Lokalni Plan Upravljanja Otpadom

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Lokalni plan upravljanja otpadom na teritoriji opštine Temerin.

Text of Lokalni Plan Upravljanja Otpadom

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    Novi Sad, 2011.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    1

    Izrada Lokalnog plana upravljanja otpadom predstavlja deo aktivnosti koje GIZ projekat Jaanje lokalne samouprave sprovodi u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.

    Opti podaci o projektu

    Naziv projekta: Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Beoin

    Naruilac: GIZ projekat Jaanje lokalne samouprave

    Obrada: Tim Fakulteta tehnikih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu, Departmana za inenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu

    Ispred FTN: Doc. dr Goran Vuji mr Dejan Ubavin, dipl.inenjer MSc Nemanja Stanisavljevi, dipl.inenjer MSc Bojan Batini, dipl.inenjer MSc Zorica Vojnovi, dipl.inenjer MSc Sran Kovaevi, dipl.inenjer Ferenc Ki, dipl.inenjer mr Vinja Mihajlovi, dipl.inenjer

    Validacija: GIZ projekt Jaanje lokalne samouprave.

    Ispred GIZ: mr Hristina Stevanovi arapina,dipl.inenjer Tehniki i tehnoloki aspekti Vinja Baanovi,dipl.sociolokinja Socijalni i rodni aspekti Milisav Aleksi, dipl.ekonomista Ekonomski aspekt

    Poseban doprinos izradi plana dala je Meuoptinska radna grupa za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj Junobakog upravnog okruga.

    Kontakt: GIZ Jaanje lokalne samouprave mr Marija Bogdanovi, vii menader projekta Ilije Garaanina 4/10, 11000 Beograd website: www.giz.de

    FTN - Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu Doc. dr Goran Vuji, rukovodilac Trg Dositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad website: www.izzs.uns.ac.rs

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    2

    Sadraj 1. CILJEVI IZRADE LOKALNOG PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM_______________ 5 2. PODACI O OPTINI _____________________________________________________ 6 2.1. TERITORIJA I STANOVNITVO ______________________________________________ 6 2.2. EKONOMSKA I PRIVREDNA AKTIVNOST OPTINE TEMERIN _________________________ 7 2.3. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA __________________________________________ 8 2.4. GEOLOKE KARAKTERISTIKE ______________________________________________ 9 2.5. HIDROLOKE KARAKTERISTIKE ____________________________________________ 10 2.6. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE _____________________________________________ 11 3. INSTITUCIONALNI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM _______________________ 12 3.1. SUBJEKTI I ODGOVORNOSTI U UPRAVLJANJU OTPADOM__________________________ 12 3.2. INSTITUCIONALNI OKVIR _________________________________________________ 15 NACIONALNI PROPISI U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM ___________________________ 15 4. STANJE U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM U OPTINI TEMERIN__________ 22 4.1. VRSTE, KOLIINE I SASTAV OTPADA ________________________________________ 23 4.2. SAKUPLJANJE OTPADA I TRANSPORT _______________________________________ 24 4.3 RECIKLAA OTPADA I DRUGI OBLICI ISKORIENJA OTPADA _______________________ 26 4.4. DRUGE OPCIJE TRETMANA _______________________________________________ 26 4.5. ODLAGANJE OTPADA ___________________________________________________ 26 4.6. INDUSTRIJSKI OTPAD, OPASAN OTPAD I OTPAD IVOTINJSKOG POREKLA _____________ 29 4.7. OSTALE VRSTE OTPADA _________________________________________________ 34 5. STRATEKI OKVIR I POTREBNE PROMENE _______________________________ 36 5.1. PORAST KOLIINA KOMUNALNOG OTPADA ___________________________________ 36 5.1.1 PREVENCIJA NASTAJANJA OTPADA________________________________________ 37 5.1.2 PROCENA BUDUIH KOLIINA KOMUNALNOG OTPADA __________________________ 39 5.2. POTREBNE PROMENA U SISTEMU UPRAVLJANJA OTPADOM _______________________ 41

    5.2.1. PROPISI U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM _________________________________ 41 5.2.2. LOKALNE INSTITUCIJE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM_____________________________ 42

    5.2.3. POVEANJE STEPENA POKRIVENOSTI USLUGAMA SAKUPLJANJA OTPADA ____________ 42 5.2.4. PRIMARNA SELEKCIJA OTPADA ___________________________________________ 42 5.2.5. UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOVIMA OTPADA ________________________________ 43 5.2.6. UPRAVLJANJE MEDICINSKI OTPADOM ______________________________________ 43 5.2.7. UPRAVLJANJE OTPADOM IVOTINJSKOG POREKLA_____________________________ 43 5.2.8. SANACIJA POSTOJEIH DEPONIJA_________________________________________ 44 5.2.9. UPRAVLJANJE BATENSKIM OTPADOM _____________________________________ 44 5.3. PREDLOG ORGANIZACIONE STRUKTURE SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM ___________ 44

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    3

    5.4. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM NA REGIONALNOM NIVOU _______________________ 46 5.5. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM NA LOKALNOM NIVOU __________________________ 47 5.5.1. UPRAVLJANJE OTPADOM NA NIVOU OPTINE MODEL 1 ________________________ 48 5.5.2 UPRAVLJANJE OTPADOM NA NIVOU OPTINE MODEL 2_________________________ 52 5.6. PLAN SAKUPLJANJA OTPADA _____________________________________________ 57 5.6.1. PROGRAM SAKUPLJANJA KOMUNALNOG OTPADA______________________________ 59 5.6.2. PROGRAM SAKUPLJANJA OPASNOG OTPADA IZ DOMAINSTVA ____________________ 60 5.6.3. PROGRAM SAKUPLJANJA KABASTOG OTPADA ________________________________ 61 5.6.4. PROGRAM SAKUPLJANJA INDUSTRIJSKOG OTPADA ____________________________ 62 5.7. OPCIJE TRETMANA I ISKORIENJA OTPADA __________________________________ 62 5.7.1. RECIKLAA _________________________________________________________ 62 5.7.2. BIOLOKI TRETMANI OTPADA ____________________________________________ 63 5.7.3. TERMIKI TRETMANI OTPADA ____________________________________________ 66 5.8. MERE ZA SPREAVANJE KRETANJA OTPADA KOJI NIJE OBUHVAEN PLANOM I MERE ZA POSTUPANJE SA OTPADOM KOJI NASTAJE U VANREDNIM SITUACIJAMA __________________ 67 5.9. PRETOVARNE STANICE ZA LOKALNO SAKUPLJANJE U OPTINI _____________________ 69 5.10. PREPORUKE ZA SANACIJU SMETLITA______________________________________ 69 6. FINANSIJSKA ANALIZA I PROCENA TROKOVA ___________________________ 73 6.1 ANALIZA POSTOJEEG STANJA ____________________________________________ 73 6.1.1 SPECIFINOSTI USLOVA UPRAVLJANJA JKP-A U SRBIJI__________________________ 74 6.1.2 OSTVARENI PRIHODI I TARIFIRANJE USLUGA IZ UPRAVLJANJA OTPADOM _____________ 76 6.1.3 TROKOVI SAKUPLJANJA OTPADA U JKP ____________________________________ 78 6.1.4 INDIKATORI EFIKASNOSTI I UKUPNA OCENA TRENUTNOG POSLOVANJA_______________ 79 6.2 OEKIVANE PROMENE U FINANSIJSKIM POKAZATELJIMA POSLOVANJA PRI PRIMENI PREDLOENIH MODELA UPRAVLJANJA OTPADOM __________________________________ 81 6.2.1 PRORAUN POTREBNIH ULAGANJA ________________________________________ 81 6.2.2 PROMENA U TROKOVIMA _______________________________________________ 82 6.2.3 OEKIVANE PROMENE U PRIHODIMA _______________________________________ 84 6.2.4 FINANSIJSKI REZULTAT _________________________________________________ 84 7. SOCIO-EKONOMSKI ASPEKTI ___________________________________________ 86 7.1. RAZVIJANJE JAVNE SVESTI _______________________________________________ 89 7.1.1 IZMENA KULTURNIH OBRAZACA I NAVIKA STANOVNITVA _________________________ 89 7.2. UEE JAVNOSTI _____________________________________________________ 89 7.2.1 DONOENJE ODLUKA I PLANIRANJE MERA ___________________________________ 89 7.2.2 UKLJUIVANJE GRAANA U IZMENJENI PROCES PRIKUPLJANJA, SELEKCIJE I ODNOENJA OTPADA: ________________________________________________________________ 90 7.3 ZAPOLJAVANJE I SAMOZAPOLJAVANJE ____________________________________ 91

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    4

    7.4. FINANSIJSKE MOGUNOSTI OPTINA I KORISNIKA ______________________________ 93 8. RAZVOJ I IMPLEMENTACIJA REGIONALNOG PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM 94 8.1. AKCIONI PLAN ________________________________________________________ 94 8.2. PRAENJE PROMENA __________________________________________________ 105 9. LITERATURA ________________________________________________________ 106 PRILOG 1. PLAN SAKUPLJANJA OTPADA NA TERITORIJI OPTINE TEMERIN PREMA MODELU 1 ____________________________________________________________ 107 PRILOG 2.ANALIZA OPCIJA UPRAVLJANJA OTPADOM NA REGIONALNOM NIVOU108 OPCIJA 1 - IZGRADNJA REGIONALNE DEPONIJE ___________________________________ 108 OPCIJA 2 - IZGRADNJA REGIONALNE DEPONIJE I SPALJIVANJE OTPADA__________________ 109 OPCIJA 3 IZGRADNJA REGIONALNE DEPONIJE, PRIMARNA SEPARACIJA I ANAEROBNA DIGESTIJA I SPALJIVANJE OTPADA______________________________________________________ 110 PRILOG 3. OSTALI RELEVANTNI PROPISI U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM 114 PRILOG 4. OPCIJE TRETMANA I ISKORIENJA OTPADA ____________________ 144 PRILOG 5. SEPARACIJA OTPADA_________________________________________ 176 PRILOG 6. UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOVIMA OTPADA___________________ 178 PRILOG 7. INVESTICIONI TROKOVI I TROKOVI TRETMANA I ODLAGANJA OTPADA______________________________________________________________________ 186 PRILOG 8. RODNA RAVNOPRAVNOST I UPRAVLJANJE OTPADOM NA LOKALNOM NIVOU ________________________________________________________________ 189

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    5

    1. Ciljevi izrade lokalnog plana upravljanja otpadom Lokalni plan upravljanja otpadom predstavlja dokument kojim se organizuje proces upravljanja otpadom na nivou optine. Zakonom o upravljanju otpadom iz 2009. godine definisana je obaveza izrade lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom koji trebaju biti meusobno usaglaeni. Izrada lokalnog plana upravljanja otpadom za optinu Temerin, predstavlja deo aktivnosti projekta GTZ Jaanje lokalne samouprave, koji u cilju razvoja komunalnog sektora prua podrku izradi lokalnih planova za jedanest optina Juno-bakog okruga. Pored ispunjavanja zakonske obaveze, cilj izrade ovog ali i ostalih lokalnih planova za optine Juno-bakog okruga je pronalaenje najboljih opcija za upravljanje otpadom i definisanje najboljih regiona za upravljanje otpadom. S obzirom na veliine i broj stanovnika optina Juno bakog okruga, regionalni pristup, odnosno udruivanje vie optina je neminovno u cilju formiranja i funkcionisanja racionalnog sistema upravljanja otpadom. U okviru lokalnog plana upravljanja otpadom bie prikazano trenutno stanje u oblasti upravljanja otpadom, koliine, vrste otpada, nain sakupljanja, tretiranja i zbrinjavanja otpada. Bie izvrena analiza postojeih kapaciteta za upravljanje otpadom, na osnovu ega e se razmatrati potrebe za unapreenje. Takoe e biti definisani pravci i prioriteti, kao i dinamika i nain reavanja problema u skladu sa pozitivnim nacionalnim i EU zakonodavstvom iz oblasti upravljanja otpadom i iz oblasti zatite ivotne sredine. Svrha izrade plana je dugorono uspostavljanje odrivog sistema za upravljanje otpadom, pre svega na nivou optina, ali i budueg regiona, na nain koji ima minimalan tetni uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje sadanjih i buduih generacija, uz racionalno korienje resursa i potovanje savremenih principa upravljanja otpadom, a uz koordinisano uee svih subjekata upravljanja otpadom republike vlasti, lokalnih vlasti optina uesnica, domainstava, privrednih i komercijalnih organizacija, nevladinih institucija, privatnog sektora i naravno svakog pojedinca. To podrazumeva definisanje najprihvatljivijih modela za postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada od nastajanja, razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja. Sistem upravljanja treba da obezbedi smanjenje koliine otpada, izdvajanje korisnih komponenata iz otpada, i racionalno prikupljanje i odlaganje otpada, sagledavajui investiciona ulaganja, dinamiku aktivnosti i finansijsku i tehnoloku spremnost na prelazak na novi sistem rada. lokalnim planom e biti omogueno da se:

    stekne potpuni uvid u sadanju situaciju u upravljanju otpadom u optini, definiu ciljevi u upravljanju otpadom na nivou optine u skladu sa domaim

    zakonodavstvom, definie optimalni sistem za upravljanje otpadom definie metod i optimalni rokovi za implementaciju plana, definiu ukupna finansijska ulaganja kao i finansijska ulaganja za

    prioritetne delove plana koje je neophodno odmah implementirati.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    6

    Kao jedan od vanijih ciljeva lokalnog plana je i obezbeivanje odgovora na mnoga otvorena pitanja koja determiniu uspostavljanje potpuno novog sistema upravljanja otpadom, koji se zasniva na smernicama Strategije upravljanja otpadom Repbulike Srbije, Zakonom o upravljanju otpadom, evropskim standardima i zakonskim merama koji odreuju ovu oblast.

    2. Podaci o optini

    2.1. Teritorija i stanovnitvo Optina Temerin se nalazi u AP Vojvodina i spada u Juno-baki okrug. Po podacima iz 2004. optina zauzima povrinu od 170 km (od ega na poljoprivrednu povrinu otpada 15.657 ha, a na umsku 10 ha). Centar optine je grad Temerin. Optina Temerin se sastoji od 3 naselja, Temerin (grad), Baki Jarak (grad), Sirig (selo). Po podacima iz 2002. godine u optini je ivelo 28.275 stanovnika, a prirodni prirataj je iznosio -3 %. Po podacima iz 2004. broj zaposlenih u optini iznosi 5.788 ljudi. U optini se nalazi 4 osnovne i 1 srednja kola. Temerin se prema podatku koji je opte prihvaen prvi put pominje 1332. godine u papskoj priznanici izdatoj upniku mesta, Laurentiju de Temeriju, za isplatu papinog desetka. Prema podacima iz Glasnika istorijskog drutva u Novom Sadu iz 1935. godine najstariji spomen o Temerinu je 1267. godine. Kod Temerina se spominje mesto Aranja, i jo 1762. godine stara crkva u Temerinu nazivala se Aranjskom klisom. Temerin je u sastavu Kraljevine Ugarske bio do 1526. godine, kada je posle Mohake bitke nastupio turski period. Do formiranja Budimskog paaluka dolazi 1542. godine. Baka se nalazila u segedinskom sandaku, podeljena u 6 nahija: bajsku, baku, segedinsku, somborsku, subotiku i titelsku. Titelska nahija bila je najmanja po broju domova i njoj je pripadao Temerin. Cela nahija 1554. godine imala je 20 naselja sa 143 doma. Oko 1570. godine imala je 24 naselja sa 313 domova, dvadeset godina kasnije, 1590. godine, imala je 28 naselja sa 617 domova.

    Slika 2.1. Optina Temerin

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    7

    Turske poreske knjige iz 1553. godine govore o Temerinu kao naselju koje ima 11 kua od kojih 4 plaaju porez, a 7 ne plaa. Sledee godine Temerin ima 5 poreskih kua. Pod pojmom kua tada se podrazumevala porodica sa 10 do 20, ali i vie lanova. Prvi poimenini spisak srpskog stanovnitva naselja Temerin zabeleen je u Segedinskom defteru iz 1560. - 1561. godine. Primiur-knez se zvao Radica Stepana. Oporezovanih kua u naselju bilo je 20, a ukupan prihod od feudalnih davanja 5.922 ake. Na osnovu raspisanih poreskih obaveza moe se videti da su se tadanji stanovnici bavili proizvonjom itarica i povra, stoarstvom i pelarstvom. Po podacima iz 2002. godine na teritoriji optine Temerin ivelo je 28.275 stanovnika, od toga je 89.3 % predstavljalo urbano stanovnitvo, dok je 10.7 % predstavljalo sesko stanovnitvo. Optina Temerin se sastoji od 3 naselja: Baki Jarak, Sirig, Temerin.

    Tabela 2.1. Broj stanovnika po naseljima u optini Temerin

    Naselje Broj stanovnika (Census 2002.)

    Baki Jarak 6.049

    Sirig 3.010

    Temerin 19.216

    2.2. Ekonomska i privredna aktivnost optine Temerin U najznaajnije privredne delatnosti optine Temerin spadaju proizvodnja raznovrsne robe, promet robe, usluge i prevoz roba i putnika. Daleke 1899. godine, izgraena je i stavljena u promet eleznika pruga Novi Sad - Temerin - Beej. Izgradnjom pruge, otpoinje industrijski razvoj Temerina, kao i putanje u pogon ciglane i prvih parnih mlinova. Tako Temerin brzo postaje jedan od znaajnih privrednih centara u jugoistonoj Bakoj. Nakon Drugog svetskog rata industrija se ubrzano razvijala, te je osamdesetih godina pretekla poljoprivredu kao glavnu privrednu delatnost. Dohodak ostvaren od proizvodnih i preraivakih preduzea na nivou optine 1983. godine realizuje se 61.5 % od ukupno ostvarenih prihoda. Industrija je krajem prolog veka upoljavala oko 1.600 radnika, u metalopreraivakoj delatnosti oko 1.000, tekstilnoj industriji oko 450 radnika i u industriji graevinskih materijala oko 100 radnika. Poljoprivreda po prihodima koje ostvaruje predstavlja vanu privrednu granu. Temerinska optina raspolae sa 15.748 hektara poljoprivrednih povrina to predstavlja 92,8% od ukupne povrine optine. Najvei deo obradivih povrina predstavljaju oranice i bate. Vonjaci i vinogradi zauzimaju povrinu od oko 100 hektara. Agrarnim reformama stvorene su zemljoradnike zadruge koje gazduju sa 27 % poljoprivrednih povrina ukljuujui i zemlju u dravnoj svojini koje u optini Temerin ima 2.746 hektara. Tokom osamdesetih godina prolog veka u poljoprivredi je radilo oko 700 radnika. Danas u optini Temerin ima ukupno 6.845 zaposlenih lica, penzionera 5.436 lica i nezaposlenih oko 5.000 lica (podatak iz 2004. godine). Industrija se ubrzano razvijala, pa je osamdesetih godina pretekla poljoprivredu kao glavnu privrednu delatnost. Dohodak ostvaren od proizvodnih i preraivakih preduzea na nivou optine 1983. godine realizuje se 61,5% od ukupno ostvarenih prihoda. Industrija je krajem prolog veka upoljavala oko 1.600 radnika, u metalopreraivakoj delatnosti oko 1.000, tekstilnoj industriji radilo je oko 450 radnika i u industriji graevinskih materijala oko 100 radnika.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    8

    Osamdesetih godina optina je po ueu privatnog sektora u dohotku zauzimala tree mesto u tadanjoj Jugoslaviji. U ovom periodu integracija i udruivanja malih remontnih radionica i uslunih preduzea nastali su danas znaajni privredni subjekti. Tranzicija, ekonomska kriza i ratno okruenje devedesetih i u optini Temerin su ostavili svoj trag. Mnoga, nekad uspena preduzea danas vie ne postoje, dok su druga prola kroz proces vlasnike transformacije i pronala svoje mesto na tritu. Danas u optini postoji oko 1.000 privrednih subjekata. U optini Temerin se nalazi 4 osnovne i jedna srednja kola, dom zdravlja, muzej, sportski klubovi. Optina Temerin jo uvek ne pripada turistiki atraktivnim podrujima. Ipak, i ovde se mogu pronai odreena prirodna, istorijska i kulturna bogatstva koja mogu biti interesantna. Specifinost, koja je jo uvek nedovoljno iskoriena, je termomineralna voda koja izvire sa dubine od oko 600 metara. Ova voda je bogata mineralima, a preovlauju sumpor i jod. Od poetka prolog veka termomineralna voda se koristi za potrebe leenja niza oboljenja i za oporavak nakon povreda. Budui razvoj turistike ponude svakako e ii u pravcu razvoja banjskog turizma.Veliki broj dobro ureenih sportskih terena, trim-staza, sportske dvorane i bazenski kompleks predstavljaju osnovu sportsko-rekreativne ponude. Svakako ne moe a da se ne spomene jedina autohtona vojvoanska reica Jegrika koja predstavlja zatieni park prirode sa izuzetno specifinom florom i faunom. U proteklih nekoliko godina na podruju optine zabeleen je trend rekonstrukcije starih salaa i pretvaranje u prave turistike oaze. Nedostatak smetajnih kapaciteta i nepostojanje registra smetajnih kapaciteta u privatnom smetaju razlog su trenutnog poloaja Temerina u turistikoj ponudi. Neki manji pomaci su primetni i realno je oekivati da Temerin sa svojim arima i potencijalom postane prepoznatljiva i poeljna turistika destinacija.

    Optinu seku tri znaajne saobraajnice. Najvaniji je meunarodni put E-75, koji vodi do Novog Sada, prema Subotici i dalje za Maarsku. Drugi je magistralni put M-22. Trei je regionalni put R-120, koji vodi od Novog Sada preko Bakog Jarka i Temerina za Beej, Sentu i Kanjiu. Sva tri puta see kod Siriga i Temerina regionalni put R-104 uporednikog pravca Odaci-Zmajevo-Sirig-Temerin-abalj. Optina ima dobru povezanost sa Novim Sadom, kao i sa Beejom, Zrenjaninom i Suboticom. Kada je elezniki saobraaj u pitanju, preko jugoistonog dela optine saobraa eleznika pruga iz pravca Novog Sada za abalj, Beej i Sentu preko dva naselja temerinske optine Bakog Jarka i Temerina. Od vazdunog saobraaja postoji aerodrom na eneju, koji je sportskog karaktera Dunav-Tisa-Dunav.

    2.3. Saobraajna infrastruktura

    Prostor optine Temerin je u domenu saobraajne infrastrukture opsluen sa dva vida saobraaja (drumski i elezniki). U domenu drumskog saobraaja je planirano pruanje dravnog puta I reda (magistralno gputa) br. 22 autoputa E-75, NoviSad Subotica koji omoguuje veze sa okruenjem na najviem nivou saobraajne usluge preko petlje Sirig. Podruje infrastrukturnog koridora autoputa E-75, Subotica-Beograd (Batajnica) obuhvata prostor povrine od 211048 ha na delu teritorije optine Temerin: deo katastarske optine Sirig. Autoput, deonica Vrbas - NoviSad (sever) ima oblik zemljanog trupa u obliku plitkog nasipa sa trasom na ravniarskom terenu koji prua gotovo optimalne uslove za oblikovanje trase i voenje saobraaja.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    9

    Ova deonica autoputa ima pruanje van urbanih i ruralnih prostora. Na stacionai 93+600 autoput E-75 se presecasa DPbr. 104 Zmajevo Sirig abalj i to u vidu denivelacije petlje koja omoguava subregionlanu vezu izmeu vanijih privrednih centara. Na prostoru optine Temerin postoji pruanje i dravnog puta I reda (magistralnog puta) br. 22.1 koji dijametralno preseca ovaj prostor i preko njega se ostvaruju vezesaNovimSadomisubregionima. Ovaj saobraajni kapacitet je jedan od osnovnih saobraajnih kapaciteta ovog prostora. Pruanje dravnog puta II reda (regionalni put) br. 120 e u budunosti predstavljati osnovni saobraajni kapacitet ovog prostora i kumulisati i usmeravati sve saobraajne manifestacije koje e se javiti u okviru ovog prostora. Planira se i izgradnja obilaznice oko Bakog Jarka i Temerina kako bi se eliminisao tranzit van urbanih prostora. Takoe, u budunosti e egzistirati dravni put II reda br. 104 koji preseca ovaj prostor na pravcu istok zapad i on e imati znaaj za optinu i za region . Planiranje i razvoj eleznike infrastrukture na prostoru optine Temerin, odreeno je konkretno planiranajem i modernizacijom eleznikih kapaciteta prema evropskim standardima tako da se ona uklopi u ukupni regionalni razvoj, ime bi ovaj vid prerastao u jedan od osnovnih vidova saobraaja pri prevozu masovnih roba. Kapaciteti vazdunog saobraaja u okviru prostora optine nisu direktno prisutni.

    2.4. Geoloke karakteristike U geomorfolokom pogledu, teritorija optine Temerin predstavlja ravniarsko zemljite sa jedva primetnim visinskim razlikama. U celini se nalazi na juno - bakoj lesnoj terasi i to u njenom istonom delu. Nadmorske visine terena se uglavnom kreu od 81 m do 83 m. Monotoniju bake ravnice naruavaju samo usamljeni humovi i doline manjih vodotoka. Iznad zaravnjenog dela lesne terase diu se jedva primetna lesna uzvienja, zvana humke, ija se apsolutna visina kree od 84 m do 86 m. Generalno posmatrano, zapaa se nagnutost terena od zapada ka istoku i od severa ka jugu. Lesna terasa na prostoru optine je disecirana renom dolinom Jegrike, zvanom jo i Velika Bara. Teritorija optine Temerin se u pri povrinskom delu odlikuje vrlo jednostavnom geolokom graom. Izgraena je od kvartarnih sedimenta, debljine oko 80 m, koji su predstavljeni humusom, lesom, peskovitim i ljunkovitim glinama i peskovima. Ispod njih se nalazi paket tercijarnih sedimenta ija ukupna debljina dosee i preko 2000 m, a zatim slede mezozojske tvorevine, do sada nedovoljno ispitane. Zahvaljujui geolokoj i strukturno-tektonskoj grai, teritorija optine Temerin spada u najperspektivnija podruja u pogledu mogunosti pronalaenja hidrogeotermalne energije (vezana za plie slojeve) u AP Vojvodini.Na teritoriji optine Temerin najzastupljenija je vrsta tla-ernozem sa svojim podtipovi, vrsta tla koja spada u najplodnija na svetu. Razni tipovi ernozema najvie su zastupljeni u optini Temerin i to pre svega ernozem sa znacima oglejavanja u lesu i ernozem sa znacima ranijeg zabarivanja.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    10

    ernozem sa znacima oglejavanja u lesu rasprostranjen je: severno od Jegrike, istono i juno od naselja Temerin i Baki Jarak. Radi se o zemljitu visoke proizvodne vrednosti, koje ima teksturu tipinu za ernozem, u kojoj se usled povremenog kvaenja i zabarivanja donjih delova javljaju znaci oglejavanja. ernozem karbonantni rasprostranjen je u severozapadnom delu optine. Po dr. Najgebaueru je oko Siriga najproduktivnije tlo u Vojvodini. Struktura mu je sitnogrudviasta, mrviasta a na povrini prakasta. Aktivni humusni sloj ima debljinu 80-120 cm. Boja mu je mrko-crna. Usled stalne obrade koliina humusa je svedena na 3-5%, a koliina krea je od 12-15%. Pored ernozema u optini Temerin zastupljene su i livadske crnice i to u dve varijacije (karbonatna i beskarbonatna). Livadska crnica karbonatna prostire se u predelu Siriga, du leve obale Jegrike u ataru ovog sela. Fizike, hemijske i uopte proizvodne osobine ovog zemljita su uglavnom vrlo dobre. U ovoj optini zastupljena je i ritska crnica karbonatna, mestimino zaslanjena i to uglavnom u dolini Kisakog kanala, oko Jegrike, severno od Siriga i u dolini Male bare, severoistono od Temerina. Ovo zemljite je nastalo delovanjem povrinskih voda i visokog nivoa podzemnih voda. Zaslanjene povrine ritske crnice su sive, sivo-smee i sivo-crne. Fizike osobine nisu idealne, obrada ovog zemljita nosi sa sobom odeene potekoe. Kada je zemljite suvo, prilikom oranja odvajaju se kompaktne grudve. Solonak se u temerinskoj optini javlja u dolinama vodotoka Kisakog i Belog kanala, Ciganske i Male bare. Tlo je beliaste boje, s prolea ozeleni i moe se koristiti kao panjak, ali kad doe leto vegetacija se osui.

    2.5. Hidroloke karakteristike Povrinske vode Podruje Optine Temerin nalazi se na jugu bake lesne terase koja je nastala zasipanjem dolinske ravni lesnim i fluvijalnim materijalom. U takvom terenu, svoje korito je usekla reica Jegrika, nastala povezivanjem starih dunavskih meandara u jedan tok. Jegrika je danas kanalisani vodotok ija uloga je u prihvatanju I odvoenju voda iz sredinjih delova june Bake u okviru hidrosistema Dunav Tisa Dunav. Radni nivo vode u kanalu je na koti 76,20 mANV, dok se kote terena na teritoriji Optine kreu od 79 mANV do 83 mANV. Pri ovako oformljenom dirigovanom reimu, potpuno se sprovodi kontrola odvoenja suvinih voda, uz istovremenu mogunost primenjivanja navodnjavanja, obzirom da je du najniih terena, teritorija Optine ispresecana detaljnom kanalskom mreom za odvodnjavanje. Drugih prirodnih renih tokova na teritoriji optine nema, jer su svi pretvoreni u kanale i ukljueni u HS DTD radi navodnjavanja. Kroz Sirig protie Kisaki kanal, duine toka 16 km, koji se istono od naselja uliva u Jegriku. U koritu nema vode preko cele godine, a u sunom periodu na dnu,korita zaostaju bare.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    11

    Drugi vodotok je Beli kanal ili Bela bara, koja poinje juno od Bakog Jarka, tee ka severu u blagom luku zapadno od Temerina i uliva se u Jegriku. Od Temerina do ua tok je kanalisan. U istonom delu optine ima jo manjih kanalisanih renih tokova, a to su Ciganskai Mala Bara. Prirodnih jezera nema. Podzemne vode Podzemne vode se javljaju kao freatske i arteke. Freatske vode se nalaze u vodopropusnim slojevima zemljita na maloj dubini. Prihranjivanje ovih slojeva se vri preko povrinskih tokova, kao i autohtonih padavina. Gornji nivo freatske izdani se slobodno kree u zavisnosti od priticanja vode i isparavnja tla. Osmatranja nivoa podzemnih voda u optini vri se preko mree osmatrakih bunara, a karakteristini nivoi javljaju se u dva perioda. Prvi period predstavlja nivoe podzemnih voda u periodu od aprila do septembra, koji pokazuju da su nivoi u ataru Siriga i severnom temerinskom delu na dubini od 200 cm do 250 cm, a u junim delovima temerinskog atara i ataru Bakog Jarka na dubinama od 150 cm do 300 cm. Drugi period predstavlja nivoe u periodu od oktobra do marta, koji karakteriu dubine od 250 cm do 300 cm, pa i dublje, u ataru Siriga i severnom delu temerinskog atara, a jugozapadno od Temerina i u zapadnom delu atara Bakog Jarka karakteristini nivoi se kreu od 200 cm do 250 cm. Pravac kretanja ovih voda je u pravcu toka Jegrike i to ka severoistoku, istoku i jugoistoku. Arteke vode, koje se koriste za eksploataciju, se javljaju na veim dubinama, od 100 m, pa do ak 300 m. Meutim izdanost ovih slojeva je manja i kree se od 5 l/s, a u optimalnim uslovima do 10 l/s.

    2.6. Klimatske karakteristike Klima ovog prostora je umereno kontinentalna, s jasno izraena etiri godinja doba i s kontinentalnim karakterom. Temperatura vazduha Proseno najtopliji mesec je juli, sa srednjom temperaturom vazduha 21,40C, a srednja temperatura leti je 20,80C. Januar, sa prosenom temperaturom - 1,20C, najhladniji je mesec, a prosena temperatura zimi iznosi 0,30C. Jesen, sa srednjom temperaturom 11,80C, toplija je od prolea (11,10C). Srednja godinja temperatura vazduha je 11,00C. Apsolutni maksimum temperature vazduha je 44,00C, a apsolutni minimum -32,60C. Vetar Jaki vetrovi duvaju iz jugoistonog pravca (koava), preteno u hladnijoj polovini godine, a u prolee i leto iz severozapadnog pravca. Vlanost vazduha Najveu srednju mesenu relativnu vlanost vazduha imaju januar i decembar (88%), a najmanju jul i avgust (69%). U obuhvaenom periodu, srednja godinja vrednost relativne vlanosti iznosi 77%. Leto je godinje doba sa najmanjom relativnom vlanou vazduha, tako da su retke pojave omorine.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    12

    Oblanost Srednja godinja oblanost iznosi 56%: najvea je zimi (70%), a najmanja leti (43%). Prosena godinja suma direktnog osunavanja iznosi 2.068,7 asova: zimi 226,1; u prolee 580,6; leti 822,3 i tokom jeseni 439,4 asova.Dnevni prosek trajanja insolacije je 5,7 asova. Padavine Proseno godinje padne 611 mm atmosferskog taloga: 145 mm zimi, 148 mm u prolee, 189 mm leti i 129 mm u jesen. Apsolutni godinji maksimum padavina (1.202 mm), dok je apsolutni godinji minimum, samo 244 mm.

    3. Institucionalni okvir upravljanja otpadom 3.1. Subjekti i odgovornosti u upravljanju otpadom Prema novom Zakonu o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/2009) odgovorosti i nadlenosti u upravljanju komunalnim otpadom, podeljene su izmeu Republike i lokalne samouprave. Odgovornost Republike odnosi se na donoenje zakona i podzakonskih propisa, obezbeivanje ekonomskih instrumenata za sprovoenje upravljanja otpadom, razvijanje javne svesti u drutvu, iniciranje razgovora zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u upravljanju otpadom, dok sa druge strane lokalna samoprava ima odgovornost za sprovoenje zakona, ureenje i obezbeivanje uslova upravljanja komunalnim otpadom. Republika Srbija (Vlada-ministarstva), Autonomna pokrajina Vojvodine (Izvrno vee), jedinica lokalne samouprave, Agencija za zatitu ivotne sredine, ovlaena organizacija za ispitivanje otpada, nevladine organizacije i organizacije potroaa, su uesnici u donoenju zakona i drugih propisa u ovoj oblasti, odnosno subjekti upravljanja otpadom. 1. Odovornost Vlade Republike Srbije ogleda se u sledeem:

    Sprovoenje politike Republike Srbije, izvravanje zakona, propisa i optih akata koje donosi Narodna skuptina;

    donoenje uredbi, odluka i ostalih akata koji su neophodni za primenjivanje zakona;

    predlaganje budeta, godinjih bilansa, razvojnog i prostornog plana predlaganje zakona, dugih propisa i optih akata; odreivanje principa, unutranje organizacije ministarstava, agencija i

    posebnih upravnih organizacija. 2. Ministarstva Republike Srbije su odgovorna za:

    primenu zakona i drugih propisa iz ove oblasti; planove i programe iz okvira prava i dunosti Republike; izvravanje zakona i drugih propisa, njihovo sprovoenje, kao i nadgledanje

    razvoja i primene programa i planova; odluivanje i reavanje o pitanjima iz oblasti za koju su nadleni (dozvole,

    odobrenja, saglasnosti, miljenja ).

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    13

    3. Ministarstvo zatite ivotne sredine i prostornog planiranja Obezbeuje sprovoenje sistema i osnova zatite i unapreivanja ivotne sredine i odrivo korienje prirodnih bogatstava; razvija nacionalnu politiku i nacionalni program upravljanja otpadom; priprema dokumenta, planove i programe od stratekog znaaja za zemlju; razvija i predlae Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije; priprema propise i tehnike standarde za optine i preduzea; priprema nacrt zakonodavstva harmonizovanog sa EU zakonodavstvom; izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i akte propisane zakonom o upravljanju otpadom kao i drugim zakonima i vodi odgovarajue registre; koordinira poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku i prati stanje; usvaja regionalne planove upravljanja otpadom osim planove na teritoriji autonomne pokrajine; daje ocenu izvetaja o proceni uticaja na ivotnu sredinu; vri funkcije u skladu sa meunarodnim ugovorima i sporazumima; izdaje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada, tj. upravlja hemikalijama, opasnim i tetnim materijama i otpadom, ukljuujui i proizvodnju i promet otrova i prekogranino kretanje otpada saglasno Bazelskoj konvenciji; upravlja ili koordinira implementaciju velikih investicionih projekata u oblasti otpada finansiranih iz meunarodnih ili domaih izvora; utvruje ovlaene organizacije u vezi upravljanja otpadom; uspostavlja i razvija informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike; vri inspekcijski nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom, i slino. 4. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo koje ima odgovornost u pogledu zatite i korienja poljoprivrednog zemljita, kontrolu i nekodljivo uklanjanje leeva i otpadaka ivotinjskog porekla; kontrolu i registraciju sredstava za zatitu bilja i ubriva u proizvodnji; politiku vodoprivrede, vienamensko korienje voda i vodosnabdevanje, zatitu od voda, sprovoenje mera zatite voda i plansku racionalizaciju potronje voda, ureenje vodnih reima, monitoring i mere odravanja reima voda; politika umarstva vezana za ouvanje, zatitu uma, divljai i dr. 5. Ministarstvo zdravlja Odgovornost se ogleda u zdravstvenoj zatiti, ouvanju i unapreenju zdravlja graana i praenje zdravstvenog stanja i potreba stanovnitva, proizvodnji i prometu lekova, nadzor u oblasti javnog snabdevanja stanovnitva higijenski ispravnom vodom za pie, utvrivanje sanitarno-higijenskih uslova objekata koji su pod sanitarnim nadzorom u postupku izgradnje i rekonstrukcije, kao i stalnu kontrolu stanja tih objekata i dr. 6. Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu Nadlenost je u organizaciji i radu ministarstava i posebnih organizacija, sistema lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, upravni postupak i upravni spor, upravnu inspekciju, komunalne delatnosti i dr. 7. Ministarstvo finansija Prevashodno odgovorno za donoenje budeta, utvrivanje konsolidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda, upravljanje raspoloivim sredstvima javnih finansija Republike, uvoenje i nadgledanje sistema i politike poreza, taksa i drugih javnih prihoda, kreditno-monetarni sistem, odravanje stabilnog bankarskog

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    14

    sistema, osiguranje imovine i lica, carinski sistem i carinsku tarifu, reim i promet nepokretnosti, eksproprijaciju i dr. 8. Autonomna pokrajina U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/2009) i Zakonom o utvrivanju odreenih nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Slubeni glasnik RS", broj 6/2002), nadleni organ autonomne pokrajine u oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine: uestvuje u izradi Strategije i pojedinanih nacionalnih planova upravljanja otpadom; donosi program zatite i razvoja ivotne sredine na teritoriji autonomne pokrajine i utvruje mere za njegovo sprovoenje u saglasnosti sa osnovnim ciljevima koji su odreeni na republikom nivou; ureuje pojedina pitanja zatite, unapreivanja ivotne sredine koja su od vitalnog znaaja za autonomnu pokrajinu; koordinira poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i vri monitoring svih inilaca ivotne sredine i ovlauje strune organizacije za obavljanje tih poslova na teritoriji AP Vojvodine; usvaja regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji; daje miljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima; daje saglasnost na analizu uticaja radova i objekata na ivotnu sredinu, za objekte i radove za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleni organ autonomne pokrajine; izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom kao i drugim zakonima, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu; obrazuje informacioni podsistemo zatiti i unapreenju ivotne sredine i o otpadu, a kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike Srbije; vri upravni nadzor u svim oblastima zatite ivotne sredine i upravljanja otpadom, osim u oblastima opasnih materija i ouvanja biodiverziteta i preduzima mere za efikasno otklanjanje nezakonitosti. 9. Jedinica lokalne samouprave U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/2009), Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 129/07) i Zakonom o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 16/97 i 42/98), jedinica lokalne samouprave je nadlena da u oblasti upravljanja otpadom i zatite ivotne sredine: priprema i predlae program razvoja, urbanistike i druge planove; donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom sprovoenju, definie lokalnu politiku i usvaja akcione planove za teritoriju optine; donosi odluke i odreuje opte akte iz okvira prava i dunosti lokalne samouprave; ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti; ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji; odreuje uslove pod kojima se moe koristiti javno i ostalo graevinsko zemljite i svi vidovi poslovnih prostora; priprema i implementira investicione projekte; stara se o izgradnji, odravanju i korienju lokalnih puteva i ulica, i drugih javnih objekata koji su pod jurisdikcijom jedinica lokalnih samouprava; stara se o zadovoljavanju odreenih potreba graana u oblasti zatite ivotne sredine (zatite vazduha, prirode, ivotinja, zatite od buke, inspekcijskog nadzora, finansiranja) i dr; neposredno izvrava propise i druga akta, vri poslove upravnog nadzora, strune i druge poslove, kao i poslove iz okvira prava i dunosti Republike koji se zakonom povere lokalnoj samoupravi; obezbeuje finansiranje obavljanja poslova iz svoje nadlenosti, odreuje postupak naplate i vri naplatu lokalnih komunalnih taksi ukljuivi i naplatu usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom; odreuje cene komunalnih usluga; vri komunalni inspekcijski nadzor i

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    15

    nadzor u oblasti zatite ivotne sredine; ustanovljava takse i kazne; izdaje dozvole izmeu ostalog i za sakupljanje i tretman optinskog i graevinskog otpada, odobrenja i druga akta u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom kao i drugim zakonima, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu; kontrolie aktivnosti preduzea sa kojima je ugovorila usluge sakupljanja, transporta i odlaganja optinskog komunalnog otpada; daje miljenje u postupku izdavanja dozvola ministarstvu ili nadlenom organu autonomne pokrajine; vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom; omoguava informisanje javnosti. Jedinice lokalne samouprave najee se udruuju i vre podelu poslova i odgovornosti radi ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa razvoja u oblasti zatite ivotne sredine. Obavljanje komunalnih delatnosti moe se organizovati za dve ili vie jedinica optina, odnosno naselja, pod uslovima utvrenim zakonom i sporazumom skuptina tih optina. Jedinica lokalne samouprave radi ostvarivanja svojih prava i dunosti i zadovoljavanja potreba lokalnog stanovnitva osniva preduzea, ustanove i druge organizacije koje vre javnu slubu. 10. Agencija za zatitu ivotne sredine Agencija za zatitu ivotne sredine vodi i aurira bazu podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine. 11. Strune organizacije za ispitivanje otpada Strune organizacije i druga pravna lica, ovlaeni za uzorkovanje i karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom, vre ispitivanja otpada radi klasifikacije otpada za prekogranino kretanje, tretman otpada i odlaganje otpada. Karakterizacija otpada vri se samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama moe biti opasan, osim otpada iz domainstva. Strune organizacije izdaju izvetaj o ispitivanju otpada.

    3.2. Institucionalni okvir Nacionalni propisi u oblasti upravljanja otpadom 1) Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS,br. 135/04, 36/09,

    36/09 dr. zakon i 72/09 dr. zakon) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine koji ine mere, uslovi i instrumenti za odrivo upravljanje i ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia, spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine, promovisanje i upotrebu proizvoda, procesa, tehnologije i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu, primenu posebnih pravila ponaanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja, odnosno spreavanje ili smanjenje nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovinai korienje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada, osnivanje Agencije i Fonda, unapreenje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti, pristup informacijama i uee javnosti u donoenju odluka.Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine usvojen je:

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    16

    - Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (Slubeni glasnik RS, broj 60/09). Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa meu kojima i propis kojim su utvreni uslovi koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za vrenje ispitivanja:

    - Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada (Slubeni glasnik RS, broj 53/06). Takoe, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS,broj 135/04) doneti su sledei propisi kojima se ureuje upravljanje posebnim tokovima otpada, i to:

    - Uredba o upravljanju otpadnim uljima (Slubeni glasnik RS, br. 60/08 i 8/10).

    - Uredba o nainu i postupcima upravljanja otpadom koji sadri azbest (Slubeni glasnik RS, broj 60/08).

    2) Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS, broj

    36/09)ureujevrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpadom, uslove i postupak izdavanja dozvola, prekogranino kretanje otpada, izvetavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa, a podrazumeva sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

    Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za usklaivanje poslovanja pravnih i fizikih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvoai otpada u postojeim postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola duni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju, koji sadri naroito mere i dinamiku prilagoavanja rada postojeeg postrojenja i aktivnosti usklaenog sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine, a u sluaju da je u tom postrojenju izvreno privremeno skladitenje otpada, proizvoa otpada duan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladitenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duni su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadlenom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a programom mera predvide dinamiku prilagoavanja rada postrojenja usklaenog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012. godine; (3) jedinica lokalne samouprave duna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureenih deponija na svom podruju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neureenih deponija; u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; (4) proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da upravljanje otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    17

    dekontaminacija ureaja koji sadre RSV i odlaganje RSV iz tih ureaja, izvrie se najkasnije do 2015. godine, a druge obaveze bie odreene posebnim propisom. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Slubeni glasnik RS, br. 25/96, 26/96 i 101/05), s tim to e se, do donoenja novih podzakonskih propisa, primenjivati:

    - Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Slubeni glasnik RS, broj 55/01) koji propisuje blie uslove i nain razvrstavanja, pakovanja i uvanja otpada sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom, odnosno preradom, a potiu iz tehnolokih procesa proizvodnje, reciklae, prerade ili regeneracije otpadnih materija, usluga, potronje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odtampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglaene sa propisima EU. Takoe, do donoenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, primenjivae se i propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, broj 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04):

    - Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija (Slubeni glasnik RS, broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija, nain sanitarno-tehnikog ureenja deponija radi zatite ivotne sredine, kao i uslove i nain prestanka korienja deponije;

    - Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Slubeni glasnik RS, broj 12/95) koji ureuje nain postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, nain voenja evidencija o vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom;

    - Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik RS, broj 60/94). Na osnovu Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine iz 1991. godine doneta je i primenjuje se:

    - Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju (Slubeni glasnik RS, broj 53/02) blie propisuje uslove i nain obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju;

    3) Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Slubeni glasnik RS, broj

    36/09)ureuje uslove zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu, ekonomske instrumente, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom. Ovaj zakon primenjuje se na uvezenu ambalau, ambalau koja se proizvodi, odnosno stavlja u promet i sav ambalani otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korieni ambalani materijal.

    - Uredbu o utvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada za period od

    2010. do 2014. godine. U periodu od 2010. do 2014. godine, za koji se donosi ovaj plan, kao nacionalni ciljevi upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom utvruju se ciljevi koji se odnose na: koliinu ambalanog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti; koliinu sirovina u ambalanom otpadu koje je neophodno reciklirati, u okviru koliine preraenog ambalanog otpada; koliinu pojedinih materijala u ukupnoj masi reciklanih materijala u ambalanom otpadu koju je neophodno reciklirati.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    18

    Nacionalni ciljevi koji se odnose na ponovno iskorienje i reciklau ambalanog otpada u periodu za koji se plan donosi su opti ciljevi i specifini ciljevi za reciklau ambalanog otpada. Opti ciljevi su: 1) ponovno iskorienje ambalanog otpada u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaena ovim planom; 2) recikliranje u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaena ovim planom.

    Zakonom o ambalai i ambalanom otpadupropisani su rokovi od dvanaest do osamnaest meseci za prilagoavanje (1) proizvoaa, uvoznika, pakera/punioca i isporuioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalanog otpada i obezbeenja prostora za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladitenje ambalanog otpada; zakljuenja ugovora sa operaterom za komunalni ambalani otpad i ambalani otpad koji nije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom; obezbeenje upravljanja ambalanim otpadom; oznaavanje podataka na ambalai koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogunost ostavljanja ambalanog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vraanja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalau ili ambalane sirovine za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevaa, i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalanim otpadom koji nije komunalni otpad, tako to e zakljuiti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskorienje, reciklau ili odlaganje ambalanog otpada. Odlaganje primene ovog zakona predvieno je za (1) proizvoaa i uvoznika ambalae koji su duni da svoje poslovanje koje se odnosi na oznaavanje ambalae usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalau koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije usaglaena sa osnovnim zahtevima koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, moe da bude u prometu najdue dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom

    1. Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC, 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ogranii proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EC daje odreene definicije (razliite u odnosu na direktivu 2006/12/EC): uvodi nove termine: bio otpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno sakupljanje, tretman, najbolje raspoloive tehnike (BAT) itd; postavljeni ciljevi za reciklau i iskorienje ostali su isti do 2020. dostii 50% od ukupne koliine sakupljenog komunalnog otpada i do 70% ostalog neopasnog otpada; energetsko iskorienje otpada nije posebno definisano u optim uslovima Direktive, osim u Aneksu II listi moguih aktivnosti iskorienja; potovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom; u Aneksu I Direktive navedene su prihvatljive mogunosti odlaganja; propisuje odreene minimalne standarde koji se moraju zadovoljiti tokom primene razliitih naina tretmana otpada.

    2. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvoenjem

    strogih tehnikih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ivotnu sredinu, naroito na zemljite, podzemne i povrinske vode, kao i efekti na zdravlje stanovnitva. Direktivom se definiu kategorije otpada

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    19

    (opasan, ne-opasan i inertan); definiu klase deponija i to: deponija za opasan otpad, deponija za ne opasan otpad i deponija za inertan otpad; zahteva tretman otpada pre odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tenog otpada, zapaljivog ili izuzetno zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog otpada, starih guma i drugih tipova otpada; zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i uspostavlja sistem dozvola za rad deponija.

    3. Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom

    94/31/EC i 166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorienja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definie da privredni subjekti koja proizvode, dre ili uklanjaju opasne otpade, dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz registra.

    4. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu dopunjena

    Direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalae i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalae, da minimizira uticaje otpada od ambalae na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spree konkurenciju. Ona tretira svu amabalau koja je na tritu Unije, kao i sav otpad od ambalae bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercijalni sektor, radnje, usluge, domainstva, imajui u vidu materijal koji se koristi.

    Propisi lokalne samouprave Lokalna samouprava vri upravljanje javnim poslovima od neposrednog, zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo. Lokalna samouprava ostvaruje se u optini, odnosno gradu. Na osnovu svojih ustavnih i zakonskih ovlaenja, optina donosi propise i druga opta akta kojima ureuje pitanja iz okvira svojih prava i dunosti. Nadleni organ u optini Temerin za upravljanje otpadom je Odeljenje za urbanizam, stambeno komunalne poslove i zatitu ivotne sredine. Skuptina optine Temerin je 25. juna 1997. godine donela odluku o osnivanju Javnog komunalnog preduzea Temerin kojem su povereni poslovi prikupljanja i transporta otpada, kao i drugi poslovi na odravanju istoe definisani odlukom. Odlukom o obavljanju komunalnih delatnosti na podruju Optine Temerin ("Slubeni list Optine Temerin", broj 4/02, 12/03, 13/04 i 9/05) regulisano je odravanje istoe. Odredbama ove odluke, pored ostalog, definisano je sledee:

    vnom komunalnom preduzeu za vrenje komunalnih delatnosti pripada naknada za izvravanje usluge.

    Javno komunalno preduzee odluuje uz saglasnost Skuptine optine o ceni komunalnih proizvoda i komunalnih usluga koju plaaju neposredno korisnici (isporuka vode i toplotne energije, iznoenje kunog smea, i dr.)

    Usklaivanje i ureivanje odnosa u oblasti cena komunalnih usluga vri se u skladu sa vaeim zakonskim propisima.

    Javno komunalno preduzee je duno da vri komunalne usluge na nain i pod uslovima kojim se obezbeuje redovno i kvalitetno zadovoljvnj potreba korisnika usluga, a u skladu sa pravilnicima i odredbama ove Odluke.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    20

    Odravanje istoe u gradu i naseljima

    Odravanje istoe u gradovima i naseljima u optini je sakupljanje smea vetakih i drugih otpadaka iz stambenih, poslovnih i drugih objekata, osim industrijskog otpada i opasnih materija, njihovo odvoenje i odlaganje, uklanjanje otpada iz posude za otpadke na javnim mestima, kao i smee i drugog otpada sa ulica i javnih povrina, ienje i pranje ulica, trgova, parkiralita i drugih javnih povrina.

    Poslove odravanja istoe u gradu i naseljima obavlja Javno komunalno preduzee, drugo preduzee ili preduzetnik kome ova delatnost bude poverena od strane Skuptine optine Temerin na nain utvren Zakonom , po programu odravanja istoe na javnim povrinama ( u daljem tekstu: javne higijene ).

    Program javne higijene obuhvata javne povrine predviene za odravanje (ienje, pranje i rasiavanje) cenu, tehniko tehnoloke uslove za izvrenje programa, vreme i nain odravanja istoe, broj i vrstu potrebnih posuda za sakupljanje smea i korpi za otpadke na javnim povrinama i dinamiku njihovog pranjenja, koji usvaja Upravni Odbor Javnog komunalnog preduzea uz saglasnost Direkcije.

    Na javnim povrinama ovlaeno preduzee postavlja dovoljan broj posuda za sakupljanje smea i korpi za otpadke u skladu sa programom javne higijene.

    Posude za sakupljanje smea moraju imati poklopce i biti tako podeene i postavljene da se mogu lako prazniti, prati i odravati.

    Mesto na kojima se postavljaju posude za sakupljanje smea i korpe za otpadke gde to nije odreeno urbanistikim aktima na osnovu urbanistiko tehnikih uslova odreuje Javno komunalno preduzee uz saglasnost Odeljenja.

    Smee sa javnih povrina se prikuplja u posude za smee koje postavlja ovlaeno preduzee koje je duno da ih redovno prazni i isti prostor oko njih.

    Ovlaeno preduzee je duno da kuno smee odnosi prema programu iznoenja kunog smea, a korisnik je duan da posudu za kuno smee iznese na mesto koje je pristupano za pristup vozila za sakupljanje istog.

    Ovlaeno preduzee je duno da prikuplja i odnosi smee prema programu za iznoenje smea koje sadri naroito vreme, vrstu posuda (vrea) i nain iznoenja kunog smea.

    Ovlaeno preduzee je duno da upozna korisnike sa programom iznoenja smea.

    Smee se do odnoenja dri u posudama za smee ili PVC vreama i to na udaljenosti od 1 m od kolovoza.

    Investitori stambeno poslovne zgrade su duni da pre dobijanja upotrebne dozvole za zgradu, predaju posude za smee bez naknade ovlaenom preduzeu.

    Korisnici su duni da obezbede da prostorije kroz koje se prolazi do mesta na kome se nalazi posuda za smee kao i samo mesto bude pristupana, otvorena i osvetljena.

    Pri iznoenju smea ovlaeno preduzee je duno da vodi rauna da se smee ne rasipa, ne podie praina i nestvara buka, ne prljaju i ne oteuju posude za smee, prostorije i povrine na kojima se nalaze posude za smee ili kroz koje se smee iznosi, rasuto smee odmah pokupi i ukloni, a nakon pranjenja posudu vrati na svoje mesto.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    21

    Ovlaenom preduzeu pripada naknada za odravanje istoe na javnim povrinama za iznoenje i deponovanje smea.

    Naknada se utvruje na poetku svake godine na osnovu ugovora koji zakljuuje Direkcija sa ovlaenim preduzeem, a na osnovu Programa rada istoe.

    Sredstva za odravanje istoe na javnim povrinama obezbeuju se prema programu javne higijene.

    Cenu za odravanje istoe u zajednikim prostorijama zgrada za iznoenje i deponovanje kunog smea i kunih otpadaka plaaju korisnici usluga.

    Sredstva za kupovinu i odravanje posuda za smee obezbeuju korisnici usluga.

    Cena za iznoenje smea se utvruje po m2 stambenog prostora, ili po broju lanova porodinog domainstva vlasnika individualne stambene zgrade. Ovlaeno preduzee ima pravo da naplati naknadu za odravanje istoe i deponovanje smea i kada korisnik onemogui izvrenje usluga.

    Ovlaeno preduzee nema pravo da naplati cenu iz stava 1. ovog lana u sluaju kad iznoenje i deponovanje nije izvreno zbog toga to je objekat bio nenastanjen ili nije bio korien vie od mesec dana, a o tome je Javno komunalno preduzee bilo na vreme obaveteno.

    Odravanje deponija

    Na teritoriji optine Temerin deponovanje i prerada smea moe se vriti samo na smetlitima ija je lokacija odreena urbanistikim planovima.

    Javno komunalno preduzee stara se o odravanju reda i pravilnom korienju smetlita.

    Odravanje deponija je opremanje deponija za bezbedno odlaganje, obradu i unitavanje komunalnog otpada.

    Korienje, odravanje, uvanje i ureivanje deponije vri Javno komunalno preduzee koje ima iskljuivo pravo iskoriavanja smea.

    Deponija se ograuje ianom ogradom visine najmanje 3 m radi spreavanja raznoenja otpada.

    Na svakom ulasku u deponiju postavlja se tabla koja sadri: naziv deponije, radno vreme, zabranjene i dozvoljene vrste otpada, kao i da je ulaz u deponiju dozvoljen samo radnicima JKP "Temerin" i licima koja vre istovar otpadnog materija. Ova tabla je od tvrdog materijala sa neizbrisivim natpisima.

    Deponija se obezbeuje rezervama vode iji pritisak pri isticanju ne moe biti manji od 8 bara i rezervama zemlje, radi zatite od poara.

    Javno komunalno preduzee je duno da u radno vreme deponije obezbedi slubu za kontrolu i usmeravanje odlaganja otpada kao i da obezbedi stalno deurstvo uvarske slube.

    Javno komunalno preduzee snosi potpunu odgovornost u sluaju nepridravanja odredaba ove Odluke koje se odnose na odravanje i obezbeenje deponije.

    Preblematika upravljanja otpadom u strategiji razvoja optine i prostornom planu nije detaljnije obraivana. U navedenim dokumentima konstatovano je da upravljanje otpadom na teritoriji optine Temerin treba organizovati na nain koji e biti u skladu sa Strategijom upravljanja otpadom u Republici Srbiji. U skladu sa Strategijom upravljanja otpadom, optina Temerin je saglasna da je potrebno da bude deo regiona upravljanja otpadom optina okupljenih oko grada Novog Sada.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    22

    Takoe, do uspostavljanja regiona i izgradnje regionalne deponije, prema strategiji razvoja optine i prostornom planu planira se korienje postojee glavne deponije. Ostali relevantni nacionalni i meunarodni propisi navedeni su u prilogu 3. plana.

    4. Stanje u oblasti upravljanja otpadom u optini Temerin JKP Temerin JKP Temerin posluje kao javno komunalno preduzee od 25.06.1997. godine. Odlukom optinskih organa delatnost preduzea je proizvodnja sakupljanje, preiavanje i distribucija vode, proizvodnja i distribucija tople vode, odravanje istoe, ureenje groblja i sahranjivanje, odravanje parkova i zelenih povrina, odravanje ulica i puteva, odravanje pijaca i vaara, odravanje javnih bazena. Preduzee JKP Temerin ima 160 radnika, od ega su 38 radnika ene. Na poslovima vezanim za upravljanje otpadom zaposlen je 21 mukarac i 3 enska radnika zaposlenih kao tehniko osoblje. Radno vreme JKP Temerin je pet dana nedeljno, 260 dana godinje. Broj domainstava obuhvaenih pruanjem usluge odnoenja otpada (broj korisnika usluga) na teritoriji optine Temerin je 10.643, odnosno 28.275 posmatrano po broju stanovnika. Stepen pokrivenosti iznosi 100%. Obuhvaena domainstva se nalaze u okviru 3 naseljena mesta i to: Temerin (6.150), Baki Jarak (1.575) i Sirig (891). Procenjena prosena dnevna koliina komunalnog otpada u rastresitom stanju na teritoriji optine Temerin iznosi oko 56 m3, dok za koliinu inertnog i neopasnog industrijskog komunalnog otpada ne postoje podaci. Treba napomenuti da pomenuti podaci o koliini i sastavu otpada nisu precizni, kao i da se na osnovu njih ne moe omoguiti optimalni menadment komunalnim otpadom. Prema podacima dobijenim od strane javnog komunalnog preduzea optine Temerin, koliine i sastav medicinskog, klaninog i ostalog otpada odnosu na ukupan otpad koji komunalno preduzea sakuplja, trenutno nije mogue definisati. JKP Temerin od mehanizacije za sakupljanje i transport otpada ima: 1 autopodiza iz 1998. godine, 2 autosmeara iz 2006. godine i jedan kiper iz 1991. godine. Broj kontejnera zapremine 5 m3 kojih ima 15 i kontejnera zapremine 1.1m3 kojih trenutno ima 68 ne zadovoljavaju aktuelne potrebe. Ne postoje podaci o broju kanti koje poseduju korisnici u domainstvima. Od mehanizacije na deponiji prisutni su 1 traktor guseniar i 1 buldoer. Na teritoriji optine Temerin ne postoji razvijeno triste sekundarnih sirovina. Nema ekonomskih i drugih podsticajnih mehanizama za korienje materijala iz otpada. Osim 5 kontejnera zapremine 1.1m3 koji slue za odlaganje sekundanih sirovina, nema organizovanog razdvajanja otpada na mestu njegovog nastajanja od strane JKP Temerin, kao ni firmi sa kojima se sarauje po pitanju otkupa sekundarnih sirovina. Ne postoji ustanovljen i razvijen sistem obuke i jaanja javne svesti za reavanje problema otpada.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    23

    JKP Temerin otpad odlae na gradskoj deponiji koja je udaljena 5 km od Temerina. Pored gradske deponije u Temerinu postoji i jedna divlja deponija u Bakom Jarku. U toku je izrada Projekta sanacije i rekultivacije gradske deponije u Temerinu. Cena usluge sakupljanja otpada iznosi 77.76 dinara meseno po lanu domainstva, dok se u okviru industrijskih korisnika sakupljanje, transport i deponovanje naplauje 1.869 dinara po jednom kontejneru od 1,1m3. Procenat naplate tokom 2009 u domainstvima iznosio je79,9%, dok je u privredi iznosio 80%.

    4.1. Vrste, koliine i sastav otpada Podaci o vrstama, koliini i sastavu otpada dobijenih od strane preduzea JKP Temerin, prikazani su u tabeli 4.1.

    Tabela 4.1 Podaci o koliinama i sastavu otpada (JKP Temerin) m3 50 Prosena dnevna

    koliina komunalnog otpada u rastresitom stanju

    t 28

    m3 - Prosena dnevna koliina inertnog i neopasnog industrijskog otpada

    t -

    Medicniski Klanini m3 - -

    Prosena dnevna koliina drugih vrsta otpada (bolniki, klaniki, industrijski)

    t - -

    Papir 1 Staklo 1 Plastika 10 Guma 0,5 Tekstil 1 Metal 5 Organski 10 Gradjevinski 20 Sa javnih povrina

    1

    Morfoloki sastav otpada (procenjeno procentualno uee pojedinih vrsta materijala u zapremini rastresitog otpada)

    Ostalo 50,5 Podaci o koliina otpada koju su prikazani u tabeli 4.1 predstavljaju procene zaposlenih u JKP Temerin i baziraju se na iskustvenim podacima o broju tura i stepenu popunjenosti kamiona autosmeara. Podaci koji se odnose na sastav otpada takoe predstavljaju procenu zaposlenih u preduzeu.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    24

    4.2. Sakupljanje otpada i transport Na osnovu podataka koji su dobijeni popunjavanjem upitnika dobijeni su sledei podaci o broju stanovnika obuhvaenih uslugama i osnovni podaci o mehanizaciji koju poseduje JKP Temerin

    Tabela 4.2. Podaci o opremi i mehanizaciji JKP Temerin Broj domainstava oduhvaenih sakupljanjem otpada

    10.643

    Oprema za sakupljanje otpada Broj jedinica za sakupljanje otpada

    (kontejnera) Kontejneri do 5 m3 15 Kontejneri do 1100l 68 Kante do 50 l - Kante do 80 l - Kante od 120l - Kese - Ostalo 5 od 1100l za sekundarne sirovine Mehanizacija za sakupljanje otpada

    Broj vozila

    Autopodizai 1 Smeari 2 Traktori sa prikolicom - Ostalo 1

    Opis mehanizacije (godite, kapacitet, ispravan ili neispravan)

    Autopodiza: 1. god: 1998., ispravan Autosmear: 1. god: 2006. kap: 16 m, ispravan 2. god: 2006. kap: 7 m, ispravan Kiper: 1. god: 1991, nosivost 2t, ispravan

    Mehanizacija na deponiji Broj vozila Traktor Guseniar 1 Kompaktor - Buldoer - Ostalo -

    Autosmeari 3.000

    Autopodizai 1.100 Mesena kilometraa komiona, prema vrsti Ostalo 500

    Izdvajanje sekundarnih sirovina Da Ne

    - - Vrste i koliine izdvojenih sekundarnih sirovina (procena kg/ proseno dnevno)

    - -

    U domainstvima Da Ne Na ulici Da Ne

    Mesto izdvajanja sekundarnih sirovina

    Na smetlitu Da Ne

    Firme sa kojima se sarauje po pitanju otkupa sekundarnih sirovina

    -

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    25

    (naziv firme, adresa, telefon, e-mail)

    Stanovnika Domainstava Temerin 19.358 6.150 Baki Jarak 5.824 1.575

    Naselja iz kojih se vri sakupljanje otpada (+ broj stanovnika (mukarci, ene) / domainstava po naseljima)

    Sirig 2.918 891 JKP je organizovalo informativno-edukativne aktivnosti o otpadu

    Da Ne

    PODACI O DEPONIJI Dinamika sakupljanja otpada (dnevno, nedeljno, meseno)

    Dnevno

    Nain odlaganja nekorisnog otpada (po elijama, sloj po sloj, razastiranje, sabijanje, mainsko, nekontrolisano i sl.)

    Razastiranje i sabijanje buldoerom u slojevima

    Prekrivanje otpada inertnim materijalom

    Da Ne

    Rekultivacija (sanacija) popunjenih delova i opis mera rekultivacije

    U toku je izrada Projekta sanacije i rekultivacije deponije u Temerinu.

    Traktor guseniar 1

    Kompaktor Mehanizacija na deponiji (vrsta i broj)

    Ostalo 1 Buldoer

    Opis mehanizacije (godite, kapacitet, ispravan ili neispravan)

    Buldozer : 1. god.nepoznato,ispravan

    Navedeni broj kontejnera i kanti u optini Temerin je nedovoljan za adekvatno odlaganje i sakupljanje otpada. Najvei broj kontejnera je dobrom stanju i mogua je njihova upotreba i u buduem periodu. Meutim, prema procenama, za adekvatno odlaganje i sakupljanje otpada najvei prioritet predstavlja nabavka oko 8700 kanti od 120l koje bi se koristile za sakupljanje otpada kod individualnog tipa domainstava. Stanje i ispravnost mehanizacije za sakupljanje i transport otpada je na relativno visokom nivou s obzirom na starost kamiona. Poveanje potrebnog broja kamiona treba razmotriti kako bi se eliminisale mogunosti da zbog kvarova i redovnog odravanja plan sakupljanja bude dovoden u pitanje. Takoe, u daljem delu plana na osnovu prorauna potrebnog broja i trajanja ruta, bie prikazana procena potrebnog broja kamiona. JKP Temerin poseduje 1 kamion autopodiza i 15 kontejnera zapremine 5 m3. U narednom periodu Planom se predvia postepeno smanjenje korienja ovih vrsta kontejnera, pogotovo u naseljenim delovima optine. Njihova upotreba moe da posluili za sakupljanje krupnijih frakcija otpada kao to su kabasti i graevinski otpad, u delovima optine gde se javlja vee generisanje ovog tipa otpada.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    26

    Pokrivenost teritorije optine uslugama sakupljanja otpada JKP Temerin vri sakupljanje otpada iz 3 naselja u optini Temerin, to ini 8616 domainstava ukupno. Broj domainstava po naseljima iznosi: Temerin (6150), Baki Jarak (1575) i Sirig 891 domainstava.Pokrivenost teritorije optine Temerin uslugama sakupljanja otpada je 100%. U urbanim delovina nalazi se 68,9% od ukupnog broja korisnika usluga komunalnog preduzea, dok se u ruralnim delovima nalazi 31,1% stanovnitva%. Cene i pokrie trokova usluga odnoenja otpada

    Tabela 4.3. Cene usluga sakupljanja otpada i stepen naplate

    Kategorija Cena usluge Procenat naplate %

    Ukupna naplaena sredstva (din)

    Domainstvo 77,76 din/po lanu 79,9% 20.574.000,00

    Privreda Od 108 do 1.620 din 80,2 2.280.000,00

    4.3 Reciklaa otpada i drugi oblici iskorienja otpada Na teritoriji optine Temerin trentno ne postoje organizovane aktivnosti primarne separacije pojedinih vrsta otpada, ve se sav otpad bez separacije sakuplja i transportuje na deponiju.

    4.4. Druge opcije tretmana Optina Temerin je optina sa relativno malim broj stanovnika u kojoj se produkuje mala koliina otpada usled ega se u prethodnom periodu nisu razmatrale mogunosti bilo kakvog tretiranja otpada. U seoskim sredinama postoji tretman organskog dela otpada u obliku kompostiranja na nivou pojedinih domainstava.

    4.5. Odlaganje otpada Sav otpad, osim opasnog i industrijskog otpada, koji se sakupi na teritoriji optine Temerin transportuje se i odlae na glavnoj deponiji koja je prikazana na slici 4.1.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    27

    Slika 4.1. Poloaj gradske deponije u Temerinu

    Glavna deponija u optini Temerin se nalazi na udaljenosti od 1,8km zapadno od poslednjih kua u naselju Temerin. Deponija je nepravilnog geometrijskog oblika i prostire se na povrini od 3,7ha. Procenjena prosena visina otpada na deponiji iznosi 2m, na osnovu ega je izraunato da se na deponiji nalazi 74000m3 otpada. Oko deponije ne postoji zatitna ograda pa je omoguen neometan pristup licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, kao i lokalnim ivotinjama koje raznose otpad po okolini. Na deponiji ne postoji kontrola odlaganja otpada pa se na deponiji, osim komunalnog, odlau i druge vrste otpada. Na deponiji postoji mehanizacija koja se koristi za razgrtanje i guranje otpada. Prilikom obilaska deponije na lokaciji je identifikovan manji broj lica romske i drugih nacionalnosti koja vre sakupljanje sekundarnih sirovina. Za glavnu deponiju u optini Temerin neophodno je uraditi plan sanacije i zatvaranja dela deponije, kako bi se smanjili negativni uticaji na ivotnu sredinu. Preporuuje se da se projekat sanacije i zatvaranja deponije uradi na takav nain da se obezbedi dodatan prostor za odlaganje otpada u narednom periodu. Taj prostor je neophodan jer nije realno da e se pronain neko povoljnije reenje do izgradnje i poetka rada regionalne deponije u Novom Sadu. Prilikom sanacije potrebno je iskoristiti priliku i predvieni prostor za odlaganje otpada u narednom periodu prethodo urediti kako bi se spreilo znaajno zagaenje ivotne sredine.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    28

    Pregled svih deponija na teritoriji optine Temerin Pored glavne deponije na teritoriji optine nalazi se i jedna divlja deponija u Bakom Jarku, ije su karakteristike prikazane u tabeli 4.4.

    Tabela 4.4. Podaci o gradskim deponijama u optini Temerin

    Red broj

    Naziv naseljenog

    mesta

    Oznaka deponije

    Povrina (ha)

    Dubina otpada

    (m)

    Zapremina otpada (m3)

    DMSLon DMSLat

    1 Baki Jarak

    te-bj1 1,36 0,5 6800 1953'25,87"E 4522'7,9"N

    2 Temerin te-te1 3,7 2 74000 1951'23,9"E 4525'27,74"N

    Uklanjanje i sanacija deponija u Temerinu i Bakom Jarku se ne vri zbog nedostatka finansijskih sredstava i injenice da e se na istim mestim nastaviti sa odlaganjem otpada u narednom periodu. Iako je najvei deo teritorije optine pokriven uslugama sakupljanja, pojedinci esto koriste divlje deponije za odlaganje kabastog, graevinskog i drugih vrsta otpada.

    Slika 4.2. Poloaj deponija u optini Temerin

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    29

    Tabela 4.5. Prikaz postojeih deponija u optini Temerin Oznaka deponije

    Prikaz deponije

    TE-TE1

    TE-BJ1

    4.6. Industrijski otpad, opasan otpad i otpad ivotinjskog porekla Industrija i poljoprivreda su osnovne privredne grane optine Temerin sa podjednakim ueem u ukupno ostvarenom narodnom dohotku. U industriji je ostvareno 30,4% od ukupnog narodnog dohotka 2005. godine. U okviru industrije zastupljene su metalna i metalopreraivaka industrija, proizvodnja graevinskih materijala i armatura, drvopreraivaka, zatim proizvodnja tekstilne galanterije, hemijska industrija, prerada poljoprivrednih prizvoda i dr. Prostorni raspored privrednih kapaciteta karakteristian je (kao i u veini optina) po koncentraciji industrijskih kapaciteta u centru optine, a postoji i sve izraenija koncentracija i u Bakom Jarku. Od ukupno ostvarenog narodnog dohotka u optini Temerin oko 19% je ostvareno u trgovini, to govori da je ona dobro razvijena. Analiza postojeih trgovinskih kapaciteta ukazala je na postojanje dovoljnog broja trgovinskih kapaciteta ali i na nedostatak savremenih trgovinskih kapaciteta, naroito u seoskim naseljima.

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    30

    Svega 1,3% od ukupno ostvarenog narodnog dohotka u optini Temerin ostvareno je u ugostiteljstvu, to govori da je nedovoljno razvijeno. Analiza strukture i obima ugostiteljskih objekta ukazuje na ugostiteljsku mreu skromnije dimenzionisanu, na potrebu poboljanja opremljenosti postojeih objekata i podizanje nivoa usluga. U optini Temerin mala privreda je relativno dobro razvijena (prerada drveta, proizvodnja metalne galanterije, medicinske opreme, proizvodnja opreme za mlinove, proizvodnja: obue, proizvoda od tekstila, nametaja i predmeta od plastike i dr.). Od zanatskih usluga najzastupljenije su usluge u slubi privrede i oveka. Najvie ih je u optinskom centru, zatim u Bakom Jarku dok u Sirigu nisu zastupljene. U narednoj tabeli dat je pregled vrsta i koliina industrijskog otpada koji generiu odreena preduzea u optini Temerin

    Tabela 4.6. Podaci o koliinama, vrstama industrijskog otpada

    Naziv privrednog subjekta

    DOO Diki Temerin

    DOO Vekicchocola

    te Temerin

    DOO Alfa Plast

    Temerin

    DOO Livproduk

    t Baki Jarak

    AD elik Temerin

    DOO Permovent Temerin

    Broj zaposlenih

    M 33 5 Ukupno:

    38

    M 69 112 Ukupno:

    181

    M 55 7 Ukupno:

    62

    M 25 3 Ukupno:

    28

    M 75 7 Ukupno:

    82

    M 110 22 Ukupno:

    82 Godina poetka rada

    - 2004 1991. 1992. 1970. 1981.

    Nain rada Kontinuala

    n Kontinualan

    Kontinualan

    9 meseci Kontinuala

    n Kontinuala

    n

    0,2 m3 1 m3 Prosena dnevna koliina neopasnog industrijskog otpada

    0,01 tona 0,165 tona 0,2 tona

    20 tona 0,4 tona 0,33 tone

    Prosena dnevna koliina opasnog industrijskog otpada

    - - - - - 0,015 tona

    Prosena dnevna koliina drugih vrsta otpada (kancelarijski materijal, ostaci od hrane...)

    0,01 tona - - - 0,3 tona 11 kg

    Papirna ambalaa 20%

    Testo 10%

    Cevi, ploice

    Gotov proizvod 20%

    Morfoloki sastav otpada

    -

    Rastresiti otpad 10%

    -

    Otpadno gvoe, bakar,

    aluminijum, mesing,

    bronza, plastika,

    papir

    Papir, drvo,trava

    -

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    31

    Kante od 80l Kontejneri od 5m3-20 komada

    Nain prikupljanja (vrste i broj posuda)

    Kontejneri od 1,1m3

    Kese

    Kante od 80l- 6 kom.

    Kese

    Kontejneri od 1,1m3- 5 komada

    1 Kontejner

    od 5m3

    1

    Kontejner od 1,1m3

    Kante od 80l- 6 kom.

    2 Kontejnera

    od 5m3

    Uestalost pranjenja kontejnera

    Meseno Papir-dnevno

    Ostalo-nedeljno

    Nedeljno - - Jednom u 3 meseca

    Naziv druge slube koja sakuplja otpad iz preduzea osim JKP

    - -

    Fero-Promet DOO

    Temerin

    -

    Fero-Promet DOO

    Temerin

    Neopasni industrijski otpad(pen) preuzima

    Feropromet Temerin

    Mesena koliina otpada koja se daje na reciklau ili slino

    - - Papir 40 kg

    -

    elik- 7 tona Plastika 0,1 tona

    elini pen

    8000kg

    Al Da

    PVC

    Papir-skladiti pa zatim odnosi na deponiju

    1. Opasan otpad (Rabljena ulja i emulzije) skladite se u metalnu burad

    Fe

    2. Neopasan otpad-pen 3. Komunalan otpad

    Da li postoji soritranje otpada u krugu preduzea (na koje vrste)

    Komunalni otpad

    Organski otpad-prodaje se preduzeu

    Reahem Srbobran-

    posoji ugovor

    Papir

    PET

    Aluminijum

    Fe

    Gvoe, bakar,

    aluminijum,

    plastika, papir

    Da

    Naziv privrednog subjekta

    DOO Zori Temerin

    Univerexport Temerin

    DOO YUCO-Hemija

    Temerin

    DOO Nobili furniture Temerin

    DOO Vizor Temerin

    ADFKL Temerin

    Broj zaposlenih

    M 1 30 Ukupno: 31

    M 5 23 Ukupno: 28

    M 28 35 Ukupno: 63

    M 35 17 Ukupno: 52

    M 51 42 Ukupno: 93

    M 373 95

    Ukupno: 468

    Godina poetka rada

    - 2004 1992. 2008. 1996. 1978.

    Nain rada Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Prosena dnevna koliina neopasnog industrijskog otpada

    15 m3 - - - 2 m3

    0,02 tone

    2,24 tona

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    32

    Prosena dnevna koliina opasnog industrijskog otpada

    - - - - - 0,43 tona

    0,04 m3

    Prosena dnevna koliina drugih vrsta otpada (kancelarijski materijal, ostaci od hrane...)

    1 m3 -

    0,02 tona

    5 kg 0,12 tona

    Drvena piljevina 60%

    Otpad od biljnog tkiva

    60%

    Metalni otpad10%

    Otpad od ivotinjskog tkiva 30%

    Tekstil 5% Komunalni

    5%

    Morfoloki sastav otpada

    Papir Karton Staklo Najlon

    Plastika

    - -

    Drvena piljevina

    Aluminijum Plastika

    Papir

    Kancelarijski 20%

    Komunalni 10%

    Nain prikupljanja (vrste i broj posuda)

    Kontejneri od 1,1m3

    Kese

    2 kontejnera od 1,1m3

    Kese-20 litara

    Prikolica 5

    m3

    Kontejneri od 5m3-1 komad

    Kontejner od 5m3

    Kontejneri od

    1,1m3

    Kese

    Burad-200l

    Kontejneri od 1,1m3

    Uestalost pranjenja kontejnera (dnevno, nedeljno, mesecno)

    Nedeljno 2 puta

    nedeljno - Nedeljno Nedeljno -

    Naziv druge slube koja sakuplja otpad iz preduzea osim JKP

    -

    Old gold-otpadni papir

    i karton DOO

    Ramona Ka-otpadna

    PE folija

    - - Metal-Promet

    DOO Kula -

    Papir -100 kg

    Mesena koliina otpada koja se daje na reciklau ili slino

    Najlon-3 m3 - Plastika 100

    kg

    Drveni otpad za brikete

    Metal

    elini pen 70 000kg

    emulzije i

    ulja 3000 l

    Otpadni papir i karton

    Da li postoji soritranje otpada u krugu preduzea (na koje vrste)

    Ne

    Polietilenska folija

    Papir+karton

    Plastina ambalaa

    Drvo

    Ulja

    Drvena piljevina

    Da

    Metal Ulje i emulzije

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    33

    Poljoprivreda je danas dominantna privredna grana s obzirom na obimne i kvalitetne zemljine resurse. Optina Temerin ima dobre predispozicije za razvoj zemljinog fonda izuzetnog kvaliteta, pre svega zbog dobrog geografskog poloaja, odnosno neposredne blizine Novog Sada kao znaajnog potroakog centra. Postoji duga tradicija u ratarskoj i stoarskoj proizvodnji (pregled koliina otpada ivotinjskog porekla za odreene farme dat je u tabeli 4.8), a znaajni su i preraivaki kapaciteti koji prate poljoprivrednu proizvodnju. Za razliku od drugih, okolnih optina, Temerin ima razgranatu mreu ivih salaa, ija je gotovo iskljuiva delatnost poljoprivredna proizvodnja.

    Tabela 4.8 Podaci o koliinama i vrstama animalnog otpada

    Naziv Farma

    Petefi Temerin

    AD PD Kamendin

    Sirig

    Poljoprivredno gazdinstvo Bjeki

    Baki Jarak

    Poljoprivredno gazdinstvo

    Uri Baki Jarak

    Broj zaposlenih: M 13 5

    Ukupno 18

    M 36 9 Ukupno 45

    M 13 5 Ukupno 18

    M 2 0 Ukupno 2

    Godina poetka rada

    1985. - 1990. -

    Vrsta farme: Stona, ivinarska, neto drugo.

    Farma svinja

    Farma svinja ivinarska

    farma ivinarska

    farma

    Prosean broj ivotinja na farmi tokom godine

    Oko 8.000 grla

    8.220 6.500 170.000

    Prosena dnevna koliina otpada

    20m3 1,5 tona 1m3 -

    Prosena dnevna koliina animalnog otpada

    14m3 0,4 tona - 10 kg dnevno

    Broj posuda za odlaganje otpada

    1 kontejner od 1,1m3

    1 kontejner od 1,1m3

    3 izbetonirane septike jame

    od 5m3 -

    Uestalost pranjenja kontejnera (dnevno, nedeljno...)

    2 puta nedeljno

    Nedeljno Meseno -

    1. JKP Temerin

    1. Proteinka Sombor

    1. Samostalno 1. JKP Temerin

    Sluba anagaovana za odvoenje otpada:

    1. Neopasnog 2. Animalnog

    otpada

    2. Proteinka Sombor

    2. Proteinka Sombor

    2. Samostalno na njive

    2. Proteinka Sombor

    Da li postoji ugovor o sakupljanju animalnog otpada?

    Da Da Ne Da

    Procenjeni procentualni sastav medicinskog otpada (procenjeno procentualno uee pojedinih vrsta materijala u zapremini rastresitog otpada)

    - 1 % -

    Farma ima sistem Da Ne Ne Ne

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    34

    za prikupljanje ipreradu otpadnih voda Broj obuenih lica za upravljanje otpadom

    - - 3 -

    Da li se praktikuje razdvajanje otpada u okviru ustanove

    - Ne Ne Ne

    1. Animalni otpad

    Koje vrste otpada se razdvajaju

    - 2. Komunalni otpad

    - -

    Postoji potreba za dodatnom obukom zaposlenih o upravljanju otpadom

    Ne Ne Ne Ne

    4.7. Ostale vrste otpada Medicinski otpad Dom zdravlja Temerin u optini, radi pod ovim nazivom od 1954 godine. Ova ustanova broji 150 zaposlenih, 22 muka radnika i 128 enskih.Dom zdravlja je preko Ministarstva zdravlja RS zapoeo pripreme na upravljanju otpadom. U skladu sa tim Plan upravljanja medicinskim otpadom je trenutno u izradi i njegovo donoenje planirano je do kraja 2010. godine. Potrebno je dase otpad razdvaja u posebno namenjenim prostorijama, a Institut za javno zdravlje Vojvodine ili druge specijalizovane firme bi otpad transportovale i unitavale, uz zakljuivanje ugovora sa Domom zdravlja. Dom zdravlja poseduje 3 kontejnera od 5m3. Ova ustanova generie dnevno 1,2 m3 otpada, odnosno 50kg. Dnevna koliina opasnog medicinskog otpada iznosi 30 kg. Komunalni otpad se prazni jednom nedeljno. Neopasni i opasni otpad odvozi JKP Temerin. Trenutno ne postoji ugovor o sakupljanju opasnog medicinskog otpada, odnosno ne postoji mogunost tretmana infektivnog otpada. Neophodna su finansijska sredstva za nabavku autoklava i sterilizatora U okviru ove ustanove otpad se razdvaja na otre predmete i infektivni otpad. etvoro zaposlenih je prolo edukativnu obuku/kurs za upravljanje medicinskim otpadom u organizaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

    Tabela 4.9. Podaci o koliinama, vrstama i tretmanu medicinskog otpada u Domu zdravlja Temerin

    Opis medicinske ustanove Naziv ustanove Dom zdravlja Temerin Broj zaposlenih M: 22 : 128 Ukupno: 150 Godina poetka rada 1954. Vrsta ustanove Bolnica Ambulanta

    Dom zdravlja

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    35

    -

    -

    Broj kreveta u ustanovi (samo za bolnice) Prosean broj pacijenata Prosean period boravka pacijenta (dana) -

    PR ustanove Sneana Vidovi

    [email protected] Koliine i vrste otpada

    m3 1,2 Prosena dnevna koliina otpada t 50kg

    m3 Prosena dnevna koliina opasnog medicinskog otpada t 30 kg

    1,1 m3 - Broj posuda za odlaganje otpada (van medicinske ustanove) 5 m3 3 Uestalost pranjenja kontejnera (dnevno, nedeljno...)

    Nedeljno

    1. JKP Temerin Sluba anagaovana za odvoenje otpada: 1. Neopasnog 2. Opasnog

    2. JKP Temerin

    Da li postoji ugovor o sakupljanju opasnog medicinskog otpada?

    Ne

    Infektivni otpad 46% Patoanatomski 0,6%

    Hemikalije 2,4% Citotoksini - Radioaktivni-

    Procenjeni procentualni sastav medicinskog otpada (procenjeno procentualno uee pojedinih vrsta materijala u zapremini rastresitog otpada)

    Otri predmeti 7,6% Upravljanje otpadom Broj obuenih lica za upravljanje medicinskim otpadom

    4

    Da li se praktikuje razdvajanje otpada u okviru ustanove

    Da

    Otri predmeti

    Koje vrste otpada se razdvajaju

    Infektivni otpad

    Postoji potreba za dodatnom obukom zaposlenih o upravljanju medicinskim otpadom

    Da za 5 zaposlenih

    *Napomene: Trenutno ne postoji mogunost tretmana infektivnog otpada.Neophodna su finansijska sredstva za nabavku autoklava i sterilizatora. Plan upravljanja medicinskim otpadom je trenutno u izradi i njegovo donoenje

  • Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Temerin

    36

    planirano je do kraja 2010. godine

    Posebni tokovi otpada i ambalani otpad O upravljanju posebnim tokovima otpada i ambalanim otpadom do sada se nije vodilo dovoljno rauna, odnosno takav otpad se veoma esto odlagao sa ostalim, komunalnim otpadom na deponijama. U cilju usklaivanja sa postojeom zakonskom regulativom, neophodno je za poetak utvrditi koliine pomenutih vrsta otpada, to e biti jedna od planom predvienih mera. Do tog trenutka, za potrebe izrade ovog plana koristie se podaci o procenama koliina posebnih tokova i ambalanog otpada prema Strategiji upravljanja otpadom.

    Tabela 4.10. Procenjene koliine posebnih tokova i ambalanog otpada Vrsta otpada Optina Temerin (t/god)

    Staklena ambalaa 234.7 Plastina ambalaa 229.5 Papir/karton 299.9 Kompozitna ambalaa 45.1 Aluminijumska ambalaa 13.6 Ambalaa od gvoa 49.5 Ambalaa ukupno 872.3 Otpadna ulja 130.4 Akumulatori 70.4 Gume 57.4 Elektorini i elektronski otpad 78.2 Medicinski otpad (ukupan) 125.2 Graevinski otpad 2607.8

    5. Strateki okvir i potrebne promene U cilju smanjenja negativnog uticaja na ivotnu sredinu, smanjenja prekomerne pot