INFOsistem malog biznisa - Nastanak interneta

8/8/2019 INFOsistem malog biznisa - Nastanak interneta

1/32

FAKULTET ZA PREDUZETNIKI BIZNISINFO SISTEM malog BIZNISA

Predavanje:NASTANAK INTERNETA

Doc.dr Boban Brankovi


2/32

2

NASTANAK INTERNETA

Internet se uvek pie sa veliko I jer je

ime dela svetske digitalne mree.

Analogna mrea se sastoji odkontinuiranih, merljivih elemenata kojiposeduju fizike osobine kao to suduina irina, pritisak itd.

INFO SISTEM malog biznisa 2010


3/32

3

INTERNET DIGITALNA MREA

Internet je digitalna mrea.

Fizike veliine u njoj su opisane simbolimasastavljenim od {0,1}.

Digitalne veliine se iskazuju ciframa (DIGIT).

Analogne veliine jedne fizike veliine udrugu.



4/32

4

NASTANAK INTERNETA

Internet nije konzistentan sistem niti jenamerno nastao.

Internet nema jedinstvenu ni konanustrukturu.

Internet je proizvod niza sluajnih akcija,velikog broja parcijalnih mrea,akumulisanih potreba i tehnolokihinovacija.



5/32

5

NASTANAK INTERNETA

Nastanak Interneta nije bio motivisanstvaranjem boljeg, breg i jeftinijeg sistemaprenosa podataka, ve bezbednosnim

razlozima.Internet je nastao i egzistira kao umreavanjemrea.

Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira.Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti jekomercijalna organizacija.



6/32

6

ODREDJENJE INTERNETA

Skup raunara (nodova), servera i veza kojima seomoguava prenos podataka bez ograniavanja daljineu realnom vremenu i virtuelnim uslovima.

Internet predstavlja iroko rasprostranjenu svetskuraunarsku mreu pristupanu javnosti opti naziv zamedjusobno povezane raunare koji rade umedjusobno povezanom sistemu.

Internet predstavlja javni svetski sistem povezanihraunarskih mrea kojima se uz primernu asinhronihpaketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanogInternet protokola.



7/327

SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA

Vanevar Bu, Norbert Viner i J.C.R. Liklajder su verovalida se stvaranjem maina moe doprineti poveanju i

proirenju ljudskog znanja.

Liklajder (otac interaktivnog komuniciranja raunara) iKlark su (1962) uspostavili nekoliko principa koji se

mogu iskazati i kao stav da je potrebno stvoriti uslove ukojima ljudi misle a raunari obavljaju fiziki deoposla.



8/328

SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA

Pol Baran je, tragajui za bezbednou, pronaao nain da se prenospodataka vri tako da prenoenje poprima karakteristike poluinteligentnihreakcija packet switching a neposredne posledice tog pronalaska su:

nastanak mree za prenos podataka koja nije hijerarhijska, ve jehorizontalno struktuirana,

nastala je mrea koja omoguava da medjusobno razgovaraju ne samoljudi ve i maine raunari, i

nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od poiljiocado primaoca.



9/329

Socijalni uslovi nastanka InternetaU drutvenim uslovima u kojima jepostojalo nadmetanje u domenu

naoruanja nastala su revolucionarnareenja koja su dovela do sutinskih

promena u savremenom drutvu.

Potreba da se umree raunari koji subili sposobno da brzo obrade podatke



10/3210

INOVATIVNA I TEHNIKA PITANJAUSPOSTAVLJANJA MREE

Umetanje malog raunara izmedju dva velika

Na omoguavanju komunikacije raunara radili su Liklajder,Bob Tejlor i Lari Roberts.

Na ideju da se izmedju dva velika raunara umetne jedanmali raunar iji bi zadatak bio da komunicira i prosledjujepodatke doao je Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.

Packet switching

Donald Dejvis (Velika Britanija) je radei na prenosupodataka doao do slinih rezultata kao i Pol Baran, koji jeeleo da stvori neunitivu mreu.Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom tajm-eringa a svaka poruka razbijena na pakete dobijala jeodredjene karakteristike.



11/3211

ProtokoliProtokoli prenosaInernet protokol (IP) predstavlja opte razumljiv jezikraunarske komunikacije.

Protokol za transfer podataka (TCP) ima za zadatakda omogui slanje i primanje paketa podataka putemmree.

Kompanija BBN je uz finansijsku pomo ARPA napravila

mali raunar- ruter koji je posluio za uspostavljanjeARPANET-a.

ASCI kod predstavlja standardizovan skup znakova kojisu zasnovani na binarnim ciframa.



12/3212

FAZE U RAZVOJU INTERNETA1) Potreba vojske SAD da omogui komunikaciju izmedju razliitih

istraivakih centara dovela je do umreavanja raunara i stvorena jeprva mrea u kojoj se vrila komunikacija za vojne potrebe.

2) Ukljuivanjem univerziteta i naunih radnika ta inicijalna mrea jeproirena i dobila je polujavne oblike delovanja.

3) Povezivanje super raunara, istraivakih institucija i kola koje subile u blizini.

4) Donoenje 1991. g. zakona u SAD kojim se u mreu ukljuuju sveistraivake institucije i srednje kole i univerziteti.

5) Mrea se poela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naunih ipojedinanih korisnika u mreu su poele da se ukljuuju ikomercijalne institucije.



13/32

13

ARPANET

Formiran je u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bipripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali prekosistema povezanih raunara.

Deceniju kasnije sistem je otvoren i za istraivae, dravneslubenike i kompjutersku industriju.

Upotrebom ARPANET-a korisnici su mogli medjusobno da

komuniciraju na taj nain to su organizovane neformalnerasprave.

Vremenom u ARPANET su se ukljuili i drugi korisnici anastajao je i veliki broj posebnih mrea.



14/32

14

NSFNET NREN - INTERNETTokom 1986. g. Nacionalna nauna fondacije (NSF) je stvorilaNSFNET da bi se uspostavila veza izmedju super raunara nateritoriji SAD i do kraja 1988. g. NSFNET je u potpunostizamenio ARPANET.

1991. g. je zakonom omogueno ukljuivanje gimnazija, viihkola i dvogodinjih univerziteta a NSFNET je postao NREN(Nacionalna istraivaka i obrazovna mrea).

Iz NREN-a je nastao Internet, kada su se u rad NREN-a ukljuilei komercijalne mree.

Novi korisniki servisi: e-mail, WELL, BIX,...



15/32

15

KORISNIKI SERVISI WELL, BIX, CompuServe

WELL i BIX su nastala kao posledica direktnog prustupa mrei (on-line). WELL je bio deo kompanije Whole Earth Catalog a BIX jestvorena od strane asopisa Byte Magazine.

Oba servisa su potovala sledee principe:organizovati rasprave samo na odredjene teme,smanjivati broj nepoznatih uesnika ili adresa na minimum,iskljuivati u maksimalnoj meri poruke koje se nisu odnosile na zadatutemu, i

onemoguavati verbalne ratove, iskljuivati poruke koje imaju za ciljvredjanje ili im sadraj nije prihvatljiv sa stanovita dobrog ukusa.

CompuServ je nametnuo dva principa koje su potovali i drugi:znaajna kontrola nad raspravama koje se vode u okviru mree, ikorienje korisnike mree se naplauje.



16/32

16

INOVACIJE KOJE SU BITNOOLAKALE PRISTUP INTERNETU:

GRAPHICAL INTERNET VIEWER I WWW

Tokom osamdesetih u upotrebu su uli Internetov grafikiprikaziva i Svetska mrea (WWW). Obe nove tehnologijeomoguile su laku dostupnost Internetu.

WWW je stvoren 1989. g. u Evropskoj laboratoriji za fiziku

mikroestica (CERN) u enevi.

Web je stvoren da bi se informacije mogle predstavitikompjuterskim putem uz korienje Standardnog optegmakrap jezika (SGML).



17/32

17

INOVACIJE KOJE POGODUJU

DALJEM IRENJU INTERNETA

HTML, mozaik, ugradjivanje,..

Maine za pretraivanje.

Razvoj e-maila.

Miniaturizacija raunara.

Razvoj mobilne telefonije I, II i III generacijamobilnih telefona.



18/32

18

HTML i MOSAIC

Nova verzija SGML pod nazivom Hypertext Markup Language(HTML) omoguava da se dokument napie tekstualno ali da uprezentaciji dobije oblik slike.

HTML je omoguio i ugradjivanje, tj. mogunost da se naodredjenoj Internet stranici ugradi veza sa drugom Internetstranicom ili drugim izvorom podataka.

Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je

omoguavala da se HTML prezentacije vide na ekranu raunara.

HTML i Mosaic su omoguili da se na ekranima ne vidi samotekst koji neko negde kuca ve slika koja se prezentuje uzkorienje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadraja.



19/32

19

WWW

WWW omoguava da se informacije organizovane u posebneceline (stranice) prenose ne samo u pisanom obliku ve i u svimdrugim oblicima (vizuelno, audio,..).

WWW stranice su u stvari URL adrese pomou kojih moe na mreida se pronadje eljeni skup informacija prezentovan u audiovizuelnim formatima.

Veb se sastoji od tri formata:

URL putem kojeg se odredjuje svakoj stranici adresa na kojoj senalazi,

HTTP kojim se odredjuju naini na koje server i brauser medjusobnokomuniciraju, i

HTLM pomou kojeg se ifrira poruka tako da moe da se prikae na

razliitim medijima. INFO SISTEM malog biznisa 2010


20/32

20

E-MAIL

Rej Tomlinson je 1971.g. poslao prvu e-mail poruku radei na projektu ARPANET.

Tomlinson je:

izmislio znak @ koji oznaava da se poruka alje, iiskoristio je program CYPNET na kome je radio da bi uspostavio vezu izmedjudva raunara povezana ARPANET mreom.

Dve godine kasnije 75% svih poruka unutar ARPANET-a su prenoene e-mailom.

E-mail je postao popularan na Internetu jer se sastoji od tehnologija kojeomoguavaju da se celina poruke (sa dodacima) razbije na male delove

(kvantove). Svaki takav deo poseduje oznaku adrese na koju se alje i oznakukoji deo celine poruke on predstavlja i sam nalazi svoj put preko mree.

Na taj nain dobija se brz, efikasan i decentralizovan nain prenoenja poruke kojiteorijski ali i praktino odgovara Internetu kao ravnoj i fleksibilnoj mrei.



21/32

21

UPOTREBA INTERNETA OD STRANE

POJEDINCA - KORISNIKASvaki korisnik Interneta mora sam da rei probleme:

u vezi izbora informacija,

svrsishodnog pretraivanja mree, i

ciljnosti u upotrebi Interneta.

Svaki korisnik bira informacije vezane za privatne iliprofesionalne potrebe, ukljuujui i obrazovanje.

U poetku svaki korisnik luta kroz mreu a kasnije to radi zaodredjenu svrhu, uz pomo pretraivaa.

Jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan.Svrsishodnim i ciljnim pretraivanjem mree Internet za

korisnika dobija smisao i svrhu.INFO SISTEM malog biznisa 2010


22/32

22

KORISNICI INTERNETA

Broj korisnika se u prethodnim godinama eksponencijalno uveavao.

Digitalna nejednakost (digital divide) je i dalje izraena.

Porast korisnika je uzrokovan:sniavanjem cena raunara i pristupa,injenicom da skoro nema vie privatne ili profesionalne aktivnostiza koju nije potreban raunar i Internet,time da je Internet postaje univerzalno sredstvo komunikacije, i

jasnim politikim i stratekim opredeljenjem, pre svega, razvijenihzemalja da se na razvoju Interneta bazira budui ekonomski,socijalni i integracioni razvoj celine zemaljske kugle.

Vojska SAD, naunici, hakeri, visoko obrazovani, deca, stariji,...



23/32

23

IRENJE INTERNETA U BUDUNOSTI

- CENE OPREME I PRISTUPA E SE SNIAVATI-

IBM je kupilo preduzee iz Kine to e imati efekte na proizvodnju i irenjeupotrebe raunara u tom delu sveta.

IT kompanije iz razvijenih zemalja sve vie svoje poslove prebacuju uzemlje u razvoju zbog:

niih trokova rada,

opteg sniavanja trokova komunikacije na velikim daljinama,

struna radna snaga u razvijenim zemljama moe da se koristi za produktivnijeposlove,

trokovi upravljanja, koordinacije, socijalnih trokova u vezi sa radnomsnagom prelaze na zemlje u razvoju, i

visokog nivoa obuenosti strune radne snage u pojedinim zemljama u razvojui njihovog poznavanja englskog jezika.

Digitalna nejednakost raste i nema niega to bi ukazivalo na to da e se ubudunosti smanjivati.


24/32

24

TEHNOLOKE ODREDNICE INTERNETA

Pre nastanka Interneta postojao je, a i danas postoje veoma velikibroj meusobno povezanih raunara, koji ine nepreglednu stalnorastuu mreu za prenos podataka i informacija.

Fenomen stvaranja mrea, koji nisu poivala na digitalnojtehnologiji, niti na umreavanja raunara, bio je poznat i prenastanka digitalnih mrea.

Pota, telegraf a naroito telefoni, radio i TV, su bile mree koje suuspeno delovale pre pojave Interneta. U znaajnim elementima temree su bile sline a esto i identine sa strukturom koju jeuspostavljena u razvoju digitalnih mrenih sistema.



25/32

25

KARAKTERISTIKE INTERNETA KAO DELA

SVETSKE DIGITALNE MREEInternet je poseban deo mree jer se prenos podataka i informacija natom delu digitalne svetske mree vri na osnovu:

javnih tehnologija, ili tehnologija ije je razvoj finansiran dravnim

(javnim) novcem te se one mogu koristiti bez plaanja naknade

softverski paketi koji se koriste za uspostavljanje i prenos podataka sutakoe javni i najee spadaju u domen otvorenih izvora.

znaajnog pojeftinjenja hardvera i pre svega razvoja miniturizacije iuser friendlytehnologija i u domenu hardvera i u domenu softvera,

sve vee i sve znaajnije uloge telekomunikacionih tehnologija, pre

svega uvoenje brzih sistema prenosa podataka u rad mrea.INFO SISTEM malog biznisa 2010


26/32

26

INFORMATIVNA SVOJSTVA INTERNETA

Ono to je znaajno kada se radi o informativnom karakteru koji sobom nosiInternet jeste to da on bitno proiruje domene delovanja medija ( i samimtime mas medija), stvarajui sasvim nove uslove za prenoenje podataka iinformacija.

Dvosmernost toka informacija na Internetu daje oseaj svakom korisniku dasva pitanja koje postavlja, ukljuujui upite za odreenom stranicom, i nakoja dobija momentalne odgovore se radi njega vre. Do sad ni jedan medijmasovne komunikacije mu to nije omoguavao.

Time i dolazimo na glavnu informativnu inovaciju koju Internet sobom nosi.Sve tehnologije prenosa podataka i informacija do pojave Interneta su sekretale u rasponu odnosa jedan prema jedan ili jedan prema mnogima.Samo u izuzetnim sluajevima, moglo se uslovno govoriti da su postojale iveze mnogih prema mnogima.



27/32

27

JEDAN SA MNOGIMA

Novine, TV, radio su tipini primeri odnosa jedan prema mnogima.Urednici, izdavai, vlasnici (bili privatni ili dravni) svoje vienje nekihpojava kompiliraju, obrauju i postuliraju shodno svojim potrebama, apre svega svojim vrednosnim referentnim okvirima (jedan), i tako

modulirane ih alju korisnicima bilo da su ti korisnici (mnogi) sluajnikupci novina, pretplaeni gledaoci TV programa ili sluaoci kojisluajno ukljue datu radio stanicu.

Svi ovi sistemi prenosa podataka i informacija su bili hijerarhijski i

striktno vrednosno odreeni. Oni su bili hijerarhijski iz dva razloga.Prvi je bio tehnoloke prirode, jer data tehnologija jeste omoguava masovnostkontakta, ali samo na relaciji jedan sa mnogima.

Drugi je bio socijalni. On se sastojao ne samo u socijetalnom okruenju, koje je bilohijerarhijski odreeno, ve i u vrednosnom verovanju da jedni imaju ta da kau, ada drugi to svojstvo nemaju u dovoljnoj meri, te treba da budu skloniji primanju

nego emitovanju podataka. INFO SISTEM malog biznisa 2010


28/32

28

JEDAN SA MNOGIMA VREDNOSNA

PRISTRASNOST PORUKEMedij, nain prenoenja informacija, kako njegova tehnoloka tako isocijalna svojstva, su odreivali poruku.

Poruka je bila uvek odreena vrednostima poiljaoca jer je on u stvari

poruku ( jedan prema mnogima) i slao da bi mnoge usmeravao ueljenom pravcu.

Masovni mediji prenose pre svega sadraje koji su vrednosnonaklonjeni poiljaocu. Zbog toga su se u svim granama novinarstva irazvile itave palete principa, tehnika i pravila, koja trebaju da umanjevrednosnu pristrasnost i podatke i informacije koje prenose sredstvamasovnog komuniciranja, uine istinitim, profesionalnim itd. To je

jako teko izvesti jer sama tehnologija, socijalna struktura ali i naininformativnog delovanja, to oteava.



29/32

29

MNOGI SA MNOGIMA

Centralna informativna ali i socijalna inovacija se ogleda u tome to ukomuniciranju mnogih sa mnogima, komunikatori, gde god da bili uvirtualnom prostoru, vie ne vode rauna o tome

sa kim komuniciraju - da li se radi o pojedincu, grupi itd.kao ni o tome kojem referencijalnom statusu pripada ono (onaj) sa im(kim)komuniciraju.

Ovde je bitno naglasiti da se vrednosni referentni okvir ne postavljakao do sada kao uslov za komuniciranje, ve se uspostavlja nakon

komunikacije, kao nain upotrebe, razumevanja, uspostavljenekomunikacije.



30/32

30

VREDNOSNA NEUTRALNOST

IZVORA PODATAKAOgromna koliina komunikacija koja stoji na raspolaganju korisnikuInterneta, mogunost izbora, mogunost ostvarivanja dvosmerne vezekojom se dobijene informacije mogu proiriti, obnoviti, testirati,komunikacija mnogih sa mnogima, stvara kod korisnika Interneta

oseaj objektivnosti podataka koje dobija putem Interneta.

Korisnik Interneta trai na mrei podatke i informacije, a ne vrednosneatribute stvaraoca date informacije, tako da kada i dobije informacijeon nije optereen njihovom vrednosnom strukturom.

Pored toga injenica da korisnik Interneta dobija informacije od strane"tehnolokog medija" pogoduje psiholokom doivljaju, da su takveinformacije "oiene" od vrednosnih komponenti, te da su stoga"objektivne" i tane.



31/32

31

JEDAN SA MNOGIMA + DVOSMERNA

KOMUNIKACIJASutina koju inovacija na Internetu, kada se radi o prenosuinformacija i podataka jednog sa mnogima sobom donosi jeste uuspostavljaju neposredne i direktne povratne veze ili dvosmernekomunikacije.

Digitalna mrea omoguava da ista veza moe da opslui vei brojkorisnika i da se stvaraju uslovi sloenijeg oblika komuniciranja.

Te tehnoloke inovacije imaju posledice i na samo komuniciranje. U

virtualnom prostoru je stoga mogua realna dvosmerna komunikacija.

Pored ostalog to je omogueno i injenicom to se prenos podatakapreko Interneta vri takvom brzinom da svaki korisnik na mrei imaoseaj da sve radi samo radi njega i za njega.



32/32

32

BRZI INTERNETDvosmerna veza je ugraena u sve pore funkcionisanja Interneta, toomoguava brze povratne kontakte na svim poljima ivota.

Zemaljske telefonske veze, brzi Internet i mobilna telefonija

Uspostavljanje komunikacije brzo, u svakom vremenu i u svim prostorimaoznaava sasvim nov medij koji nosi sasvim nove posledice za drutvo.

Kao to je industrijska revolucija promenila socijalne strukture, institucije

zbog promenjenog saobraaja meu ljudima, tako je i Internet poeo damenja ne samo karakter poruka ve i socijeteta.

Tehnologija, priroda, domaaj, nain korienja i rezultati koji se dobijajuine da je Internet sasvim osoben medij, pri emu se medij odreuje kao

i d j i f ij

Documents

INFOsistem malog biznisa - Nastanak interneta