www.hellostudentsrbija.wordpress.comza studente-o studentima-zbog studenata

SKRIPTA IZ EKONOMIKE PREDUZEAprezentacije sa predavanja

www.hellostudentsrbija.wordpress.comirimo prijateljstvo meu kolegama .

1. Ekonomika preduzea pojam, cilj i predmet izuavanjaPojam Ekonomike preduzea

Ekonomika preduzea je disciplina ekonomske nauke koja prouava poslovanje preduzea u cilju definisanja principa, upravljakih pravila i mera, ija primena u praksi treba da omogui efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzeaEkonomika preduzea omoguava efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzea Predmet izuavanja Ekonomike preduzea:Proces stvaranja vrednosti

Predmet izuavanja Ekonomike preduzea je proces stvaranja vrednostiProces stvaranja vrednosti ima tri osnovne faze Ulaganje Transformacija ulaganja u rezultate RezultatiEkonomika preduzea prouava faze stvaranja vrednosti, kao i elemente i determinante svake od ovih faza

Predmet izuavanja Ekonomike preduzea:Preduzee i okruenje

Preduzee je otvoren sistem, koji odrava brojne veze sa svojim okruenjemEkonomika preduzea prouava: Karakteristike ireg i ueg okruenja preduzea Interakciju preduzea i njegovog okruenja Nain na koji se preduzee prilagoava dejstvu okruenja ili na koji utie na okruenjePredmet izuavanja Ekonomike preduzea:Ciljevi preduzea

Preduzee nastaje radi ostvarivanja odreenih ciljevaCiljevi preduzea su predmet prouavanja Ekonomike preduzea

Predmet izuavanja Ekonomike preduzea:Efikasnost i efektivnost

Efikasnost i efektivnost preduzea su predmet prouavanja Ekonomike preduzea zbog:Retkosti (ili ogranienosti) resursaMogunosti alternativne upotrebe resursa

Ekonomika preduzea i discipline poslovne ekonomije

Poslovna ekonomija se razliito definie (primenjena mikroekonomija, nauka o upravljanju, okvir za analizu problema poslovnog odluivanja). Poslovna ekonomija je skup disciplina ekonomske nauke koje izuavaju poslovanje preduzea u cilju definisanja principa, pravila i tehnika, ija primena u praksi omoguava efikasno ostvarenje ciljeva preduzea

Discipline poslovne ekonomije

Opte disciplineFunkcionalna podrujaPomona podrujaPosebna podruja

Opte discipline Poslovne ekonomije

Ekonomika preduzeaPoslovno upravljanje (menadment)Organizacija

Funkcionalna podruja Poslovne ekonomije

Upravljanje proizvodnjomMarketingUpravljanje finansijamaUpravljanje ljudskim resursima

Pomona podruja Poslovne ekonomije

RaunovodstvoNauka o ponaanjuInformatikaKvantitativna analizaPosebna podruja Poslovne ekonomije BankarstvoOsiguranjeMeunarodno poslovanjeTrgovinaSaobraajTurizam

Pregled disciplina poslovne ekonomije Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

Poslovna ekonomija i povezane naune oblasti Povezane naune oblasti su:- Teorijska ekonomija- Nauke o odluivanjuOdnos poslovne ekonomije i povezanih naunih oblasti

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradTeorijska ekonomija

Teorijska ekonomija: Mikroekonomija - izuava ekonomsko ponaanje pojedinanih ekonomskih subjekata (preduzea i pojedinanih potroaa) Makroekonomija - izuava povezane ekonomske jedinice u privredi kao celiniNauke o odluivanju

Nauke o odluivanju: Teorija odluivanja Operaciona istraivanjaSadre metode (statistike) i tehnike (optimizacije, predvianja) koje se koriste prilikom: Formiranja modela odluivanja Analize efekata razliitih pravaca delovanja Ocene dobijenih rezultata Ciljevi izuavanja Ekonomike preduzea

Sistematsko irenje znanja o svim aspektima poslovanja preduzea, koja ima dva cilja: Teorijski Praktini Teorijski cilj izuavanja Ekonomike preduzea je potpunije razumevanja i objanjenje sutine preduzea, zakonitosti njegovog funkcionisanja, odnosa sa okruenjemPraktini cilj izuavanja Ekonomike preduzea je sticanje znanja i vetina neophodnih za uspeno upravljanje preduzeem Ekonomika preduzea: Normativna i pozitivna disciplina

Normativna disciplina - kako preduzee treba da funkcionie da bi ostvarilo eljene ciljevePozitivna disciplina - kako preduzee stvarno funkcionie

Ekonomika preduzea: Nekritiko imitiranje prakse uspenih preduzea

Faktori uspeha nisu poznatiRazliiti trini usloviPogrena procena i zakljuivanje2. Preduzee - pojam, bitne karakteristike, proces stvaranja vrednostiPojam preduzea

Preduzee je osnovni subjekt trine privrede. Postoje razliite definicije preduzea. Preduzee je samostalna organizacija ekonomskih resursa u kojoj se uloeni resursi transformiu u rezultate i stvara vrednost sa ciljem da se ostvari profit Bitne karakteristike preduzea

Preduzee je samostalan ekonomski subjektPreduzee je organizovana celinaPreduzee stvara vrednost transformacijom uloenih resursa u rezultate sa ciljem da ostvari profit

Preduzee - samostalan ekonomski subjekt

Samostalnost preduzea znai da vlasnik/menader samostalno donosi odluke:Koje proizvode proizvoditi (ta)Kako proizvoditi (Kako)Kako rasporeivati ostvarene rezultate (Za koga)Samostalnost preduzea nije neogranienaOgranienja iz okruenja pravna (zakoni i propisi) i ekonomska (trini zakoni)

Preduzee - organizovana celina

Uspostavljaju se brojni odnosi izmeu ekonomskih resursaOdnosi koji se uspostavljaju izmeu ekonomskih resursa preduzea tokom njegovog funkcionisanja su:Odnosi izmeu ljudskih resursa meusobnoOdnosi izmeu ljudskih i materijalnih resursaOdnosi izmeu samih materijalnih resursaOdnosi izmeu ekonomskih resursa se moraju organizovati da bi preduzee efikasno funkcionisalo .Transformacija ulaganja u rezultate

Transformacijom uloenih resursa u rezultate preduzee stvara vrednost Proces stvaranja vrednosti se deli u tri faze:I faza: Ulaganje resursaII faza: Transformacija ulaganja u rezultate (proizvodnja, pruanje usluga)III faza: Stvaranje rezultata Proces stvaranja vrednosti

Ulaganje nabavka resursa iz okruenjaTransformacija ulaganja u rezultate dodavanje vrednostiRezultati odlaze u okruenjeProces stvaranja vrednosti

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

Ulaganje resursa u preduzee

Pojavni oblici ulaganja su:Sirovine (materijal, poluproizvodi)Oprema (maine, ureaji, postojenja)Ljudski resursiKapital (novac)Informacije i znanjeSposobnost da se iz okruenja nabave potrebni resursiTransformacioni proces - dodavanje vrednosti

Proces transformacije, tj. pretvaranja ulaganja u rezultate je proces tokom koga se na vrednost uloenih resursa dodaje vrednostProces transformacije zavisi od:Delatnosti preduzeaTehnike opremljenostiOrganizacije procesaProcesom transformacije ulaganja u rezultate se na vrednost uloenih resursa dodaje vrednost. Stvorena vrednost zavisi od efikasnosti transformacije ulaganja u rezultate .Rezultati Rezultati transformacije ulaganja u rezultate su: Proizvodi UslugeProdajom proizvoda i usluga preduzee stvara prihod. Iz dela prihoda se vri obnavljanje utoene vrednosti resursa. Preostali deo prihoda je profit. Profit se raspodeljuje vlasnicima ili se koristi za nove investicije. Primer procesa stvaranja vrednosti preduzea za pruanje usluga poslovnog savetovanja

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

Preduzee kao sistem

Preduzee je celina koja se sastoji od meusobno povezanih elemenata (delova)Elementni preduzea su podsistemi

Karakteristike preduzea kao sistema

Organizacioni sistemOtvoren sistemSloen sistemPreduzee: Organizacioni sistem

Preduzee osnivaju ljudi da bi njegovim funkcionisanjem ostvarili ciljeve (ekonomske)

Preduzee: Otvoren sistem Preduzee je u stalnoj interakciji sa okruenjemPribavlja resurse iz okruenja i isporuuje rezultate svog funkcionisana okruenjuDa bi opstalo preduzee stalno mora da se menja i prilagoava okruenju Preduzee: Sloen sistem

Sloenost preduzea posledica je:Raznolikosti elemenata njegove struktureSloenih veza i odnosa koji se uspostavljaju izmeu elemenata (ljudi, sredstava, ljudi i sredstava)Podsistemi preduzea

Podsistemi odravanja veza sa okruenjemPodsistem proizvodnje (operacija)Podsistem odravanjaPodsistem prilagoavanjaUpravljaki podsistem

Sistem i podsistemi preduzea

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradPodsistemi odravanja veza sa okruenjem

Neposredno uspostavljaju vezu preduzea sa njegovim okruenjemPribavljanje potrebnih resursa (na stani ulaganja)Prodaja ostvarenih rezultata (na strani rezultata)

Podsistem operacija (proizvodnje)

Podsistem operacija (proizvodnje) je podsistem u kome se obavlja proces transformacije ulaganja u rezultate Podsistem odravanja

Podsistem odravanja obezbeuje nesmetano obavljanje procesa u preduzeu odravanje sredstava, briga o ljudskim resursima

Podsistem prilagoavanja

Podsistem prilagoavanja prati promene u okruenju i pomae da se preduzee prilagodi promenama. Identifikuje opasnosti (pretnje) koje preduzee treba da izbegne i mogunosti (anse) koje preduzee treba da iskoristi.Prilagoavanju preduzea promenama u okruenju pomau aktivnosti:Istraivanje trita Razvoj proizvoda i tehnologijeRazvoj organizacije preduzeaUpravljaki podsistem

Upravljaki podsistem upravlja preduzeem kao celinom, vodi i usklauje (koordinira) aktivnosti ostalih podsistema. Definie ciljeve, strategije, politike preduzea kao celine, odreuje strukturu preduzea i konkretne aktivnosti podsistema

3. Zato preduzee postoji?/ Razlozi postojanja preduzeaZato preduzea postoje?

Prednosti specijalizacije Redukcija rizika i neizvesnosti Minimiziranje transakcionih trokova

Prednosti specijalizacije

ta znai specijalizacija?Specijalizacija ima dvostruko znaenje: Raditi jedan posao Raditi za drugogProizvoditi za drugog znai proizvoditi za razmenu. Preduzea nastaju sa pojavom robno-novane, tj. trine privrede. Domainstva su prestala da budu samodovoljna, poela su da se specijalizuju u jednoj vrsti proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tritu. Specijalizacija je nastala kao rezultat podele rada.Prednosti podele rada i specijalizacije - svaki radnik obavlja samo jedan posao i stoga on radi bre, kvalitetnije, strunije, uz vee utede, tj. nie trokove, odnosno efikasnije. Stepen specijalizacije zavisi od veliine trita.Vee trite, vei stepen specijalizacijeVei stepen specijalizacije, vea efikasnostPrednost specijalizacije je vea efikasnostPrednosti specijalizacije, kao razlog postojanja preduzea, formulisane su u neoklasinoj teoriji preduzea, iji je osnovni predmet analize razmena. Preduzee je proizvodno-tehnika jedinica, koja nabavlja inpute i transformie ih u dobra, odnosno proizvodi dobra za drugog, tj. za razmenu .Redukcija rizika i neizvesnosti

Preduzea postoje zbog redukcije rizika i neizvesnosti. Rizik i neizvesnost se redukuju, tj. minimiziraju, zbog asimetrine distribucije rizika i neizvesnosti izmeu vlasnika-menadera i zaposlenih radnika. Vlasnik-menader snosi vei rizik od zaposlenih. Zaposleni dobijaju dogovorene plate, iji iznos ne zavisi od eventualne promene poslovnih rezultata preduzea.Rizik promene poslovnih rezultata i prinosa na uloeni kapital snosi vlasnik-menader U zamenu za snoenje rizika i neizvesnosti, vlasnik-menader zahteva kontrolu i upravljanje. Kontrola i upravljanje su metod za redukciju rizika i neizvesnosti Zbog snoenja veeg rizika i neizvesnosti od zaposlenih vlasnik-menader potrauje ukupan ostvareni profit. Profit, koji prisvaja vlasnik-menader, posledica je redukcije rizika i neizvesnosti i razlog postojanja preduzea

Izvesnost, rizik i neizvesnost

Izvesnost, rizik i neizvesnost se definiu prema statusu informisanosti. Razlikuju se potpuna i nepotpuna informisanost.Potpuna informisanost znai da agenti poznaju sve alternative i ishod svake alternativeAgenti biraju alternativu sa najveim moguim ili optimalnim ishodom

Rizik i neizvesnost

Nepotpuna informisanost znai da agenti ne poznaju ni sve alternative, ni ishod izabrane alternative. Kada ishod nije poznat vri se proraun verovatnoe ishoda. U sluaju rizika, proraun verovatnoe ishoda vri se na osnovu objektivnih kriterijuma. U sluaju neizvesnosti, ne postoje objektivni kriterijumi za proraun verovatnoe ishoda, ve se proraun verovatnoe ishoda vri na osnovu subjektivnih kriterijuma (znanje, iskustvo, intuicija)

Minimiziranje transakcionih trokova

Preduzea postoje, zbog minimiziranja transakcionih trokovaPreduzee uestvuje na tritu kupujui resurse i prodajui dobra i uslugeUee na tritu nije besplatnoPostoje trokovi obavljanja trinih transakcija, odnosno transakcioni trokovi Transakcioni trokovi

Transakcioni trokovi su:

Trokovi prikupljanja informacija o predmetu razmene (cena, kvalitet, uslovi nabavke) Trokovi pregovaranja kupca i prodavca (strana u razmeni) Trokovi spovoenja postignutih dogovora, tj. zakljuenih ugovora

Razlozi nastanka transakcionih trokova su:Ograniena racionalnostOportunistiko ponaanjeOgraniena racionalnost Ograniena racionalnost je posledica nekompletnosti ljudskog znanjaManifestuje se Nedostatkom informacijaNemogunou da se prikupljene informacije obrade

Oportunistiko ponaanje Oportunistiko ponaanje - nepotenje i sebinost u postizanju dogovoraManifestuje se kroz:Manipulaciju informacijamaLano prikazivanje nameraPokuaj da se ostvare koristi na tetu druge strane u transakciji

Internalizovanje transakcija Transakcioni trokovi se minimiziraju internalizovanjem transakcijaInternalizovanje transakcija znai da se transakcije obavljaju u preduzeu, a ne preko trita. Internalizovanje transakcija je rezultat odluke praviti ili kupiti. Odluka praviti ili kupiti odnosi se na izbor preduzea o tome da li transakcije da obavlja preko trita ili da ih obavlja samostalno, tj. interno u svom sastavu .Odluka o internalizovanju transakcija donosi se na osnovu sledeih karakteristika transakcija:Odreenosti transakcijaUestalosti i trajanja transakcijaNeizvesnosti i sloenosti transakcijaOdreenost transakcija Odreenost transakcija zavisi od vezanosti strana u razmeni za transakciju. Vei stepen odreenosti transakcija, znai veu vezanost strana u razmeni za transakciju i potencijalno vee transakcione trokove. Uestalost i trajanje transakcija Manja uestalost i due trajanje transakcije znai potencijalno vee transakcione trokove Neizvesnost i sloenost transakcija Sloenije transakcije (ne mogu se zakljuiti potpuni ugovori) i vei stepen neizvesnosti transakcije (promena poetnih uslova) znae potencijalno vee transakcione trokove Internalizovanje transakcija Odluka o internalizovanju transakcija donosi se na osnovu odmeravanja trokova internalizovanja i trokova obavljanja transakcija preko trita. Transakcije se internalizuju, kada su trokovi trinih transakcija vii od trokova internalizovanja transakcija 4. Proizvodno i usluno preduzeeDiferenciranje preduzea prema karakteristikma transformacionog procesa

Prema karakteristikama transformacionog procesa preduzea se diferenciraju na:Proizvodna preduzeaUsluna preduzea

Proizvodna preduzea

Proizvodna preduzea se bave proizvodnjom - transformacijom ulaganja u proizvode. Upotrebni kvaliteti resursa transformiu se u upotrebne kvalitete gotovih proizvoda

Karakteristike proizvodnih preduzea

Proizvodnja je odvojena od potronje proizvodaGotovi proizvodi se skladite i troe kasnije (poto se prodaju)Standardizovan proizvod (output)Tehnike aktivnosti su odvojene od potronjeOpipljiv (fiziki) proizvodKapitalno-intenzivan proces

Diferenciranje proizvodnih preduzea

Industrijska preduzeaGraevinska preduzeaEkstraktivna preduzea za proizvodnju proizvoda mineralnog poreklaEkstraktivna preduzea za proizvodnju proizvoda biljnog porekla Diferenciranje industrijskih preduzea

Industrijska preduzea koja proizvode:Poluproizvode od prirodnih supstanci metali, minerali, tekstil, koaPoluproizvode i proizvode od sintetikih supstanci hemijaPrerauju, vre obradu i/ili oplemenjivanje poluproizvoda od prirodnih ili vetakih materijala mainogradnja, elektroindustrija, drvna i tekstilna industrija

Diferenciranje graevinskih preduzea

Preduzea niske gradnjePreduzea visoke gradnje Diferenciranje ekstraktivnih preduzea - proizvodnja mineralnog porekla

Eksploatacija metalnih i nemetalnih minerala (rudnici metala i nemetala)Eksploatacije fosilnih materijala (ugalj, nafta, gas)

Diferenciranje ekstraktivnih preduzea - proizvodnja biljnog porekla

Poljoprivredna preduzeaumarska preduzea

Usluna preduzea: Karakteristike

Proces pruanja usluga je neodvojiv od procesa konzumiranja uslugaPrilagoenost usluge potrebama korisnikaKorisnik je ukljuen u proces pruanja uslugeNeopipljiv rezultat (output)Radno-intenzivan proces

Usluna preduzea: Kompetentnost zaposlenih

Zaposleni u uslunim preduzeima treba da poseduju:Tehnika znanja (poznaju proces pruanja usluge)Humanistika znanja i interpersonalne sposobnosti (razumevanje problema klijenata i pomo u reavanju problema)Razlike izmeu procesa transformacije proizvodnih i uslunih preduzea

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

5. Malo, srednje i veliko preduzeeDiferenciranje preduzea prema veliiniMalo preduzeeSrednje preduzeeVeliko preduzee

Indikatori veliine preduzea:Broj zaposlenihVisina sredstava (kapitala)Visina prihodaVisina profitaGranina vrednost izabranog indikatora veliine preduzea razlikuje se zavisno od grane Vanost diferenciranja preduzea prema veliini

Teorijsko-empirijski razlozi (prouavanje i istraivanje)Pragmatini razlozi (programi podrke MSP)

Indikatori veliine preduzea Boltonov komitetKomitet za privredni razvoj SADEvropska unijaSrbija

Boltonov komitet

Malo preduzee:Do 200 radnika u industrijiDo 50.000 prihoda godinje u trgoviniDo 50 radnika u graevinarstvuDo 5 vozila u transportuGranina vrednost indikatora veliine prilagoena je delatnosti

Komitet za privredni razvoj SAD

Malo preduzee (ispunjava dva od etri uslova):Vlasnik samostalno upravlja i rukovodi preduzeemKapital nabavlja pojedinac (vlasnik) ili mala grupa ljudiPreduzee je lokalno (poslovi su lokalni)Prema osnovnim indikatorima veliine preduzee je manje u odnosu na ostala preduzea u graniEvropska unija:Indikatori veliine preduzea

Mikro, malo i srednje preduzee indikatori:Manje od 250 radnikaGodinji prihod do 50 miliona i/iliVrednost sredstava do 43 milionaNezavisnost javne institucije mogu da kontroliu najvie 25% sredstava

Evropska unija: Mikro i malo preduzee

Mikro preduzee:Do 10 radnikaGodinji prihod i/ili vrednost sredstava do 2 milionaMalo preduzee:Do 50 radnikaGodinji prihod i/ili vrednost sredstava do 10 milionaSrbija: Malo, srednje i veliko preduzee

Srednje preduzee (ispunjava dva od tri uslova):Od 50 do 250 radnikaUkupan prihod od 2,5 miliona do 10 milionaVrednost imovine od 1 do 5 milionaMalo preduzee ima niu vrednost najmanje dva od navedena tri indikatoraVeliko preduzee ima veu vrednost najmanje dva od navedena tri indikatoraMalo preduzee

Veliki broj malih preduzea u trinoj privrediUloga i znaaj malih preduzea (poveanje zaposlenosti, diversifikovanje privredne strukture, doprinos inovativnosti i tehnikom progresu)Malo preduzee:Preduzetnitvo i inovativnost

Preduzetnitvo sposobnost korienja faktora proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda/uslugaNovine - Inovacije:Novi proizvodi/uslugeNovi materijaliNovi procesiNovi izvori resursa i tritaNovi obilici organizacijePreduzetnik - inovator

Opaanje prilika za nove poslovne poduhvateKreiranje preduzea da bi se iskoristile opaene prilike Malo preduzee: Pravni oblik Pravni oblik malog preduzea:Privredno drutvo (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa neogranienom odgovornou)Preduzetnike jedinice, koje nemaju status pravnog lica (radnje, agencije, biroi)Preduzetnik je fiziko lice, registovano za neku delatnost radi sticanja profita (prema naem zakonu)

Malo preduzee: Karakteristike

Neposredan kontakt sa kupcima Konkurentska prednost na izabranoj trinoj nii (uski trini segment)Proizvodnja specializovanih proizvoda za koje su potrebne posebne vetine ili preciznost i gde je vana neposredna kontrola procesa radaFleksibilnost sposobnost brzog prilagoavanja promenama u okruenjuDirektna (neformalna) komunikacija sa zaposlenimaVisoki trokovi poslovanja i nia komparativna efikasnost (posledica fleksibilnosti)Velika zavisnost od kljunih ljudi i nizak stepen podele i specijalizacije rada Trini rizik (rizik promene tranje zbog uskog asortimana proizvoda)Problem nabavke finansijskih sredstavaIzvori finansiranja: Lini kapital (uteevina) vlasnikaZajmovi od prijatelja/poznanikaKomercijalni kreditiFondovi smelog kapitala

Srednje preduzee

Srednje preduzee ima karakteristike malog i velikog preduzeaSlinost sa malim preduzeem (razlika u odnosu na veliko preduzee):Prednost u zadovoljavanju specijalizovane tranje Fleksibilnost konkurentska prednostProblem nabavke kapitalaRazlika u odnosu na malo preduzee (slinost sa velikim preduzeem):Podela i specijalizacija rada (nii trokovi upravljanja)Organizacija radaOrganizaciona strukturaUpravljanje Veliko preduzee: Ekonomije veliine

Efikasnost koja je rezultat ekonomija veliine (nii proseni trokovi zbog veliine preduzea)Ekonomije veliine:Tehnike ekonomijeEfekti uenja i iskustvaEkonomije zalihaUpravljake ekonomijeKomercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje)Finansijske ekonomijeIstraivako-razvojne aktivnostiVeliko preduzee: Disekonomije veliine

Disekonomije veliine rast prosenih trokova zbog poveanja veliine preduzea preko optimalne veliine. Razlog disekonomije veliine problemi koordinacije i kontrole sa poveanjem veliine preduzea.Optimalna veliina preduzea

Optimalna veliina preduzea granica izmeu ekonomija i disekonomija veliineOptimalna veliina preduzea proseni trokovi su minimalni Zavisi od:Tehnolokih faktora tip proizvodnjeTrita veliina trita i tranje za proizvodima

Veliko preduzee:Rast

Interni i eksterni rastInterni rast: Poveanje obima i irenje aktivnosti na osnovu razvoja sopstvenih kapacitetaEksterni rast: Fuzija spajanje ili pripajanje dva ili vie preduzeaHorizontalni rast preduzea proizvode iste ili sline proizvodeVertikalni rast preduzea su na razliitim stadijumima lanca vrednosti (unazad i unapred)Konglomeratski rast preduzea nisu ni horizontalno, ni vertikalno povezana

Finansijsko povezivanje preduzea

Holding Koncern

Holding

Holding kontrola jednog ili vie preduzea (drutava) na osnovu uea u njihovom kapitalu. Vladajue drutvo uestvuje (veinski) u kapitalu drugog drutva tzv. zavisno drutvo.Kontrola se ostvaruje na osnovu posedovanja hartija od vrednosti zavisnog(ih) drut(a)vaKontrola se vri: Kupovinom i prodajom hartija od vrednostiOsnivanjem novih drutava Pozajmljivanjem kapitala zavisnim drutvima ist i meovit holding

ist holding jedina delatnost je kontrola poslovanja zavisnih drutavaMeovit holding matino (vladajue) preduzee, pored kontrole poslovanja zavisnih drutava obavlja proizvodnu, trgovinsku ili neku drugu delatnost

Kako nastaje holding?

Sticanje uea u kapitalu jednog drutva, koje holdingu omoguava kontrolu nad njim, moe da se ostvari:Ustupanjem imovine drutva holdingu - drutvo holdingu ustupa celu imovinu ili deo imovine u zamenu za pravo uea u dobiti holdingaInvestiranjem holdinga u nova drutva vladajue drutvo investira svoj kapital u osnivanje novih drutava ili u sticanje uea u kapitalu postojeih drutava Naini sticanja uea u kapitalu postojeih drutava

Sticanje uea u kapitalu postojeih drutava moe da se ostvari na sledei nain:Sistem radijalnog uea zavisna drutva nisu meusobno povezanaSistem piramidalnog uea vladajue drutvo uestvuje u kapitalu jednog ili vie drutava i ostvaruje kontrolu nad drugim drutvima, koja ona kontroliu Sistem cirkularnog uea vladajue drutvo uestvuje u kapitalu jednog zavisnog drutva i kontrolie sva zavisna drutva u kojima ono ima veinsko ueeHolding: Prednosti i nedostaci

Prednosti holdinga:Jefitiniji i jednostavniji nain sticanja kontrole nad drugim drutvima u poreenju sa akvizicijom (kupovinom) preduzeaPovezana preduzea zadravaju svoje ime i reputacijuNedostaci holdinga:Sloeni odnosi izmeu vladajueg i zavisnih drutava generiraju trokove i smanjuju efikasnostVee poreske obaveze u odnosu na jedinstveno preduzee

Koncern

Koncern ine preduzea koja imaju jedinstvenu, tj. zajedniku upravuJedinstvena uprava moe da znai:Koncern ima pravo da nareuje svim lanicama koncernalanice koncerna usklauju poslovnu politiku i reavaju relevantna pitanja, a uprava koncerna nema pravo da nareuje lanicama koncerna

Kako nastaje koncern?

Jedno drutvo (vladajue) na osnovu uea u kapitalu drugih drutava (zavisna) stie pravo kontrole nad njima. Vladajue drutvo vri ne samo kontrolu, ve i obavlja odreenu privrednu delatnost.

ist koncern

Inkorporiranje jednog drutva u drugo ist koncernInkorporirano drutvo zadrava pravni subjektivitet, a vladajue drutvo stie neogranieno pravo upravljanja inkorporiranim drutvom

Ugovorni koncern

Jedno drutvo se ugovorom potinjava upravi drugog drutva ili se drutva koja su nezavisna stavljaju se pod jednstvenu upravu ugovor o dominaciji ili vladanjuJedno drutvo se ugovorom obavezuje da svoj ukupni dobitak prenese na drugo drutvo ugovor o doznaci ili prenosu dobitkaJedno drutvo se ugovorom obavezuje da deo svog dobitka (ili dobitka svog preduzea) isplati, u celosti ili delimino, drugom drutvu ugovor o deliminoj isplati dobitkaUdruivanje dobitka, ukupnog ili dela dobitka, sa dobitkom drugog drutva radi podele zajednikog dobitkaJedno drutvo ustupa ili daje u zakup neki svoj deo drugom drutvu ugovor o ustupanju ili zakupu 6. Privredna drutvaPodela privrednih drutava:Ortako drutvoKomanditno drutvo Drutvo sa ogranienom odgovornouAkcionarsko drutvoOrtako drutvo

Vrsta privrednog drutvaOsnivaju ga dva ili nekoliko (mali broj) licalanovi odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva (celokupnom imovinom)Ortako drutvo je drutvo lica zavisi od linih (personalnih) svojstava lanova Za prenos udela na trea lica potrebna je saglasnost svih lanovaImovina drutva odvojena je od line imovine lanova drutva

Osnivaki kapital sastoji se od uloga lanova, iji minimalni iznos zakon ne propisujeUlozi su priblino iste vrednosti, zbog solidarne odgovornosti i zbog donoenja odluka konsenzusomImovina drutva se moe poveati:Ukljuivanjem dobiti u glavnicuNovim ulozimaStvaranjem rezervnog fonda iz neraspodeljene dobitiAfirmacijom prava industrijske svojineDobitak (i gubitak) se raspodeljuje na jednake deloveOrtako drutvo

Drutvom upravljaju svi lanoviPoslove vode svi lanovi-ortaciVoenje poslova se moe poveriti:Jednom ortakuNekolicini ortakaPosebnom organuTreem licu Osniva se jednostavnoJednostruko oporezivanjeLake dolazi do kapitala u odnosu na lino (inokosno) preduzeeIzvrena je podela i specijalizacija rada izmeu lanovaNii stepen drutvene kontrole (ne postoji obaveza revizije finansijskih izvetaja)Potrebno poverenje izmeu lanova, zbog neograniene solidarne odgovornostiNestabilnost, zbog toga to zavisi od linih svojstava lanovaKomanditno drutvo

Privredno drutvoOsnivaju ga dva ili vie lica (fizikih, pravnih) radi obavljanja odreene privredne delatnosti pod zajednikim imenom (firmom) komplementaraDva vrste lanova sa nejednakim pravima i obavezama:Komplementari neogranieno su odgovorniKomanditori ogranieno su odgovorni

Komanditno drutvo

Drutvo lica zavisi od linih svojstava komplemenatra (osobine, poznanstvo, poverenje)Komplementari vode poslovanjeKomanditori: Odgovoraju samo do visine svog uloga u drutvuNe uestvuju u voenju poslovanjaNjihove line osobine nisu bitne za drutvo

Poetna imovina drutva (glavnica) sastoji se od uloga osnivaa komplementara i komanditora. Imovina drutva je odvojena od line imovine lanova drutva. Imovina se moe poveavati ili smanjivati u zavisnosti od rezultata poslovanja. lanovi drutva uestvuju u podeli dobiti ili gubitka srazmerno ueu u kapitalu drutva.

Komanditno drutvo

Za prenos (celine ili dela) udela komplementara u drutvu na lanove drutva ili na trea lica potrebna je saglasnost svih lanova (i komplementara i komanditora)Komanditori mogu slobodno da prenose svoj udeo u drutvu na druga lica (lanove drutva ili trea lica)

Komanditno drutvo: Poslovodna funkcija

Voenje poslova se moe poveriti:Jednom komplementaruNekolicini komplementaraPosebnom organuTreem licu - prokurista Komanditno drutvo: Promena pravne forme

Istupanjem svih komplementara iz drutva drutvo sa ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvoIstupanjem svih komanditora iz drutva ortako drutvo ili preduzetnik

Drutvo sa ogranienom odgovornou

Vrsta privrednog drutvaOsniva ga jedno ili vie lica (pravnih ili fizikih) radi obavljanja odreene privredne delatnosti Za obaveze odgovora celokupnom imovinomOsniva se odlukom ili ugovoromDrutvo kapitala (personalna svojstva imaju manji znaaj od interesa kapitala) Imovina drutva je odvojena od line imovine lanovalanovi drutva su ogranieno odgovorni do visine svog ulogaPrema Zakonu o privrednim drutvima moe da ima najvie 50 lanova (ako je broj lanova u duem periodu vei od 100 obaveza da se transformie u zatvoreno akcionarsko drutvo) . Najmanji iznos sredstava potreban za osnivanje drutva odreen je Zakonom (o privrednim drutvima).Osnovni kapital ili glavnica se formira od uloga lanovaOsnovni kapital se moe poveavati ili smanjiti (odlukom skuptine)Ulozi, tj. udeli lanova ne moraju da budu jednakiPravo glasa, uee u dobiti, snoenju gubitaka i raspodeli likvidacione mase srazmerni su udelima lanova

Drutvo sa ogranienom odgovornou

Udeli lanova ne mogu da budu izraeni u akcijamaUdeli se mogu slobodno prenositi izmeu lanova drutva, kao i na trea lica (pravo prvenstva imaju lanovi drutva)Drutvo sa ogranienom odgovornou: Organi upravljanja

SkuptinaDirektor ili upravni odbor

Drutvo sa ogranienom odgovornou: Skuptina

Najvii organ upravljanjaSkuptinu ine svi lanovi drutvaU delokrugu Skuptine su odluke o:Finansijskim pitanjimaIzboru i razreenjuStatusnim promenamaNormativnim pitanjimaGodinja skuptina saziva se po zavretku poslovne godine radi usvajanja finansijskih izvetaja (saziva je direktor ili upravni odbor)Vanredna skuptina po potrebi ili na zahtev manjinskih vlasnika koji imaju 10% glasanih prava

Drutvo sa ogranienom odgovornou:Direktor ili upravni odbor

Ima direktora ili upravni odbor (odreeno je aktom o osnivanju)Direktor ili lanovi upravnog odbora mogu da budu lanovi drutva ili lica izvan drutvaAko drutvo ima upravni odbor, onda je predsednik upravnog odbora direktor Nadlenosti direktora ili upravnog odbora su:Zastupanje drutva i voenje poslovaUtvrivanje predloga poslovnog planaSazivanje sednica skuptine, utvrivanje predloga dnevnog reda, sprovoenje odluka skuptine, isplata dividendiUpravni odbor odrava najmanje 4 redovne sednice godinjeAkcionarsko drutvo: Pojam

Vrsta privrednog drutvaOsniva ga jedno ili vie lica (pravnih, fizikih)Nastaje sa osnovnim kapitalom, koji je podeljen na akcije, radi obavljanja odreene privredne delatnosti, uz potpunu odgovornostImovinska osnova potpune odgovornosti je osnovni kapital, ija je visina (minimalni iznos) odreena zakonomlanovi drutva - akcionari su ogranieno odgovorni Ograniena odgovornost

Smanjuje se rizik ulaganja u akcijeOmoguava prikupljanje velikog iznosa kapitala Akcionarsko drutvo: Karakteristike

Drutvo kapitala ne zavisi od linih osobina akcionara, ve samo od kapitalaZbog prenosivosi akcija (kupovina i/ili prodaja akcija) drutvo je otvoreno, njegov personalni sastav se lako i brzo menja

Akcionarsko drutvo: Nepovredivost (ouvanje) osnovnog kapitala

Zabrana smanjenja osnovnog kapitalaZabrana isplate dividendi iz drugih izvora, osim iz profitaZabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednostiPravilna procena vrednosti nenovanih ulogaZabrana da se potraivanja akcionara prebijaju sa uplatama akcija Zabrana da se na uloge plaaju kamateZabrana ili otean otkup sopstvenih akcija

Akcionarsko drutvo: Nain osnivanja

Dva naina osnivanja:Simultano - Bez javnog upisa akcijaSukcesivno - Sa javnim upisom akcijaZatvoreno akcionarsko drutvo nastaje primenom simultanog naina osnovanja, kada osnivai otkupe sve akcijeOtvoreno akcionarsko drutvo nastaje primenom sukcesivnog naina osnivanja kada osnivai otkupe jedan deo akcija, a za ostatak se upuuje javni poziv za upis akcija

Akcionarsko drutvo: Registracija i osnivanje

Druvo se registruje (upisuje u registar) kada se uplati najmanje 50% ugovorenih uloga u novcu, tj. nominalne vrednosti upisanih akcija (ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od upisa u registar)Osnivanje se zavrava sazivanjem osnivake skuptine, na koju se pozivaju svi akcionari (utvruje se da li su upisani ulozi uneti u drutvo, prihvata se procena vrednosti nematerijalnih uloga, imenuje se generalni direktor i lanovi upravnog odbora)

Akcionarsko drutvo: Akcije

Obine akcijePreferencijalne akcijeObine akcije

Obine akcije daju: Pravo upravljanja (1 akcija 1 glas)Pravo na isplatu dividendi (posle isplate dividendi na preferencijalne akcije)Pravo na uee u raspodeli likvidacionog vikaPravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i raspolaganjama akcijaNominalna (ili raunovodstvena) vrednost obinih akcija je odreeni deo od knjigovodstvene vrednosti osnovnog kapitala Preferencijalne akcije

Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili vie klasa. Svaka klasa akcija daje akcionarima razliita prava - razliite stope dividendi, razliita prava participacije u raspodeli dividendi, razliita prava kumuliranja potraivanja prema drutvuU odnosu na obine akcije, preferencijalne akcije daju pravo prvenstva:U isplati dividendi (kumulativno, participativno)U naplati iz ostatka likvidacione ili steajne mase drutva

Preferencijalne akcije

Kumulativne preferencijalne akcije daju pravo naplate kumulirane neisplaene dividende u odreenom vremenskom periodu (3-5 godina) pre isplate dividende na obine akcijeParticipativne preferencijalne akcije daju prvenstvo naplate odreenog fiksnog procenta dividende pre isplate dividendi na obine akcijeKonvertibilne preferencijalne akcije daju pravo njihovog pretvaranja u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija

Preferencijalne akcije ne daju pravo glasa u skuptini (izuzev ako to nije predvieno osnivakim aktom drutva)

Organi upravljanja akcionarskog drutva: Skuptina

Skuptina najvii organ upravljanja (ine je svi akcionari)Skuptina akcionara odluuje o:Normativnim pitanjima (statut, akt o osnivanju)Finansijskim pitanjima (usvajanje finansijskih izvetaja, raspodela dobitka i pokrivanje gubitka, poveanje ili smanjenje osnovnog kapitala, visina naknada)Izboru i razreenju lanova upravnog odbora, nadzonog odbora, revizora, likvidatoraStatusnim pitanjima (statusne promene, prestanak drutva)Godinja i vanredna skuptina

Godinja skuptina saziva se po zavretku poslovne godine (jednom godinje) radi usvajanja finansijskih izvetaja i raspodele profitaVanredna skuptina saziva se po potrebiSazivai vanredne skuptine su:Upravni odborLikvidator drutvaManjinski akcionari, koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa o predloenom pitanju

Organi upravljanja akcionarskog drutva: Upravni odbor

Upravni odbor ima otvoreno akcionarsko drutvoZatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odborlanove upravnog odbora bira skuptinalanovi upravnog odbora otvorenog drutva biraju se primenom kumulativnog sistema glasanja (broj glasova se mnoi brojem lanova upravnog odbora)Predsednika upravnog odbora biraju lanovi upravnog odboraPredsednik upravnog odbora je generalni direktor drutvaUpravni odbor odrava najmanje 4 redovne sednice godinje

lanovi upravnog odbora

Veina lanova upravnog odbora otvorenog akcionarskog drutva su neizvrni lanovi (nisu lanovi izvrnog odbora). Od neizvrnih lanova najmanje dva lana moraju da budu nezavisni lanovi (najmanje dve godine pre kandidature nisu povezani sa drutvom)

Upravni odbor: Nadlenosti

Upravljanje razvojem drutvaKontrola rada izvrnih direktoraKontrola finansijskih izvetajaUtvrivanje poslovnog planaSazivanje skuptine, utvrivanje dnevnog reda i predloga odlukaIzvetavanje skuptine o planiranoj poslovnoj politiciIzbor i razreenje izvrnih direktoraOrgani upravljanja akcionarskog drutva: Izvrni odbor

Izvni odbor je izvrni organ upravnog odbora (obavezan za otvorena akcionarska drutva). lanovi izvrnog odbora biraju se iz redova lanova upravnog odbora (ili iz reda drugih lica). Predsednik izvrnog odbora je generalni direktor drutva.Izvrni odbor sprovodi odluke upravnog odbora direktora i vodi tekue poslovanje

Organi upravljanja otvorenog i kotiranog akcionarskog drutva

Interni revizorNadzorni odbor ili odbor revizoraNadlenosti:Praenje i kontrola poslovanjaKontrola finansijskih izvetajaDavanje miljenja o nezavisnom revizoru i ugovorima izmeu drutva i lanova upravnog odoboraPodnose izvetaj skutini akcionara

7. Javno preduzeeJavno preduzee: Pojam

Obezbeuje (proizvodi) proizvode ili usluge koje su od vitalnog znaaja za odreenu drutvenu zajednicu Deluje u javnom ili optem interesuUlogu preduzetnika obavlja dravaNalazi se u monopolskom ili od strane drave privilegovanom poloaju (prirodni monopoli, gde je konkurencija neracionalna ili tehniki neizvodljiva)Predmet je javne regulacijeVelika inicijalna ulaganja (investicije)

Vrste javnih preduzea

Postoje u razliitim pravnim oblicima. Obino su u formi privrednih drutava, ali njihova samostalnost je ograniena, jer u upravljanju uestvuje drava preko svojih predstavnikaJavne korporacije osnivaju se posebnim zakonom ili odlukom nadlenog dravnog organa, finansiraju se sredstvima koja dobijaju od drave (i iz kredita)Vladine agencije ili agencije nadlenih ministarstava uestvuju u zadovoljavanju vitalnih potreba, ali nisu javna preduzeaPrema naem Zakonu o javnim preduzeima, javna preduzea posluju kao:Drutva sa ogranienom odgovornou i/iliAkcionarska drutva Delatnost javnih preduzea

Javne slube:Proizvodnja i distribucija energijeVodoprivredaTelekomunikacijeTransportProizvodnja bazinih industrijskih proizvoda ugalj, nafta, gas, elikDelatnosti u kojima drava vri kontrolu i regulaciju:BankarstvoOsiguranjeObrazovanjeZdravstvoZnaaj i neophodnost osnivanja javnih preduzea

Javna dobra (trite nije dovoljno efikasno da obezbedi adekvatnu ponudu javnih dobara)Delatnosti sa znaajnim eksternim efektima (nedovoljna proizvodnja dobara sa velikim eksternim koristima, prekomerna proizvodnja dobara sa velikim eksternim trokovima)Prirodni monopoli (elektroprivreda, eleznica, vodoprivreda) i velika kapitalna ulaganja u infrastrukturuOstali ekonomski i neekonomski razlozi:Voenje ekonomske politikeOdbrambeni razloziOtvaranje novih radnih mesta i reavanje problema nezaposlenosti Regulisanje javnih preduzea

Regulacija je zamena za trini mehanizamSistem regulacije javnih preduzea obuhvata:Cilj(eve) regulacijeInstitucije koje sprovode regulacijuInstrumente regulacijeCilj regulacije javnih preduzea

Cilj regulacije je da javna preduzea, u odsustvu trinog mehanizma, deluju u javnom interesuPostie se potovanjem principa poslovanja javnih preduzea:Obezbediti adekvatne proizvode ili uslugeOdrediti umerenu cenu proizvoda ili uslugaPodmiriti potrebe svih lanova odreene drutvene zajedniceSpreiti diskriminaciju potroaaCiljeve regulacije nije jednostavno postii, jer su uslovljeni trinim zahtevima i zahtevima drave, koji mogu da budu suprotstavljeni (kako uskladiti zahtev drave da cene budu umerene sa zahtevom investitora da ostvare adekvatan prinos na uloeni kapital)

Institucije koje sprovode regulaciju

Institucije ili organizacije koje sprovode regulaciju su:SkuptinaSudoviNadlena ministarstvaSpecijalizovane organizacije Agencije Instrumenti regulacije javnih preduzea

Kontrola cena i tarifa (ograniavanje stope prinosa na kapital javnih preduzea)Kontrola ulaska u granuPropisivanje standarda kvaliteta proizvoda i/ili uslova pruanja usluga (izdavanje dozvola)Ostali instrumenti regulacije:Imenovanje ili davanje saglasnosti za izbor direktora, statut ili statusne promeneObaveza podnoenja izvetaja o poslovanju, kontrola knjigovodstva, hartrija od vrednosti

Efikasnost javnih preduzea

Problem efikasnosti javnih preduzeaRazlozi neefikasnosti javnih preduzea:Svojinska prava netransferabilnost javne svojine i odsustvo trita kapitalaAsimetrina informisanost na relaciji vlada menaderi Neefikasna kontrola i nestimulativni sistem nagraivanja menaderaPromena ciljevaNia osetljivost na rizik, zbog finansijske pomoi drave

Proizvodna i alokativna efikasnost javnih preduzea

Proizvodna neefikasnost vii trokovi proizvodnje, posledica javnog vlasnitvaAlokativna neefikasnost nedovoljna koliina i/ili kvalitet proizvoda i usluga, posledica monopolskog poloaja8. Multinacionalno i globalno preduzeeInternacionalizacija preduzea Motivi internacionalizacije preduzea

Pristup novim tritima Rast prodaje i prihoda Sniavanje trokova Pristup resursima stranih zemaljaInternacionalizacija preduzea generira trokove. Odluku o internacionalizaciji treba doneti na osnovu odmeravanja trokova i prednosti, pri emu bi prednosti trebalo da budu vee od trokova

Vrste internacionalnih aktivnosti preduzea

Neto efekti internacionalizacije preduzea zavise od vrste internacionalnih aktivnostiVrste internacionalnih aktivnosti preduzea su:IzvozDavanje licenci preduzeima na stranom trituZajednika ulaganja i strategijske alijanse sa stranim preduzeimaAkvizije (kupovina preduzea na stranom tritu)Direktne strane investicije (izgradnja fabrike na stranom tritu)Kriterijumi za izbor internacionalne aktivnosti preduzea

Stepen kontrolePotrebni resursiRizik Kriterijumi za izbor internacionalne aktivnosti preduzea: Tabela Kontrola Resursi Rizik difuzije

Izvoz Niska Niski Nizak

Licence Niska Niski Visok

ZajednikaUlaganja Srednja Srednji Srednji

Fabrika u vlasnitvu Visoka Visoki Nizak

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradSposobnosti potrebne da bi preduzee postalo MNP

Da bi preduzee postalo multinacionalno potrebno je da poseduje ili da razvije sledee sposobnosti:Prednosti veliinePoznato imeLiderstvo u tehnologijiIzdvajajui proizvod ili uslugaSposobnost skeniranja meunarodnog okruenja

Definicija MNP

MNP je vrsta internacionalnog preduzea koje ima vlasnitvo nad sredstvima, kojima upravlja i koje kontrolie, u najmanje dve strane zemljeMNP mora da ima vie od 25% svojih sredstava u dve ili vie stranih zemaljaMNP mora da ostvaruje vie od 25% prihoda i/ili profita u dve ili vie stranih zemalja

Vrste MNP

Osnovne vrste MNP:

Evropska MNP koja su nastala tokom 1920-tih i 1930-tih godina direktnim investiranjem u poljoprivredu i rudarstvo (tzv. uzvodne integracije) u zemlje kolonije

Amerika MNP koja su nastala krajem 1950-tih i poetkom 1960-tih godina direktnim investiranjem, radi supstitucije uvoza, u razvijene zemlje, prvenstveno Evrope

Japanska MNP koja su nastala tokom 1970-tih godina direktnim investiranjem, radi supstitucije izvoza u tzv. novo-industrijalizovane zemlje jugoistone Azije

Hibridne vrste MNP:

Amerika MNP koja imaju direktne investicije u poljoprivredi i rudarstvu u zemljama Latinske Amerike

Evropska MNP koja imaju direktne unakrsne investicije u Evropi i SAD Japanska MNP koja imaju direktne investicije radi supstitucije uvoza u Evropi i SAD

Razvoj MNP

Razlikuje se pet etapa u razvoju MNP:IzvozFilijala za prodaju na stanom trituDirektne investicije na stanom trituRast direktnih stranih investicija i stvaranje preduzea-roditelja na stanom trituDenacionalizacija poslovanja i nastanak globalnog preduzea Oekivani efekti poslovanja MNP na stranim tritima

Transfer tehnologijePorast zaposlenostiPrihod od poreza i rast investicijaReenje platno-bilansnih problema

Izvori efikasnosti MNP

Izvori efikasnosti MNP su, istovremeno, i razlozi nastanka MNPIzvori efikasnosti MNP su:Prednosti vlasnitvaPrednosti lokacijePrednosti internalizacijeRast prodaje i prihoda

Prednosti vlasnitva

Prednosti vlasnitva se ostvaruju, zbog:Kontrole i upravljanja sredstvima na stranim tritimaMinimiziranja rizika difuzije vrednih i retkih resursa, koji su izvor konkurentske prednostiPrimene upravljakog, organizacionog i marketinkog know-how-a

Prednosti lokacije

Prednosti lokacije se ostvaruju, zbog:Mogunosti pristupa retkim resursimaMogunosti izbora tritaMogunosti izbora najpovoljnije lokacije za poslovanjeMogunosti sniavanja transportnih trokovaMogunosti prevazilaenja carinskih ili trgovinskih barijeraPrednosti internalizacije

Prednosti internalizacije su:Kontrola nad uzvodnim (kvalitet sirovina, cene, uslovi, rokovi isporuke) i nizvodnim (distribucija, post-prodajni servis, planiranje proizvodnje, istraivanje trita) aktivnostimaMogunost podizanja trinih barijera i smanjenja konkurencijeManji rizik kopiranja nevidljivih resursa (znanje, vetine, sposobnosti)Rast prodaje i prihoda

Rast prodaje i prihoda postie se produavanjem ivotnog ciklusa proizvoda, odnosno ulaskom na strana trita, koja se nalaze na razliitim fazama ivotnog ciklusa proizvoda

Globalno preduzee

Globalno preduzee je proizvod globalizacijeGlobalizaciju podstiu:Jeftina i dostupna sredstva kominikacijeSniavanje carinskih barijera za direktne strane investicijeHomogenizacija ukusa koja se sprovodi diktiranjem modnih trendova i uvoenjem standarda

Multinacionalno i globalno preduzee

Multinacionalno i globalno preduzee se razlikuju prema karakteru grane u kojoj posluju i vrsti konkurencije u grani. Grana je multinacionalna, kada je konkurencija na jednom tritu nezavisna od konkurencije koja se vodi na drugom nacionalnom tritu (trgovina, bankarstvo, osiguranje). Grana je globalna, kada preduzee simultano konkurie na svim tritima sveta, bez potrebe prilagoavanja proizvoda specifinim lokalnim zahtevima (avioni, automobili, satovi) .Faktori na osnovu kojih se odreuje da li je grana multinacionalna ili globalna su:Zahtev za integracijom i koordinacijom aktivnostiZahtev za odgovornou na lokalnom tritu

Multinacionalno i globalno preduzee Multinacionalno preduzee Globalno preduzee

Lokalna odgovornost Visoka Niska

Koordinacija Aktivnosti Niska Visoka

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradKarakteristike globalnog preduzea su:Svet je njegovo trite prodaje svetski, tj. globalni proizvod, na svim tritima svetaSvet je njegov proizvodni kapacitet proizvodi na svim tritima svetaSvet je mesto na kome obavlja sve svoje upravljake i poslovne funkcije 9. Efikasnost i efektivnost preduzeaPojam efektivnosti

Sposobnost preduzea da sa pribavljenim resursima ostvari svoje ciljeveStepen realizacije ciljeva preduzeaEfektivnost preduzea zavisi od:Karakteristika organizacije preduzeaKarakteristika okruenja preduzeaKarakteristika zaposlenih (ljudskih resursa)Upravljanja preduzeemEfektivnost - raditi prave stvari

Pojam efikasnosti

Efikasnost je odnos izmeu rezultata (outputa) i ulaganja (inputa) veliina rezultata po jedinici ulaganjaSa datim ulaganjima ostvariti to vei rezultatSa to manjim ulaganjima ostvariti dati rezultatEfikasnost raditi stvari na pravi nain

Tradicionalni pristupi efikasnosti i efektivnosti preduzea

Tradicionalni pristupi su parcijalni pristupi merenja (izraavanja) efikasnosti i efektivnostiTradicionalni pristupi efikasnosti i efektivnosti preduzea su:Pristup ostvarenja ciljevaPristup sistema resursaPristup internih procesa Tradicionalni pristupi efikasnosti I efektivnosti preduzea

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradPristup ostvarenja ciljeva

Uspenost preduzea se odreuje na osnovu stepena realizacije njegovih ciljevaKoristi se ako su:Ciljevi (koji se ele postii) jasni i odreeniMenaderi odreuju, definiu i razumeju ciljevePostoji saglasnost menadera o ciljevimaMali broj ciljevaCiljevi su merljivi Zvanini i operativni ciljevi

Zvanini ciljevi formalni, opti, teko merljivi Izraavaju motive postojanja, poslovnu filozofiju, sistem vrednosti preduzeaOperativni ciljevi odreeni (konkretni), neposredno se realizuju u poslovanjuPrecizni i vremenski odreeniOperativni ciljevi se odnose na:Globalne ciljeve i performanse preduzeaResurse preduzeaTriteOstale aspekte poslovanja Operativni ciljevi: Globalni pokazatelji performansi

Globalni pokazatelji performansi preduzea su:Profitabilnost (visina neto profita, prinos na investicije, dobit po akciji)Rast preduzea (rast prihoda, rast profita)Obim rezultata (ukupan prihod, obim proizvodnje)

Operativni ciljevi: Resursi preduzea

Pribavljanje potrebnih resursa (nabavka sirovina, kapitala)Korienje resursa - efikasno i efektivno

Operativni ciljevi: Trite

Poveanje trinog udelaOdranje postojeeg trinog udelaOsvajanje novog(ih) tritaOsvajanje novih kanala distribucije Operativni ciljevi: Ostali aspekti poslovanja

Zaposleni obuka, napredovanje, ekonomska i socijalna sigurnostIstraivako-razvojna aktivnost novi proizvodi, novi tehnoloki postupciProizvodnja kvalitet proizvoda, asortiman

Pristup ostvarenja ciljeva: Problemi

Identifikovanje ciljeva (nejasni ciljevi, veliki broj ciljeva, konfliktnost ciljeva)Utvrivanje kriterijuma i standarda za merenje stepena ostvarenja ciljeva potrebno je da su ciljevi opipljivi, da se mogu verifikovati, da su merljivi

Sistemski pristup ciljevima preduzea

Kako preduzee treba da ostvari ciljeve? Ciljevi preduzea se posmatraju kao sredstvaEfektivnost se utvruje na osnovu uspenosti preduzea u:Pribavljanju resursaTransformaciji resursaDistribuciji ostvarenih rezultata, koja obezbeuje odranje ravnotee i stabilnosti okruenjaPreduzee moe da ostvari svoje ciljeve, akoEfektivno funkcionieSvi delovi skladno funkcioniuObnavlja utroene resurseIma karakteristike sva tri tradicionalna pristupa efektivnosti preduzea

Pristup sistema resursa

Efikasnost i efektivnost preduzea zavisi od njegove sposobnosti da iskoristi prilike iz okruenja i njegove sposobnosti da pribavi retke resurse iz okruenja

Efektivnost preduzea se izraava sledeim pokazateljima:Pregovaraka pozicija preduzea sposobnost da se iskoriste prilike (mogunosti) iz okruenja prilikom pribavljanja retkih i/ili vrednih resursaSposobnost donosioca odluka da uoe i pravilno interpretiraju (protumae) karakteristike okruenjaSposobnost nesmetanog (redovnog) obavljanja operativnih aktivnosti preduzeaSposobnost preduzea da odgovori na promene u okruenju

Pristup sistema resursa koristi se za izraavanje efektivnosti kada je teko utvrditi neki drugi pokazatelj efektivnosti (ili ima dopunski karakter)Nedostatak je prenaglaavanje znaaja pribavljanja resursa u odnosu na znaaj njihove upotrebe, tj. naina korienja resursa

Pristup internih procesa

Efektivnost i efikasnost se izraava na osnovu:Stanja internog ambijenta preduzeaEfikasnosti internih transformacionih procesaPristup internih procesa usmeren je na:Nain korienja resursa (kako se koriste resursi)Kako se korienje resursa odrava na odnose u preduzeuEfikasnost internih procesa Preduzee je efektivno ako:Procesi u preduzeu su dobro uhodani i prijatniZaposleni su zadovoljniAktivnosti organizacionih delova su usklaenePristup internih procesa: Pokazatelji uspeha

Dve grupe pokazatelja uspeha preduzeaPrva grupa pokazatelja se zasniva na rezultatima prouavanja ljudskih odnosa, korporativne kulture i uoptavanju iskustva i prakse uspenih preduzea o znaaju internih procesa za efektivnost preduzea, a odlike uspenog preduzea su:Ustaljena korporativna kultura i pozitivna radna klimaBlagonaklon odnos preduzea prema zaposlenimaTimski duh, odanost grupi, timski radPoverenje i saradnja radnika i menaderaPodudarnost mesta odluivanja i izvora inforamcijaDirektne veze komunikacije (horizontalne i vertikalne), razmena informacija i otvoreni kanali komunikacijeStimulativni sistem nagraivanjaInterakcija preduzea i njegovih delova, reavanje konflikta u interesu preduzeaDrugu grupu pokazatelja uspeha ine pokazatelji efikasnostiEfikasnost internih procesa je odnos izmeu elemenata izlaza i elemenata ulaza preduzeaNajznaajniji pokazatelji su:ProduktivnostEkonominostRentabilnost

Pristup internih procesa: Nedostaci

Nedostatak pristupa internih procesa je:Zanemarivanje rezultata preduzeaZanemarivanje odnosa preduzea i okruenjaSubjektivna ocena interne atmosfere u preduzeu (zbog nemogunosti kvantifikovanja pokazatelja na kojima se ona zasniva)

Noviji pristupi efikasnosti i efektivnosti preduzea

Noviji pristupi su kompleksniji pristupi izraavanja efikasnosti i efektivnosti preduzeaNoviji pristupi polaze od toga da:Preduzee ima vei broj ciljeva koje tei da ostvariPreduzee obavlja veliki broj aktivnostiPreduzee koristi veliki broj resursaKompleksnije izraavanje efikasnosti i efektivnosti preduzea kombinovanjem veeg broja pokazatelja uspeha u jednu celinu U novije pristupe efikasnosti i efektivnosti preduzea svrstavaju se:Pristup stejkholderaPristup konkurentskih vrednostiStejkholderi Pokazatelji efektivnosti i efikasnosti

Vlasnici Finansijski rezultati

Zaposleni Zadovoljstvo radnika (plate)

Potroai Kvalitet proizvoda i usluga

Kreditori Kreditna sposobnost

Drutvo Doprinos reavanju drutvenih problema

Dobavljai Zadovoljavajue transakcije

Vlada Potovanje zakona i propisa

Stejkholderi i pokazatelji efektivnosti i efikasnostiIzvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradPristup stejkholdera

Efektivnost se meri na osnovu stepena zadovoljenja potreba stejkholdera. Stejkholderi procenjuju efektivnost preduzea poredei ono to dobijaju od preduzea sa onim to ulau u preduzee. Stejkholderi preduzea su svi pojedinci i grupe bez ije podrke preduzee ne moe da opstane vlasnici, zaposleni, kupci, kreditori, dobaljvai, drutvo, vladaPotrebno je identifikovati kljune stejkholedere Potrebno je utvrditi najvanije zahteve svake grupe stejkholderaZadovoljiti zahteve kljunih stejkholdera

Pristup stejkholdera:Karakteristike

- Ciljeve i interese svih stejkholdera nije lako ostvariti, kao ni oceniti efektivnost preduzea na osnovu njihovog zadovoljenja (problem sumarne ocene efektivnosti i efikasnosti)- Pristup stejkholdera omoguava da se kompleksnije oceni efektivnost preduzea, jer uzima u obzir faktore okruenja preduzea i interne faktore- Korienjem veeg broja kriterijuma efektivnosti nije zanemarena ni jedna faza ni element procesa stvaranja vrednosti- Preduzee koje ne zadovoljava ciljeve kljunih interesnih grupa ne moe uspeno da ostvari svoje ciljeve- Efikasnost i efektivnost su sloene pojave za koje je teko utvrditi sintetiki pokazatelj

Pristup konkurentskih vrednosti

Modeli efektivnosti preduzeaZavisnost kriterijuma efektivnosti od faze ivotnog ciklusa preduzea

Modeli efektivnosti preduzea

Lista kriterijuma efektivnostiRedukcija kriterijuma efektivnosti i njihovo povezivanje sa performansama preduzeaVrednosne dimenzije na kojima se zasniva ocena efektivnosti preduzea su:Fokus preduzea - interni vs. EkserniStruktura preduzea - fleksibilnost vs. KontrolaSredstva i krajnji ciljevi sredstva za ostvarenje ciljeva vs. krajnji ciljevi

etri modela efektivnosti preduzea

Integrisanjem fokusa i strukture (prva dva skupa vrednosnih dimenzija) dobijaju se etri modela efektivnosti preduzeaModel ljudskih odnosaModel otvorenog sistemaModel internog procesaModel racionalnog ciljaSvakom modelu odgovara po jedan par konkurentskih vrednosti sredstava i ciljeva, kao kriterijuma efektivnosti preduzea

Prikaz odnosa skupa vrednosti i kriterija efektivnosti

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradModel ljudskih odnosa

U modelu ljudskih odnosa istie se znaaj fleksibilnosti i internog fokusaKriterijum efektivnosti je zajednitvo i moral (sredstva) i razvoj ljudskih resursa (cilj)Osnovni cilj preduzea je razvoj ljudskih resursaOstvarenje ovog cilja podrazumeva autonomiju zaposlenih i pruanje uslova radaMenaderi tee se ostvare ciljeve kojima se poveava stepen zajednitva kolektiva, razvija moral i omoguava usavravanje zaposlenihZaposleni su vaniji od okruenjaModel otvorenog sistema

U modelu otvorenog sistema istie se znaaj fleksibilnosti i eksternog fokusaKriterijum efektivnosti je fleksibilnost i pripravnost (sredstva) i rast i pribavljanje resursa (cilj)Rast i pribavljanje resursa ostvaruju se fleksibilnou, spremnou da se reaguje na izazove i pretnje iz okruenja i pozitivnim odnosnom okruenja prema preduzeuOsnovna vrednost na osnovu koje se procenjuje uspeh preduzea je uspostavljanje dobrih odnosa sa okruenjem u cilju lakeg pribavljanja resursa i razvoja preduzeaModel racionalnog cilja

Model racionalnog cilja istie znaaj kontrole i eksternog fokusaKriterijum efektivnosti je planiranje i postavljanje ciljeva (sredstva) i produktivnost i efikasnost (cilj)Porast produktivnosti i efikasnosti preduzee nastoji da ostvari kontrolom poslovanjaModel internog procesa

Model internog procesa istie znaaj kontrole i internog fokusa, kao osnovnih vrednostiUpravljanje informacijama i komunikacija su najvanija sredstva, a stabilnost i kontrola su osnovni ciljeviOvaj model odgovara preduzeu koje je dobro pozicionirano u okruenju i koje nastoji da zadri svoju poziciju Zavisnost kriterijuma efektivnosti od faze ivotnog ciklusa preduzea

Koncept ivotnog ciklusa preduzea preduzee doivljava promene tokom kojih, po analogiji sa ivim organizmima, prolazi faze nastanka (raanja), rasta, sazrevanja, starosti i umiranjaRazliiti modeli ivotnog ciklusa preduzeaFaze ivotnog ciklusa preduzea su:Preduzetnika fazaFaza zajednitvaFaza formalizacije i kontroleFaza razrade strukture Preduzetnika faza

Prva faza ivotnog ciklusa novog preduzeaKreiranje proizvoda i njegovo lansiranje na trite, opstanak na tritu i nabavka sredstavaVlasnik preduzea (preduzetnik) rukovodi svim ili veinom aktivnostiJedan glavni proizvodIzvor rasta su novi proizvodi ili uslugeNeformalni odnosi, odsustvo biroktratije, neposredna (od strane preduzetnika) kontrola

Faza zajednitva

Profesionalizacija upravljanja, jasni ciljevi i pravci delovanjaBrz rast; glavni cilj je kontinuiran rast preduzeaStvaranje hijerarhijske strukture, delegiranje odgovornosti i detaljnija podela poslovaKontrola i kanali komunikacije su neformalni, postepeno se uvode formalne procedure Saradnja zaposlenih, njihova integracija u kolektiv, identifikacija sa ciljevima preduzea da bi se oni ostvarili

Faza formalizacije i kontrole

Uspostavljena su formalna pravila, procedure i postupci, kao i sistem kontroleCiljevi preduzea su stabilnost, efikasnost i irenje tritaKomunikacija je formalizovanaPodela upravljanja na strategijsko i operativnoFormiraju se grupe proizvoda i diferenciraju se organizacione jedinice

Faza razrade strukture

Preduzee se okree okruenju i prilikama za rastRazvija se timski rad i afirmie saradnja kao odgovor na preterano formalizovane odnose i sloenu, birokratizovanu, strukturuReorganizacija preduzea i stvaranje divizijaModeli efektivnosti i faze ivotnog ciklusa preduzea

U preduzetnikoj fazi primarni znaaj ima kriterijum modela otvorenog sistema uspenost preduzea se ocenjuje na osnovu fleksibilnosti, rasta, sposobnosti pribavljanja resursa i podrke okruenja U fazi zajednitva uspeh preduzea se izraava kriterijumima modela ljudskih odnosa sposobnosti preduzea da razvija ljudske resurse, moral zaposlenih, stepena zajednitva kolektiva i zadovoljavanja potreba zaposlenih U fazi formalizacije i kontrole efektivnost preduzea se izraava na osnovu modela internog procesa i modela racionalnog cilja Kriterijumi efektivnosti su stepen realizacije ciljeva preduzea - produktivnost i ukupna efikasnostU fazi razrade strukture, kada se preduzee ponovo okree okruenju, za ocenu efektivnosti ponovo postaju znaajni kriterijumi modela otvorenog sistemaStara preduzea efektivnost izraavaju primenom kriterijuma modela internog procesa i racionalnog cilja

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradIzbor kriterijuma efikasnosti i efektivnosti preduzea: Faktori

Faktori od znaaja za izbor kriterijuma efikasnosti i efektivnosti preduzea su:Uticaj menaderaMerljivost ciljeva preduzeaKarakteristike okruenja 10. Okruenje preduzeaPojam okruenja preduzea

Okruenje preduzea ine svi elementi i njihova dejstva (sile), koje su izvan preduzea i koje utiu na:Poslovanje preduzea Pristup preduzea retkim resursima Vrste okruenja preduzea

Prema intenzitetu i nainu delovanja na preduzee okruenje se deli na:Domen preduzeaSpecifino okruenjeOpte okruenje Domen preduzea

Domen preduzea je deo okruenja, koje je preduzee izabralo za neposredno podruje svog poslovanja (radi realizacije ciljeva)Domen preduzea odreuju: Proizvodi Kupci, dobavljai, ostali stejkholderi Nain upravljanja silama koje deluju u okruenjuProiriti i zatiti svoj domen

Specifino i opte okruenje: Sektori okruenja

Sektori okruenja su delovi okruenja koji imaju sline elementeSektori okruenja su:GranaSirovine i materijaliLjudski resursiFinansijski resursiTriteTehnologijaEkonomski usloviVladaSociokulturniMeunarodni Okruenje preduzea

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradSpecifino i opte okruenje

Okruenje preduzea se deli na specifino i opte okruenje na osnovu:Intenziteta interakcija preduzea i okruenjaNaina na koji pojedine sile iz okruenja utiu na preduzee

Specifino okruenje

Specifino okruenje ine sektori okruenja sa kojima je preduzee u direktnoj interakciji Specifino okruenje ima direktan ili neposredan uticaj na poslovanje preduzea i njegovu mogunost nabavke resursaNajznaajniji elementi specifinog okruenja su:KupciDobavljaiDistributeriSindikatiKonkurentiVlada Svi sektori okruenja nemaju isti znaaj za svako preduzeeOpte okruenje

Opte okruenje ine sektori koji ne utiu na preduzee direktno, ve indirektno ili posredno (delujui na specifino okruenje)Najznaajniji elementi opteg okruenja su:VladaSociokuluturni sektorEkonomski usloviTehnologijaFinansijski resursi Okruenje kao izvor neizvesnosti za preduzee

Neizvesnost zavisi od:Sloenosti okruenjaDinaminosti okruenjaBogatstva okruenja resursimaNeizvesnost je vea, ako je okruenje:SloenijeDinaminijeSiromanije resursima Sloenost okruenja

Sloenosti okruenja zavisi od:Elemenata okruenja broj i slinostiSila koje deluju - broj i slinostNaina uspostavljanja veza izmeu elementa i sila okruenjaKada je broj elementa vei i razlike izmeu njih vee tee je predvideti promene u okruenjuVei broj veza i sloenije veze izmeu elemenata i sila iz okruenja vea neizvesnost

Dinaminost okruenja

Dinaminost okruenja zavisi od intenziteta i naina promene njegovih elementa i silaStabilno okruenje elementi se ne menjaju, a promene je mogue predvidetiDinamino (promenljivo) okruenje promene se ne mogu predvideti

Bogatstvo okruenja resursima

Bogatstvo okruenja resursima koliina resursa raspoloivih za potrebe preduzeaOkruenje bogatije resursima manja konkurencija i vea izvesnost nabavke potrebnih resursaOkruenje siromanije resursima- vea konkurencija i vea neizvesnost nabavke potrenih resursa

Okvir za procenu neizvesnosti okruenja

Jednostavno + Stabilno = Mala neizvesnost (mali broj slinih elemenata, koji se ne menjaju ili se menjaju sporo) Sloeno + Stabilno = Umereno mala neizvesnost (veliki broj razliitih elemenata, koji se ne menjaju ili se menjaju sporo)Jednostavno + Nestabilno = Umereno velika neizvesnost (mali broj slinih elemenata, koji se menjaju esto i nepredvidivo)Sloeno + Nestabilno = Velika neizvesnost (veliki broj razliitih elemenata, koji se menjaju se esto i nepredvidivo)

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradUpravljanje okruenjem preduzea

Upravljanje okruenjem preduzea kako se preduzee prilagoava neizvesnosti iz okruenja i kako utie na njega da bi se smanjila neizvesnost i poveala stabilnost snadbevanja resurimaUpravljanje okruenjem preduzea:Kontigentna teorijaTeorija zavisnosti od resursaTeorija transakcionih trokova

Kontigentna teorija

Kontigentna teorija situacioni pristup poslovnom upravljanjuNe postoje univerzalno dobra reenjaNajbolje reenje zavisi od konkretne situacijeUpravljanje zavisi od konkretne situacije

Zadatak menadera je da izaberu organizacionu stukturu preduzea i nain upravljanja, koji e u datim uslovima najvie doprineti realizaciji ciljeva preduzeaOkruenje je znaajna determinanta organizacione strukture preduzea i naina upravljanja preduzeem

Preduzee se prilagoava neizvesnosti u okruenju:Poveanjem broja organizacionih jedinicaPoveanjem stepena svoje diferenciranostiIzborom odgovarajueg sistema upravljanjaImitiranjem poslovnih modela uspenih preduzeaPlanskim prilagoavanjem promenama u okruenju Uticaj okruenja na organizacionu strukturu preduzea

Da bi uspeno upravljalo okruenjem preduzee mora da:Oblikuje svoju organizacionu strukturu u skladu sa potrebom prilagoavanja neizvesnostiIzabere sistem upravljanja koji najvie odgovara karakteristikama okruenja Vei stepen slaganja organizacione strukture i sistema upravljanja sa karakteristikama okruenja - preduzee e uspenije da zadovolji svoje potrebe u odnosima sa okruenjemPoveanje broja organizacionih jedinica

Stepen sloenosti okruenja ima neposredan uticaj na broj organizacionih jedinica preduzea i na sloenost struktureRazvijenost pojedinih funkcija odraava stepen neizvesnost primer funkcionalna organizaciona struktura

Odnos organizacione strukture preduzea i izvora rizika u okruenju

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradTradicionalni nain upravljanja okruenjem - osnivanje organizacionih jedinica, ija je uloga da apsorbuju neizvesnost iz okruenja kako bi ostali delovi mogli to efikasnije da funkcioniu. Ulogu amortizera neizvesnosti ima podsistem odravanja veza sa okruenjem (nabavka, prodaja)Da bi smanjile neizvesnost organizacione jedinice koje su u kontaktu sa okruenjem prikupljaju informacije o svim promenama u okruenju, distribuiraju ih u okviru preduzea i emituju informacije o preduzeu u okruenje sa ciljem da stvore to bolji odnos okruenja prema preduzeu

Organizaciono diferenciranje

Organizaciono diferenciranje znai da poslovne funkcije nisu organizovane na jednoobrazan nain. Uvaava se specifinost svake poslovne funkcije. Svaka poslovna funkcija se organizuje na nain koji najvie odgovara potrebi upravljanja specifinim rizicima u njenom domenu (primer, organizacija komercijalne i istraivako-razvojne funkcije)Diferenciranje organizacionih delova se vri premaCiljevimaOrganizacionoj strukturiStavovima i orijentaciji zaposlenihto je stepen organizacionog diferenciranja vei, to je tea koordinacija izmeu organizacionih jedinica (problem koordinacije aktivnosti)Potrebno je jaanje integrativnih veza u preduzeuIntegrativnu funkciju obavljaju:Osobe za vezuKoordinatoriMenaderi proizvoda Sistemi upravljanja: Mehanistiki i organiki

Sistem upravljanja zavisi od stepena neizvesnosti u okruenjuU stabilnim uslovima upravljanje je centralizovano (pravila, procedure i jasna hijerarhija autoriteta na liniji vrh preduzea - srednji i nii nivoi upravljanja, vertikalna komunikacija zaposlenih) - mehanistiki sistem upravljanjaU uslovima estih i naglih promena u okruenju upravljanje je adaptivno, struktura autoriteta nije jasno izraena, donoenje odluka je decentralizovano - organiki sistem upravljanja (nema mnogo pravila i procedura, podstie se timski rad i zajedniko reavanje problema, radni zadaci nisu precizno odreeni i prilagoavaju se promenama tokom procesa rada, horizontalna komunikacija zaposlenih)

Imitiranje poslovnih modela uspenih preduzea

Imitiranje poslovnih modela uspenih preduzea koja posluju u istim ili slinim uslovimaImitiranje uspenih preduzea (institucionalno imitiranje) ispoljava se kao imitiranje organizacione strukture, stila upravljanja, poslovne strategije uspenih preduzeaUmesto da traga za sopstvenim odgovorima na neizvesnost u okruenju preduzee imitira ve potvrene modele poslovanja

Plansko prilagoavanje promenama u okruenju Znaaj i priroda planiranja zavisi od stepena neizvesnosti u okruenjuU stabilnom okruenju naglasak je na tekuem poslovanju i poveanju operativne efikasnosti dugorono planiranje nema vei znaaj, jer se ne oekuju promene u okruenjuSa porastom neizvesnosti sve vei znaaj ima strategijsko planiranje

Kontigentni okvir neizvesnosti okruenja i odgovora preduzea na neizvesnost (uticaj neizvesnosti okruenja na karakteristike preduzea)

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradMala neizvesnost Stabilno i jednostavno okruenje Mehanistika struktura, formalna, centralizovanaMali broj organizacionih jedinicaNema integrativnih vezaManje imitacijeOrijentacija na tekue poslovanje

Umereno mala neizvesnost Stabilno i sloeno okruenje Mehanistika struktura, formalna, centralizovanaVei broj organizacionih jedinica, manji broj podsistema odravanja veza sa okruenjemManji broj integrativnih funkcijaManje imitacijeMali znaaj planiranja

Umereno velika neizvesnost Nestabilno i jednostavno okruenje Organika struktura, timski rad, participacija, decentralizacijaMali broj organizacionih jedinica, vei broj podsistema odravanja veza sa okruenjemManji broj integrativnih funkcijaBrze imitacijePlanska orijentacija

Velika neizvesnost Nestabilno i sloeno okruenje Organika struktura, timski rad, participacija, decentralizacijaVeliki broj diferenciranih organizacionih jedinica, veliki broj podsistema odravanja veza sa okruenjemVei broj integrativnih funkcijaSveobuhvatne imitacijeSveobuhvatno planiranje, predvianje

Teorija zavisnosti od resursa

Cilj preduzea je da smanji zavisnost od okruenja u pogledu snadbevenosti resursima i da utie na okruenje kako bi povealo raspoloivost resursa Upravljanje zavisnou od resursa ima dva aspekta:Uticati na druga preduzea kako bi se pribavili resursiOdgovoriti zahtevima i potrebama drugih preduzea iz okruenja Smanjiti zavisnost od okruenja i stei kontrolu nad resursimaZavisnost preduzea od resursa uslovljena je:Vanou resursa za opstanak preduzeaKontrolom koju nad ponudom resursa imaju druga preduzeaSmanjenje zavisnosti od resursa

Da bi smanjila zavisnost od resursa preduzea razvijaju strategije uticaja na okruenjeUspostaviti povoljne odnose sa drugim preduzeima i ostalim kljunim elementima iz okruenjaStrategije uspostavljanja odnosa sa drugim preduzeima su: Strategije upravljanja simbiotskom meuzavisnou preduzea (kada su preduzea povezana u proizvodno-prometnom lancu) Strategije upravljanja konkurentskom meuzavisnou preduzea (kada preduzea konkuriu za iste resurse)

Strategije povezivanja: Prednosti i nedostaci Smanjuje se zavisnost preduzea od okruenjaSmanjuje se samostalnost preduzea - svaka strategija podrazumeva koordinaciju aktivnosti povezanih preduzea, uvaavanje ciljeva i interesa povezanih preduzea, ime se smanjuje njihova samostalnost

Strategije povezivanja: Veze izmeu preduzea

Veze izmeu preduzea mogu biti formalne i neformalne Formalne veze su rezultat dogovora preduzea o metodama direktne koorodinacije odnosa muzavisnosti

to je stepen formalizacije odnosa izmeu preduzea vii saradnja je intenzivnija, podruja saradnje su preciznije odreena, koordinacija aktivnosti je direktnijaNajvii stepen formalizacije odnosa zajedniko vlasnitvo povezanih preduzeaNajnii stepen formalizacije odnosa implicitni ili preutni sporazumi izmeu preduzea o metodama koordinacije odnosaStrategije upravljanja simbiotskom meuzavisnou preduzea

Najznaajnije strategije upravljanja simbiotskom meuzavisnou preduzea, prema stepenu formalizacije odnosa izmeu preduzea, su:Sticanje reputacije (najneformalniji)KooptiranjeStrategijske alijanseMerder i preuzimanje (najformaliniji) Sticanje reputacije

Najneformalniji oblik upravljanja simbiotskom meuzavisnou sa kupcima, dobavljaima i ostalim elementima okruenja. Reputacija ili poslovni ugled preduzea je pozitivan odnos i poverenje stejkholdera prema preduzeu, zbog potenja i korektnog poslovanja preduzeaReputacija se stie promocijom

Kooptiranje

Kooptiranje je strategija neutralisanja negativnih uticaja iz okruenjaPridobijanje oponenata ustupcima i zadovoljavanjem njihovih interesaUkljuivanje vanijih stejkholdera u upravni odbor preduzea ili angaovanje uticajnih pojedinaca iz okruenja od strane preduzea

Strategijske alijanse

Strategijske alijanse - sporazum dva ili vie preduzea o zajednikom korienju resursa u cilju razvoja novih poslovnih mogunostiStrategijske alijanse nastaju na osnovu:Dugoronih ugovora o saradnji (najneformalniji odnosi)Mrenim povezivanjem preduzeaMeusobnim manjinskim ulaganjem kapitalaZajednikim ulaganjem (najformalniji odnosi)

Vei stepen formalizacije odnosa izmeu preduzea znai da su prava i obaveze povezanih preduzea preciznije utvreni, intenzitet i oblici saradnje se poveavaju i kontrola ispunjavanja obaveza je veaStrategijske alijanse mogu da budu horizontalne i vertikalne (kada preduzea pripadaju istoj grani ili su povezana u proizvodno-prometnom lancu)Strategijske alijanse mogu da stvaraju preduzea koja ne pripadaju istoj grani

Strategijske alijanse: Ekonomski razlozi

Potrebna je velika strunost za razvoj, proizvodnju i/ili distribuciju proizvoda i bliska saradnja razliitih strunjakaTrokovi sticanja i razvoja potrebnih znanja su visoki (za pojedinano preduzee)

Dugoroni ugovori o saradnji

Dugoronim ugovorima o saradnji se smanjuju trokovi korienja resursa i/ili vri podela rizika poslovanjaDugoroni ugovori o saradnji mogu biti:U pisanom obliku (precizne procedure zajednikog korienja resursa i razmene informacija)Usmeni (neformalni dogovor o saradnji, povremena razmeni informacija)

Mreno povezivanje preduzea

Mree su grupe povezanih preduzea - saradnja i nain koordinacije aktivnosti reguliu se sporazumom. Mreu ine preduzea koja su povezana u proizvodno-prometnom lancu .Mree nastaju kada: Jedno veliko preduzee stvori mreu svojih dobavljaa, kupaca, distributera ili pruaoca usluga Jedno preduzee prenosi deo svojih aktivnosti na druga preduzea (outsoursing)Motiv mrenog povezivanja je poveanje efikasnosti, to se postie povezivanjem sa preduzeima koja najefikasnije mogu da obezbede potrebne resurse

Mreno povezivanje preduzea: Klasteri

Klasteri su oblik mrenog povezivanja malih i srednjih preduzeaKlaster skup povezanih preduzea i institucija za podrku njihovom poslovanju (instituti, univerziteti, laboratorije) u odreenoj delatnosti, na odreenoj teritorijiKlasteri nastaju spontanim, ekonomski motivisanim, povezivanjem postojeih preduzea ili novih preduzea (oko naunih parkova ili poslovnih inkubatora)Klasteri doprinose poveanju konkuretnosti svojih lanica na osnovu razmene znanja (tehnikog, marketinkog) Keiretsu vri oblik mrenog povezivanja preduzea na osnovu meusobnog sticanja manjinskih udela (jedno preduzee ima manjinske udele u drugom(im) preduzeima)Vertikalni i intertrini (finansijski) keiretsu

Mreno povezivanje preduzea: Vertikalni i intertrini keiretsu

Vertikalni keiretsu sastoji se od proizvodnih preduzea i njihovih dobavljaa i distributeraIntertrini (finansijski) keiretsu oko jedne banke su okupljena preduzea iz razliitih privrednih granaTipini intertrini keiretsu oko jedne (velike) banke okupljeni su osiguravajue drutvo, trgovinska kompanija, kompanija iz oblasti teke industrije, hemijska kompanija, naftna kompanija, kompanija iz oblasti elektronike i transportaSvaka vea kompanija ima svoja povezana (satelitska) preduzea

Veze izmeu lanica keiretsua

Mreno povezivanje preduzea: Veze i odnosi izmeu lanica keiretsu

Preduzea u keiretsu uzajamno uestvuju u kapitalu i imaju povezane upraveKeiretsu odlikuju veoma sloene veze izmeu preduzea-lanica i specifini odnosiEkonomski odnosi su dugoroni (na preferencijalnoj osnovi) i odlikuje ih: Uzajamna podrka i pomo Integrisano poslovanjeVeliki znaaj imaju neformalni odnosi izmeu lanica

Zajedniko ulaganje

Zajedniko ulaganje nastaje sporazumom dva ili vie preduzea o osnivanju novog preduzea u zajednikom vlasnitvuZajedniko ulaganje je najformalniji oblik strategijskih alijansi, jer nastaje na osnovu ugovora u kome su precizirana prava i obaveze osnivaa, nain upravljanja, kao i saradnja, koordinacija i razmena informacijaOsnivai, pored finansijskih sredstava, ulau svoje sposobnosti, znanje, iskustvo iz razliitih oblasti (proizvodnje, marketinga)Zbog zajednikog vlasnitva nad novoosnovanim preduzeem upravljanje nije sloeno Merder i preuzimanje

Merder i preuzimanje su najformalnije strategije upravljanja simbiotskom meuzavisnouMerder (spajanje) i preuzimanje (pripajanje) najvanijih dobavljaa ili distributera, iji je rezultat prenoenje eksternih transakcija u preduzeePrimenjuju se kada je izraena potreba kontrole vanih resursa, zbog velikih ulaganja

Strategije upravljanja konkurentskom meuzavisnou preduzea

Umanjiti (ili otkloniti) uticaj konkurencijeStrategije upravljanja odnosima sa konkurentima su:Tajni dogovori i karteliPovezivanje preko treih organizacijaStrategijske alijanseMerder i preuzimanje Tajni dogovori i karteli

Tajni dogovori sporazumi o razmeni informacija (uglavnom su zabranjeni zakonom)Karteli povezivanje konkurentskih preduzea u cilju koordinacije aktivnosti (obim proizvodnje, cene proizvoda)Tajni dogovori i karteli vei stepen stabilnosti okruenja i vea raspoloivost resursaTajni dogovori i karteli

Tajnim dogovorom se utvruju standardi u odreenoj delatnosti, tj. pravila ponaanja konkurenata o visini cena, karaketristikama proizvoda, visini profitaStandarde nameu najsnanija preduzea u grani, a ostala preduzea im se prilagoavajuKarteli - koordinacija aktivnosti je slina kao i kod tajnih dogovora

Tree organizacije

Formalniji nain koordinacije aktivnosti konkurenata (u odnosu na tajne dogovore i kartele) je preko treih organizacijaTree organizacije granska udruenja preduzea, interesna udruenja preduzeaRazmena informacija, dogovori o zajednikim ciljevima, koordinacija aktivnostiTree organizacije koriste sredstva dobijena od lanica za promociju njihovih ciljevaStvaranjem pravila i standarda tree organizacije stabilizuju konkurenciju u odreenim granama, doprinose smanjenju sloenosti i neizvesnosti okruenja

Strategijske alijanse

Strategijske alijanse izmeu konkurenata nastaju kada realizacija nekog posla zahteva razliita i specijalizovanja znanja, blisku saradnju razliitih strunjaka, a kada su trokovi njihovog sticanja visokiOstali motivi strategijskih alijansi:Odvraanje potencijalnih konkurenataEfikasnija konkurencija sa postojeim konkurentima

Merder i preuzimanje

Merder i preuzimanje poboljanje konkurentske pozicije, jer se iri trite (domen poslovanja) i smanjuje broj konkurenataOpasnosti od nastanka monopola Teorija transakcionih trokova

Teorija transakcionih trokova objanjava kada e i pod kojim uslovima preduzee primeniti neku od strategija upravljanja zavisnou od resursaTransakcioni trokovi pregovaranje, nadgledanje i upravljanje transakcijama - nastaju prilikom nabavke resursa iz okruenjaInternalizovanje transakcija, tj. njihovo prenoenje sa trita u preduzee izaziva trokove birokratske trokoveBirokratski trokovi trokovi upravljanja transakcijamaCilj preduzea je minimiziranje transakcionih i birokratskih trokova

Teorija transakcionih trokova: Izvori transakcionih trokova

Transakcioni trokovi nastaju kao rezultat kombinovanog delovanja odreenih ljudskih faktora i faktora okruenja, i to:Neizvesnosti okruenja i ograniene racionalnostiOportunizma i malog broja partneraRizika i specifinih sredstava Izvori transakcionih trokova

Teorija transakcionih trokova: Izvori transakcionih trokova

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradTransakcioni trokovi su niski: Nespecifini proizvodi ili usluge Mala neizvesnost Vei broj partneraTransakcioni trokovi su visoki: Specifini proizvodi ili usluge Velika neizvesnost Manji broj partnera

Teorija transakcionih trokova: Transakcioni i birokratski trokovi

Transakcioni trokovi se minimiziraju uspostavljanjem dugoronih i formalnih odnosa sa preduzeima iz okruenja zajednika ulaganja, merder, pripajanjaU preduzeu se javljaju trokovi upravljanja transakcijama koje su iz okruenja prenete u preduzee birokratski trokoviIzbor optimalne strategije: Utvrditi izvore i proceniti visinu transakcionih trokova Proceniti utede u transakcionim trokovima, koje se mogu ostvariti korienjem razliitih strategija povezivanja Proceniti birokratske trokove razliitih strategija povezivanja Izabrati strategiju povezivanja koja dovodi do najveih uteda u transakcionim trokovima za najmanji iznos birokratskih trokovaMinimiziranje transakcionih trokova i izbegavanje birokratskih trokova

Tri oblika povezivanja kojim se minimiziraju transakcioni trokovi i izbegavanju birokratski trokovi su: Keiretsu koristi vlasnitva (manjinskog) bez trokova upravljanja preduzeima u potpunom vlasnitvu Outsourcing smanjenje birokratskih trokova uz neznatno poveanje transakcionih trokova Franizing (pravo korienja resursa ili poslovanja) minimiziranje birokratskih trokova

11. Trokovi - pojam, vrste, karakteristikeUtroci i trokovi

Trokovi su proizvod utoaka faktora proizvodnje i njihovih cena po jedinici utrokaUtroci faktora proizvodnje su oblik troenja u naturalnom viduUtroci su fiziki iskazane koliine faktora proizvodnje koje se troe u procesu proizvodnje

Utroci

Bitno svojstvo utroaka je koliina utroenih faktora proizvodnjeKoliina utroaka zavisi od: Intenziteta troenja Vremena troenjaUtroci faktora proizvodnje se razlikuju po:Mestima nastanka (tehnoloka, netehnoloka)Mogunostima merenja (merljivi, nemerljivi) i jedinicama mere (fizike jedinice mere ili neke druge)Vezi sa nosiocima Uslovljenost utroaka Utroci su uslovljeni: Tehnikim faktorima Organizacionih faktorimaTehniki faktori su: Karakteristike proizvoda Karakteristike tehnolokog procesa Karakteristike sredstava za rad Karakteristike materijala Tehniki uslovi rada Tipovi proizvodnje Nivo tehnike opremljenosti radaOrganizacioni faktori subjektivni faktori (izraz subjektivnih kvaliteta proizvoaa)

Podela utroaka

Utroci materijalaUtroci sredstava za radUtroci radne snage Utroci materijala

Fiziki iskazane koliine materijala utroene u proizvodnjiOsnovna karakteristika troenja materijala: Postepeno unoenje u proces proizvodnje Jednokratna upotrebaUtoci materijala se, prema faktorima koji uslovljavaju njihovo troenje, dele na:Standardne utroke materijalaStvarne utroke materijala

Standardni utroci materijala

Standardni utroci materijala nastaju pod iskljuivim delovanjem tehnikih faktoraStandardni utroci materijala -minimalna koliina materijala potrebna za proizvodnju proizvoda odreenih karakteristika

Stvarni utroci materijala

Stvarni utroci materijala koliina materijala koja je stvarno utroena u procesu proizvodnjeStvarni utroci materijala nastaju pod uticajem tehnikih i organizacionih faktoraOsnovni pojavni oblici organizaciono uslovljenih utroaka materijala: kart Kalo Rastur

Vrste materijala prema ulozi u procesu proizvodnje

Osnovni materijal (materijal za izradu) Pomoni materijal Energija Reijski materijal

Utroci sredstava za rad

Pretpostavljeni iznosi fizike istroenosti sredstava za radUnose se u ukupnom uznosu, ne ulaze u supstancu proizvoda, koriste se u vie ciklusa proizvodnje, zadravaju svoj oblikJednokratno se unose u proces proizvodnje i viekratno se koriste

Oblici stvarnog troenja sredstava za rad

HabanjeStarenjeLom i kvar

Utroci radne snage

Koliina bioenergije koja se troi u procesu radaUtroci radne snage se izraavaju vremenskim jedinicama mereTroenje radne snage je neodvojivo od linosti radnika, tj. od njegoveKvalifikovanosti Intenziteta rada Naina (metod) rada Da bi vreme trajanja procesa rada bilo adekvatan izraz utroaka radne snage potrebno je obezbediti nepromenljivost elementa vezanih za linost radnika, tzv. subjektivnih elementa: Kvalifikovanosti izabrati kalifikovanost za koju su utroci radne snage minimalni po jedinici proizvoda Intenziteta rada izabrati intenzitet za koji su utroci radne snage minimalni po jedinici proizvoda Metoda rada, tj. organizacije najkrae trajanje procesa rada po jedinici proizvoda

Podela trokova prema faktorima proizvodnje

Trokovi materijala cenovni izraz utroaka materijala (osnovnog, pomonog, energije, reijskog) Trokovi sredstava za rad (amortizacija) - deo vrednosti sredstava za rad koji se uraunava u cenu kotanja i utvruje se na osnovu pretpostavljenog veka upotrebe ili broja proizvoda u ijoj proizvodnji uestvuje (trokovi tekueg i investicionog odravanja i trokovi sitnog inventara i alata) Trokovi radne snage nadoknade za izvreni rad, naknade za odsustvovanje sa posla, porezi i doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika Podela trokova prema mestima nastanka

Trokovi izrade nastaju na mestima izrade i nazivaju se i proizvodni trokovi (trokovi osnovnog materijala, pomonog materijala, pogonske energije, radne snage na poslovima izrade, na pomonim poslovima u proizvodnji, trokovi sredstava za rad kod funkcionalne amortizacije) Reijski trokovi- ostali trokovi (rukovodea mesta u proizvodnji, sva izvrna i rukovodea mesta izvan proizvodnje)

Podela trokova prema vezanosti za nosioce

Pojedinani trokovi - nastaju u vezi sa izradom odreenog proizvoda ili pruanja usluge (trokovi osnovnog materijala i radne snage na poslovima izrade) Zajedniki trokovi nastaju zajednikim troenjem faktora proizvodnje i oni su zajedniki za sve proizvode koji su proizvedeni u odreenom periodu i na odreenom mestu

Podela trokova prema nainu prenoenja na nosioce

Direktni trokovi mogu se direktno ili neposredno preneti na nosioce (trokovi osnovnog, pomonog materijala, radne snage na poslovima izrade) Indirektni trokovi - ne mogu se direktno vezati za nosioce, ve posredno prema odreenom kriterijumu rasporeivanja

Podela trokova - zavisnost od obima proizvodnje

Fiksni trokovi Varijabilni trokoviDodatni, neotklonjivi i oportunitetni trokovi

Dodatni trokovi promena ukupnih trokova, zbog promene plana aktivnosti Neotklonjivi trokovi trokovi koji su nastali kao rezultat prethodnih poslovnih odluka (ne utiu na odluke) Oportunitetni trokovi rtvovana korist zbog neprihvatanja sledee najbolje alternative istog rizika Raunovodstveni i ekonomski trokovi

Trokovi u kratkom roku

Fiksni trokovi Varijabilni trokovi

Fiksni trokovi

Ukupni fiksni trokovi (UFT) ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje Proseni fiksni trokovi (PFT = UFT/Q) opadaju sa poveanjem obima proizvodnjePad prosenih fiksnih trokova, zbog poveanja obima proizvodnje, naziva se degresija fiksnih trokova po jedinici Ukupni i proseni fiksni trokovi

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet BeogradVrste fiksnih trokova

Trokovi sredstava za rad vremenska amortizacija Trokovi rada i materijala u pripremnoj fazi Trokovi rada najviih rukovodilaca

Varijabilni trokovi

Menjaju se sa promenom obima proizvodnjeKomponente varijabilnih trokova: Proporcionalni trokovi Progresivni trokovi Degresivni trokovi Relativno-fiksni trokovi Proporcionalni trokovi

Ukupni proporcionalni trokovi Proseni proporcionalni trokoviUkupni i proseni proporcionalni trokovi

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

Vrste proprocionalnih trokova

Trokovi osnovnog materijalaTrokovi pomonog materijala i energijeTrokovi radne snage na poslovima izradeTrokovi sredstava za rad kod funkcionalne amortizacije

Relativno-fiksni trokovi

Ukupni relativno-fiksni trokovi Proseni relativno-fiksni trokoviUkupni i proseni relativno fiksni trokovi

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

Vrste relativno-fiksnih trokova

Trokovi materijala i rada na pripremno-zavrnim poslovima (organizaciona radna mesta)

Varijabilni trokovi

Ukupni varijabilni trokovi (UVT) Proseni varijabilni trokovi (PVT = UVT/Q)Ukupni i proseni varijabilni trokovi

Izvor: Ekonomika preduzea, prof. dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd

Marginalni trokovi

Marginalni trokovi promena ukupnih trokova po jedinici promene obima proizvodnje (MT = UT/Q) Marginalni trokovi - promena ukupnih varijabilnih trokova po jedinici promene obima proizvodnje (zato to se fiksni trokovi ne menjaju) - MT = UVT/Q)Ukupni trokovi i proseni ukupni trokovi

Ukupni trokovi (UT) zbir ukupnih varijabilnih trokova (UVT) i ukupnih fiksnih trokova (UFT) Proseni ukupni trok