of 73/73
Tvining projekat SR 13 IB EN 02 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji za opasni otpad od građenja i rušenja nacrt od 31. jula 2016. godine

Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji za opasni ... · Tvining projekat SR 13 IB EN 02 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji Plan upravljanja otpadom

  • View
    2

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji za opasni ... · Tvining projekat SR 13 IB EN 02...

  • Tvining projekat SR 13 IB EN 02

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    Plan upravljanja otpadom u Republici Srbiji

    za opasni otpad od građenja i rušenja

    nacrt od 31. jula 2016. godine

  • Partneri na projektu:

    Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

    Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd

    Republika Srbija

    Agencija za životnu sredinu Austrije

    Spittelauer Lände 5

    1090 Beč

    Austrija

    i Federalno ministarvo za životnu sredinu, zaštitu prirode, izgradnju i nuklearnu bezbednost Köthener Str. 2-3 10963 Berlin Nemačka

    Odricanje od odgovornosti:

    Ova publikacije je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije

    isključiva je odgovornost tvining partnera, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine

    i Agencije za životnu sredinu Austrije, i ni u kom slučaju ne može se smatrati odrazom stava

    Evropske unije.

    Fotografije naslovnice: ©iStockphoto.com/olafherschbach, © Thomas Reimer – Fotolia.com, © patrkslezak – Fotolia.com

    Odobrenja

    Ime Datum Potpis

    Pripremili

    Christian Neubauer

    Andreas Moser

    31.7.2016.

    Odobrio vođa

    projekta iz države

    članice

    Brigitte Karigl

    Odobrio vođa

    projekta iz države

    korisnice

    Radmila Šerović

  • Tvining projekat SR 13 IB EN 02

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    Tvining projekat

    Naziv projekta Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici

    Srbiji

    Broj projekta SR 13 IB EN 02

    Trajanje projekta maj 2015 – maj 2017

    Budžet projekta 1,000,000 €

    Država korisnica Republika Srbija

    Finansira Evropska komisija kroz instrument za pretpristupnu pomoć (IPA)

    Evropske unije

    Partneri na projektu

    Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

    Umweltbundesamt – Agencija za životnu sredinu Austrije

    i

    Federalno ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje prirode,

    izgradnju i nuklearnu bezbednost Nemačke

    Vođa projekta iz DK Radmila Šerović

    Tvining savetnik iz DK Jelena Tesla

    Vođa projekta iz DČ Brigitte Karigl

    Opšti cilj projekta

    Pomoći Srbiji u ispunjavanju zahteva pravnih tekovina EU u oblasti

    zaštite životne sredine kroz institucionalnu izgradnju i unapređenje

    infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine

    Svrha projekta

    Razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom

    upotpunjavanjem propisa i straškim planiranjem i okvirom za

    realizaciju za upravljanje posebnim tokovima opasnog otpada u

    procesu zakonodavnog usaglašavanja standrada Republike Srbije

    sa standardima EU

  • SADRŽAJ Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 1

    SADRŽAJ

    1 UVOD ............................. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

    1.1 Opšta problematila upravljanja otpadom ........................................... 6

    1.2 Značaj planiranja upravljanja otpadom .............................................. 6

    1.3 Konsultativni proces............................................................................. 7

    2 PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA .................................. 8

    2.1 Politika i propisi Srbije za otpad od građenja i rušenja ................................................................................................... 8

    2.1.1 Zakon o upravljanju otpadom .................................................................. 8

    2.1.2 Specifična podzakonska akta ............................................................... 10

    2.1.3 Nacionalna strategija upravljanja otpadom ........................................... 12

    2.2 Politika i propisi EU za otpad od građenja i rušenja ....................... 13

    2.2.1 Okvirna direktiva o otpadu .................................................................... 13

    2.3 Otpad od građenja i rušenja u EU ..................................................... 15

    2.3.1 ADR (ako je primenljov) ........................................................................ 15

    3 ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA OTPADOM, UKLJUČUJUĆI RASPODELU ODGOVORNOSTI IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA UPRAVLJANJE GRAĐEVINSKIM I OTPADOM OD RUŠENJA (= INSTITUCIONALNA POSTAVKA) .......................................... 17

    3.1 Republika Srbija/Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS) .................................................................... 17

    3.2 Autonomna pokrajina ......................................................................... 18

    3.3 Agencija za zaštitu životne sredine................................................... 18

    3.4 Lokalna samouprava .......................................................................... 19

    3.5 Inspekcija za zaštitu životne sredine ................................................ 19

    3.6 Privatni sektor ..................................................................................... 20

    3.7 Stručne organizacije za ispitivanje otpada ...................................... 21

    3.8 Institut za standardizaciju Srbije (ISS) .............................................. 21

    4 TRENUTNO STATUS UPRAVLJANJA OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA ................................ 23

    4.1 Kvalitativna karakterizacija otpada od građenja i rušenja ................................................................................................ 23

    4.1.1 Izvori otpada od građenja i rušenja ....................................................... 23

    4.1.2 Sastav otpada od građenja i rušenja .................................................... 23

    4.1.3 Klasifikacija otpada od građenja i rušenja prema indeksnim brojevima ............................................................................. 25

    4.2 Kvantitativna karakterizacija otpada od građenja i uršenja ................................................................................................. 27

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja SADRŽAJ

    2 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    4.2.1 Količine otpada od građenja i rušenja koje se proizvedu u Srbiji ................................................................................................... 27

    4.2.2 Količine otpada od građenja i rušenja koje se uvezu/izvezu iz Srbije............................................................................ 30

    4.3 Uticaj na tržište (ako je relevantnot) ................................................. 32

    5 POSTOJEĆI SISTEMI ZA SAKUPLJANJE I MREŽA VELIKIH POSTROJENJA ZA PONOVNO ISKORIŠĆENJE I ODLAGANJE OTPADA, UKLJUČUJUĆI I TRETMAN OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA ................................................................................ 33

    5.1 Aktuelni sistem za sakupljanje otpada od građenja i rušenja ................................................................................................. 33

    5.2 Postojeća postrojenja za tretman otpada od građenja i rušenja ............................................................................... 34

    6 OČEKIVANE VRSTE, KOLIČINE I POREKLO OPASNOG OTPADA OD GRAĐENJA I RUŠENJA KOJE ĆE SE PROIZVESTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, UVESTI ILI IZVESTI U DRUGU ZEMLJU, UKLJUČUJUĆI I PROCENU STVARANJA SPECIFIČNIH TOKOVA OTPADA, A NA OSNOVU KOLIČINE PROIZVODA STAVLJENIH NA TRŽIŠTE REPUBLIKE SRBIJE .............................................................. 36

    6.1 Procena količina otpada i potrebni kapaciteti ................................. 36

    7 PROCENA POTREBE ZA NOVIM SISTEMOM ZA SAKUPLJANJE, ZATVARANJE POSTOJEĆIH POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM, DODATNA INFRASTRUKTURA U POSTROJENJIMA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U SKLADU SA PRINCIPIMA SAMODOVOLJNOSTI I BLIZINE, I AKO JE POTREBNO ULAGANJE U IZGRADNJU TAKVE INFRASTRUKTURE ............................. 42

    7.1 Opšte opcije za upravljanje opasnim otpadom od građenja i rušenja ............................................................................... 42

    7.2 Opcije za sakupljanje opasnog otpada od građenja i rušenja ................................................................................................. 44

    7.3 Opcije tretmana, ponovnog iskorišćenja i odlaganja opasnog otpada od građenja i rušenja ............................................. 44

    7.4 Procena investicionih i operativnih troškova za odgovarajuće opcije upravljanja otpadom ....................................... 46

    8 IZVORI I STRUKTURA FINANSIRANJA ZA IMPLEMENTACIJU MERA UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA (= EKONOMIJA I FINANSIRANJE) ....................... 47

    8.1 Procena sadašnjih troškova upravljanja otpadom .......................... 47

  • SADRŽAJ Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 3

    8.1.1 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje azbesta ............................ 47

    8.1.2 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje otpada koji sadrži PCB ............................................................................................ 49

    8.1.3 Procena troškova za uklanjanje i odlaganje kontaminiranog drveta .......................................................................... 49

    8.1.4 Procena troškova za upravljanje bituminoznim mešavinama koje sadrže katran ........................................................... 50

    8.2 Opcije finansiranja upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja .......................................................................... 50

    9 UTVRĐIVANJE CILJEVA ........................................................ 52

    9.1 Ciljevi koji se odnose na prevenciju tpada od građenja ir ušenja ............................................................................... 52

    9.2 Ciljevi koji se odnose na sakupljanje otpada od građenja i rušenja ............................................................................... 53

    9.2.1 Identifikacija i klasifikacija ..................................................................... 53

    9.2.2 Sistem za sakupljanje ........................................................................... 53

    9.2.3 Transport ............................................................................................... 53

    9.3 Ciljevi koji se odnose na ponovnu upotrebu, tretman, reciklažu i ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući kapacitete postrojenja za upravljanje otpadom .................................................. 54

    9.3.1 Tretman opasnog i neopasnog otpada od građenja i rušenja .................................................................................................. 54

    9.3.2 Korišćenje recikliranog neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja............................................................................. 55

    9.3.3 Odlaganje / bacanje .............................................................................. 56

    9.4 Opšti aspekti za upravljanje otpada od građenja i rušenja ................................................................................................. 56

    9.4.1 Administrativni kapaciteti ...................................................................... 56

    9.4.2 Obuka i podizanje svesti ....................................................................... 56

    10 AKCIONI PLAN ZA POSTIZANJE CILJEVA .......................... 57

    10.1 Mera ........................................................... Error! Bookmark not defined.

    10.1.1 Regulatorni instrumenti ......................................................................... 57

    10.1.2 Operativni instrumenti ........................................................................... 57

    10.1.3 Tržišni instrumenti ................................................................................. 58

    10.1.4 Instrumenti zasnovani na informacijama .............................................. 58

    10.1.5 Dobrovoljni instrumenti i dobrovoljni sporazumi ................................... 59

    10.2 Dodela odgovornosti za implementaciju mera ................................ 59

    10.3 Procena korisnosti i pogodnosti primene ekonomskih i drugih instrumenata za rešavanje problema upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja, uzimajući u obzir potrebu za održavanjem nesmetanog funkcionisanja internog tržišta .................................................................................................... 59

    11 REFERENCE ........................................................................... 62

    12 SPISAK TABELA, ILUSTRACIJA I SLIKA ............................. 64

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja SADRŽAJ

    4 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    13 ANEKS ........................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

    13.1 Deo A – Informacije o konsultativnom procesu .............................. 66

    13.1.1 Učesnici na prvoj radionici održanoj xxx ............................................... 67

    13.1.2 Učesnici na drugoj radionici održanoj xxx ............................................. 68

    13.1.1 Učesnici na trećoj radionici održanoj xxx .............................................. 69

  • SADRŽAJ Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 5

    SKRAĆENICE

    ADR Evropski sporazum o prevozu opasnih tereta u međunarodnom drumskom

    saobraćaju

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Uvod

    6 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    1 UVOD

    Opšti cilj ovog specifičnog plana upravljanja otpadom je uspostavljanje delotvornog sistema

    upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji. Plan uključuje pravne,

    institucionalne i tehničke aspekte. Smatra se da građevinski i otpad od rušenja uključuje otpad

    proizvoeden prilikom izgradnje, obnove, održavanja i rušenja objekata, ali u ovaj otpad spada i

    iskopani materijal. U fokusu ovog specifičnog plana upravljanja otpadom za otpad od građenja i

    rušenja je odvajanje opasnog otpada u izvođenju građevinskih radova.

    Da bi se postigao ovaj cilj, izvršena je procena aktuelanog upravljanja opasnim otpadom od

    građenja i rušenja u Srbiji i identifikovani su propusti u zakonskom okviru i njegovoj

    implementaciji. Pored toga, ovaj plan sadrži informacije o opcijama za upravljanje opasnim

    otpadom od građenja i rušenja kako bi se identifikovali koraci koje treba preduzeti u cilju

    unapređenja upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji.

    1.1 Opšta problematika otpada

    1.2 Uloga ovog dokumenta u planiranju upravljanja otpadom

    Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom za period 2010 – 2019. godine između ostalog se

    od Vlade zahteva da priprema i donosi nacionalne planove upravljanja otpadom kojima se

    uređuju pitanja upravljanja posebnim tokovima otpada.

    U skladu sa članom 11 Zakona o upravljanju otpadom Republike Srbije o Nacionalnom planu

    upravljanja otpadom, koji čini sastavni deo Strategije iz člana 10 istog zakona, plan mora da

    sadrži naročito:

    očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti proizveden na teritoriji Republike Srbije, uvezen ili izvezen u drugu državu, uključujući i procenu stvaranja posebnih tokova

    otpada, a na osnovu količina proizvoda stavljenih na tržište Republike Srbije;

    postojeći sistem sakupljanja otpada i mreža velikih postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući svako postupanje sa otpadnim uljima, opasnim otpadom i

    posebnim tokovima otpada;

    procenu potrebe za novim sistemom sakupljanja, zatvaranja postojećih postrojenja za upravljanje otpadom, dodatnom infrastrukturom postrojenja za upravljanje otpadom u

    skladu sa načelom samodovoljnosti i blizine i, po potrebi, ulaganjima u izgradnju te

    infrastrukture;

    plan za implementaciju smanjenja količina biorazgradivog otpada, koji se odlaže na deponije, mere za postizanje ciljeva smanjenja odlaganja ove vrste otpada, posebno za

    reciklažu, kompostiranje, proizvodnju bio gasa ili ponovno iskorišćenje materijala/energije;

    kriterijume za određivanje lokacije i potrebne kapacitete novih postrojenja za ponovno iskorišćenje i/ili odlaganje otpada;

    organizaciju upravljanja otpadom, uključujući podelu odgovornosti između javnog i privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom;

    izvore i visinu finansijskih sredstava za sprovođenje svih mera upravljanja otpadom;

    procenu korisnih efekata i održivosti primene ekonomskih i drugih instrumenata u upravljanju otpadom, uz nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta;

    mere i smernice za sprovođenje Nacionalnog plana;

  • Uvod Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 7

    način i rokove sprovođenja Nacionalnog plana.

    Prethodno su izrađeni specifični planovi upravljanja otpadom za baterije i akumulatore, otpadna

    ulja, električni i elektronski otpad i otpad koji sadrži azbest. Plan upravljanja ambalažnim

    otpadom već je donesen.

    Ovim specifičnim planom pokrivene su aktivnosti koje se odnose na opasni otpadom od

    građenja i rušenja na teritoriji Srbije.

    Vremenski okvir pokriva period od 2018. do 2023. godine, nakon čega će se izvršiti revizija

    ovog plana.

    1.3 Konsultativni proces

    Proces izrade specifičnog plana upravljanja otpadom uključio je održavanje tri radionice na kojoj

    su učestvovali predstavnici relevantnih institucija Srbije, odnosno predstavnici resornih

    ministarstava, regionalnih uprava (AP Vojvodine, Grada Beograda), i drugih zainteresovanih

    strana, uključujući operatere postrojenja za tretman otpada, i Privredne komore1:

    Fokus ove tri radionice bio je:

    diskusija dostupnih informacija o aktuelnom statusu upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji (proizvodnja otpada, tretman i sakupljanje, i infrastruktura za

    tretman);

    diskusija pogodnih opcija upravljanja opasnim otpadom od građenja i rušenja; usaglašavanje ciljeva za upravljanje opasnim otpadom od građenja i rušenja u Srbiji; diskusija i usaglašavanje mera za postizanje tih ciljeva.

    Redovno su predstavljani aktuelni rezultati i opšte informacije kako bi se zainteresovane strane

    uključile u diskusiju. Komentari učesnika uzeti su u razmatranje u procesu pripreme finalnog

    nacrta specifičnog plana upravljanja otpadom.

    1 Lista učesnika Radne grupe data je u Aneksu A.

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Pravni okvir

    8 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    2 PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA

    2.1 Politika i propisi Srbije za sektor upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    2.1.1 Zakon o upravljanju otpadom

    Ključni element pravnog okvira predstavlja Zakon o upravljanju otpadom objavljen u Službenom

    glasniku RS, broj 36/09, 88/10 i 14/16. Ovim zakonom, između ostalog, uređene su i

    nadležnosti za izdavanje dozvola i vršenje kontrole u postrojenjima za upravljanje, propisane su

    vrste i klasifikacija otpada, a državi, autnomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama propisana je

    obaveza izrade uplanova upravljanja u okviru njihovih nadležnosti. Zakon o upravljanju otpadom

    takođe implementira opšte smernice i pravila za tretman, ponovno iskorišćenje i odlaganje

    posebnih tokova otpada.

    Član 7 Zakona o upravljanju otpadom definiše otpad na osnovu porekla kao komunalni otpad

    (otpad iz domaćinstava), komercijalni ili industrijski otpad. Na osnovu opasnih osobina koje

    mogu negativno da utiču na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu, otpad se klasifikuje kao inertni,

    neopasni ili opasni otpad.

    Član 8 Zakona o upravljanju otpadom propisao je i donošenje podzakonskog akta o klasifikaciji

    otpada sa listom opasnih i neopasnih otpada. Zabranjeno je razblaživanje opasnog otpada u

    cilju postizanja graničnih vrednosti.

    Član 8a definiše ostatak iz proizvodnog procesa kao nusproizvod, pod uslovom da su ispunjeni

    sledeći uslovi:

    da je dalja upotreba materije ili predmeta dozvoljena, odnosno nije zabranjena, da materija ili predmet ispunjava sve relevantne zahteve u pogledu proizvoda, zaštite životne

    sredine i zdravlja ljudi za tu konkretnu upotrebu i da neće dovesti do štetnih posledica po

    životnu sredinu ili zdravlje ljudi

    da je materija ili predmet nastao kao sastavni deo proizvodnog procesa

    da se materija ili predmet može upotrebiti direktno bez dodatne obrade, osim uobičajenim industrijskim postupcima, koji ne uključuju postupke odvajanja neželjenih ili opasnih

    sastojaka

    U skladu sa članom 8b, postoji obaveza registracije takvog nusproizvoda u registru i pribavljanja

    potvrde o izvršenoj regsitraciji koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

    U skladu sa članom 8v, specifične vrste otpada pripremljene za direktnu upotrebu mogu da

    dobiju prestanak statusa otpada. Ministar propisuje tehničke uslove za određene vrste otpada,

    kao i procedure za zakonodavno usaglašavanje. Ti uslovi moraju da budu u skladu propisima

    EU o prestanku statusa otpada.

    U skladu sa članom 8g, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine vodi registar o

    izdatim potvrdama za nusproizvode i prestanak statusa otpada.

    Član 17 Zakona o upravljanju otpadom navodi subjekte koji su nadležni za upravljanje otpadom.

    Ti subjekti su:

    Republika Srbija

    Autonomna pokrajina

    Jedinica lokalne samouprave

  • Pravni okvir Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 9

    Agencija za zaštitu životne sredine

    Stručne (i akreditovane) organizacije za ispitivanje otpada

    Svi ovi subjekti imaju određene delokruge aktivnosti iz članova 18 do 34 Zakona o upravljanju

    otpadom. Pored ovih, nadležnosti za upravljanje otpadom pripadaju i

    Nevladinim organizacijama, uključujući i udruženja potrošača

    Svim drugim subjektima i organizacijama u skladu sa posebnim zakonom,

    koji mogu da imaju određene odgovornosti za upravljanje otpadom u skladu sa zakonom.

    U članovima 23 i 24 definisane su stručne organizacije za ispitivanje otpada (uključujući i

    prestanak statusa otpada), i propisani su uslovi za njihovu akreditaciju, kao i uslovi za

    oduzimanje akreditacije.

    Članovi 25 do 30 odnose se na odgovornosti i obaveze svih subjekata u lancu, počev od

    proizvodnje otpada pa do njegovog konačnog zbrinjavanja (deponovanja), pri čemu se kreće

    od produžene odgovornosti proizvođača proizvoda (koji posle upotrebe postaju otpad) i

    završava se operaterom deponije koji je u obavezi da osigura bezbedno i ekološki prihvatljivo

    odlaganje otpada. Članom 28a propisani su specifični uslovi za posrednike i trgovce otpadom

    (koji ne moraju da budu i fizički držaoci otpada).

    Član 31 odnosi se na potrebne kvalifikacije lica odgovornog za stručne poslove upravljanja

    otpadom.

    Članovi 32 do 34 odnose se na organizacije za upravljanje otpadom i uslove za lokacije i

    objekte za upravljanje otpadom.

    Članovi 35 do 37 odnose se na sakupljanje, skladištenje i transport otpada. U skladu sa ovim

    članovima, opasni otpad se sakuplja, transportuje i skladišti odvojeno od neopasnog otpada. U

    članu 35 propisano je odvojeno sakupljanje i korišćenje bio-otpada, kao i uslovi za sakupljanje

    neopasnog i opasnog otpada.

    Član 38 odnosi se na ponovnu upotrebu/ponovno iskorišćenje otpada. Propisana je opšta

    obaveza za ponovnu upotrebu i/ili iskorišćenje specifičnog otpada kada je to finansijski

    opravdano. Reciklirani proizvodi ne smeju da izazivaju štetnije uticaje u životnoj sredini od

    proizvoda koji su proizvedeni od primarne sirovine. Ti tokovi otpada uključuju tokove kao što su

    papir i karton, metal, staklo, plastika, produkti odsumporavanja dimnih gasova, pepeo i šljaka iz

    termoelektrana na ugalj i građevinski šut (mineralnii građevinski i otpad od rušenja).

    Članovi 39 do 41 odnose se na konačno zbrinjavanje otpada koji se ne može reciklirati. Takav

    otpad se tretira fizičko-hemijskim postupcima, biološki ili termički (sa i bez iskorišćenja

    proizvedene energije), dok se ostatak iz tretmana odlaže na deponije za inertni, neopasni ili

    opasni otpad.

    U skladu sa članom 35, opasni otpad se sakuplja i transportuje odvojeno od neopasnog otpada.

    Lokalna samouprava je u obavezi da organizuje odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala

    (papira, metala, plastike, stakla) i odgovarajuće sakupljanje otpada iz domaćinstava. Od jedinica

    lokalne samouprave takođe se zahteva da obezbede centre sa sakupljanje kabastog,

    biorazgradljivog i opasnog otpada iz domaćinstava. Pored toga, one se odgovorne i za

    zatvaranje divljih smetlišta i sanaciju tih lokacija. Javna komunalna preduzeća koja upravljanu

    sanitarnom deponijom u obavezi su da izrade radne planove i podnesu ih nadležnom organu.

    Član 43 izričito zabranjuje mešanje komunalnog sa opasnim otpadom.

    Članom 44 ograničeno je mešanje više vrsta opasnog otpada i dozvoljeno je samo u slučaju

    odobrenog tretmana (npr. fizičko-hemijski tretman) pod nadzorom stručnog lica. Zabrana

    mešanja takođe uključuje i razblaživanje opasnih supstanci.

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Pravni okvir

    10 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    U kombinaciji sa definicijom otpada iz člana 5 Zakona o upravljanju otpadom, može se zaključiti

    da postoji obaveza da se prilikom demontaže građevine/strukture sa opasnim komponentama

    (npr. izolacija ili građevinski materijal sa azbestom, zaptivke sa PCB i građevinski materijal

    kontaminiran PCB) opasne komponente odvajaju i sakupljaju kao opasni otpad. Pored toga,

    prilikom izgradnje i održavanja, ostaci opasnih materijala (zaptivki, boja, i slično) moraju se

    držati odvojeno i sakupljati kao opasni otpad.

    U skladu sa članom 60 Zakona o upravljanju otpadom, dozvole sa sakupljanje, transport,

    tretman, sortiranje i odlaganje opasnog otpada u načelu izdaje Ministarstvo. Predviđeno je da

    se autonomnoj pokrajini poveri izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman,

    skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne

    pokrajine i za sva postrojenja za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ

    autonomne pokrajine. Pored toga, u skladu sa članom 63, Gradu Beogradu poveravaju se

    poslovi izdavanja dozvola za sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, ponovno iskorišćenje

    i odlaganje otpada za sve aktivnosti upravljanja opasnim otpadom na teritoriji u gradskoj

    nadležnosti.

    Za potrebe delotvornog sprovođenja Zakona o upravljanju otpadom, doneseni su specifična

    podzakonska akta.

    2.1.2 Specifična podzakonska akta

    Ključni podzakonski akt u blasti upravljanja otpadom je Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i

    klasifikaciji otpada, Službeni glasnik RS, br. 56/10.

    U skladu sa članovima 7 i 8 Zakona o upravljanju otpadom, pravilnik predstavlja osnovu za

    klasifikaciju otpada prema Katalogu otpada EU koji je priložen pravilniku u Aneksu 1. Članom 4

    pravilnika definisane su granične vrednosti opasnih materija i fizičke osobine (tačka paljenja)

    koje otpad čine opasnim.

    Lista opasnih osobina (H lista), kao i lista procedura i načina odlaganja i ponovne upotrebe

    otpada (D i R liste) i vrste parametara za određivanje fizičkih i hemijskih osobina opasnog

    otpada za koji je predviđen fizičko-hemijski tretman, vrste parametara za ispitivanje otpada koji

    ide na insineraciju ili spaljivanje, kao i vrste parametara za ispitivanje otpada koji se odlaže na

    deponije za inertni, neopasni i opasni otpad, definisane su u narednim aneksima. Procedura za

    identifikaciju odgovarajuće šifre takođe je opisana u aneksima pravilnika.

    Odlaganje otpada na deponije definisano je Uredbom o odlaganju otpada na deponije, Službeni

    glasnik RS, br. 92/10. Uredbom su između ostalog opisane procedure za prihvat otpada na

    deponiji i ispitivanje radi utvrđivanja usaglašenosti sa graničnim vrednostima. U skladu sa

    Aneksom 4 uredbe, posebni tokovi inertnog otpada, kao što su npr. beton, cigle, keramika,

    staklo, zemlja i kamen iz građevinskih radova i operacija rušenja, mogu se odlagati na deponiju

    u posebnim okolnostima bez prethodnog ispitivanja.

    U skladu sa članom 13 uredbe, opasni otpad koji sadrži azbest može se uz dozvolu odlagati u

    specijalne kasete za azbest, koje su prekrivene zemljom, i koje se nalaze na deponijama za

    neopasni otpad, pod uslovom da takav otpad ne sadrži nikakve druge opasne supstance osim

    azbestnih vlakana. Ukoliko se radi o takvom otpadu, moraju se strogo poštovati specifične

    procedure u skladu sa propisima o odlaganju otpada na deponije, odnosno potrebno je

    isplanirati održavanje i pokrivanje lokacija na kojima se odlaže otpad koji sadrži azbest.

    Najčešća opasna komponenta u otpadom od građenja i rušenja je azbest. Pravilnik o

    postupanju sa otpadom koji sadrži azbest, Službeni glasnik RS, br. 75/10, između ostalog

    uređuje postupke prilikom rukovanja otpadom od građenja i rušenja koji sadrži azbest, odnosno

  • Pravni okvir Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 11

    izolacionim materijalom koji sadrži azbest (šifra otpada 17 06 01*) i građevinskim materijalom

    koji sadrži azbest, uglavnom azbestnim cementom (šifra otpada 17 06 05*).

    Član 6 uredbe definiše pitanja bezbednog rukovanja proizvodima koji sadrže azbest i otpadom

    koji sadrži azbest. Uklanjanje azbesta iz zgrada vrši se u skladu sa planom uklanjanja koji je

    usvojen za azbest i proizvode koji sadrže azbest. Radnici moraju da budu zaštićeni od izlaganja

    vlaknima u skladu sa relevantnim propisima koji se odnose na zaštitu na radu.

    Članovi 7 do 10 daju okvir za uklanjanje, pakovanje, transport i konačno odlaganje otpada koji

    sadrži azbest. Kada se azbest upakuje u za to odgovarajući kontejner, taj kontejner se više ne

    otvara. Čvrsto vezani azbest (azbestni ceemnt) odlaže se na deponije bez prethodnog

    ispitivanja pod uslovom da nije kontaminiran drugim opasnim supstancama.

    Kako je Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest, Službeni glasnik RS, br. 75/10,

    uglavnom usredsređen na proizvode koji sadrže azbest, potrebno je izvršiti ažuriranje ovog

    propisa.

    Bezbednost na radnom mestu u postupku uklanjanja azbesta iz zgrada i objekata (iz člana 6)

    uređena je Zakonom o bezbednosti na radu, Službeni glasnik RS, br. 101/05. Mada ovaj zakon

    nije podzakonski akt Zakona o upravljanju otpadom, njegove odredbe su relevantne za

    dekontaminaciju i uklanjanje opasnih supstanci (koje postaju opasni otpad) iz zgrada i objekata.

    Specifične mere koje se moraju poštovati prilikom uklanjanja azbesta definisane su specifičnom

    pravilnikom iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu, odnosno Pravilnikom o preventivnim

    merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu (Službeni glasnik RS, br. 108/15 koji je

    zamenio br. 106/09). U skladu sa ovim novim pravilnikom, radni plan za uklanjanje azbesta

    mora se pripremiti unapred i dostaviti nadležnoj inspekciji rada najmanje 8 dana pre početka

    radova. Uklanjanje azbesta i proizvoda koji sadrže azbest vrši se pre početka rušenja.

    Propisano je da nakon uklanjanja azbesta i proizvoda koji sadrže azbest licencirani ekspert vrši

    preventivno ispitivanje radnog okruženja radi otklanjanja sumnje u rizik od izlaganja azbestu.

    Pored azbesta, relevantne kontaminirajuće materije su PCB i živa, koje otpad mogu da učine

    opasnim (npr. zaptivke sa PCB, šifra otpada 17 09 02* i otpad koji sadrži živu, na primer

    kanalizacione cevi sa živom, šifra otpada 17 09 01*). Impregnirano drvo je još jedan od opasnih

    tokova otpada koji se može naći u otpadu od građenja i rušenja (šifra otpada 17 02 04*).

    Nijedan od ovih tokova otpada nisu specifično uređeni podzakonskim aktom za otpadom od

    građenja i rušenja iako postoji poseban podzakonski akt o otpadu koji sadrži živu, koji je

    objavljen u službenom glasniku Republike Srbije broj 97/10. Ova uredba specifično i isključivo

    se odnosi na fluorescentne cevi sa živom. Međutim, sve fluorescentne cevi (otpad koji sadrži

    živu – šifra iz kataloga je 20 10 21*) se moraju ukloniti pre demontaže i rušenja zgrade ili

    objekta.

    Kada je reč o uređajima koji sadrže PCB, 24. maja 2011. godine Ministarstvo je donelo odluku o

    rukovanju uređajima koji sadrže PCB. Oprema koja sadrži PCB (kondenzatori u rasveti) mora

    se ukloniti pre rušenja ili demontaže zgrade ili objekta. Treba naglasiti da se u otpad koji sadrži

    PCB ne ubrajaju samo električni uređaji (npr. kondenzatori ili transformatori) i radni fluidi sa

    PCB, već i svi drugi otpadi koji sadrže preko 50 ppm PCB. PCB su se koristili do polovine

    sedamdesetih godina prošlog veka u tzv. „otvorenoj primeni“, a najviše u građevinskoj industriji

    kao zaptivke za prozore, trajnim ispunama spojnica i u bojama (kao plastifikatori). Prisustvo

    takvih materijala sa PCB može da dovede do zagađenja vazduha unutar objekata, a prilikom

    rušenja zgrade do zagađenja zemljišta i šuta PCB-om.

    Ukalnjanje opasnih materijala pre rušenja neophodno je da bi tok opasnog otpada od građenja i

    rušenja bio što manji kako bi se omogućila bezbedna reciklaža ili odlaganje neopasnog otpada

    od građenja i rušenja. Stoga prvi korak pre rušenja zgrade treba da bude istraživanje opasnih

    materija i jedinjenja u materijalima. Na osnovu tog istraživanja, u okviru plana rušenja izrađuje

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Pravni okvir

    12 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    se plan dekontaminacije koji uključuje informacije o načinu odlaganja proizvedenog opasnog

    otpada. Pakovanje i obeležavanje opasnog otpada treba izvršiti već na gradilištu u skladu sa

    propisima o saobraćaju (ADR) i uslovima koji se odnose na odlaganje (npr. u slučaju azbesta i

    otpada koji sadrži azbest u skladu sa uredbom o odlaganju otpada na deponije).

    2.1.3 Nacionalna strategija upravljanja otpadom

    U skladu sa članom 9 Zakona o upravljanju otpadom, 2010. godine je donesena i Nacionalna

    strategija upravljanja otpadom za period 2010 – 2019. godine (Službeni glasnik RS, br. 29/10).

    Nacionalna strategija upravljanja otpadom uključuje pregled tokova otpada koji se proizvedu i

    koji imaju određeni potencijal reciklaže. U strategiji je izvršena i raspodela nadležnosti različitih

    zainteresovanih strana. Dat je pregled očekivanih kretanja u oblasti proizvodnje otpada i

    procena investicionih potreba za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom.

    Otpad od građenja i rušenja, kako je i definisano strategijom, uključuje otpade koji se proizvedu

    u aktivnostima izgradnje, obnove, održavanja ili rušenja postojećih objekata, kao i otpad koji se

    proizvede iskopavanjem materijala, a koji se ne može koristiti bez prethodne obrade. Potencijal

    otpada od građenja i rušenja (bez otpada pod šifrom 17 05 04) procenjen je na 250.000 t

    godišnje (1 milion tona uključujući i udeo od 75% iskopane zemlje) za 2010. godinu. Međutim,

    predviđene količine za 2019. godinu idu i do 425.000 t godišnje (1,7 miliona tona uključujući

    udeo od 75% iskopane zemlje).

    Otpad od građenja i rušenja u proseku sadrži 75% zemljišta od kopanja, 15-25% otpada od

    rušenja i izgradnje (npr. građevinski šut, keramika, beton, gvožđe, čelik, otpadna plastika, itd.) i

    oko 5-10% otpadnog asfalta i betona (od izgradnje i održavanja puteva).

    Ne postoji procena količina o opasnom otpadu od građenja i rušenja. Međutim, imajući u vidu da

    se azbest i azbestni cement u velikoj meri koristio u Srbiji, može se pretpostaviti da će se u

    otpadu od rušenja u većini slučajeva naći azbest ili azbestni cement ukoliko se ti materijali ne

    uklone pre rušenja. Količina azbesta (izolacionog materijala) može se smatrati da je znatno

    ispod 0,5% mineralnog otpada od rušenja (bez iskopane zemlje), na osnovu iskustava iz

    zapadnoevropskih zemalja u kojima je uklanjanje slabo vezanog azbesta obavljeno u poslednjih

    dvadeset godina. Količina azbestnog cementa koji je korišćen u krovnim konstrukcijama,

    kanalizacionim cevima i fasadama, varira u nekoliko procenata i manja je od 0,5% po zgradi.

    Otpad od građenja i rušenja danas se uglavnom odlaže na deponije ili se jednostavno baca na

    neuređena odlagališta. Samo se male količine asfalta recikliraju (uglavnom na mestu nastanka).

    Građevinski šut kao relativno inertni materijal takođe se koristi za pokrivanje deponija ili

    smetlišta. Potencijal za reciklažu/ponovnu upotrebu otpada od građenja i rušenja procenjuje se

    na 80% proizvedenog otpada.

    Budući da je otpad od građenja i rušenja uglavnom neopasni otpad, nadležnost za upravljanje

    ovim tokom otpada najčešće je u lokalnoj samoupravi. Nekontrolisano odlaganje građevinskog

    otpada u životnu sredinu treba sprečiti. U skladu sa strategijom, od jedinica lokalne samouprave

    se zahteva da kroz relevantna planska dokumenta uspostave lokacije za odlaganje ove vrste

    otpada.

    Vlasnik građevinskog otpada snosi troškove za upravljanje otpadom i obezbeđuje uslove za

    odvojeno sakupljanje i privremeno skladištenje građevinskog otpada. Finansiranje i održavanje

    tih lokacija obezbeđuje se iz naknada za transport i odlaganje koje se naplaćuju od vlasnika

    građevinskog otpada. Na taj način, troškove snosi proizvođač otpada (princip „zagađivač

    plaća“).

  • Pravni okvir Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 13

    Da bi se postigao cilj od 80% reciklaže otpada od građenja i rušenja, strategijom su predviđene

    kumulativne investicije od 58 miliona evra u periodu 2010-2019. godine.

    Strategijom je takođe predviđena i obavezna reciklaža građevinskog otpada u stacionarnim i

    mobilnim postrojenjima. Na taj način se otpad od rušenja odvaja i ponov koristi kao sekundarni

    građevinski materijal, dok se drugi reciklabilni materijali, kao što su papir, staklo i plastika

    odvajaju od građevinskog otpada i isporučuju licima koja sakupljaju i recikliraju te materijale.

    Međutim, do sada nije donesen nijedan podzakonski akt o reciklaži mineralnog otpada od

    građenja i rušenja. Osim toga, reciklaža otpada od građenja i rušenja izvodljiva je samo kada se

    pre rušenja iz materijala izdvoje opasne supstance. Tu se naročito ističu materijali na bazi

    azbesta (izolacioni materijali i azbestni cement), koji bi ukoliko se ne izdvoje pre rušenja, doveli

    do emisija opasnih vlakana prilikom reciklaže ili čak i u postupku odlaganja ovog otpada na

    deponije.

    2.2 Politika EU i propisi za otpad od građenja i rušenja

    2.2.1 Okvirna direktiva o otpadu

    Ključni element propisa EU o otpadu je Direktiva Evropskog parlamenta i saveta 2008/98/EC

    (okvirna direktiva o otpadu). Ova direktiva je zamenila staru okvirnu direktivu 2006/12/EC,

    direktivu o otpadnom ulju 75/439/EEC i direktivu o opasnom otpadu 91/689/EC i stupila na

    snagu 12. decembra 2010. godine. Cilj direktive je da se uspostavi sveobuhvatni sistem koji će

    uključiti izbegavanje proizvodnje otpada, reciklažu i odlaganje otpada uz poštovanje principa

    predostrožnosti i principa „zagaživač plaća“.

    Član 4 direktive uvodi noviju hijerarhiju otpada sa pet jasno odvojenih nivoa (sprečavanje

    otpada – priprema za ponovnu upotrebu – reciklaža – ponovno iskorišćenje, uključujući i

    proizvodnju energije – odlaganje).

    Da bi se unapredila neposredna ponovna upotreba resursa, članom 5 uveden je novi pojam

    „nusproizvoda“ ili „prelaznog proizvoda“. Nusproizvod je materijal ili predmet koji nastaje u

    proizvodnom procesu kao sporedni proizvod, i koji nije krajnji cilj tog procesa. Ukoliko se taj

    materijal ili predmet mogu koristiti u nekom drugom procesu bez znatnijeg pred-tretmana,

    upotreba tog materijala je opravdana i dalje korišćenje zakonito (odnosno, to znači između

    ostalog da supstanca ispunjava sve relevantne uslove koji se odnose naspecifičnu upotrebu

    proizvoda, zaštitu životne sredine i zdravlja, i da neće dovesti do znatnih negativnih uticaja na

    životnu sredinu ili zdravlje ljudi), te se proizvod kao takav ne smatra otpadom. Međutim, ako se

    takav materijal ne iskoristi, već se odlaže (na primer, ide na reciklažu ili na deponiju), on postaje

    otpad.

    Da bi se dalje unapredila reciklaža i ponovno iskorišćenje, član 6 uvodi kriterijume za otpad.

    Kada je prerađeni/reciklirani otpad usklađen sa kriterijumima definisanim specifičnim propisima,

    on prestaje da bude otpad.

    Kriterijumi za prestanak statusa otpada definišu se naročito za metale, staklo, papir, tekstil,

    gume i agregate (npr. prerađeni otpad od građenja i rušenja, šljaku, itd.).

    Do sada su doneseni propisi o prestanku statusa otpada za nekoliko vrsta metalnog otpada (Fe,

    Cu, Al) i za staklo. Mada su agregati tok otpada koji se eksplicitno pominje u članu 6, Komisija

    još nije predstavila ni jedan predlog propisa o prestanku statusa otpada za ovaj tok.

    U odsustvu propisa zajednice, države članice mogu da donesu nacionalne propise primenjujući

    kriterijume iz člana 6. Do sada su države članice donele propise o otpadu za npr. sekundarno

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Pravni okvir

    14 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    gorivo, prerađeno otpadno ulje, prerađene agregate, kompost (biološki prerađen biorazgradljivi

    otpad) i za reciklirano drvo.

    Građevinski materijali uređeni su Uredbom (EU) Evropskog parlamenta i saveta br. 305/2011. U

    skladu sa ovom uredbom, za sav građevinski materijal koji se stavlja na zajedničko tržište mora

    da mora da postoji dokaz da ispunjava usaglašene evropske standarde za građevinski materijal

    (CEN/EN). Sedam usaglašenih standarda odnose se na agregate i direktno su primenjljivi na

    prerađene agregate otpada od građenja i rušenja.

    Usaglašenost se dokazuje CE sertifikatom. Kako su osobine građevinskog materijala kao

    takvog definisane uredbom (EU) 305/2011, nacionalni propisi o prestanku statusa otpada

    odnose se samo na aspekte zaštite životne sredine.

    U skladu sa članom 11 direktive, države članice su u obavezi da uvedu mere za promociju

    ponovne upotrebe i reciklaže. Ti instrumenti mogu između ostalog da budu i postupci javnih

    nabavki, ekonomski instrumenti i uspostavljanje mreža za popravke i ponovnu upotrebu (npr.

    socio-ekonomske mere). Odvojeno sakupljanje papira, metala, plastike i stakla (iz

    domaćinstava) obavezno je od 2015. Do 2020. godine, postoji obaveza postizanja cilja od 50%

    reciklaže, odnosno ponovnog iskorišćenja.

    Postoji i drugi cilj da se do 2020. takođe postigne 70% mase pripremljene za ponovnu upotrebu,

    reciklažu ili ponovno iskorišćenje uz preradu materiala, uključujući i operacije

    zatrpavanja/nasipanja (backfilling), pri čemu bi se koristio otpad kao zamena za druge

    materijale, odnosno ponovnu upotrebu, reciklažu i ponovno iskorišćenje neopasnog otpada od

    građenja i rušenja (osim materiala iz kategorije 17 05 04 sa liste otpada). Od 27 država članica

    2011. godine, 12 nije postiglo ovaj cilj.

    Treba naglasiti da se otpad od građenja i rušenja ne sastoji samo od mineralnog otpada.

    Postoje razne frakcije građevinskog i otpada od rušenja, kao što su metali, papir, plastika i drvo,

    koji zajedno čine znatan deo ovog toka otpada. Da bi se ispunio cilj od 80%, ove nemineralne

    frakcije treba držati i odvojeno prerađivati radi ponovnog iskorišćenja.

    Član 18 direktive uvodi zabranu mešanja opasnog i neopasnog otpada. Kada se radi o otpadu

    od građenja i rušenja, to znači da se prilikom izgradnje i održavanja zgrada i drugih

    građevinskih radova proizvedeni opasni otpad mora sakupljati i skladištiti odvojeno i predavati

    ovlašćenom postrojenju za reciklažu ili odlaganje, uz poštovanje primenljivih propisa o opasnom

    otpadu.

    Prilikom demontaže objekata, opasne komponente moraju se posebno uklanjati i njima teba

    rukovati kao sa opasnim otpadom. U državama članicama su na nacionalnom nivou uvedeni

    posebni protokoli za demontažu i odvojeno sakupljanje, bilo da su dati u formi primenljivih

    smernica od nadležnih organa (npr. agencija za zaštitu životne sredine u UK), ili od nacioanlnih

    standadizovanih institucija (npr. ASI u Austriji).

    Međutim, za specifične opasne komponente postoje i primenljivi harmonizoani propisi EU. Tako

    su fluorescentne cevi sa živom uređene Direktivom Evropskog parlamenta i saveta (EU)

    19/2012 (Direktiva o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi), dok su građevinski materijali sa

    POPs (npr. zaptivke sa PCB, HBCD sa PU i PS penom) uređeni Uredbom (EU) 850/2004 sa

    izmenama i dopunama. U skladu sa članom 18 okvirne direktive o otpadu, ovi tokovi otpada

    moraju se odvajati na mestu nastanka i odlagati u skladu sa važećim zakonom (otpad koji

    sadrži POPs mora se tretirati na takav način da se sadržaj POPs uništi ili nepovratno

    transformiše. U skladu sa REACH uredbom (Uredba (EC) 1907/2006 sa izmenama i

    dopunama) zabranjeno je plasirati proizvode sa azbestom).

  • Pravni okvir Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 15

    2.3 Otpad od građenja i rušenja u EU

    Mada su agregati (koji uključuju sakupljeni mineralni otpad od građenja i rušenja) jedna od

    materijala iz člana 6 direktive za koje se može proglasiti prestanak statusa otpada, do sada nije

    izađen nijedan predlog propisa za ovaj tok otpada.

    Međutim, otpad od građenja i rušenja (osim nekontaminiranog zemljišta) nalazi se u reciklažnim

    ciljevima u članu 11 direktive. U odsustvu harmonizovanog propisa, ponovno iskorišćenje

    mineralnog otpada od građenja i rušenja u građevinske svrhe uređuje se na nivou država

    članica.

    Neke države članice uvele su kriterijume za prestanak statusa otpada za agregate. To s emože

    postići ili a osnovu protokola kojeg se recikler mora pridržavati (npr. u Ujedinjenom Kraljevstvu)

    ili na osnovu nacionalnog propisa (npr. u Austriji).

    Ukoliko se ponovno iskorišćeni agregati (koji više nemaju status otpada) stave na tržište, oni

    moraju da ispunjavaju sve kriterijume kvaliteta definisane u Uredbi (EU) 305/2011 (sertifikacija

    CE). Agregati su u najvećoj meri uređeni REACH uredbom, jer se oni ne smatraju ni

    supstancom, ni smešm, već proizvodom. Međutim, u skladu sa aneksom XVII REACH uredbe,

    proizvodi ne smeju da sadrže zabranjene supstance (npr. azbest ili POPs).

    Zbog toga pravno obavezujući kriterijumi za prestanak statusa otpada nisu u mnogim ni

    uvedeni, već se ponovno iskorišćenje materijala i dalje kontroliše na osnovu zakona o otpadu.

    Korišćenje takvog materijala može se kontrolisati i specifičnim propisima, kao što su npr. propisi

    o zaštiti zemljišta i površinskih i podzemnih voda.

    Da bi se unapredilo korišćenje prerađenih agregata, neke države članice uvele su obavezne

    kvote za prikazivanje upotrebe recikliranih materijala u postupcima javnih nabavki (npr. u

    Holandiji je u postupcima javnih nabavki obavezna upotreba 20% sekundarnih granulata u

    betonu).

    Pored mineralnih, otpad od građenja i rušenja sadrži još i druge reciklabilne materijale, npr.

    drvo, plastiku, metale. Selektivno sakupljanje u poslovima izgradnje i održavanja, kao i

    selektivna demontaža u poslovima rušenja zgrada predstavljaju preduslove za postizanje

    visokih stopa reciklaže. Ovim materijali imaju pozitivnu tržišnu vrednost, a postoji i potražnja na

    tržištu za ovim materijalima. Dakle, korišćenjem ovih materijala znatno se smanjuju troškovi

    tretmana otpada. Treba imati u vidu da su neki od ovih materijala, npr. drvo impregnirano

    kreozotom ili drvo sa premazom na bazi olova (indeksni broj 17 02 04*), opasni otpad.

    2.3.1 ADR (ako je primenljivo)

    Iako otpad od građenja i rušenja takođe pokriva neke tokove opasnog otpada, mnogi od ovih

    materijala nisu definisani kao opasni teret u smislu saobraćajnih propisa.

    Međutim, postoje određeni slučajevi na koje se mogu primeniti odredbe sporazuma ADR.

    Ti primeri su:

    Izolacioni materijal na bazi azbesta (indeksni broj 17 06 01*) – UN 2590 ili UN 2212, klasa 9.

    Građevinski materijal sa azbestom (indeksni broj 17 06 05*) – Azbestni cement pod jakim uticajem vremenskih prilika i dugotrajnim izlaganjem počinje da emituje vlakna. Ako te

    emisije vlakana mogu da se jave i u uslovima transporta, azbestni cement u tom slučaju

    podleže odredbama iz ADR – UN 2590 ili UN 2212, klasa 9.

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Pravni okvir

    16 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    Otpad od građenja i rušenja koji sadrži PCB (indeksni broj 17 09 02* npr. zaptivke sa PCB ili beton sa PCB) – UN 3152, klasa 9.

    Građevinski otpad koji sadrži živu, npr. kanalizacione cevi sa živom – UN 2809, klasa 8, UN 2825, klasa 6.1.

    Hemikalije koje se koriste u izgradnji ili održavanju objekata, kao što su bose sa aerosolima, tube sa pur penom, itd. – UN 1955, klasa 2; UN 3175, klasa 4.1; UN 2478

    klasa 3 + 6.1 (u principu, otpadu bi trebalo pripisati specifičan UN broj. Informacije se mogu

    naći u bezbednosnom listu)

    Ostaci boja i lakova – UN 1263, klasa 3; UN 3066, klasa 8.

    ADR za ove materijale propisuje obaveznu ambalažu i obeležavanje. Pakovanje i obeležavanje

    vrši se na mestu nastanka.

    Većina drugih opasnih supstanci koje se mogu javiti u poslovima izgradnje ili rušenja objekata

    (npr. živi kreč – indeksni broj 17 09 03*, drvo imregnirano kreozotom – indeksni broj 17 02 04*,

    termo izolacija na bazi polistirena sa HBCD – indeksni broj 17 06 03*) ne podleže sporazumu

    ADR.

  • Institucionalna postavka Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 17

    3 ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA OTPADOM, UKLJUČUJUĆI RASPODELU ODGOVORNOSTI IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA UPRAVLJANJE OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA (= INSTITUCIONALNA POSTAVKA)

    Član 17 Zakona o upravljanju otpadom predviđa podelu nadležnosti u oblasti upravljanja

    otpadom između Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalnih samouprava. Ovako

    podeljene nadležnosti uključuju i upravljanje otpadom od građenja i rušenja, i to u delu

    izdavanja dozvola, inspekcije i drugih opštih zahteva.

    Međutim, u skladu sa članom 60 Zakona o upravljanju otpadom, izdavanje dozvola za

    sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje opasnog otpada u nadležnosti

    je ministarstva. Zakon takođe predviđa nadležnost autonomne pokrajine za izdavanje dozvola

    za sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje otpada, kao i za sva

    postrojenja za čiju izgradnju dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine. Pored toga, u

    kombinaciji sa članom 63, Gradu Beogradu se poveravaju poslovi izdavanja dozvola za

    sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje opasnog otpada na teritoriji

    grada.

    Dozvole za neopasni otpad izdaje ili jedinica lokalne samouprave ako kompanija posluje na

    teritoriji jedinice LSU, ili autonomna pokrajina, odnosno ministarstvo respektivno.

    U tabeli koja sledi prikazani su zvanični podaci o broju zaposlenih u sektoru građevinarstva u

    odnosu na ukupan broj zaposlenih u Srbiji:

    Tabela 1 Broj zaposlenih u sektoru građevinarstva (Statistički zavod)

    2012 2013 2014

    Ukupan broj zaposlnih (svi poslovi) u Srbiji 2 228 343 2 310 718 2 421 270

    Ukupan broj zaposlenih u građevinarstvu 114 853 109 798 107 504

    % lica zaposlenih u građevinarstvu 5.2 4.8 4.4

    3.1 Republika Srbija / Ministarstvo poljiprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS)

    Glavne nadležnosti MPZŽS (koje deluje u ime Republike Srbije) su

    izdavanje dozvola za sakupljanje, skladištenje, transport, tretman i odlaganje opasnog otpada na teritoriji Srbije osim na teritoriji autonomne pokrajine i Grada Beograda (do

    određene granice i za neopasni otpad, ako se aktivnost operatera odvija na teritorijama

    više LSU);

    praćenje (preko inspekcije za zaštitu životne sredine) aktivnosti upravljanja otpadom i njihova usaglašenost za zakonom;

    izdavanje notifikacija za isporuku otpada;

    priprema nacionalnih planova upravljanja otpadom ua ključne tokove otpada;

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Institucionalna postavka

    18 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    primena sekundarnog zakonodavstva za promociju sigurnog upravljanja otpadom (npr. podzakonski akt za upravjanje otpadom od građenja i rušenja, odnosno za otpadomm koji

    sadrži azbest, itd.).

    Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je 2012. godine izradilo Plan upravljanja

    otpadom, a 2015. Ministarstvo je izradilo podzakonski akt kojim se uređuje mineralni otpad od

    građenja i rušenja, čime je stvoren pravni okvir za upravljanja ovom vrstom otpada u Srbiji

    (MPZŽS 2015-1). Da bu se omogućila primena podzakonskog akta koji se odnosi na otpad od

    građenja i rušenja, potrebno je uspostaviti odgovarajući pravni okvir koji bi obuhvatio relevantni

    pozakonski akt, odnosno potrebno je donošenje Zakona o upravljanju otpadom.

    Inspekcija za zaštitu životne sredine čini zaseban deo Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne

    sredine. U okviru inspekcije nalazi se i odeljenje za sprečavanje i kontrolu zagađenja životne

    sredine, koje vrši nadzor u sledećim oblastima:

    emisije u vazduh i zagađenje vazduha,

    zaštita od buke,

    IPPC postrojenja,

    upravljanje otpadom,

    planiranje postrojenja sa velikim uticajem na životnu sredinu.

    3.2 Autonomna pokrajina

    Autonomna pokrajina ima nadležnost nad izdavanjem dozvola za sakupljanje, transport,

    skladištenje i odlaganje otpada na teritoriji autonomne pokrajine i za sva postrojenja koja zahtev

    za izdavanje građevinske dozvole podnose nadležnom organu autonomne pokrajine (videti član

    60 Zakona o upravljanju otpadom). Pored toga, autonomnoj pokrajini povereni su poslovi

    inspekcije nad poslovima upravljanja otpadom koji se obavljaju na teritoriji pokrajine.

    Autonomna pokrajina je još nadležna i za implementaciju regionalnih planova upravljanja

    otpadom. U okviru tih planova predviđeno je i sprovođenje sopstvenih/dodatnih mera u

    upravljanju opasnim otpadom (uključujući i otpad od građenja i rušenja) u cilju boljeg očuvanja

    životne sredine. Takve aktivnosti međutim nisu dosad sprovedene.

    3.3 Agencija za zaštitu životne sredine - AZŽS

    U skladu sa članom 22 Zakona o upravljanju otpadom, AZŽS obavlja poslove koji se odnose na:

    Vođenje i ažuriranje baze podataka o upravljanju otpadom u okviru informacionog sistema o životnoj sredini, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne

    sredine;

    Vođenje baze podataka o dostupnim i potrebnim količinama otpada, uključujući i sekundarne sirovine, kao i za elektronsku razmenu i omogućavanje dostupnosti tih

    podataka;

    Izveštavanje o upravljanju otpadom u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.

    Što se tiče otpada koji sadrži azbest, propisana je obaveza da vlasnik takvog otpada vodi

    evidenciju o uskladištenim ili odloženim količinama otpada, i da te podatke dostavlja agenciji

    (član 54 Zakona o upravljanju otpadom). AZŽS je takođe nadležna za uspostavljanje i vođenje

    registra uređaja koji sadrže PCB, a koji su još u upotrebi (videti član 52 Zakona o upravljanju

  • Institucionalna postavka Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 19

    otpadom; detalji o registraciji opreme sa PCB nalaze se u ministarskoj odluci o rukovanju

    uređajima i otpadom koji sadrži PCB, br. 110-00-44/2011-05, donesenoj 24. maja 2011.

    godine). PCB u otvorenim primenama (npr. u zaptivkama) i malim uređajima (ukupne zapremine

    manje od 5 dm3 – npr. kondenzatori u uređajima za rasvetu) nije predmet ovog registra.

    Postoji opšta obaveza po kojoj svaki proizvođač i vlasnik otpada, osim domaćinstava, treba da

    vodi dnevnu evidenciju o proizvedenom otpadu, i da podnosi redovne izveštaje agenciji.

    Pored toga, SZŽS sakuplja i prima dozvole koje izdaju ministarstvo i opštine (uključujući i

    autonomnu pokrajinu). AZŽS vodi bazu podataka o dozvolama, koja se nalazi na internet

    stranici agencije:

    http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20174&id=20055&akcija=ShowExternal

    Podaci iz baze podataka o dozvolama daju odgovore na specifična pitanja o tome koja

    kompanija na primer ima dozvolu za upravljanje specifičnim tokovima otpada. U agenciji su

    takođe dostupni podaci o tome koliko kompanija ima važeće dozvole za sakupljanje, transport,

    skladištenje, tretman ili odlaganje npr. otpada od građenja i rušenja (kategorija otpada br. 17).

    3.4 Jedinice lokalne samouprave

    Jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi izdavanja dozvola za sakupljanje,

    transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritorijama njihove

    nadležnosti. Ovi poslovi odnose se na upravljanje neopasnim otpadom od građenja i rušenja

    pod uslovom da aktivnosti ne izlaze izvan teritorije jedne opštine.

    Grad Beograd, sa nekoliko opština koje čine grad, ima nadležnost za izdavanje dozvola za

    sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, preradu i odlaganje inertnog, neopasnog i opasnog

    otpada na teritoriji Grada Beograda.

    Lokalna samouprava vodi evidenciju o sakupljenom komunalnom otpadu, kao i listu neuređenih

    deponija i te podatke podnosi Agenciji za zaštitu životne sredine (videti čla 75 Zakona o

    upravljanju otpadom).

    3.5 Inspekcija za zaštitu životne sredine

    Inspekcija za zaštitu životne sredine čini poseban sektor u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite

    životne sredine. Inspekcija je organizovana u sedam odeljenja, i to:

    Odeljenje za sprečavanje i kontrolu zagađenja – obavlja poslove koji se između ostalog odnose na kontrolu emisija u vazduh i zagađenja vazduha, nadzor nad IPPC postrojenjima,

    procena uticaja na životnu sredinu. Aktivnosti ovog odeljenja odnose se i na kontrolu

    postrojenja za upravljanje otpadom kao jedne od relevantnih aktivnosti odeljenja.

    Odeljenje za zaštitu zemljišta, podzemnih i površinskih voda od zagađivanja – obavlja poslove koji se između ostalog odnose na monitoring i kontrolu primene zakona o zaštiti

    životne sredine i zaštite voda, zatim na klasifikaciju i prioritizaciju kontaminiranih područja i

    procedura čišćenja, ublažavanje uticaja udesa na zemljište i vode. Odeljenje sarađuje sa

    inspekcijama sa lokalnog nivoa i vrši nadzor nad aktivnostima na nivou autonomne

    pokrajine i jedinica lokalne samouprave u delu primene akcionih planova za sanaciju

    životne sredine.

    Odeljenje za velike hemijske udese, hemikalije i biocidne proizvode – odeljenje je između ostalog zaduženo za kontrolu SEVESO postrojenja (velika postrojenja za

    http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20174&id=20055&akcija=ShowExternal

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Institucionalna postavka

    20 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    skladištenje/tretmann opasnog otpada najverovatnije su definisana kao SEVESO

    postrojenja), zatim za nadzor u skladu sa zakonima o hemikalijama, biocidnim

    proizvodima, zabrani hemijskog oružja i o zaštiti životne sredine. Odeljenje je takođe

    zaduženo i za odgovor na hemijski udes.

    Odeljenje za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja – odeljenje je između ostalog nadležno za zaštitu od jonizujućih zračenja, licenciranje stručnih poslova u oblasti zaštite

    od zračenja, za postupke čišćenja posle udesa sa radiokativnim materijalima, kao i za

    praćenje radioaktivnosti u životnoj sredini. Odeljenje je takođe nadležno za kontrolu uvoza,

    izvoza i tranzita radioaktivnog materijala.

    Odeljenje za kontrolu postupanja sa otpadom – odeljenje je između ostalog nadležno za inspekcijski nadzor nad postrojenjima za tretman opasnog otpada i drugih specifičnih

    tokova otpada (npr. ambalažnog otpada) i za opšti nadzor kontrole primene propisa u

    oblasti zaštite životne sredine. Odeljenje je i nadležni organ za Bazelsku konvenciju i

    sarađuje sa međunarodnim mrežama u oblasti kontrole otpada u transportu (IMPEL,

    ECENA). Odeljenje takođe obavlja inspekcijski nadzor i zajedničke inspekcijske preglede

    sa inspektorima drugih organa u cilju sprečavanja ilegalnog kretanja otpada.

    Odeljenje za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobara – odeljenje je između ostalog i nadležni organ za CITES konvenciju i obavlja poslove u

    skladu sa zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

    Odeljenje za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite ribljeg fonda – vrši inspekcijski nadzor u oblasti ribarstva, korišćenja ribolovnih voda i ribolovnih voda u zaštićenim prirodnim

    dobrima. Odeljenje vrši neposredan nadzor nad izvršenjem inspekcijskih poslova

    poverenih autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi i obavlja zajedničke inspekcijske

    preglede sa inspektorima drugih organa.

    3.6 Privatni sektor

    Kompanije su u obavezi da ispune zahteve u vezi sa postupkom izdavanja dozvola za

    sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada u skladu sa Zakonom o

    upravljanju otpadom i u slučaju bilo kakvih dodatnih obaveza iz dozvole. Između ostalog, i sa

    posebnim fokusom na upravljanje otpadom od građenja i rušenja na način koji je bezbedan za

    životnu sredinu,

    operateri su u obavezi da znaju da je mešanje opasnog i neopasnog otpada od

    građenja i rušenja zabranjeno u skladu sa članom 35 Zakona o upravljanju otpadom,

    kojim je propisano da se opasni otpad sakuplja i transportuje odvojeno;

    operateri su u obavezi da klasifikuju otpad u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom

    i indeksnim brojem (član 8 Zakona o upravljanju otpadom i Uredba o kategorijama,

    ispitivanju i klasifikaciji otpada);

    operateri IPPC postrojenja u obavezi su da donesu Plan upravljanja otpadom i da isti

    ažuriraju na svake tri godine (član 15);

    operateri deponija u obavezi su da odbiju prijem otpada ukoliko je pomešan sa drugim

    otpadom (član 30 Zakona o upravljanju otpadom i član 22 Uredbe o odlaganju otpada

    na deponije) i da o takvom slučaju obaveste organ koji je izdao dozvolu;

    operateri deponija u obavezi su da prilikom prijema otpada u svrhu konačnog

    zbrinjavanja obezbede proveru isporučenog otpada, odnosno da izvrše identifikaciju

  • Institucionalna postavka Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 21

    prema vrsti, količini i osobinama, proverom mase otpada i prateće dokumentacije pre

    preuzimanja otpada (član 42 i član 19 Uredbe o odlaganju otpada na deponije).

    3.7 Stručne organizacije za ispitivanje otpada

    Laboratorije koje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine podnesu zahtev za

    sertifikaciju, moraju da budu akreditovane od nacionalnog akreditacionog tela. Sertifikovane

    laboratorije, koje obavljaju poslove ispitivanja otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju

    otpadom, uglavnom samostalno angažuju kompanije, ali one učestvuju i na u javnim

    nadmetanjima u postupcima javnih nabavki.

    U skladu sa članom 23 Zakona o upravljanju otpadom, ispitivanje otpada vrši se za potrebe

    klasifikacije otpada radi prekograničnog kretanja, tretmana otpada, uključujući i preradu radi

    ponovnog iskorišćenja i odlaganje, kao i u slučaju prestanka statusa otpada u skladu sa članom

    8v Zakona o upravljanju otpadom.

    Glavni tokovi otpada koje ove laboratorije ispituju uključuju metale, plastiku, otpadna ulja,

    otpadnu električnu i elektronsku opremu, baterije i otpad od građenja i rušenja. Otpad od

    građenja i rušenja analizira se sa posebnim fokusom na azbest.

    U skladu sa članom 4 Uredbe o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, kontaminacija

    azbestnim vlaknima od 0,1% otpad čini opasnim (azbestna vlakna su klasifikovana kao

    karcinogena, kategorija 1).

    3.8 Institut za standardizaciju Srbije (ISS)

    Institut za standardizaciju Srbije (ISS) je nacionalno telo Republike Srbije za standardizaciju.

    Osnovač instituta je Vlada Republike Srbije.

    Institut za standardizaciju Srbije:

    donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlači srpske standarde i srodne

    dokumente;

    obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i

    međunarodnim standardima i srodnim dokumentima;

    vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata u svim fazama razvoja;

    učestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i međunarodnih standarda i srodnih

    dokumenata koje donose evropske i međunarodne organizacije za standardizaciju u

    oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije, a za koje se očekuje

    preispitivanje ili donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;

    sarađuje sa evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim

    telima za standardizaciju zemalja potpisnica odgovarajućih sporazuma iz oblasti

    standardizacije;

    izvršava druge zadatke u skladu sa obavezama iz međunarodnih ugovora u oblasti

    standardizacije koji obavezuju Republiku Srbiju;

    obezbeđuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih dokumenata, publikacija,

    kao i standarda i publikacija odgovarajućih evropskih i međunarodnih organizacija i

    drugih zemalja i vrši njihovu prodaju;

    daje osnovu za izradu tehničkih propisa;

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Institucionalna postavka

    22 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    priprema programe i godišnje planove donošenja srpskih standarda;

    deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima predviđenim odgovarajućim

    međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u odgovarajućim

    evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju;

    predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti standardizacije u evropskim i

    međunarodnim organizacijama za standardizaciju, kao i u njihovim telima;

    odobrava upotrebu znaka usaglašenosti sa srpskim standardima i srodnim

    dokumentima, u skladu sa svojim pravilima;

    promoviše primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata;

    obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije, u skladu sa zakonom, aktom o

    osnivanju i statutom.

    Institut za standardizaciju Srbije (ISS) igra važnu ulogu u standardizaciji tehničkih zahteva za

    agregate. Nekoliko evropskih standarda o agregatima veće je prevedeno u standarde Republike

    Srbije.

  • Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 23

    4 TRENUTNO STANJE U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM OD GRAĐENJA I RUŠENJA

    4.1 Kvalitativna standardizacija otpada od građenja i rušenja

    U skladu sa nacionalnim propisima, građevinski otpad uključuje otpad proizveden u poslovima

    izgradnje, obnove, održavanja i rušenja objekata i saobraćajne infrastrukture, kao i iskopani

    materijal koji se ne može koristiti bez prethodne obrade (MPZŽS 2015).

    4.1.1 Izvori otpada od građenja i rušenja

    Otpad od građenja i rušenja generiše se u poslovima izgradnje, obnove ili održavanja objekata

    ili sobraćajne infrastrukture (npr. puteva, pruga, mostova, itd.), ili prilikom njihovog rušenja.

    4.1.2 Sastav otpada od građenja i rušenja

    4.1.2.1 Sastav materijala u otpadu od građenja i rušenja

    Otpad od građenja i rušenja sadrže sledeće:

    Iskopani materijal (npr. površinski sloj zemljišta, pesak, šljunak, glinu, kamen i stene);

    Mineralni otpad (otpad od rušenja, otpad iz izgradnje puteva, otpad koji spada sa gusenica, bitumen i asfalt);

    Nemineralni materijali (organski otpad, metali, karton, plastika, drvo, ambalaža i mešani građevinski otpad);

    Opasni otpad (npr. otpad koji sadrži azbestni cement, fenoli (BPA), polihlorovani bifenili (PCB), policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), boje na bazi olova (LBP), opadno ulje,

    otpadna električna i elektronska oprema, izolacioni materijal sa POPs hemikalijama,

    svetiljke, kontaminirana zemlja i opasni ambalažni otpad).

    U skladu sa članom 4 Zakona o upravljanju otpadom, nekontaminirana zemlja i drugi materijal

    koji se obično javlja u poslovima izgradnje ne smatraju se otpadom ukoliko je izvesno da će se

    taj materijal koristiti u izgradnji u svom prirodnom stanju i na gradilištu na kojem je iskopan. U

    tom smislu, veliki deo materijala koji se iskopa u poslovima izgradnje i rušenja nije otpad ako se

    koristi na mestu nastanka.

    Otpad od građenja i rušenja može biti znatno zagađen usled korišćenja opasnih supstanci u

    ranijim fazama izgradnje (npr. azbestom u građevinskom materijalu ili katranom u asfaltu), ili za

    vreme perioda korišćenja (npr. uljima ili ugljovodonicima u zemljištu), kao i usled mešanja

    opasnog otpada sa ostalim materijalima u fazi rušenja (npr. otpadna električna i elektronska

    oprema ili svetiljke u otpadu od rušenja). Naročito u slučaju azbesta, radi se o problemu nasleđa

    jer je ugradnja materijala sa azbestom u nove objekte zabranjena.

    Mešanje opasnog otpada od građenja i rušenja sa neopasnim zabranjeno je članim 35 i 44

    Zakona o upravljanju otpadom jer se opasni otpad mora sakupljati i transportovati odvojeno.

    Kako je reklo nekoliko zainteresovanih strana, opasne supstance kao što je otpadna električna i

    elektronska oprema i svetiljke se ne demontiraju pre rušenja, već se direktno šalju na deponiju

    zajedno sa neopasnim otpadom od građenja i rušenja. U tom smislu, član 30 Zakona o

    upravljanju otpadom je od ključnog značaja u situacijama kada operateri deponija odbiju prijem

    ovog otpada koji je pomešan sa drugim otpadom.

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    24 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    Razdvajanje različitih komponenti građevinskog otpada na mestu nastanka od opšteg je

    značaja jer se njime obezbeđuje ponovno iskorišćenje frakcija. Sakupljanje pomešanog otpada

    povećava stešen kontaminacije i smanjuje mogućnost reciklaže.

    Azbest:

    Relevantni aspekti proizvodnje otpada koji sadrži azbest već su detaljano predstavljeni u

    "Predlogu nacionalnog plana upravljanja otpadom koji sadrži azbest" 2012. godine (MPZŽS

    2012). Upotreba azbesta je od 2005. godine zabranjena u celoj Evropskoj uniji i ograničena je

    specifičnim propisima i Uredbom o REACH. Kao posledica te zabrane, azbest se danas u

    Evropi niti proizvodi, niti koristi (EC 2011). Međutim, usled njegove široke upotrebe u prošlosti,

    azbest se može naći u velikom broju materijala/komponenti (prema EC 2011), i to u:

    akustičnom malteru, lepkovima, podovima sa vinil pločama, krovnoj izolaciji, zidnoj izolaciji, izolaciji kotlova i bojlera, izolaciji cevi, zaptivkama, plafonskim pločama i zvučnoj izolaciji,

    pločama, cementnim cevima, cementnim fasadama, cementnim zidnim pločama, gipsanim

    pločama, građevinskim smolama i lepkovima, dekorativnoj glet masi, vodovima,

    elektroizolaciji, delovima električnih ploča, kočionim oblogama za liftove, opremi za liftove,

    panelima, protivpožarnoj ćebadi, protivpožatnim zavesama, protivpožarnim vratima,

    vatrootpornim materijalima, fleksibilnim tekstilnim trakama, donjem podnom sloju, kanalima

    za instalacije struje i grejanja, zaptivkama otpornim na visoke temperature, izolaciji kanala

    za grejne, ventilacione i instalacije za klimatizaciju, masama za lepljenje i dihtovanje,

    laboratorijskim rukavicama, laboratorijskim digestorima, površinskim slojevima stolova,

    ambalažnom materijalu, izolaciji cevi, krovnom filcu, krovnoj šindri, fug masama,

    sprejevima, izolaciji,termoizolacionim trakama, teksturiranim bojama/premazima,

    termopapiru, vinil pločama, vinil oblogama, rashladnim tornjevima, vinil zidnim oblogama.

    Fenoli:

    U skladu sa EC 2011, fenoli (hemijski derivati su npr. bisfenol-A (BPA)) se koriste u:

    visikoefikasnim oblogama, električnim i elektronskim laminatima, lepkovima, podnim oblogama i u popločanim podovima, i u kompozitima;

    trajnim vezivima i lepkovima u građevinskim drvnim panelima i kao veziva u izolaciji od mineralne vune u građevinskoj industriji;

    izolaciji od pene koja se koristi zbog visokoefikasne vatrootpornosti u mnogobrojnim delovima struktura, kao što su krovovi, zidovi sa ventilisanim međuprostorom, spoljnim

    zidnim pločama, oblogama od gips-kartona, zidnoj izolaciji, podnoj izolaciji i u drvnim

    oblogama.

    Upotreba BPA je ograničena u specifičnim proizvodima (kao što su igračke), ako do sada nije

    generalno ograničena Uredbom o REACH.

    Polihlorovani bifenili (PCB):

    PCB pokazuju hemijsku stabilnost i otpornost na požar pa se zato koriste u velikom broju

    aplikacija (EC 2011):

    Upotreba u zatvorenom: dielektrični fluidi u elektro opremi, kao što su pretvarači, kondenzatori (veliki industrijski kondenzatori, ali i manji kondenzatori u malim kućnim

    aparatima), zatim za prenos toplote, u hidrauličnim sistemima i napajanju fluo lampi.

  • Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 25

    Upotreba na otvorenom: zaptivke, industrijska ulja, plastifikatori u bojama i cementu, lepkovi za stabilizaciju, plastika, retarderi plamena i sredstva za otprašinjavanje.

    Jedna od glavnih primena odnosi se na zaptivke koje su se koristile u velikom broju betonskih

    objekata između 1955. i 1975. godine: u školama, salama, na bazenima, u bolnicama, javnim i

    individualnim stambenim objektima, tržnim centrima i drugim poslovnim i industrijskim

    objektima.

    Strategijom Zajednice (COM(2001)593 final) o dioksinima, furanima i PCB, Evropska unija je

    utvrdila obavezu smanjenja ispuštanja PCB u životnu sredinu i njihovo uvođenje u lanac

    ishrane.

    Stokholmskom konvencijom iz 2004. godine o dugotrajnim organskim zagađujućim materijama,

    poznatim kao POPs, uvedena je zabrana proizvodnje i korišćenja PCB na globalnom nivou.

    Tehničkim smernicama definisan je i POPs otpad kao otpad koji sadrži više od 50ppm PCB (što

    znači da je za ovu vrstu otpada propisana eliminacija u skladu sa Stokholmskom konvencijom).

    Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH):

    Prema EC 2011 PAH se mogu naći u

    Bitumenu, katranu i asfaltu, gde se koriste kao vodonepropusni sloj u proizvodnji ovih materijala;

    Dimnjacima ili drugim izvodima za odimljavanje, i u kontaminiranim građevinskim materijama.

    Na nivou Evropske unije, Uredbom (EC) br. 1881/2006 i Uredbom (EC) br. 333/2007 utvrđeni su

    maksimalni nivoi i date su metode uzorkovanja i analize.

    Opasni ambalažni otpad:

    Ambalaža koja sadrži ostatke ili je kontaminirana opasnim materijama generalno je pokrivena

    šemom sakupljanja ambalažnog otpada, koja je uspostavljena u Srbiji. Čak i kada je

    kontaminiran, ovaj otpad može se pogodno ponovo iskoristiti (npr. kontaminirane metalne

    konzerve).

    4.1.2.2 Sastav otpada od građenja i rušenja u Srbiji

    Procenjuje se da se u ovoj vrsti otpada nalaze sledeće komponente u navedenim odnosima:

    zemlja od iskopavanja 75%, otpad od građenja i rušenja (keramika, beton, gvožđe, čelik,

    plastika) 15-25%, otpad od asfalta i betona 5-10% (MPZŽS 2015).

    4.1.3 Klasifikacija otpada od građenja i rušenja prema indeksnom broju

    Otpad od građenja i rušenja kategorisan je u grupu 17 u evropskom katalogu otpada, i ova

    grupa sadrži otpad od građenja i rušenja, uključujući i iskopanu zemlju sa kontaminiranih

    lokacija:

    17 Građevinski i otpad od rušenja (uključujući iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija)

    17 01 beton, cigle, crep i keramika

    17 01 01 beton

    17 01 02 cigle

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    26 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    17 Građevinski i otpad od rušenja (uključujući iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija)

    17 01 03 crep i keramika

    17 01 06* mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže opasne supstance

    17 01 07 mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika drugačiji od onih navedenih u 17 01 06

    17 02 drvo, staklo i plastika

    17 02 01 drvo

    17 02 02 staklo

    17 02 03 plastika

    17 02 04* staklo, plastika i drvo koji sadrže opasne supstance ili su kontaminirani opasnim supstancama

    17 03 bituminozne mešavine, katran i katranski proizvodi

    17 03 01* bituminozne mešavine koje sadrže katran od uglja

    17 03 02 bituminozne mešavine drugačije od onih navedenih u 17 03 01

    17 03 03* katran od uglja i katranski proizvodi

    17 04 metali (uključujući i njihove legure)

    17 04 01 bakar, bronza, mesing

    17 04 02 aluminijum

    17 04 03 olovo

    17 04 04 cink

    17 04 05 gvožđe i čelik

    17 04 06 kalaj

    17 04 07 mešani metali

    17 04 09* otpad od metala kontaminiran opasnim supstancama

    17 04 10* kablovi koji sadrže ulje, katran od uglja i druge opasne supstance

    17 04 11 kablovi drugačiji od onih navedenih u 17 04 10

    17 05 zemlja (uključujući zemlju iskopanu sa kontaminiranih lokacija), kamen i iskop

    17 05 03* zemlja i kamen koji sadrže opasne supstance

    17 05 04

    zemlja i kamen drugačiji od onih navedenih u 17 05 03

    17 05 05* iskop koji sadrži opasne supstance

    17 05 06 iskop drugačiji od onog navedenog u 17 05 05

    17 05 07* otpad koji spada sa gusenica koji sadrži opasne supstance

    17 05 08 otpad koji spada sa gusenica drugačiji od onog navedenog u 17 05 07

    17 06 izolacioni materijali i građevinski materijali koji sadrže azbest

    17 06 01* izolacioni materijali koji sadrže azbest

    17 06 03* ostali izolacioni materijali koji se sastoje od ili sadrže opasne supstance

    17 06 04 izolacioni materijali drugačiji od onih navedenih u 17 06 01 i 17 06 03

    17 06 05* građevinski materijali koji sadrže azbest

    17 08 građevinski materijal na bazi gipsa

    17 08 01* građevinski materijal na bazi gipsa kontaminirani opasnim supstancama

    17 08 02 građevinski materijal na bazi gipsa drugačiji od onih navedenih u 17 08 01

    17 09 ostali otpadi od građenja i rušenja

    17 09 01* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže živu

    17 09 02* otpadi od građenja i rušenja koji sadrže PCB (npr. zaptivači koji sadrže PCB, podovi na bazi smola koji sadrže PCB, glazure koje sadrže PCB i kondenzatori koji sadrže PCB)

    17 09 03* ostali otpadi od građenja i rušenja (uključujući mešane otpade) koji sadrže opasne supstance

    17 09 04 mešani otpadi od građenja i rušenja drugačiji od onih navedenih u 17 09 01 i 17 09 02 i 17 09 03

    *… opasan otpad

    U skladu sa nacrtom pravilnika o mineralnom otpadu od građenja i rušenja (MPZŽS 2015-1),

    vrste otpada sa visokim potencijalnom reciklaže su:

  • Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji 27

    Mineralni otpad od građenja i rušenja: mešani građevinski otpad (17 01 07), cigle (17 01

    02), beton (17 01 01), malter (17 01 01), glet masa (17 09 04), materijal na bazi gipsa (17

    08 02), staklo (17 02 029), iskopana zemlja (17 05 04), itd.

    Mineralni otpad od građenja i rušenja sa organskim vezivima: bitumenski površinski sloj u

    putogradnji 17 03 02), itd.

    Organski otpad od građenja i rušenja: drvo (17 02 01), plastika (17 02 03) uključujući i

    prozorske štokove, organski izolacioni materijal (17 06 04), itd.

    Metalni otpad od građenja i rušenja: cevi (17 04 03), crni metali (17 04 05), kablovi (17 04

    11), slivnici (17 04 07), metalni krovni pokrivači (17 04 07, 17 04 01), armaturne šipke i

    stege (17 04 05), itd.

    4.2 Kvantitativna karakterizacija otpada od građenja i rušenja

    4.2.1 Količine proizvedenog i tretiranog otpada od građenja i rušenja u Srbiji

    4.2.1.1 Količine proizvedenog otpada od građenja i rušenja u Srbiji

    Podaci iz Zavoda za statistiku:

    U sledećoj tabeli prikazane su količine proizvedenog otpada prema EWC-Statwaste

    kategorijama u delu koji se odnosi na građevinski otpad (odeljak F) na osnovu godišnjeg

    istraživanja zavoda za statistiku (Zavod za statistiku 2015-1):

    Tabela 2 Proizvedeni otpad po kategorijama (EWC-Stat) u delu koji se odnosni na izgradnju

    Kategorije otpada 2012 2013 2014

    Ukupno, od čega: 363 706 328 235 263 302 Opasni otpad, svega 4 737 373 321 01.1 Upotrebljeni rastvarači 0 0 0 01.2 Kiseli, bazni ili zaslanjeni otpad 0 1 0 01.3 Korišćena ulja 185 132 109 01.4, 02, 03.1 Hemijski otpad 24 8 25 07.7 Otpad koji sadrži PCB 0 - 8 08 (osim 08.1 i 08.41) Odbačena oprema 53 29 23 08.1 Odbačena vozila - 173 3 08.41 Otpadne baterije i akumulatori 41 30 58 10.2 Mešani i nerazvrstani materijali 2 - 5 12.1 Mineralni otpad od građenja i rušenja 4 431 - 64 12.2, 12.3, 12.5 Ostali mineralni otpad - 1 25 Neopasni otpad, svega 358 969 327 862 262 981 01.4, 02, 03.1 Kiseli, bazni ili zaslanjeni otpad 43 8 172 06.1 Metalni otpad od gvožđa 21 886 11 333 25 801 06.2 Metalni otpad od drugih metala 201 71 117 06.3 Mešani metalni otpad od gvožđa i drugih metala 441 456 985 07.1 Otpad od stakla 68 43 149 07.2 Otpad od papira i kartona 1 133 231 179 07.3 Otpad od gume 406 260 264 07.4 Otpad od plastike 105 28 152 07.5 Otpad od drveta 441 137 120 08 (osim 08.1 i 08.41) Odbačena oprema 16 6 1 08.1 Odbačena vozila - - 2 08.41 Otpadne baterije i akumulatori 4 3 3 09.1 Životinjski i mešani otpad iz pripreme hrane 5 13 773 09.2 Biljni otpad 35 20 - 10.1 Otpad iz domaćinstava i sličan otpad 19 241 2 540 1 415 10.2 Mešani i nerazvrstani materijali 312 247 10 11 Muljevi 23 - - 12.1 Mineralni otpad od građenja i rušenja 82 557 66 297 43 977 12.2, 12.3, 12.5 Ostali mineralni otpad - 1 054 1 050 12.4 Otpad od sagorevanja 18 15 510 12.6 Zemlja 229 120 245 100 175 835

  • Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja Status upravljanja otpadom od građenja i rušenja

    28 Unapređenje sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

    12.7 Iskopana zemlja 2 910 - 11 467 12.8, 13 Mineralni otpad iz tretmana otpada i stabilizovani otpad 5 - -

    Opšti opis metodologije:

    Podaci o proizvodnji otpada po kategorijama i ekonomskoj aktivnosti zasnovani su na

    dvogodišnjoj statističkoj listi koja pokriva ekonomske aktivnosti iz NACE* (B-U)

    (*Nomenclature Générale des Activités Économiques dans les Communautés Européennes,

    prim. prev.). Sektori poljoprivrede, šumarstva i ribarstva nisu uključeni u redovnu listu.

    Za pravna lica čija je osnovna delatnost građevinarstvo (F) istraživa