INFOsistem malog biznisa - Internet tržište

8/8/2019 INFOsistem malog biznisa - Internet trite

1/15

1

FAKULTET ZA PREDUZETNIKI BIZNIS INFO SISTEM malog BIZNISA

Predavanje:INTERNET NOVO TRITE

Doc.dr Boban Brankovi


2/15

2

INTERNET NOVO TRITE

Bitan doprinos razvoju Interneta dala je trgovina. Interesi trgovaca i svih onihkoji su teili da poveaju promet dobara, ideja i novca su uticali na brzo ireInterneta. Ti interesi su dali potrebnu materijalnu podlogu da Internet stvarnopostane faktor uticaja u domenu zabave, individualnih potreba za informacijama,politike, kulture i dr.

Brz razvoj Interneta podstakli su:oni koji su eleli da informacije o svojoj robi i uslugama prue to veem broljudi, ioni koji su eleli te informacije.

Prvi su svojim novanim i drugim doprinosima podstakli brzi, skoroeksponencijalni razvoj Interneta u prvim godinama njegovog naglog irenja, adrugi su stvorili rastue trite informacija.

Kada je ministarstvo odbrane SAD prestalo da finansira razvoj mree i kada jeInternet postao javna svojina (1981), obrazovne strukture u SAD su preuzele nasebe poslove razvoja mree i unapredjenja hardverskih i softverskih tehnologija.

Tek krajem osamdesetih trgovina ispoljava svoje interesovanje za potencijaleInterneta. INFO SISTEM malog biznisa 2010


3/15

3

DOPRINOS NETSCAPE-A I MICROSOFT-A

POVEANJU BROJA KORISNIKA INTERNETA

Poetak devedesetih pokazuje znaajne potencijale Interneta u domentrgovine, organizacije proizvodnje i upravl janja preduzeima.

U to vreme relativno sloena procedura konekcije i veoma skupasoftverska tehnologija je svodila korisnike Interneta na malu i nedovoljnouticajnu grupu ljudi i institucija.

Netscape je prvi tritu ponudio prijateljski raspoloena softverskareenja za pristup Internetu ali po ceni od oko 1.000 dolara.

Kada je Microsoft 1996 na trite uz Windows operativni sistem pustio kaobesplatni paket Internet Explorer, poela je, u stvari, istorija Interneta.

INFO SISTEM malog biznisa 2010


4/15

4

ETIRI FAZE UPOTREBE MREE

U EKONOMSKE SVRHE

Osim pojave Internet Explorera i pad cena hardvera u prvoj polovinidevedesetih je imao podsticajne posledice, ne samo za trgovce, ve psvega na pojedince koji su eleli da se ukljue na mreu radi svojihpotreba.

Za svega par godina razvoj upotrebe mree u ekonomske svrhe proao jekroz etiri faze:

prezentacija preduzea,prodaja,strateki pravci razvoja, iprocesi integracije.



5/15

5

PREZENTACIJA PREDUZEA

U prvoj fazi najvei broj preduzea koristio je Internet da bi buduim kupc

dao informacije o sebi i svojim proizvodima.

Sajtovi su omoguavali: adrese i telefone za kontakt, naruivanjei plaanjerobe preko sajta, on-line katalog, e- mail komunikaciju, linkove ka preduzeiz iste delatnosti,..

U poslednjih par godina u web prezentacije preduzea ukljuuju se, osim tslika i muzike, i kratki filmovi, simulacije i animacije koje omoguavaju dproizvodi vide u svim svojim aspektima i da se pokau i naini korienja.

Dalji razvoj prezentacije proizvoda i usluga e ii, sa jedne strane, ka tome

se za budueg korisnika stvore uslovi uvida koji e biti priblini onima kojrealizuju u realnim uslovima a, sa druge strane, virtuelna stvarnost u kojoj sepojedini proizvodi ili usluge nude e biti sve vie prilagodjeni individualnipotrebama i ukusima.

Ve sada se uz posebne dodatke i tehnologiju u virtuelnom prostoru moguprenositi i mirisi i ostvariti delimian oseaj dodira predmeta koji se posmau virtuelnom prostoru propagande preko Interneta.


6/15

6

PRODAJA PUTEM INTERNETA

Na sajtu se pored informacija o robi nalaze i cene a narudbine se

obavljaju klikom pomou mia. Roba se, po pravilu, plaa karticama aisporuuje potom.

Ovakav nain prodaje predstavlja, na neki nain, nastavak katalokeprodaje koja je u SAD i u nekim evropskim zemljama bila prilinorazvijena.

Znaajna novost u odnosu na kataloku prodaju je u tome da se prekInterneta kupac moe detaljnije i bolje informisati. Razvile su se novetehnologije trodimenzionalnog ili interaktivnog prikazivanja:

prva tehnologija omoguava kupcu da dobije detaljniju sliku onogakupuje, adruga tehnologija omoguava da se u okviru nekog proizvoda videneki njegovi delovi, da se uveavaju pojedini detalji i da se, npr.,menjaju boje.

Ove nove tehnologije su veoma bitne jer se preko Interneta kupuje skoro

sve. INFO SISTEM malog biznisa 2010


7/157

VIRTUELNA PRODAVNICA

Nova faza razvoja prodaje putem Interneta, koja takodje ima za cilj poveainformisanosti kupaca i olakavanje same kupovine, se ogleda u tome to sekupcu prezentira ne samo odredjena roba ve virtuelna radnja ili virtuelniizlobeni salon.Koristei tehnologiju slini onoj koja se koristi u igricama, a koja je bazina simulaciji, prodavac moe da obezbedi dve stvari:

prvo, stvara kupcu oseaj virtuelne prodavnice i psiholoki ga stavlja u stankoje je navikao i koje mu nije strano kao to je biranje putem slika, idrugo, prodavac kupcu omoguava detaljnije razgledanje poeljnog proizvo

Virtuelna prodavnica se prilagodjava potrebama kupaca da bi se:nadoknadila injenica da kupci prodavcu pruaju podatke i sebi, ida bi se stvorila navika kupaca da se ponovo vraaju na sajt datog preduze

Kupci nerado daju podatke o sebi a poseban problem se ogleda u tome dakupac mora da da prodavcu broj svoje kartice a svako ko ima taj broj moe daga zloupotrebi i da na raun tog broja narui neku robu.Da bi stekli poverenje kod kupaca prodavci na sajtovima:

prezentiraju sve potrebne informacije, i

koriste posebne programe za zatitu podataka kupaca.INFO SISTEM malog biznisa 2010


8/158

NOVO TRITE ZAHTEVA PROMENU STRATEGIJE PREDUZEA

Pod e-tritem se podrazumeva Internet trite koje se realizuje prekoWWW mree, a funkcionie zahvaljujui e-mejlu.

U prvoj godini novog milenijuma ukupna vrednost transakcija koje surealizovane na Internetu iznosila je oko 250 milijardi dolara.

Svako preduzee koje eli da se upusti u poslovanje na e-tritu moraprethodno da razradi etiri domena:

razumevanje i evaluaciju tog trita,formulaciju svoje strategije,utvrdjivanje koje i kakve tehnologije koju treba primeniti, irazraditi koje promene treba uvesti u radu menadmenta.



9/159

OSNOVNE PRETPOSTAVKE USPENOGPOSLOVANJA NA E-TRITU

Prvo treba stvoriti takav nivo sistemske integracije da je mogue da

preduzee funkcionie na takvom tritu. Pod sistemskom integracijompodrazumeva razvoj IS u preduzeu do nivoa koji e omoguiti da se kIS integrie sa drugim IS izvan njega.

E-trgovina zahteva da se promeni pristup samom konceptu trgovine. Tovie nije jednokanalna veza. Sad kupci imaju mogunosti da nameusvoje potrebe i ukus a vreme promena i reakcija proizvodjaa sezgunjava.

Prodavci kod kupaca moraju da razviju, pre svega, prihvatljivostelektronske trgovine to se ne moe postii bez uspostavljanja uzajampoverenja. Na e-tritu sticanje poverenja je mnogo tee i sloenije negona klasinom tritu jer:

nema direktnog kontakta izmedju prodavca i kupca (ovaj problem je netomanji u zemljama gde je bila razvijena kataloka prodaja, ikupac na e-tritu nema direktan kontakt sa robom i ne moe je osmotriti urealnom ve samo u virtuelnom okruenju i zato kvalitet prezentacije uvirtuelnom okruenju postaje primaran faktor uspostavljanja poverenja.INFO SISTEM malog biznisa 2010


10/1510

KOMERCIJALNI POTENCIJALI INTERNETA

E-trite ne utie samo na procese prodaje ve i na:procese proizvodnje, ina karakter potronje.

Podaci koji se dobijaju prilikom realizacije prodaje preko Interneta sesakupljaju, analiziraju i koriste za programiranje budue proizvodnje.

Svaka kupovina na Internetu je praena posebnom zabelekom aproizvodjai mogu reagovati tako to e svoje proizvode prilagoditipotrebama ili elji jednog kupca.

Kada se radi o karakteru potronje, Internet trgovina otvara novemogunosti za prodaju. Stvara se nova ponuda proizvoda, iri asortimprilagodjava se potrebama potroaa. Najvei domen nove potronje jpre svega, stvaranje novih digitalnih proizvoda.



11/1511

TA SU DIGITALNI PROIZVODI

Digitalni proizvod je sve ono to moe da se poalje i primi putem

Interneta.

Informacije su primarna roba koja se prodaje putem Interneta.Informacije kupac moe primati u digitalnom ili materijalnom obliku.

Digitalni proizvodi su, npr.,: raunarski programi i igrice, multimedijaproizvodi (muzika, filmovi, tv serije,..), baze podataka, obrazovanje nadaljinu, telemedicina, interaktivna zabava,...

Primer uspenog nastupa na e-tritu predstavlja prodavnica knjiga naInternetu a m a z o n .c o m koja se dugo smatrala najboljim primerom noveekonomije i novog naina poslovanja. Poetkom 2001. godine zabele je izvestan povratak kupaca klasinom nainu kupovine knjiga uknjiarama to pokazuje da je i e- trgovina podlona promenama i da ese tek odrediti njeni stvarni dometi i mogunosti.



12/1512

KONKURENCIJA NA E-TRITU

O konkurenciji na e- tritu, za sada, se mogu konstatovati sledee tri

stvari:Na e-tritu kao faktor konkurentnosti brzina reakcije i sposobnost obradepodataka su vaniji od veliine preduzea.Kupac vie nije ogranien geografskim prostorom kada kupuje to moe dima bitan uticaj na cene i konkurentnost nekog proizvoda.Teorijski se moe govoriti da na e-tritu postoji idealno konkurentsko trite

jer je spremnost kupca da plati cenu proizvoda jednaka marginalnimtrokovima proizvodnje date robe.

U realnosti ovo tree se ne deava jer se pristupom jedan na jedan cena moe menjati shodno potrebama, ukusima i eljama kupca.

Od razvoja e- trita mnogi oekuju da e doprineti jaanju uloge kupacali poveana mo koju kupci imaju na osnovu pristupa informacijama Internetu u velikoj meri je umanjena velikim i veoma specifikovanimklasterima informacija koje proizvodjai i prodavaci imaju o posebnimgrupama kupaca kao i o pojedinanom kupcu.



13/1513

STRATEKI PRAVCI RAZVOJA E-TRITA

Mogu li se za razumevanje e-trita primenjivati razvijene i primenjivane

standardne ekonomske analize?

Veina knjiga koje se bave e-tritem analizira kako tom tritu prii i nakoji nain ga koristiti.

Sve ee se radi na stvaranju novih analitikih orudja koja e bitiprimenjiva na e-trite sa stanovita trinih i ekonomskih znanja iperspektiva, odnosno poinje da se raspravlja se o mikroekonomskimproblemima kvaliteta, neizvesnosti i trine efikasnosti u uslovima e-trita.

Preduzea moraju drugaije funkcionisati na e-tritu nego na klasinomtritu.

Jedan od moguih odgovora se svakako krije u reorganizaciji preduzeakoja moraju biti sposobna da stvaraju takvu arhitekturu koja eomoguavati pretvaranje hijerarhijske u mrenu strukturu da se deluje nvie frontova ali i na manje nivoa.INFO SISTEM malog biznisa 2010


14/15

14

VIRTUELNE ZAJEDNICE NA E-TRITU Hagel i Armstrong (1997):

pri definisanju jednog od moguih odgovora na budue strukturiranje preduzeapolaze od koncepta virtuelne zajednice,

pod virtuelnom zajednicom podrazumevaju: grupe ljudi koji dele iste interese i istepotrebe i medjusobno se povezuju preko on-line veze,

smatraju da te virtuelne zajednice okupljaju kupce, prodavce, proizvodjae,odnosno, sve one koji imaju zajedniki interes da se bave kupovinom i prodajom(ukljuujui i reklamu, informisanje i dr.),

smatraju da e se odnos izmedju kupaca i prodavaca bitno izmeniti injenicom pisana re (tu se misli na Internet) seli u ruke kupaca, i

da e kupci moi da utiu na prodavce zato to e imati baze podataka o robamanjihovim cenama i uslovima prodaje.

Jo nije stvorena kritina masa kupaca potrebnih za funkcionisanje takvvirtuelnih zajednica a, sa druge strane, neki oblici povezivanja ISpreduzea sa IS drugih preduzea ukazuju na mogunosti takvog razvoj


15/15

15

10 NOVIH PRAVILA ZA NOVU EKONOMIJU

Kevin Keli smatra da postoji 10

pravila koja e odrediti budunostnove ekonomije (i drutva):

1. prihvatiti zajednitvo,2. uveana sinergetinost,3. izobilje a ne oskudica,4. prati besplatno,5. nahrani prvo Mreu,6. ne smete stalno biti na vrhu,7. umesto mesta, prostor,8. nema harmonije, postoji samo

kretanje,9. meko umesto tvrdog, i10. pruanje ansi mora da zameni

efikasnost.

Transproduktivno drutvo, drutvo kojevezuje ljude, stvara komunikacije, insistirana ljudskim kreativnim resursima, insistirana mrenom karakteru organizacije jesteveliki izazov koji ve danas pokazuje

znaajne rezultate.ovek postaje ravnopravno bie sa svimdrugim ljudima i zajedno sa njima,koristei svoje kreativne moi zadovoljavsvoje potrebe, a ne zadovoljava potrebe

maina, institucija, vlasti i iz industrijskogdrutva nastalih okamenjenih struktura ivrednosti.

Svaki kupac ima mogunost da u okvirudosta velikih unapred datih mogunosti

sam projektuje proizvod koji eli da kupi.INFO SISTEM malog biznisa 2010

Documents

INFOsistem malog biznisa - Internet tržište