82.

- ( ) , ( ) , , (erga omnes, contra omnes), , . , , . ( ) , ( ). - () , ( inter partes) : ( , ), . - , , ( ), , , numerus clausus: . - ( erga omnes) . , , , . , (. ). () ; . : , , , . , . , . , - ( ) ( ). . , ( ). .

84. ( )

- (res) . - . 1.

. .

2. , . , . , (. ) . , 15 .

- . , . - ? . : ) ) ) ) ; - , . - , . ( ) , , . - (. .) , : , , . . - () , . res .

85. . . .

- , , .

- , , , , , . , , . 1. , , . . 2. , ,. , . ( ) , , , . . , ( , ), . , . , , . , . , , (. ), (. ).

-- , (. ), ,,`` , . , . . , , .

- . , . .

- - , , , , .

- ( ) . ,. . (), (. ).

- , . , ( , ) . `` ; , , , `` , , . ( ).

86.

- , . 2 : 1. ,

2. ,

. . , , .

- , . , , , (, ) (), . , , (. ), (. )

- , , , . , : , , , . . (., ), (, ).

- , , . (, ) , : , , . , , . , , .

- , . , , . () .

- () . , , , .

87. (res extra commercium i res in commercio)

- , . , .

- ( ), , (.res communes omnium, . , , , ). , . , . , . .

- . , (, , )

- . . (,, `` . , ,

88. (universitatis reurm)

- , (universitas rerum distantium), , . , , . , . , , . (, ). , , , .

- , , . , . , , , ( ), .

- UNIVERSITAS IURIS. ( ) (.).

89. . .

- ( ). , , . 10 10 . (. ), , . , , . , ( ). , .

- , , .

- . , . . . , ( ). , , , , ( ). 2 : `` ``, (. ) praetium affectionis, `` ``. raetium affectionis , (. ).

-`` ``. ( ). , , (. ).

90.

- . , : 1. ( ) 2. ( ) 3. , , ,

- . , , . : . `` `` `` ``

- () ( ). , , , , .. , . , .

91. .

- , : , , , . , . - (, , ) ( ). , . , , .

- : , , . , - 2 .

- ( ) `` `` - (, ).

- , (, , , ) . , . () , (. ), . , , . , . .

- (. 5 , `` `` 50 000 , )

- , , , , . , ( ). , .

92.

- ( ) . . . , . , ( , ). . , ( ).

- . , . , , . . , .

93. .

1. . , . , , . : 1. , 2. , 3., , , , .

- , , . .

- , . , , . , , . , , , . . .

2. . , , (, , ).

- : 1. , 2. , : , , .

- , . `` , , ``. , . , . - . (. ). , , , .

, : 1.

2. 3.

(, ) - , , . (, , ).

- : 1. - , 2. , , , 3. , `` ``, , - . 4. ( )

- : 1. , , , . 2. , (res nullius) . 3. . 4. ( ) ( ) 5. 6. 7. , , 8. , . 9. , .

- . 1. , . , . , , , , , , , . , . 2. , . , ( ) , .

94. superficies solo cedit

- , , , (). , ; , , . , ; , , - (), , , , (, ), , , , . , superficies solo cedit .

- , . , , ; , . , superficies solo cedit , , , . , .

95.

- . , , , , .

- : . . , , ( ), ( , ), ( ) . .

- , , . 1.

. . 2. ,

(., , ) 3. (. ),

, , .

- : 1. ,

. : , , .

2. . ( , ), , .

- , : 1. (. ) ,

(), . , , , . . : , , ; .

2. (. ) ; , , , . , () () .

3. , , , . , () .

, . ) , , , . ) ) ````.

- . , , , . , . , .

96. DRAVINA - POJAM I VRSTE DRAVINE

- DRAVINA predstavlja fakticku vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova, nezavisno od toga da li drzalac veruje da je ovlascen da

vri tu faktiku vlast.

- SADRINA FAKTIKE VLASTI koja se kvalifikuje kao drzavina, zavisi od:

1.vrste prava cija se sadrina vri, 2.vrste stvari u pitanju.

- Aprehenziona radnja pravno-tehnicki naziv za postupke koji znace vrsenje fakticke vlasti na stvari.

- Drzavina se deli na posrednu I neposrednu. 1.Neposrednu vlast ima lice koje neposredno vrsi fakticku vlast na stvari(lopov koji dri I upotrebljava ukradenu stvar).

2.Posrednu drzavinu ima lice koje fakticku vlast vrsi preko drugog lica, kojem je po nekom

osnovu (npr plodouzivanje) dalo stvar u neposrednu drzavinu (vlasnik jabuke-posredni,

plodouzivalac neposredni drzalac) ili (vlasnik nekome da stvar na plodouivanje, on postaje posredni, a plodouivalac neposredni dralac). Posredna drzavina uvek pretpostavlja neiju neposrednu dravinu, a neposredna drzavina ponekad predpostavlja posrednu, a nekad ne.

- DRAVINSKU ZATITU imaju i neposredni i posredni dralac, ali to ne znaci da je izmedju njih podeljena fakticka vlast na stvari. Drzavinu vrsi neposredni drzalac, dok posredni drzalac

nekad ima pravo na naknadu za upotrebu stvari, a ima I ekonomski interes da stvar sauva u odredjenom stanju, da bi mu bila vracena u drzavinu.

- Drzavina naslednika- naslednik postaje drzalac u trenutku smrti, bez obzira na to kada je stekao

faktiku vlast na stvari, tako da on odmah stice pravo na drzavinsku zastitu. Od drzavine treba razlikovati detenciju.

- DETENCIJA je vrsenje faktike vlasti na stvari na osnovu 1.radnog ili slicnog odnosa ili u 2.domacinstvu vri faktiku vlast. Ona se vrsi za drugo lice, I detentor je duan da postupa po njegovim upustvima. Npr. drzavinu ima vlasnik vaze po cijem upustvu je cistacica morala da je

ocisti. U tom sluaju dravinu ima lice po ijim je uputstvima detentor duan da postupa.

Po obimu faktike vlasti dravina se deli se deli na dravinu stvari I dravinu prava. 1.Drzavina stvari po obimu odgovara sadrzini prava svojine (lopov se ponasa ko vlasnik stvari).

2.Drzavina prava je ua faktika vlast, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu cija je sadrzina u neposrednoj vlasti na stvari (plodouzivalac)npr. dravinu prava ima plodouivalac, ail I uzurpator plodouivanja, I onaj ko za sebe misli da je plodouivalac I tako se ponaa. - Drzavinu poznaju svi savremeni gradjanski zakonici,a po vajcarskom I Poljskom graanskom zakoniku drzavina se deli na 1.izvornu (samostalnu) i 2.izvedenu

97. RIMSKA I MODERNA KONCEPCIJA DRAVINE

- RIM-U Rimu je se drzaocem smatrao onaj koji se ponasa kao vlasnik, tj bitna su 2 momenta:

1.fakticka vlast (corpus) 2.volja ponasati se prema stvari kao vlasnik (animus domini), materijalni

I voljni moment. Onaj ko stvar dri I koristi je ali nema animus u iznetom smislu, nema dravinu ve detenciju (priteanje), I ne uiva dravinsku zatitu, ve se u sluaju uznemiravanja mora obratiti onome za koga stvar dri, odnosno koga priznaje za vlasnika. Drzavinu ima lopov, uzurpator, a detenciju zakupac(drzavina je shvatana u vezi sa svojinom).

- Rimljani su priznavali I QUASI-POSSESSIO koja se odnosila na plodouzivanja I stvarne

sluzbenosti, a ticena je po ugledu na drzavinu prava svojine. Medjutim, I dalje je bilo slucaja fakticke vlasti na stvarima koje nisu uzivale zastitu: zakupac se zbog uznemiravanja, obracao

zakupodavcu da ga zastiti.

Rimska koncepcija je vazila u pandektnom pravu, a od buroaskih zakonika su je usvojili Francuski, Austrijski, Srpski graanski zakonik.

- MODERNA -U danasnjem uporednom pravu usvojena je objektivna koncepcija drzavine(Grcki,

Poljski, Nemacki gz.)

Izbacuje se volja, tj animus domini a drzavina se izjednacava sa faktickom vlascu na stvari. Pojam

detencije se suzava (definicija: detentor je lice koje faktiku vlast na stvari vri za drugoga I postupa prema njegovim uputstvima), a pojam drzavine se siri. Mnogim detentorima koji ranije

nisu imali volju, sada ona ni ne treba, I oni postaju drzaoci.

98. OBJEKT DRAVINE

- Dravina postoji na stvarima u prometu, dok stvari van prometa (javni putevi I, uopte dobra u optoj upotrebi, vojna I druga javna dobra) nisu objekti dravine jer se nalaze u administrativnom reimu dranja I upotrebe. Prema nekima objekti drzavine mogu biti I javna dobra, ali samo ona koja po svojoj prirodi mogu

biti u pravnom prometu (knjige u javnim bibliotekama ili kanc.namestaj u muzejima)

-Postoje I DOBRA MRTVE RUKE koja su stvari u graansko-pravnom smislu, ali na njima postoji neprenosivo pravo svojine.Vlasnici ove stvari imaju ovlascenja da je drze, upotrebe, I

zastite drzavinskom tuzbom. Pa su I ove stvari objekti drzavine.

Objekt drzavine je svaka stvar u gradjansko-pravnom smislu bilo da je u prometu ili van njega.

-Drzavina se prostire na sastavne delove stvari, potpuno I nepotpuno inkorporisane.

Drzalac sloene stvarni na nepotpuno inkorporisanom delu ima 1.po kvalitetu razlicitu drzavinu, nego na ostalim delovima, 2.moze istovremeno na nepotpuno ink.delu i postojati drzavina drzaoca

slozene stvari I drzavina nekog drugog subjekta(Lice tocak dobije na poslugu)

-Drzalac glavne stvari je drzalac pripatka samo ako na njemu ima fakticku vlast, I drzalac zbirne

stvari(stado ovcica) je drzalac samo onih primerka na kojima ima fakticku vlast.

Kod zgrade objekt drzavine su samo oni delovi koji imaju funkcionalnu samostalnost (stan) bez

obzira sto je potpuno inkorporisan. Zajednicki delovi zgrade (stepenice) u naelu nisu samostalni objekti dravine, dravinu na njima imaju draoci pojedinih realnih delova. Deo parcele moze biti samostalni objekat drzavine(izdati deo njive u zakup)

99. SUBJEKT DRAVINE

Subjekt dravine moze biti pravno i fizicko lice. -Pravni subjekat moze da preduzima pravne poslove na stvari na kojima moze da ima pravo

svojine, ili neko drugo stvarno pravo, obligaciono pravo koje ga ovlascuje na drzanje I upotrebu

stvari.

-Poslovno nesposobno lice moze biti drzalac, ako se njegove aprehenzione radnje mogu

kvalifikovati kao drzavina.

Sasvim malo dete ne moze svojim radnjama vrsiti drzavinu na zgradi, ali poslovno nesposobno

dete skolskog uzrasta moze (npr na sankama, rolerima, kolskoj torbi..) Drzavina poslovno nesposobnog lica uziva drzavinsku zastitu, ali e spor u njegovo ime da vodi zakonski zastupnik.

-Poslovni nesposobno lice koje zbog svog psihofizickog stanja ne moze biti drzalac stvari na

osnovu svojih radnji, drzalac moze postati preko zakonskog zastupnika (koji faktiku vlast vrsi u ime nesposobnog lica).

Poslovno nesposobno lice onda moze postati vlasnik odrzajem.

100. ISKLJUIVA DRAVINA I SUDRAVINA (ZAJEDNIKA DRAVINA)

- ISKLJUIVA DRAVINA postoji kad jedan subjekt vri faktiku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalni dravinski objekat. Na jednoj stvari moze biti I vise iskljucivih drzalaca.

-SUDRAVINA postoji kada vise lica vrsi fakticku vlast na celoj stvari ili na delu stvari koji je samostalan drzavinski objekat.

Ona moe biti organizovana na razliite naine: 1.sudraoci mogu istovremeno vrsiti fakticku vlast (2 studenta stanuju u iznajmljenoj sobi I obojica koriste televizotr koji su zajednicki kupili).

2.mosu faktiku vlast vriti naizmenicno (jedan kosi livadu jedne, drugi kosi druge godine). 3.sudrzaoci se mogu pojaviti kao posredni drzaoci (izdavanje njive u zakup I po odreenom kljucu dele zakupninu).

4.sudravina prava-npr vise lica se koristi istim putem za prelazak preko tueg zemljita. Za oznacavanje ovakve drzavinske zajednice koristi se i izraz ZAJEDNIKA DRAVINA.

-Neki pisci pod sudrzavinom podrazumevaju drzavinsku zajednicu koja odgovara susvojini(kao

pravnoj zajednici), a pod zajednickom drzavinom dravinsku zajednicu koja odgovara zajednikoj svojini.

1.To se ne moze prihvatiti jer se susvojina i zajednicka svojina ispoljavaju pomocu istih oblika

drzavinske zajednice.

2.Ni susvojina ni zajednicka svojina ne podrazumevaju drzavinsku zajednicu, vec mozemo imati

iskljucivu drzavinu na delu ili celoj stvari.

3.Neki pisci pod zajednikom dravinom podrazumevaju nesto trece: vise drzalaca, ali pojedini drzalac ne moze sam vrsiti fakticku vlast na stvari vec to mogu samo svi zajedno.npr:otvaranje sefa

bez dinamita se moze uciniti pomocu 2 kljuca od kojih je jedan kod jednog a drugi kod drugog.

101. STICANJE PRENOS I GUBITAK DRAVINE

- Drzavina se stice uspostavljanjem fakticke vlasti na stvari, i to posredno i neposredno.

- Neposredno podrazumeva uspostavljanje fakticke vlasti na stvari koja se ne nalazi ni u cijoj

drzavini (hvatanje odbeglog roja pela). - Posredno podrazumeva zasnivanje fakticke vlasti na stvari koja se vec nalazi u necijoj drzavini.

PRENOS DRAVINE . Prenos drzavine na pokretnoj stvari vrsi se:

1.predajom stvari(tradicijom)

2.predajom isprava koje omoguuju raspolaganje sa stvari 2.predaja sredstava koja omogucavaju fakticku vlast na stvari(kljucevi sefa.)

4.izdvajanjem i obelezavanjem stvari.

-Prenos NEPOSREDNE SVOJINSKE drzavine na nepokretnostima je razlicit u zavisnosti od

1.vrste nepokretnosti, 2.okolnosti slucaja,i 3. namere stranaka.

Na stanovima, zgradama, i poslovnim prostorijama drzavina se prenosi ispraznjenjem prostorija i

predajom kljuceva.

Kod zemljinih nepokretnosti to nije moguce, niti je moguc prenos iz ruke u ruku. Radnje kojima se manifestuje fakticka vlast na nepokretnostima uvek se vrse povremeno (a razmak moze biti i

vise godina). Jedino moguce resenje je prenos drzavine na osnovu ugovora, u mometu koji su

stranke same odredile ili imale na umu, o cemu se sudi na osnovu izriite odredbe ugovora ili okolnosti slucaja ne upuuju na neto drugo, ima se uzeti da su kao vreme prelaska dravine na pribavioca stranke imale u vidu vreme zakljuenja ugovora. -Ako tako ne bi bilo, moguca je jedna od 2 situacije:

1.ili bi do preuzimanja realnih faktickih aprehenzionih radnji od strane sticaoca postojao

drzavinski vakum(od prodaje vinograda u jesen posle berbe do prvih prolecnih radova na njemu),

gde niko ne bi uzivao dravinsku zastitu,sto je neprihvlatljivo.. 2.ili bi se da bi se izbegao ovaj dravinski vakum morala vrsiti neka simbolicna predaja, simbolicno ulaganje, sto opet nema smisla.

-Prenos POSREDNE SVOJINSKE dravine na nepokretnostima vrsi se ugovorom pri cemu su moguce 2 situacije:

1.da raniji posredni drzalac postane neposredni (vlasnik proda stan i postane zakupac),

2.da raniji posredni drzalac prenese posrednu svojinsku drzavinu na drugoga, dok je neposredni

dralac prava sve vreme neko treci.(novi vlasnik,stari zakupac).

-NASLEDNIK stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao faktiku vlast na stvari. Na osnovu ovog zakonskog pravila naslednici mogu upotrebiti dravinsku tubu pre nego to uu u posed nasledjene stvari, a rok za odrzaj tece u njihovu korist bez zastoja. Drzavina se gubi prestankom fakticke vlasti, a to fakticko pitanje u slucaju spora ceni sud.

Prestanak moze biti apsolutan i relativan, u zavisnosti od toga da li je prestala svaka drzavina

(unisten BMW X5) ili je prestala samo za dotadasnjeg drzaoca (razni sluajevi prenosa dravine). Prestanak moze biti dobrovoljan ili protiv volje drzaoca

Dravina se ne moe izgubiti prostom izmenom volje detentora da stvari ubudue dri za sebe.Za onog ko je poeo da dri kao pritealac pretpostavlja se da I dalje dri u tom svojstvu.Promena volje mora biti pracena novim ponasanjem koje se po optim pravilima moze kvalifikovati kao dr

102. ZAKONITA I NEZAKONITA DRZAVINA

- ZAKONITA dravina se zasniva na punovanom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava iju sadrzinu drzalac vrsi. Zakonitu svojinsku dravinu ima onaj ko je do drzavine dosao nekim poslom podobnim za prenos svojine (kupoprodaja, trampa, poklon), bez obzira da li je 1.predhodnik imao zakonitu dravinu ili ne, 2.i da li je sledbenik znao ili mogao znati da predhodnik nema zakonitu drzavinu (kupac stvari je

zakoniti drzalac i kad kupuje od lopova).

- Po optem imovinskom zakoniku za CG naslednik uvek ima zakonitu drzavinu, bez obzira na to da li je dekujus bio zakoniti ili nezakoniti dralac. - Pravni osnov-punovaznim pravnim osnovom stice se samo pravo na dravinu neke stvari, a ne sama dravina. Ko ima pravni osnov na stvari koja mu se uskracuje, moze je potrazivati samo preko suda, a ne samovlasno uzeti stvar. Ako je stvar zaredom nekolicini prodata, zakonitu

dravinu ima onaj kome stvar bude predata (ja se uselim u stan prvi), i zato je clan 72 naseg zakona netacan jer: drzavina moze biti zakonita a manljiva.

-NEZAKONITA drzavina je ona koja se ne zasniva na punovaznom pravnom osnovu (lopov je

nezakoniti drzalac, a ako mi proda stvar ja cu biti zakoniti drzalac, osim ako mi ugovor nije

nevazeci). Drzavina moze biti zakonita a nesavesna ( kupac zna ili prema prilikama mora znati da

je prodavac lopov), savesna a nezakonita (ugovor o kupovini je zakljuen sa vlasnikom ail je nitav, a to kupac nije znao niti je mogao znati).

103.

- - `` ``. , , . , . - ; . - . - . - . , . . , , .

104. PRAVA I MANLJIVA DRZAVINA

- MANLJIVA je ona dravina steena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, inace je prava. Opsti imovinski zakonik za CG manljivu naziva samovoljnom, Austrijski GZ je naziva neistinitom,

dok je prava po AGZ istinita.

- PRAVA dravina se ne poklapa sa zakonitom, tako da i zakonita moze biti manljiva (kupac silom uzme prodatu, a nepredatu stvar). U zakoniku o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima nema

ovakve odredbe, pa se kao uslov za zakonitost drzavine, pored punovaznog osnova zahteva da nije

pribavljena silom, zloupotrebom ili prevarom (tj zakonita dravina ne moze biti manljiva). Teorijski, i logicki to se ne moze prihvatiti. Moze se prihvatiti uslov da drzavina bude zakonita i

prava (tj.nemaljiva), ali se jedna ne moze izjednacavati sa drugom.

105. SAMOPOMO

- PRAVO NA SAMOPOMO je pravo drazlaca da sam, od sebe odbije smetnje svojoj drzavini primenom sile, odnosno da vrati drzavinu koja mu je oduzeta.

- Samopomoc je dopustena pod sledecim uslovima:

1.Da je smetnja tj. oduzimanje drzavine neovlasceno (ne zasniva se na zakonvkom ovlaenju, odluci dravnog organa, niti na volji samog draoca) zakon izricito postavlja.

2.Samopomoc se ne sme vrsiti nanosenjem telesne povrede (osimako se dralac kree u granicama nuzne odbrane u smislu propisa krivinog prava) Zakon ne postavlja izricito ovaj zahtev, ail on se izvodi iz optih pravnih naela po kojima : vanija dobra ne mogu biti zrtvovana manje vaznim.

3.Dralac treba da se uzdrzava od postupaka koji nisu opravdani (prema okolnostima).Sud ocenjuje opravdanost svakog slucaja. Zakon izricito postavlja ovaj zahtev, ono se inae izvodi iz naela: da se sila odbija srazmernom silom.

- Pod ovim uslovima drzalac moze stititi svoju drzavinu u toku samog postupka

smetanja/oduzimanja, a ako mu je stvar oduzeta moze je povratiti u roku u kom se moze podici

drzavinska tuzba, tj u roku od 30 dana od saznanja za oduzimanje I ucinioca, a najkasnije u roku od

1 godine od dana oduzimanja.

106. DRAVINSKE TUBE

- Tuzbe se dizu zbog povrede drzavine. Povrede mogu biti ucinjene: oduzimanjem i smetanjem

drzavine.

- Oduzimanje stvari ( ee pokretne, retko nepokretne) potpuno iskljucenje ranijeg drzaoca iz fakticke vlasti i zasnivanje fakticke vlasti novog drzaoca (kradja, useljenje u tudji stan dok je

vlasnik-dralac odsutan). - Smetanje drzavine ( po pravilu nepokretne, retko pokretne)

1.potpuno onemogucavanje drzaoca da vrsi fakticku vlast,ali bez zasnivanja fakticke vlasti novog

drzaoca (ja se nisam uselilo ali neces ni ti).ali se smetanje ee vrsi u: 2. suzavanjem i otezavanjem fakticke vlasti novog drzaoca.

3. moe se vriti verbano, pretnjom (pretnjom zabrani prolazak licu koje je do tada prelazilo preko njegove nepokretnosti).

Smetnja se moze izvrsiti 1. jednim postupkom kojim se zasniva trajno stanje povrede tudje

drzavine (istovarim radioaktivni otpad na susedovu parcelu prokelja) 2.periodicnim radnjama

(prelazenje preko tudje parcele)

DVE TUBE ZA ZATITU DRAVINE - ZA POVRACAJ ODUZETE STVARI (interdictum recuperande possessions) i SMETANJE DRZAVINE( interdictum retinende

possessions)

- Postoje 2 roka i oba su prekluzivna (sud na njih pazi po sluzbenoj duznosti):

1.krai, 30 dana, subjektivan, traje od dana saznanja za smetanje/oduzimanje. 2.dui (1god) koji je objektivan i tece od dana kad je izvreno smetanje/oduzimanje, bez obzira da li je drzalac za to saznao. Subjektivni rok istie najkasnije sa istekom objektivnog roka.. Ako se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja-rok tece od pocetka zasnivanja ovakvog

stanja, odnosno od preduzimanja radnje kojom je zasnovano ovakvo stanje (produeno smetanje). Ako se smetanje vri povremenim radnjama-rok se po jednima racuna od prve radnje, a po drugima od svake sledece.

-Po isteku roka za tuzbu ne moze se pokrenuti dravinski spor, ali drzalac moze podneti petitornu tuzbu, voditi petitorni spor, u kojim ce se raspravljati o pravnim pitanjima (pravu svojine,

zakonitosti drzavine, savesnosti/nesavesnosti)

OPTA KARAKTERISTIKA dravinskog spora(posesornog) jeste sto se u njemu ne raspravljaju pravna vec fakticka pitanja. Ako se podigne tuzba za povracaj stvari, sud utvrdjuje

fakticko stanje - da li je zaista oduzeo stvar tuziocu, i da li je pre toga imao mirnu drzavinu.

Sud ne ulazi u to kako je tuzilac dosao do stvari (da li ju je ukrao, vec da li je njemu ukradena..).

-Od nacela da se u posesornim sporovima raspravljaju samo fakticka pitanja postoje izuzeci:

1.tuzeni moze istaci prigovor da je tuzioceva drzavina manljiva prema njemu, tuenome(exceptio vitiosae possessionis ab adversario). Ovaj prigovor pretpostavlja da je tuilac ranije oduzeo stvar tuenome (silom, prevarom, zloupotrebom poverenja), a zatim da je tueni povratio drzavinu, a da sad tuzilac tuzi i zahteva povracaj stvari.

2. tuzeni moze istaci prigovor, tj pozivati se na pravilo petitorium absorbet possesorium: ako je

izmedju istih stranaka i zbog iste stvari ranije vodjen petitorni spor i okoncan u korist tuzenog,

tuzeni se u tekucoj parnici moze pozvati na ovu presudu i odbiti tuioev zahtev. -Van ovih slucajeva tuzeni se ne moze pozvati na da je njegovo postupanje dozvoljeno tj. da se

zasniva na zakonu, odluci drzavnog organa, ili pristanku tuzioca.

107. ZATITA SUDRAVINE

-U pogledu zatite sudravine, nesporno svaki sudrzalac uziva zastitu u odnosu na treca lica u slucaju oduzimanja tako I u sluaju smetanja dravine. -Sto se tice dravinske zastite u medjusobnim odnosima sudralaca nesporna je dopustenost tuzbe u slucaju oduzimanja stvari. A u slucaju smetanja postoje 2 stanovista:

1.da je tuzba iskljucena u medjusobnim odnosima sudrzaoca, jer je tu rec o utvrdjivanju granica

pojedinacne upotrebe sto je, sto podrazumeva utvrdjivanje pravnih pitanja koja su u dravinskim sporovima u naelu iskljuena. 2.po drugom stanovistu treba dozvoliti drzavinsku tuzbu kada je smetanje usmereno na izmenu

dotadasnjeg vrsenja fakticke vlasti. To reenje prihvaeno je I u Zakonu o osnovim svojinsko-pravnim odnosima.

-Sa cisto procesne strane dravinski sporovi su brzi i kratki. Sud uvek obraca paznju na potrebu hitnog resavanja. Rok za ispunjenje duznosti sud odredjuje po okolnosti slucaja, dok je rok za

podnosenje albe 8 dana. Protiv resenja donetih u parnicama za smetanje drzavine, revizija nije dozvoljena, i postupak se

zavrsava pred drugostepenim sudom.

Izvrsenje resenja se moze zahtevati u izvrsnom postupku u roku od 30 dana po proteku roka koji je

resenjem odredjen za izvrsenje te radnje.

-Sudska odluka kojom se resava drzavinski spor ne donosi se u obliku presude vec u obliku

resenja: po okoncanju drzavinskog spora stranke mogu voditi nov i petitorni spor. Ako Milorad

prepozna svoj traktor kod Milunke silom ga oduzme, ona moze da ga tuzi, i dobice drzavinski spor,

ali zato ce Marko pokrenuti petitorni spor i dobiti stvar nazad.

-Resenjem kojim se usvaja tubeni zahtev u drzavinskom sporu naredjuje se uspostavljanje predjanjeg stanja. A ako tuzeni ne izvrsi ove radnje pristupice se prinudnom oduzimanju stvari, i predaji iste tuziocu.

A u slucaju ponovnog smetanja drzavine ne vodi se novi spor, vec se postupa po starom resenju,tj

tuzilac zahteva izvrsenje ranije donetog resenja.

108. DRAVINSKE TUBE POSREDNOG I NEPOSREDNOG DRAOCA

Zastita neposrednog i posrednog drzaoca

-NEPOSREDNI DRALAC uziva zastitu u odnosu na trea lica, i posrednog drzaoca. Npr. plodouzivlac moe da dravinskom tubom tui vlasnika kojimu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova.

-POSREDNI DRALAC moze traziti zastitu u korist neposrednog drzaoca, bilo da je u pitanju smetanje bilo oduzimanje dravine. Ako neposredni drzalac ne zeli da mu se vrati stvar, ili ne moze da udje u posed, posredni drzalac moze zahtevati da stvar bude vracena njemu.

-U pravnoj teoriji je sporno pitanje da li posrednom drzaocu treba priznati pravo na drzavinsku

zastitu u odnosu na neposrednog drzaoca, ako ovaj prekoraci svoja ovlascenja. Na to pitanje se

najcece daje pozitivan odgovor.

109. OPTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE SVOJINE. NOVE TEORIJE O

PRAVU SVOJINE

-Pravo svojine je najsire pravo(u granicama zakona) korienja, dranja I raspolaganja jednom stvari, koje se moze isticati prema svim trecim licima.

-Ovlascenje drzanja (da se stvar ima u drzavini) je pretpostavka za koriscenje stvari, a sastoji se u

pravnoj mogucnosti da se ima fakticka vlast na stvari.

Ovlascenje koriscenja se sastoji u pravnoj mogunosti da se preduzimaju materijalni akti prema stvari radi izvlacenja koristi iz nje I ima 2 oblika:

1.upotreba stvari

2.pribiranje plodova I drugih prihoda.

Ovlascenje raspolaganja sa svoje strane ima 2 komponente: fakticko I pravno raspolaganje.

1.Fakticko raspolaganje je preduzimanje materijalnih akata kojima se utice na supstanciju stvari

(popravka, promena kojom menjamo namenu stvari..)

2.Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili

delimicno prenosi na druge subjekte. Potpuno raspolaganje je prenos prava svojine na

drugoga(prodaja,poklon,trampa), ili odricanje od prava svojine.

Delimicno raspolaganje je preduzimanje pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine

ustanovljava prava u korist drugih subjekta, kojima se pravo svojine u veoj ili manjoj meri suzava odnosno ograniava.

-Pravo svojine je apsolutno prema svim licima I to u 2 razliita smisla: 1.Jer deluje prema svima: vlasnik ima pravo sledovanja, te pravo da zahteva povracaj stvari od bilo

kog treceg lica, kod koga je stvar bez pravnog osnova.

2.Jer je u njoj koncentrisana sva pravna vlast koja se moze imati na jednoj stvari.

Ipak pravo svojine je najapsolutnije pravo u granicama zakona, jer dok za nebitne stvari kao sto je

olovka(mozes da je unistis..) zakon priznaje apsolutnost u punom smislu, dok za neke stvari veceg

ekonomskog znacaja, zakoni postavlju ogranicenja vlasnicima(cak I zabranu menjanja supstancije

stvari).

Princip sveobuhvatnosti prava svojine ima dve vaee praktine pravne posledice: 1.Na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine

2.Ogranicenja svojine se moraju zasnivati na pozitivnim propisima, ustavnim nacelima, I

moralnim normama.

Pravo svojine je trajno I vremenski neograniceno I to u dvostrukom smislu:

1.Ono postoji dok postoji sama stvar I

2.Ono ne zastareva.

-NOVE TEORIJE O PRAVU SVOJINE(PRIVATNOJ SVOJINI)

I.Na hipotezi prava svojine nastala je (19/20 vek) teorija zabrane zloupotrebe subjektivnih

graanskih prava. Nije dozvoljeno vrsenje prava: 1.s`namerom da se nekome skodi

2.ali ni prekomerno tj.nenormalno vrsenje prava(stavljanje reklame sa prejakim svetlom..).

Zloupotreba prava u iznetom smislu sankcionisana je naknadom stete, zabranom daljeg vrsenja

stetne aktivnosti, I upotrebom naprava radi izbegavanja nanosenja stetne drugima.

II.Teorija subjektivnih prava kao socijalnih funkcija, je formulisana na hipotezi prava svojine. Po

njoj, svojina nije pravo vec funkcija. Drzalac jednog bogatsva ima odredjenu socijalnu funkciju, I

dok je ispunjava njegovi postupci kao vlasnika uzivaju zastitu zakona. Najpoznatiji zastupnik te

teorije je francuski pravnik Leon Digi. Zasluga ove teorije jeste sto je pokazala da svojina na

privredno najvaznijm objektima ima 2 strane: privrednu I drustvenu. Svojina mora bti vrsena uz

vodjenje racuna o drustvenim interesima.

Sve veci broj pozitivih ogranicenja(ogr.vlasnicima stvari), izazvao je polemike o tome da li doslo i

do promene u samom pojmu prava svojine. Prema jednima: obaveze koje terete vlasnika nisu

ogranicenja(vec deo njegovog prava svojine),a po drugima: zakonska ogranicenje ne ulaze u

pojam prava svojine vec odredjuju njegov okvir(uzi ili siri, ili potpuno ukidanje prava svojine).

110. TEORIJE PRAVA SVOJINE U JUGOSLAVIJI, OPSTA OGRANIENJA SADRINE

PRAVA SVOJINE, I OGRANIENJA ZA STRANA LICA

-Posle drugog svetskog rata u zemlji je ustavom garantovano pravo svojine gradjana I pravnih lica,

ali je drustvena svojina predstavljala dominantan I osnovni oblik svojine. Proklamovanjem

pluralizma svojinskih odnosa uspostavljena je ravnopravnost izmedju razlicitih oblika svojine,

otpala su mnoga ogranicenja za privatnu svojinu, a ostala su samo ona koja se ticu sadrzine prava

svojine.

Ogranicenja sadrzine prava svojine mogu biti:

1.negativna ili pozitivna (kada se vlasniku zabranjuje da neto ini, I kad mu se namee obaveza preduzimanja nekih radnji)

2.ustanovljena u korist susedne nepokretnosti

u interesu sire drustvene delatnosti(zakonske sluzbenosti u optem interesu) u opstem drustvenom interesu(ekonomskom, kulturnom)

-Ova ogranicenja su propisana za stvari koje imaju veliki znacaj za drustvo (kulturni,

ekonomski) Za drustvenu zajednicu je poljoprivredno zemljiste dobro od opsteg interesa pa je tako:

zakonska obaveza vlasnika da zemljiste obradjuje, I to za poljoprivrednu proizvodnju, na mesno

uobicajan nacin. U suprotnom mu se oduzima zemljiste, I dodeljuje drugome na upotrebu.

Vlasniku je zabranjeno da:

1.osteti/unisti kulturno dobro

2.iznosi/izvozi dobro u inostranstvo

3.koristi kulturno dobro u nepredvidjene svrhe (ne slazu se sa prirodom, namenom, znacajem)

4.vrsi radove koji mogu da naruse svojstvo kulturnog dobra

5.da rasparcava zbirke, kolekcije, fondove.

-S`obzirom na dostupnost strancima postoje 3 vrste subjektivnih prava:

1.prava podjednako dostupna I strancima I domacim drzavljanima.

2.prava relativno rezervisana za domace drzavljanine, koje stranci mogu steci pod odredjenim

uslovima.

3.prava apsolutno rezervisana za domae drravljane, koje stranci ne mogu steci ni pod kojin uslovima.

Sticanje prava svojine za strance, na pokretnim stvarima je izjednaceno sa domaim dravljanima, a na nepokretnim se pravi razika s`obzirom na osnov sticanja:

1.stranci mogu sticati nepokretnosti po osnovu nasledjivanja pod uslovom reciprociteta(strane

drzave,tj ako oni nasim ljudima priznaju ista prava).

2.Stranci stiu pravo svojine na nepokretnostima ukoliko na nasoj teritoriji obavljaju neku delatnost I pod uslovom reciprociteta.

3. pravnim poslom meu ivima.

111. STICANJE PRAVA SVOJINE (UOPTE)

Za sticanje prava svojine potrebno je da postoje odredjene pravne cinjenice, skupovi pravnih

cinjenica koje nazivamo OSNOVI ili NACINI STICANJA SVOJINE.

Naini sticanja su isto sto I osnovi sticanja: pravne cinjenice na osnovu kojih se stice pravo svojine. Postoji I pojam nacina sticanja u uzem smislu(modus acquirendi), pod cim se podrazumeva samo

jedna pravna cinjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom.

-Podela na apsolutno I relativno sticanje zavisi od toga da li na stvari vec postoji necije pravo

svojine.

1.APSOLUTNO STICANJE -sticanje na stvarima koje nisu objekt prava svojine, ali bi to mogle

biti. Imamo: 1. niije stvari, gde ne postoji pravni predhodnik I 2. zasnivanje prava svojine na stvarima u drustvenoj svojini, gde postoji pravni predhodnik, ali on nema pravo svojine vec neko

drugo pravo izvedeno iz drustvene svojine.

2.RELATIVNO STICANJE-sticanje na stvari koja ima vlasnika, tako da je ovo ujedno I nacin

prestanka prava svojine. U nekim slucajevima je za sticanje svojine bitna volja vlasnika stvari, a u

drugim je nebitna. Sticanje na osnovu volje predhodnika je sticanje na osnovu pravnog posla ciji

je jedini ili jedan od tvorca predhodni vlasnik: 1. sticanje na osnovu jednostranih pravnih poslova

2. sticanje na osnovu ugovora.

112. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA SA PREDHODNIM

VLASNIKOM

-Ovde imamo 2 lica: predhodni vlasnik(prenosilac, tradens) i novi vlasnik (sledbenik, sticalac,

akcipijens). Oni zakljucuju ugovor za prenos prava svojine za sta moraju biti ispunjeni sledeci

uslovi: 1.da je predhodnik zaista vlasnik 2.da je ugovor o prenosu svojine punovazan

3.da je izvrsena predaja.

-Punovazan ugovor ugovor nije sam za sebe dovoljan, jer on samo ima obligaciono dejstvo I

stvara prava za stranke, a svojina na kupca prelazi tek izvrsenjem ugovora(modus acquirendi).

Znaci pored pravnog osnova(ugovora-iustus titulus) za prelaz svojine potreban je I jos jedan

moment tj. nacin sticanja ili modus acquirendi. Nacin sticanja je za pokretne stvari predaja, a za

nepokretne stvari upis u zemljisne knjige ili prenos tapije.

-Do predaje stvari prodavac je njen vlasnik sto znaci da:

1.Rizik sluajne propasti individulano odredjene stvari do njene predaje snosi prodavac. Ako je u pitanju individualno odreena stvar, pa ova propadne bez prodaveve krivice pre predaje kupcu, prodavevo pravo na naplatu kupovne cene se gasi, a ako mu je cena bila plaena duan ju je vratiti

2.Plodovi koje stvar da, do predaje pripadaju prodavcu.

3.Prodavcevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti I prinudno prodati radi

namirenja.

4.Ako prodavac istu stvar proda I preda drugome, vlasnik postaje taj drugi kupac(u nasem pravu

samo ako je savestan), a prvi kupac moze zahtevati naknadu stete zbog neizvrsenja ugovora i

povracaj cene ako ju je isplatio.

-Predaja je nepohodna I treba da bude 1.posledica punovaznog ugovora usmerenog na prenos

svojine 2.delo prodavca-akt njegove volje-ako sam oteo MP3 od tebe,jer sam ga kupila,ja sam

manljiv drzalac,a ne vlasnik. 3.Predaja treba da bude upravljena na prenos svojine-ako je sam dao

upaljac ne znaci da sam preneo svojinu.

113. VRSTE PREDAJE

Imamo: fizicku, simbolicnu i fiktivnu predaju.

1.FIZIKA PREDAJA je materijalni akt cije osobine zavise od vrste stvari I namere stranaka. Manje stvari se redovno mogu preneti predajom(iz ruke u ruku), a vece ostavljanjem stvari na

mesto koje je kupac oznacio. Fizicka predaja je prenos fakticke vlasti, a I jedan voljni akt, a

predaja bez namere(volje) ne proizvodi prenos svojine.

2.SIMBOLINA PREDAJA je predaja znacima: 1.predaja isprava sticaocu 2.davanje dela stvari, ili sprave(kljucevi) kojim se kupac stavlja u mogucnost da samo on moze da dodje do stvari

3. izdvajanje stvari I 4.drugo oznacavanje koje znaci predaju.

3.FIKTIVNA PREDAJA stvari je prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri cemu se uzima da

je izvrsena fizicka predaja stvari. Postoje 3 slucaja:

1.constitutum possessorium-vlasnik prenese svojinu, a stvar zadrzi kod sebe kao imalac uzeg

prava (plodouzivanje)

2.traditio brevi manu-drzi stvar po nekom osnovu, ili bez osnova, pa kupi stvar I stekne svojinu

zakljucenjem ugovora.

3.cessio vindicationis-npr. slucaj plodouzivanja: imamo vlasnika stvari-posredni drzalac,

pribavioca stvari-koji u vreme zakljuenja ugovora nema ni posrednu ni neposrednu dravinu, i trece lice kod koje se stvar nalazi-neposredni drzalac(plodouzivalac). Ovde pravo svojine prelazi

na kupca samim zakljuenjem ugovora, tako da e trei kasnije biti duan da stvar preda kupcu, novom vlasniku.

114. ZADRZAVANJE PRAVA SVOJINE I PORED PREDAJE

Ovo je modalitet ugovora o prodaji I sastoji se u tome sto prodavac preda stvar kupcu ,ali I dalje

zadrzava pravo svojine, sve dok mu kupac ne izmiri kupovnu cenu.

Posto je kupac samo dralac on nema pravo da, raspolaze stavrju, niti se njegovi poverioci mogu namiriti iz stvari koju je kupio, raspolaganja prema trecima su bez dejstva,I prodavac

moze upotrebiti svojinsku tuzbu za povracaj stvari, a kupac moze krivicnopravno odgovarati ako

raspolaze stvarju pre nego sto je isplati u potpunosti, ako stvar ne bude isplacena prodavac moze

svojinskom tuzbom traziti povracaj stvari.

-PRODAJA SA ZADRAVANJEM, se sastoji iz 2 ugovora: 1.Kupoprodaje koja je pod odloznim potestativnim uslovom, kupac postaje vlasnik kad cenu isplati

do kraja.

2.Najma koji je modifikovan raskidnim potestativnim uslovom, tako da konacnom isplatom

kupoprodajne cene prestaje.

Isplatom cene u potpunosti, isplatom poslednje rate ostvaruje se odloni uslov kojim je modifikovana kupoprodaja i pravo svojine prelazi na kupca automatski.

Kupac moze stvar da upotrebljava da izvlaci korist i lakse isplati dug.

115. NEMACKI SISTEM STICANJA PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA

-Za prenos svojine na jednoj pokretnoj stvari, inace je potrebno da vlasnik preda stvar, I da postoji

saglasnost volja o prelasku stvari sa jednog lica na drugo.

Ako postoji punovazan osnov, sa predajom prenosi pravo svojine kao u nasem pravu, I prenosilac

vise ne moze podneti tuzbu za povracaj stvari(drzavinsku), ni stvarnopravnu (jer je prestao biti

vlasnik), ni obligacionopravnu (po osnovu neosnovanog bogacenja).

Ako nema pravnog osnova (punovaznog ugovora), a vlasnik preda stvar, svojina je preneta jer se

predaja shvata kao samostalan I to apstraktan pravni posao, koji prenosi svojinu nezavisno od

osnovnog pravnog posla (ugovora).

Dovoljno je da je predaja 1.usmerena na prenos svojine I 2.da su stranke u tome saglasne.

-Ako pribavilac nije preneo pravo svojine, vec ustanovio uze pravo u korist treceg lica na stvari,

to pravo deluje prema prenosiocu, odnosno prodavcu, koji moe samo prema pribaviocu odnosno kupcu upotrebiti tubu iz neosnovanog obogaenja, odnosno tubu za naknadu tete. Ako je pribavilac(kupac) preneo pravo svojine na treceg, prenosilac ne moze tuzbom iz

neosnovanog bogacenja traziti stvar nazad od treceg lica, tako da tad on ima pravo samo na

naknadu od pribavioca (I snosi rizik njegove insolventnosti);u suprotnom moze.

116. FRANCUSKI SISTEM STICANJA PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA

U francuskom sisstemu svojina prelazi na kupca (pribavioca) na osnovu samog punovaznog

ugovora, bez obzira da li je stvar placena ili predata.

Posto momentom zakljucenja ugovora pribavilac postaje vlasnik on snosi rizik:

1.sluajne propasti stvari 2.njegovi poverioci mogu stvar zapleniti od tog trenutka

3.njemu pripadaju pladovi koje stvar da.

Ali ako prodavac jos nije predao stvar kupcu, a zakljuci novi ugovor sa treim licem I njemu preda stvar, trecem licu pripada svojina na stvari(ako je bio svestan, niti je mogao znati za prvi

ugovor).

117. UGOVOR O STICANJU PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI

Za sticanje prava svojine na nepokretnosti u nasem pravu nije dovoljan samo ugovor.

Ovde imamo:

1.iustus titulus (pravni osnov, ugovor)

2.modus acquirendi (nacin sticanja, koji se ne sastoji u predaji stvari, vec u upisu u zemljisne

knjige I prenosu tapije)

3.uvodjenje kupca u posed-predaja stvari.

-Postoje tri razlicite hipoteze:

1.Postoji samo punovaan ugovor, a nije izvren upis u zemljine knjige (odnosno prenos tapije), niti je nepokretnost predata kupcu. Na osnovu samog ugovora kupac ima pravo da zahteva predaju

nepokretnosti i upis u zemljisne knjige.

Ali do zemljinoknjinog prenosa prodavac je i dalje vlasnik. Prema tome:

1.on snosi rizik slucajne propasti

2.njemu pripadaju plodovi

3.on moze voditi sporove

4.moze prodatu nepokretnost hipotekovati

5.moze svoje poverioce namiriti iz prodate nepokretnosti

6.On moze zakljuciti novi ugovor sa drugim licem, preneti svojinu tj.uknjiziti ga.(stari kupac ima

pravo naknadu stete zbog neizvrenja+raskid ugovora)

2.Postoji punovaan ugovor, izvren je zemljino-knjini prenos na kupca, ali je prodavac jo u posedu prodate nepokretnosti. Prodavac je jos u posedu nepokretnosti, vlasnik je kupac sa svim

konsekvencama, bez obzira da li je cena isplacena ili ne.

3.Postoji punovaan ugovor (titulus), nepokretnost je predata, ail jo nije izvren zemljitno-knjini prenos. Vlasnik je I dalje prodavac, a kupac je samo drzalac.

KUPAC: Na osnovu vanknjiznog odrzaja kupac moze po proteku odredjenog vremena postati

vlasnik I zahtevati da se njegovo pravo svojine upise u zemljisne knjige.

I pre isteka odrzajnog roka moze na osnovu samog ugovora zahtevati upis u zemljisne knjige ,I

time steci pravo svojine.

PRODAVAC: Ne moze zahtevati povracaj predate nepokretnosti, jer je predajom samo izvrsio

jednu punovaznu obavezu.

Ali on kao vlasnik moze opet prodati, I uknjiziti drugog kupca, koji ce postat vlasnik

Posto je drugi kupac postao vlasnik on moze tuzbom zahtevati predaju stvari od vanknjiznog

drzaoca(prvog kupca kojem je nepokretnost predata ail koji se nije bio uknjiio).

119. ODRAJ-POJAM, SUSTINA, REDOVAN ODRZAJ

-ODRAJ je sticanje prava svojine na osnovu drzavine koja ima odredjene kvalitete I koja je trajala zakonom odredjeno vreme.

Ovo predstavlja trijumf fakata nad pravom: nevlasnik koji se neko vreme ponasao kao vlasnik ,

postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrsio svoje pravo prestaje biti vlasnik.

Odrzaj se zasniva na ideji nevrsenja prava.

Vlasnik moze izgubiti pravo svojine I kad ne zna kod koga je stvar, pa je u objektivnoj

nemogucnosti da vrsi svoje pravo (npr. stvar je ukradena I dalje prodata a vlasnik ne zna nista dalje

o njenoj sudbini).

S`obzirom na kvalifikovanost drzavine koja se trazi postoje 2 vrste odrzaja: REDOVAN i

VANREDAN.

-REDOVAN ODRAJ Za sticanje svojine redovnim odrzajem potrebna je kvalifikovana drzavina I protek vremena. tj

ona koja je istovremeno zakonita svojinska, savesna I prava (nije manljiva).

1.Drzavina je ZAKONITA ako se zasniva na punovaznom pravnom osnovu, koji je potreban za

sticanje pravne svojine.Npr: kupovina, prodaja, dar..(npr ja sam kupio mobilni od lopova, I 10

godina ga koristim).

To nije svaka na zakonu osnovana drzavina, vec je to zakonita svojinska drzavina, tj. ona koja

pociva na osnovu koji bi, da je predhodnik bio vlasnik, doveo do prenosa svojine samom predajom,

odnosno upisom u zemljisne knjige(pr.tapije), bez proteka vremena (ugovor o kupoprodaji,

poklonu, trampi).

Pravni posao koji je podoban da drzavinu ucini zakonitom, mora biti punovazan. Protivpravna

drzavina kao drzavina lopova nije dozvoljena. Redovan odrzaj je takodje jedan slucaj sticanja

svojine od nevlasnika, s`tom razlikom sto je za odrzaj potreban protok vremena.

2.Drzavina je SAVESNA kada drzalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. Tj. da

veruje da je predhodnik ispunio sve potrebne uslove za sticanje svojine, I da ugovor na osnovu kog

je predhodnik dosao do stvari nije nistavan, rusljiv I podlozan raskidu zbog neizvrsenja.

U nekim zakonodavstvima je dovoljno da savesnost postoji u vreme sticanja drzavine, tako da

naknadna nesavesnost ne skodi, dok je u Srbijanskom graanskom zakoniku savesnost je potrebna za sve vreme odrzaja, i to nacelo treba usvojiti I u nasem danasnjem pravu.

NESAVESTAN je onaj drzalac koji je u vreme sticanja znao da njegov predhodnik nije vlasnik, ili

je morao znati, pri cemu je ovo njegovo pogresno verovanje posledica grube nepaznje. Pogresno

verovanje koje je posledica obicne nepaznje ne cini ga nesavesnim.

Drzalac je nesavestan ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevalsnika.

-Drzavina moze biti zakonita, a nesavesna, i obrnuto(nezakonita I savesna).

Zabluda koja drzavinu cini savesnom moze biti stvarna I pravna,moze se odnositi na cinjenice I

pravne propise.

Savesnost ne dokazuje onaj ko se poziva na odrzaj (uzukapijent), vec onaj ko tvrdi da je njegova

drzavina nesavesna.

3.Drzavina je PRAVA (nije manljiva) ako nije pribavljena silom, zloupotrebom poverenja ili

prevarom.

-VREME POTREBNO ZA ODRAJ: za pokretne stvari je 3 godine,a za nepokretnosti rokovi su razliciti, u zavisnosti od toga kakav je odrzaj: zemljisno-knjizni ili vanknjizni.

a)Zemljisno-knjini odrzaj postoji kada je neko upisan u zemljine knjige kao vlasnik, a njegov pravni predhodnik nije bio vlasnik. Po nasim predratnim pravilima on postaje vlasnik po proteku 3

godine od upisa u zemljisne knjige.

b)Vanknjini odrzaj se zasniva na vanknjiznoj drzavini koja nije pracena zemljino-knjinim prenosom(upisom u zk), a moguc je i na podrucju na kojem se vode zemljine knjige, tako I na podruju na kojem vazi tapijski sistem. Na podrucju za koje postoje zemljisne knjige to je situcaija kada lice drzi nepokretnost na osnovu ugovora o sticanju svojine (kuporodaja, poklon, trampa) a

nije izvrsen zemljino-knjini prenos. Na podrucju na kojem vai tapijski sistem, taj vankjini odrzaj postoji kad je zakljucen ugovor sa vlasnikom ali nije izvrsen prenos tapije, ili je zakljucen sa

nevlasnikom na cije ime je glasila tapija I izvrsen je prenos tapije.

120. ODRAJ-POJAM,SUTINA.VANREDAN ODRAJ

-VANREDAN ODRAJ Odlikuje se manjom kvalifikovanoscu drzavine, s jedne strane, I duzim rokovima, s druge.

Savesni drzalac pokretne stvari (na koju drugi ima pravo svojine) stice svojine odrzajem od 10

godina, a savesni dralac nepokretne stvari (na koju drugi ima pravo svojine), stice pravo svojine na tu stvar protekom 20 godina. Manja kvalifikovanost drzavine ogleda se u tome sto se ne trazi da

je drzavina zakonita vec samo savesna.

Savestan je onaj drzalac koji opravdano veruje da je vlasnik I nalazi se u dvostrukoj zabludi: u

pogledu prava svojine predhodnika (pogresno veruje da je predhodnikvlasnik),I u pogledu

postojanja zakonitog osnova (pogresno dri da on postoji). -Neka strana zakonodavstva ne priznaju vanredni odrzaj, sto se ne bi moglo smatrati opravdanim

resenjem, I neki pisci ovu vrstu odrzaja nazivaju apsolutnim odrzajem dok se drugi slazu sa

nazivom koji je ovde upotrebljen.

121. RAUNANJE VREMENA KOD ODRAJA, PRIRAUNAVANJE, PREKID I

ZASTOJ VREMENA ODRAJA

-Vreme za odrzaj pocinje teci onog dana kada je drzalac stupio u drzavinu stvari a zavrsava se

istekom poslednjeg dana roka za odrzaj.

Zakonski rokovi za odrzaj su odredjeni u godinama(3,10,20,), ali se u slucaju zastoja roka moze

postaviti pitanje racunanja vremena u manjim vremenskim jedinicama(mesecima, danima).

Rok odredjen u mesecima, nedeljama I godinama zavrsava se onog dana koji se po imenu I broju

poklapa sa danom nastanka dogadjaja kad rok pocinje teci, a ako takvog dana nema u poslednjem

mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca(28,29 februar..)

Rok odredjen u danima pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna, a zavrsava

se u zavrsava se istekom poslednjeg dana roka. Prvi koristan dan roka je sutrasnji dan po proteku

dana u koji pada dogadjaj od kojeg rok pocinje teci (dan kada se desio dogadjaj se ne uraunava u rok).Vreme tece neprekidno(nedelje I praznici se racunaju)ali ako je poslednji dan onaj kada je

zakonom propisano da se ne radi, kao poslednji dan se uzima prvi sledeci radan dan.

-PRIRACUNAVANJE ILI AKCESIJA VREMENA ODRZAJA

U vreme potrebno za odrzaja uracunava se I vreme za koje su prethodnici sadasnjeg drzaoca drzali

stvar, kao savesni I zakoniti drzaoci, odnosno kao savesni drzaoci.

To je priracunavanje (AKCESIJA) vremena potrebnog za odrzaj, koja znaci da promena u licnosti

uzukapijenta ne izaziva prekid roka.

Nikakva pitanja se ne postavljaju ako su obe drzavine I predhodnikova I sledbenikova jednake po

kvalitetu; vreme prethodnika se uracunava I o u jednostukom iznosu, tako da je rok isti kao da do

promene uzukapijenta nije ni dolo. Nasi zakoni ne sadrze odredbu da li se priracunavanje vrsi ako drzavine nisu jednake po kvalitetu,

tj. jedna je podobna za redovan a druga za vanredan odrzaj.

U francuskoj teoriji imamo 2 resenja:

1.ako je predhodnikova drzavina bila podobna za redovni odrzaj, uracunava se sledbeniku koji

stice na osnovu drzavine podobne za vanredni odrzaj.

2.ako je predhodnikova drzavina bila podobna za vanredni odraj, ne uracunava se sledbeniku koji stice na osnovu drzavine podobne za redovni odraj

Ako su drzavine jednake po stepenu kvalifikovanosti, priracunavanje se vrsi prostim sabiranjem

vremena prethodnika I sledbenika jer je u pitanju ista vrsta odraja I ista duina zakonskog roka, a ako nisu taj postupak je neprimenljiv jer su zakonski rokovi za redova I vanredan odrzaj razliciti.

Zbog toga se vreme prethodnika izracunava u procentima zakonskog roka, a preostali procenat

pretvoriti u vreme koje je potrebno sledbeniku

-PREKID VREMENA ODRAJA Na prekid vremena odraja se primenjuju odredbe o prekidu zastarevanja sadrana u Zakonu o obligacionim odnosima.

Prekid nastupa u sledeim sluajevima: 1.kada drzlac prizna da nije vlasnik

2.kada to sazna

3.kad izgubi drzavinu

4.kad tree lice postane vlasnik 5.kad tree lice podigne tuzbu za povracaj stvari(I uspe)

6.kad se propise da stvar koju drzi ne moze vise biti predmet prava svojine.

Poenta prekida je da se proteklo vreme gubi, pa ako isto lice opet ponovo uspostavi drzavinu na

istoj stvari pocinje teci nov rok za odrzaj.

-ZASTOJ VREMENA ODRAJA I na zastoj vremena odraja shodno se primenjuju odredbe ZOO o zastoju zastarelosti: 1.izmeu bracnih drugova 2.izmeu vanbracnih partnera dok ta zajednica postoji 3.izmeu roditelja I dece dok traje roditeljsko pravo 4.izmeu tienika I organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva I dok ne budu poloeni rauni Odraj takoe ne tee: 1.protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj duznosti za vreme mobilizacije, neposredne ratne

opasnosti, rata.

2. protiv lica zaposlenog u tudjem domacinstvu kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac, ili

lan njegove porodice koji zajedno sa njim ivi, sve dok taj odnos traje. 3.protiv vlasnika koji zbog nesavladivih prepreka nije bio u mogucnosti da sudskim putem zahteva

zastitu svog prava.

Uticaj zastoja moze biti dvojak:

1.ako se uzrok pojavi pre nego sto je uzrok poceo teci, odgadja se pocetak roka, koji pocinje tei tek kad uzrok prestane.

2.ako se uzrok pojavi nakon sto je rok poceo teci, rok se zaustavlja, a kad uzrok nestane, rok

nastavlja da tece(preanje vreme se uzracunava).

122. DEJSTVO ODRZAJA I NJEGOVA ULOGA

DEJSTVO ODRAJA je u tome to nevlasnik koji stvar drzi postaje vlasnik, a dotadanji vlasnik gubi pravo drzavine. Pravo svojine steceno odrzajem po obimu odgovara drzavini.

Odrzaj ima retroaktivno dejstvo tj.istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik, a njegovo

pravo svojine postoji pocev od momenta sticanja drzavine, a posledice toga su:

1.plodovi I sve koristi koje je stvar u medjuvremenu dala pripadaju vlasniku

2.hipoteke konstituisane pre isteka roka su pree od hipoteke konstituisane posle isteka roka za odrzaj

3.raspolaganja uzukapionog draoca se konsoliduju i vae,a raspolaganja bivseg vlasnika gube vanost.

123. PRIRATAJ

-PRIRATAJ je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti (materijal I rad) koji pripadaju raznim licima, izmedju kojih ne postoji ugovorni odnos.

-Prirastaj treba RAZLIKOVATI OD AKUMULACIJE(nacin sticanja svojine) koja podrazumeva

da je:

1.lice od svog materijala, svojim radom, izradilo novu stvar, I steklo pravo svojine na njoj.

2.ili da je vlasnik materijala na osnovu ugovora I uz naknadu angazovao drugog da izradi novu

stvar.

Kada povracaj u predjasnje stanje nije moguc, mora se resiti pitanje svojine na novoj stvari.

Za izbor mogucih resenja od znacaja su razlicite okolnosti:

1.specificnost pojedinih vrste prirastaja

2.savesnost zainteresovanih lica

3.odnos izmedju pojedinih vrednosti iz kojih je nastala nova stvar.

-Do prirastaja moze doci spontano ili usled covekove aktivnosti, pa se u zavisnosti od toga govori o

prirodnom ili vetakom prirastaju, a u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna imamo prirastaj pokretnih I nepokretnih stvari.

124. GRADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU

Kad neko svojim materijalom I radom na tudjem zemljistu podigne zgradu ili drugi gradjevinski

objekat, a izmedju njih nema ugovornog odnosa, postavlja se pitanje kome ce pripasti gradjevinski

objekat i zemljiste.

Postoje 3 moguca resenja:

1.Da se zgrada I zemljiste shvate kao posebni objekti, a da zgrada pripadne gradiocu u svojinu, a

zemljiste da ostane u svojini dotadasnjeg vlasnika, stim sto bi on imao pravo na naknadu za

koriscenje zgrade.

2.Drugo moguce resenje je da se zgrada I zemljiste shvate kao celina, jedinstveni objekt prava

(jedinstvena stvar) na kome vlasnik zgrade I vlasnik zemljista imaju susvojinu.

3.Trece resenje je da se zgrada I zemljiste shvate kao jedinstven objekat, koji ce pripasti u

iskljucivu svojinu ili vlasniku zemljista ili gradiocu.Onaj kome zemljite I zgrada pripadnu u iskljucivu svojinu dugovao bi drugoj strani naknadu za zemljiste, odnosno zgradu.

To resenje prihvaceno je u stranim zakonicima a I kod nas.

U njegovim okvirima,Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima razlikuje 3 situacije:

1.Kad je gradilac savestan, a vlasnik zemljista nesavestan-zemljiste sa zgradom pripada gradiocu,

I on je duzan da za zemljiste plati naknadu u visini njegove prometne cene u trenutku donosenja

sudske odluke.

2.Kad je gradilac nesavestan, a vlasnik zemljista savestan-vlasnik zemljista ima pravo izbora :

a)da mu pripadne svojina na zgradi, stim da plati naknadu za nju

b)da zgrada I zemljiste pripadnu gradiocu stim da mu on naknadi stetu I isplati iznos zemljista

c)da gradilac porusi zgradu I dovede zemljiste u prvobitno stanje, kao I da mu naknadi pricinjenu

stetu.

3.Kada su oboje savesni-po SrbijanskomGZ i AGZ zgrada postaje deo zemljista I pripada

vlasniku, koji za nju duguje naknadu.

Po nasem danasnjem zakonu ako su savesne obe strane vodi se racuna o vrednosti zgrade I

zemljista:

a)Ako zgrada vredi vise od zemljista, zgrada sa zemljistem pripada gradiocu, koji duguje naknadu

b)Ako zgrada vredi manje od zemljista, oni pripadaju vlasniku zemljista ,koji duguje naknadu za

zgradu.

c)Ako im je vrednost priblizno jednaka, sud ce dosuditi sve jednom ili drugom vlasniku, vodeci

racuna o njihovim potrebama, posebno stambenim prilikama.

4.Kada su oboje nesavesni-retka mogucnost, koja kako u nasim predratnim pravilima, tako I

danasnjim zakonom nije regulisana. Kada su nesavesne obe strane vlasniku zemljista treba priznati

pravo izbora.Vlasnik zemljista ne bi imao pravo da zahteva uklanjanje zgrade I to bi bila jedina

razlika u odnosu na hipotezu u kojoj je gradilac nesavestan a vlasnik zemljista savestan.

125. SEJANJE I SADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU

-SEJANJE I SAENJE NA TUEM ZEMLJITU predstavljaju slucajeve vestackog prirastaja nepokretnosti. Ovde se pokretnosti jednog lica spajaju sa nepokretnoscu drugog, ali zemljiste uvek

vise vredi, a veza pokretnosti se zemljistem je privremena, cak kratkotrajana.

Zbog te vece vrednosti zemljista, sejac nema pravo na deo roda po pravilu: superficies solo cedit.

Kod sadjenja, veza koja se stvara izmedju pokretne stvari (sadnica) I zemlje je dugotrajnija od one

kod sejanja. Zemljiste ovde visestruko vredi, ali ako sadnice puste ile, vlasnik zemljista je duzan da savesnom sadiocu da naknadu u vrednosti sadnica I rada, a nesavesnom ne duguje nista.

126. NANOS. NOVO RECNO OSTRVO. NAPUSTENO RECNO KORITO

1.NANOS(alluvio)-Postoji kada voda postepeno I neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako

uvecava povrsinu pribrenom vlasniku zemljista. Uvecana povrsina zemljista pripada vlasniku pribreznog zemljista, koji nije duzan dati nikakvu

naknadu.

Od toga treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljista (avulsio), koji ako se moze

prepoznati pripada ranijem vlasniku. Ako raniji vlasnik ne vrsi svojinska ovlascenja u roku od

godinu dana, otkinuti komad zemlje pripada zemljistu kome je pripojen.

2.NOVO RECNO OSTRVO- U danasnjem pravu novo reno ostrvo postaje objekt drustvene svojine(drzavne), bez obzir da li je reka plovna ili ne, dok ostrva nastala racvanjem reka, ili

plavljenjem zemljista usled izlivanja reke, ostaju u svojini dotadasnjeg vlasnika.

3.NAPUSTENO RECNO KORITO- Raniji vlasnici koji se granice sa napustenim koritom, gube

prava koja su imali u pogledu koriscenja vode, a oni koji se granice sa novim vodotokom dobijaju

nova prava, istovremeno neki od njih gube deo zemljista zauzetog novim recnim tokom, a neke

parcele su u potpunosti pretvorene u novo recno korito.

-Po nasim predratnim pravilima napusteno korito se deli izmedju priobalnih vlasnika, uz

vodjenje racuna o teti koju pojedinjeni od njih trpe usled toga sto su liseni upotrebe vode pod ranijim uslovima, a ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja vaze da deobu

novog renog ostrva.

-U nasem danasnjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima, a pravni pisci su

razlicitih stavova:

Jedni misle da je napusteno korito objekt drustvene svojine, dok drugi smatraju da je vodotok u

drustvenoj svojini, a kad reka promeni tok nemamo vise vodotok kao takav vec novu situaciju u

pogledu koje postoji pravna praznina.

-Pitanje svojine na recnom koritu u slucaju kada reka trajno presusi reseno je u nasim predratnim

pravilima na isti nacim kao I u slucaju promene recnog toka, dok je u nasem danasnjem pravu

ovako korito(kao I novonastalo recno ostrvo) objekt drustvene svojine.

127. SJEDINJENJE (SPAJANJE I SMEA)

Sjedinjenje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu,

tako spoje ili pomeaju, da od njih nastane nova stvar koja moze imati oblik mesavine ili spajanja.

1. Spajanje je onaj slucaj kada stvari nisu izgubile svoju individualnost tako da se mogu

raspoznati.Npr. sat sklopljen od razicitih delova

2. Smesa postoji kada sjedinjeni delovi gube individualnost, ne mogu se raspoznati, bilo da su ti

sjedinjeni delovi tene odnosno rastopljive stvari. Npr. pomeaju se vina razliitih vlasnika. Ako se delovi mogu raspoznati, svakome se vraca njegov deo, a o trosku krive stranke ako takva

postoji.

Za ovaj rezim svojine vaze opsta pravila o kada su obe strane savesne ili obe nesavesne.

Ako je jedna savesna a druga nesavesna, savesna ima pravo izbora izmedju 2 mogucnosti:

1.da joj stvar pripadne u iskljucivu svojinu (s tim da drugoj strani naknadi vrednost njene stvari)

2.da stvar pripadne nesavesnoj strani u iskljucivu svojinu, a da ova savesnoj naknadi vrednost

njene stvari.

U nasem predratnom pravu ako od dveju sjedinjenih, jedna stvar ima neznatnu vrednost, onda

novonastala stvar pripada u iskljucivu svojinu vlasniku druge stvari(ija je vrednost dominantna), vlasnik nove duan je da naknadi vrednost stvari ovom drugom.

-TREA LICA -ako su na ranijoj stvari postojala prava trecih lica, a vlasnik te stvari je postao vlasnik ili suvlasnik nove stvari, prava treih lica prelaze na novu stvar. Ako je vlasnik stvari suvlasnik nove, prava trecih se odnose na njegov suvlasnicki deo, ako je postao iskljuciv vlasnik

cele stvari prava trecih lica odnose se na njegov idealan deo.

-SUVLASNICI-Vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari srazmerno vrednosti

njihovih prvobitnih stvari. Ako se ne postigne sporazum primenjuju se posebna pravila za koja su

vazna 2 kriterijuma: kriterijum savesnosti i vrednosti.

Kriterijum savesnosti se primenjuje kad je jedna strana nesavesna,a druga savesna. Savesna onda

moze da bira da stvar zadrzi u iskljucivu svojinu, a nesavesnoj strani naknadi vrednost prvobitne

stvari ili obrnuto.

Ako su obe strane savesne primenjuje se kriterijum vrednosti: strana cija je prvobitna stvar vece

vrednosti ima pravo izbora.

128. PRERADA (SPECIFIKACIJA)

-PRERADA postoji kad neko od tudjeg materijala napravi novu stvar, a izmedju tvorca I vlasnika

materijala nema ugovora.

Da li su promene na stvari takve da od nje cine novu stvar??? je fakticko pitanje koje se resava u

svakom konkretnom slucaju.

-Rimsko pravo-do Justinijana je bilo sporno kome pripada nova stvar. Prokulelanci su smatrali da

je kod stvari bitan oblik I da nova stvar pripada preradjivacu, Sabinijanci su smatrali da je kod

stvari bitna materija-nova stvar pripada vlasniku materijala. Justinijan je usvojio srednje resenje:

ako se nova stvar preradom moze vratiti u prvobitno stanje, onda pripada vlasniku materijala, a ako

je povraaj u preanje stanje nemogu onda pripada preradjivacu ukoliko je savestan i uz obavezu naknade vrednosti materijala vlasniku.

Nase pravo propisuje ako je neko izradio novu stvar ona pripada njemu ako je savestan I ako je

vrednost rada vea od vrednosti materijala,a ako su vrednosti jednake, nastaje susvojina.

129. ODVAJANJE PLODOVA

Do odvajanja plodovi su sastavni deo plodonosne stvari, I kao takvi pripadaju njenom vlasniku.

Odvajanjem od maticne stvari plod postaje samostalna stvar sa novim pravom svojine, bez obzira

na nacin odvajanja:

spontano(maca se omacila), radnjom vlasnika glavne stvari, radnjom treceg (npr.lopov obere

vinograd, vlasnik vinograda ima pravo da upotrebi tubu za povraaj stvari jer je on vlasnik obranog vlasnika).

Od ovog pravila da odvojeni plodovi pripadaju vlasniku postoje 2 znaajna izuzetka: 1.ako na plodonosnoj stvari postoji plodouzivanje ili zakup, plodouzivalac/zakupac odvajanjem

sticu pravo svojine na plodovima.

2.savestan drzalac stice pravo svojine na plodovima njihovim odvajanjem, I u slucaju tuzbe za

povracaj, nije ih duzan vratiti.

130. OKUPACIJA

-OKUPACIJA podrazumeva zasnivanje svojine na niijim stvarima (res nullius),koje se vrsi uzimanjem ovih stvari u drzavinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina; res nulus occupanti-

nicija stvar pripada zauzimaocu.

-U nasem predratnom pravu znacaj okupacije je bio veci, jer je pojam nicijih stvari bio siri, nicije

stvari su bile divljac u sumi, ribe, koljke, rakovi u javnim vodama.. tj sav nepripitomljeni zivotinjski svet u slobodnoj prirodi.

-U dananjem pravu ove stvari su u drustvenoj(drzavnoj svojini) I na njima se pravo svojine stice lovom i ribolovom, na osnovu administrativne dozvole, a pojam niijih stvari prakticno je ogranicen na napustene stvari.

Zakon nekad odredjuje da okupaciju pojedinjenih stvari mogu vrsiti samo za to ovlascena fizicka I

pravna lica(npr.olupina broda koji je napusten, ili tovar koji je u sluaju opasnosti aben u more).

131. NALAZAK IZGUBLJENE STVARI.NALAZAK SKRIVENOG BLAGA

-Izgubljena je ona pokretna stvar koja je slucajno izasla iz vlasti sopstvenika ili drzaoca,tako da

on vise ne zna gde se ona nalazi.

Od ovako definisanog pojma treba razlikovati:

1.stvar koja je vlasniku oduzeta silom, prevarom, ili potajno

2.stvar koja mu je oduzeta na osnovu zakonskog ovlascenja

3.stvar koja je I dalje kod njega(u njegovoj vlasti)samo on ne zna gde je-zaturena stvar.

4.derelinkvirana stvar- stvar cijeg se prava svojine vlasnik odreko, I nije vise u njegovoj drzavini.

-Po nasim predratnim pravilima nalazak izgubljene stvari mogao se pojaviti kao nacin sticanja

svojine: po proteku roka, ako su preduzete mere da se nadje vlasnik(tj.onaj ko ju je izgubio),

savesni nalazac je na ovoj stvari sticao pravo svojine. Vaznost ovih pravila prestala je posle rata,

donosenjem Upustva Vlade FNRJ o postupanju sa nadjenim stvarima od 1949 godine, kojim su

regulisana prvna pitanja u vezi sa nalazom stvari. Po ovom uputstvu: stvar po proteku odredjenog

roka, u kojem nije bilo moguce pronaci vlasnika prelazi u drustvenu svojinu, a savesnom

nalazacu pripada nagrada u iznosu od 15% vrednosti stvari.

-NALAZAK SKRIVENOG BLAGA (Sokrovite)- Pod blagom u smislu pravila o sticanju svojine podrazumevaju se novac, zlato, srebro, drago

kamenje I stvari izradjene od plemenitih metala ili dragog kamenja, koje su sakrivene lezale toliko

dugo ``da se njihov predjasnji vlasnik vise ne moe doznati``. Po Srbijanskom i Austrijskom graanskom zakoniku nadjeno blago se deli na tri ravna dela: jedan drzavi, drugi nalazacu, a treci vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago nadjeno.

Nasa sudska praksa ne primenjuje ova pravila, a pozitivnih propisa o nalazu blaga jos nema.

Prema Nacrtu zakona o pravu svojine i drugim stvarnim pravima Srbije:

1.nalazac ima pravo na nagradu u visini od 1/4 blaga(isto pravo ima I vlasnik zemlje u kojoj je

blago skriveno, a ako je nalazac I vlasnik zemlje onda mu pripada 1/3)

2.ukoliko je nadjeno blago velike vrednosti ,nagrada se s`obzirom na okolnosti smanjuje, I ne

moze biti manja od 8% od vrednosti stvari.

132. EKSPROPRIJACIJA, STICANJE NA OSNOVU PROPISA O LOVU I RIBOLOVU,

KOMASACIJA

-EKSPROPRIJACIJA je prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u drustvenu svojinu

(drzavnu), u opstem interesu i uz naknadu. Nepokretnost se moze ekspropisati kada je potrebno

radi izgradnje privrenih, komunalnih, stambenih, I drugih objekata,od opsteg interesa. Za

eksproprijaciju daje se naknada(tzv.pravicna naknada), I to po pravilu u novcu, a po sporazumu

stranaka I u vidu druge nepokretnosti,u kom se slucaju eksproprijacija pojavljuje I kao nacin

sticanja,I kao nacin prestanka svojine.

-STICANJE NA OSNOVU PROPISA O LOVU I RIBOLOVU: Na divljacima u slobodnoj

prirodi, ribama I drugim vodenim zivotinjama u javnim vodama, kao I morskom bilju, pravo

svojine stice se lovom, ribolovom ili branjem, pod uslovima propisanim zakonom, I na osnovu

administrativne dozvole koju je izdao nadlezni organ. Bespravnim prisvajanjem ovih stvari stice se

drzavina,I to nezakonita I nesavesna.

-KOMASACIJA zemljita se sastoji u tome sto se na odredjenom podrucju iz postojecih manje ili vise sitnih I nepravilnih parcela, formira jedna opsta masa (komasaciona masa), koja se potom deli

vlasnicima u vidu manjeg broja, ali veih i pravilnijih parcela. Ona je I nacin prestanka (na parcelama unetim u komasacionu masu) I sticanja svojine (na

parcelama dobijenim iz komasacione mase).

133. DERIVATIVNO I ORIGINARNO STICANJE SVOJINE

Postoje tri karakteristike kriterijuma za razlikovanje na derivativno I originarno sticanje, pri

emu neki pisci zahtevaju sve te karakteristike kumulativno, a drugi samo neke od njih. -PRVA KARAKTERISTIKA- Derivativno sticanje je ono kod kojeg sticalac izvodi svoje pravo

iz prava svog predhodnika, pravo predhodnika prelazi na sledbenika, tj. postoji sukcesija.

Originarnim sticanjem zasniva se novo pravo:

1.bilo da se pravo svojine zasniva na stvari na kojoj uopste ne postoji pravo svojine

2.bilo da se zasniva na stvari koja vec pripada nekome, ali na osnovu posebnih pravnih cinjenica.

-DRUGA KARAKTERISTIKA- Kod originarnog prava izmedju prava predhodnika I sledbenika

prekinut je pravni kontinuitet,a kod derivativnog predhodni vlasnik prenosi svojinu kakvu ima sa

svim eventualnim teretima I ogranicenjima. Kod derivativnog sticanja vazi pravilo da niko ne

moze preneti vise prava na drugog nego sto sam ima.

-TREA KARAKTERISTIKA- Kod derivativnog sticanja postoje 2 momenta: pravni osnov(iustus titulus) I nacin sticanja(modus acquirendi). Nacin sticanja je razlicit: za pokretnosti

predaja stvari,a za neporetnosti upis u zemljisne knjige/prenos tapije.

- Definicija prema kojoj je derivativno sticanje ono kod kojeg sticalac svoje pravo izvodi iz prava

svog predhodnika, a originarno ono kod kojeg sticalac pravo ne izvodi iz prava predhodnika,

izrazava stvarno postojecu razliku izmedju ova 2 nacina sticanja svojine.

Derivativno sticanje je sticanje na osnovu pravnih cinjenica medju kojima I kao bitna figurira i ta

da je odredjeno lice vlasnik stvari u pitanju (predhodnik), iz cega sledi da je derivativno sticanje

pojmljivo samo kad su u pitanju stvari koje vec imaju vlasnika.

Originarno sticanje je sticnje na osnovu pravnih cinjenica medju kojima kao bitna ne figurira I ta

da je odredjeno lice vlasnik stvari u pitanju, bez obzira, da li stvar ima vlasnika ili nema (iz ega sledi da je sticanje na stvarima bez vlasnika, uvek originarno, ali da originarno moze biti i na

stvarima koje imaju vlasnika).

-Tako kupac pokretne stvari kome je stvar i predata postace vlasnik samo ako je prodavac bio

vlasnik. Ako prodavac nije bio vlasnik, kupac nece postati vlasnik na osnovu pravnog posla i

predaje, vec ce to moci na osnovu drugih pravnih cinjenica.

1. Sto se tice sticanja na osnovu odluke drzavnog organa, I tu je nekim slucajevima stanje

uslovljeno zahtevom da je odredjeno lice vlasnik: npr kod konfiskacije je bitno da je konfiskant

vlasnik stvari koja se konfiskuje, jer je svrha konfiskacije neodvojiva od njegove licnosti, dok je

kod eksproprijacije bitna promena svojine na odredjenoj nepokretnosti u korist odredjenog

subjekta, bez obzira ko je njen vlasnik I to je originarno sticanje.

2. Sto se tice originarnog sticanja sledbenik nikad ne stice na osnovu istih cinjenica kao

predhodnik, vec na osnovu istovrsnih cinjenica. Ali ako bi se pod istim podrazumevale istovrsne

cinjenice, to bi vodilo zakljucku da je odrzaj derivativan nacin kada se stice protiv onog ko je

takodje steko odrzajem, a originaran kada se stice protiv onog ko je kupio od vlasnika, I slicno.

Niti bi takva deoba imala ikakvog smisla, niti ju je iko predlagao.

3. Sto se tice shvatanja da je nuzna odlika derivativnog sticanja istovremeno postojanja titulusa I

modusa, njegovu netacnost je lako dokazati.

S jedne strane o titulusu I modusu se moze govoriti i kod originarnog sticanja, kad su u pitanju neki

slucajevi: sticanje na osnovu pravnog posla sa nevlasnikom, gde je predaja neophodna a sam

ugovor takodje mora biti punovazan.

S druge strane, ni sve slucajeve derivativnog sticanja ne odlikuje titulus I modus, npr:

nasledjivanje, kome se ne moze sporiti karakter derivativnog sticanja, posto je postojanje

dekujusove svojine na odredjenoj stvari, uslov da ona predje na naslednika. Postojanje modusa I

titulusa je odlika nekih slucajeva derivativnog sticanja, ali ne svih.

134. PRESTANAK PRAVA SVOJINE

-U zavisnosti da I pravo svojine prestaje za dotadasnjeg vlasnika ili se gasi u potpunosti, I nestaje

iz pravnog zivota, nacini prestanka prava svojine se dele na APSOLUTNE i RELATIVNE.

1.Relativni nacin prestanka prava svojine su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, I pravo

prestaje za dotadasnjeg imaoca sto opet moze biti u skladu sa njegovom voljom (kupoprodaja,

poklon, trampa), ili nezavisno od njegove volje (odrzaj, sticanje od nevlasnika).

2.Apsolutni nacin sticanja svojine se postoji kada se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog

zivota, tj. kada stvar postane res nullius, ili propadne, ili izgubi svoju individualnosti (pokretna

stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretne stvari).

135. DERELIKCIJA

-Pravo svojine moze prestati odricanjem vlasnika od prava svojine I takva izjava se zove

DERELIKCIJA, dok sama stvar na kojoj ovako prestaje pravo svojine zove derelinkvirana

stvar.

Derelinkvirana nepokretnost prelazi u drustvenu svojinu, a derilinkvirana pokretna stvar postaje

res nullius (nicija stvar)i na njoj se moze zasnovati pravo svojine okupacijom.

Vlasnik se moze odreci prava svojine na nepokretnosti ako na njoj nema tereta (hipoteke ili

plodouzivanja), osim stvarnih sluzbenosti. Izjava o odricanju se podnosi optinskom organu uprave nadleznom za imovinsko-pravne poslove, I to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od

nadleznog organa.

-Pravo svojine ne moze se izgubiti zastareloscu:

1.pravo svojine ne moze prestati zato sto ga vlasnik ne vrsi dok se stvar nalazi kod njega

2.pravo svojine ne moze prestati ni na osnovu cinjenice da neko treci drzi stvar I ponasa se kao

vlasnik, ma koliko dugo trajalo to stanje.

Ako su ispunjeni uslovi za sticanje svojine od nevlasnika ili odrajem, trei e postati vlasnik, to e nuno znaiti I prestanak svojine dotadanjeg vlasnika.

136. REIVINDIKACIONA TUZBA

Da bi svojinska tuzba bila podnesena, mora biti izvrsena povreda svojine: oduzimanjem stvari, i

smetanjem svojine. Prema tome postoje svojinske tuzbe za povracaj stvari I svojinske tuzbe protiv

smetanja svojine. Ove tuzbe nazivaju se petitornim- sporovi petitorni I u njima se raspravljaju i

pravna pitanja.

-REIVINDIKACIONA TUBA je tuba vlasnika za povracaj stvari protiv drzaoca kod kojeg se stvar nalazi.

-Da bi uspeo sa tuzbenim zahtevom, tuzilac mora da dokaze da je vlasnik, tj da dokaze cinjenice na

osnovu kojih je stekao pravo svojine.

Vlasnik koji se pozvao na:

1.redovan odrzaj mora da dokaze da je kroz zakonom odredjeno vreme, stekao zakonitu drzavinu,

dok se savesnost ne mora dokazivati jer se pretpostavlja.

2.onaj koji se poziva na derivatno sticanje, odnosno sticanje od vlasnika mora dokazati postojanje

punovaznog osnova (npr.kupoprodajnog ugovora), nacina sticanja (modusa), kao I da je prethodnik

imao pravo svojine, a ako je I prethodnik stekao od vlasnika mora dokazati I da je predhodnikov

predthodnik bio vlasnik, sve do onog ko je stvar stekao odrzajem ili nekim drugim originarnim

poslom. Teskoce ovakvog dokazivanja ucinile su da se ono zvalo djavolskim dokazivanjem

(PROBATIO DIABOLICA).

Stvari su olaksane sto je za dokaz svojine na nepokretnosti dovoljno podneti izvod iz zemljisnih

knjiga, odnosno tapiju.

A kad su u pitanju pokretnosti: tuzilac ako ispunjava uslove za odraj moze da se pozove na pravila o odrzaju i kad je stekao derivativnim putem ( to mu olakava poloaj jer onda ne mora dokazivati I da je predhodnik bio vlasnik), ili se poziva na pravila o sticanju od nevlasnika.

Tuzilac treba da dokaze da je postao vlasnik(stekao pravo svojine), a ne mora dokazivati da je

ostao vlasnik.

-Reividnikovati se mogu samo individualno odredjene stvari. ``to se ne da razlikovati, ono se ne moe kao svoje ni traiti``. -PASIVNO LEGITIMISAN(tuzeni) u sporu koji se ovom tuzbom pokrece je sadasnji drzalac

stvari (nije dovoljno dokazati da je tuzeni bio, vec da jeste drzalac). Dovoljno je dokazati da se

stvar nalazi kod tuenog. Onaj ko stvar drzi u tudje ime(npr. uvar, poslugoprimac) moze se od tuzbe zastititi tako sto ce imenovati to lice u ije ime dri stvar, a to je tzv imenovanje predhodnika.

-Protiv reivindikacione tuzbe tuzeni moze isticati PRIGOVORE koji po svojoj prirodi mogu biti

1.PEREMPTORNI (zahtev se potpuno i trajno onemogucuje):

1.da je (on tueni) stekao svojinu posle drzaoca(odrzajem, po pravilima od nevlasnika) 2.da je tuzilac u svoje ime prodao I predao tudju stvar ali je kasnije postao vlasnik te stvari.

3.prigovor da je tuzilac prodao I predao stvar iako tuzeni-kupac nije postao vlasnik (zato to nije izvren zemljino-knjini prenos, odnosno prenos tapije). 2.DILATORNI (koji samo odlaze dejstvo zahteva):

1.da tuzeni drzi stvar po nekom obligacionom odnosu izmedju njega I tuzioca(npr. kao

najmoprimac)

2.da stvar drzi kao imalac nekog stvarnog prava na tudjoj stvari (npr.plodouzivanje)

-Tuzeni koji je izgubio reivindikacioni spor je duzan da stvar preda tuziocu I u onom mestu gde se

stvar nalazi, vlasnik je duzan da po svoju stvar dodje i da je odnese.

-SAVESTAN DRALAC nije duzan da placa naknadu za koriscenje stvari, ne odgovara za pogorsanje ili propast stvari dok je bila kod njega, zadrzava odvojene/nepotrosene plodove I ne

duguje naknadu za vrednost ubranih plodova koje je potrosio, otudjio, unistio, I koje je propustio

da ubere.

NESAVESTAN DRALAC duzan je da preda vlasniku stvari sve plodove koji su se kod njega zatekli, i da nadoknadi vrednost plodova koje je potrosio, otudjio, unistio, i propustio da ubere. Bio

bi duzan da nadoknadi stetu nastalu pogorsanjem ili propascu stvari,osim ako bi ta steta nastala i

kada bi se stvar nalazila kod vlasnika.

-U pogledu prava draoca da od vlasnika kome vraa stvar zahteva naknadu trokova koje je imao oko stvari, Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima pravi razliku izmeu savesnog I nesavesnog draoca sjedne, I razliku izmeu nunih, korisnih I luksuznih trokova sdruge strane. 1.Nuzni troskovi su oni koji su neophodni za ocuvanje sustine stvari, I koje bi I sam vlasnik

preuzeo da je stvar bila kod njega.

2.Korisni troskovi su oni kojima se uvecava vrednost stvari.(npr.etano grejanje u stanu) 3.Luksuzni troskovi su oni koji su ucinjeni samo radi zadovoljstva I ulepsavanja.

-Savesni drzalac ima pravo na naknadu korisnih I nuznih troskova, ukoliko nisu pokriveni

koristima koje je imao od stvari.

Nesavesni dralac ima pravo na naknadu nuznih troskova, a pravo na naknadu korisnih troskova ima samo ako su oni korisni licno za vlasnika.

Savesni drzalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tuzba urucena, ali vlasnik moze

dokazivati da je tuzeni bio nesavestan I pre toga.

137. PUBLICIJANSKA TUZBA (ACTIO PUBLICIANA)

-ACTIO PUBLICIANA je tuzba za povracaj stvari koju podize bivsi uzukapioni drzalac protiv

sadasnjeg drzaoca.

Potice iz rimskog prava, gde ju je krajem republike uveo pretor Publicijus kao sredstvo za zastitu

drzaoca koji se nalazio in conditione usucapiendi I koji bi, kao takav, da nije lisen drzavine stvari

stekao svojinu.

-Cilj tuzbe je povracaj stvari, a razlika izmedju reivindikacione i publicijanske tuzbe je sto kod

revindikacione tuzbe tuzilac mora dokazati pravo svojine, a u sporu koji se pokrece publicjanskom

tuzbom, tuzilac se poziva na svoju drzavinu podobnu za redovan odrzaj, pri cemu mora dokazivati

zakonitost drzavine ali ne i savesnost, koja se pretpostavlja.

-Ako je od dve drzavine jedna podobna za REDOVAN ODRAJ(savesna i zakonita)a druga nije, spor dobija ona strana (tuzilac ili tuzeni) cija je drzavina podobna za redovan odrzaj.

Ako su obe podobne za redovan odrzaj, i obe se zasnivaju na teretnom ili dobrocinom poslu, spor

dobija tuzeni posto se stvar nalazi kod njega (u slucaju ravnog prava prvenstvo pripada drzaocu).

-Ako je jedna drzavina podobna za VANREDAN ODRAJ,a druga nije, pobedice ona stranka cija je drzavina podobna za vanredni odraj. Ako su obe drzavine podobne za vanredan odrzaj pobedice ona koja se zasniva na teretnom poslu,

a ako su I u ovom pogledu jednake, stvar ce se dosuditi tuzenome.

Ako su i tuzioceva i tuzenikova drzavina nesvesne pobedice ona koja se zasniva na teretnom poslu,

a ako se obe zasnivaju na teretnom ili obe na dobrocinom poslu, stvar ce se dosuditi tuzenome.

138. TUZBA ZBOG SMETANJA ODNOSNO UZNEMIRAVANJA (ACTIO NEGATORIA)

-Ovom tuzbom tuzeni trazi zastitu protiv uznemiravanja, koje se moze vrsiti na dva nacina:

1.preduzimanjem akata upotrebe tuzioceve stvari, I uopste akata uticaja na stvar kojima se ne

onemogucava, niti suzava upotreba stvari od strane vlasnika (npr:prosetas se kroz susedovo

dvoriste dok vlasnik spava)

2.preduzimanjem akata kojima se vlasnik onemogucava da svoju stvar upotrebljava u ranijem

obimu ili mu se upotreba otezava npr:na njivi je istovaren gradjevinski otpad usled cega ne moze

biti obradjena.

-Uznemiravanje moze biti isto faktiko (bez isticanja prava na preduzimanje postupka koje tuzilac smatra nedozvoljenim uznemiravanjem), a moze se vriti na osnovu neke tuzenikove pravne pretezije(tuzeni moze tvrditi da ima sluzbenost prolaza, a da tuzilac netacno ocenjuje

njegovo ponasanje kao nedozvoljeno smetanje).

Uznemiravanje treba da ima trajan karakter,a to znaci:

1.da je tuzenikovim ponasanjem zasnovano trajno stanje.

2.da se tuzenikovo ponasanje ponavlja.

3.da se moze ocekivati da ce se tuzenikovo ponasanje ponoviti.

Negatorna tuzba stiti vlasnika od necega sto traje, I moze se ponoviti, a ne od necega sto je bio pa

proslo.

-Tubom se trazi: povraaj u preanje stanje, obustava ponaanja kojim se vri uznemiravanje, ili zabrana daljeg uznemiravanja.

Uspostavu ranijeg stanja vrsi tuzeni o svom trosku, a ako ne postupi po presudi, sud ce ovlastiti

tuzioca da potrebne radnje izvrsi sam, ili uz pomoc treceg ali na trosak tuzenog. Ukoliko posle

usvajanja tuzbenog zahteva, tuzeni opet ponovi uznemiravanje, sud ce mu u izvrsnom postupku na

osnovu ve donete presude izreci kaznu, a ako se I posle toga uznemiravanje nastavi izrecice mu novu povecanu kaznu.

-Tuzilac nije duzan dokazivati da tuzeni nema pravo da preduzme radnje koje za njega znae uznemiravanje, vec je obrnuto tuzeni koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo

na preduzimanje radnje za koje tuzilac tvrdi da su smetnje.

139. POJAM DRAVNE SVOJINE

-DRAVNA SVOJINA je skup najsirih ovlascenja I ogranicenja drzave I nosilaca javne vlasti na javnim dobrima.

Tri su osnovna znacenja pojma drzavne svojine:

1.JAVNOPRAVNA SVOJINA-u javnopravnom smislu drzavna svojina postoji kada se drzava

pojavljuje kao nosilac imperijuma javne vlasti,