SADRAJ:
UVOD................................................................................................................................2
1.PREDUZETNITVO I MALA I SREDNJA
PREDUZEA....................................3 1.1. Pojam i
klasifikacija malih i srednjih
preduzea...............................................3 1.2.
Preduzetnitvo......................................................................................................10
1.3.
Planiranje.............................................................................................................12
2. D.O.O. UNIMET
KA...........................................................................................17
2.1.
Istorijat.................................................................................................................18
2.2. Osnovni
podaci.....................................................................................................20
2.3.
Proizvodnja..........................................................................................................14
2.4.
Kvalitet.................................................................................................................23
2.5. Razvojni
planovi..................................................................................................23
2.6. Drutvena
odgovornost.......................................................................................24
2.7. Politika integrisanog sistema
upravljanja.........................................................25
3. SARADNJA PREDUZETNITVA I MALIH I SREDNJIH PREDUZEA SA VELIKIM
PREDUZEIMA...............................................................................26
3.1. Saradnja Unimet-a i
Brovex-a............................................................................27
ZAKLJUAK.................................................................................................................29
LITERATURA...............................................................................................................30
PRILOZI.........................................................................................................................25
UVODSektor mlih i srednjih preduze pokzuje d on postje sve
znjniji segment privrede, d je glvni pokret inovcij i zpoljvnj i vn
fktor u procesim evropskih integrcij. S dominntnim ueem u broju
ktivnih preduze (99%), ovj sektor s vie od 60% uestvuje u
zposlenosti i formirnju ukupnog promet i s preko 50% u formirnju
bruto dodtevrednosti. MSP sektor ko osnovni nosilc
drutveno-ekonomskog rzvoj, predstvlj njvitlniji i ekonomski
njefiksniji deo privrede, koji moe preuzeti inicijtivu u oblsti
rzvoj, inovtivnosti, povenj produktivnosti i konkurentnosti
privrede. Rzvoj sektor MSP je veom znjn. Sektor MSP predstvlj jedn
od kljunih fktor u procesu evropskih integrcij Republike Srbije. On
su znjn izvor poslovnih vez s drugim evropskim zemljm i bitno pomu
proces integrcije Republike Srbije u ire evropske privredne okvire.
Mala i srednja preduzea treba da imaju kljunu ulogu u okonanju
tranzicije i ekonomskom napredku Republike Srbije. Potrebno je
pruiti odgovrjuu podrku ovom sektoru primenom politike koj e podsti
njegov dlji npredk, posebno onih MSP koj imju njvee potencijle z
rzvoj inovtivnosti i interncionlizciju poslovnj. Sam sektor malih i
srednjih preduzea kao i preduzetnitvo, predstavlja veom vaan
sektor, koji je neophodno u to veoj meri podsticati. Jedan od
takvih naina podsticanja je svakako i podsticanje nihove saradnje
sa velikim i razvijenim preduzeima kako u samoj Republici Srbiji,
tako i u inostranstvu. Na ovaj nain dolazi do razvoja same privrede
Republike Srbije, izazvane uzajamnom zavisnou sektora malih i
srednjih preduzea i velikih preduzea.
2
1. PREDUZETNITVO I MALA I SREDNJA PREDUZEA 1.1. Pojam i
klasifikacija malih i srednjih preduzeaPojm mlog biznis mlih poslov
jo uvek nije jsno odreen. Ekonomisti prilikom definisnj mlog biznis
njee polze od zkonom utvrenih odredbi u pojedinim zemljm. Definicij
je mnogo, kko onih iz merikog zkonodvstv, tko i kndskog,
evropskog... U definicijm postoje slinosti i rzlike uslovljene
slinostim zemlj. U definicijm susreemo izrze: mli biznis, ml
preduze, mli preduzetnici, ml privred i sl. U noj prksi se ustlio
termin ml i srednj preduze (MSP) koji im znenje slino onome iz
engleskog govornog podruj small and medium enterprises (SME-s).
Poto u definiciji mlog biznis imju primt zkonodvci i njihove
zkonske norme, teoretirim ostje prostor tumenj tkvih zkonom
utvrenih definicij. Bitno je isti d mlo preduzee ne sme imti
monopolski poloj n tritu, ne sme imti uticj n kretnje cen, niti
dovoditi druge u nepovoljn poloj. U suprotnom ne moe imti sttus
mlog preduze i ne moe koristiti beneficije koje drv dje sektoru
mlog biznis. Klasifikacija malih i srednjih preduzea Rzvrstvnje
preduze u Srbiji n osnovu zkon o runovodstvu i reviziji (ln 4
rzvrstvnje prvnih lic) vri se zvisno od: 1. Prosenog broj
zposlenih; 2. Ukupnih prihod; 3. Vrednosti imovine n dn sstvljnj
finnsijskih izvetj u poslednjoj godini. Prvn lic se rzvrstvju n ml,
srednj i velik. Srednj prvn lic n dn sstvljnj finnsijskih izvetj
ispunjvju njmnje dv od sledeih kriterijum: 1. d je prosen broj
zposlenih od 50 do 250, 2. d je godinji ukupn prihod od 2.500.000
do 10.000.000 evr u dinrskoj protivvrednosti, 3. d je prosen
vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000 evr u dinrskoj
protivvrednosti. Prvn lic koj imju nie iznose u pokzteljim kod
njmnje dv od nvedenih kriterijum, rzvrstvju se u ml prvn lic, prvn
lic koj imju vee iznose u pokzteljim kod njmnje dv od nvedenih
kriterijum, rzvrstvju se u velik 3
prvn lic. Ako prvn lic ne ispunjvju ni jedn od nvedenih
kriterijum rzvrstvju se u srednj prvn lic .
SRBIJA 2005. Broj preduze u 000 Broj zposlenih u 000 Broj rdnik
po preduzeu Promet po preduzeu, 000 Dodt vrednost po preduzeu,
000
Mikro
Ml
Srednj
MSP ukupno
Velik
Ukupno
266 377 1 68 10
8 165 21 1.023 165
2 268 109 2.945 699
276 811 3 121 20
1 563 811 25.424 6.873
277 1.374 5 184 37
Tbel br. 2 Osnovni indiktori rzvijenosti MSP z Srbiju 2005.
1
EU 19 2003.Broj preduzea u 000 Broj zaposlenih u 000 Broj
radnika po preduzeu Promet po preduzeu, 000 Dodata vrednost po
preduzeu, 000
Mikro
Mala
Srednja
MSP ukupno
Velika
Ukupno
17.820 55.040 3 440 120
1.260 24.280 19 3.610 1.180
180 18.100 98 25.680 8.860
19.270 97.420 5 890 280
40 42.300 1.052 319.020 126.030
19.310 139.710 7 1.550 540
. 3 2003.2
Velikim prvnim licim, u smislu ovog zkon, smtrju se bnke i dr
finnsijske orgnizcije, orgnizcije z osigurnje, berze i berznski
posrednici. Mlim prvnim licim, smtrju se preduzetnici.
1 2
Izvor: Za Srbiju obrada RZR na osnovu podataka RZS Izvor: Za
evropske zemlje - Observatory of EuropeanSMEs 2003, No. 7 SMEs in
Europe 2003.
4
Struktura MSP sektora Srbije iz 2006.
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
0.9 3.3
19.6 95.6 14.7broj Preduzea broj zaposlenih
16.7 18.3 20 16.2ukupan prihod bruto dodata vrednost
srednja preduzea mala preduzea mikro preduzea
31.2
30.9
23.7
Prednosti i nedostatci malih i srednjih preduzea U prednost mlih
i srednjih preduze ukrtko se mogu svrstti: 1. Mogunost d se u
krtkom vremenskom roku spoznju elje i nmere kupc i d im se brzo ize
u susret. LJudi ponekd imju specifine potrebe z koje nije potrebn
serijsk proizvodnj, p im tkv problem ne mogu ili ne ele revti velik
preduze. Ml preduze mogu udovoljiti ovim zhtevim zbog povoljnog
odnos trokov i prihod, blizine kupc i mogunosti brzog regovnj. 2.
Brzo prilgovnje promenm n tritu. Dok velik preduze uoe promene n
tritu i pokrenu glomznu opertivu k prilgovnju, mlo preduzee z to
vreme ve stie izvui korist od tih promen. Mle firme zprvo ive od
promen, i z promene n tritu. 3. Efiksnije korienje rspoloivih
resurs. Retko se dev d npr. mine z proizvodnju, trnsportn sredstv i
drug oprem, kod mlog biznis stoje due vreme neiskorieni, jer ih ili
eksplotie ili ih dje u zkup. Osim tog, on pokuv d ugovori nove,
dodtne poslove kojim e zposliti i ktivirti opremu. U velikim firmm
sve to ide sporije. 4. Efiksno i fleksibilno korienje rdne snge. U
mlim preduzeim jedn zposleni po potrebi rdi vie opercij. Adptirnje
rdnik i poslovnih proces je bre, povremeno zpoljvnje lke
izvodljivo, pregled ostvrenih uink pojedinc vei i sl. Sve to vodi
veoj efiksnosti.
5
5. Mli biznismen brzo i jednostvno komunicir s trinim okruenjem
(nbvk, prodj, distribucij),rev problem neposredno i bez zstoj. Sm
odluuje, ponekd odmh i z rzliku od velikih preduze, ne ek n sstnke
d bi se donel odluk o poslovnim ktivnostim. Tko se dobij n vremenu
i n koeficijentu obrt to omoguv finnsijske prednosti. 6.
Fleksibilno uprvljnje zlihm tkoe moe biti prednost. Zhtev svkog
poslovnog proces je dvojk kd se rdi o zlihm, jer tei k veem nivou
zlih ko podlogu sigurnosti i kontinuitetu poslovnj, li, jvlj se
cilj minimizirnj zlih, jer one blokirju finnsijsk sredstv, tre
prostor itd. Potrebno je dobrim poznvnjem izvor nbvki i brzim i
estim kupovinm nivo zlih pribliiti optimumu. U mlim firmm se to
redovno postie, dok je u velikim firmm tko neto teko ostvriti. 7.
Mli biznis brzo ulzi u konkurentsku borbu, konkuriui u nekim trinim
segmentim velikim firmm koje ksne u regovnju n konkurenciju. 8.
Motivi z rd, rzvoj i rezultte poslovnj vlsnik mlog biznis su
intenzivniji nego u sluju kd bi isti tj mender vodio veliku firmu s
nznkom ire kolektivnosti. Do ovog dolzi zto to on sm testir svoje
sposobnosti, uiv u ostvrenim rezulttim, osigurv svoju budunost p
esto i budunost svojih nslednik, pome drugim zpoljvjui ih u svojoj
firmi, prlelno s svojom finnsijskom konsolidcijom sponzorie
humnitrne ktivnosti, sportske dogje i dr., p tko povev svoj ugled u
drutvu. Sve ove ktivnosti pomu njegovom poslovnom uspehu. 9. Ml
preduze ostvruju veu dobit n kcionrski kpitl nego to je to u sluju
velikih kompnij. To je rezultt uprvo niz prednosti koje su ve
istknute. 10. Zvisnost velikog biznis od mlog biznis nije retk
pojv. O ovoj prednosti MSP sektora e biti rei kasnije u radu.
Meutim, ljudi u mlom biznisu susreu se i s nizom problem i
ogrnienj, to zni d ih krkteriu i odreeni nedosttci. Njee slbosti su
sledee: 1. Promen drvnog sistem i ekonomske politike brzo pog mle
firme tim pre to teko dolze do dodtnog kpitl koji im je potrebn z
snirnje poteko u poslovnju, z investicije i sl. 2. Dev se d se u
mlom biznisu nu oni koje se z to nisu osposobili i pripremilii, p k
ni plnirli osnivnje svoje firme. To vodi k niskom stepenu njihovog
uspeh i slbljenj mlog biznis. 3. Veliki broj neuspeh u mlom
biznisu. Uprvo prethodne nznke o brzom i nepromiljenom ulsku u neki
biznis jedn su od uzrok neuspeh mle firme n tritu. Loe i povrne
procene o nsm z uspeh, tkoe doprinose visokom procentu propdnj tek
osnovnih mlih firmi. Odsutnost plnirnj uvev negtivne posledice.
6
4. Pomnjknje dekvtne sposobnosti z voenje vlstite firme. Mli
biznismeni koji su u strtu uspeni u svojoj rdionici, prodvnici i
sl. pomiljju d mogu voditi preduzee s vie poslovnih jedinic i vie
zposlenih. Ne oseju pomnjknje menderskih sposobnosti i to ih vodi k
neuspehu nkon to krenu u poslovnu rzvojnu disperziju. Mendderske
nesposobnosti mlog privrednik vrlo brzo postju limitirjui fktor.
Nedosttk strunih srdnik i konsultnt moe uveti probleme i njee firm
ne moe preiveti. Ovkv proces se moe preduprediti ukoliko je mender
(vlsnik) mle firme svestn svojih mogunosti i n vreme zposli srdnike
koji su u stnju preduzeti odgovorne zdtke, i ukoliko je spremn d
dodtno ui i stie vetine koje deltnost zhtev. Institucionalni okvir
Neophodan je sistemski pristup u definisanju institucionalnog
okvira i smnjenj dministrtivnih brijer i pojednostvljenj procedure
od znj z poslovnje MSP. Izren je potreb z kreirnjem odgovrjueg
institucionlnog okvir, koji e omoguiti to bolje funkcionisnje
sektor MSP. Institucionln podrk sektoru MSP je od presudnog znj.
Kod nas, institucionln podrk koj je kreirn od 2003. godine, zsniv
se n rzvoju instistucij n ncionlnom nivou i mree regionlnih
gencij/centr. Tj proces nije u potpunosti zvren, s spekt
pokrivenosti teritorije i obim i kvlitet uslug. To zni d nije u
potpunosti obezbeen podrk sektoru MSP i d n tome jo treb d se rdi,
kko bi se obezbedio to vei doprinos domoj privredi. Drv treb d
obezbedi to vie institucionlnih kpcitet koje e se bviti problemim,
i pruti podrku sektoru MSP. Tkoe, treb d se to vie pojednostve
prvni propisi, kko bi se to vie olklo poslovnje. Tkoe, potrebno je
i smnjenje dministrtivnih brijer i pojednostvljenje dministrtivnih
procedur u poslovnju MSP. Rezultt bi bio vidljiv u rzvoju sektor
MSP. Republik Srbij je u poslednjih nekoliko godin ostvril znjn
npredk u rzvijnju institucilnog okvir z prunje podrke MSP. Iko tj
okvir postoji, relizcij podrke nije odgovrju, dovoljno integrisn i
ne finnsir se dekvtno iz budetskih sredstv. To je dovelo do
odreenih problem, gde MSP nisu iml pristup odgovrjuim oblicim
podrke. Tkoe, pojvljuje se problem nedovoljne fokusirnosti n MSP s
inovtivnim i izvoznim potencijlom koj imju mogunosti d poveju
zsposlenost. Kod podrke MSP, znjno je d se tno utvrde ndlenosti
odgovornih institucij, ko i obezbeivnje koordincije tih institucij.
U Republici Srbiji, s tim ciljem, 2010. osnovn je Svet z ml i
srednj preduze ko povremeno rdno telo Vlde. U rdu Svet uestvuju
predstvnici 80 preduze iz Srbije. Osnovni cilj osnivnj Svet je d se
uje gls preduzetnik i d Vld Srbije bolje uju njihove probleme. Tkoe
ko podrk preduzetnicim, od 2008. postoji udruenje poslodvc, pod
nzivom Asocijcij mlih i srednjih preduze i preduzetnik Srbije
(APPS) . APPS je privredn institucij koj okuplj poslodvce svih
deltnosti n teritoriji Republike Srbije. Svi lnovi Asocijcije imju
jednk prv, obveze i odgovornosti.
7
U okviru finnsijske podrke MSP, njznjniji npredk ostvren je
relizcijom kreditne linije z poetnike (start up krediti). Vld
Srbije je usvojil Progrm z povoljno kreditirnje poetnik (start up
krediti 2010.) u vrednosti od 2,2 milijrde dinr. U predhodne tri
godine zhvljujui ovim kreditim otvoreno je 6.625 firmi, u kojim je
zposleno vie od 21.000 rdnik. U 2010. godini preko Fond z rzvoj
preduzetnici mogu dobiti veom povoljne kredite z pokretnje
sopstvenog biznis u iznosu od 500 hiljd do 1,3 milion dinr. Kmtn
stop, z ove kredite je veom povoljn i iznosi 2,5% n godinjem nivou.
Rok otplte kredit z poetnike je od 3 do 5 godin, s periodom poetk
otplte do godinu dn. Ko instrument obezbienj ovog kredit,
preduzetnici mogu birti izmeu etiri instrument. To su: run zlog n
opremi, menice dv kreditno sposobn irnt, jemstvo prvnog lic ili
hipoteku prvog red n nepokretnostim ili zemljitu. Prednost dobijnj
kredit imju lic do 25 godin koj su prol obuku po progrmim Ncionlne
gencije z regionlni rzvoj, Ncionlne slube z zpoljvnje... Jedn od
njznjnijih izzov je usmervnje podrke k rstu MSP s ciljem jnj
konkurentnosti. Jnje konkurentnosti, dovodi do dljeg rzvoj sektor
MSP, i mogunost njihovog okretnj izvoznom poslovnju. Povenje izvoz
e dovesti do rzvoj ne smo sektor MSP, nego i celokupne privrede.
Institucionlni okvir, treb d obezbedi dekvtnu podrku unpreenju znnj
i vetin mendment i rdne snge u MSP. Morju d se formirju orgni, koji
e stjti n rspolgnju MSP. Njim e se moi obrtiti z potrebnu pomo.
Tkoe, mor se unprediti zstupnje interes sektor MSP. MSP sektor u
Srbiji Veom znjno je d se ostvri uvid u stnje MSP sektor, tj. d se
utvrdi nivo njegove rzvijenosti. Rzliiti nivo rzvijenosti,
podrzumev potrebu sprovoenj rzliitih mer z unpreenje sektor. Anliz
nivo rzvijenosti sektor MSP pokzuje d on postje sve znjniji segment
privrede. Neophodno je utvrditi kkvo je ekonomsko okruenje u kojem
posluju MSP, odnosno kkv je ekonomsk situcij u Republici Srbiji, i
njen poloj u odnosu n druge zemlje. Meu ekonomskim problemim, s
kojim je suoen Republik Srbij istiu se sledei: 3 1. u poreenju s
susednim zemljm i EU, Republik Srbij im njviu stopu nezposlenosti
(18.1%) i dugoronu stopu nezposlenosti (16,5%). Njvie stope
nezposlenosti meu zemljm EU imju Slovk 11,3% i Poljsk 9,6%, dok
prosen stop dugorone nezposlenosti u EU iznosi 3%.; 2. u 2007.
godini ostvren je rst BDP od 7.5%4 i procenjuje se d iznosi oko 66%
od nivo iz 1989. godine. BDP po glvi stnovnik u Republici Srbiji z
2007. je iznosio 5,442 USD u poreenju s prosekom u EU koji iznosi
29,900 USD; 3. ukupn produktivnost je meu njniim u Evropi, Republik
Srbij se nlzi n 91. mestu prem Indeksu globlne konkurentnosti z
2007. godinu od ukupno 31 zemlje koje uestvuju u poreenju (od
evropskih zemlj iz Republike Srbije se nlze smo Mkedonij, BiH i
Albnij, Hrvtsk se nlzi3 4
Izvor: Izvetaj o MSP 2006. Izvor: Procena Republikog zavoda za
statistiku
8
n 57. mestu, Crn Gor n 82. mestu, od lnic EU njloije je
pozicionirn Bugrsk koj je n 79. mestu); 4. nizk nivo inovcionih
ktivnosti (prem izvetju Svetskog ekonomskog forum, n polju IKT
Republik Srbij se nlzi n 79. mestu od 104 zemlje i nlzi n veom
niskoj poziciji u poreenju s EU i novim zemljmlnicm); 5. visok
spoljnotrgovinski deficit, koji je porsto z 29,2% u 2007. godini i
iznosi 6.9 milijrdi EUR, dok je vrednost uvoz bil vie nego
dvostruko ve od vrednosti izvoz. Postvljju se izzovi koji se tee
ostvriti, ko to su otvrnje novih rdnih mest to se postie osnivnjem
novih mlih i srednjih preduze ko i njihovim rzvojem, tj. rstom mlih
u srednj preduze. Tkoe se tei povenju konkurentnosti u meunrodnim
okvirim, jnju inovcionih kpcitet i modernizcji industrije s ciljem
ekonomije bzirne n znnju. Potrebno je poboljti spoljnotrgovinskog
bilns kroz povenje izvoz i supstituciju uvoz, ko i poboljnje
ivotnog stndrd. To se ostvruje rzvojem i jnjem sektor MSP. Nkon
uvid u ekonomsko okruenje, neophodno je utvrditi nivo rzvijenosti
sektor MSP. Sektor MSP u Republici Srbiji nije n nivou rzvijenih
zemlj. D bi se unpredio, posebn pnj se posveuje kreirnju
stimultivnog okruenj z poslovnje i obezbeenje finnsijske podrke
sektoru. Z utvrivnje nivo rzvijenosti MSP sektor u Srbiji primenjen
je sveobuhvtni Indeks rzvoj MSP koji se zsniv n tri ekonomsk
prmetr: 5 1. udeo privtne svojine u BDP; 2. udeo sektor MSP u BDP;
3. udeo rdne snge MSP u ukupnoj zposlenosti zemlje. Prem godinjim
izvetjim EU (MSP u zemljm u trnziciji), n osnovu vrednosti Indeks
rzvoj MSP, zemlje u trnziciji se dele u tri grupe: 1. zemlje s
brzim progresom, koje se priblivju trinoj ekonomiji i iji indeks
rzvoj MSP iznosi 500-2.200 US$ po stnovniku; 2. zemlje n srednjem
nivou rzvoj indeks rzvoj MSP iznosi 100-500 US$ po stnovniku; 3.
zemlje s usporenim npretkom u trnziciji - indeks rzvoj MSP je mnji
od 100 US$ po stnovniku. Uloga malih i srednjih preduzea Ml i
srednj preduze imju veom vnu ulogu u ncionlnoj ekonomiji,
prvenstveno jer: Kreirju nov rdn mest; Izvor su inovcij, odnosno
novih proizvod i uslug; Potpomu rd velikih orgnizcij ko poslovni
prtneri. U ovom projektu e posebna panja biti usmerena na njihovu
ulogu u potpomaganju radu velikih organizacija kao poslovnih
partnera.
5
Izvor: UNECE: Small and Medium-Sized Enterprises in Countries in
Transition 2003, 2006
9
1.2. PreduzetnitvoPreduzetnitvo Preduretnitvo predstvlj temelj z
formirnje mlih i srednjih preduze. Preduzetnitvo je organizaciona
vetina vlasnika kapitala koji zapoinju ili nastavljaju svoj
samostalni posao. U uslovima tranzicije, preduzetnitvo je jedna od
razvojnih ansi. Ishodite preduzetnitva je privatna svojina, a
njegov pojavni oblik su inovacije razliite vrste. Preduzetnitvo se
ovde tretira kao faktor proizvodnje, jer se njime inoviraju svi
elementi procesa:rad, sredstva za rad i predmeti rada. I ne samo
to. Preduzetnitvo predstavlja inovaciju organizacione strukture i
svih njenih funkcija. Otuda se privredni subjekti takvih
karakteristika i definiu kao inovativne organizacije. Nema
preduzetnitva bez konkurentnosti i bez privatne svojine. Otuda
dravno i kolektivno preduzetnitvo i nisu preduzetnitvo u pravom
smislu te rei. Drava nema konkurenciju, jer je po definiciji najjai
ekonomski i politiki autoritet na sopstvenom prostoru, a sama sa
sobom se ne moe uporedjivati. Kolektivistiki sistemi, zasnovani na
oblicima svojine koji dominantno nisu privatnog karaktera, takodje
ne stvaraju ansu za razvoj preduzetnitva. Preduzetnitvo se define
ko posedovnje poslovnj i uprvljnje poslovnjem. Odnosi se n uovnje
prilik n tritu, n mobilizciju i orgnizovnje potrebnih resurs i
pokretnje poslovnog poduhvt, sve to rdi stvrnj neke nove vrednosti
i poslovnog uspeh u promenljivom i neizvesnom okruenju.
Preduzetnitvo se od mendment rzlikuje uprvo zbog posedovnj, odnosno
vlsnitv. Preduzetnici su vlasnici, dakle u poslovanje ulau
sopstvena sredstva, a menaderi nisu vlasnici dreduzea kojim
upravljaju ve su profesionalci koji rade za druge i tuim
sredstvima. ivot preduzetnikog poduhvata tesno je povezan sa fazama
ivotnog ciklusa organizacije i obuhvata: 1. faza planiranja; 2.
faza pokretanja; 3. faza delovanja; 4. faza izlaska. Faza
planiranja zapoinje kada preduzetnik uoi priliku za razvoj novog
ili poboljanog proizvoda/usluge za potrebe celog trita ili za
specifino trite. Preduzetniku su na raspolaganju tri osnovne
strategije: identifikovanje novih nia na postojeim tritima;
identifikovanje novih trita; brzo iskoriavanje novih mogunosti.
Poto uoi priliku i razvije osnovnu poslovnu ideju, neophodno je
proveriti potencijal poduhvata i izvodljivosti ideje. On se vri na
osnovu SWOT matrice, gde se stavljaju u odnos prilike i prednosti,
nasuprot pretnjama i nedostatcima. Ukoliko pretnje i nedostatci
prevazilaze prednosti i prilike, neophodno je da se odustane od
10
preduzetnikoh poduhvata. Ukoliko se projekat usvoji, dolazi do
pisanja poslovnog plana u kojem se razmatraju svi elementi budueg
poslovanja. Faza pokretanja preduzetnikog poduhvata moe da bude u
obliku: pokretanja novog preduzetnikog poduhvata; kupovina
preduzetnikog poduhvata; kupovina i upravljanje franizom. Takoe,
veoma znaajno je da preduzetnik obezbedi dovoljnu koliinu
finansijskih sredstava za pokretanje poduhvata. Izvori finansiranja
mogu da budu razliiti: sopstvena finansijska sredstva, finansijska
sredstva rodbine, prijatelja i dr., finansiranje krditima i drugo.
Pomo predzetnicim moe da se javlja u obliku: Drvne gencije Ncionln
i regionln udruenj preduzetnik Centri z preduzetnitvo Preduzetniki
iknkubtori. Faza izlaske iz preduzetnikog poduhvata obuhvata
izlazak iz uspenih ili delimino uspenih preduze, ili izlzk iz
neuspenog preduze. Rzlozi preduzetnikog neuspeh: Lo mendment
Nedosttk iskustv Lo kontrol finnsij Lo mrketing Nekontrolisn rst Lo
lokcij Pogreno odreivnje cen Preduzetnici Preduzetnici su osobe
koje pokreu nove poslovne poduhvte proizvodnje ili prunj uslug.
Preduzetnik preuzim rizik, uov prilike n tritu, prikuplj resurse,
preuzim i sprovodi poslovne ktivnosti, sve u svrhu ostvrenj cilj.
Krkteristike preduzetnik: otvorenost prem novim iskustvim
preduzetnici veruju d smi uprvljju svojom sudbinom visok stepen
energije velik potreb z postignuem smopouzdnje tolerisnje
neizvesnosti usmerenost n kciju upornost potreb z slobodom.
11
b r z i n a o d l u i v a nj a
b r z o s p o r o
Pionirfaza izgradnje
Maherfaza rasta
Strategfaza diferencijacije
Trenerfaza konsolidacije
visok rizik
nizak
Tipovi preduzetnik prem sklonosti riziku i brzini odluivnj
k r e a t i v n o s t
v i s o k a n i s k a
Pronalaza
Preduzetnik
Promoter
Administrator, menader
visok nizak menadment znanja i iskustvo Tipove preduzetnika
prema kreativnosti i znanju i iskustvu.
1.3. PlaniranjeKao i u svakom poslovanju, i u preduzetnitvu i
malim i srednjim preduzeima, planiranje predstavlja jako bitnu
funkciju kojom se utvrdjuje gde se nalazimo, gde elimo da idemo i
kako to da ostvarimo. Planiranje - je primarna menadment funkciju
pomou koje se odreuje kako se ciljevi ostvaruju, koja sredstva
treba uloiti da bi se
12
ciljevi ostvarili i koji su to ekonomski i drugi efekti koji e
se time postii. Plan predstavlja proizvod ili dokument procesa
planiranja. On sadrei kvantitativno i kvalitativno utvrene ciljeve
i akcije za njihovu realizaciju. Planom se preciziraju : (a)
sredstva za ostvarenje ciljeva, (b) odgovornost za preuzimanje
akcija, i (c) stepen uspenosti koji se realno moe dostii. Poslovni
plan ili plan preduzea pokazuje mogunosti vaeg preduzea u
budunosti. U poslovnom planu ete formulisati ciljeve preduzea i
pokazati kojim merama elite da ih postignete. Poslovni plan je uvek
od velike koristi kada se preduzee nalazi pred vanim razvojnim
korakom, bez obzira da li je to osnivanje preduzea, uvoz novog
proizvoda, ekspanzija u inostranstvu ili preuzimanje drugog
preduzea. U ovim ili slinim sluajevima je veoma vano da se
poslovnim planom pokae da su date anse buduem uspehu. Ovo zahteva
potpuno poznavanje trita i planiranje poslovnih aktivnosti. Sa
jedne strane, razvoj poslovnog plana prisiljava rukovodstvo
preduzea da pregledno predstavi sopstvene zamisli i ciljeve.
Poslovni plan pokazuje ciljeve preduzea i konsekvence koje slede u
sveobuhvatnom, jedinstvenom odnosu. Na taj nain je on interni
instrument planiranja. Sa druge strane, rukovodstvo preduzea
poslovnim planom zainteresovanim poslovnim partnerima predstavlja
anse i rizike projekta. Transparentnou ih uverava da e preduzee
imati uspeha na tritu, da odgovara pravim potrebama klijenata i da
je, zahvaljujui dobrom poslovanju, sposobno da trajno ostvaruje
natprosenu dobit. Poslovni plan time dobija znaaj kao dokument za
privlaenje klijenata i dokument za pregovore. Izrada, forma i
sadraj poslovnog plana u velikoj meri odreuju anse vaeg projekta.
Zato poslovni plan treba uraditi tako da bude zanimljiv i raznolik;
budite kreativni. Ako je poslovni plan upuen nekome u inostranstvu,
ili ako je dokumenat potreban za proces odluivanja u inostranstvu,
bilo bi dobro da bude na engleskom jeziku. Osnovna pravila u
pogledu sadraja: Neka poslovni plan bude kratak i precizan: treba
se obratiti panju na to da prikazi budu pregledni. Upotrebu
tehnikih izraza svedite na neophodnu meru. Poslovni plan ne treba
da ima vie od 30 do 50 strana. U navodima napraviti razliku izmeu
injenica i planova. Uvek kometarisati i negativne aspekte. Neka
pretpostavke o budunosti budu osnovane. Ako treba da koristite
strane izvore, citirajte ih sa napomenom odakle potiu. Osnovna
pravila u pogledu forme Izbegavati "slobodne listove". Poslovni
plan treba da bude ukorien ili spojen. Na naslovnoj strani napisati
naziv, adresu, broj telefona firme, kao i ime glavne odgovorne
osobe. Ukoliko se eli da poslovni plan podelite razliitim
investitorima, preporuuje se da se svaki primerak obelei brojem i
imenom onoga kome se daje.
13
Ne zaboraviti navesti sadraj. Podeliti ga po poglavljima.
Numerisati strane. Onaj ko dobije poslovni plan, na taj nain e da
ima bri pristup temama koje ga najvie zanimaju. Dodaci kao to su
bilansi i analize, biografije rukovodilaca, izvetaji iz novina,
prospekti firme i proizvoda itd. navode se u prilogu. Nain izrade
koji se preporuuje: u praksi se pokazalo da je podela osnova za
kontrolne liste i za poglavlje "Podela i sadraj poslovnog
plana".Podela sadraja poslovnog plana:
Kratak sadraj Ovaj odeljak predstavlja kratak pregled poslovnog
plana. Trebalo bi da ga onaj ko je zainteresovan proita za najvie 5
minuta i da posle toga moe da kae: "Aha, tako funkcionie vae drutvo
i to hoete od nas". Vae izlaganje ograniite na dve strane. Preduzee
Poslovni plan mora da na raspolaganje stavi informacije koje se ne
vide na prvi pogled. Sadraj ovog odeljka daje jasnu predstavu o
dosadanjem razvoju preduzea, poetnom poloaju i palniranim koracima.
Proizvodi / usluge Objasnite postojee, kao i planirane aktivnosti
na tritu. ta je kod njih posebno i naroiito atraktivno? Podvucite
take koje su po vaem miljenju najznaajnije. Trita Nijedno preduzee
ne moe dobro da posluje bez tanih saznanja o tritu. U ovom odeljku
uradite pregled trita i analizirajte sopstveni poloaj na tritu.
Pokaite kako ete da reagujete na nove trendove. Konkurencija Ova
tema je tako vana da je najbolje da joj posvetite posebni odeljak.
Na osnovu analize konkurencije uporedie se najjae i najslabije
oblasti vaeg preduzea sa najjaom efektivnom i potencijalnom
konkurencijom. Marketing, pojavljivanje na tritu U ovom odeljku
objasnite svoju marketinku strategiju. Ubediete itaoca da su sve
aktivnosti usmerene na to da uspenom reklamom donesu prodaju i
disrtibuciju usluga prema zahtevima korisnika. Sedite, proizvodnja,
administracija Gde i kako elite da proizvedete ono to ete plasirati
na trite? Objasniete kako formirate vae proizvode od prototipa do
serijskih proizvoda i kako je organizovan rad u oblasti
administracije. Organizacija, rukovoenje preduzeem Opisaete
organizaciju preduzea i predstaviti rukovodei tim. Budui poslovni
partneri (investitori) pridaju veliki znaaj integritetu rukovodeeg
tima. Analiza rizika Rizici latentno prete uspehu vaih poslovnih
ideja. U ovom odeljku analizirate interne i eksterne rizike po vae
preduzee i vrednujete ih. Finansijsko planiranje, finansiranje
Pomou finansijskog planiranja pokazujete kako e se razvijati
finansijska situacija preduzea, ako svi ciljevi budu postignuti po
planu. Na osvovu finansijskog planiranja odreujete potrebu za
finansiranjem i izraujete koncept finansiranja. Kako potreba za
finansiranjem moe da bude pokrivena pribavljanjem kapitala?
14
Osnovne razlike izmeu biznis plana standardnog poslovnog
plana
STANDARDNI PLANCilj je usklaivanje svih poslovnih aktivnosti
Veoma je precizan i pouzdan
BIZNIS PLANCilj je dobijanje podrke za nove projekte Manje je
precizan i pouzdan
Ima kontinuelna obeleja Ima jednokratna obeleja (dozvoljene su
korekcije (nisu dozvoljene korekcije i izmene) i izmene) Usmeren je
ka internom okruenju Usmeren je ka eksternom okruenju Ukljuuje sve
projekte u preduzeu Ukljuuje samo nove projekte Izrauje ga planska
sluba u preduzeu Izrauje ga razvojna sluba u preduzeu Vezan je za
datume Vezan je za promene Redovno se donosi Vanredno se donosi
Biznis pln je metodoloko sredstvo obrde poslovne ideje kojom se
dokzuje oprvdnost njene relizcije. U sutini, biznis pln je njvniji
instrument rukovoenj preduzeem, jer n osnovu njeg moemo kontrolisti
svku ktivnost koju nmervmo preduzeti u cilju relizcije poslovnog
poduhvt. Biznis pln je dokument koji nm pru celokupnu sliku o
mogunostim koje immo. Izrd biznis pln preduzetniku dje informcije n
osnovu kojih n vreme moe uoiti d li je njegov poduhvt ispltiv i
reln. Biznis pln je neophodn kork u pretvrnju ideje u biznis i
njegovo pripremnje zhtev trud. Velik preduze ve godinm prktikuju
poslovno plnirnje. Preduzetnici mogu smi plnirti poso, li mogu
koristiti i usluge strunjk iz ove oblsti. Njbitnije je d poslovni
pln bude kvlitetno pripremljen. U suprotnom sluju, moe se desiti d
ne pru ssvim pouzdne informcije i d poslovni poduhvt bude osuen n
neuspeh. Osnovn obelej kvlitetno sstvljenog biznis pln odnose se n:
1. kompletnost obuhvt sve bitne stvke iz sdrj, 2. tnost d se zsniv
n pouzdnim informcijm, 3. preciznost bez upotrebe nejsnih rei, 4.
setost ne smije biti preobimn (preporuuje se 20-25 strnic; z
zhtevniji poso moe se prei 30-40 strnic).
15
S tehnikog spekt, preporuljivo je d se primjenjuju brojke (li ne
runi s vie decimlnih brojki). Tkoe, preporuuje se d reenice budu
krtke, konkretne, bez prvopisnih grek (zrezi, ml/velik slov,
nglsiti neke tvrdnje podebljnim slovim). Zkonom nije definisno ko
moe d priprem biznis pln, li se preporuuje d g proveri strunjk z
ovu vrstu posl. Oblik i sdrj vee firme i bnke uglvnom definiu prem
svojim specifinim potrebm. U firmm rzvijenih zemlj biznis pln se
sstvlj z svku poslovnu ideju bez obzir d li on zhtev finnsijsk
ulgnj ili ne. N nim prostorim, biznis pln se njee priprem kd se tri
kredit od bnk i mikrokreditnih orgnizcij. Kd je re o bnkm, one njee
odobrvju kredite z ove svrhe u slujevim kd se n osnovu biznis pln
utvrdi : d e preduzetnik moi d vr kredit pod ugovorenim uslovim, d
e preduzetnik ostvriti oekivni godinji prihod nkon relizcije
investicije i d finnsijske projekcije pokzuju d e se tj trend
nstviti i u nrednim godinm. STRUKTURA BIZNIS PLANA - n smom poetku
potrebno je nglstiti d svki biznis pln mor obvezno d sdri: 1.
SAETAK KONCEPT BIZNIS PLANA, 2. IZBOR PROIZVODA/USLUGE,
KARAKTERISTIKE DELATNOSTI I PREDUZEA, 3. ISTRAIVANJE TRITA, 4.
TEHNIKOTEHNOLOKE ASPEKTE, 5. IZBOR LOKACIJE, 6. ORGANIZACIONU
STRUKTURU, 7. FINANSIJSKU ANALIZU, 8. PROCENU RIZIKA, 9. TERMINSKI
PLAN, 10. DODATKE POSLOVNOM PLANU. GRANE tj.
16
2. D.O.O. UNIMET KA 2.1. IstorijatUnimet je, kao samostalna
metalostrugarska zanatska radnja osnovan 1980. godine od strane
Gojka Kunovca. Unimet je u tom periodu zapoljavao tri radnika koji
su radili na est univerzalnih maina u radionici povrine 100m2.
Proizvodni program je bio zasnovan na pruanju usluga mainske obrade
na domaem tritu. Kada je uspostavljena saradnja sa firmom Brovex iz
vedske, ukazala se potreba za proirivanjem proizvodnih kapaciteta,
to je ostvareno ulaganjem sredstava Unimeta i finansijskom podrkom
od strane Brovexa.
Godine 1984. uvezene su prve visokoproduktivne CNC maine iz
vedske i proiren je poslovni prostor. Javlja se potreba za
zapoljavanjem novih radnika i za radom u dve smene. Dobri poslovni
rezultati omoguavaju da Unimet bude angaovan na novim poslovima i
da od radionice preraste u kompleksno preduzee. Od 1996. pa do
1998. izgraen je novi objekat ukupne povrine preko 2000m2. Pored
proizvodnog pogona, u okviru novog prostora nalazi se kancelarijski
prostor, alatnica, kontrola i odravanje, kao i skladite
repromaterijala. Nova, druga po redu, proizvodna hala izgraena je
1999. u koju su smetene univerzalne maine, ureaji za zavarivanje,
testere i novonabavljene CNC maine. 2005. godine, trea hala veliine
2000m2 je poela sa radom. U ovom objektu je smeteno deset CNC maina
i linija za sklapanje pozicionera, kao i magacin gotovih proizvoda.
Unimetu se 2007. godine prikljuuje pogon za seenje i obradu lima u
Jarmenovcima kod Topole. U pogonu radi tridesetak zaposlenih na 42
maine.
Novi logo Unimet-a
17
Unimet 2008. godine postaje bogatiji za jo 1200m2, koliko iznosi
povrina novosagraene etvrte hale, u kojoj se trenutno nalazi
skladite.
2.2. Osnovni podaci o preduzeuUnimet se nalazi u blizini
zrenjaninske petlje, ulica Delfe Ivanic 51, 21241 Ka6 Kontakti:
Telefoni: +381 21 6211 194 +381 21 6211 410 +381 21 6211 404 Fax:
+381 21 6211 061 Email: [email protected]
Podaci Agencije za privredni registar (APR):7 Unimet, prema
veliini, spada u srednje preduzee. Obavezni podaci Naziv: UNIMET
Pravna Drutvo sa ogranienom odgovornou forma: : Ka Puno UNIMET DOO
ZA METALOPRERAIVAKU DELATNOST KA, poslovno DELFE IVANI 51 ime:
Matini 08790523 Status: Aktivno privredno drutvo broj: PIB:
102937888 Datum Broj 05.04.2005 BD 1883 registracije:
registracije:
6 7
Izvor: Zvanini sajt D.O.O. Unimet Ka www.unimer.rs Izvor:
Agencija za privredni registar www.apr.gov.rs
18
Datumi Datum 10.05.2003 osnivanja: Vreme Nema ogranienja
trajanja: Pretena delatnost ifra delatnosti: 2562 Naziv delatnosti:
Mainska obrada metala Registrovan za spoljnotrgovinski promet
Podaci o kapitalu Upisani kapital Novani: 787.183,51 EUR 173.317,87
EUR 150.880,77 EUR Ne-novani: 26.701,06 EUR 65.609,13 EUR
100.756,43 EUR 55.372,12 EUR 37.798,33 EUR 93.688,08 EUR
3.865.435,24 EUR 30.096,28 EUR 39.551,66 EUR Uplaeni kapital
Novani: 173.317,87 EUR na dan 27.11.2009 787.183,51 EUR na dan
31.12.2006 150.880,77 EUR na dan 31.12.2007 Ne-novani: 30.096,28
EUR na dan 29.01.2009 teretno vozilo 93.688,08 EUR na dan
25.09.2007 u stvarima 100.756,43 EUR na dan 18.06.2010 u opremi
37.798,33 EUR na dan 16.11.2010 - oprema 26.701,06 EUR na dan
29.01.2008 u stvarima 55.372,12 EUR na dan 12.10.2010 u opremi
3.865.435,24 EUR na dan 08.05.2007 39.551,66 EUR na dan 19.08.2009
u opremi 65.609,13 EUR na dan 15.11.2010 u vidu pripadajuih maina
sa prateom opremom
Unimet se bavi mainskom obradom na CNC mainama, izradom velikog
broja pozicija od lima, sklapanjem i testiranjem razliitih ureaja.
U proizvodnom pogonu u Kau se radi u etiri hale ukupne povrine
6000m2. Pogon u Jarmenovcima upoljava 30 radnika, a poseduje 42
maine za seenje i obradu lima. Na visokoproduktivnim mainama
renomiranih japanskih, amerikih i evropskih proizvoaa izvravaju se
brojni, izuzetno sloeni i precizni zadaci u skladu sa zahtevima
kupaca. Trenutno, Unimet raspolae sa 40 CNC maina (Tsugami,
Takisawa,
19
Quaser, Dah Lih, Hardinge, OKK, Daewoo, Ikegai, Enshu, Mazak i
Hermle), kao i sa velikim brojem univerzalnih maina sa prateom
opremom. Kontrola proizvoda se, pored korienja standardne merne
opreme, vri na koordinatnoj mernoj maini Mitutoyo EURO-C-A574 CMM
3D, profil projektoru, ureajima za merenje tvrdoe i aparatima za
odreivanje debljine povrinskog zatitnog sloja. Oko 70% proizvoda
isporuujemo poslovnom partneru Brovex AB sa seditem u vedskoj, dok
je 30% proizvoda namenjeno kupcima u Italiji, Nemakoj, Francuskoj,
Engleskoj i vajcarskoj. Realizacija na domaem tritu je, u ovom
trenutku, veoma mala. Najzastupljeniji proizvod koji Unimet izrauje
su jedinice namenjene za upravljanje protokom fluida (pozicioneri i
davai poloaja), ventili, laserski ureaji za graevinarstvo,
podsklopovi za pick and place maine za elektronsku industriju,
delovi maina za pakovanje i delovi pneumatskih ureaja. Posredstvom
Brovex-a snabdevamo procesnu industriju u SAD i Evropi irokim
asortimanom proizvoda i rezervnih delova. Krajnji kupci naih
proizvoda su kompanije iz naftne, hemijske, prehrambene,
farmaceutske i drugih oblasti industrije. Brovex AB iz vedske, kao
sestrinska kompanija, snabdeva nas mainama, repromaterijalom i
obezbeuje nam sve to je potrebno za rad, to omoguava plasman naih
proizvoda na vedskom tritu i ini da postanemo jo uspeniji i
konkurentniji.
2.3. ProizvodnjaDOO Unimet sa preko trideset CNC maina i isto
toliko univerzalnih maina obradi nedeljno oko deset tona materijala
(konstrukcionog elika, prohroma, aluminijuma, mesinga, bronze i
plastike). Unimet se specijalizovao za mainsku obradu metala
skidanjem strugotine i za seenje i obradu lima.
Proizvodni pogon Strugarska obrada (0,8mm 450mm) Automat
strugovi, CNC strugovi sa jednom i sa dve glave (sa i bez Z-ose),
20
CNC strugovi sa dodavaima, Multitasking strug sa osam osa,
Univerzalni strugovi. Glodanje Horizontalni obradni centri sa
paletama do 800mm x 800mm, Vertikalni obradni centri do 1500mm x
600mm, Univerzalne glodalice. Bruenje Brusilica za okruglo bruenje
do 400mm x 1000mm, Bruslica za ravno bruenje do 1200mm x 500mm, CNC
bruslici za ravno bruenje 1200mm x 500mm. Buenje Koordinatne
builice, Stubne builice. Probijanje, prosecanje i savijanje lima
Ekscentar prese do 150t, Hidrauline prese do 150t, Apkant prese do
65t, radnih duina do 2500mm, CNC prese do 35t, radnih dimenzija do
2030mm x 1270mm, Hidrauline makaze za limove debljine do 5mm, radne
duine do 3000mm. Zavarivanje TIG 350A (elektroluno zavarivanje
netopljivom elektrodom u zatitnoj atmosferi inertnog gasa), MIG/MAG
400A (elektroluno zavarivanje u zatitnoj atmosferi
inertnog/aktivnog gasa topljivom metalnom elektrodom), MIG 280A
(elektroluno zavarivanje u zatitnoj atmosferi inertnog gasa
topljivom metalnom elektrodom), Takasto zavarivanje aparatom 50
KVA, 3mm + 3mm. Erodiranje Erozimat sa icom (maksimalne dimenzije
radnog komada 810mm x 510mm x 250mm), Erozimat sa elektrodom
(maksimalne dimenzije radnog komada 550mm x 350mm x 350mm) Lasersko
graviranje Montaa Montaa ukljuuje sklapanje, testiranje
(uzemljenja, protoka, provodljivosti), pakovanje i otpremu
proizvoda u skladu sa zahtevima kupca. Montaa obuhvata: Sklapanje
lasera za graevinarstvo (Ama Laser), Sklapanje pozicionera za
procesnu industriju (Flowserve), Sklapanje konvejera (transportnih
traka), dodavaa i alata za pick and place maine (Mydata
Automation), Sklapanje delova maina za pakovanje u prehrambenoj
industriji (Tetra Pak),
21
Sklapanje jedinica ureaja za ultrazvuno zavarivanje (Telsonic
Ultrasonics).
Proizvodni pogon Dobavljai kooperanti Unimet sarauje sa vie od
30 domaih dobavljaa iz razliitih oblasti: obrada gume, obrada
plastike, povrinska zatita, izrada elektronskih komponenti itd.
Kooperanti imaju znaajno mesto u izradi i doradi u odreenim fazama
proizvodnje. Precizno bruenje, livenje i kaljenje su neki od
postupaka koji od naih kooperanata zahtevaju visoku strunost i
kvalitet izrade. Kupci Najvei inostrani kupci Telsonic Ultrasonics,
vajcarska Knorr-Bremse R.S., Velika Britanija Trox Gmbh, Nemaka
Bocom Gmbh, Nemaka VMI Ptrins et Mlangeurs, Francuska Savio
Macchine Tessili S.p.A., Italija Posredstvom partnera Brovex u
vedskoj snabdevamo kupce: Palmstierna International AB (Flowserve)
Mydata Automation AB Atlas Copco AB Parker Hannifin AB Arkivator AB
Ama Laser AB NAF AB Desoutter Tools
2.4. KvalitetUnimet 2005 godine usklauje svoje poslovanje sa
zahtevima standarda ISO 9001, a 2007 uvodi ISO 14001 i OHSAS 18001
standarde. Sva tri standarda sertifikovana su od strane kue TUV Sd
iz Nemake. 22
Pojedini proizvodi Unimeta predvieni za rad u eksplozivnim
sredinama atestirani su u skladu sa ATEX standardom. Unimet veoma
esto poseuju predstavnici kua ovlaenih za sertifikaciju, kao i
osiguravajuih kompanija: KEMA, CSA, IMQ, SIRA, FM Approval, NEMCO,
AF Integrisani sistem upravljanja: ISO 14001:2004 sertifikat OHSAS
18001:2007 sertifikat ISO 9001:2008 sertifikat
2.5. Razvojni planoviU vreme kada se proizvodni pogoni
industrijski visokorazvijenih drava izmetaju u regione u kojima je
radna snaga jeftinija, Unimet vidim svoju priliku da zauzme mesto
meu najboljim svetskim proizvoaima. Planira se zapoljavanje novih
radnika i da se nastavi ulaganje u opremu. Proboj na svetsko trite
predstavlja uspeh, kako za Unimet, tako i za sve kooperante.
Zaposleni entuzijazmom i profesionalizmom doprinose potvrivanju i
unapreivanju renomea preduzea. U budunosti se oekuje usvajanje
novih standarda i razvoj poslovnih mogunosti, to e omoguiti da i
nadalje Unimet bude ravnopravan sa svim kompanijama koje primenjuju
najnovija dostignua. Unimet e nastaviti da ulae napore, kako bi
kvalitetom proizvoda i usluga ispunio zahteve partnera i omoguio
dugoronu saradnju, na obostrano zadovoljstvo.
2.6. Drutvena odgovornostZaposleni Unimet se trudi da stvori
dugorone veze sa svojim zaposlenima, a to ini ulaui u
osposobljavanje radnika kroz praktinu obuku, edukaciju i neprekidno
uenje. Potuju se zaposleni kao linosti i sve njihove nacionalne i
kulturne razliitosti. Unimet prua jednake mogunosti svim
zaposlenima, kao i kandidatima koji konkuriu za posao. Potujemo
pravo svakoga da uskladi profesionalne obaveze i svoje slobodno
vreme. ini se sve da zaposleni ne budu diskriminisani na radnom
mestu. Cilj Unimeta je da razvija i da odrava dobre i zdrave odnose
meu zaposlenima. elimo da zaposleni budu ponosni to su deo uspenog
preduzea i da Unimet bude ponosan na znanje i strunost svojih
zaposlenih. Drutvena zajednica
23
Unimet posluje u uslovima ekonomske tranzicije drutva koje se
suoava sa velikom nezaposlenou (posebno mlae populacije), sa
drutvenim sferama kojima su potrebne znaajne promene i sa brojnim
drugim problemima. Unimet se trudi da d doprinos u prevazilaenju
problema tako to se trudi da obezbedi posao i zaposli to vie
radnika, a daje i mogunost znaajnom broju preduzetnika da postanu
kooperanti Unimeta, podstiui time njihov razvoj i ukljuivanje u
drutvene tokove. Unimet prua finansijsku i tehniku pomo velikom
broju domaih dobavljaa. Unimet je glavni sponzor Rukometnog kluba
Jugovi iz Kaa. Klub sada ima tridesetak zaposlenih zahvaljujui naoj
i pomoi drugih sponzora. Sponzorstvo smatramo nainom da svima
predstavimo i pribliimo sport i zdrav nain ivota. Cilj nam je da RK
Jugovi privue to vie deaka i devojica koji e se rekreativno baviti
ovim sportom, kao i one koji e se u budunosti profesionalno baviti
rukometom. U RK Jugovi igraju seniori iz cele Srbije. Zahvaljujui
viegodinjem sponzorstvu od strane Unimeta, RK Jugovi je postao
jedan od najboljih klubova u naoj zemlji. ivotna sredina
Upravljanje zatitom ivotne sredine za Unimet ne znai samo
pridravati se zakona i spreiti zagaivanje ivotne sredine. Vlada
vrsto uverenje da je pravilan odnos prema ivotnoj sredini veoma
bitan u poslu i da spada meu osnovne zadatke firme, kao kljuni
inilac odrivog razvoja. U budunosti planiramo da unapredimo
upravljanje zatitom ivotne sredine, tako to emo postaviti ciljeve i
definisati aktivnosti koje znaajno utiu na ivotnu sredinu. Pratiemo
u kojoj meri ispunjavamo predvieno i sainjavaemo godinji izvetaj o
postignutom. Kao rezultat naih napora da sauvamo ivotnu sredinu
2007. godine smo uskladili poslovne aktivnosti sa zahtevima
standarda ISO14001.
2.7. Politika integrisanog sistema upravljanjaPolitika
integrisanog sistema upravljanja Unimet d.o.o., obezbeuje stalno
unapreenje kvaliteta proizvodnje pozicionera i proizvoda iz usluge
metalopreraivake delatnosti, zatitu ivotne sredine i zatitu
zdravlja i bezbednosti na radu. Politika integrisanog sistema
upravljanja ima za cilj potpuno zadovoljenje zahteva i oekivanja
kupaca, korisnika i drugih zainteresovanih strana. Najvie
rukovodstvo je svesno neizbenih rizika koji proistiu iz poslovanja
preduzea i zato preuzima odgovornost za odranje visokih standarada
zatite ivotne sredine i zatite zdravlja i bezbednosti na radu i
podstie ukljuenje zaposlenih u ove procese.
24
Unimet d.o.o. upravlja svojim poslovanjem kroz: stalnu
modernizaciju opreme, usavravanju procesa izrade i obuke kadrova
vezanih za kvalitet proizvoda, zatitu ivotne sredine i zatite
zdravlja i bezbednosti na radu, doslednu primenu, stalno
unapreivanje integrisanog sistema upravljanja, u skladu sa
zakonskim regulativama i drugim zahtevima i propisima, zahtevima
standarda ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001 i prevencijom zagaenja
okoline, poveanje efikasnosti i efektivnosti poslovanja i
stvaranjem zdravijih i bezbednijih uslova rada, primenu
integrisanog sistema upravljanja u svim poslovnim funkcijama i u
saradnji sa svim zainteresovanim stranama, uea zaposlenih u
planiranju, sprovoenju i vrednovanju svih aktivnosti od znaaja za
kvalitet proizvoda, zatitu ivotne sredine i zatite zdravlja i
bezbednosti na radu, blagovremenu analizu, informisanje i
izvetavanje o mogunosti pojave rizinih i vanrednih situacija,
otkaza i opasnih okolnosti ili stanja na radnim mestima ili u
procesima rada, preduzimanje svih mera u cilju smanjenja nivoa
rizka u pogledu zatite ivotne sredine i zatite zdravlja i
bezbednosti na radu, optimalno korienje svih raspoloivih tehnikih,
tehnolokih, ljudskih i drugih resursa.
Za sprovoenje politike integrisanog sistema upravljanja
odgovoran je direktor Preduzea. Politika preduzea prihvaena je od
strane rukovodstva i obavezujua je za sve uesnike procesa rada u
Preduzeu.
3. SARADNJA PREDUZETNITVA I MALIH I SREDNJIH PREDUZEA SA VELIKIM
PREDUZEIMAKao to je ve reeno, sektor malih i srednjih preduzea
predstavlja znaajan segment celokupne privrede. On ima niz
prednosti ali i odredjene nedostatke. Jedna od najznaajnijih
karakteristika je vezana za mogunost zavisnosti velikog biznisa od
malog biznisa. Mala preduzea mogu da preprodaju proizvode velikih
kompanija, vre
25
usluge u njihovo ime (servis), proizvode delove z proizvodne
linije u velikim kompnijm itd. Uz to, sve to ine efiksnije, bre i
jeftinije nego to bi rdile velike kompnije. Primer rdi, velike
uto-kompnije (Toyota, Daihatsu i mnoge druge) koriste mle firme ko
koopernte z proizvodnje delov z svoje utomobile. Slini su primeri i
u drugim industrijm. Tkv trend u odnosu izmeu mlih i velikih
preduze uzeo je mh u svim rzvijenijim zemljm. Saradnja velikih
kompanija sa malim, se moe ostvariti kroz razne oblike kooperacije.
Moe da se ostvari saradnja u obliku Supply Chain-a (lanac
snadbevanja), Distribution (distribucija), General Support (opta
podrka) i dr... Primeri dobre prakse8 Supply Chain Primer Fiat-a
koji saradjuje sa dobavljaima iz Indije, tj. sa lokalnim
proizvodjaima auto-delova. Fiatovi partneri u lancu snadbevanja su:
Magneti Marelli (Fiats prinicipal supplier), UNIDO,Prince of Wales
Business Leaders Forum, Automotive Component Manufacturers
Association of India, Automotive Research Association of India...
Ovaj program namenjen je stratekom razvoju dobavljaa automobilskih
komponenti, pruanju podrke, i usluga obuke kroz niz donatora sa
zapada. Indija predstavlja dom klastera proizvodjaa auto delova,
posebno u oblasti plastike, guma i obradi metala. Distribution
Hewlett-Packard (HP) ima globalnu saradnju sa malim i srednjim
preduzeima u oblasti distribucije njihovih proizvoda. HP saradjuje
sa MSP i preduzetnicima u podrujima sa ogranienim pristupom
Informacionim komunikacionim tehnologijama (ICT). Ostali partneri
su: Vlade, medjunarodne organizacije, nevladine organizacije, i
druge drutvene grupe. Da bi se zatvorio jaz izmedju tehnoloki
ovlaenih i tehnoloki iskljuenih zajednica, HP radi u partnerstvu sa
lokalnim vlastima, privatnim sektorom i nevladinim organizacijama
da bi obezbedio komercijalno odriv pristup ICT uslugama
General Support Deutsche Bank saradjuje sa preduzeima u vie
zemalja. Saradjuje sa malim preduzetnicima u nastajanju, kako u
razvijenim, tako i zemljama u razvoju. Ostali partneri su 19
mikrofinansijskih institucija u svetu: ACCION, New York; ACME,
Haiti; CFTS, India; Corporacion Nundial de la Mujer, Colombia;
Emprender, Bolivia; FinComun, Mexico; Fundacion Mundo Mujer de
Popayan, Colombia; Kashf Foundation, Pakistan; MI-BOSPO,
Bosnia-Herzegovina; Milamdec Foundation, The Philippines; Project
Enterprise, New York; PROPESA, Chile; Russian Womens Microfinance
Network, Russian Federation; SHARE Group, India; XACBank,
Mongolia...
3.1. Saradnja Unimet-a i Brovex-a
8
Izvor: Partnerships for Small Enterprise Development -
http://www.unido.org
26
Jedan od primera saradnje malog biznisa sa velikim preduzeima je
i poslovanje izmedju D.O.O. Unimet-a i vedske firme Brovex, koja se
takodje bavi mainskom obradom metala i doradom poluproizvoda
(dobijenih od Unimeta).
Brovex Mechanical Workshop AB Garpenbergsgatan 4 163 53 Spnga
Centrala: 08-36 21 27 Fax: 08-760 40 83 E-mail: [email protected]
Najvei deo poslovanja izmeu ove dve kompanije se vri na osnovu lon
poslovanja. Lon poslovi Lon-poslovi (usluge) predstavljaju
specifine vrste usluga, koje domaa pravna lica i preduzetnici vre u
vidu dorade, obrade i sl. proizvoda (odee, obue i dr.) od
materijala (metala, tekstila, koe, plastike i sl.) za inostranog
poruioca, a koji se privremeno uvoze u Republiku Srbiju, u skladu
sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, a na osnovu posebnog
ugovora o lon-poslovima. Ugovor o doradi i pireradi (Lon poslovi)
je takv ugovor kojim se proizvodjac iz jedne zemlje obavezuje da
obavi poslove oplemenjivanja robe, koja je u svojini ugovorne
strane iz druge zemlje, a vlasnik te robe se obavezuje da plati za
to oplemenjivanje i primi oplemenjenu robu. Ugovor o lonu je
specificna vrsta ugovora o delu, sa elemntima ugovora o
kupoprodaji, ugovora o razmeni, ugovoa o kooperaciji i dr. Ovi
ugovori poticu iz nemackog prava i nastali su u periodu
industrijalizacije. Odlukom o poslovima posredovanja u
spoljnotrgovinskom prometu, propisano je da preduzee koje je pruilo
usluge prerade, dorade ili obrade, ima prava i obaveze kao da je
uslugu pruilo u inostranstvu. Saglasno navedenim propisima, na
naknadu za usluge koje su izvrene kao lon-posao na osnovu ugovora
sainjenog izmeu domaeg i stranog pravnog lica, koja je naplaena u
deviznim sredstvima u skladu sa Zakonskim odredbama ne obraunava se
i ne plaa porez na promet usluga. Obaveze narucioca: dostava robe,
placanje cene oplemenjivanja, preuzimanje oplemenjene robe,
daradnja pri izvrsenju lon posla i dr. Obaveze izvrsioca:
oplemenjivanje robe, predaja oplemenjene robe, naknada stete zbog
neizvrsenja posla i dr. Primer privremenog uvoza robe je priloen u
Prilogu br. 1
27
U okviru lon poslovanja, nakon oplemenjivanja materijala, on se
vraa nazad Brovex-u koji ga dalje doradjuje ili direktno prodaje.
Unimet osim privremenog uvoza, ostvaruje i redovan uvoz za koji se
plaaju redovne carinske dabine, to nije sluaj kod privremenog uvoza
koji oslobadja carina. Dokumentacija za redovan uvoz je u Prilogu
br. 2. Pored poslovanja se Brovex-om, Unimet proizvodi i za druge,
i ima veliki broj kupaca, uglavnom u inostranstvu (Telsonic
Ultrasonics, vajcarska; Knorr-Bremse R.S., Velika Britanija; Trox
Gmbh, Nemaka; Bocom Gmbh, Nemak...). U Prilogu br. 3 je
dokumentacija vezana za redovan izvoz preduzeu Trox.
28
ZAKLJUAKPreduzetnitvo i ml i srednj preduze imju veom znjn
poloj, kko u svetskoj privredi, tko i u privredi Republike Srbije.
Veom je vno stvrnje politikog i ekonomskog mbijent pogodnog z rzvoj
jkog MSP sektor. Morju se obezbediti odgovrju uslovi z osnivnje
MSP, obuk preduzetnicim, dekvtn finnsijsk podrk, mogunost zstupnj
interes sektor MSP... Pored uslove z to lke osnivnje, neophodno je
i obezbeenje uslov z dlje poslovnje MSP. Treb d se vodi run d se
osniv to mnji broj MSP koji nemju perspektivu. Unimet, kao srednje
preduzee, ima veoma dobru poziciju, jer svoje poslovanje zasniva na
izvozu i na proizvodnji za inostrano trite, dok se za domae kupce
proizvodi veoma mala koliina proizvoda. Sa ovim se izbegavaju
negativne posledice poslovanja u Republici Srbiji, gde najvei
problem predstavlja (ne)mogunost naplate potraivanja. Opasnost po
Unimet moe da predstavlja opasnost koja je preti svim malim i
srednjim preduzeima. To je prelazak iz okvira malog u srednje i
kasnije srednjeg u veliko preduzee. Zbog toga Unimet mora veoma
paljivo da planira svoj budui rast i razvoj koji nee ugroziti
poslovanje preduzea. Unapredjenje poslovanja Unimet-a moe da se
ostvari podsticanjem kooperacije sa malim dobavljaima u Republici
Srbiji. Unimet bi mogao da ulae svoja sredstva u mala preduzea.
Sklapanjem ugovora sa drugim preduzeima, Unimet bi se obavezao da
kupi potrebne maine i opremu i da na osnovu tog donatorstva
preduzee koje je dobilo mainu se obavee da e odredjeni vremenski
period snabdevati Unimet pod odredjenim uslovima. Ti uslovi treba
da su povoljniji kako bi ovakva vrsta saradnje bila isplativa za
Unimet. Takodje, kao preduzee koje je uglavnom okrenuto izvozu,
Unimet bi mogao da potrai od drave odredjene olakice kojim bi se
podsticao izvoz, i na taj nain bi se ostvario niz pozitivnih
efekata ne samo za Unimet, ve i za privredu Republike Srbije.
29
LITERATURA[1] Bahtijerevi-iber F. prof. dr.; Poloki Voki N.
prof. dr.; Sikavica P. prof. dr. Suvremeni menadment, Zagreb, 2002.
[2] Dosti M. Menadment malih i srednjih preduzea, Ekonomski
fakultet u Sarajevu, Sarajevo 2002 [3] [4] [5] [6] [7] Internet
stranica: Zvanini sajt D.O.O. Unimet Ka www.unimer.rs Internet
stranica: Agencija za privredni registar www.apr.gov.rs Internet
stranica: United nations industrial development organization -
www.unido.org Internet stranica: Privredna komora Srbije www.pks.rs
Internet stranica: Zvanini sajt Brovex Mechanical Workshop AB -
www.brovex.se[8] Dokument: Partnerships for Small Enterprise
Development [9] Dokument: Strategija razvoja konkurentnih i
inovativnih malih i srednjih preduzea za period od 2008. do 2013.
godine [10] Izvor zaposleni u prreduzeu
30
PRILOZIPrilog br. 1 Dokumentacija vezana za privremeni uvoz robe
(repromaterijala) radi aktivnog oplemenjavanja na osnovu ugovora o
lon poslovanju.
31
Prilog br. 2 Dokumentacija vezana za redovan uvoz robe
32
Prilog br. 3 Dokumentacija redovnog izvoza preduzeu Trox iz
Nemake
33
Prilog br. 4 Dokumentacija vezana za strani ulog Unimet-u
34
