Skripta OSNORG

7/24/2019 Skripta OSNORG

1/22

Osnovi organizacije(Nova knjiga, 2013, freeware)by Igor

1. Pojam I efinicija organizacije

Organizacija je:

1. !ea"ni objeka#(en#i#e#)to je zajednica ljudi vodjenih svrhom, namena je jasna, a svrha

prihvacena od strane ucesnika. Ta zajednica nastala je svesnim udruzivanjem radi lakseg postizanja

zajednickog cilja.

Kao novonastala jedinica, organizacija stvara I sopstvene ciljeve, izvedene iz zajednickih.

(Institucionalnoshvatanje org.)

. Organizacija kao e"a#nos#moze se de!inisati kao uredjivanje, uskladjivanje I vodjenje odnosa uprocesu rada radi e!ikasnog ostvarivanja cilja. "#ko je rad stvorio coveka, onda je organizacija prvi

posao.$ (%anije se mislilo na organizovanje samog se&e, sada se odnosi I na uskladiti se sa

drugima). To jefunkcionalno(instrumentalno shvatanje)

Norma#ivis#icki $ris#%$se odnosi na potpunu kontrolu.

'. &ao a#rib%#(oso&ina pojedincaustanove) nastaje kao rezultat organizovanja.

%igidna ako postoji previse normi.

ormalna organizacija * kada rade ali imaju utisak da rade protiv se&e

+era kvaliteta novac, vec je u kojoj meri su iskorisceni resursi, mera neuskladjenosti.

'.&ao na%cna isci$"inaAdam Smitu delu -ogatstvo naroda govori o podeli rada I time otpocinje

sama nauka organizacije.odela rada na 2 nacina: prema razlicitim stepenima izrade proizvoda I

prema potre&ama specijalizacije preduzeca.

/auka jer : ima predmet posmatranja, svrhu, ciljeve I nacela koja su razlicita od drugih nauka.

Na%ka o ra%(ergo"ogija): u 0. veku predmet organizacije je rad I metode unapredjenja

istog. Organizacija rada* uskladjivanje delovanja ljudi I ostalih procesa sa ciljem da se postigne

optimalni rezultat. /jom se postize prostorno(raspored masina) I vremensko

uskladjivanje(vremensko ukljucivanje cinilaca).

redmet nauke o organizaciji:struktura, funkcionisanje I efikasnost.

Metode nauke:

!aucno "osmatranje I "riku"ljanje cinjenica

!aucna analiza I zakljucivanje

#$"eriment I merenje rez.

Inovacija I racionalizacija

rincipi organizacije su deskriptivni(opisuju odnos promenljivih) ili prediktivni(predvidjanje sa

varija&lama) ali ne I preskriptivni(nije svaki put na isti nacin)


2/22

Teorije organizacije empirijsko induktivne.

angovori o organizaciji u kao disciplini iz sledecih razloga:

1. Organizacija odlucuje o uspehu ako su ostali parametri jednaki.

. %azlog za desavanje nedaca je upravo z&og umisljenosti da imamo kontrolu I time se

rukovodimo u organizaciji, misleci da mozemo sve.

'. 2odjenje razumom moze multiplikovati e!ikasnost.3adaci nauke o org : %ast produktivnosti, humanizacija rada, uredjivanje odnosa, racionalno

ponasanje privrednih su&jekata.

Is#orija mis"i o org.

%ane civilizacije

4gipat izgradnja piradmida, svestenici vode papirologiju itd.

5umeri skladistenje hrane(pisali o tome), podela rada.

6amura&i 3akonik vezan za upravljanje drzavom( npr. gradjevinca do&ro platiti,

u&iti ako kuca propadne.)+ojsije * izvodi 7evreje iz 4gipta.

-erl I 8ardner odvajaju vlasnistvo od upravljanja.

5an 9u "2estina ratovanja principi upravljanja vojskom 8enerali tre&a da poznaju

svoje podredjene(vojnike).

Kon!ucije "4ticko ucenje$ moralno ponasanje vladara I podanika, ne predlaze

kaznu vec nagradu I podsticanje.

6an posle Kon!ucijadrzavni cinovnici moraju da prodju proveru znanja

sposo&nosti.

#leksandar 2eliki sta&ni sistem.

Kseno!an I 5okrat uslov za upravljanje drzavom je do&ro upravljanje samim so&om.

5tari %im disciplina I !unkcionalnost. odela rada 2ojni I civilni poslovi.

Katolicka 9rkva * cvrsta hijerarhija(centralizacija).

5rednji vek

;ominiraju crkvene dogme. #urelije avgustin I Toma #kvinski(5uma teologije) *

podela rada na umni I !izicki (kao pcele)

Tomas mor 7%a. (skratio radno vreeme).

-e&idz uvodi 11 nacela. 5tudija vremena. * nista &itno veruj mi..


3/22

2. &"asicne #eorije organizacije

Teorije o organizaciji su pocele da se razvijaju kroz industrijalizaciju. ostalo je lako

proizvesti a tesko prodati. Kupac postaje centar trzista, a ekonomija o&ima nije toliko &itna koliko I

ekonomija promena.

Tejlor-&azira se na proizvodnji, mehanizmu I e?ploataciji radne snage.Osnovni nedostaci industrije 5#; su:

"lacanje %ez o%zira na efekte

nema definisanih zadataka

zastareo nacin u"ravljanja "ogonom

&ela: Sistem "lacanja "o komadu '*, +"ravljanje "ogonom '-,

rinci"i naucnog menadzmenta '''.

< trecoj knjizi pokazuje velike gu&itke, predlaze sistematsko upravljanje, nauku o radu, govori otome da primenom principa sigurno do&ijamo rezultate.

< drugoj govori o tome da svaki radnik tre&a da &ude kvali!ikovan po svojim mogucnostim, svaki

radnik mora da radi kao naj&olji iz te klase,

prvoklasni tre&a da &ude '0100@ &olje placen.

P"acanje: na osnovu norme(u zavisnosti od naj&oljeg radnika kog tre&a o&uciti)

1.#ko je &roj proizvoda veci od normevise placen po svakom sledecem komadu.

. #ko je &r pr manji od norme manje placen po svakom sl kom.

Istice uslove za visoke plate I niske troskove:+ora da postoji jasan zadatak

5tandardna oprema I uslovi rada

2elika plata za uspeh, u suprotnom gu&itak.

O$eracione "is#e za radnike na masinama u koje unose podatke o radu(kvanti!ikovana metoda u

tretiranju rada)

3nacaj organizacije rada


4/22

A. ;eli rad I odgovoran zajedno sa radnicima.

renk I i"ijan i"bre# studija pokreta, humaniji pristup(lilijan)

an#/ napravio 8antov dijagram, humanizuje placanje,"una "latacak I pri malom pod&acaju.

merson aring#on: linijsko sta&na organizacija. 5ta&ni organ pruza savete.

'' &vanes/ "rinci"a efikasnosti

0ordova kom"anija: uvodi znacajne promene u procesu proizvodnje:

1. 3amenljivost delova

. 7ednostavni zadaci,

'. 5pecijalizovane masine

A. okretne linije

B.Integracija proizvodnje

Anri Fajol 1C1D "Opsti I industrijski menadzment(upravljanje je pose&no znanje,

kompletna teorija, moze da se koristi na koledzima)

8ovori o D !unkcija preduzeca:

1. 1ehnicka proizvodnja I tehnologija(osnovna delatnost)

2. 2omercijalna na&avka, prodaja, razmenapovezivanje sa ostalim ucesnicima na trzistu

3. 0inansije optimalna upotre&a kapitala

'. 3astitna stiti imovinu I oso&lje

. 4acunovodstvena troskovi, stanje I statistika( oci preduzeca)

4. 5minis#ra#ivna

Previjanje istrazivanje &uducnosti I izrada plana

Organizovanje izgradnja strukture za dostizanje cilja

&omanovanje organizacija do&ija !unkciju(nadredjeni su primer

podredjenima)

&oorinacija uskladjivanje aktivnosti I napora

&on#ro"a uvid u stanje I nadzor

rincipi

1. Poe"a raa povecava produktivnost

. 5%#ori#e# pravo na komandovanje

'. 6isci$"ina pridrzavanje komandama

A. 7eins#vokomandesvako ima 1 se!a.

B. 7eins#vo %$rav"janja 1 rukovodilac I jedan plan za skup aktivnosti istog cilja

D. Po#cinjavanje "icni8 in#eresainteresima preduzecaE. Nagrajivanje osob"ja/povecava satis!akciju po ucinku ili !iksno

=. 9en#ra"izacija/koncentrisanje autoriteta u manji &r ljudi

C. ijerar8ija /astaje ajolov most, da &i komunicirali medjuso&no tre&aju dozvolu od se!a.

10. :a# I soc red svako I sve ima svoje mesto.

11.Pravicnos# I jenakos#

1;#a"nos# osob"ja

13 Inicija#iva

1'. I cetrnaesti sugavi princip da ne predje na sledecu stranu: 6%8 zajenis#va


5/22

;alji razvoj: ina" 5rvik i %#er a"ikpodela rada po sektorima po: 5vrsi, "rocesima rada,

klijenteli, mestu I vremenu.

6zejms :%ni I 5"an !aj"i razvoj admin teor upravljanja principi: &oorinacija(horiz I

vertikalna)

ijerar8ija(delegiranje autoriteta)%nkcina"ni $ris#%$(grupisanje sektori)

;#abni organi(savetuju)


6/22

Pa kaze Princi$i birokra#ije

1. Princi$ "egi#imnog raciona"nog a%#ori#e#a/ autoritet je vezan za poziciju, ne oso&u.

. ?a$os"javanje se vrsi na osnov% kva"ifikacija

3. 6%znos#i ogovornos#i I a%#oi#e# #reba a b%% #acno o$isane/7asno de!inisane !unkcije I

posao'. Pos#ojanje komannog "anca/ tacno utvrdjena hijerarhija. 5vaku nizu poziciju nadgleda visa

B. Pravi"a norme I $roce%re se koris#e za kon#ro"% onosa I $onasanja.

4. O"%ke I $ravi"a moraj% bi#i za$isani I sac%vani

Tu je doslo I do nekih kritika:

1. 5ve je unapred odredjeno, postaje mehanicko.

. %ast I sirenje &irokratskog aparata, depersonalizacija sluz&e.

'. 4liminacija samovolje kao pozitivna kritika.

< praksi iskvareni principi npr:

1. 6ijerarhija neodredjena jer su neki iskljucenui iz procesa donosenja odluke. Odluka se moze smatrati vaznijom od e!ekta

'. /epotizam

A. #ko se ne dokumentuje moguce je precutati neke greske I ostati anoniman.

# kad nije iskvarena moze da ima pro&leme u vidu:

1. revelika specijalizacija manja svest o ostatku.

.


7/22

3.


8/22

A. Is#razivanje $onasanja uradjeno je sa 1A muskaraca. osmatrani su dok rade I primeceno je da:

5amiprave ogranicenja. #ko im se poveca plata oni rade ograniceno da ih ovi ne &i e?ploatisali

posle

enj ucenik) I sve to u zavisnosti od:

&onzis#en#nos#i koliko puta ta oso&a $onav"ja is#% s#var.

6is#ink#ivnos#i koliko je puta je radila tu stvar ali % r%gim si#%acijama.

/&onsenz%s @ koliko puta ostali to rade.

Opazanje u organizaciji se iskrivljuje na sledece nacine:

:en#a"ni moe"znaci da svako sve vidi drugacije.Projekcija/pripisujemo drugima nasu oso&inu. (do&ijes losu ocenu, krivis pro!esora)

feka# $rvog %#iska

/feka# $os"enjeg %#iska

;#ereo#i$i/imamo predrasude o plavusama recimo..

a"o efeka#/kada na osnovu lako vidljivih oso&ina (npr !izickih) procenimo mentalni sklop oso&e.

(>epsi ljudi generalno imaju visu platu).

;zoharijev prozor deli svest na: dimenziju poznatu pojedincu I poznatu drugima. /a osnovu toga

postoje A o&lasti: o#vorenao&last je ono sto je poznato svima, dok je s"e$ao&last ono sto mi ne

vidimo a drugi vide.;krivenaje poznata pojedincu, a nepoznata nikome.

;amois$%njavaj%ce $rorocans#vo to je e!ekat koji se postize kada menadzer veruje da radnici

mogu da &udu &olji, pa samim tim I oni postanu &olji(prilagode ponasanje ocekivanjuima


9/22

menadzera).

?nanje I %cenje % org.

;aznajni $roces/proces opazanja, razmisljanja I donosenja odluka.

Poa#ak D &on#eks# E Informacija D !as%jivanje E ?nanje D Primena E :%ros#F

In!ormacija je preduslov za znanje, a de!inicija znanje je: opravdan iskaz u koji se veruje.

3nanja se dele na e?plicitna (lako prenosiva) I implicitnatacitna(tesko prenosiva)G

%. Kac je podelio znanja prema potre&i na sledeci nacin:

< svim preduzecima 8%manis#ickaznanja tre&a da &udu jednaka. < malim preduzecima

znanja tre&a da &udu #e8nickadok sa porastom preduzeca udeo tehnickih u odnosu na

konce$cijskaznanja se smanjuje.

>eorija ins#r%men#a"nog %s"ov"javanja(5kiner) na ucenje uticu nagrade koje do&ijemo.

Pozi#ivno $ojacanje nagradaNega#ivno $ojacanje uklanjanje loseg e!ekta, da &i ljudi nastavili da rade to sto rade.

asenje izostanak nagradeH ponasanje se gasi.

/&azna.

3a sticanje znanja na poslu se koriste: %otacija, #kciono ucenje(kada se menadzeri uce zajedno),

+entorstvo, eorije $o#reba

/:as"ov"jeva/ deli potre&e na : izio"oske

;ig%rnosne &ez !izickih I psihickih pretnji

/6r%s#vene pripadanje, lju&av

*9enjenje ugled, reputacija..

* ;amoak#%a"izacija samoostvarenje

5to je potre&a viseg reda tako postoji vise nacina da se ona zadovolji. Kada se zadovolji prvi nivo

prelazi se na drugi I tako dalje do Bog. Kad se jedan nivo zadovolji motivaciona snaga opada,

moguce je I da istovremeno motivisu.

! >eorija &"ej#on 5"erfer razlikuje se od prethodne:ako se neka potre&a ne zadovolji,

prelazi se na zadovoljavanje potre&e nizeg nivoa(!rustracija), moguce je da nastanu u isto vreme.

ostoji samo ' potre&e:

=is#ence(Pos#ojanje) ekvivalent prve dve +aslovljeve

!e"a#eness(onosi) ekvivalent trecoj

row#8(ras#) ekvivalent cetvrtoj I petoj +aslovljevoj

/>eorija s#eceni8 $o#reba snaga potre&e se menja kroz uticaj okruzenja. otre&e:ostizanje,

ri"adnost, Moc.

Herc"ergova teorija motivacione higijene


10/22

3adovoljstvo I nezadovoljstvo poticu iz dve grupe !aktora: %n%#rasnji I s$o"jasnji.

2. >eorije $ravicnos#i/ ;#eeejsi 5ams

ojedinac meri ono sto doprinese organizaciji u odnosu na ono sto do&ije, a zatim to uporedjuje sa

drugim ljudima. Izvori motivacije su: Proce%ra"na $rava* koliko se pravila I procedure primenjuju u svim slucajevima.

6is#rib%#ivna $rava* koliko se clanovi tretiraju na isti nacin &ez o&zira na nivo.

In#erakciona $rava* koliko se ljudi tretiraju humano.

3. >eorija ocekivanja *ik#or *r%m

Ocekivanje koliko ce napor doneti per!ormansi

Ins#r%men#a"nos# da li ce per! &iti nagradjene

*a"en#nos# vrednost nagrade

+otivacija O ? I ? 2

iz !ormule vidi se da &i motivacija postojala vrednost svakog od navedene trojke mora da &ude

0 .

A. >eorija $os#av"janja ci"jeva ok I a#am ostavljanjem smart ciljeva dolazi se do

motivacije.

//:oc//

Moc "ostoji samo u zajednici, ne "ostoji van interakcije ljudi. 1o je ka"acitet oso%e daiznudi zeljeno "onasanje kod drugih. ostoji latentni "otencijal(mogucnost da utices) I stvarna

moc(ostvaren uticaj).

+oc nije isto sto I autoritet. #ko neko ima moc znaci da ce njegove nared&e &iti ispunjene, dok kad

neko ima autoritet moguce je eskivirati zadatak.

Izvori moci

+oc iz $ozicije +oc iz "icni8 izvora

>egitimnost(dozvola da komandujes) 4?pertiza moc jer znas neke stvari

/agrada %acionalno u&edjivanjekroz diskusiju

rinudapretnja otkazom %e!erentna moc licni primer

rocesna menadzer !inansija krade Koaliciona udruzujes se radi medjuso&ne podrske

In!ormaciona posedujes in!o

+oc predstavljanja govoris u ime grupe

;#a#%s/pozicije sa pravima, duznostima I odgovornostima.Individualni(crnac, zena..) I izformalne organizacije(tvoj posao)

5tatus je ne!ormalna slika !ormalne pozicije


11/22

/r%$a, &oa"icija, >im//

r%$a clanovi su u medjuso&noj interakciji I imaju cilj, veruju da ce pripadnost grupi

pomoci pri postizanju istog.

+ogu &iti

orma"ne:

4adne, u okviru jedne struke

2omandne odredjuju hijerarhijske veze.

Neforma"ne stihijsko !ormirane (interesne I prijateljske) unistavaju zakonitost ponasanja

predvidjenu !ormalnim grupama.

8rupno organizovana preduzeca ukljucuju radnike I time povecavaju zadovoljstvo(5vaki

radnik pripada nekoj grupi), pa je uspeh grupe uspeh individue. 7edan rukovodilac je ujedno I u

grupi sektora ali I u grupi rukovodioca.

2omunikacija odozgo na dole (principi% :

3adatak, radne instrukcije

in!ormacije koje o&jasnjavaju odnose sa drugim org zadacima

in!ormacije o org procedurama I sprovodjenju

povratne veze od podredjenih o izvrsenju

in!ormacije o znacaju posla.

2omunikacija odozdo("odredjeni govori):

o se&i I svojim pro&lemima,

o drugima I njihovim pro&lemima

o organizacionoj praksi I politici,sta tre&a da se ucini I kako FF(Kac I Kan predlazu komunikaciju u o&a smera)

&oa"icije/pojedinacgrupaH mogu da zloupotre&e savez

2rste clanova u koaliciji:

/&"j%cni igraci(sustinski interes, ulaze mnogo, radi na svemu) Odrzavaju koaliciju kroz A nacina

Traze zainteresovane

+otivisu

;rustvena razmena

rate istoriju odnosa u org.

;$ecija"is#i (visok interes, speci!icni pro&lemi, rade parcijalno)

Gs$%#ni c"anovi(malo rada, sporedni &ene!it, nizak interes)G

>im/ grupa sa komplementarnim vestinama okupljena radi istog cilja.

ostojizreo I nezreotim, prvi sve zna, radi sam dok drugi trosi resurse za koordinaciju(kao nije

uigran)

aze u !ormiranju: ormiranje(Okupljanje), O"%jna faza(%esavanje tenzije),

Normiranje(postavljanje timskih normi, Posao, !as$%s#anje.

O$%nomocenje #imaje mera koliko veruju da suznacajni, kom"etentni, autonomni,

uticajni.

--!ukovodjenje--(stimulise usmerava I motivise podredjene%

!%kovoi"ac/ u stalnoj interakciji sa radnicima, I postoje vrste gresaka sa radnicima:


12/22

1. /ije ostar misli da su greske sastavni deo ucenja(veca produktivnost)

. Ostar * kad ih kaznjava.

odredjenije tu da izvrsava zatatke nadredjenog. 5atis!akcija mu je sto je doprineo organizaciji.

>eorija H/ Tradicionalna. retpostavlja:

1. >judi ne vole rad

. +oraju da se prisiljavaju I kontrolisu

'. 2ole da im se zapoveda

>eorija @ integrise ciljeve organizacije I zaposlenih

1. Trosenje !izickih I mentalnih snaga je sasvim prirodna stvar.

. /e mora se samo kaznom dolaziti do resenja.

'. /agrada je keva.

A. >judi zele da &udu odgovorni

B. 5vi su mastoviti, to tre&a podsticati

D. Intelekt je delimicno iskoriscen.

F+c8regor propagira integraciju ciljeva, govori o participaciji.Kad se integrisu interesi samokontrola moze da se koristi.

>eorije "iers#va// >ider se stvara, ne radja se.

'. 1eorije oso%ina

1eorije "onasanja

Situacione teorije

;#ogi" 1'- pretpostavlja da postoje prirodne vodje. Izucava lidere kako &i nasao oso&ine

koje svaki od njih poseduje. 5voju pretpostavku nije dokazao ali je primetio da lideri poseduju neke

oso&ine.

osto prvo pada u vodu, #eorije $onasanjagovore o tome da lideri tre&a da se ponasaju na

odredjen nacin. ostoje vrste lidera po ophodjenju prema zadacimaodnosima:

?aaciE a%#okra#ski #i$: zadatak podredjenog je da prihvata

OnosiE ibera"ni samostalnost podredjenih

Par#ici$a#ivno "iers#voE 6emokra#ski $ris#%$podredjeni ucestvuju u odlukama

Situacioni "ristu"* govori da ne postoji konkretan nacin ponasanja ili kom&inacija oso&ina vec je

svaka situacija drugacija, pa se lider mora prilagoditi. aktori: karakteristike sled&enika, okruzenja I

organizacije.

//&onf"ik#iinterakcija gde se stavovi, ciljevi I dr. nalaze u disonanci.icniemocije, kultura...

2rste: In#ra$ersona"ni/unutar licnosti, kada se dvoumis oko necega npr.

&onf"ik# %"oge/ zrela oso&a mora da se ponasa po pravilu u organizaciji, sto nije u skladu sa

de!inicijom zrele oso&e koja tre&a sama da odlucuje o svojim postupcima.

In#er$ersona"ni/ izmedju pojedinaca

Izmej% gr%$a I #imova/

:ej%gr%$ni//a istom nivou(sektor sektor) I na razlicitim nivoima.

%esenja kon!likata: dominacija jedne strane, kompromis, dokaz da niko nije u pravu.


13/22

>omas ki"manova ma#rica resavanja konf"ika#apogledaj I nauci, mozda &ude na kolokvijumu.

;#res reakcija na izazovnu ili pretecu situaciju. Izvori: >icni I Organizacioni, ako je mnogo veliki

sledi8+4!O+1.

articipacija I grupno odlucivanje (prednosti I mane u knjizi str 10'.%

articipacija se koristi kao motivator u preduzecima koja nemaju kreativnu delatnost.

.erol atman, * viida participacije/

una svako jednako utice

seudo navodno uticu, ali lider odlucuje

arcijalna "redlazu, "a lider odluci

articipacija se moe podeliti I na /

& Lokalnu/ najnizi nivo organizacije, izmedju radnika I operativnih menadzera

0rednja/ odeljenja, pogoni ili sektori

* 1istantna/ najvisi nivoi hijerarhije, odluke se odnose na celu organizaciju(prekopredstavnickih tela.)

articipacija se uvodi z&og povecanja produktivnosti ili z&og pritiska sindikata. >azna participacija

moze da dovede do smanjenja produktivnosti jer se radnici osecaju kao da se njima manipulise.


14/22

'. Na%ka o %$rav"janj%

3asniva se na Tejlorovim principima, ali je daleko sira o na%cnog %$rav"janja.

Karakteristike nauke o upravljanju su sledece:

rimena naucnih I kvantitativnih metoda,

5istematicnost u analizi I proucavanju,Izgradnja odgovarajucih simulacionih modela za resavanje pro&lema,

%esenja se traze u zatvorenom sistemu strategija.

+peraciona istraivanjasu nastavak razvoja nauke o upravljanju, koji pristupa organizaciji kao

tehnicko ekonomskom sistemu.

rimer resavanja pro&lema:

1. orm%"acija $rob"ema koju neizvesnost uklanjamo I koje su prepreke za njenim

uklanjanjem.(pitanja na koje zelimo odgovore.)

. &ons#r%kcija ma#ema#ickog moe"a sis#ema koji se #re#ira pojednostavljeni prikaz

trans!ormacije ulaznih u izlazne podatke. 4konomske velicine su promenljive, konstante Iparametri dok su medjuso&ne relacije prikazane u vidu jednacina, nejednacina I

sistema.9iljevi se prikazuju u vidu !unkcija

+atematicki modeli dele se na osnovu:

/ivoa procesu(mikro I makroekonomski)

pretpostavljenih odnosa: deterministicki, stohasticki

%azvoja u vremenu staticki, dinamicki

Koriscenih mat. #parata: linearni I nelinearni

Odnosa izmedju su&jekata: nekon!liktni, kon!liktni.

3. Izna"azenje resenja iz $os#av"jenog moe"a

'. >es#iranje resenja

B. Gs$os#av"janje kon#ro"e za s$rovojenje I moifikacij% resenja plan -, ako to sve ne

uspe u realnosti.

D. Prak#icna $rimena


15/22

Her"ert 0ajmon(Administrativno ponasanje%* vestacka inteligencijakognitivna

psihologija, upotre&ljava heuristiku za o&jasnjenje nekih metoda. 6euristika je u psihologiji skup

e!ektivnih pravila koja odredjuju kako odlucujemo. < in!ormatici to je postupak koji dovodi do

naj&oljeg resenja koje je "najvise tacno$.

Odluke koje se donose svakodnevno su programirane odluke.

!aciona"no o"%civanje 5vako je racionalan na svoj nacin. ;onosioci odluka ipak tre&a daimaju neku standardizovanu racionalnost.#konomska racionalnost iz&or u skladu sa poretkom

pre!erencija. < uslovima neizvesnosti racionalnost je ma?imiziranje ocekivane korisnosti. 6er&ert

sa #lenom /juelom razvija osnove vestacke inteligencije I teorije za simulaciju ponasanja ljudi.

>ogic Theoristneki program za otkrivanje dokaza iz geometrije.

Organizacioni sis#emi o"%civanja: 5ajmon I +arch (Organizacije 1CB=.) isticu da je

organizacija mnogo vise od onoga predstavljenog semom. Isticu I !ormalnu I ne!ormalnu

organizaciju. eorija igara 1CAA godine /ojman I +orenstern (Teorija igara I ekonomsko ponasanje).O&last primenjene mate za situacije kon!likata interesa(kada konkurises za iste resurse, a odluke

uticu I na konkurenciju) %ezultati igraca ucesnika se predstavljaju !unkcijom placanja. 5vaki igrac

zna alternative koje se zovu strategije. 5ve se radi u potezima, a vise poteza je partija. +atricna igra

je igra sa igraca, pri cemu gu&itak jednog do&itak drugog.

Odlucivanje u uslovima neizvesnosti I rizika(ovo se najcesce desava) pouzdanost odluke

unapredjujemo tehnikama: analiza rizika, drvo odlucivanja I teorija re!erencija.

5na"iza rizika e?plicitno se iskazuje misljenje, karakteristike:

1. %izik nije o&jektivna oso&ina vec mentalna konstrukcija kao posledica nekih dogadjaja

. ;onosilac odluke sam &ira model kojim analizira rizik

'. 2erovatnoce I pre!erencije * ne samo matematicki vec I intuicija, su&jektivna procena

A. #lternative se vezuju za isti cilj

B. eorija $referenicjija individualni odnosi prema riziku su drugaciji, neki ljudi mogu da podnesu

veci, neki manji rizik. 5tatisticke verovatnoce ce &iti interpretirane u zavisnosti od misljenja

donosioca odluke. /ekome je B@ mnogo nekome malo.

0istemski pristup* celina je vise nego zvir njenih delova. Opsta teorija sistema

izucava slozene procese naucnim znanjima.(9elovitost je skup medjuso&no povezanih elemenata)

5istem je de!inisan ako se na o&jektu odrede elementi I njihove relacije.

5truktura sistema je opsti kvalitativno odredjen poredak unutrasnjih odnosa izmedju elemenata

sistema. 8ranice sistema se odredjuju jer je sve medjuso&no povezano.&ene#


16/22

:oe"realizacija odrejdene teorije

jednostavna slika sistema

%azlika modela I sistema je u tome sto sistem moze da postoji &ez veze sa nekim o&jektom ili

drugim sistemima, al da &i sistem &io model neophodno je da postoji &ar jos jedan sa kojim je

sistem izomor!an, da &ude uproscena slika nekog drugog.

2lasifikacija sistema 9 2enet 8olding("o slozenosti)

1. ;is#emi s#a#icke s#r%k#%re anatomski prikaz svemira

. 7enos#avni inamickisistemi sa unapred odredjenim kretanjima casovnik

'. 5istemi sa kon#ro"nim me8anizmima(ki&ernetski) * termostat, osciluje oko ravnoteznog

polozaja

A. Nivo o#voreni8 sis#ema sa samoorzavaj%com s#r%k#%rom/&ioloska celija

B. ene#sko socije"#a"ni nivo &iljni svet

D. Nivo sis#ema fa%ne organizam zivotinje mo&ilnost, celishodno ponasanje, samosvest

E. j%ski nivo samosvestan, koristi jezik, sim&ole

=. /ivo socija"ni8 sis#ema drustvo

C. /ivo #ransceen#a"ni8 sis#ema sveo&uhvatni sistem, nespoznajan

1, , ' mehanicki sistemiH za tehnicke nauke

A,B,D &iloski sistemi

E,= socijalni sistemiH drustvene nauke

odele sistema:

;iskretni(nastali na osnovu signala I sistema)ulazni I izlazni elementi uzimaju vrednosti iz nekog

postojeceg skupa(sema!or, uzima zuto, crveno I zeleno svetlo)

Kontinualniimaju kontinualne ulaze I izlaze.

>inearnisistemi sa oso&inama skaliranja I aditivnosti

/elinearni svi ostali

2remenski varijantni(zavisni)

2remenski invarijantniukoliko se izlaz ne promeni vremenskim odlaganjem ulaza

Kauzalni ne zavise od &uducih ulaza, samo od trenutnih I proslih(!izicki sistemi u realnom

vremenu)

/ekauzalni

5ta&ilniznaz ne divergira ako ulaz ne divergira/esta&ilniostalo..

&ene#


17/22

Svojstva organizacionih sistema(0rimont 2ast I &zejms 4ozencvajg):

1. Porek"o socijalna organizacija nije prirodna, pa ne podleze zakonitostima zivotnih cilusa,

nema prave analogije sa organiskim svetom

. ranica postoji granica izmedju okoline I organizacionog sistema, sprecava neke

interakcije izmedju ljudi u organizaciji I van nje, selektoivno je propustljiva. 8ranice su elasticne.

'. ijerar8ijsko %rejenje radne grupeHodeljenjaHsluz&e(pogone)Hsektori. 6ijerarhijase odnosi I na koordinaciju I procese

A. :oe" #ransformacije %"aza % iz"aze

B. Gsmerenos# ka vecem broj% ci"jeva socijalni I &ioloski sistemi imaju vise ciljeva, tako I

organizacija ima ciljeve pojedinaca I svoje ciljeve.

D. Nega#ivna en#ro$ija 3ivi organizmi I ljudske organizacije deluju negentropijski(teze

dizanjem organizacije na isi nivo).

E. ;#anje inamicke ravno#eze kada se uspesno vrsi trans!ormacija raznih izvora I

razmena sa okolinom. Okruzenje je dinamicno, pa I sistem mora &iti dinamican

=. :e8anizam $ovra#ne veze organizacija opaza svoje aktivnosti I aktivnosti iz okoline a

te in!ormacije koristi za regulisanje. Kao sto ziv organizam odrzava svoju temperaturu u zavisnosti

od okoline.C. :e8anizmi za aa$#acij% I orzavanje #daptacija u odnosu na promene okoline vrse

se unutrasnje promene koje teze vecoj organizaciji. Odrzavanje uspostavljanje unutrasnje

ravnoteze izmedju podsistema I elemenata sistema.

10. !azvoj $%#em %n%#rasnjeg %savrsavanja kao I &ioloski sistem, usavrsava se I

usloznjava. Tempo usavrsavanja diktiraju organizacije na visokom nivou unutrasnje

organizovanosti. 2rse pritisak preko kvaliteta I cena svojih proizvoda.

11. kviva"en#no fina"isanje u !izickim sistemima izlaz zavisi od ulaza. romena pocetnih

uslova rezultuje u promeni izlaza. Kod zivih sistema !inalno stanje moze se dostici razlicitim

pocetnim stanjemekvifina"isanje. Organizacije se ponasaju kao zivi sistemi. ;o istog pro!ita moze

se doci razlicitim tehnologijama I vrstama proizvoda.

4meri I Trist uvode socio #e8nicki sis#emkao koncept organizacije.


18/22

odsistemi u organizaciji:

Posis#em ci"jeva I vrenos#iciljevi pojedinca, ciljevi organizacije

>e8nicko >e8no"oski $osis#em masine, proizvodni pogoni, procesi, procedure

Organizaciona s#r%k#%ra proizvodni podsistem, marketing, !inansije, istrazivanje I razvoj

Psi8o socija"ni pojedinac, statusi, uloge, organizacija, ponasanje, grupe, rukovodjenje I

uticaj

G$rav"jaj%ci $osis#em: planiranja, pripreme I odlulke,in!ormacioni sistem, kontrola I

koordinacija

G$rav"jaj%ci $osis#em % organizaciji/ Norber# *iner 1'- &iberne#ika/postoji

analogija izmedju masina I nervnog sistema, pa je ki&ernetiku o&jasnio kao nauku o upravljanju

zivim organizmima I masinama.

+"ravljacki "odsistem organizacijemoze se podeliti na ' nivoa:

1. Proizvono #e8nicki

2. Organizacioni nivo o&ez&edjuje sna&devanja, integrise I koordinira izvrsavanje zadataka

proizvodnje. +etod relativno zatvorenog sistema, tre&a da &ude sto manji uticaj okoline.Okotehnickog jezgra tre&a da stvori mirnu okolinu.

3. Ins#i#%ciona"ni nivo najvisi, odnos organizacije I njene okoline. Okolina je izvor

mogucnosti I ogranicenja za poslovanje, on predstavlja organizaciju u njenoj okolini, ima

ulogu regulatora.

;zej orester je americki pro!esor na institutu tehnologije.3agovara strukturu %ez nadredjenog.

redlaze postojanje pro!itnih centara, tako da svaki clan organizacije ili mali tim vude slican

menadzeru ili vlasniku. 5ve to zasnovano je na &ottomup pristupu. Izneo stavove u delu Industrial

;namics 1CD1. (1'',1'A,1'B u knjizi)


19/22

. ;avremene #eorije organizacije

;i#%acioni $ris#%$/ svaka organizacija je po svojoj strukturi I dinamici jedinstvena, pa z&og

toga je nemoguce napraviti sa&lon po kom se tre&a voditi u svakoj situaciji.

6zoan *ivor 1-(Organizacija I menadzment : sistemski I kontigentni pristup) godine

dokazuje pretpostavku da tehnologija direktno utice na karakteristike organizacije.renk idler je razvio model kontigencije vezan za liderstvo, I govori da oso&ine lidera tre&a

da odgovaraju situaciji. Kontigencija oznacava cinjenicu cije logicko ispunjenje nije o&avezno,

moze da se desi, ali generalno se ne ocekuje.

enri :incbergje postavio ' pretpostavke:

retpostavka kon4iguracije e!ektivno strukturiranje organizacije zahteva internu konzistntost

parametara projektovanja organizacije.


20/22

G#icaj e=#erni8 fak#orana organizacionu strukturu (sa&loni):

1.5to je okruzenje dinamicnije, to je struktura organska, a manje mehanicka.

. 5to je kompleksnije okruzenje, to je struktura vise decentralizovana potre&an sirok spektar

znanja koje 1 covek ne moze da poseduje pa se decentralizuje.

'. 5to su trzista diversi!ikovanija, veci je pritisak da se po kriterijumu trzista organizacija podeli na

celine. #ko prodajes I automo&ile I motore, moras da podelis organizaciju na deo specijalizovan

samo za motore, a drugi deo samo za automo&ile. Ili mozda geogra!ski(#zija.#!rika,-alkan)..A. eorija $o$%"acione eo"ogije organizacionu dinamiku tre&a posmatrati kao populaciju

zivih &ica u ekoloskom stanistu. Okruzenje diktira da li ce !a&rika preziveti ili nestati, prezivljavaju

samo najprilagodjenije. opulacija je skup organizacija koje se suocavaju sa slicnim pro&lemima

okruzenja I imaju slicno tehnolosko jezgro. +ogu &iti ograniceni:geografski, "oliticki,

ekonomski;trzisno.

Organizacije zauzimajunisekoje mogu &iti f%namen#a"ne(okruzenja u kojima &iorganizacija opstala da nema konkurencije) I os#varene(tamo gde se opstaje, uprkos konkurenciji).

Kada se populacija sta&ilizuje imace relativno sta&ilne strukture z&og unutrasnjih okruzenja.

*arijacija J ;e"ekcija J ?arzavanje.

5eneralisti-imaju siroku nisu, zasticeni od &rzih promena.

0pecijalisti uska nisa, nisu dovoljno veliki I osetljivi su na promene u trzistu

9en Kim I %ene +o&orn ;#ra#egija $"avog okeana.

9rveni okean/trziste gde vec postoje industrije, pa je tu opsti pokolj izmedju

konkurencije(uskljadjuju se sa trzistem pomocu niskih troskovadi!erencijacije)P"avi okean nise koje nisu jos otkrivene u poslovanju,nastaju tehnoloskim inovacijama.(posto si

prvi u necemu, ujedno vodis I u troskovima I u di!erencijaciji.)


21/22

!eak#ivnaK$roak#ivna s#ra#egija

reduzeca se po ovoj teoriji dele na:

1.


22/22

5ve alternative koje su na raspolaganju pri odlucivanju.

Karakteristike kante za dju&re su:

1. /edovoljno de!inisani ciljevi, nejasne pre!erence, nekonzistentne !ormalne pozicije

. /ejasno de!inisana tehnologija

'. luidno ucesce u oganizaciji

A. /ezavisni tokovi resenja, pro&lema, ucesnika I mogucnosti iz&ora.

osledice ovog modela: %esenja se predlazu iako ne postoje pro&lemi, odluke se donose I kada se

pro&lemi ne resavaju, pro&lemi mogu da postoje duze vreme &ez resenja.

Documents

Skripta OSNORG