Visoka poslovna kola strukovnih studija u leskovcu

Socijalna psihologijaSEMINARSKI RAD

TEMA: IZVORI NESPORAZUMA U KOMUNIKACIJI

Predmetni profesor:Studentkinja:

Mr Ljiljana ZdravkoviMarija Sibinovi

Broj indeksa: 11694

Leskovac, april 2012.

Sadraj

1. Uvod

...........................................................................................................................22. Proces komunikacije...................................................................................................33. Odlike komunikacije...................................................................................................44. Modeli komuniciranja................................................................................................45. Problemi u komunikaciji..............................................................................................46. Smetnje u komunikaciji ...............................................................................................57. Otklanjanje smetnji u komunikaciji.............................................................................68. Duple poruke u komunikaciji..................................................................................79. Verbalne smetnje u komunikaciji .................................................................................8

9.1. Dvosmislenosti...........................................................................................8

9. 2. Govorne mane............................................................................................8

9. 3. Potapalice.................................................................................................9

9. 4. Zbunujui izrazi.........................................................................................9

9. 5. Emotivne rei...........................................................................................1010. Uspena komunikacija............................................................................................1011. Zakljuak.................................................................................................................12

12. Literatura...............................................................................................................131. Uvod

Komunikacija (lat. communicatio) predstavlja in prenoenja informacije od pojave do pojave, osobe do osobe i od mesta do mesta. Komunikacija je vana aktivnost koju ak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku naeg svakodnevnog ivota.

Termin komunikacija potie iz lat. jezika od glagola communicare i znai uiniti zajednikim, saoptiti, dok imenica communicatio sadri znaenja zajednica, optenja. Osnovna etimoloka odreenja ovih pojmova nije nita drugo do uspostavljanje zajednice, tj. drutvenosti. U tom smislu moe se rei da je komunikacija prelaz od individualnog ka kolektivnom.Iako ima dugu istoriju, praktino od postanka sveta, savremena komunikacija se ostvaruje na tri osnovna naina:

govornim metodama koje koriste ivu re;

u pisanoj formi, koja koristi znakove i simbole, kao to su na primer slova alfabeta (to predstavlja grafike komunikacije);

vizuelnim efektima, gde se takone koriste znakovi i simboli, koji su osmiljeni kao pridruivanje jedne ili vie rei posmatranom objektu.

Poruke koje se alju putem komuniciranja, mogu imati razliite namene u zavisnosti od potreba individue ili organizacije, koja komunicira. Ove poruke se koriste da informiu, upitaju, stimuliu, podstaknu, nagovore, utiu, prue znanje ili da zabave. Stoga nain na koji se ostvaruje komunikacija kreiranje i slanje poruke, najee zavisi od nekoliko glavnih inilaca:

Situacije

Prirode (sadraja) poruke

Broja ljudi kojima je poruka namenjena, to je posebno znaajno

Komuniciranje postoji u svim fazama procesa menadmenta, ali najvei znaaj ima za voenje. Jer, voenje se realizuje u grupama, u vezi sa grupama i izmenu grupa. Naime, komuniciranjem se postie ujedinjavanje organizovanih aktivnosti, pri emu je informacija njen osnovni element. Zato se kae da komuniciranje predstavlja prenos informacija od poiljaoca ka primaocu, uz uslov da primalac razume informaciju.

2. Proces komunikacije

Proces komuniciranja je veoma sloen proces koji sadri veliki broj podprocesa, faza i pojedinanih aktivnosti. Ovaj proces ukljuuje, zakone, odreene elemente i uesnike, i moe se odvijati na razliite naine i uz pomo razliitih tehnika i metoda.

Generalno gledano, proces komuniciranja se sastoji od vie podprocesa ili faza. To su sledee faze:

Slanje poruke Filtriranje poruke Primanje poruke Tumaenje i razumevanje poruke.a se sastoji od etiri osnovna elementa:

Komunikator

Poruka

Medij

Primalac

Komunikator je osoba koja pokree proces komuniciranja i saoptava poruke. Od naina na koji saoptava i prenosi poruke zavisi valjanost i znaaj poruke. Takoe od naina prenoenja poruke zavisi da li e uspeti da sluaoce ubedi u sadraj i znaaj poruke i u krajnjem sluaju da ih na taj nain kontrolie. Poruka kao elemenat procesa komuniciranja, moe se sastojati od misli, oseaja ili ideja. Poruka mora biti svedena na kod ili ifru. Kod treba da bude napravljen tako da bude razumljiv i poiljaocu i primaocu poruke. Medij predstavlja sredstvo ili metod kojim se prenose poruke. Nain prenoenja poruke ima znaajan uticaj na poruku i na krajnji efekat poruke. Jasna i saeta govorna poruka izneta na nekom sastanku imae daleko vei efekat od poruke pisane nejasnim stilom. Primalac poruke je osoba koja uestvuje u procesu komunikacije tako to prima poruku. Proces komuniciranja se moe ostvariti tek kad primalac prihvati poruku i rastumai njeno znaenje.

Drugi izvori, pak smatraju da se komunikacija sastoji iz najmanje tri elementa:

Izvor informacije koji odailje poruku (osoba koja govori)

Prenosni vod ili kanal komunikacije je kanal kojima se poruka prenosi ( to je vazduh kroz koji zvuk prolazi)

Odredite primalac poruke (osoba koja slua).

Pritom nesporazum moe biti posljedica greke u komunikaciji koja moe nastati kod bilo kojeg od ova tri elementa u komunikaciji. Ili se izvor informacije moe loe izraziti, drugaijom terminologijom ili drugaiji renikom, ili drugaijom intonacijom nego slualac oekuje. No isto tako sluatelj moe biti orijentisan negativno ili sa negativnim stavom prema govorniku, pa ni ne uje ono to se govori, ili ne obraa panju, ili je samo uo dio reenice, a ostalo protumaio, ili je zanemario intonaciju glasa pa nije shvatio to je zapravo govornik elio rei. A greka moe biti i u prenosnom kanalu moe biti u okolini govornika buka, od koje se dobro ne uje; ako se razgovor odvija telefonom, greka moe nastati i u telefonskom aparatu3. Odlike komunikacije

Neki autori smatraju da komunikaciju karakterie 6 odlika

1. komunikacija je sveobuhvatna, predstavlja centralni fenomen kulture

2. ona je neprekidna, nikad ne prestaje i ne moe joj se odrediti ni poetak ni kraj

3. zasnovana je na razmeni znaenja

4. sadri oekivane konvencionalne elemente

5. javlja se u vie nivoa (izmeu 2 osobe, izmeu osobe i grupe, izmeu 2 ili vie grupa, itd...)

6. odvija se i meu jednakima i meu nejednakima (u pogledu pola, dobi, obrazovanja, socijalnog statusa, itd...)

4. Modeli komuniciranja

Postoje dva osnovna modela procesa komuniciranja: prosti i sloeni model. Prosti model ukljuuje vezu jedan na jedan, odnosno poiljalac i primalac, dok kompleksan model ukljuuje odrenene interpretatorske poruke.

Slika 1. Prosti model komuniciranja

5. Problemi u komunikacijiOsnovni problem svakog sistema komunikacije odnosi se na pitanje njegove efikasnosti, na pitanje u kojoj meri je neka poruka ispravno shvaena. Do nerazumevanja obino dolazi poto poruka obino nije dobro preneta, usled previe informacija, nerazumevanja poruke, pogrenog tumaenja poruke, nepoznavanja sagovornika, dezinformacije, zatakavanja....Najei problemi su:

Prvo, ograniena sposobnost prijema rei one osobe kojoj je komunikacija namenjena. Informacija moe biti dobro formulisana i moe biti adekvatna sadraju o kome izvetava, a ako primalac informacije nije u stanju da je prihvati, komunikacija nije uspela.

Drugo, ometanje panje pri prijemu informacije. Razni faktori ometaju prijem informacije, kao to su: fizikalne smetnje, smetnje izazvane visokom temperaturom vazduha, vlanosti, buka, pa neke unutranje smetnje, kao to su umor, pospanost, delovanje alkohola.

Tree, neformulisane ili nedovoljno jasno formulisane postavke, koje treba znati da bi se saoptenje razumelo. Komunikatori esto koriste rei i pojmove koji nisu opte poznati, i to je jo vanije ne proveravaju prethodno da li ih sluaoci poznaju. Zbog toga dolazi do neuspene komunikacije, ak i u sluaju podjednako obrazovanih i strunih sagovornika.

etvrto, razliitost naina opaanja i miljenja. Ako se nain miljenja i ocenjivanja potpuno razlikuje, komunikatori e na razliite naine prihvatiti i interpretirati iste podatke.

Peto, uticaj nesvesnih i delimino svesnih mehanizama. To se posebno odnosi na predrasude o odreenoj osobi ili kategoriji osoba, to utie da se odreenim stavovima pridaje drugaiji smisao od onog koji bi dala osoba bez predrasuda.

esto, konfuzno i neadekvatno prezentovanje saoptenja. Loe, nejasno i pogreno argumentovano izlaganje esto i lako moe biti neshvaeno, ili moe biti pogreno shvaeno. Moe se dogoditi da se ispravna zamisao ne razume, da se ne prihvati, jer su bili izneti pogreni argumenti i korieni neadekvatni pojmovi, jer su umesto bitnih bili naglaeni nebitni momenti, ili su nedostajale rei i izrazi da se neto prikae.

Sedmo, nepostojanje komunikacionog kanala. Kada se daje jedna, i to jednostrana, informacija ili interpretacija nekog dogaaja, pri emu nisu navedene druge informacije ili drugaije interpretacije, takoe relevantne za pitanja o kojima se raspravlja, niti je pruena mogunost da se trae objanjenja i obrazloenja, dolazi do nesporazuma u komunikaciji.

6. Smetnje u komunikaciji

Meutim, trebalo bi naglasiti da u procesu komuniciranja bitnu ulogu imaju ne samo poiljalac, poruka i primalac, ve i mogue smetnje u komunikaciji, kao i povratna veza izmenu poiljaoca i primaoca.

Pritom, kodiranje (ureeni spisak aktivnosti za reavanje problema) dosledno izraava sutinu polazne misli, dok je dekodiranje (prevonenje poruke iz originalnog izraajnog oblika u originalni, tj. svoj izraajni oblik) prava (kvalitetna) osnova za akciju.

to se tie smetnji u komunikaciji, one mogu da nastanu iz razliitih razloga. Najee nastaju zbog:

rei (ista re moe imati razliito znaenje),

ljudi (razlikuju se u pogledu porekla, pola, starosti, rase, obrazovanja i dr., zbog ega se moe desiti da, na primer, primalac uje ono to poiljalac nije hteo da kae),

strukture organizacije (ako odnosi u njoj nisu jasno definisani u pogledu nadrenenosti i podrenenosti). Smetnje, pa ak i prekidi u komuniciranju mogu nastati iz drugih razloga, kao to su:

nedostatka planiranja (ljudi esto govore i piu bez prethodnog promiljanja, planiranja i definisanja svrhe poruke),

nerazjanjene pretpostavke uspostavljanja komunikacije izmenu poiljaoca i primaoca poruke, zbog ega za oba uesnika u komuniciranju moe nastati teta,

gubitka informacija pri prenosu ili njihovo loe memorisanje,

nepaljivog sluanja i preuranjenog zakljuivanja,

nepoverenja i straha, kao potvrda da izmenu uesnika u komuniciranju ne postoji klima poverenja, nedovoljno vremena za prilagonavanje promenama,

postojanja razlika u statusu ili moi izmenu poiljaoca i primaoca poruka,

preoptereenosti informacijama, koje moe dovesti do zanemarivanja, filtriranja ili izbegavanja nekih informacija.

Ovako veliki broj moguih smetnji u komuniciranju moe dovesti u pitanje ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Postoje dve grupe smetnji.

1) Subjektivne smetnje su one smetnje koje proizvodi ovek. One nastaju usled namernog ili nenamernog iskrivljavanja informacije zbog neznanja, prikrivanja stvarnog stanja, tete, dovonenja u zabludu. Jedan od estih uzroka je i pogreno prenoenje informacije, razni nesporazumi i nepreciznosti.

2) Objektivne smetnje nastaju bez uticaja oveka, zbog greaka na sredstvima za prenos, problema u organizacionoj strukturi i sl. Otklanjanje smetnji vri se potpunim prijemom povratnog signala, poveanjem preciznosti u svim elementima komunikacije, kao i brzim uoavanjem smetnji i otklanjanjem i proverom metoda i sredstava prenosa koji se koriste u okviru projekta.

7. Otklanjanje smetnji u komunikaciji

Otklanjanjem smetnji u komuniciranju doprinee se da ponaanje kadrova bude dovedeno u sklad sa organizacionim i ciljevima projekta. Odnosno, time e se doprineti bezbednijem funkcionisanju sistema spojenih sudova, koji su povezani na sledei nain: 1) organizacioni ciljevi 2) ciljevi komunikacione mree 3) komunikacijske politike 4) komunikacijske aktivnosti 5) ponaanje povezano s ciljevima. Meutim, da bi se smanjile mogunosti za nastajanje smetnji, neophodno je vriti reviziju komuniciranja. Predmet revizije bi trebalo da bude ukupan sistem komuniciranja, pri emu bi posebnu panju trebalo posvetiti komunikacionoj politici, mrei i aktivnostima.

8. Duple poruke u komunikaciji

ta su duple poruke? kako ih prepoznajemo i koje su njihove osnovne karakteristike?

1. Potrebno je da je osoba ukljuena u neki intenzivan odnos, odnos u okviru kog smatra da je veoma vano da tano odredi koja joj je vrsta poruke upuena, da bi mogla reagovati na adekvatan nain

2. Osim toga, osoba je uhvaena u situaciju u kojoj druga osoba u odnosu alje poruku na dva nivoa, pri emu jedan porie drugi

3. Osoba nije u stanju da raspravlja o poslatim porukama da bi ispravila svoje odreivanje toga na koji nivo poruke da odgovori, tj: ne moe da da metakomunikativnu izjavu.

Ovaj nain komuniciranja nije nuno kontradiktoran, ve odgovara unutranjoj logici sistema u kojem se javlja. Danas je poznato da porodicu (bila ona sainjena od para ili roditeljskog subsistema s decom) posmatramo kao sistem. Svaka porodica, ondnosno sistem, ima svoja pravila. Ponekada su ta pravila patoloka, ali do te mere dobro uigrana (moemo rei i kruta) da odravaju stabilnost porodice kao sistema. To je cena koju sistem plaa da bi zadrao stabilnost pod oigledno kontradiktornim pravilima.

Meutim, dokazano je da duple poruke mogu voditi i stvaranju novih vidova ponaanja, te veoj prilagodljivosti i kreativnosti. Ako nam neko esto alje duple poruke, a mi smo dovoljno integrisani i motivisani da pratimo njihov tok i da se ne uzrujavamo previe oko nedoslednosti pravila i poruka koje neko alje, moemo poveati nau prilagodljivost i poeti bre da razumevamo promenljivost sveta, kome je neophodno da se prilagodimo.

Konfuzija pravila moe dovesti do ispoljavanja novih vidova odgovora i ponaanja s ciljem da se adaptiramo na novonastale situacije! Budui da ivimo u stalno promenljivom svetu, koji zahteva da brzo reagujemo i menjamo se u skladu s njegovim promenama, odrasli ljudi koji su u stanju da toleriu i razumeju duple poruke, imaju dosta izgleda da se dobro snau u poslovnom svetu i postave stabilne temelje svojoj karijeri i profesionalnom razvoju.9. Verbalne smetnje u komunikaciji

Iako govorimo istim jezikom, na govor esto ne razume druga strana.

Na sreu, govor prate i gestovi kao i kontekst izlaganja, tako da se sklapa celina koja moe pomoi uklanjanju prepreka u komunikaciji. Verbalne prepreke u pedagokoj komunikaciji su brojne. Ovdje e biti razmotrene samo one koje se najlake kompenzuju gestovnim ili neverbalnim govorom, a to su:

dvosmislenosti,

govorne mane,

potapalice,

zbunjujui izrazi i

emotivne rei. 9.1. Dvosmislenosti

Dvosmislenosti prate rei i izraze koji se isto piu ali imaju razliita znaenja s obzirom na izgovor ili kontekst. Takve rei su: kosa (frizura), kosa (linija), Kosa (ensko ime) ili rosa (jutarnja vlaga) i Rosa (ensko ime). Takav izraz je, na primjer: to je demagaogija. Demagogija potie od grkih rei demos = narod i ago-agein = voditi.

Meutim, od Napoleonovog vremena na ovamo pojmu demagogija se pridaje negativno znaenje, tako da izraz "to je demagogija", znai da se radi o lanoj prii, o deklarativnosti. Osim toga, dvosmislenosti nalazimo u vidu implicitnih znaenja koja prate tekst. Takav sluaj je sa Saint - Eksuperijevim romanom "Mali princ", koji je pisan tako da ga djeca itaju na svoj nain a odrasli na svoj. Implicitno znaenje koje e shvatiti odrasli za djecu je uglavnom nedostupno. U pedagokoj komunikaciji esto vredi isto. Nastavnik se deci obraa na nivou koji on razume i ne shvata zato ga deca ne razumu. Problem se komplikuje ako u razredu jedan ili nekoliko uenika ipak shvati nastavnika. U tom sluaju nastavnik smatra da njegovo izlaganje nije optereeno dvosmislenostima. 9. 2. Govorne maneGovorne mane su asto sastavni dio pedagoke komunikacije, bilo da potiu od nastavnika ili uenika. Najee govorne mane su: zamuckivanje, tepanje, ukanje, vrskanje, nepravilna dikcija, preglasan govor, pretih govor i slino. Najlake se registruju govorne mane koje su najizraenije, kao to su zamuckivanje, tepanje i vrskanje. Nepravilna dikcija, preglasan i pretih govor tee se registruju jer primalac poruke najee ne daje oigledne znake da postoji problem u komunikaciji a izlaga ih tee registruje jer ih je manje svjestan. U nastavnikom pozivu govorne mane su retka pojava zato to se ve pri selekciji kandidata za upis na nastavnike fakultete o tome vodi rauna. Ako ipak postoje, potrebno je raditi na vebama za njihovo uklanjanje ili preduzeti adekvatnu medicinsku intervenciju kada se radi o fiziolokoj osnovi ili uzroku mane. Kod dece se neke govorne mane mogu vrlo efikasno reiti lekarskom intervencijom, kada se radi o priraslom jeziku ili nekom slinom uroku. Govorne mane kao to je zamuckivanje ili preglasan govor moemo otklanjati adekvatnim vebama. U svakom sluaju, govorne mane oteavaju pedagoku komunikaciju, ali ako ih ne moemo otkloniti, moemo pojaati nivo tolerancije prema njima u grupi. 9. 3. Potapalice

Potapalice su rei, izrazi, nejasni glasovi ili slogovi koji frekventno prate izlaganje tako to ih izlaga ubacuje na mjestima gde kontekstualno ne pripadaju. Takve rei su ovaj, inae, znai i tako dalje, a izrazi su prema tome, u tom sluaju i slino. Neutralni slogovi i glasovi su najee samoglasnici ili nejasno mumlanje, kao to je mmm, nnn, hmm i slino. Jedan primer konkretno ilustruje koliko frekventna moe biti upotreba potapalica u izlaganju. Jedna studentkinja prve godine nastavnikog smera referatski je izlagala temu ostalim studentima u auli. Kada je zavrila, usledila je analiza njenog izlaganja kao sastavni deo obuke za predavaki nastavniki poziv. Jedna koleginica joj je u kritici rekla da je za dvadeset minuta preko 200 puta upotrebila potapalicu znai. To je frekvencija 10 po minutu. Izlagaica je iznenaeno rekla da ne moe verovati da je tako frekventno koristila tu potapalicu, ali su ostali studenti potvrdili da je to tako. U iduem izlaganju ona je potpuno uklonila tu pottapalicu i nije koristila bilo koju drugu. Slino je sa upotrebom neutralnih glasova ili slogova izmeu rei i reenica. Osobe esto nisu svesne da koriste neki samoglasnik ili da izvode neko nejasno mumlanje u svome govoru. Kada bismo na radiju ili televiziji snimali dnevnu frekvenciju ovih potapalica, dobili bismo vrlo udnu zbirku mumlanja, blejanja, mrmljanja i drugih nepotrebnih distraktora u izlaganju. Osobe ih najee nisu svjesne, a vrlo je lako na njih ukazati. 9. 4. Zbunujui izrazi

Zbunjujui izrazi se javljaju kao nepreciznosti govora a ove nepreciznosti se javljaju iz vie razloga: a) krivog izgovora i krivog naglaavanja, b) argonskog govora, c) neprimjerene metafore. Krivi izgovor moe nastati zanemarivanjem interpunkcije. Poznat je sluaj sa naredbom: Osloboditi, ne ubiti! i Osloboditi ne, ubiti! Premetena zapeta moe odluiti o ivotu i smrti. argonski govor esto prati adolescentske nekolske grupe. Takav primer je atro govor sa premetnutim slogovima: ido mova znai doi ovamo, bajpro mercefa znai probaj farmerice i slino. Adolescentske grupe esto koriste ovaj govor kako bi pojaale grupni identitet i pripadnost grupi. Takav sluaj je i sa preteranom metaforom. Adolescenti rado koriste metafore kao pojmove i izraze sa drugim znaenjem. Na primjer, lekar je igla a policajac uniforma, profesor je buba (od glagola bubati to znai uiti napamet, bez razumevanja) a ispit je ispiranje mozga, koka-kola je kako-lako i slino. Poeljno bi bilo u nastavu ponekad uneti ove izraze jer bi to dalo osobenost nastavi, oslabilo pripadnost uenika asocijalnoj adolescentskoj grupi i pojaalo pripadnost kolskom kolektivu. Naravno, i ovdje kao i u drugim stvarima treba imati meru. Zamislimo nastavu u kojoj bi prevladali zbunjujui izrazi! 9. 5. Emotivne rei

Emotivne rei kod slualaca ili primaoca poruke izazivaju prejake emocije, bilo pozitivne ili negativne, prijatne ili neprijatne. Neke rei se izgovaraju ciljano kako bi izazvale odreene emocije kod primalaca poruke. Na primer, voa tima se obraa svojim lanovima i kae: ta da radimo, kako da doekamo one kretene? mislei pod izrazom "kreteni" na lanove gostujueg tima. Ovaj izraz moe pojaati borilaki napon kod lanova domaeg tima, ali moe izazvati agresiju ili negativne emocije prema rivalskoj ekipi. Ponekad se emotivne rei koriste kao odbrana, kao grupna identifikacija pri odbrani lanova od pretee opasnosti izvana. Uenici pred ispite ponekad smiljaju taktiku kako nadmudriti profesora terminatora, ili kako izbei ispit ili testiranje, podgravajui emotivnim reima kolektivni otpor. Tada pljute emotivne rei, kao to su: davljenje, maltretiranje, tuenje, kloniranje i slino. 10. Uspena komunikacija

Kako bi komunikacija bila uspena i kako bi se izbegli problemi i nesporazumi u komunikaciji, treba potovati odreena pravila koja se odnose na znaenja, a to su:

treba da bude jasna funkcija korienja simbola,

treba da se koriste simboli sa preciznim znaenjem,

svaki simbol treba da zadri u toku komunikacije svoje znaenje,

termini koji se koriste moraju biti precizno definisani,

interpretacija pojedinih izraza i delova teksta mora imati u vidu celinu teksta,

naenja rei moraju ostati neizmenjena,

znakovi moraju imati ista znaenja,

treba traiti saglasnost u sluajevima razliitih sistema miljenja,

u komunikaciji treba biti kooperativan, teiti tanom tumaenju stava sagovornika i ne zasnivati vlastitu argumentaciju na pojedinim neuspelim formulacijama sagovornika.Dakle, tokom svakodnevne komunikacije e neminovno doi do nesporazuma. Veoma efikasan nain za zaobilaenje nesporazuma je da zamolimo sagovornika da nam pojasni ono to nismo uspeli da razumemo iz njegovog izlaganja. Vrlo jednostavno, zar ne? Pa u emu je onda problem zato se te reenice ne koriste? Jedan od razloga je svakako to nitko ne voli priznati da neto nije dobro razumeo ak i kada doe do nesporazuma u komunikaciji, jako rijetko imamo stav da je tu negde moja greka, uglavnom se kae da on ili ona nije neto dobro objasnila. Ali vano je imati na umu da je komunikacija proces koji se sastoji od dve osobe govornika i sluatelja. I koliko god je esta situacija da govornik neto dobro ne kae, toliko je esta situacija da sluatelj dobro ne uje. Jer u komunikaciji postoji jedan paradoks ono to je reeno i ono to se uje nisu uvek iste stvari.

Prva stvar koju treba uvijek imati na umu tijekom komunikacije sa bilo kime (ali i inae u ivotu) je PODRAZUMEVANJE JE PUT U NERAZUMIJEVANJE. Podrazumijevati neto moemo samo kod osoba koje dobro poznajemo, ali ak i tada smo se osvedoili da esto krivo neto protumaimo i podrazumijevamo. Ako podrazumevamo da je govornik neto mislio, na najboljem smo putu da uemo u nesporazum u komunikaciji.U komunikaciji bezbroj je mogunosti greaka koje mogu nastati, a vrlo je jednostavan nain kako ih se sve moe eliminisati jednostavnim pitanjem ili reenicom koja glasi npr: Ako sam te dobro razumela, ti misli ili Moe li, molim te ponoviti, nisam te dobro shvatila?11. Zakljuak

Kvalitetna komunikacija je neophodna za uspeh u svakom segmentu drutvenog ivota i osnova je svih menuljudskih odnosa. Komunikacijom svaki pojedinac utie na svog sagovornika. Od komunikacije zavisi formiranje povoljnih ili nepovoljnih utisaka o osobi sa kojom komuniciramo. Nedostatak komunikacionih vetina je esto uzrok brojnih nesporazuma izmenu razliitih subjekata, jer se komunikacija esto svodi na nivo razmene pitanja i odgovora. Komunikacija je esto jednostrana, autoritarna, povrna, ali je prati i niz drugih negativnih konotacija. Komunikacija nije talenat, ona se ne naslenuje, ve se ui, veba i unaprenuje.

Podrazumijeva se da svi znamo da komuniciramo. A to nije istina. Sama injenica da znamo govoriti, naalost, ne podrazumeva injenicu da znamo da komuniciramo. A vrlo esto se brkaju ta dva pojma. Komuniciranje je vetina koja se mora uiti naalost u kolama ne postoji predmet komunikacije (moda na nekim fakultetima, ali to je ve druga stvar), a gledajui dananje naine komuniciranja izmeu ljudi (i odraslih i dece) svima je jasno da se neto po ovom pitanju mora napraviti. Nikada nije kasno nauiti par zakonitosti komunikacije, ali kao i svaku drugu vetinu, komunikaciju treba vebati. Ponekad je proces uenja pravilnog razgovaranja vrlo teak i mukotrpan, ali se isplati.

U komunikaciji bezbroj je mogunosti greaka koje mogu nastati Zato je najjednostavnije pitati. Ako u komunikaciji sa bilo kime sa detetom, roditeljima, prijateljima, braom i sestrama, ljudima u koli ili na poslu, neto nije jasno treba traiti objanjenje ili dodatno pojanjenje jednostavnim reenicama kao to su Moe mi ovo malo bolje objasniti?, Mislim da nisam dobro shvatila. ili jednostavno proveriti da li je ono to je reeno dobro shvaeno Ako sam dobro razumela, misli da. Na taj nain e veliki deo nesporazuma u komunikaciji jednostavno nestati.

12. Literatura1. Bukvi Blagoje: diplomski rad: Upravljanje komunikacijama u projektu, Beograd 2009.2. Suzi, N.: Pedagogija za XXI vijek, Banja Luka: TT-Centar, 2005.3. http://www.virovitica.info/vijesti/1772/komunikacija-1/4. zakon.pravos.hr/~alauc/rad5.htmPAGE