STRUKTURA RAUNARA1.MATINA PLOA ( Montherboard) je tampana ploa
sa mnogo elektronskih elemenata ( intergrisanih kola, otpornika,
kondenzatora,, tanzistora,....)
esto se ova ploa naziva i : osnovnom, ili glavnom, ili
sistemskom, ili logikom ploom .Njena uloga je da povee delove
raunara u jedinstven sistem koji funkcionie ( napaja ih strujom i
omoguava njihovu komunikaciju).
Od njenog kvaliteta zavisi i ukupan kvalitet raunara.
Strukturu matine ploe ine:
BIOS ( ulazno/ izlazni Basic ov sistem ) - ip: koji testira sve
delove raunara, svaki put kad se raunar ukljui.
On mikroprocesoru alje poetne instrukcije, arhivira i regulie
vreme i datum i ostala podeavanja sistema.
Podnoje ( postolje ) za mikroprocesor.
Slotovi : - prikljuci za za druge tampane ploe ( zvunu, grafiku,
TV, mrenu ,...karticu, modem, RAM memoriju i slino). Konektori : -
prikljuci razliitih oblika koji slue za napajanje hard diska, flopi
diska, CD/DVD-a, tampaa, skenera i drugih perifernih ureaja.
Portovi :- prikljuci za: mi, tastaturu, kameru, .... Razlikujemo
tri vrste portova : serijske, paralelne, USB
Magistrale: - elektronski vodovi kojima se signali kreu izmeu
pojedinih elemenata matine ploe.( U novije vreme proizvode se i
matine ploe koje u sebi ve imaju ugraenu zvunu, grafiku, mrenu
karticu, i modem- integrisane ali su se one pokazale kao manje
kvalitetne od neintegrisanih)
2. MIKROPROCESOR je najvaniji ip u raunaru i on upravlja radom
raunara.esto se krae popularno naziva CPU kao skraenica od (
Central Proccesising Unit).
Poetne instrukcije za rad on dobija od BIOS-a, a potom od
pokrenutog operativnog sistema ili drugih programa.
Sve poslove koje on obavlja delimo u tri grupe:
Aritmetiko- logike operacije ( sabiranje, oduzimanje,
mnoenje,deljenje, poreenje,...)
Prenos podataka sa jedne na drugu memorijsku lokaciju
Prati instrukcije i donosi odluke o njihovom izvrenju
Glavne k-ke mikroprocesora su:
Broj MIPS-ova
Brzina radnog takta
MIPS-je merna jedinica koja pokazuje koliko miliona instrukcija
mikrroprocesor moe da izvri u jednoj sekundi ( a njen naziv je
nastao kao skraenica od Millions Instructions per Second ).Brzina
radnog takta je brzina rada samog procesora i daje se u hercima Hz,
a za novije raunare u GHz.
Savremeni mikroprocesori mogu da obrade i preko 2 milijarde
bajtova u sekundi, i to na brzinama veim od 3GHz.
( Prvi mikroprocesor za kune PC raunare pojavio se 1974. Godine
pod imenom Intel 8080 i on je imao 6000 tranzistora, 0,64 MIPS-ova
i brzinu radnog takta od 2MHz.
Mikroprocesor Pentium 4 pojavio se 2000. Godine, i imao je 42
miliona tranzistora i radni takt 1,5 GHz, to znai da je bio oko
7500 puta bri od procesora I 8080.Danas su najpopularniji procesori
Intel Core 2 Quad, sa brzinama 3GHz i veim -3,2GHz,... )3.MEMORIJA
Memorija se sastoji iz malih jedinica-delova koje se zovu
elije.
U ove elije se upisuje , ili iz njih ita podatak.
Podatak moe da ima dve vrednosti 0 ili 1 .Osnovna jedinica
memorije je bit binary digit.
Vee jedinice su bajt ( B), kilobajt ( KB), megabajt (MB),
Gigabajt (GB), tera bajt(TB),....1 B = 8 bita
1 KB = 1024 B
1 MB = 1024 KB
1 GB = 1024 MB
1 TB = 1024 GB
Razllikujemo dve vrste memorije:
1. Memorije koje uvaju podatke samo privremeno i to dok je
raunar ukljuen u struju kao naprimer: Operativna memorija (RAM), ke
, i registri . 2. Memorije koje uvaju podatke trajno ( i po
iskljuenju struje ) kao naprimer:
Hard disk, flopi disk, CD/DVD diskovi, ROM, BIOS, fle memorija,
memorijske kartice,...Ke je superbza memorija. Ona ubrzava rad
raunara tako to uva podatke koje mikroprocesor esto koristi (da ih
ne bi svaki put uzimao iz operativne memorije ), nalazi se uglavnom
odmah pored mikroprocesora, a jednim delom i u samom
mikroprocesoru.Registri su memorijske elije ugraene u mikroprocesor
i one privremeno uvaju podatke koji se obrauju, a koje koristi
aritmetiko logika jedinica.
Fle memorija je neka vrsta hard diska koji je mnogo manji i tii
u radu i lako se prenosi. Ova memorija je skuplja od Hard diska i
nema pokretne delove, pa je pristup podacima veoma brz. Uglavnom se
korist i za USB memorijkse tapie.4.INTERFEJSTermin Interface ranije
je ranije oznaavao povrinu koja formira granice ( naprimer izmeu
dve regije), a 60-tih godina prolog veka poinje da se koristi u
raunarstvu za oznaavanje take uzajamnog dejstva izmeu raunara i
nekog ureaja naprimer tampaa.Treba razlikovati :
1. Hardverski interfejs (elektronski sklop koji povezuje raunar
sa perifernim ureajem)
2. Korisniki interfejs ( koji predstavlja programe za
komunikaciju, kontrolu i upravljanje ureajem)
Obino se radi o vizelnom rasporedu kontrola na monitoru.
Te kontrole su najee: Grafike ( prozori, ikone, tasteri,...)
Tekstualne
Zvune ( glasovne)
5.MODEM Modem je jedna vrsta interfejs ureaja.
To je elektronski ureaj koji raunar povezuje na Inter net.
Glavna karakteristika modema je brzina prenosa podataka i onma
se obino izraava u kiolobitima po sekundi-Kb/s.
Zavisno od mesta postavljanja dele se na:
Interne modeme ( unutar raunara)
Eksterne modeme ( van raunara)
Prema nainu povezivanja i prenosa signala razlikujemo:
Dial Up,
ADSL,
Kablovske , i
Beine modeme
Dial Up modem se sa matinom ploom spaja preko slota, ili je ve
ugraen u matinu plou ( ako je ploa integrisana).Ovaj modem vezu sa
Internetom ostvaruje preko mree fiksne telefonije. Telefonski kabl
se na modem preko konektora na zadnjoj strani kuita.
On modulira signale kada ih alje i demodulira kada ih prima. (
Otuda i naziv modem ). Modulacija u ovom sluaju je pretvaranje
digitalnog signala u analogni ( zvuni ) koji se moe prenositi preko
telefonske linije.
Demodulacija je obrnuti proces analogni signal se vraa u
digitalni oblik da bi raunar mogao da ga koristi.
Standardna brzina prenosa signala ovim modemima je 56 Kb/s, i
oni su trenutno najsporiji modemi.
ADSL modem se spaja sa raunarom preko mrenog kabla na mrenu
karticu.
Takav modem ima vie izlaza pa je na njega mogue povezati vie
raunara ( obino 4 ).
Vezu sa Internetom ostvaruje preko fiksne telefonije, kao i
DialUp , ali se na telefonski kabl prikljuuje preko splitera.To je
mali ureaj sa dva izlaza koji telefonsku liniju deli na analognu (
za glas) , i digitalnu ( za Internet), pa nam je telefonska linija
slobodna za razgovor ak i kada smo na Internetu, ( to nije sluaj sa
Dial Up vezom).
Ovi modemi obino rade sa brzinama prenosa signala 1024/128 Kb/s
( pri emu prvi broj oznaava brzinu preuzimanja podatakasa
Interneta, a drugi brzinu slanja podataka naInternet)- zbog ove
velike razlike u ovim brzinama ovaj modem je i dobio imeADSL (
Asymmetrical digital Subscriber Line- to u prevodu znai asimetrina
digitalna preplatnika linija).
KABLOVSKI modem se spaja sa raunarom preko USB ulaza, ili preko
mrenog kabla.Vezu sa Internetom ostvaruje preko kablovske
televizije.
Ovi modemi koriste razliite- druge frekvencije od TV kanala, pa
nema preklapanja ovih signala pa ni smetnji, i zato je prenos
signala kvalitetan.
Nedostatak ovakvog prenosa je usporavanje veze ako ako se
istovremeno na mreu prikljui puno korisnika.
Brzina prenosa je slina kao kod ADSL modema- standardne brzine
su 512/64 Kb/s ili 1024/128 Kb/s.
BEINI MODEMI
se sa raunarom spajaju preko:
- slotova na matinoj ploi, ili
-preko USB ulaza
Postoje tri osnovne vrste ovih modema:1. kartice sa antenom
2. PC kartice
3. USB modemi
Kartice sa antenom postavljaju se u unutranjost raunara na
matinu plou. One pretvaraju digitalne signale u radio signale.
Kvalitet prenosa se smanjuje ako se povea razdaljina, ili ako
signali prolaze kropz puno zidova i prepreka. Najbolji kvalitet
signala postie se sa razdaljinama do 100m .Signali pristupaju ADSL
modemu, ili nekom drugom pristupnom ureaju-udaljenom serveru.PC
kartice rade na istom principu kao kartice sa antenom, ali one
nemaju klasinu antenu. Najee se koriste kod laptopova, a veina njih
se u novije vreme izrauje sa ugraenom beinom karticom, pa je za
pristup Internetu potrebno samo pronai pristupno mesto - hot
spot.
USB modemi za prenos signala koriste mreu mobilne
telefonije.
Vrlo su praktini jer se Internetu moe pristupiti sa bilo kog
mesta koje je pokriveno mobilnom mreom, ali Su Usluge mobilnih
operatera kod nas jo uvek veoma skupe.
Brzine prenosa navedenih beinih modema kreu se od 11 Mb/s do 150
Mb/s, to je znatno bre i od kablovskog i od ADSL prenosa.
