LOKALNI PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM GRADA BEOGRADA

SADRAJKONCEPT UPRAVLJANJA OTPADOM I POTREBNA INFRASTRUKTURAINSTITUCIONALNI OKVIREKONOMSKI INSTRUMENTI (CENE I OBRAUN USLUGA)FINANSIRANJE KONCEPTA

KONCEPT

1.psd

KOLIINE OTPADAProjekcija za narednih 20 godina je da e 14,5 miliona tona otpada nastati u 14 beogradskih optina (Obrenovac, Lazarevac i Barajevo su prili Kolubarskom regionu za upravljanje otpadom)

Potrebno skrenuti to veu koliinu otpada sa deponije

Uvesti primarnu separaciju (na izvoru) sa kontejnerima za odvojeno sakupljanje i uvesti reciklana dvorita, to dobija smisao ako se naplata vri po koliini generisanog otpada jer se odnoenje ovog otpada koji je odvojen za reciklau ne naplauje.

Vrste, koliine i tokovi otpada

SAKUPLJANJEZa sakupljanje meanog otpada u uem gradskom jezgru (centralni delovi optina:Vodovac, Vraar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, ukarica) se predlau: podzemni kontejneri (3 m3) za meani otpad podzemni kontejneri za reciklabile (PET/papir/metal/staklo) zelena ostrva

SAKUPLJANJEOstali delovi ovih optina i optine Surin, Sopot, Mladenovac i Grocka e koristiti:kontejnere 1,1 m3 (kolek.stanovanje) i kante 240 l (individualno stanovanje) za meani otpadkontejnere za PET/papir/metal (kolek. stanovanje) i dodatne kante za reciklabile 240 l (individualno stanovanje)

Reciklana dvorita Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada

U svakoj optini za poetak planira se uspostavljanje po jednog Reciklanog dvorita gde bi graani sami donosili svoj otpad: akumulatore, baterije, ulja, drvo, elektrini i elektronski otpad, PET, metal, papir, kabasti otpad. Ovaj otpad bi se besplatno ostavljao u reciklanom dvoritu.

TRANSFER STANICENa ovim transfer stanicama se predvia i po jedna linija za separaciju reciklabila i presovanje/baliranje

Transfer staniceUkljuene optineBroj stanovnikaKoliina otpada, t/danTS BGD 1Novi Beograd, Zemun, Surin409.418491TS BGD 2Rakovica, ukarica, Vodovac419.276503

MEHANIKO-BIOLOKI TRETMAN OTPADAMeani otpad transportuje se u postrojenje za mehaniko-bioloki tretman u Centru za upravljanje otpadom u Vini.

Predvieno tehniko reenje predstavlja bioloku stabilizaciju/suenje i provetravanje otpada, a zatim izdvajanje reciklabilnih komponenti (metala, stakla, baterija, keramike i dr.) i proizvodnju goriva iz otpada (RDF refuse derived fuel).

Oekivani kapacitet postrojenja iznosi vie od

150.000 t/godinje goriva iz otpada. Dobijeno gorivo je proizvod sastava propisanog tehnikim standardima, koji osim kvaliteta, propisuju naine ispitivanja i kontrole.

Dobijeno gorivo je toplotne moi 12.000 16.000 kJ/kg,

to je znatno vea vrednost u odnosu na domai lignit, ija je toplotna mo oko 7.000 kJ/kg).

Manje od jedne treina otpada se odlae na deponiju Potrebno je 4-6 godina do putanja u rad MBT

Postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energijeIzgradnja postrojenja koje e kao gorivo koristiti iskljuivo gorivo iz otpada (RDF).

Izabrani proces sagorevanja predstavlja visoko kontrolisani proces sagorevanja i odlikuje se niskim emisijama dimnih gasova, kao i manjim koliinama pepela i drugih ostataka.

Gorivo iz otpada je standardizovani energent i znaajne su utede u korienju fosilnih goriva u iznosu od priblino 50.000 do 60.000 t ekvivalentne

nafte godinje

Termika snaga 80-90 MW, plus proizvodnja elektrine

energije 10 MW.

Ekoloki daleko prihvatljivije nego insinerator.

Potrebno je 4-6 godina do putanja u rad.

DEPONIJA U VINIPostojea deponija u Vini bie sanirana i pored stare e se izgraditi nova deponija u skladu sa propisima. Preliminarne procene su da potrebna zapremina deponije za narednih 20 godina iznosi oko 4,5 miliona m3. Postoji mogunost korienja gasa iz stare deponije za proizvodnju elektrine energije, 4 MW. Sanacija deponija u Sopotu, Mladenovcu, Grockoj i dr.

OSTALA POSTROJENJAIzgradnja postrojenja za kompostiranje zelenog otpada, otpada koji sakuplja JKP Gradsko zelenilo i ostala JKP. Na taj nain se dobija kompost visokog kvaliteta i istoe.

Izgradnja postrojenja za reciklau graevinskog otpada.

Izgradnja/rekonstrukcija postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla Glutin.

Predloen sistem upravljanja otpadom u Beogradu i potrebna infrastruktura zamena postojeih kontejnera podzemnim kontejnerima to e doprineti boljoj organizaciji sakupljanja, smanjenju raznoenja otpada iz kontejnera i lepem izgledu gradskih ulica;proirenje obuhvata sakupljanja komunalnog otpada; postavljanje kontejnera za primarnu selekciju otpada u cilju razvijanja reciklae zelena ostrva; izgradnja 14 centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada reciklanih dvorita u gradu Beogradu;izgradnja 2 transfer stanice u gradu Beogradu;izgradnja 3 linije za separaciju reciklabilnog otpada;izgradnja Centra za upravljanje otpadom u Vini koji obuhvata:postrojenje za mehaniko-bioloki tretman otpada;postrojenje za demontau kabastog otpada;postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije koja koristi gorivo iz otpada;zatvaranje postojee i proirenje deponije u Vini u skladu sa propisima;sanacija postojeih deponija (Mladenovac, Sopot, Grocka) i obezbeenje odlaganja do izgradnje nove deponije;rekonstrukcija postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla;Izgradnja postrojenja za proizvodnju biogasa iz biomase i stajnjaka u PKB; izgradnja postrojenja za kompostiranje zelenog otpada;izgradnja postrojenja za reciklau graevinskog otpada.

Organizacija upravljanja otpadom u Beogradu

Mogui model organizacije preduzea, finansiranja i upravljanja

Institucionalni deo

Svojina nad sredstvima koja koriste JKP treba da se prenese na lokalnu samoupravu, odnosno grad Beograd, kako bi Grad sa javnim komunalnim preduzeima definisao kriterijume za konkretno ureivanje imovinskih odnosa.

Odnosi izmeu grada Beograda kao osnivaa i JKP Gradska istoa, kao i privatnih operatera kada budu pruali komunalne usluge, treba da budu ureeni Ugovorom o pruanju usluga, koji jasno odreuju ciljeve koje JKP treba da ostvari.

JKP treba da preuzme odgovornost za planiranje realizacije investicija.

Cene usluga treba da pokrivaju stvarne trokove JKP, ukljuujui odravanje, kao i deo investicionih trokova, ali da pri tome ostanu ekonomski prihvatljive za veinu stanovnitva.

Ekonomski instrumentiPotrebno je reformisati politiku cena usluga sakupljanja i daljeg zbrinjavanja otpada:

Uvodi se naplata usluga po koliini generisanog otpada, odnosno po lanu domainstva, umesto dosadanjeg obraunavanja po kvadratnom metru stambene ili poslovne povrine. Ovakva promena e takoe motivisati graane da stvaraju manje otpada i da odvajaju otpad koji se moe reciklirati, da odnose nepotrebne stvari u reciklana dvorita, jer e na taj nain plaati manje. To je sistem koji ve postoji u svim zemljama Evrope.

Potrebno je postepeno usklaivanje cena sa ekonomskim principima obrauna, koji omoguavaju pokrivanje tekuih trokova, trokova odravanja i trokova otplate investicionih kredita. Finansijska podrka (subvencija) potroaima koji nisu u stanju da plate ekonomsku cenu proizvoda i/ili usluge obezbeuje se na osnovu kriterijuma osnivaa javnog preduzea, iz njegovog budeta.

Potrebno je postepeno smanjenje razlike u cenama izmeu kategorije domainstava i industrijskih potroaa. Takoe je potrebno vriti naplatu prema koliini otpada, bilo u zapremini, bilo u masi. Time bi se u znatnoj meri uvaio princip zagaiva plaa.

Nova politika cena zahteva izmenu Odluke o odravanju istoe grada Beograda.

Ekonomski deoUkupna investiciona ulaganja iznose 228,2 miliona .

Na osnovu prethodnih razmatranja i podataka, predloena je sledea konstrukcija finansiranja za investicione trokove upravljanja otpadom: grad Beograd bi finansirao 82,6 miliona ili 36 % od ukupnih ulaganja; IPA fondovi bi finansirali 24,4 miliona ili 11 % od ukupnih ulaganja; Fond za zatitu ivotne sredine Republike Srbije bi finansirao 9,2 miliona ili 4 %; iz kredita ili JPP aranmana finansiralo bi se 80 % postrojenja za mehaniko-bioloki tretman i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije, odnosno 112 miliona ili 49 % od ukupnih ulaganja.

Ekonomski deoProsean raun domainstva za usluge sakupljanja i odlaganja otpada pre Plana upravljanja otpadom za grad Beograd iznosi u proseku 29,5 /po domainstvu/godinje (24,37 /t). Na osnovu toga, ukupno uee rauna za ove usluge odnoenja otpada iznosi 0,4% od prihoda domainstva (priutivost).

Nakon implementacije Plana upravljanja otpadom, odnosno nakon svih potrebnih ulaganja, ukupan prosean raun domainstva za upravljanje otpadom bi iznosio 127,5 /domainstvu/godinje, odnosno 10,6 /domainstvu/meseno, to daje priutivost od 1,6% (od prihoda domainstva).

Plan je opravdan i odriv imajui na umu da prag priuivosti u OECD iznosi 1,7%.

Naplata sakupljanja otpada po koliini 100 %-na usaglaenost sa Direktivom o deponijama 99/31/EC kao i Zakonom o upravljanju otpadom, o zabrani odlaganja netretiranog otpada na deponiju U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Maksimalno materijalno i energetsko iskorienje otpada, potovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom Maksimalna reciklaa, dobijanje energije iz otpada, ostvarivanje prihoda od 20 miliona godinje Savremen sistem upravljanja otpadom Ekoloki istije tehnologije nego klasina insineracija Manje otpada za odlaganje na deponiju i dui vek deponije

Obrauni pokazuju da, ukoliko se primeni navedena konstrukcija finansiranja i programirane prodajne cene, projekat je finansijski likvidan i solventan i fizibilan.KLJUNE PREDNOSTI NOVOG KONCEPTA

Beograd danas i sutra

BEOGRAD danas:

85 % otpada se sakuplja nizak stepen reciklae otpad se odlae bez prethodnog tretmana sadanja deponija nije u skladu sa propisima i EU direktivama

BEOGRAD 2020. KORISTIMO OTPAD KAO RESURS100% generisanog otpada se organizovano sakupljaImamo izgradjene kapacitete za tretman i za odlaganje otpadaMi koristimo resurse iz otpada:Reciklaa 30%Proizvodnja goriva iz otpada 35%Elektrina energija 10 MW + 4 MWToplotna energija 80-90 MWOdlaganje na deponiju 35%