz iskopa e biti prilagoena zahtevima namenske upotrebe.Geodetska merenja prate i sve ostale faze radova od njihovog zapoinjanja.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Bezbednost i zdravlje radnika se obezbeuje praenjem sledeih odredbi:
· Delovi samohodnih graevinskih mašina (bageri, buldozeri, utovarivai, transportna sredstvai sl.) treba da budu lako zamenljivi, a njihova zamena ne sme da bude skopana sa opasnostima od povreivanja.
· Ako se zemljani radovi obavljaju u blizini objekta sa koga padom ili rušenjem materijala i drugih predmeta mogu da budu ugroeni radnici, ili u blizini saobraajnice sa koje pešaci ili saobraajna sredstva u pokretu mogu da ugroze radnike, pre poetka radovai u toku radova sprovode se mere za bezbedan rad radnika.
· Kad se zemljani radovi izvode u noici kosina, na kosinama, u usecima i zasecima vrše se osmatranja ponašanja usamljenih komada stene ili delova zemljine mase, pa ako se utvrdi da postoji mogunost njihovog pokretanja, uklanjaju se,ili se preduzimaju mere za spreavanje odrona, pre poetka rada radnika.
· Provera podruja rada i kretanja radnika, obavezno se vrši posle prekida radova, posle vremenskih nepogoda i posle otopljavanja nakon mrazeva, a pre dolaska radnika na mesto rada.
· Zaposleni na gradilištu su obavezni da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu.
PROCENA RIZIKA
Mogue posledice
udari,uboji,prelomi, kontuzije,smrtne povrede
-Panja pri kretanju i radu
-Rukovaoci mašina i vozila moraju da vode rauna o bezbednosti zaposlenih koji rade oko mašine. Nije dozvoljeno zadravanje u radnoj zoni mašine.
-Penjanje u tovarni sanduk vozila vrši se putem predviene ugraene opreme na vozilu (penjalice, pragovi, drai, specijalni oslonci, merdevine i dr.
-Vozilo ili mašina se osiguravaju od nekontrolisanog pomeranja.
-Sve vrste odravanja vrše se iskljuivo u radionicama,a poslove poveriti strunim licima.
-Sve ostale provere iskljuivo vršiti priugašenom motoru.Proveru rada motora vozai ili rukovaoci mogu vrše se iskljuivo slušanjem rada motora, bez unošenja ruku ili tela u opasne zone.
Unutrašnji transport- rad i kretanje vozila i mašina,graevinskih radnika
pregaenje, prignjeenje,
kontuzije,smrtni ishod
-Stalna panja graevinskih radnika i rukovaoca.
-Davanje zvunih signala.
-Redovno odravanje i servisiranje vozila i mašine.
-Brzina kretanja vozila i mašina na utovarno/istovarnom mestu ne sme biti vea od 5 km/h, a du saobraajnih površina od 10 km/h.
-Radnici koji obavljaju utovar/istovar moraju biti psihofiziki i zdravsveno sposobni, upoznati sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i sprovoditi iste.
-Poštovati dozvoljenu nosivost pri korišenju pomonih ureaja i naprava.
-Otvaranje stranica sanduka vozila vrše dva radnika.Pre otvaranja proveriti poloaj i stanje tereta u vozilu.
-Sredstva za utovar/istovar materijala moraju biti ispravnaa posebno ureaji za upravljanje, koenje i signalizaciju.
-Raspored radnika pri prenosu tereta mora biti takav da se meusobno ne ometaju.
-Obavezno korišenje line zaštitne opreme i sredstava.
Opasne površine (površine za rad i kretanje na gradilištu)
Uganua,
prelomi,
-Redovno išenje gradilišta od snega i leda, kao i sakupljanjem prosutih tenosti, praškastih materijala, masnoa i dr.
-Odravanje pešakih staza i prolaza u skladu sa propisima i normativima:ravna i tvrda, nasuta šljunkomi dr.
-Rad i kretanje obavljati sa puno panje.
-Graevinski materijal skladištiti posebno po vrstama.
-Ureenje gradilišta i primena mera bezbednosti prema Elaboratu o ureenju gradilišta.
-Obavezno korišenje linih zaštitnih sredstava i opreme.
Opasnost od direktnog ili indirektnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod naponom;
grenje mišia,opekotine,strujni udar
- Korišenje iskljuivo ispravnih i ispitanih kablova
- Vršiti redovan pregled elektrinih instalacija. - Pridravati se uputstava za upotrebu opreme na elektrini pogon.
- Sve elektrine instalacije drati u ispravnom stanju.
- Opravke elektrine instalacije poveriti samo strunim licima.
- Redovna provera ispravnosti izolacije napojnih vodova – provodnika odnosno produnih kablova i njihovo postavljanje na nain i mesta na kojima ne preti opasnost od njihovog mehanikog ošteenja
- Ošteeni i neispravni prenosni alati se ne smeju koristiti na gradilištu,
- Rune prenosne svetiljke koje se koriste na gradilištu moraju da koriste snieni napon od 24 V
Fizike štetnosti – buka i vibracije pri radu sa opremom
nervoza,
ošteenje sluha
-Odravanje opreme
- Upotreba propisanih sredstava za linu zaštitu na radu (Ušni štitnici antifoni i zaštitne radne rukavice) pri korišenju opreme i sredstava koja emituju buku
- Praviti este pauze pri radu.
-Organizovanje rada sa ešom izmenom zaposlenih koji rade sa nevedenom opremom za rad i zaposlenih na obavljanju drugih poslova na gradilištu (radilištu)
Nefiziološki poloaj tela (uanje , kleanje, savijeni poloaj tela i sl.);
problemi sa muskulo-skeletnim sistemom
TRAJANJE AKTIVNOSTI
Duina trajanja izrade pozicije siroki iskop je u skladu sa trajanjem u dinamici radova.
2.1.3.2 Sanacija betonskih površina
Opis
Ova metodologija se odnosi na sanaciju betonskih površina i pripremu betonskih površina za izvoenje radova pozicije: Zaštita betonskih površina zaštitnim premazom, sa neravninama betona veim od 3 mm. Sanacija ošteenja betona vee dubine, gde je ogoljena i armatura, posebno je obraena u ovoj metodologiji.
Materijali koji e se koristiti i izvor materijala
Dobavlja materijala:
SILIKA MMS je pripremljena mešavina cementa, kvarcnog peska, specijalnih hemijskih dodataka, polimernih vlakana i mikrosilike (silica fume). Namenjena je sanaciji ošteenih betona i maltera, posebno na objektima izloenim znaajnim mehanikim i fizikim optereenjima i hemijskoj koroziji. Granulacija gotovih mešavina je prilagoena sanacijama ošteenja i neravnina betona razliite dubine.
· TEKAMAL ALTEKS – MAF 162
Tekamal Alteks je podlivni neskupljajui malter, koga ini suva mešavina cementa, specijalnog kvarcnog peska i hemijskih dodataka koji omoguavaju ekspanziju maltera i njihovo jako plastificikovanje, a time i izvanredno dobru ugradljivost. Materijal ima i svojstvo ekspanzije u vremenu do potpunog ovršavanja, tako da potpuno zatvara prostor za ije ispunjavanje je namenjen, bez skupljanja koje bi narušilo monolitizaciju sa okolnim betonom elementa.
Nain pripreme i nanošenje materijala u potpunosti odgovara propisanim uslovima proizvoaa TKK.
Oprema i radna snaga koja se namerava koristiti (uposliti)
Planirana mehanizacija i oprema:
· 1 inenjer kontrole kvaliteta za ispitivanja i kontrolu na gradilištu
· 3 radnika
Sanacija površinskih ošteenja
Neravnine i ošteenja dubina veih od 5mm se saniraju gotovom smešom maltera krupne granulacije, TEKAMAL SILIKA MSM 2 ( MAF 161 ). Za ošteenja dublja od 5cm, što je gornja granica za primenu ovog maltera u jednom sloju, radi se sanacija iz više slojeva, pri emu vae svi dolenavedeni stavovi.
Priprema ošteenih betonskih površina podrazumeva odstranjivanje svih degradiranih slojeva betona. Kriterijum dobro uraene ove faze pripreme je da više nigde po površini, pri udarima ekiem, ne dolazi do otpadanja niti krunjenja betona, i da su zrna strukture betone jasno ogoljena. Obode ošteenja potrebno je obraditi tako da ivice budu zaseene pod uglom od 45 do 90. Ukoliko se sanirani materijal završava »u nulu«, mogue je njegovo odvajanje prslinom na spoju malter – stari beton. Pripremnjenu površinu je potrebno otprašiti vazduhom pod pritiskom.
Sve površine predviene za sanaciju malterima moraju neposredno pre njegovog nanošenja biti zasiene vodom i oceene od zaostale vode u udubljenjima. U protivnom, nee biti ostvarena athezija izmeu nanetog maltera i ošteene betonske podloge.
Gotovoj mešavini se na gradilištu dodaje samo voda, u koliini koju je propisao proizvoa. Dodata voda treba da obezbedi gustinu smese takvu da je mogue nanošenje materijala zidarskim alatom ili mašinski. Mešanje se vrši runo ili mašinski, sporohodnim elektrinim mešaem, uz što manje uvlaenje vazduha u mešavinu. Potrebno je da ono traje do razbijanja grudvica. Homogenizovanje se najlakše postie sipanjem suve mešavine u vodu. Izmešana masa se ostavlja da odlei 10 minuta, nakon ega se ponovo izmeša. Gotova mešavina je stabilna 30 – 60 minuta, zavisno od spoljašnjih temperaturnih uslova. U toku rada je neophodno povremeno mešanje spravljene mase. Optimalne spoljašnje temperature su od 10 - 25C.Nanet, sve malter treba uvrstiti gletaricom. Materijal treba da bude dobro pritisnut na podlogu.
Naneti sanacioni malter se neguje minimum 2-3 dana zaštitnom pokrivkama koje spreavaju isušivanje toplotom i/ili vetrom. Pokrivke se fiksiraju kako ne bi došlo do njihovog odizanja, uz povremeno kvašenje vodom saniranih površina.
Sanacija ošteenja sa ogoljenom armaturom
Priprema betonskih površina podrazumeva odstranjivanje svih degradiranih slojeva betona i odstranjivanje komada betona sa armature. Kriterijum dobro uraene ove faze pripreme je da više nigde po površini, pri udarima ekiem, ne dolazi do otpadanja niti krunjenja betona, i da su zrna strukture betone jasno ogoljena. Armaturu je potrebno oistiti od površinske korozije mehanikim putem, metalnim etkama. Pripremnjenu površinu je potrebno otprašiti vazduhom pod pritiskom.
Sve površine predviene za sanaciju malterima moraju neposredno pre njegovog nanošenja biti zasiene vodom i oceene od zaostale vode u udubljenjima. U protivnom, nee biti ostvarena athezija izmeu sanacionog materijala i ošteene betonske podloge. Postupak izvesti neposredno pre planiranog zatvaranja oplate i nalivanja sanacionog materijala.
Oplatom zatvoriti ošteeni ugao. Kako je materijal kojim se vrši sanacija velike viskoznosti, neophodno je obezbediti zatvaranje oplate od iscurivanja materijala pur-penom, ili nekim drugim pogodnim materijalom. Ostaviti otvor (prorez) u gornjoj zoni oplate, namenjen za ucurivanje materijala.
Pripremljenu smešu Alteksa lagano sipati, dozvoljavajui da vazduh izae i ne ostane zarobljen u unutrašnjosti mesta koje saniramo. Alteks ima vrlo brz prirast vrstoa, tako da je mogue skidanje oplate nakon 24 sata, i tada negu betona treba sprovesti kvašenjem još 24 sata. Neravninu koja ostane na mestu ucurivanja Alteksa, potrebno je zatvoriti sanacionim malterom Tekamal Silika MSM.
Priprema površina betona sa neravninama od 0mm do 5mm, za nanošenje zaštitnog premaza betona
Ove neravnine se saniraju gotovom smešom maltera fine granulacije, TEKAMAL
SILIKA MSM 0-0,3 – MAF 161.
Sve površine predviene za izravnavanje betona pre nanošenja zaštitnog premaza betona, tretiraju se fabriki pripremljenim malterom za ovu namenu. Radi se o neravninama dubine od 3mm do 1cm. Priprema zapoinje uklanjanjem pokorice cementnog mleka mehanikim putem, odmašivanjem vodom pod pritiskom i otprašivanjem vazduhom pod pritiskom. Neposredno pre nanošenja maltera površine se zasiuju vodom. Malter ne sme biti nanet na površine u kojima se zadrala voda u vidu barica. Ovaj postupak je preduslov za ostvarenje athezije izmeu nanetog maltera i neravne betonske podloge.
Gotovoj mešavini se na gradilištu dodaje samo voda, u koliini koju je propisao proizvoa. Dodata voda treba da obezbedi gustinu smese takvu da je mogue nanošenje materijala zidarskim alatom. Mešanje se vrši runo ili mašinski, sporohodnim elektrinim mešaem, uz što manje uvlaenje vazduha u mešavinu. Potrebno je da ono traje do razbijanja grudvica. Homogenizovanje se najlakše postie sipanjem suve mešavine u vodu. Izmešana masa se ostavlja da odlei 10 minuta, nakon ega se ponovo izmeša. Gotova mešavina je stabilna 30 – 60 minuta, zavisno od spoljašnjih temperaturnih uslova. U toku rada je neophodno povremeno mešanje spravljene mase. Optimalne spoljašnje temperature su od 10 - 25C. Sve malter se nanosi gletaricom, pritiskom na podlogu.
Naneti sanacioni malter se neguje minimum 2-3 dana kvašenjem i zaštitnom pokrivkama koje spreavaju isušivanje toplotom i/ili vetrom. Pokrivke se fiksiraju kako ne bi došlo do njihovog odizanja.
Zaštitni premaz betona se nanosi na sanacioni malter minimalne starosti 7 dana.
Zaštita i bezbednost na radu
Prilikom radova na ovoj poziciji potrebno je pridravati se svih pravila vezanih za obezbeenje bezbednosti i zdravlja na radu. Svi radnici moraju imati odgovarajuu HTZ opremu. Poštovanje propisa kontroliše lice zadueno za bezbednost i zdravlje na radu.
Kontrola kvaliteta
· Kontrolu athezije: Atheziju sanacionog maltera potrebno je ispitati Pull-off metodom na tri ogledna probna polja pre zapoinjanja korišenja navedenih materijala. Zadovoljavajui rezultat je 1,0 MPa.
Procena rizika
Analiza rizika
Verovatnoa (V)
Ozbiljnost (O)
2.1.4 Izbor mehanizacije
Da bi se poslovi u graevinarstvu što uspešnije, kvalitetnije i bre obavili, neophodna je primena graevinskih mašina. Ako se obezbedi dobra sluba odravanja i dobro organizuje korišenje mašina, one mogu pruiti oekivane prednosti.
Pri izboru mašina treba voditi rauna o njihovoj veliini. Izbor male mašine zahteva upotrebu veeg broja mašina, pa samim tim i više rukovaoca, što poveava izdatke. Izbor prevelike mašine prouzrokuje oteanu dopremu i due montiranje. Ceo tehnološki proces izvoenje radova podrazumeva upotrebu mašina koje su usklaene po uincima, da bi gubici u vremenu bili što manji.
Za pravilan izbor graevinskih mašina, neophodno je poznavati konstruktivne i eksploatacione karakteristike mašina koje se upotrebljavaju za odreeni posao, a takoe i tehnologiju graenja, da bi se uoile odgovarajue operacije radnog procesa.
Prvi korak kod izbora mašina je širi izbor, koji nam daje uvid u raspoloive mašine koje bi mogle uestvovati u izvršavanju odreenih procesa.
Drugi korak je ui izbor, na osnovu koga se, od ponuenih grupa mašina iz šireg izbora, bira ona grupa mašina koja prua najveu ekonomsku prednost (najniu cenu po jedinici mere). Odabiranje odreene grupe vrši se nakon ekonomske analize, koja podrazumeva proraun praktinog uinka i koštanja efektivnog radnog asa svake mašine. Nakon uvida u tehnološki proces i utvrivanja kljune operacije (a samim tim i kljune mašine i njenog uinka), sledi usklaivanje svih ostalih mašina iz grupe sa kljunom mašinom.
17
A.3.
A.3.1.
6.2.
m³
cm.
zrnastog kamenog materijala kao produetak donjeg
nosivog sloja kolovozne konstrukcije u širini
bankine,obostrano.Zrnasti kameni materijal ugraðuje
modula stišljivosti MS>35 MN/m²
m³
sloja iz prirodno drobljenog kamenog materijala, d= 20
cm.
bitumen 50/70 d=6 cm.
m²
bitumen 50/70, d=5 cm.
m²
silikatnih stijena.d=3,5 cm.
m¹
materijala,debljine 25 cm, te zaštita hidrosjetvom
m²
materijala
ravniarskom i breuljkastom terenu
brdovitom terenu
obilaznice na breuljkastom terenu, profil svakih 20m
kom
917.00
2.00
1,834.00
A.1.4.
2.2.
obilaznice na brdovitom terenu,profil na 20 m.
kom
18.00
2.00
36.00
A.1.5.
2.2.
završno iskolienje
m²
m²
ukupno ima 21 objekata zidanih od opeke, visine do
10m, sa odvozom i deponovanjem šuta
m²
m¹
PRIPREMNI RADOVI
m³
planiranjem, na deponiju koju obezbeðuje Izvoðaè uz
saglasnost nadzornog organa
mašinski sa utovarom, transportom, razastiranjem i
planiranjem, na deponiju koju obezbeðuje Izvoðaè uz
saglasnost nadzornog organa
m²
m²
300g/m²
m²
nosivosti
m²
podlonom sloju iz cementnog betona od savitljivih
plastiènih cijevi preènika 20 cm.
m¹