8/13/2019 norme predavanje studenti

1/3

1. GRAEVINSKE NORME

Svrha normiranja radova je viestruka:

prua potrebne elemente za planiranje potreba u materijalu, mehanizaciji i radnojsnazi

omoguuje odreivanje trajanja aktivnosti za potrebe mrenog planiranja

omoguuje ostvarivanje nagraivanja prema uinku slui kao referentna vrednost u sluaju sporova tokom izvoenja radova itd.

Po definiciji norme predstavljaju: prosean utroak radnog vremena, materijala i

mehanizacije za izradu jedinice mere prema tehnikim propisima.

Izraene su pod pretpostavkom dobre organizacije radnog mesta, rada pod normalnim

uslovima prosenog radnika koji racionalno koristi svoje znanje, materijal, alat i maine,

ostvarujui dobar kvalitet graenja.

Kod nas se koriste sledee norme:

1. Prosene norme u graevinarstvu (zastarele)2. Normativi i standardi rada u graevinarstvu - "Komgrapove norme", opte

priznate, priznaju se na sudu

3. Interne norme - sastavljaju se na osnovu iskustva izvoake firme.4. Izvedene norme iz Up maina.

Za pojedine specijalizovane postupke i tehnologije graenja stvarne podatke o utrocima

resursa imaju jedino firme koje rade na tim poslovima ili imaju licencu za odreenu

tehnologiju. Praenjem utroaka resursa tokom vremena, uporeivanjem dobijenih

rezultata i svoenjem na normalne uslove rada uz primenu matematike statisike dolazi se

do oekivanih utroaka resursa koji ustvari predstavljaju interne norme. Postoje razliite

metode merenja vremena i obrade podataka o kojima na ovom mestu nee biti rei.

Norme su grupisane po vrstama radova (zemljani, betonski, tesarski,...). isina dizanja

krana, prosena duina puta prenosa oplate i sl.), kao i preporuke U okviru vrste radova

norme su razvrstane po razliitim pozicijama rada. Na poetku svake vrste radova dat je

opis radova sa definisanim uslovima izvoenja (na pr. prosena u smislu poveanja ili

smanjenja normativa u skladu sa promenama uslova izvoenja.

Norme mogu biti:

graevinske norme vremena (GNV), potrebno vreme za izvrenje jedne jedinicemere proizvoda.

graevinske norme uinka (GNU), vrednost koliine rada izraen u jedinici mere(m3, m3, kg) koju radnik odreene kvalifikacije moe da izvri u jednicivremena (obino za 1h)

graevinske norme utroka materijala, slue da bi se utvrdila potreba umaterijalu za jedinicu mere (daju se podaci o rasturu materijala)

Odnos norme vremena i uinka: GNV * GNU = 1

Norme mogu biti elementarne i kompleksne. Elementarne se odnose samo na jednu

operaciju koja je sastavni deo tehnolokog procesa, dok se kompleksne norme odnose na

8/13/2019 norme predavanje studenti

2/3

izvrenje veeg broja radnih operacija koje zajedno ine jednu poziciju rada. Svaka

kompleksna norma se sastoji od odreenog broja elementarnih normi.

U naim normama je prisutna podela na devet kategorija radnika. Postoje miljenja da bi

ovaj broj trebalo redukovati.

Jedan od velikih problema u graevinarstvu je nedostatak standardizacije radova, kojima bi

se znatno olakao tenderski postupak na projektima. Da bi se to ostvarilo, potrebno je

uraditi nove referentne normative, koji bi vaile na nivou drave.

Drugi problem je zastarelost naih (ne)zvaninih normi u kojima postoje mnogo

prevazienih tehnolokih postupaka, a nedostaju savremene tehnologije (npr suva gradnja).

1.1 Proraun potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji

Potrebe u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji odreuju se za konkretnu poziciju rada.

Pozicija rada predstavlja tehnoloki zaokruen posao. Svaku poziciju rada karakterie

jedinica mere, koliina i jedinina cena.

Cena se rauna po nekoj od formula:

C = (Ers + Emat + Emeh) * (1 + )

C = k Ers + Emat + Emeh

C = krs Ers + kmat Emat + kmeh Emeh

Prva formula je problematina zato to nije realno da se sve tri komponenete cene mnoe

sa istim reijskim faktorom. Najkorektnija je trea formula zato to omoguava da se

obraunaju realni manipulativni trokovi na materijalu i mehanizaciji, a da se profit

praktino ostvaruje preko krs.

ZADATAK

Mehanizacija

Mehanizacija se unosi sa 1/Up JEDNE maine.

Ako je uinak dat po drugoj jedinici mere, mnoi se koeficijentom prelamanja, odnosno

unosi se 1/(Up/kp) tj. kp/Up. Koeficijent prelamanja odreuje koliinu materijala po

jedinici mere pozicije. Na primer: za oplatu m2 po m3 pozicije; za armaturu kg po

m3 pozicije; za ulje l po m3 pozicije itd.

Cena mehanizacije se unosi sa Th = It/hgr + Ee + Eos

Trokovi mainiste su uli u Kh maine!

Radna snaga

Radnici se unose sa n/Up

Cena radnika se unosi prema satnici.

Materijal

U normi je dat koeficijent rastura. Utroak materijala se, po potrebi, preraunava

preko koeficijenta prelamanja. Unosi se utroak u jedinici mere pomnoen sa kp.

Cena oplate se deli sa brojem korienja

8/13/2019 norme predavanje studenti

3/3

1.2 Proraun trajanja

Proraun trajanja se sprovodi u cilju odreivanja trajanja aktivnosti u mrenom planu.

Postoji nekoliko karakteristinih sluajeva:

Runi rad (ne uestvuju maine) Potpuno mehanizovan rad Meani rad (runi i mehanizovan)

Princip prorauna je isti, razlika je u manjim detaljima

Nakon popunjavanja prvih kolona, u kolone 8,9 se upisuju normativi. Sledea kolona se

dobija mnoenjem normativa sa koliinom radova iz kolone 4. Taj rezultat oznaava

ukupan broj radnih sati za izvoenje celokupne koliine radova. On se u sledeoj koloni

uveava za 20% da bi se kompenzovao neproduktivan rad. Tako dobijen broj radnih sati se

deli sa brojem radnih sati u smeni (8h) i dobija se broj radnika dana. Ovaj termin

oznaava da je konstantan proizvod broja radnika i broja dana. Smanjivanjem broja radnika

poveava se broj radnih dana i obrnuto. Poslednje 4 kolone se popunjavaju sledeim

redosledom:

1. Prvo se unosi broj smena (1,2 ili 3)2. Zatim se popunjava kolona 17 (16 kod runog rada). To broj maina iz ueg izbora

ili broj maina kojim se usklauju uinci. Kod runog rada to je broj glavnih

radnika, koj zavisi od fronta rada, tehnologije gradnje i drugih uslova iz mrenog

plana.

3. Proraunava se kolona 18 za sve operacije sa strane, tako to se broj radnika-danapodeli sa usvojenim brojem maina (radnika) i brojem smena. Maksimum odreuje

trajanje pozicije rada u danima.

4. Proraunava se broj pomonih radnika tako to se broj radnika-dana podeli sausvojenim brojem dana iz prethodnog koraka.