Stvarno pravo u objektivnom i subjektivnom smislu Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup optih pravnih normi koje reguliu subjektivna stvarna prava, a stvarna prava u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje time to je apsolutno i deluje erga omnes i time to za svoj neposredni objekat ima stvar. Sutina subjektivnog stvarnog prava je u neposrednoj pravnoj vlasti na odreenoj stvari, a radi obezbeenja te pravne vlasti namee se odreeno ponaanje svim treim licima koje se sastoji u neinjenju. Izvrenje obaveze od strane pasivnih subjekata ne znai i vrenje prava od strane aktivnog subjekta, ve samo stvaranje uslova za to vrenje. Stvarna prava se bitno razlikuje od obligacionih. Obligaciona postoje izmeu odreenih subjekata, deluju inter patres, na osnovu njega titular moe zahtevati odreeno ponaanje od tano odreenog lica, van tog ponaanja pravo nema nikakav smisao. Ono to je pravo za jednu stranu je obaveza za drugu. U obligacionom pravu subjekti mogu ustanovljavati nove tipove i modalitete obligacionih odnosa- autonomija volje, dok su vrste stvarnih prava i njihova sadrina odreeni imperativnim propisima i stranke ne mogu ugovorom ustanovljavati nove tipove stvarnih prava. Posledica apsolutnog dejstva stvarnih prava je pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo sledovanja sastoji se u tome to imalac stvarnog prava moe ovo vriti protiv svakog treeg lica u ijim se rukama stvar nae, bespravno ili po nekom pravnom osnovu. Pravo prvenstva sastoji se u tome to je stvarno pravo je jae u konkurenciji sa obligacionim pravom, kao i sa istovrsnim stvarnim pravom kasnijeg datuma. Vlasnik koji je stvar dao na uvanje nije izloen riziku da u sluaju dunikove insolventnosti deli vrednost stvari sa uvarevim poveriocima, ali e zato vie poverilaca istog lica deliti vrednost dunikove stvari ako ovaj nije u mogunosti da izmiri sve dugove u celini. Ako na istoj stvari ima vie hipoteka prvi po rangu hipotekarni poverilac naplauje se u potpunosti a sledei iz onoga to preostane, i tako redom- prior tempore, potior iure. Stvarna prava su: pravo svojine, slubenosti, runa zaloga, pravo graenja, zakup, neki pisci tu ubrajaju i hipoteku i realne terete. Opti pojam stvari Stvar- res je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Pod telesnim stvarima u graanskom pravu podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova. Prvi je fiziki i on se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. u tome da je taj deo materijalne prirode faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Drugi uslov je pravni i on se sastoji u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Podela na stvari u prometu i stvari van prometa- res in commercio i res extra commercio nije istovetna sa podelom na stvari u imovini i stvari van imovine- res in patrimonio i res extra patrimonium. Postoje stvari in patrimonio ali extra commercium. Sastavni delovi stvari, prosta i sloena stvar, pripadak stvari Svaka stvar se sastoji od delova, koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda kaemo da je to prosta stvar, ili se mogu raspoznati i onda kaemo da je to sloena stvar. Svi delovi sloene stvari nalaze se u meusobnoj funkcionalnoj vezi, a prema fizikoj vezi koja postoji izmeu njih mogu biti spojeni sastavni delovi, koji su u materijalnoj vezi i odvojeni sastavni delovi, koji su fiziki samostalni. Spojeni sastavni delovi mogu biti odvojivi i neodvojivi. Neodvojivi ili potpuno inkorporisani deo je onaj koji se ne moe odvojiti bez unitenja, tj oteenja stvari. Odvojivi ili nepotpuno inkorporisani deo je onaj koji se moe odvojiti bez oteenja. to se tie odvojenogfiziki samostalnog dela , on je uvek pokretna stvar, a sloena stvar kojoj pripada moe biti i pokretna i nepokretna stvar. Ovakav deo samo povremeno dolazi u fiziku vezu sa stvari, kad joj slui, dok je nepotpuno inkorporisan deo u stalnoj fizikoj vezi. Pokretna stvar koja je fiziki samostalna ali funkcionalno i pravno trajno povezana sa drugom stvari naziva se sporedna stvar. Ima sloenih pokretnih stvari iji su svi sastavni delovi odvojeni, a funkcije su im ravnopravne, npr. garnitura aha, servis aa. Neki od ovih stvari mogu se izdvojiti i imati samostalnu namenu, dok druge nemaju nikakav znaaj izvan celine. Pripadak obuhvata nepotpuno inkorporisane delove koji se mogu odvojiti bez oteenja, kao i ono to je fiziki samostalno ali funkcionalno povezano sa glavnom stvari. Zajedniko im je nepostojanje fizike inkorporisanosti koja bi izdvajanjem dovela do oteenja. I jedan i drugi deo mogu biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemogua, ili da je bitno oteana. Potpuno inkorporisani delovi ne mogu biti predmet posebnog prava svojine, pravo svojine na jednoj stvari se prostire i na njene potpuno inkorporisane delove. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari. Jedna pokretna moe postati pripadak pokretne ili nepokretne stvari samo ako pripada istom vlasniku, i samo tako deli sudbinu glavne stvari. Glavna stvar i sporedna stvar (uzgredna stvar, uzgrednica) Pod glavnom stvari podrazumeva se fizika celina njenih sastavnih delova, koja kao takva ima primarnu ulogu u odnosu na jednu pokretnu stvar s kojom je funkcionalno povezana. Glavna stvar je ona koja moe samostalno opstojati i sama po sebi sluiti poslu za koji je odreena, a uzgredna je ona koja je odreena da slui drugoj glavnoj stvari ili da dopuni slubu kojoj je glavna namenjena. Plodovi i proizvodi- prihodi stvari Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Iz ove definicije proizilazi dva osnovna pojmovna obeleja ploda: prvo, plod je samo ono to stvar daje periodino, pri emu periodinost ne mora biti u jednakim vremenskim razmacima; drugo, plod je samo ono to stvar daje bez iscrpljavanja svoje supstancije. Plodovi su npr. voe, mladunci ivotinja, vuna i mleko koji daju ovce... Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno pravo svojine, mada je uobiajeno da se

i dalje naziva plodom, pa tako postoji podela plodova na neodvojene- neobrane i na odvojene- obrane, a odvojeni se dele na sabrane i nesabrane. Plodovi u naturalnom obliku se jo dele na prirodne kad ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada, i vetake za iji je nastanak potrebno ulaganje ljudskog rada. Sem plodova u naturalnom obliku, postoje i civilni plodovi koji se najee pojavljuju u novanom obliku, npr. kamata, kirija, tj periodini prihodi koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika stvari sa drugim licem. Civilne plodove mogu davati kako stvari koje su podobne da daju plodove u naturalnom obliku, tako i stvari koje ne daju plodove u naturalnom obliku. Od ploda treba razlikovati proizvod. Proizvod u tehnikom smislu je ono to stvar da, ali bez periodinosti i to je deo njene supstancije, materijal od sruene zgrade, kamen ili pesak izvaen iz njive. Vlasniku stvari pripadaju i plodovi i proizvodi stvari. Ovo razlikovanje je od znaaja kod drugih pravnih odnosa: zakupac, plodouivalac, uzuar, savesni dralac, prisvajaju plodove sa tue stvari ali nemaju pravo i na proizvode, jer supstancija ostaje vlasniku. Mladunci domaih ivotinja po optem pravilu pripadaju vlasniku majke. Ako su zaeti mujakom koji ne pripada vlasniku enke, mujakov sopstvenik nema pravo na priplod ili njegov deo niti na nagradu, ali suprotno moe biti ugovoreno. Stvari van prometa i stvari u prometu (res extra commercium i res in commercio) Kad za neku stvar kaemo da je u prometu, to u stvari znai da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Opti pojam stvari u graanskopravnom smislu ne moe se izjednaiti sa pojmom stvari u prometu. Postoje stvari u graanskopravnom smislu koje nisu u prometu, stvari van prometa su i javna dobra, koja kao kategorija stoji van graanskopravnog pojma stvari- to su ulice, parkovi, trgovi. Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa razliiti su. Stvar e biti van prometa ako bi se njeno stavljanje u promet protivilo shvatanjima morala. Pravo svojine moe biti i na stvarima van prometa. Samo na onim stvarima van prometa koja su istovremeno i javna dobra ne moe postojati pravo svojine. Izvesne stvari se nalaze u ogranienom i naroito regulisanom prometu, npr. oruje i eksploziv mogu se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, veina lekova moe se kupiti samo na osnovu lekarskog recepta. Slian je sluaj sa opojnim drogama i plemenitim metalima. U nekim pravnim sistemima stvari koje slue religijskom kultu nalaze se van prometa. Kod nas su ove stvari u svojini verskih organizacija. Zbirna stvar Zbirna stvar se moe sastojati iz istovrsnih stvari, npr. stado ovaca, biblioteka, ili iz raznovrsnih stvari, npr. stovarite robe. Kod zbirne stvari se jednim nazivom oznaava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, fiziki odvojenih, od kojih svaka ima samostalnu upotrebnu vrednost. Sa gledita prava svojine zbirna stvar nije razliita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji. Svakom od ovih stvari se u redovnom saobraaju raspolae posebnim pravnim poslovima. Kad mnoinom ovakvih stvari treba raspolagati odjednom, omoguava se da se svim stvarima koje ine celinu raspolae jednim pravnim poslom, a nije potrebno zakljuivati onoliko pravnih poslova koliko ima posebnih stvari. Prodavac ili poklonodavac zbirne stvari prenosi svojinu na pojedinim stvarima samo ako je i sam bio vlasnik, i to na onim stvarima koje su mu pripadale u vreme zakljucenja ugovora. Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar kao to je npr. par rukavica, ahovska figura. Kod komplementarnih stvari pojedini delovi su takoe fiziki odvojeni, ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost, ve samo kao celina. U pravu postoji i pojam universitas iuris, on se obino definie kao zbir stvari i prava koji se sa gledita odreenih pravnih odnosa smatra kao celina, npr. preduzee. Deljive i nedeljive stvari U tehnikom smislu deljiva stvar je ona stvar koja se fiziki moe tako podeliti da svaki deo dobijen deobom ima vrednost srazmernu vrednosti celine, npr. dak brana, kamion peska. Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropaava, npr. komad od nametaja, ili njeni delovi deobom ne zadravaju srazmernu vrednost, tako da je zbir njegovih vrednosti manji od vrednosti nepodeljene stvari, npr. dragi kamen. Nedeljive su i komplementarne stvari iji sastavni delovi ak uopte nisu u fizikoj vezi- par cipela. Zemljita su deljive stvari, iako povlaenjem mee ostaje ranija fizika veza izmeu delova dobijenih deobom. Deoba zgrade mogua je horizontalno i vertikalno. Pravni znaaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izraaja kod sticanja svojine priratajem, kod susvojine, zajednike svojine i kod obaveze sa vie dunika. Procenjive i neprocenjive stvari Procenjive su one stvari ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. To su stvari koje imaju i prometnu i upotrebnu vrednost i mogu se izraziti u novcu. S obzirom na to da li se njihova cena odreuje objektivno ili subjektivno, razlikuje se redovna i vanredna cena. Redovna cena izraava prometnu, trinu vrednost (vrednost razmene). Iako odreena objektivno, ona je relativna u tom smislu to jedna stvar moe u datom trenutku imati vie cena prema mestu, odnosno tritu koje se uzima u obzir, a opet moe biti da se u istom mestu, tj. tritu cena stvari menja u toku dana (pijane cene). Vanredna cena se moe pojaviti u dva oblika: kao cena naroitih okolnosti, zbog kojih stvar za vlasnika ima veu vrednost od prometne, npr. pas koji je izdresiran da svom vlasniku slui kao vodi, ili kao praetium affectionis, kao cena koju vlasnik izraava, a to je moralna vrednost stvari. One stvari ija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu se zovu neprocenjive. Stvari koje nemaju prometnu vrednost mogu imati afekcionu vrednost, npr. fotografija pokojnika, pismo drage osobe. Ima stvari koje nemaju prometnu vrednost, a izgubile su svoju upotrebnu vrednost, npr. ponitene marke koje nemaju filatelistiku vrednost.

Bestelesne stvari Ova podela potie iz rimskog prava i tamo je injena u vezi sa sastavom imovine. Materijalne sastojke imovine sainjavale su stvari koje subjekt ima u svojini,, u kompletnoj pravnoj vlasti, i to su bile telesne, a sva ostala imovinska prava , osim svojine, su bile bestelesni sastojci imovine, bestelesne stvari. Pod bestelesnim stvarima podrazumevaju se sva prava osim svojine, to su: 1. stvarna prava na tuoj stvari (slubenost i zaloga), 2. intelektualna prava (umna i industijska svojina), 3. potraivanja- predaja stvari, suma novca, injenje ili neinjenje. Potrone i nepotrone stvari Potrone stvari su one koje svu svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upotrebiti samo jednom: hrana, benzin, pie. Novac takoe, jer ga kao sredstvo plaanja vlasnik moe upotrebiti samo jednom. Nepotrone stvari su one koje mogu biti upotrebljene vie puta, knjiga, auto, ili praktino neogranieno puta, zemljine parcele. I one se menjaju upotrebom, postepeno, neke vie neke manje. Kriterijum razlikovanja je ekonomski. Neki pravni poslovi mogu postojati samo na nepotronim stvarima: posluga, najam, plodouivanje. U svim ovim sluajevima titular prava je ovlaen da upotrebljava tuu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je po prestanku prava vrati, to su dva zahteva koja isovremeno mogu da zadovolje samo nepotrone stvari. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu Po rodu odreene stvari- generine su one koje se u pravnom prometu oznaavaju po vrsti i broju, tj. po nekoj jedinici mere (kg, l, m). Individualno odreena stvar je ona koja je odreena konkretno i koju su ba stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obeleje svojstveno samo njoj, odreena slika na izlobi, bilo da ima jo stvari sa istovrsnim osobinama. Stvari koje su odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz roda i obeleena, npr. markiran dak brana izdvojen sa strane. I stvari odreene po rodu i individualno odreene mogu biti i potrone i nepotrone. Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno odreene mogu voljom stranaka koje zakljuuju pravni posao postati stvari odreene po rodu. Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave mogu biti samo individualno odreene stvari, dok se potraivanje moe odnositi i na stvari odreene po rodu. Zamenjive i nezamenjive stvari Zamenjiva je ona stvar na ije mesto u pravnom odnosu moe doi druga stvar istih osobina i vrednosti. Ostale stvari su nezamenjive. Ovu podelu treba razlikovati od podele na individualno odreene i stvari odreene po rodu. Tano je da su sve generino odreene stvari istovremeno i zamenjive id a je nezamenjiva stvar uvek individualno odreena, ali individualno odreena stvar moe biti i zamenjiva i nezamenjiva. Novi automobil odreene marke je zamenjiva stvar ali je individualno odreena. Ovde je mogua tuba za povraaj, ali ako je uniten mogua je naknada tete u nature jer je re o zamenjivoj stvari. Ovu podelu treba razlikovati od podele na potrone i nepotrone stvari. Vie primeraka iste knjige je zamenjiva, a nepotrona stvar, dok je poslednja flaa vina odreene berbe potrona i nezamenjiva stvar. Znaaj ove podele dolazi do izraaja u itavom nizu odnosa. Predmet zajma su zamenjive stvari, nezavisno od toga da li su potrone ili nepotrone i da li su odreene po rodu ili individualno. Kod posluge je dovoljno da je stvar individualno odreena i nepotrona stvar dok se pitanje zamenljivosti ne postavlja. Pokretne stvari Pokretne stvari su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine, neki zakonici ubrajaju tu i stvari koje se same kreu, tj. ivotinje. U pravima pojedinih zemalja posebno je precizirano da su pokretne stvari: 1. prirodne snage, tj. energije koje su stvar u pravu, 2. materijal dobijen ruenjem zgrade, kao i materijal pripremljen za zidanje dok ne bude ugraen, 3. amci skele, brodovi, mlinovi i kupalita na brodu, kao i svaka plutajua fabrika koja nije privrena za stubove i ne ini deo zgrade. Stvari koje sup o svojim fizikim osobinama pokretne postaju pripadak nepokretnosti i kao takve dele njegovu pravnu sudbinu, obrnuto nije mogue. Anticipirane pokretne stvari su delovi nepokretnosti koji e kasnije biti odvojeni i pretvoreni u pokretne stvari, i one se unapred smatraju za pokretne stvari. Nepokrene stvari Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati s jednog na drugo mesto bez oteenja njegove sutine. To su: zgrade, stanovi, poslovne prostorije, i zemljita (graevinska, poljoprivredna i umska). Za zgrade postoji saglasnost da su nepokretne ako zadovoljavaju ova dva zahteva: da su inkorporisane u zemlji, a da ne lee u zemlji, id a su zidane kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu. Konstrukcije koje ne ispunjavaju ni jedan od ovih uslova su pokretne stvari. Sporno je da li je zgrada nepokretnost ako ispunjava samo jedan od dva uslova. Nije bitno kolika je vrednost materijala i da li je podigao vlasnik zemljita ili drugo lice. Za sastavni deo zgrade smatra se sve to je pribijeno, uzidano ili trajno spojeno sa zgradom. Pravo poznaje i nepokretnosti po nameni, to su pokretne stvari funkciji pripatka nepokretnosti, iako su fiziki odvojene one predstavljaju ekonomsku i funkcionalnu celinu sa nepokretnou. Da bi jedna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je: 1.da je pokretna stvar namenjena da slui nepokretnosti i da je stvarno dovedena u takav fiziki odnos da joj slui, 2. da joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti, 3. da je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik pokretnosti kojoj je odredio ovakvu namenu. Posledice imobilizacije po nameni su: 1. prodaja nepokretnosti, ukoliko suprotno ne proizilazi iz ugovora, odnosi se i na

njenu nepokretnost po nameni, 2. u sluaju raspolaganja testamentom, ako su jednom legirane nepokretnosti, a drugome pokretnosti prvom e pripasti sve pokretnosti koje imaju svojstvo nepokretnosti po nameni, 3. ako u ugovoru o doivotnom izdravanju nisu posebno navedene stvari koje primalac izdravanja daje kao naknadu za izdravanje, ve je reeno dam u ostavlja svu svoju imovinu, predmet ugovora su sve nepokretnosti koje pripadaju primaocu izdravanja u vreme zakljuenja ugovora, 4. hipoteka se odnosi i na pripatke nepokretnosti (nepokretnosti po nameni). Pravni znaaj podele stvari na pokretne i nepokretne Pravni znaaj ovog razlikovanja je mnogostruk: 1. po pozitivnim naslednopravnim propisima raspravljanje zaostavtine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti, a ako je ostavio samo pokretne stvari, a nijedno od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava, sud e odluiti da se zaostavtina ne raspravlja; 2. derelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu- dravnu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje res nullius- niija i na njoj se moe stei svojina zauzimanjem- okupacijom; 3. razliita su pravila o izvrenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti; 4. razliita su pravila za runu zalogu- zaloga na pokretnim stvarima, od hipoteke- zaloga za nepokretnostima; 5. za sticanje svojine odrajem potrebni su dui rokovi kad je re o nepokretnosti; 6. pravila o sticanju svojine od nevlasnika ograniene su na pokretne stvari; 7. ugovor o otuenju nepokretnosti mora biti sainjen u pismenom obliku, a potpisi ugovaraa overeni kod suda, inae ne proizvodi pravno dejstvo; 8. za prenos svojine na osnovu ugovora sa vlasnikom potrebna je predaja stvari ako su u pitanju pokretne stvari, a ako se ugovor odnosi na nepokretnosti potreban je upis u zemljine knjige; 9. po reenju koje je vladajue u uporednom pravu, predmet ugovora o ostavi moe biti samo pokretna stvar. Pravilo superficies solo cedit Ovo pravilo shvaeno u svom istom obliku, znai da sve to je u vrstoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljita, kako zgrada tako i rastinje. S jedne strane znai da zemljite i ono to je s njim u vrstoj vezi predstavlja jedinstven objekat i pripada istom licu, na ovom jedinstvenom objektu moe postojati susvojina, ali ne moe jedno lice biti vlasnik zemljita a drugo vlasnik objekta, ili biljnog sveta na njemu. S druge strane, ono znai da zgrada i rastinje pripadaju vlasniku zemljita, a ne obrnuto, zemljite ne prelazi u svojinu onoga ko je na njemu podigao zgradu, neto zasadio i posejao. Praktian znaaj pravila superficius solo cedit dolazi do izraaja kada je jedno lice vlasnik materijala a drugo vlasnik zemljita, kada vlasnik zemljita upotrebi tui materijal, ili kad vlasnik materijala sagradi zgradu na tuem zemljitu. U sukobu interesa dva lica, maksima superficius solo cedit favorizuje vlasnika zemljita, i kao takva predstavlja izraz dominantnog ekonomskog znaaja koje su nekad imale zemljine nepokretnosti. Tako i sporedna stvar deli pravnu sudbinu glavne stvari. Pravilo superficies solo cedit vai i u naem dananjem pravu, ali je polje primene suen. Vlasnici porodinih stambenih zgrada u gradovima nisu i vlasnici zemljita na kojem se zgrada nalazi, ove parcele se nalaze u drutvenoj svojini, a vlasnici zgrada imaju na njima pravo trajnog korienja. Otuenjem zemljita iz drutvene svojine ne stie se pravo svojine na zgradi koja se na njemu nalazi, ako ugovorom nije drugaije odreeno. Prema Zakonu o prometu nepokretnosti Srbije, prenosom prava svojine na zgradi, prenosi se i pravo svojine na zemljitu pod zgradom, kao i na zemljitu koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. Hartije od vrednosti To su pismene isprave iji zakoniti imalac moe ostvariti neko subjektivno graansko pravo oznaeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija uredno preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartije od vrednosti postoje dva pravapravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekat ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar. Pravo iz hartije je po svojoj pravnoj prirodi ili stvarno pravo ili neko obligaciono pravo, ili neko lansko pravo. Izmeu prava na hartiji i prava iz hartije postoji neraskidiva veza. Pravo na hartiji je inkorporisano u samoj hartiji i ne moe se ostvariti bez nje. Tako gubitak ili unitenje hartije povlai nemogunost ostvarenja prava. Kod nekih hartija- lutrijskih lozova, to povlai konaan gubitak prava iz hartije, dok je kod drugih dozvoljeno sudsko oglaavanje unitene hartije nevaeom i izdavanje reenja koja zamenjuje hartiju- amortizacija. Hartije od vrednosti mogu biti stvarnopravne, obligacionopravne i hartije s pravom uea. Stvarnopravne hartije od vrednosti sadri neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima. Obligacionopravne hartije od vrednosti sadre u sebi neko obligaciono pravo koje glasi na sumu novca- menice, ekovi. Hartije s pravom uea (akcije akcionarskog drutva) s jedne strane sadre odreena lanska prava imaoca, koja su po svom karakteru lina, a s druge strane pravo uea u dobiti drutva- pravo na dividendu, koje je imovinske prirode. Prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su izdate, hartije od vrednosti se dele na kauzalne i apstraktne. Kauzalne su one iz kojih se vidi povodom kojeg posla su izdate, to su: konosman, tedna knjiica, obaveznice narodnih zajmova. Apstraktne su one iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate menice. Prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimie pri ostvarenju prava iz hartije i kako se prenose, hartije mogu biti: hartije na donosioca, hartije na ime, i hartije po naredbi. Hartija na donosioca- lutrijski lozovi, prenose se kao i druge pokretne stvari, predajom bez obeleavanja na hartiji. Prema obaveznom licu imalac prava iz hartije legitimie se kao ovlaeno lice samim dranjem hartije- formalna legitimacija, a obavezno lice nije duno da ispituje i njegovu materijalnu legitimaciju, tj. da li je dralac hartije dosao savesno do nje. Obavezno lice- izdavalac hartije je

duno da postupa savesno: ako je znalo ili je moralo znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti ovlaen od strane zakonitog imaoca, ili zna da je pokrenut postupak za amortizaciju, duno je odbiti ispunjenje, u protivnom odgovara za tetu. Ove hartije su vrlo sposobne za cirkulaciju, ali su sa njima mogue i zloupotrebe, zbog toga su esto pod posebnom kontrolom i naroito regulisane. Hartije na ime su hartije iji je imalac oznaen na samoj hartiji, njegovo ovlaenje za ostvarenje prava iz hartije vidi se iz pismenih podataka koje sadri sama hartija, tako da izdavalac prilikom izvrenja obaveze treba samo da utvrdi identitet donosioca i proveri da li je to isto lice sa onim oznaenim na hartiji kao imalac. Ove hartije prenose se graanskopravnom cesijom, i to se oznaava na samoj hartiji unoenjem imena novog imaoca hartije- cesionara i prenosioca- cedenta. Prema izdavaocu hartije prenos ima dejstvo od trenutka kada bude pismeno obaveten o prenosu, odnosno od upisa prenosa u registar hartija od vrednosti na ime. Hartije po naredbi su hartije iji je prvi imalac oznaen na samoj hartiji, a prenose se indosamentom, jednom pismenom klauzulom koja se stavlja na poleinu hartije, tako da se i kod ovih hartija formalna legitimacija za ostvarenje prava vidi iz podataka koje sadri sama hartija. Prenosilac hartije je indosant, a onaj na koga je hartija preneta je indosatar. Indosament moe biti puni, blanko i na donosioca. Puni indosament sadri izjavu o prenosu, ime onoga na koga se hartija prenosi i potpis prenosioca, a moe da sadri i druge podatke- mesto, datum. Blanko indosament sadri samo potpis indosanta, dok se u sluaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja re donosiocu. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake. To su garderobni ili slini znaci koji se sastoje od komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obino utisnut neki broj ili naveden broj predatih predmeta. Oni slue da pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati, a od hartije od vrednosti se razlikuju po tome to za njih ne vai naelo inkorporacije. U sluaju gubitka legitimacinog znaka potraivanje ne propada, ve se dokazuje drugim dokaznim sredstvima. Od hartije od vrednosti treba razlikovati i isprave koje ne sadre graansko subjektivno pravo, ve neko drugo pravo, ili predstavljaju dokazno sredstvo, ili su od znaaja samo za nastanak prava- lina karta, izvod iz matinih knjiga, uverenje o dravljanstvu, testament

Dravina Imaoci nekih prava ovlaeni sun a osnovu svog prava vre faktiku vlast na stvari, vlasnik je ovlaen da stvar dri, upotrebljava, pribira plodove, menja sutinu stvari. Plodouivalac je ovlaen da stvar dri, upotrebljava i pribira plodove, ali ne sme da menja sutinu stvari. Zalogoprimac je ovlaen da stvar dri ali ne i da je upotrebljava i pribira plodove sa nje, a jo manje da menja sutinu. U svim ovim sluajevima imalac subjektivnog prava je ovlaen da vri faktiku vlast na stvari, on ima dravinu. Dravina je i ona faktika vlast koja se ne vri na osnovu nekog subjektivnog prava, dravinu ima i lopov. Zato se dravina moe definisati kao faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dravac veruje da je ovlaen da vri tu faktiku vlast. Pravno- tehniki naziv za postupke koje znae dravinu kao faktiku vlast na stvari je aprehenziona radnja. Dravina se pre svega deli na posrednu i neposrednu. Neposrednu dravinu ima onaj ko neposredno vri faktiku vlast na stvari, npr. lopov koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari, imalac ili uzurpator slubenosti koji prelazi preko tueg zemljita. Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kojem je po osnovu plodouivanja, ugovoru o korienja stana, zakupa, uvanje posluge, ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu. Kada vlasnik da nekom svar na plodouivanje on postaje posredni a to lice neposredni dralac. Pravo na dravinsku zatitu imaju i neposredni i posredni dralac, ali to ne znai da je izmeu njih podeljena faktika vlast na istoj stvari. Sve aprehenzione radnje vri neposredni dralac. Posredni dralac u nekim sluajevima ima pravo na naknadu za upotrebu stvari, a u svakom sluaju ima ekonomski interes da se stvar sauva u odreenom stanju, kako bi mu se kasnije vratila u neposrednu dravinu. Od dravine treba razlikovati detenciju. Nju ima lice koji po osnovu radnog ili slinog odnosa ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice i duno je da postupa po njegovim upustvima. Prema irini faktike vlasti dravina se deli na dravinu stvari i dravinu prava. Dravina stvari- svojinska dravina je najira faktika vlast na stvari, koja po obimu odgovara sadrini prava svojine. Dralac stvari se ponaa kao vlasnik, bez obzira na to da li ima pravo svojine ili ne, svojinski dralac je i lopov i nalazaa koji je pritajio naenu stvar i onaj ko je kupio od lopova, a nije postao vlasnik. Dravina prava je ua, delimina faktika vlast na stvari, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu ija je sadrina u neposrednoj vlasti na stvari- plodouivanju, stvarnoj slubenosti, zakupu, posluzi. Dravinu prava ima npr. plodouivalac, i onaj ko za sebe misli da je plodouivalac i tako se ponaa, imalac stvarne slubenosti takoe, ali i onaj ko nema stvarnu slubenost, a ponaa se kao da je ima. Rimska- subjektivna i moderna- objektivna koncepcija dravine Opti pojam dravine u rimskom klasinom pravu shvaen je u vezi sa svojinom, dralac je onaj ko se prema stvari ponaa kao vlasnik, za dravinu- possessio potrebna su dva momenta, faktika vlast na stvari- corpus i volja ponaati se prema stvari kao vlasnik- animus domini. Dravina pretpostavlja jedan materijalni momenatfaktiku vlast na stvari, ali i odreeno stanje duha- voljni momenat. Rimski pravnici su priznali i quasi-possessio, koja se odnosila na plodouivanje i stvarne slubenosti. U dananjem uporednom pravu priznata je objektivna koncepcija dravine. Prema toj koncepciji, iz pojma dravine izbacuje se animus domini, a dravina se izjednaava sa faktikom vlau na stvari. Time se znatno suava pojam detencije: detentor je lice koje faktiku vlast na stvari vri za drugoga i postupa prema njegovim upustvima, ali se istovremeno veoma proiruje opti pojam dravine, jer mnogi detentori postaju draoci i kao takvi uivaju pravnu zatitu. Objekt- predmet dravine Dravinu predstavlja samo faktika vlast na stvarima u prometu. Stvari van prometa nisu objekti dravine, jer se nalaze u administrativnom reimu i upotrebom. Prema nekima objekti dravine mogu biti i dobra koja se nalaze u administrativnom reimu, ali koja po svojoj prirodi mogu biti u pravnom prometu- npr. knjige u javnim bibliotekama. Najvei deo stvari u graanskopravnom smislu nalazi se u prometu, ali postoje i dobra mrtve ruke, tj. stvari u graanskopravnom smislu na kojima postoji neprenosivo pravo svojine. Vlasnici ovakvih stvari imaju ovlaenje dranja i upotrebe, a njihova faktika vlast je zatiena i dravinskim tubama, pa i ove stvari predstavljaju objekte dravine. Objekt dravine je svaka stvar u graanskopravnom smislu, bilo da je u prometu ili van njega. Dravina na jednoj stvari nuno se prostire na sve njene sastavne delove, i potpuno i nepotpuno inkorporisane. Ako doe do odvajanja dela od celine, dravina na odvojenom delu se nastavlja. Dralac odvojene stvari moe na nepotpuno inkorporisanom sastavnom delu imati razliitu dravinu od one koju ima na ostalim delovima, a mogue je nepotpuno inkorporisanom sastavnom delu istovremeno postoji dravina draoca sloene stvari i dravina nekog drugog subjekta. Dralac glavne stvari je dralac pripatka samo ako na njemu ima efektivnu faktiku vlast. Slino je i za zbirne stvari, dralac zbirne stvari je dralac samo onih primeraka na kojima stvarno ima faktiku vlast. U zgradi objekt dravine mogu biti oni delovi koji imaju funkcionalnu samostalnost, kao to su poslovne prostorije, stanovi, garae... Subjekt dravine Subjekt dravine, tj. dralac moe biti svako fiziko i pravno lice. Pravni subjekt moe biti subjekt dravine na onoj vrsti stvari na kojoj moe imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo koje ga ovlauje na dranje, tj. upotrebu stvari. Dralac moe biti i poslovno nesposobno lice. Malo dete ne moe vriti dravinu na zgradi ili zemljitu, ali moe na bicikli, torbi...Poslovno nesposobno lice je subjekt dravine a njegova faktika vlast uiva dravinsku zatitu, a dravinski spor umesto njega vodi zakonski zastupnik.

Iskljuiva dravina i sudravina- zajednika dravina Iskljuiva dravina postoji kad jedan subjekt vri svu faktiku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalan dravinski objekt. Iskljuivi dralac sam vri svu faktiku vlast na jednom dravinskom objektu, bilo da se kao objekt dravine pojavljuje cela stvar, bilo pojedini njeni realni delovi. Tako da na jednoj stvari moe postojati jedan ili vie iskljuivih dralaca. Sudravina postoji kad vie lica vri faktiku vlast na celoj stvari, tj. delu stvari koji je samostalan dravinski objekat. Ona moe biti organizovana na razliite naine: 1. sudraoci mogu istovremeno vriti faktiku vlast- ukuani koriste televizor; 2. sudraoci mogu faktiku vlast vriti naizmenino- jedan koristi jedan dan auto, a drugi drugi dan; 3. mogu se pojaviti kao posredni draoci- izdaju njivu u zakup i dele zakupninu; 4. mogua je i sudravina prava- vie lica se koriste istim putem preko tueg zemljita. Sticanje, prenos i gubitak dravine Dravina se stie uspostavljanjem te faktike vlasti, a to moe biti neposredno ili posredno. Neposrednoizvorno sticanje je uspostavljanje faktike vlasti na stvari koja se uopte ne nalazi u neijoj dravinizauzimanje naputenih pokretnih stvari. Posredno sticanje dravine je zasnivanje faktike vlasti na stvari koja se ve nalazi u neijoj dravini. Ako je samovlasno, tj. bez pravnog osnova, u pogledu obima sticanja vai isto pravilo kao i za neposredno sticanje(uzima se samo toliko u dravinu koliko je zaista zauzeto). Ako se zasniva na volji prethodnika, tj. ako se dravina prenosi dobije se sve to je preanji dralac imao i jasnim znakom predao, a nije potrebno da se svaki deo posebno prima. Prenos dravine pokretne stvari vri se predajom stvari. U sluaju sukoba savesnog imaoca isprave koji nema faktiku vlast na stvari i savesnog imaoca faktike vlasti u prednosti je ovaj drugi. Prenos neposredne svojinske dravine na nepokretnostima je razliit u zavisnosti od vrste nepokretnosti, okolnosti sluaja i namere stranaka. Na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama dravina se prenosi ispranjenjem ovih prostorija i predajom kljueva novom draocu. Dok se dravina zemljitu prenosi na osnovu samog ugovora, a u momentu koje su samo stranke odredile. Ako izriita odredba u ugovoru ili okolnosti sluaja ne upuuju na neto drugo, uzima se da su vreme prelaska dravine na pribavioca, stranke imale u vidu vreme zakljuenja ugovora. Prenos posredne svojinske dravine na nepokretnostima vri se ugovorom, pri emu su mogue dve situacije: 1 raniji posredni svojinski dralac postaje neposredni dralac prava, a posredna svojinska dravina prelazi na drugo lice- vlasnik prodaje stan ali da ostane u njemu jo godinu dana kao zakupac; 2. raniji posredni svojinski dralac prenosi posrednu svojinsku dravinu na drugog, dok se kao neposredni dralac prava za sve to vreme javlja tree lice. Naslednik stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao faktiku vlast na stvari. Dravina se gubi prestankom faktike vlasti, moe biti apsolutan i relativan, u zavisnosti da li je prestala svaka dravina na stvari, ili je prestala samo za dosadanjeg draoca. Prestanak dravine moe biti biti dobrovoljan, kad se zasniv na volji dosadanjeg draoca ili protivan volji draoca. Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje. Ko se poziva na odreeno trajanje dravine ne mora dokazivati da je bio dralac svakog dana u itavom tom periodu. Dananji zakonici usvajaju pravilo koje je vailo i u pandektnom pravu: za onoga ko dokae poetak i svretak dravine vai oboriva zakonska pretpostavka da je bio dralac i u meuvremenu. Dravina se ne moe izgubiti prostom izmenom volje detentora da ubudue stvar dri za sebe. Zakonita i nezakonita dravina Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava iju sadrinu dralac vri. Zakonsku svojinsku dravinu ima onaj ko je do dravine doao nekim poslom podobnim za prenos svojine- kupoprodajom, trampom, poklonom, bez obzira da li je prethodnik imao zakonitu dravinu ili ne. Kupac jedne stvari je uvek zakoniti dralac, ak i kad kupuje od lopova, bez obzira na to da li je znao ili mogao znati da njegov prethodnik nema zakonitu dravinu. Prema Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru naslednik uvek ima zakonitu dravinu, bez obzira da li je ostavilac bio zakoniti ili nezakoniti dralac, dok po Austrijskom graanskom zakoniku naslednici nemaju vie osnova od ostavitelja. Nezakonita je ona dravina koja se ne zasniva na punovanom pravnom osnovu- lopov, utajiva, kao i onaj koji je do dravine doao na osnovu nevaeeg kupoprodajnog ugovora. Dravina moe biti zakonita a nesavesna- kupac je znao ili je morao znati da je prodavac lopov. A moe biti i savesna a nezakonita- ugovor o kupoprodaji je zakljuen sa vlasnikom ali je nitav, a to kupac nije znao niti je mogao znati. Savesna i nesavesna dravina Prema Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima dravina je savesna ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova. Savesna dravina postoji kad dralac nije znao niti mogao znati da nije imalac prava iju sadrinu vri. Savesni dralac prava plodouivanja je onaj ko opravdano veruje da mu pripada pravo plodouivanja; savesni svojinski dralac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine, koji jednu stvar dri kao svoju ne znajui da je tua. Pretpostavlja se da je dravina savesna dok se ne dokae suprotno. Dravina poslovno nesposobnog lica koje nije sposobno za rasuivanje savesna je ako je savestan njegov zakonski zastupnik. Ako je poslovno nesposobno lice sposobno za rasuivanje, njegova dravina je savesna ako su savesni i to lice i njegov zastupnik. Kada se stie preko ugovornog zastupnika, dravina je savesna ako su savesni i vlasto davac i punomonik.

Zatita dravine- samopomo Pravo na samopomo je pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta. U naem pravu ona je doputena pod sledeim uslovima; 1. potrebno je da je smetanje, tj. oduzimanje dravine neovlaeno, da se ne zasniva na zakonskom ovlaenju, odluci dravnog organa, niti na volji samog draoca; 2. samopomo se ne sme vriti nanoenjem telesne povrede- osim ako nije nuna odbrana; 3. dralac je duan da se uzdrava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani, to pitanje sud ceni u svakom konkretnom sluaju. Dralac moe tititi svoju dravinu u toku samog postupka smetanja, a ako mu je stvar oduzeta moe je povratiti u roku u kojem se moe podii dravinska tuba- u roku od 30 dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja. Dravinske tube i dravinski sporovi Povreda dravine moe biti izvrena na dva naina: oduzimanjem stvari, tj. dravine i smetanjem dravine. Oduzimanje stvari koje je ee kod pokretnih, ali je mogue i kod nepokretnosti, znai potpuno iskljuenje draoca iz faktike vlasti i zasnivanje faktike vlasti novog draoca. Smetanje dravine- po pravilu nepokretnsti, ali moe i pokretnih stvari, takoe moe znaiti potpuno onemoguavanje draoca u vrenju faktike vlasti, ali bez zasnivanja faktike vlasti novog draoca. Iako se smetanje ee sastoji u suavanju i oteavanju faktike vlasti. Ona moe imati oblik deliminog neposedovanja- neko istovari pesak u svom dvoritu i pri tom zauzme deo susednog dvorita. Dovoljno je i psiholoko uznemiravanje, nije neophodno fiziko suavanje ili oteavanje faktike vlasti. Smetanje se moe vriti i verbalno- neko ozbiljnom pretnjom zabrani prolazak licu koje je do tada prolazilo preko njegove nepokretnosti. Smetanje se moe sastojati u preduzimanju povremenih radnji, ili u jednom postupku kojim se zasniva trajno stanje tue dravine. Povreda dravine koja daje pravo na dravinsku tubu je kako iskljuenje draoca iz faktike vlasti, tako i umanjenje ili oteavanje njegove faktike vlasti. Postoje dve tube: tuba za povraaj oduzete stvari- interdictum recuperande possessionis, i tuba zbog smetanja dravine- interdictum retinende possessionis. Tuba za zatitu dravine mora se podneti u roku od trideset dana kad je tuilac saznao za oduzimanje, odnosno smetanje dravine i za lice koje je to uinilo, a najkasnije u roku od godinu dana od dana smetanja, tj. oduzimanja. Postoje dva prekluzivna roka, tako da sud pazi na njih po slubenoj dunosti. Ako se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja rok tee od poetka zasnivanja ovakvog stanja. Ako se smetanje vri povremenim radnjama, rok se po jednima rauna od prve radnje, a po drugima od svake radnje tee novi rok. Po proteku roka za dravinsku tubu, ne moe se pokrenuti dravinski spor, ali dralac moe podii petitornu tubu- actio rei vindicatio, actio publiciana, actio negatoria, i voditi petitorni spor u kome e se raspravljati o pravnim pitanjima, pravu svojine, zakonitosti dravine, savesnosti. Opta karakteristika dravinskih sporova je u tome, to se u njima ne raspravljaju pravna, ve samo faktika pitanja. Raspravljanje o dravinskoj tubi ograniava se samo na pretresanje i dokazivanja injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja, tj. oduzimanja, a iskljueno je raspravljanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete. Ako je podignuta tuba za povraaj oduzete stvari, sud e se ograniiti na ispitivanje da li je tueni zaista oduzeo stvar tuiocu, i da li je pre toga tuilac imao mirnu dravinu, a nee se ulaziti u to kako je tuilac doao do stvari, ni da li je tueni vlasnik stvari ili ne. Kod tube za smetanje, sud e se ograniiti na ispitivanje da li postoji smetanje od strane tuenog i da li je tom smetanju prethodila mirna dravina tuioca, a u raspravljanje ostalih pitanja nee ulaziti. Pravo na dravinsku zatitu postoji bez obzira na to koliko je dugo trajala tuioeva mirna dravina, dovoljno je i najkrae vreme. Prvo, tueni mora istai prigovor da je tuioeva dravina manljiva prema tuenome. Ovaj prigovor pretpostavlja da je tuilac ranije oduzeo stvar tuenome, a zatim tueni povratio dravinu, i sad ga tuilac tui i trai povraaj stvari. Ako je tuioeva dravina manljiva prema nekom treem, sud nee uvaiti tuenikov prigovor manljivosti dravine i stvar e biti dosuena tuiocu. Drugo, tueni moe istai prigovor ako je izmeu istih stranaka i o istoj stvari istovremeno voen petitorni spor i okonan u korist tuenog, tueni se u posebnoj parnici koja jo traje, moe pozvati na ovu presudu. Van ovih sluajeva tueni se ne moe pozvati na to da je njegovo postupanje dozvoljeno, tj. da se zasniva na zakonu. Dravinski spor esto izgubi onaj koji je oigledno u pravu i za koga je jasno da e kasnije dobiti pretitorni spor. Neposredni dralac uiva zatitu ne samo u odnosu na trea lica, ve i u odnosu na posrednog draoca. Plodouivalac moe dravinskom tubom tuiti vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari. U pogledu zatite sudravine, nesporno je da svaki sudralac uiva zatitu u odnosu na trea lica, kako u sluaju oduzimanja, tako i u sluaju smetanja dravine. to se tie zatite u meusobnim odnosima sudralaca, nesporna je doputenost tube u sluaju oduzimanja, ali je sporna u doputenost u sluaju smetanja dravine. U toku dravinskog spora sud moe odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja nasilja ili spreavanja nenaknadive tete. Sa procesne strane, dravinski sporovi odlikuju se sumarnou, kratki su i brzi. Pri odreivanju rokova i roita sud e uvek obratiti panju na potrebu hitnog reavanja. Rok za ispunjenje dunosti koje su naloene strankama, sud odreuje prema okolnostima pojedinog sluaja, dok rok za podnoenje albe iznosi 8 dana. Sudska odluka kojom se reava dravinski spor ne donosi se u obliku presude, ve u obliku reenja. Po zavretku dravinskog spora stranke mogu voditi nov petitorni spor, u kojem e se raspravljati i pravna pitanja i pobednik u petitornom sporu moe biti i onaj koji je izgubio dravinski spor.

Pravo svojine Pravo svojine je najire, u granicama zakona, pravo dranja, korienja i raspolaganja jednom stvari, koje se moe isticati prema svim treim licima. Pravo svojine je po svojoj strukturi jedno sloeno pravo, koje sainjavaju tri komponente: ovlaenje dranja, ovlaenje korienja i ovlaenje raspolaganja. Ovlaenje dranja- ius possidendi je pretpostavka za korienje stvari, a sastoji se u pravnoj mogunosti da se ima faktika vlast na stvari. Ovlaenje korienja se sastoji u pravnoj mogunosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvlaenja koristi iz nje, i moe imati dva oblika: 1. upotreba stvari- ius utendi, koja se sastoji u preduzimanju materijalnih akata prema stvari, pri tom vlasnik moe stvar upotrebljavati ne samo shodno njenoj redovnoj nameni, ve na bilo koji nain; 2. pribiranje plodova i drugih prihoda- ius fruendi. S gledita vlasnikovih ovlaenja, razlikovanje izmeu plodova i drugih prihoda, tj. proizvoda koji predstavljaju delove supstancije stvari bez znaaja je, jer njemu pripada i sama supstancija stvari; to razlikovanje je znaajno kod plodouivanja i drugih pravnih odnosa, na osnovu kojih lice, razliito od vlasnika, ima pravo da pribira plodove sa tue stvari, ali ne i proizvode koji su deo njene supstancije. Sve su stvari podobne da daju civilne plodove, dok su za plodove u naturalnom obliku podobne samo neke stvari. Kod nekih stvari je upotreba glavni oblik njihovog iskoriavanja, jer nisu podobne da daju plodove u naturalnom obliku, druge su takve da im je glavni oblik pribiranje plodova u naturalnom obliku, a nisu podobne za upotrebu u uem smislu, tree su podobne i za jedno i za drugo. Ovlaenje raspolaganja- ius disponendi, ima dve komponente: 1. faktiko raspolaganje se sastoji u preduzimanju materijalnih akata kojima se utie na supstanciju stvari. Faktiko raspolaganje na koje je imalac prava svojine ovlaen moe ii do iscrpljenosti same supstancije stvari; 2. pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili delimino prenosi na druge subjekte i moe biti delimino i potpuno. Potpuno raspolaganje se sastoji u prenosu prava svojine na drugoga, ili u odricanju od prava svojine. Delimino raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine ustanovljava prava u korist drugih subjekata, kojima se pravo svojine u manjoj ili veoj meri suava, tj. ograniava. Ovo suavanje moe ii dotle da vlasniku ostane samo gola svojina, tj. samo ovlaenje potpunog raspolaganja, dok sve koristi koje stvar daje pripadaju drugom subjektu. Pravo svojine je apsolutno pravo u dva razliita smisla: 1. ono je apsolutno pre svega u tom smislu to deluje prema svima, vlasnik ima prava sledovanja na osnovu kojeg moe zahtevati povraaj stvari od bilo kog treeg lica kod koga se stvar bez pravnog osnova nae, kao i pravo da se negatornom tubom usprotivi svakom smetanju svojine; 2. za svojinu kaemo da je apsolutno pravo i u tom smislu da je u njemu koncentrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvari. Pravo svojine je najapsolutnije stvarno pravo u granicama zakona, koje pravni poredak poznaje. Princip apsolutnosti ima dve pravne posledice: 1. na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine, tako da sticanje prava svojine koja ve ima vlasnika uvek znai i prestanak prava svojine za dosadanjeg vlasnika; 2. ogranienja svojine se ne pretpostavljaju, ve se moraju zasnivati na pozitivnim propisima, ustavom utvrenim naelima, drutvenog ureenja, ili moralnim normama- vlasniku je dozvoljeno sve to mu nije zabranjeno. Pravo svojine je trajno i u vremenskom smislu neogranieno pravo u dvostrukom smislu: 1. ono postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi; 2. ono se ne moe izgubiti zastarelou. injenica ne vrenja prava svojine na stvari, koja se nalazi kod drugoga ne povlai gubitak prava, koliko god dugo trajalo to stanje, da bi do prestanka dolo potrebno je da nevrenje bude kvalifikovano odreenim injenicama na strani treeg, na osnovu kojih on moe postati vlasnik odrajem ili po pravilima o sticanju od nevlasnika. Ogranienje sadrine prava svojine- ogr. u optem drutvenom interesu Ova ogranienja propisana su za pravo svojine na stvarima koje imaju znaaj za drutvo, ekonomski, kulturni ili neki drugi. Drutvena zajednica ne moe biti nezainteresovana da li se poljoprivredno zemljite obrauje i kako, i zato je ono proglaeno za dobro od opteg interesa koje se koristi pod uslovima i na nain odreen zakonom. Zakonska obaveza vlasnika je da zemljite obrauje i to, za poljuprivrednu proizvodnju, na mesno uobiajen nain, primenjujui propisane agrotehnike, agromelioracione i protiverozione mere. Nepotovanje ovih obaveza sankcionisano je oduzimanjem zemljita i dodeljivanjem drugome na privremenu upotrebu. Za ume je propisano da se moraju odravati, obnavljati i koristiti, tako da se ouva njihova vrednost, obezbedi trajnost i povea prirasta. Vlasnik kulturnog dobra ima pravo da ga upotrebljava na nain i u skladu sa zakonskim odredbama, da ga proda, pokloni, i da njime raspolae testamentom. Vlasniku je zabranjeno da: 1. oteti ili uniti kulturno dobro; 2. iznosi ili odvodi dobro u inostranstvo; 3. koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom i znaajem; 4. raskopava, rui, prepravlja, prerauje ili vri bilo kakve radove koji mogu naruiti svojstvo kulturnog dobra; 5. rasparava zbirke, kolekcije i fondove kulturnih dobara. Ogranienje za strana fizika i pravna lica Danas svi pravni sistemi strancima priznaju pravnu sposobnost koja je ua od opte pravne sposobnosti domaih dravljana. Postoje tri vrste subjektivnih prava: 1. prava podjednako dostupna strancima kao i domaim dravljanima; 2. prava relativno rezervisana domaim dravljanima, koja stranci mogu sticati ali pod odreenim uslovima- da postoji reciprocitet, da je stranac stalno nastanjen na domaoj teritoriji; 3. prava apsolutno rezervisana za domae dravljane koje stranci nikako ne mogu sticati. Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ne pravi nikakvu razliku izmeu stranaca i domaih dravljana u pogledu sticanja prava svojine na pokretnim stvarima, a kod nepokretnostima se pravi razlika s obzirom na osnov sticanja. Nepokretnosti- zemljite i zgrade stranci mogu sticati po osnovu nasleivanja pod uslovom reciprociteta. Pravnim poslom meu ivima stranci mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima- osim poljuprivrednog zemljita i uma, ukoliko na naoj teritoriji obavljaju neku delatnost i pod uslovom reciprociteta.

Sticanje prava svojine Za sticanje prava svojine, kao i svakog drugog subjektivnog prava, potrebno je postojanje odreenih pravnih injenica. Naini sticanja su pravne injenice na osnovu kojih se stie pravo svojie. U zavisnosti od toga da li je stvar na kojoj se stie pravo svojine ve objekt neijeg prava svojine ili nije, naini sticanja mogu biti apsolutni ili relativni. Apsolutno sticanje svojine je zasnivanje prava svojine na stvarima koje nisu objekt prava svojine, ali to mogu biti. Ono se moe pojaviti kao zasnivanje prava svojine na niijim stvarima- res nullius, gde ne postoji prethodnik u trenutku sticanja, i kao zasnivanje prava svojine na stvarima u drutvenoj svojini, gde postoji prethodnik, ali on nema pravo svojine ve neko drugo pravo izvedeno iz drutvene svojine. U ovom drugom sluaju sticanje prava svojine nuno povlai prestanak prava ranijeg imaoca i taj prestana se moe zasnivati na volji prethodnika ili biti nezavisan od njeove volje. Relativno sticanje je zasnivanje prava svojine na stvari koje ima vlasnika, koja je ve objekt neijeg prava svojine, tako da se svi ovi naini sticanja istovremeno pojavljuju i kao naini prestanka prava svojine. U nekima od tih sluajeva pravo svojine se stie nezavisno od volje prethodnog vlasnika- on gubi pravo svojine bez svoje volje, a u drugim sluajevima pravo svojine se stie na osnovu volje prethodnika. Sticanje na osnovu volje prethodnog vlasnika je sticanje na osnovu pravnog posla. To je sticanje na osnovu jednostranih pravnih poslova- testament, ili sticanje na osnovu ugovora- ugovor o poklonu, o trampi, o kupoprodaji... Sticanje prava svojine na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom Kod ovog sluaja sticanja postoje dva lica: prethodni vlasnik- prethodnik, prenosilac, tradens, i novi vlasniksledbenik, sticalac, akcipijens, koji izmeu sebe zakljuuju ugovorupravlje na prenos prava svojine. Da bi dolo do prenosa potrebna su tri momenta: 1. da je prenosilac bio zaista vlasnik; 2. da posoji punovaan ugovor upravljen na prenos svojine; 3. da je izvrena predaja stvari, ako su u pitanju pokretnosti, a upis u zemljine knjige ako su u pitanju nepokretnosti. Sticanje na osnovu ugovora sa vlasnikom je derivativan nain sticanja. Ako je ugovor zakljuen sa nevlasnikom do sticanja nee doi. Za prenos prava svojine na novog vlasnika potrebno je potrebno je postojanje punovanog ugovora upravljenog na prenos svojine, ali nije dovoljno. Ugovor nema translativno dejstvo, sam po sebi ne prenosi svojinu, ima samo obligaciono dejstvo, na osnovu njega nastaju odreena relativna prava, a svojina na kupca prelazi tek izvrenjem ugovora. Ugovor je samo pravni osnov, a za prelaz prava svojine na pribavioca potreban je i nain sticanja u uem smislu. Nain sticanja u uem smislu je kod pokretnih stvari predaja, a kod nepokretnih upis u zemljine knjige ili prenos tapije. Isplata kupovne cene od strane kupca bez uticaja je na prenos svojine: do predaje, ili upisa vlasnik je prodavac, nezavisno da li je cena plaena ili ne, a posle predaje vlasnik je kupac. Iz injenica da prodavac i uopte prenosilac ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje kupcu proizilaze vane pravne posledice: 1. rizik sluajne propasti individualno odreene stvari do njene predaje kupcu snosi prodavac; 2. plodovi koje stvar da do predaje pripadaju prodavci; 3. prodavevi poverioci mogu prodati a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraivanja prema njemu; 4. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik e postati taj drugi kupac, a prvi kupac moe samo zahtevati povraaj cene ako ju je isplatio, kao i naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. Predaja je neophodna da bi dolo do prenosa svojine, ona treba da je posledica punovanog ugovora upravljenog na prenos svojine. Ako ugovor nije punovaan i pored predaje prodavac ostaje vlasnik i moe upotrebiti svojinsku tubu za povraaj stvari. Predaja mora biti delo prodavca, akt njegove volje. Bez obzira na to to prodavac ima ugovorenu obavezu da stvar preda i prenese svojinu. Kupac nema pravo da stvar uzme ako mu prodavac ne da. Ako kupac, protivno volji prodavca, sam uspostavi dravinu na kupljenoj svari, on nee postati vlasnik ve dralac i to manljiv. Vrsta predaje- fizika predaja Fizika- telesna predaja je materijalni akt koji se u zavisnosti od osobine stvari i namere stranaka, moe izvriti na razliite naine. Kad su u pitanju manje stvari koje se mogu predati i uzeti, to biva predajom iz ruke u rukuuruenjem. Predaja se moe izvriti i ostavljanjem stvari na mesto koje je oznaio pribavilac, a kad su u pitanju vee stvari kod kojih je predaja u bukvalnom smislu nemogua, ona se uvek vri ostavljanjem stvari na mesto koje je pribavilac oznaio, koje odgovara njegovoj pretpostavljenoj volji. Nije bitno uzimanje u ruku ili neki simbolian dodir rukom, bitno je dovoenje kupca u mogunost da vri faktiku vlast na stvari. Fizika predaja je prenoenje dravine kao faktike vlasti na stvari. Predaja je i jedan voljan akt: da bi imala za posledicu prenos svojine ona mora biti izvrena sa namerom da se prenese svojina i na osnovu punovanog ugovora upravljenog na prenos svojine. Fizika predaja bez ovakve namere nema za posledicu prenos svojine. Simbolina predaja Simbolina predaja je predaja znacima i postoji u nekoliko sluaja: prenos, tj. predaja isprava na osnovu kojih sticalac moe raspolagati sa stvari, uruenje nekog dela stvari ili sprave kojom se prijemnik stavlja u mogunost da samo on doe do dravine stvari. Fiktiva predaja Fiktivna predaja je u stvari prenos prava svojine na osnovu samog ugovora, pri emu se uzima da je izvrena fizika predaja, iako je u stvari nema. Postoje tri takva sluaja: 1. Constitutum possessorium postoji kada vlasnik- koji je istovremeno i neposredni dralac stvari, prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadri kod sebe kao imalac nekog prava ueg od prava svojine, npr. kao poslugoprimac. Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje u dravini prenosioca po nekom drugom osnovu, on stie pravo svojine na nju u trenutku zakljuenja pravnog posla sa vlasnikom stvari. Smisao ovog sluaja fiktivne predaje je

da se izbegne dvostruka predaja; 2. Traditio brevi manu- predaja kratkom rukom, kratkim putem, postoji kad neko ve dri stvar po nekom pravnom osnovu- poslugoprimac, ili bez ikakvog osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zakljuenja ugovora. Kad se pokretna stvar nalazi u dravini sticaoca po nekom pravnom osnovu, on stie pravo svojine zakljuivanjem ugovora; 3. Cessio vindicationis je trei sluaj fiktivne predaje. Ovde postoje tri lica: vlasnik stvari- koji nema neposrednu, ve samo posrednu dravinu, pribavilac stvari- koji u vreme zakljuenja ugovora nema ni posrednu ni neposrednu dravinu, i tree lice kod kojeg se stvar nalaziplodouivalac. I ovde pravo svojine prelazi na kupca samim zakljuenjem ugovora, tako da e trei kasnije biti duan da stvar preda kupcu, novom vlasniku. Pravo svojine na pokretnu stvar koju dri tree lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povraaj te stvari. Tree lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku. Zadravanje prava svojine i pored predaje stvari- pactum reservati dominii Ovo je modalitet ugovora o kupoprodaji i sastoji se u tome to prodavac predaje stvar kupcu ali i dalje zadrava pravo svojine, sve dok kupac u potpunosti ne izmiri kupovnu cenu. Kupac je u povoljnom poloaju utoliko to je kreditiran i ima dravinu na kupljenoj stvari, tako da je moe upotrebljavati, izvlaiti koristi iz nje, i lake otplatiti dug. Prodavac je takoe u dobrom poloaju jer ostaje vlasnik sve dok kupac ne isplati cenu, pravo svojine mu slui kao obezbeenje, poto je kupac samo dalac, on nema prava da raspolae stvarju, niti se njegovi poverioci mogu naplatiti iz prodate stvari za namirenje svojih potraivanja prema kupcu, raspolaganje prema treima bez dejstva su prema prodavcu, te prodavac moe upotrebiti svojinsku tubu za povraaj stvari, a kupac moe i krivinopravno odgovarati, ako je raspolagao stvarju pre nego to je cenu isplatio u potpunosti, ako cena ne bude u potpunosti isplaena kako je ugovoreno, prodavac moe stvarnopravnom tubom zahtevati od kupca povraaj stvari. Po svojoj pravnoj prirodi prodaja sa zadravanjem prava svojine je sloen pravni odnos u kojem postoje dva ugovora: kupoprodaja koja je pod odloenim potestativnim uslovom, tako da konanom isplatom kupoprodajne cene prestaje. Isplatom cene u potpunosti tj. isplatom poslednje rate ostvaruje se odloni uslov kojim je modifikovana kupoprodaja i pravo svojine prelazi na kupca automatski, bez potrebe preuzimanja nekog posebnog akta. Za upotrebu stvari se ne plaa posebna naknada, ali se o tome de facto vodi rauna prilikom odreivanja kupoprodajne cene. Ugovorno sticanje prava svojine na nepokretnostima Za sticanje prava svojine na nepokretnostima na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikomu naem pravu nije dovoljan samo ugovor. Ugovor- u pismenoj formi, je samo pravni osnov, a za prenos svojine potreban je i modus, koji se ne sastoji u predaji stvari kao kod pokretnosti ve u upisu u zemljine knjige, ako ih ima, a tamo gde vai tapijski sistem- u prenosu tapije na novog vlasnika. Kod nepokretnosti postoje tri momenta: ugovor- titulus, modus- upis u zemljine knjige ili prenos tapije, i predaja stvari, tj. uvoenje kupca u posed. Budui da se svojina ne prenosi predajom, mogue su razliite hipoteze. Prva hipoteza- postoji samo punovaan ugovor a nije izvren upis u zemljine knjige, niti je nepokretnost predata kupcu. Na osnovu samog ugovora kupac ima pravo da zahteva predaju nepokretnosti i upis u zemljine knjige, ali do zemljino-knjikog prenosa vlasnik je jo uvek prodavac. On snosi rizik sluajne propasti stvari, njemu pripadaju plodovi, moe voditi petitorne i posesorne sporove, njegovi poverioci mogu se naplatiti iz prodate nepokretnosti, on moe prodatu nepokretnost hipotekovati, prodavac moe da zakljui novi ugovor o prodaji sa novim kupcem i preneti svojinu na njega time to e ga uknjiiti, pri emu prvi kupac samo ima pravo da trai raskid ugovora i naknadu tete zbog neizvrenja. Ako je vlasnik jednu istu nepokretnost ustupio dvojici raznih lica, onda ona pripada onome koji je pre traio uknjienje u javnu knjigu. Druga hipoteza: postoji punovaan ugovor, izvren je zemljino- knjini prenos na kupca, ali je prodavac jo u posedu prodate nepokretnosti. Vlasnik je kupac nezavisno od toga da li je kupoprodajna cena ve isplaena ili nije. Trea hipoteza: postoji punovaan ugovor, nepokretnost je predata, ali nije jo dolo do zemljino- knjinog prenosa. Vlasnik je jo uvek prodavac, a kupac je samo dralac- vanknjini. Na osnovu vanknjinog odraja kupac moe po protoku odreenog vremena postati vlasnik i zahtevati da se njegovo pravo svojine upie u zemljine knjige. Moe to zahtevati i pre iteka vremena na osnovu ugovora i tim upisom stei pravo svojine. Prodavac iako je vlasnik ne moe zahtevati povraaj prodate nepokretnosti pre isteka roka za vanknjini odraj jer je predajom izvrio samo jednu ugovorenu obavezu. Ali poto je u zemljinim knjigama jo uvek vlasnik, nepokretnost moe prodati drugom licu i njega uknjiiti, tada on postaje vlasnik. Poto je postao vlasnik to drugo lice moe svojinskom tubom zahtevati predaju stvari od dotadanjeg draoca. Sticanje od nevlasnika Postoji odstupanje od principa da niko ne moe preneti vie prava nego to sam ima. Pod odreenim uslovima mogue je i sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlaen na zakljuenje ugovora o raspolaganju tuom stvari. Kod ovakvog sticanja postoje tri lica: vlasnik koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuenju, prenosilac i pribavilac. S jedne strane, potrebno je tititi pravo svojine, a s druge, mora se voditi rauna o interesima savesnog sticaoca. Za sticanje svojine od nevlasnika potrebno je umulativno postojanje sledeih uslova: 1. stvar mora biti pokretna- o nepokretnostima postoji dokumentacija pa se sticalac moe obavestiti o tome da li je tradens zaista vlasnik nepokretnosti koju nudi na prodaju ili zamenu. O pokretnim stvarima takva dokumentacije ne postoji; 2. sticalac mora biti savestan- mora imati minimum etikih premisa. Sticalac je savestan ako je opravdano verovao da je druga ugovorna strana vlasnik, tj. da je ovlaena na zakljuenje ugovora u ime vlasnika. Svestan je kad nije znao, niti je prema prilikama mogao znati da tradens nije vlasnik, tj. da nema ovlaenje da stvar proda. Postojanje savesnosti je jedno faktiko pitanje o kojem sud zakljuuje

uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja i cenei ih po svom slobodnom sudijskom uverenju. Savesnost mora postojati sve do momenta sticanja svojine, i u vreme zakljuivanja ugovora i u vreme predaje stvari; 3. ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i punovaan. Zahtet da ugovor bude teretan ima svoje ekonomsko objanjenje: manje e u svojim imovinskim interesima biti pogoen sticalac ija je imovina trebala da se povea, pa je to poveanje izostalo, nego vlasnik koji gubi jednu ve postojeu imovinsku vrednost, do koje je doao radom ili pravnim teretnim poslom. Ugovor mora biti punovaan isto onako kao to mora biti punovaan kod derivativnog sticanja, tj. sticanja od vlasnika, i ovde se svojina stie predajom stvari, to znai da nije potreban nikakav protok vremena, i zato se naziva trenutni obraaj. Predaja i ovde moe biti simbolina i sastojati se u predaji sprave kojom se omoguava faktika vlast na stvari. Nae dananje pravo Da bi se stekla svojna od nevlasnika u naem pravu potrebno je: 1. da je sticalac savestan, 2. da je u pitanju pokretna stvar, 3. da postoji punovaan teretan ugovor upravljen na prenos svojine, 4. da je stvar predata sticaocu. To je mogue kad je stvar nabavljena: 1. od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, 2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, 3. na javnoj prodaji. Odraj- usucapio Odraj je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja ima odreene kvalitete- uzukapione dravine, i koja je trajala zakonom odreeno vreme. Nevlasnik koji se neko vreme ponaao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrio pravo svojine prestaje biti vlasnik. Odraj se, kao i zastarelost zasniva na ideji nevrenja prava, ali sa jednom razlikom. Poverilac zna ko mu je dunik i s te strane je uvek u mogunosti da vrenjem prava sprei zastarelost, dok vlasnik usled odraja moe izgubiti pravo svojine i kada ne zna kod koga je stvar pa je prema tome u objektivnoj nemogunosti da svoje pravo vri. Odraj je manje sankcija za indolentnost i nemar u vrenju prava, a vie ustanova u optem drutvenom interesu, on po definiciji znai pretvaranje faktikog stanja u pravno. S obzirom na kvalifikovanost dravine koja se trai odraj moe biti: redovan i vanredan. Redovan odraj Za sticanje prava svojine redovnim odrajem potrebna je kvalifikovana dravina i protok vremena. Kvalifikovana je ona dravina koja je istovremeno: zakonita svojinska, savesna i prava- nije manljiva. - Zakonita svojinska dravina- po Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine. Zakonita svojina u smislu pravila o redovnom odraju nije svka na zakonu osnovana dravina, ve je to zakonita svojinska dravina- to je dravina koja poiva na osnovu koji bi, da je prethodnik bio vlasnik, doveo do prenosa samom predajom, ili upisom u zemljine knjige bez proteka vremena. U naem pravu do sticanja prava svojine odrajem ne moe dovesti ne samo protivpravna dravina- npr. lopova, ve ni dravina koja se zasniva na pravnom osnovu za sticanje upotrebno, tj. izvedene dravine: ugovoru o uvanju, plodouivanju, zakupu... Pravni posao koji je podoban da dravinu uini zakonitom mora biti punovaan. Pravni posao ne sme biti nitav, dok ruljivost samma po sebi ne spreava da dravina bude zakonita. Sve ovo pokazuje da pravni posao koji dravinu ini zakonitom nije zakljuen sa vlasnikom. Redovan odraj je prema tome jo jedan sluaj sticanja svojine od nevlasnika, s tom osobenou to je za sticanje potreban i odreen protek vremena. - Savesna dravina- postoji kad dralac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. Takva predstava mora sadrati uverenje da su na strani prethodnika ispunjeni svi potrebni uslovi za sticanje svojine, da ugovor na osnovu kojeg je prethodnik doao do stvari nije ni nitav, ni ruljiv, ni podloan raskidu zbog neispunjenja. Prema nekim zakonodavstvima dovoljno je da savesnost postoji u vreme sticanja dravine, tako da naknadna nesavesnost ne kodi, dok je po naem zakonu savesnost potrebna za sve vreme odraja. Savesnost se ceni po stroem kriterijumu u vreme sticanja dravine, a po blaem kriterijumu kasnije dok tee vreme potrebno za odraj. U vreme sticanja dravine dralac je nesvestan ako je znao da njegov dravinski prestupnik nije vlasnik ili je to prema prilikama morao znati, pri emu je ovo njegovo pogreno verovanje posledica grube nepanja. Pogreno verovanje da je prethodni dralac vlasnik ne ini ga nesavesnim ako je posledica obine nepanje. Ali se od draoca ne moe zahtevati da kasnije, dok tee zakonski rok za odraj, stalno proverava da li je stvar stekao od vlasnika. Dralac postaje nesavestan tek ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevlasnika. Dravina moe biti zakonita, a nesavesna ali i obrnuto. Onaj ko je kupio od opova uvek ima zakonitu dravinu, ali moe biti i savesna i nesavesna, to zavisi od toga da li je znao ili ne da kupuje od lopova. U sluaju univerzalne sukcesije, naslednik ima istu onakvu dravinu kakvu je imao dekujus, dok se savesnost ceni po optim pravilima- naslednik koji nije znao niti je prema prilikama mogao znati da je dekujus nevlasnik ima savesnu dravinu, bez obzira na savesnost, tj. nesavesnost dekujusove dravine. Za razliku od zakonitosti, koja mora biti dokazana, po Zakonu o svojinsko- pravnim odnosima, savesnost dravine se pretpostavlja, uzukapijent koji se poziva na odraj ne mora dokazivati savesnost svoje dravine, ve onaj ko tvrdi da je njegova dravina nesavesna, mora to dokazati. - Prava dravina- ona koja nije manljiva- da bi dovela do sticanje svojine po pravilu o redovnom odraju, dravina prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, ona drugim reima mora biti prava. Ovaj zahtev je razumljiv- ni kad je u pitanju derivativni nain sticanja manljiva dravina nema tu mo da prenosi svojinu, ve se trai predaja koja je akt volje prenosioca, a ne bilo koje ulaenje pribavioca u posed.

- Vreme potrebno za odraj- za pokretne stvari rok iznosi tri godine, a za nepokretnosti rokovi su razliiti u zavisnosti od toga da li je zemljino- knjini ili vanknjini odraj. Zemljino- knjini odraj postoji onda kada je neko upisan u zemljine knjige kao vlasnik, ali njegov zemljino- knjini prethodnik nije bio vlasnik. Prema predratnim pravnim pravilima ovakav knjini sledbenik postaje vlasnik po proteku tri godine na osnovu samog upisa. Vanknjini odraj se zasniva na vanknjinoj dravini koja nije praena i zemljino- knjinim prenosom, a mogu je kako na podruju na kojem se vode zemljine knjige, tako i tamo gde vai tapijski sistem. Na podruju za koje postoje zemljine knjige to je ona situacija kada pribavilac dri stvar na osnovu punovanog ugovora o sticanju svojine- kupoprodaja, poklon, trampa, ali nije izvren zemljino- knjini prenos. Na podruju na kojem vai tapijski sistem to je ona situacija kada je ugovor o sticanju zakljuen sa vlasnikom, ali nije izvren prenos tapija, ili je zakljuen sa nevlasnikom na ije je ime glasila tapija i izvren je prenos tapije. . Zakon o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima ne pravi razliku izmeu situacija i propisuje jedinstven desetogodinji rok: savesni i zakoniti dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina. Vanredan odraj Vanredan odraj se odlikuje manjom kvalifikovanou dravine, s jedne strane, i duim rokovima, s druge. Prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima: savesni dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo, stie pravo svojine na toj stvari odrajem protekom 10 godina, a savesni dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 godina. Manja kvalifikovanost se sastoji u tome to se ne trai zakonitost dravine, dovoljno je da je savesna. Savesnost ovde ima ire znaenje nego kod redovnog odraja, u smislu pravila o vanrednom odraju savestan je onaj dralac koji opravdano veruje da je vlasnik, on se nalazi u dvostrukoj zabludi- veruje da je prethodnik imao pravo svojine, i u pogledu postojanja zakonitog osnova. - Raunanje vremena- prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. Zakonski rokovi za odraj su odreeni u godinama, ali u sluaju zastoja roka moe se postaviti i pitanje raunanja vremena odraja u manjim vremenskim jedinicama. Opta pravila o raunanju rokova su u naem pravu sadrana u Zakonu o obligacionim odnosima koji postavlja sledee pravilo: rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od kojeg rok poinje da tee, ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca. Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka. Prvi koristan dan roka je je sutranji dan po isteku roka u koji spada dogaaj od kojeg rok poinje tei, dan u koji pada dogaaj od kojeg se rok rauna se ne uraunava u rok. Vreme tee neprekidno, nedelje i praznici se ne oduzimaju, ali ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan. - Priraunavanje (akcesija) vremena odraja- u vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti draoci, odnosno kao savesni draoci. To je priraunavanje vremena potrebnog za odraj, koji u stvari znai da promena u linosti uzukapijenta ne izaziva prekid roka. Nikakva posebna pitanja ne iskrsavaju ako su i prethodnikova i sledbenikova dravina jednake po kvalitetu: vreme prethodnika se uraunava i to u jednostrukom iznosu, tako da je rok isti kao da do promene uzukapijenta nije ni dolo. Ako je prethodnik imao dravinu podobnu za redovan odraj- savesnu i zakonitu, drao je pokretnu stvar dve godine, sledbenik e onda posle jedne godine postati vlasnik. Ako je prethodnik ima dravinu podobnu za vanredan odraj- samo savesnu i drao je stvar 5 godina, sledbenik e postati vlasnik posle 5 godina. Prethodnikova dravina koja je podobna za redovan odraj uraunae se sledbeniku koji ima dravinu podobnu za vanredan odraj, dok obrnuto nije mogue, ovo su pravila iz francuskog prava koja kod nas nisu prihvaena jer se gubi sutina akcesije. - Prekid vremena odraja- nastupa u sledeim sluajevima: 1. kad dralac prizna da nije vlasnik, poto dravina gubi karakter svojinske dravine; 2. kad dralac sazna da nije vlasnik, poto je postao nesavesta; 3. kad tree lice postane vlasnik; 4. kad dralac izgubi dravinu; 5. kad se propie da stvar koju uzukapijent dri ne moe vie biti predmet prava svojine; 6. podizanjem tube za povraaj stvari od strane treeg protiv uzukapijenta, ukoliko tuilac uspe sa zahtevom. Dejstvo prekida je u tome to se proteklo vreme gubi, pa ako isto lice ponovo uspostavi uzukapionu dravinu na istoj stvari, poinje tei nov rok za odraj. - Zastoj vremena odraja- vreme potrebno za odraj ne tee: izmeu branih drugova, izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, izmeu tienika i organa starateljstvo, i dok ne budu poloeni rauni, izmeu dva lica koji ive u vanbranoj zajednici, dok ona postoji. Odraj takoe ne tee: protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dunosti za vreme mobilizacije ili rata, protiv lica zaposlenih u tuem domainstvu, kad se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac ili lan njegove porodice koji ivi sa njim, sve dok taj radni odnos traje. Vreme podobno za odraj ne tee za sve vreme za koje vlasniku nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva zatitu svog prava. Uticaj uzroka zastoja moe biti dvojak: 1. ako se uzrok pojavio pre nego to je rok uopte poeo tei, odgaa se poetak roka, koji poinje tei kad taj uzrok prestane; 2. ako se uzrok zastoja pojavio poto je rok za odraj poeo tei, njegov tok se zaustavlja i vreme ne tee sve dok uzrok zastoja postoji, a kad taj uzrok prestane da postoji rok nastavlja da tee i ranije proteklo vreme se rauna.

Prirataj Lice koje od svog materijala i svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na toj stvari. Ovaj nain sticanja svojine u pravu se naziva akumulacijom, a on postoji u sluaju kad je vlasnik materijala na osnovu ugovora i uz nagradu angaovao drugog da izradi novu stvar. Za razliku od akumulacije, prirataj je nastanak nove stvari od delova, tj vrednosti (materijal i rad) koji pripadaju raznim licima izmeu kojih ne postoji ugovorni odnos. Kada povraaj u preanje stanje nije mogu, mora se reiti pitanje svojine na novoj stvari to moe biti uinjeno na razne naine. Do prirataja moe doi spontano, ili usled ovekove aktivnosti, pa po tome postoji prirodni i vetaki prirataj, a u zavisnosti od toga da li je novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji prirataj pokrretnih i nepokretnih stvari. Graenje na tuem zemljitu Kad neko svojim materijalom i radom podigne zgradu na tuem zemljitu, a pritom izmeu njega i vlasnika zemljita ne postoji ugovorni odnos, postoji pitanje kome e pripasti zgrada i zemljite na kojem je podignuta. Jedino mogue reenje bilo bi da se zgrada i zemljite shvate kao posebni objekti prava i da zgrada pripadne gradiocu u svojinu, a zemljite ostane u svojini dotadanjeg vlasnika, s tim to bi on imao pravo na naknadu za korienje zemljita dok zgrada postoji. Vlasnik zemljita bi bio spreen upotrebe vrednosti zemljita koja mu je esto bitna. Ovim bi se irom otvorila vrata bespravnoj gradnji na tuem zemljitu, koja je neosporno jedna nepoeljna drutvena pojava. Drugo mogue reenje bilo bi da se fizika celina zgrade i zemljita proglasi za jedinstven objekat prava na kojem gradilac i vlasnik zemljita imaju susvojinu. U savremenim pravima ovo reenje nije prihvaeno jer bi suvlasnika zajednica, s obzirom na upotrebnu vrednost zgrade, esto dovodila do nesuglasica i sporova. Tree mogue reenje sastajalo bi se u tome da se zgrada i zemljite shvate kao jedinstven objekat prava, kao jedna stvar, koja e pripasti u iskljuivu svojinu ili vlasniku zemljita ili gradiocu. Vodei pri tom rauna o raznim okolnostima koja se ocene kao relativne. Onaj kome zemljite i zgrada pripadnu u iskljuivu svojinu, dugovao bi drugoj stvari naknadu za zemljite, tj. zgradu. To je reenje koje je prihvaeno u savremenim pravnim sistemima ukljuujui tu i nae pozitivno pravo. Zakon o osnovinm svojinsko- pravnim odnosima razlikuje osnovne tri situacije. Prva je ona kada je gradilac savestan a vlasnik zemljita nesavestan, gradilac nije znao, niti je mogao znati da zida na tuem zemljitu. A vlasnik zemljita je znao za gradnju ali se nije odma usprotivio. U tom sluaju zemljite zajedno sa zgradom pripada gradiocu. Druga situacija je obrnuta, gradilac je nesavestan, a vlasnik je savestan. Ovde vlasnik zemljita ima pravo izbora jedne od tri mogunosti: 1. da mu pripadne pravo svojine na zgradi- s tim da nadoknadi vrednost zgrade; 2. da zgrada i zemljite pripadnu gradiocu- s tim da mu ovaj nadoknadi vrednost zemljita; 3. da gradilac porui zgradu i dovede zemljite u prvobitno stanje kao i da nadoknadi priinjenu tetu. Trea je ona situacija kad su savesne obe strane. Ovde je favorizovan vlasnik zemljita, zgrada postaje sastavni deo zemljita i pripada vlasniku zemljita, koji za nju duguje naknadu. A po Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru vlasnik zemlje ima pravo da bira hoe li tu svoju vlatinu sebi zadrati i gradiocu nadoknaditi troak, ili e da mu ustupi i zemlju i zdanje im ugradilac namiri vednost zemlje. Prema Zakonu o osnovnim svojinko- pravnim odnosima ako su savesne obe strane vodi se rauna o vrednosti zgrade i zemljita, ako zgrada vredi znatno vie od zemljita, zgrada sa zemljitem pripada gradiocu koji za zemljite duguje nadoknadu vlasniku po prometnoj ceni; ako je vrednost zemljita znatno vea, sud e na zahtev vlasnika zemljita zgradu dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju nadoknadi vrednost objekta u visini prosene graevinske cene objekta u mestu u kojem se nalazi; u sluaju kad se vrednost zgrade i zemljita priblino jednake, sud e zgradu i zemljite dosuditi vlasniku zemljita ili gradiocu, vodei rauna o njihovim potrebama, a naroito o stambenim prilikama. Sejanje i saenje na tuem zemljitu Sejanje i saenje na tuem zemljitu predstavljaju sluajeve vetakog prirataja nepokretnosti. Sejanje na tuem zemljitu slino je sa graenjem na tuem zemljitu utoliko to se u oba sluaja pokretne stvari jednog lica spajaju sa nepokretnou drugog lica, ali je osobnost ovog sluaja u tome to zemljite uvek nesrazmerno vie vredi i to je veza tuih pokretnih stvari sa zemljitem privremena. Po Srbijanskom graanskom zakoniku, ako ti svojim semenom tuu njivu zaseje, plod nije tvoj, nego onoga ija je njiva, samo ako si ne znajui uinio, dobie naknadu za seme i radnju, ako si znajui i navalice uinio, gubi i seme i radnju. Osobenost saenja na tuem zemljitu je u tome to je veza koja se stvara izmeu jedne nepokretne stvari- sadnice i tue nepokretnosti dugotrajnija od one kod sejanja, zemljite ovde po pravilu viestruko vredi od tuih pokretnih stvari koje su s njim spojene. Po Srbijanskom graanskom zakoniku sadnice postaju sastavni deo zemljita ako su ve ile pustile i od tog momenta pripadaju vlasniku zemljita koji savesnom sadiocu duguje naknadu u visini vrednosti sadnica i rada, a nesavesnom ne duguje nta. Nanos Nanos postoji kad voda postepeno i neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako poveava povrinu pribreenog zemljita. Uveana povrina pripada pribrenom vlasniku koji nije duan dati nikakvu naknadu, ak i kad bi se znalo s ije zemlje nanos dolazi. Od ovog nanosa treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljita. Ovaj oblik nanosa postoji kad voda odjednom otkine komad neijeg zemljita i pripoji ga zemljitu drugog vlasnika. Otkinuti komad ako se moe prepoznati ostaje u svojini ranijeg vlasnika, koji ga moe uzeti nazad, ako je mogue. Ako raniji vlasnik ne bi vrio svojinska ovlaenja u roku od godini dana otkinuti komad zemljita prelazi u svojinu vlasnika zemljita kome je pripojen.

Naputeno reno korito Promena renog toka odraava se na interese mnogih subjekata ali na razliite naine. Ranij priobalni vlasnici koji se granie sa naputenim koritom, gube preimustva koja su imala u pogledu korienja vode, a oni koji se granie sa novim vodotokom sada stiu takva praimustva, neki od njih gube deo zemljita zauzetog novim renim tokom, a neke parcele bivaju u potpunosti pretvorene u novo reno korito. Po naim predratnim pravnim pravilima naputeno korito deli se izmeu priobalnih vlasnika, koji su imali direktan izlaz na reku pre promene toka, uz prvenstveno voenje rauna o teti koju pojedini od njih trpe usled toga to su lieni upotrebe vode pod ranijim uslovima, a ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja vae za deobu novog renog ostrva. U naem dananjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima, a pravni pisci, izvode razliite zakljuke. Po jednima, naputeno korito je objekat drutvene svojine; vodotoci- reno korito i rena vodasu u drutvenoj svojini, pa korito ostaje u istom svojinskom reimu i posle promene renog toka. Drugi pisci naglasak stavljaju na to da je u drutvenoj svojini vodotok kao takav, pa kad reka promeni tok nemamo vie vodotok ve novu situaciju u pogledu koje postoji pravna praznina. Pitanje svojine na renom koritu u sluaju kad reka trajno presui reeno je u naim predratim pravnim pravilima na isti nain kao i u sluaju promene renog toka, dok je u naem dananjem pravu ovakvo reno korito objekt drutvene svojine. Sjedinjavanje (spajanje i smea) Sjedinjavanje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu tako spoje ili pomeaju da od njih nastane nova stvar a moe imati oblik spajanja ili smee. Spajanje je onaj sluaj u kojem elementi iz kojih je nastala nova stvar nisu izgubili svoju individualnost tako da se mogu raspoznati, pti tom, to mogu biti delovi koji imaju razliite funkcionalne uloge u okviru celine. Smea postoji kad sjedinjeni delovi gube individualnost, tako da se ne mogu raspoznati u okviru nove celine. Kad je u pitanju svojina na dobijenoj stvari, nije od znaaja, bitno je da li je fizika veza izmeu njih takva da je mogu povraaj u preanje stanje ili je to nemogue. Ako se sjedinjeni delovi mogu razdvojiti bez znatnijih oteenja, tj trokova, svakom se vraa njegov deo, ili odgovarajua koliina. Kad su stvari koje pripadaju razliitim vlasnicima tako spojene ili pomeane da se vie ne mogu razdvojiti bez znatne tete ili bez nesrazmernih trokova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadanjih vlasnika i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili meanja. Ako je jedna strana savesna, a druga nesavesna, onda po Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima, savesna strana ima izbor izmeu dve mogunosti: ili da joj nova stvar pripadne u iskljuivu svojinu, s tim da drugoj stvri nadoknadi vrednost njene stvari, ili da stvar pripadne nesavesnoj strani, a da ona svesnoj nadoknadi vrednost njene stvari. Ako od dveju sjedinjenih stvari jedna ima neznatnu vrednost, onda nova stvar pripada u iskljuivu svojinu, vlasniku druge stvari- ija je vrednost dominantna, bez obzira na savesnost jedne i druge strane, vlasnik nove stvari duan je da drugoj strani naknadi vrednost njene stvari. Vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari srazmerno vrednosti njihovih prvobitnih stvari. Ovakva suvlasnika zajednica moe biti razvrgnuta voljom suvlasnika, a ako se ne postigne sporazum primenjuju se posebna pravila za iju su primenu relevantna dva kriterijuma: kriterijum savesnosti i kriterijum vrednosti. Kriterijum savesnosti je primaran i on se primenjuje ako je jedna strana savesna a druga nesavesna, onda savesna strana ima dve mogunosti. Ako su obe strae savesne onda se primenjuje kriterijum vrednosti, strana ija je prvobitna stvar vee vrednsoti ima pravo izbora izmeu jedne od dve mogunosti. Prerada- specifikacija Prerada postoji kad neko od tueg materijala napravi novu stvar, a izmeu preraivaa- tvorca nove stvari i vlasnika materijala- preraene stvari ne postoji ugovorni odnos. Prema Zakonu o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima, ako je neko od tueg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada vea od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake nastaje susvojina. Odvjanje plodova i rojenje pela Do odvajanja plodovi su sastavni delovi plodonosne stvari i kao takvi pripadaju njenom vlasniku. Odvajanjem od matice stvari plod postaje samostalna stvar i tu nastaje novo pravo svojine, koje za svoj bjekat ima odvojeni plod i ono pripada vlasniku glavne stvari. Ovakvo pravno dejstvo nastaje bez obzira kako je dolo do odvajanja plodova: spontano, radnjom vlasnika glavne stvari ili radnjom treeg. Od pravila da odvojeni plodovi pripadaju vlasniku postoje dva izuzetka: 1. ako na plodonosnoj stvari postoji plodouivanje ili zakup, plodovi pripadaju plodouivaocu, on stie pravo svojine na plodovima odvajanjem; 2. savestan dralac stie svojinu na plodovima odvajanjem, te ih u sluaju tube za povraaj glavne stvari nije duan vratiti, savestan dralac postaje nesavestan od trenutka kad mu je tuba dostavljena, ali vlasnik stvari moe dokazivati da je dralac postao nesavestan i pre toga. Roj pela koji je napustio konicu i dalje pripada dotadanjem vlasniku koji ima pravo da ga u zakonom odreenom roku vija, ako propusti rok ili odustane gubi pravo svojine. Takav roj postaje niija stvar i svako ga moe zauzeti po pravilima okupacije. Dok se po naem zakonu smatra da roj pela postaje niiji ako vlasnik ne preuzme gonjenje u roku od 24 sata, ili odustane od gonjenja, ili u toku gonjenja izgubi roj iz vida. Ako vlasnik pronae svoj roj a nema mogunosti da ga odmah uhvati, on ga moe obeleiti kao svoj, posle ega niko nema pravo da ga prisvoji. Po proteku roka u sluaju da se roj nastani u drugu konicu postaju svojina vlasnika konice. Kad se odbegli rojevi razliitih vlansika udrue , njihovi vlasnici postaju suvlasnici nastalog ujedinjenja.

Okupacija- occupatio Okupacija je zasnivanje svojine na niijim stvarima- res nullius, koje se vri uzimanjem ovih stvari u dravinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina. U naem predratnom pravu znaaj ovog naina sticanja svojine bio je vei, jer je i pojam niijih stvari bio iri. Kao niije stvari smatrani su divlja u umi, ribe, koljke i rakovi u javnim vodama, tj. sav nepripitomljeni ivotinjski svet u slobodnoj prirodi. U naem dananjem pravu ove stvari su u drutvenoj svojini i na njima se pravo svojine stie lovom, tj ribolovom na osnovu administrativne dozvole, a pojam niijih stvari praktino je ogranien na naputene stvari. Zakon poekad odreuje da okupaciju pojedinih stvari mogu vriti samo za to ovlaena fizika i pravna lica. Nalaz izgubljene stvari Izgubljena je ona pokretna stvar koja je iz vlasti sopstvenika ili draoca sluajno izala tako da on vie ne zna gde se ona tano nalazi. Od ovako definisanog pojma izgubljene stvari treba razlikovati stvar koja je vlasniku oduzeta na osnovu zakonskog ovlaenja, kao i stvar koja mu je oduzeta silom, potajno ili prevarom. Od izgubljene stvari takoe treba razlikovati zaturenu stvar, tj. stvar koja se i dalje nalazi u vlasti sopstvenika ali on ne zna gde je. Od izgubljene stvari treba razlikovati i derelinkviranu stvar, tj. stvar ijeg se prava svojine vlasnik odrekao i koja vie nije ni u njegovoj dravini. Po naim predratnim pravnim pravilima nalaz izgubljene stvari mogao se pojaviti kao nain sticanja svojine: po proteku odreenog roka ako su preduzete potrebne mere da se vlasnik pronae, savesni nalaza je na naenoj stvari stekao pravo svojine. Po optem imovinskom Zakoniku za Crnu Goru ako se izgubilac ne javi u zakonskom roku, naena stvar ostaje bez vlasnika i naalac sam ima pravo da je sam pronae. Vanost ovih pravila prestala je posle rata donoenjem Uputstva vlade FNRJ o postupanju sa naenim stvarima od 1949., kojim su regulisana pravna pitanja u vezi sa nalazom stvari. Po ovom Uputstvu, stvar po proteku odreenog roka u kojem nije bilo mogue pronai vlasnika prelazi u drutvenu svojinu, a savesnom nalazau pripada nagrada u iznosu od 15% od vrednosti stvari. Nalaz skrivenog blaga- sokrovite Pod blagom podrazumevaju se novac, zlato, srebro, drago kamenje i stvari izraene od plemenitih metala ili dragog kamenja koje su skrivene leale tako dugo da se njihov preanji vlasnik ne moe vie doznati. Blago sainjavaju samo dragocenosti. Po Srbijanskom i Austrijskom graanskom zakoniku naeno blago deli se na tri ravna dela, od kojih jedan pripada dravi, drugi nalazau, a trei vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago naeno. Naa sudska praksa ne primenjuje ova pravna pravila,