SR

Nem

ačk

a 3,

5 D

M,

Fra

ncu

ska

10 FF

, SA

D

2 US

g,

Š

vajc

arsk

a 3

Sfr,

A

ust

rija

25

A

sch

, Š

ved

ska

10 S

kr

* 1* 2« ------- „„„NINĐA

OSVETA NINĐE

v

DEREK FINEGAN

OSVETA NINĐEI

SERIJA Borilačke veštine

NINĐA

Naišlov romana: OSVETA NINĐE

Autor:Derek Finegan

Glaivni i odgovorni urednik: Miljama Šte:ri>jevlski

(Urednik: šBorivoje Lolšić

iRecezenlt:¡Slobodan Luftdić

Lektor:Mica Trlifunovie

Korektor:¡Nada Makisamović

Slog i štampa: »Litoipapir«, ča'čak

© 1988. DEN PRESS

NINĐA 59 - APRIL 1988. GODINE Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Milanovac, Tiho- mira Matijevića 4, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savet: Anđelka Mi- lojković (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović Mi­roslav Joković, Miladin Marković. Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mi- jatović. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milano- vcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu 60811-620-257310-03292.

DEREK FINEGAN

OSVETA NINĐETalasa su se valjali površinom

okeana, ali nije bil!o prednje u njima, aak ni- tragova bele pene na zaobljenim vrhovima koji ponekad najavljuju gnev vodenog božanstva,,

I Ijulljianje male jalhte bilo je blago, jedva primetoo, dok je struja lagano nosila prema pia ■voj pruzi obale na istočnqm ho riizonltu. Bližilo se veee, aili je sunce pržilo čistu belu palubu kao i nekoliko salti ranije.

Njih dv,o(je kružili su oko jahte, prepušteni taiasima, či­neći tek poneki pokret da se održe na površini. Ilii približe jedno drugom. Spogenih usana, nesltajali su- pod površinom, da bi izronili mnogo sekundi ka­snije i mnogo stopa dalje od mesta gde su se izgubili iz vi­da. I dalije spojenih usana...

Devojka 'je pr*a doplivala do boka brodića i bez napora se iz

vukla na palubu, lako vrisniuv- ši kada je pod bosim tabanima osetila daske vrele od sunca. Bacila se na široki peškir ra­širen uz ogradu i sklopila oči.

Na usina'ma joj je jioš lebdeo lOsmeh žene koja voli. I srećna j e . . •

Njeno nago telio ne bi se po- stidelo ni pred jednim fotograf om, iako bi mnogi njen izrazito niski raist smatrali manom koja se, bar na fotografijama, lako da prikriti. Skladno građena, a opet sa raskošnim oblinama ku kova i pravih, čvrsitih grudi sa bradavicama još uvelk napetim od uživanja, poisedov.ala je onu gipkost i žensitvenost u pokre­tima koja oduševljava mufške oči.

¡Koža preplanula od sunca imala je onu za oko tako pri­jatnu nijianisu kolja, kao i malo kose oči, odaje japansko pore­

4 BORILAČKE VEŠT1NE 59

klo. Pume, sočne usne na dražes nam licu, sada upola skrivenom dugim molkrim uvoijicima crne kose jioš uveik su čuvale srećni poltuosmeh. . .

Uspravila se u sedećii polo­žaj kada se i muškarac uzve- rao na palubu. Poznavala je svaki delić tog savršenog tela, ali ipak nije mogla da prikri je divljenje u svojim očima. Isti- - na, nije to ni pokušala da uči­ni. ..

Visok, širokih ramena i uiskih kukova, muiškarac je nosio svo je mišićavo telo s lakoćom ko­ja je pokazivala natprdsečnu- fizičku pripremljenost. Čak i više od toga; to telio, videlo se, bilo je pretvoreno u efika­snu i pouzdanu mašinu koja ne činli nijedan nepotreban ili be­smislen pokret.

■Zaista© je da se i sam diwi telu devojjke. Ozbiljno prepla­nulo lice -oštrih crta osmeh je osvetlio samo na trenutak., Po­sle njega pogled dubokih tam- noiplavih očiju takode je samo na trenutak pokaizao svu než- noist za ko$u je sposoban čovek čij|i poziv obično ne dopušta takva osećanja...

— O, ne! — šapnula je de­vetka,. Ne opat. . .

Njen oismeh pokazivao je da ono što govori nema veze sa onim što misli. Otvorila se da ga primi naviknutim pokretom, jer je njeno telo već znalo šta želi njegovo telo. Utonuli su jedno u drugo, ležeći nepokre­tno nekoliko dugih sekundi, sve dok oboje istovremeno nije uz- dahnulo od uživanja.

Vodili su ljubav mnogo puta pre ovoga; videlo se to po slkla idu s kojim su 'se njihova te-la pokrenula u sve bržem ritmiu. A opet, pnoždirali su je'dno dru go, gladni kao ljubavnici koji su tek prvi puit priznali da se žele.. .

Koliko je to trajalo? Dugo? Kratko?

U takvim trenucima vren ja je čisto subjektivan pojam i za dvoje koji vode ljubav gulbi vezu sa stvarnim vremenom koije teče oko njih.

.Ipak...Fantastična bliskost koja je

spajala ne samo njihova tela, učinila je da devojka zapazi je dva primetan pokret kojim je miuisikarae podigao glaivu i os- 1 usnuo. Otvorila je očii gotovo istog trenutka.

— Neko dolazi? — šapnula je.

— Da. I. ..

BORILAČKE VEŠTINE 59 5

— I?On joj je nežno dotakao us-

•nama obraz i naglo se uspra­vio. Hitrim, ueshvatijivo hitr­im pokretom, pokretom kojii se dogodio gotovo trenutno,

— Opasnost?i— Da — odgovorio je bez

oklevamja, - lako mršteći obrve. Pogled mu je ispitivao horizo­nt . sve dok se mije zadržao nablistavoj tačkici na nebu.

? — Helikopter — rekao je,. više za sebe. — Obuci se, Su- miklo.

Ona je to već činila, hitrim i ekonomičnim pokretima. Ako je i oseitila strah, njjeno Ilice to nije pokazivalo. U međuvreme nu, muškarac je navukao na

--Sebe izlizane farmerke i zako­pčao ih u hoidiu, prelazeći pa­lubu u pravcu kabine.

— Lesli, ko je to?— Ne znam, devojčice.Mbćni motor je zabrektao, pO

kazujući da mala jahta nije sa mo brodić za uživanje. Ostav­ljajući za sobom široku lepezu od perne, ona naglo jurnu pre­ma jugu, paralelno sa obalom.

Pogled miuškarca bio je uis- meren preko ramena, prema isltočmčom horizontu. Ono što mu je njegovo tajanstveno čulo odalo nekoliko trenutaka ra

ni)je slada se potvrđivalo: heli­kopter je talkođe pno(mem!io> sm-er, skrećući prema jahti u po­kretu.

I ne samo to ...čak i kroz tutnjavu snažnog

motora njegoiv sluh razabra da ■opalanlolst ne isltiiže samo sa ne­ba. Nalazio se suviše nisko da bi mu pogled mogao reći nešto više, ali je po zvuku znao da se jahta brzo približavaju, sa tri strane, tri brza. motorna ča mca, režeći motorima kao be- isne zveri.

(Devojka je stala pored nje­ga,, proučavajući mu Ilice, kao da tu traži odgovtor na masu pitanja kcjja joj naviru nia us­ne. Zadržavala ih je; poznavali au se tako dugo da je znala da od takvih piitaoja nema nikak­ve koristi, a samo guitaj'u dra- gooeno vreme potrebno za ra- zmišijanje.

i— Evo šta ćemo Učiniti, Su- miko — reče Lesli nekoliko mi nula kalsniijie. Jedan od čama­ca, oma koji je dolazio sa ju- ga, već se jasno video pred njii ma, a helikopter je smanjivao brzinu, spuštajući se prema nji ma kao ptica grabljivica. — Preiuizmi upravljjač. Kada skoč­im sa palube, naglo sfcreni pre ma obali.

6f BORILAČKE VEŠTINE 59

i— A ti?Osmeh na trenutak ozari nje

govo lice, iako mu oči oisitaldd- še ozbiljne.

— Ja ću se ¡snaći. Važno je da se niiko ne đdkiopa mio je op reme i oružja, devofjčice. Uko liko pnoceniš da im ne možeš polbeči, aktiviraj satni mehani z,am. Zapamti, imaš posle to­ga svega trd minuta da se 'Uk­loniš. U redu?

— U redu — iona klimnu glavom, preuzimajući upravljač od njega. — Les.. .

Qn jioj pogladi još mokru crnu kosu.

— Znam, euvaićiu. se — reče tiho. — I tli se čuvaj, devoj- čice...

¡Malo reči. Premalo za ono što su osečali jeldno prema dru gom, ali ljudi kolji žive opas­nim životom nikada nemaju dovoljno vremena za reči. 0- paisino/slt je kao vetar kojii od- noisii sve što' je suvišno i ne­potrebno. ..

Svega nekoliko sekundi bilo je potrebno Leisiliiju da sie nao­ruža slitnim metalnim predmeti ma izvučenim iz vreće oslo- njieine o zid kabine. Trenutak kaisnije bio je već na palubi, kraj niske ograde, trudeći se

da jednim pogledom obuhvati fi. helikopter i čamac ikoji im je bio najbliži.

Da. Nad kabinom čamca šltrčaflia je crna cev mitraljeza. Upravo ono što mu je i po­trebno. . .

— Sada, Siuimiko!Bacio se u talase koje je ja

hta ostavljala - za sobom i za­ronio duboko, duboko savla­đujući otpor vode snažnim za malsilma ruku i nogru. Senlka jahte nad njim oštro je skre­nula ulevo, prema olbali i on smanji braimu svog kretanja, dopuštajući potisku da ga po­stepeno vrati do površine.

Znato je da ljudii u heliikolp- teru i čamcima žele njega, a ne devojku. Izgledi da ona a=' makne billi siu vrlo realni.

IŠto se za njegove baš ne bi moglo reči...

Ovako daleko od obale vo­da okeana još uvek je bila do voljno bilsltra da nasluti i sen- ku čamca koji se približavao. Da li se on kreće sporije ne­go maločas, ili je njegova p.ro cena situacije bila potpuno po grešna?

Da!Krećući se u sve užem kru

gu, čamac je smanjivao svofru brzinu. Duž njegove palube

BORILAČKE, VEŠTINE 59 7

]£jiuđi sada bez sumnje vrdba- ju treniuitaik kada će iz vode izroniti glava čovelka koga pro goine. Neko glasino broji ¡seku­nde; oni doibro ma|j!u koliko čovelk može izdržaiti pod vodom bez opreme za ronjenjle.

Helakop'ter je kružio nisko nad vodom, stvarajući talasiće na gltaltkojj površini. Glupost. Tek salda ga ne mogu viideti, skrivenog stotinu i hiljadu pu jta preliomitjenim zracima sve- ilositi u prizmama talasa.. .

Motor najbližeg čamca se na glo uitisa i senka na|d njim sa da je bešumno klizila,, nošena samo inercijom. Druga tri ča mca su stizala, a ¡tamo. u pra vcu, obale, već se gubio zvuk

-motora jahte kojom je Sumiko bežala u siguimosit.

CPrvi deo njegovog plana je. savršeno uispeo. Sada je bio na redu drugi, neizmerno te- žii.. .

Mračno dno čamca bilo je tačno nad njim i on se zau­stavi, leibđeći u vodi, vdoltićući' glaltku, lepljivu površinu samo vrhovima prstiju. Helikopter je stvarao s'uviše buke da bi mogao razaznati glasove Jjjluđi nald svojom glavom, ali mu je mašta jasno dečaravala šta se gore zibiva.

— Prokletstvo — kaže prvi čovelk — šlta je sa tim mom­kom?

— Buldi strpljiv, do đavola!— Vreme je da izroni. .. bio

je samo u pamitalomama, kada je skočio...

— Samo što nije. ..Niitjje se oismeihnruio, bar ne

uisnama iz kojih au lagano iz­lazili mehurići, olakšavajući priitiisak u grudima. Oni znaju koliko ooveik može izdržati pod vodom, ali obična ljudska me- rila za njega ne važe.

Ili su ih, možda, upozorili na to?

Ne, nisu. Zašto bi?Ne sme, međutim, dopuusitiiti

da se ostala tri čamca suviše približe. Biče mu potrebno do sita vremena, da. savlada ljude u čamcu i helikopter sa neba svuče d’o ofceana. ..

Zaplivao je pod vodom, ši­reći ruke, a onda se naglo od bacio sa oibe noge. Među prs­tima obe ruke svetlucali su ko imiađi čelika, obrađeni kao zve zde sa šest krakova. Njihove ivice mogle su da režu poput brijača. ..

Jedan čovek klečao je na i- vici čamca itačnO' na meisfbu gde je Lesli izronio, ali njegov po gled nije bio uprt u vodu, već

8 BORILAČKE VEŠTINE 59

nekud unazad, prema krmi. U ■toliko gore po njjega.

Dohvatajjlući samo levom ru­kom ivicu čamca, Lesli izroni čitavim telom i čelik u ¡nje­govoj drugoj ruci zarii se bez šuma. u potiljak najbliže žrt­ve. Nijje ostao tu, ali je krv na blistavom čeličnom šiljku isvedočila je da je on već o- bavio svoj posao. Telo pogode nog samo se oštro trže i naglo ukruti.

(Pod težinom napadača ča­mac se naže na tu straniu, iz­bacujući mrtvo telo preko og­rade. Bilo ih je još trojica na palubi, aia je svu trojicu izne­nadio polkret dasaka pod njiiho vlim nogama i nijedan nije bio spremah da upotrebi oružje ko je ima u rukama.

Kao da na vrhovima prstiju lebdi iznad dasaka palube, Le sili načini dva hitra koraka, u- levo i udesno', ostavljajući vla žne otiske po toplom drvetu. Sunce ih je sušilo gotovo tre­nutno, ali će mnogo duže od toga morati da se pozabavi mlazevima krvi koja je .navrla kao iz fontane iz dva grla pre sečena je'dnim istim hitrim po kretom leve rulke.

Četvrti čovek, onaj na kr mi isipulsitli psovku kroz stisnu­

te zube. Još u klečećem polo­žaju, on brzim, uvežbanim po kretom dovede cev svog auto­matskog pdstoljjia u liniju sa grudima nagog napadača, čvr­sto pridržavajući levioom čla­nak druge ruke. Zubi se raz- dvojiiše pod gulsitim crnim br­kovima i on započe trijumfal­ni krliik, a vere”, da više nika­kva siila na ovom svetu ne mo že siprečiti p’ujusak vrelog olo­va iz njegovog pištolja.

Šeis'tokraka zvezda iz leve Leslijeve rulke pogodi ga odo­zgo u ruku sa pištoljem od­baci je naniže užasnom sna­gom. Prst se zgrči na obaraču i -olovo zasu palubu pred nje­govim nogama. Samo na tre­nutak, jer se druga zvezda, iz­derane ruke, kroz otvorena us­ta, lomeći zube i kidajući ¡Je­zik, zari u nepca i probi ih. Ostala je tu, sa ¡dva svoja kra ka zarivena u mozak .koji iz- dade još nekoliko nesuvislih naredbi udovima, besmisleno ih pokrećući po daščanoj palu bi.

(Jednim dugim skokom Lesli preisfcoči palubu posejanu mr­tvim telima i zalivenu krvlju. Desno od njega, helikopter je uri'ao nastojeći da postigne što veću visinu za što manje vre­

BORILAČKE VEŠTINE 59 9

mena. Kroz prozirni pleksiglas kabine video je kako oovek po red pilota očajnički pokušava da se dočepa mitraljeza, boreći se sa ubrzanjem koije ga je prikivalo za seđište.

Nagnuli na jednu staru, heli­kopter prolete pedesetak sto­pa nad čamcem, neprestano se uspinjači. Grabeći obema ru­kama topili čelnik mitraljeza na krpvu kabine, Lesli jeđindm po gfleidom proiveri da li je sve u reda sa oružjem.

¡Pitat je zapazio njegov po­kret. Njišući se kao ranjena ptica, helikopter poče da oš­tro skreće levo ¡i desno , pove­ćavajući i daljjie vilsinu. Beiz Jurbe. prateći ga pogledolm, Le sli pokrete zatvarač i ubaci pr vi metak ¡u cev.

Odiblesak sunca na kabini od plefcsiiglasa na trenutak ga za stepi, ali on uspe da vidi kra­tki trag od sivo-cmog dima pod trupom helikoptera dok je pritiskivao obarač, asećajuči ka ko topli čelik olaiivltjava poid njegovom. rukom.

— »Raketa!«, pomislii odska- čući sa palube u svežu zelenka stu vodu. »Moram ¡piiti što da­lje od čamca kada ona stigne do . . .«

¡Eksplozija rakete zapravo ni je bila previše snažna, ali je zla sreća hitela da se zariije ,u još vreli motor, prenoseći pla­men gotovo trenuitno dio rezer­voara sa gorivom.

Samo stopu ili dve ispod vo de, Leisili oiseti kao da ga je džinovska pesnica pogodila u svaki deo teia istovremeno. Zg rčiio se, izvio1, napeo sve mi- šđiće u telu boreći se da rašire­nim rukama probije vodu nad Sobom i izbije nad površinu tamo gde ima sunca i vazduha i gde. . .

1*1

Činilo mu se da je još pod vodom, ali je ona sada bila topla, topla kao ljudska krv. 1 čudno tamna. Noć?

Ne. .. noć miriše sa&vim dru kći je . . .

Borio se, a grudi su ga bo- leie od napora da udahne vreli vazduh sa mirisom okeana. Otkuda ta tama?

Takav mrak može vladati sa rno u podzemnoj pećini, tamo gde nikada nije dopro nijedan zrak sunoa. Da oibasfla nepok­retnu površinu jezera tople, go

10 BORILAČKE VEŠTINE 59

. tavo vrele vode koje ispunja­va pećinu.

Jedno taikvo jezero je u bli­zini, kaže sensei Tanaika. Do­le, pad njihovim nogama. I sa­mo povremeno sineižnobelfti ob­laci pare izbiju po licu plani­ne pokazujući da se dole nala­zi topla voda do koje nijedan eovek nikada neće dopreti.

¡Senseii Tanaika opet nešto mirnija kroz svojiu gustu beiu bradu, ali ga mladić ne čuje davoljmo dobro. Ili njlegovo zna n|je japaniskog j,oš uvek nije takvo da, bi mogao shvatiti srni sao izgovoremiih reći?

Da, sad već ipalk razume -po nešto. Ali o čemiu to starac sa­da govori?

— Ninđa — šušketa on ibezu bim ustima, — nlinda je čoivek koji uspe da sie otrese svega ljudskog, kao šlto se otresa pas kada izađe iz vode. Ninđa više ne sme birtfi 6otye(k, jer je čo- vek nešto mnogo manije od ni- nđe, sine moj...

'— Zašto, učitelju?I— Zato šfto niinđa sebi ne

sme doipulstiti ljudska uživa­nja, ljudske slabosti i ljudske želje. Razmislii o tome! Ali, budi pošten! Pošten prema se bi i meni! Tek tada ćeš shva­

titi koliko isjtine ima u mojim reioimia!

— Učitelju. . . otkuda onda u tvom srcu ijiuha/v prema me nd? — odlučio se da upita. — Prema mladiću druge bqje ko že, mladiću koji još ne zna do bro ni tvoj jezik?

— Zato što ja vaše nisam ni inđa:

— Govelk ne može - prestati da bude niinđa — šaputao je mladić. — Sve dok je živ. ..- i dok u njegovom telu postoji i mrvlica snage. Tii sam si mi to rekao-, učiteljlu. . .

— A ko1 ti kaže da sam ja živ, sine moj?

... Ne, to ne može biti sen­sei Tanaika: i podzemno jezero pod planinom sa koje su: tqg dana pasmaitrali zalazak sunca. Ovaj dkeain mirliše dinu kčije nego dkean koji zapljus­kuje obale Japana, iako lljudi milsle da je to iisltli Okeam...

Oh h .. .¡Mlialz sveže vode zaisiuo mu

je čitavo telio i doneo bod u gl'alvi. Kroz taj bofl. svetio se probijalo nallik usiijanim mače virna koji prefte da će mu se za ritli u mozak.

Nije otvorio oči, iako je sla­da znao da ofcoi njega stoje Iju di i palžljjlivo ga poranatraju.

BORILAČKE VEŠT1NE 59 11

Ctoi ne moraju znaiti d.a je do šao sebi. Još ne.• i— Pljušni ga jioiš jtednoim —

kaže neko. Dubok, promulkao gLas oovekia kdjii mnogo viče i mnogo puši. Bivši oficir, to se oiseća po' tonu.

Novi mlaz vode pomagaio mu jie da oseti sivoje telo. Ono što miu drži ruke i noge zaliisita postoji, om sada oseća dodir mokrog čelika olko članaka', zna da le ž i. naiuzmaik na mokrim daskama, veizan jiakam lancima za alke postavljene po palulbi.

A li još ne otvara očli. Još je rano..,

— Misliš da je s njim sve u redu? — zabrinut glals čoveka kqj|i nije balš siguran da je do­bno obavio povereni mu posao.

A zašto ne bi bio, do đa­vola? — onaiji islti glas od ma- lopre. Zvuk šibice koja se pa­li, oštar miris duvamia.

• Ne znam. .. ne dolaizi se­bi _ već dva sata. .. Staforđ ga želli živog, znalš.

— Znam. Ne panici, Van Flit. Momka je samo dobro pro trelsla eksplozija i niišta đnu- gio...

'Ninđa — a on je ninđa — uvek može da napiše čitavu knjjligu o onome lito čuje, mi­riše, oseća u svojoj blizini, o

onome što dodirlulje. Viid mu niije neophodan, jar on »vid i« čitavim svojom telom.

Zna da je na palubi jednog od ona tri čamca koju su miu se približavali kada je raketa pogodila čamac sa kojeg je tre nultak ranije skočio. Zna tako đe i da je njegov rafal pretvo­rio helikopter u plamenu lo­ptu gotovo u istom trenutku, ali sve to više nije bitno.

Bitno je ono što se događa upravo u ovoim ternuitku. I o- nio što tek treba da se do­godi. ..

Oslim dvojice kio(j,i govore na čamcu, *tiu siui još tri čoveka. Dvojica stoje malo dalje, spre mna da poisilluišalju bilo kakav nalog čovelka sa promuklim glasom. Jedan je za krmom ča mca, a ovaj ju ri...

Kuda?iSulnce mu greje potpuno na­

go telo. Neko se potrudio da sivuče mokre farmerke sa nije- ga, dakle.

Zašto?1Zato što ga se plaše, glasio

je odgovor. I zato što. ..Da li je to moguće?Niinđe ne gulbe mnogo vre­

mena u kolebanjii. Iako je ve- ština ninđucua nastala mnogo stotina godina pre i mnogo hi

12 BORILAČKE VEŠTINE 59

ljađa milija dalje od mesrta na kojem je ser Artur Konan Doji stvorio svoig Šerloka Holmsa, veliki detektiv i majstori nin- đucuia došli su do potpuno istog zaključka.. .

Kada odbaciš sve što je ne­moguće, ostaje siamo ono ' što se može dogoditi, ma kako ma­lo verovatno izgledalo...

Ovi ljudi oiVde znali su da imaju poisila sa jednim nindom. I ponašali su se u skladu sa reputacijom koja prati te taja mis\tvene ubiiee iz Japana koji su prešli u legendu sa dolas­kom civilizacije...

U redu, oni znaju da je on niinđa i sada ga vode nekud na sever, duž obale. Njih če­tvorica u čamcu. Ostali su oti­šli na druge strane, bez sum­nje da ne bi privukli suviše pažnje.

Sve što je mogao da dozna ležeći sklopljenih očiju, već je doiznao. Bilo je vreme da upo­zna i lica te četvorice ljudi kolje će morati da uibije ako želi da povrati svoju slobodu.

Samo...Samo što pre toga mora na­

ći načina da se oslobodi ovih lanaca, a to će biti teško, đa­volski teško.

Ninđa otvori oči. Oprezno i

polako, pazeći da ga ne zaslepi sunce na zalasku.

Čovelk koji stoji nad njim krupan je, širokih ramena, alii sa onom sligumošću u držanju koja pokazuje da nema mnogo sit vari kojih se plaši. Glatko iz brljamo lice debelih - uisiana, si­ve oči pod teškim kapcima, nos davno slomljen u nekoj tu 6i. Ćelavo čelo blista mu na suncu, dok mrda glavom da mu u oči ne bi ulšao dim. iz ci garete medu jakim, zdravim, zulbima.

— Ah, naš prijatelj nam se konačno pridružio — kaže on sia osmehom koji ne bi bio ne­simpatičan da u promuklom glasu nema toliko hladnoće. I još nečeg. . . .

Straha?(Da, straha. On zna mnogo

toga o nlinđama i svestan je činjenice da se nalazi na ko­rak od smrti sive dok je u bli zini jednog od ninđi. Bez obzi ra što je ovaj vezan čvrstim, debelim lancima za palubu i potpuno nag i nenaoružan...

Drugi čovek se znojii. Niskog rasta, u belaj ođeći raiamaže- nog bogataša koja loše prista­je izbuljenim očima i tankim usnama pod kukastim nosom. On se boji mnogo više, ali ne

BORILAČKE VEŠTINE 59 13

čovefca vezanog lancima, jer on ne zna praktično ništa o ni nđama. Bolji se nekeg drugog, helkog ko ga je poslao na ovaj ludi zadatak iz kojeg bi, u no,r malnim okolnostima, samo ču­dom izvukao živu glavu.

»Samo što ovo nisu normal­ne oklosnosti«, pomisli ninđa, po navici proučavajući svaki ddtaJij prizora oko sebe. »Oni su veoma srbrpljtivo sačekali naij pogodniju priliku da me se do •čepajjlu. Samo mene; Suimiko lih ni niajpianje nije zanimala. Vrlo vešito i vrlo lukavo. Go* tovo kao da je čitaivu akciju zamislio neki drugi ninđa...«

A li ne... Nijedan ninđa ne bi rizifcovao da čuva zaroiblje- ’«oig' drugog ninđu. Kao što sita ra izreka kaže, ako imaš prtili- ku, ninđu moraš ubiti odmah, a čak i posle toga nipošto mu nemoj okretati leđa. . .' — Dakle, ortak?

— Šta želiš od mene? — glas ninđe je savršeno miran, kao da njih dvoijica sede u salonu, sa čašama piića u rukama i pri jaltelijlsfki razgovaraju.

— Ja? Ništa. Nelki moji pri­jatelji žele da razgovaraju s tobom.

i— Prilično čudan način da se to pokaže, zaf ne?

— Aha. .. Nemoj misliti da se meni dopada.

— Šta to, do đavola, znači?— umeša se žgoljaVko u beloj odeći, nervozno brišući lice već mokrom maramicom. • — Kakve su to reći, Grist?

— Samo kažem ono što sam već rekao i tebii, Vam.Flit. O- vaj mi se posao ne dopada.

— Je li? Ne mislim da će ti (to smetati da naplatiš onih de set hiljada dolara, a?

— Neće — uzdahnu Gnistt.— Uvek sam bio slab na zele ne oči i zelene novčanice, 1 do đavollia! Ali to još uvek ne znači da mi se mora svideti sve što radim za lovu, za,r ne?

— Kuda me vodite? — upi­ta minđa. Ponekad je pametno pustiti protivnike da se svađa ju. Uvelk se dozna nešto što normalno ne bi odali. Možda i salda?

i— Zaveži! — prosikta Van Flit s prezirom. — Kog si đa­vola morao da ga osvešćuješ, Grist? Sve bi bilo mnogo ure­dnije da smo ga jednostavno spakovali i odneli pred Stanfo rđa,!

Ponovo to ime. Stanford...Savršeno pamćenje ninđe po

đsećalo je na urednu memori­ju kompjutera u kojoj je uz

14 BORILAČKE VEŠTINE 59

lime ooveka upisana i njegova Slifea i sve što se znta o nje­mu. Poznavao je nekolicinu Ijiuldli po imenu Stantforđ, ali nijedan od njih nije se uMa- paio u ovo što se događalo ovog toplog popodneva u blizini Sa­mta Kataliine.

— Ti niisii biio siguran da je čitav — naisimaja se promuklo Griist, ali njegove oči ni na tre nuitak nasu napuštale lice veza nog nin.de. Oprezan je i isku­san; biće jako teško, možda i nemoguće pobeći od njega.

Lanci neće popustiti, znao je. Ma ko da ih je postavio, po brinuo se da to uiaini kako va­lja, ne šteđeći ni vreme, ni no vac. Ne, Grislt, nije od ljudi koji bi bilo šta prepustili .„slu­čaju. . .

i— Žao mi je, ortak — Grist sieže ramenima. — Ne mogu ti to reći. Moj šef neće ništa da reslkira, znalš. štaviše, kad se približimo, moraću da ti ve že'm i oči.

— Suviše pričaš, Griislt, pro­klet bio!

Pogled nimđe olđluta do ne­pomičnih lica preosltale .dvoji­ce ljudi koji su nezaimteresova no pratillii razumna mišljenja svojih pretpostavljenih. Pozna­vao je talklva lica; profesional­

ne ulbice, angažovane da oba­ve jedain posao. Zaboraviće ga čim budu isplaćeni i napuiste ovu palubu.

Utoliko bolje po njlih.. .¡Njegova jedina prilika ulkaza

će se kada ga budu odvaživali da bi prešli na kopno. Biće sto tinu pulta oprezniji nego sada, naravno. I on mora biti opre­zan. Grist je sposoban, a ni ova dvojica tamo nisu amate­ri.1

U redu, onda se može pono­vo prepustiti hlialdnoj, gotovo komtpjulterskoj analizi svega što se dogodilo ovog popodneva. Od tremiuitka kada jie Odvojio svoje usne old nišana devojke, vođen ornim neobjašnjivim pre dosećanjem opalsnOsti koji na®- de nazivaju haraigei...

tili ne. ..Možda je sve to počelo mino

go ranije, samo on toga nije bio svesltain?

(Sklapajući oči da bi se bo­lje komcemrtrisao, nimđa poče ,u svojoj memoriji da odmotava film događaja u poslednje vre me, zasltajući ponekad da neku od zapamćenih čimjienica prou­či u sveitliu najlnoviijih događa­ja.

Da.

BORILAČKE VEŠTINE 59 15

Bilo je stvarni koje u prvom trenutku misu privukle njego­vu, pažnju, ali salda su dobija- le mnogo veću Važnost.

¡Sitnice, naizgled, naravno. Balo koji upadljiviji događaj upozorio bi ga mnogo ranije da se nešito sprema. . .

(Sportski avioni koji su izne nada počeli da se pojavljuju nad mailom vilom koju jie za sebe i Sumiko iznajmio daleko od; grada i radoznalih očijlu. Ne tako čelsto, isltitaa, ali ipak, tre baiio je da ih pažljivije osmo­tri.

Pa onda tela trojice ljudi koje je ubio- u poiteri za krij um čarima1 oružja. NeBtala su na gotovo volšelban nalčin, pre ne -go što je dospeo da se vralti do njih i ukloni ih, kako oštro olko na njima, ne bi primetilo tragove oružja ninđi. ..

I u poisiednje vreme sve češ­ći oisećaj da ga odnekud posma trajlu nevidljive oči. Postavio je čak i nekoliko zamki sa že­ljom da uhvati onoga ko ga sledi, aiii su one dstale prazne.

Neko je, dakle, shvatio da ima- poisia sa ninđom i upotre- bio mnogo novca, ljudi i luka vstva da ga se dočepa.

Živog.Hnum.. .

Uzdahnuo je i opustio telo, istražujući u njegovoj unultraš njiosti posledice eksplozije. Ni­šta sito nekoliko sata mirova­nja ne bi otklonilo.

Nema potrebe da zamara svoj mozak razmišljanjem o tajanstvenom protivniku. Pre­malo je činjenica da bi bilo kakvo razmišljanje dalo rezul­tate.

Uostalom, uskoro će stići do njega. Suton pada sve brže, a kod Ijtudi Oko njega sve je u- padljlivija nervoza koja poka­zuje žel£jlu da se sve ovo usko­ro zavriša.

A tada će doći i njegov tre­nutak. . .

I*|

U mrtklom mraku bok broda pođsećao je na planinsku listi1- cu koja se uzdizala gotovo do neba. Ležeći i dalje na palubi, ninđa se osmehnu.

Toliko o planovima da uma- kne kada ga budu odvezali. ..

Pre svega, nije mogao nikud da uimakne. Obala je salda bila predaleko, čak i za plivača njegove snage i izdržljivosti.

16 BORILAČKE VEŠTINE 59

U ovom delu ofceana struje su jake i varljive. . .

Bilo je čak komično posma- tralta Van Flitovo lice kada je preko radija stiglo naređenje da. se kurs promemi i, umesto ka oibalii, čamac uputi prema pučini. Mije imao hraibroisti da se suprotstavi, naravno, aila je sada čiitavo njegovo telo bilo mokro od znoja čiji se zadah i pored sivežeg noćnog vetrića šinio palubom.

Grist je, činilo se, veist pri­mio sa olakšanjem. Logično; njegov posao bio' je da dovede ¡ninđu nepoznatom šefu, a to je mnogo lakše izvesti na otvo renom moru. ,r

Još jednom, nrinđa se nasme- ši. I pored sveg, svog iskustva, Gnilst je propustio da nasluti ono što je Van Alanu već odao instinkt kukavice. . .

Ležao jo opušten, čekajući da čamac dodirne bok ogrom­nog teretnog broda čiji su mo toni radilii malom snagom, tek koliko da ga struje ne bi odne le sa dogovorenog mesta. Znao je već da izgledi da se osilofoo da postaju sve manji; ma ko da je planirao njegovu otmicu, učinio je to sa paklenom inte­ligencijom, ne propuštajući ni najmanju sitnicu.

Da li se možda njegova ša­nsa krije u onome što će se dogoditi kada čamac pristane uz bok broda?

■Što da ne?— Grist — reče om tiho. Čo

vek koji je stajao nad njim malo se saže.

—•' Šta je bilo, ortaik?— Znaš šta će se sada dogo­

diti?— Dogoditi? Hmm. .. šta že

liš da kažeš?— Oni će najpre proveriti

da li sli dobro obavio svoj po­sao, Grist. Kada se uvere da jesi, biće to tvoga smrtna pre­suda.

— H-ha!Prezriv smeh, ali je u nje­

mu i nota zabrinutosti. Grishrii je glup. Pravo je čudo kako i sam već nije došao na pomisao da se od .korisnog pomoćnika pretvara u neugodnog svedo- ka?

¡Ne mora više ništa da govo­ri. Grislt će i sam doći do tog zaključka. Veoma brzo.

— Van Flit!Oštar, zapovednički Gris-

tov šapat. Niinđa vidi kako se iz mraka približava sitna Van Flitova figura, oseća ponovo oštar zadah znoja.

— Šta je, Grist?

BORILAČKE VEŠTINE 59 17

— Vatn FM, kakvu si to pr­ljavu igru pripremio, do đa­vola?

i— Igru? Ja...— Zaveži, prokleta uš'tvo!

Sad znam zašto se znojiš čita­vog dana! Od straha! Bojiš se da i tebe ne otkače zajedno sa mnom, je li?

— Gist, šta ti je? Ja ni u sn u . ..

iSkoik u tami, nagla pokret. ¡Ninđa zna šta se događa; Gri­st je ščepao malog čovefca za grlo, odigao ga od pialfulbe i sa­da ga trese kao liutku od sla­me.

,— Gist šta se to događa?— šapat sa druge strane paliu- be.

— Gledaj svoga posla. Mič!— režd Grist, ali njegov stisak popušta i Van Fiat uvlači va- zduh u pluća, krikljajuei i kopr cajlući se.

i— Govori, kučkiiin siine! — sikće Grist. — Je li to ono što s>u mi spremili? Govori!

f— Jest.. . jeste. .. Bio sam protiv toga, kunem se, Grist!

. .Kratak, oštar udarac u vrh

brade* prasak koisitiju koje ni­su mogle da izdrže taikav postu pak. Ninđa zna dft je Van Flit mrtav, kao prva žrtva užasnog

Gris'tovog gneva koji se neće zadovoljiti samo tim.

- Grist!i— Sita sad hoćeš od mene,

proklet bio? Da mije tebe bi­lo, ja. . .

— Grisit, za ime boga, sasliu šaj me! Naša jedina šansa je da što pre okreneš čamac i ki- dneš odavde! Taj brod je spor, mažemo se izgubiti u tami pre nego što . ..

Neko je, gore na palubi bro­da, imao oštar sluh i dovoljno mašte da nastati šta se doga­đa u čamcu. Snop svetioSti iz ogromnog reflektora sruči se kao vodopad na njih i ninđa instinktivno zatvori oči, napre­žući sve mišiće u pokušaju da raslkine lance i ukloni se sa ta­ko strašno gole i prazne palu­be na kojoj nema nikakvog za kliona.

— Skači, Grist! — zaurla on. — Sa palube!

'Prekasno. ..(Mitraljez zailaja sa palube

broda, teški protiivaviomski mi traljez velikog kalibra. Daske zaprašBaše pod udarcima meta ka, ali je mnogo udaraca ima­lo drukčiji, tup i mek šum u- dara o ljudsko telo.

Energija udara odnese Gnis tovo telo u stranu kao suvi

18 BORILAČKE VEŠTINE 59

list; ninđa osetii kako ga zasi- pajiu krupne kapi krivi .i ko­madići GriiisitĐve odeee, kože, mesa. ..

Neko vrismu na pramcu ča­mca i reflektor skliiznu prema tojji sltrani. Tup puicanj puške pomeša se sa praiskom miitra- ljelza kiojii je sada meitodično zasipao krov kabine, nekoliko stopa daleko od glave ninđe.

Iznenadna tišina. I ne otva­rajući oči, ninđa je znao da su i preostali Griilstovli ljudi već mrtvi ili umiru ma palubi i ispod nije.

Ne, čovek koji je sve ovo zamislio nije želeo ništa da ri ziikuije...

Glasovi ljudi viisioko nad njlim, škripa četlika po čeliku. Kroz tek malo razmaknute tre paivice ninđa nazre kako se cr na šiapa brodske dizalice laga no obrće, spušitajjući veliku ku ku kroz mliaiz sveitlioisiti reflek­tora prema palubi čamca.

Jjjiuldi kojli su se trenutak kasnije našli pored njega ra- diiili su brzo i efikasno, bez i je dne izgovorene reči, štiteći ta mnim maočarima svoje oči od zaisHepljujuće sveltfasltri. reflek­tora.

Lanci su bili oltkaeeni od al ki, ali je svaki slobodni kraj

ležao u rukama dvojice snaž­nih lij,uđi, zategnut do kraj­njih granica, U ovakvom po­ložaju, odvojen od palube, ni je imao oslonca da bilo šta po kuša.

Kulka se zaklati nad njim i Ijtudi koji su pridržavali lan­ce na njegovim nogama zaš- temjaše, podižući ruke naviše.

Kada siu lanci sa mogu blili čvrsto omotani oko kuke, na red su došli oni oko zglavka ruku ninđe. Presaviijjem, u ne­ugodnom položaju, on ču ka­ko viitlo na paliubi škripi i ose ti kako ga ogromna sila podi­že u vlažni noćni vaiziduh.

»Nikakva improvizacija«, po mMi, okrećući glavu na dni- gu stranu od zaslepljiujućag re flektoira kada se našao u v i­sini njegovog plamtećeg oka. »Svaki korak je brižljivo is­planiran i nekoliko putta pro­v i rem. Ako- želim da se izvu­čem, osim veštine i ' snage, bi­će mi ovoga puta potrebno i mhogo sreće...«

Zan|j|ihao se nad mračnom palubom broda', širokom kao igralište za bezbol. Svetiliosit re flektora Više mu nije smetala i on poče pogledom da istra­žuje detalje oko sebe.

BORILAČKE VEŠTINE 59 19

(Mralk, stv-uld unaokolo. Sve- tle jedino instrumenti iza sta­kla komandnog midsita kroz ko jć ga posmatra nekoliko ljfuicM. Paluba je šikano prazna, sem šelsltorice ljudi sa puškama u ¡rukama koji siu okružili mrač no kvadratno grotlo kroz ko­je se teret pri ukrcavanju sipu šta u utrobu brolda.

Brod je čitav dan bio na ¡suncu. Sivežiji noćnii vazduh malo je ohladio palulbu, ali pod njom je on jioiš bio vreo i' suv, kao u pustinji.

Ono malo sveltla što je do­pisalo kroz kvadratni otvor nad njegovom ¡glavom mije bi lo dovoljno da osvetld skladi­šte, alli siu čula ninde bila u stariju da proceme njegove di­menzije. Stotinu sltopa po ši- rinii, dvostruko više po duži­ni. ..

I skoro isto toliko od Otvo­ra do čeličnog dna na kojem se konačno našao!

lU trenutku kada su njego­va naga leđa dotakla pod, u- pald se niz sveitdljki duž (jedn­og zida skladišta, visoko nad njegovom glavom, osvetljavaj.u ći sltazu načinjenu od gulste čelične mreže i ograđenu uže- tom pričvršćenim za zidove. Takvo što obično^se ne gradi

na teretnim brodovima; ovo što sada vidi načinjeno je spe cijallno zbog njega.

Mala grupa Ijluidi naginjala se oprezno, preko užeta, gleda­jući u rUjega. Svotiljke ¡su im bile za leđima, tako da je vi­deo samo konture njegovih te la. Proučavanje tih kontura čiisjt je gubitak vremena. Za sada,

¡Nije biiilo mnogo više koris­ti ni od gledanja po drugim uglovima skladišta. Ogromna čelična vrata biće 1 uvek čvrsto zatvorena; motorima koji ih pokreću upravlja se sa njiho­ve druge strane. Uz čelične zi deve samo bi se muva mogla ulspeti, a otvor nad njegovom glavom je tako visoko, da o njeirnju ne vradi Uopšte ni ra­zmišljati.

ifeto kao i staza • od čelične mreže, naravno. Zatvor u ko­jem se našao bio je gotovo i- đealan...

Ipak, neko će morati da si­đe do njega i oslobodi ga o- viih prokletih lanaca. Možda tada. . .

|— U redu je, Eldridž — re če jedaln od onih koji su se naginjali preko ograde. — Ski ni te lianće. Ne bi trebalo da bude teško.

20 BORILAČKE VEŠTINE 59

Niinđa je nekoliko trenutaka razmišljao o tom glasu. Pono­vo glas čovefca od autoriteta, ali ' ne sličan glaisu onoga ko­ji, poput pokojnog Grista, svoj autoritet gradi na fizičkoj sna zi i spretnosti. Ovo je glas čo vefca koji ume da naređuje i manipuliiše, birajući druge Iju de za svoje /više ili manje pr­ljave poslove.

A onda, on zna i ime kojim se služi otkako se vratio iz Japana. Hmm. . .

Vrhovima prstiju opipao je lance. Nepoznati je bio u pra­vu; sada, kada ima oslonac pod sobom može ih veoma la­ko smaci sa kuke.

Trenutak kasnije se uspra­vio, vukući za soiboim četiri la nca kojii su ostali pričvršćeni za njegove udove. Oni nisu loše oružje; pod u slovom da neko bude toliko glup da mu priđe dovoljno blizu kako bi ih mogao upotrebiti.

Lagano je obišao svqj zatv­or, bacajući ispod oka pogle­de naviše, prema petorici lju­di koji su stajali na mostiću. U međuvremenu se kuka iz­gubila kroz otvor nad njego­vom glavom i na njega je, uz tutnjavu, navučen čelični po­klopac.

Kada se ponovo vratio do sredine skladišta, do ušiju mu dopre porugUjiv smeli.

— Nadam se da s:i se sada uverlio kako nema n.i najma­nje mogućnositid a se sam iz- vučeš odatle, Eldridž — reče onaj isti glas. Svetlosit je još uvek smeitala da vidi detalje, alli je ninđa imao utisak da bi tog čoveka prepoznao čim bi ga ponovo video na drugom meistu. Vitko, elastično -telo, uska glava sa krat'koim, zali­zanom kosom, karakteristični nervozni pokreti ruku, preme- šitanje s noge na nogu.

Ćutao je. Nije imao ništa đa kaže. Bar za sada.

— Bez komentara, zar ne, Eldridž?

Odmahnuo je glavom. Ima vremena za rečii.

— Pitaš se verovaitno čemu sve ove drastične mere preido- sltrožnoisiti, Eldridž? Vrlo jed­nostavno: mi znamo s kim, i- mamo posla i nipošto ne bismo želelii da te izgubimo sada, ka­da smo potrošili nekoliko de­setina hiljada dolara i neko­liko dobrih ljudi da bismo te se dočepali!

¡Ninđa odluči da prekine ti­šinu.

BORILAČKE VEŠTINE 59 21

— Zašto?— Zašto? Da, vrlo doib.ro pi

’ tanje — nasrne ja se nepozna­ti. — Premida mislim da si

, već naslutio odgovor, Eldridž: ooveku koji plaća čitavu ovu zabavu potrebne su utsluge je dlnog pravog runde. . .

'Lesli Elidridž se zvonko na- smejja zabacujući glavu. U za tvorenom proisitorau, ma kako velik: on bio, njegov smeh zvli cao je neobično, odbijen od de belih čeličnih ploča.

Nisam — reče — navi­kao da o poslu diskutujem na ovakav način. Ako' mislite da me angažujete, morate naći neko malo ciivilizovainiije oikru ženjjie, eoveče!

¡Nepoznati je uzvratio smeh- om, tak ode.

— Hajde, hajde! Ti nisi to­liko naivan kao što želiš da pomislimo, zar ne, Eldniidž? Ra dije bih u svoju kobinu pus­tio otrovnu zmijiu nego ' tebe!

Vrteći glavom, minđa se spu .Bti u ležeći polo^jj na če#čne ploče poda.

— Onda: smo završili prego vare — reče mirno. — Laku noć! I neka neko bude tako .ljubazan da pogasi sivatla!■ Nekoliko trenutaka • tišine.

Ninđa ču kalka se od ziidova skladišta odbija ubrzano, na­peto disanje osrtale čeitvorice, cmdh kojii sve do sada nisu pro govorili ni jednu jedinu reč.

— Bejli! .— reče tiho njihov vođa. — Maže.

Delovali su kao dobro ui­grana ekipa i ninđa ni trenu­tka nije sumnjao kako je ono što sada izvode uvežbano do najlistnijeg đe/taOija, poput naj­bolje baletske tačke.

Čeltini užeta kao zmije po- leteše paralelno sa čeličnim zidom skladišita, odbačeni je- dnovremeindm. udarcima noge. Četiri figure hitro počeše da se spuštaju niz njih, pokazu­jući izuzetnu sigurnost u po­kretima,

Užad... da li ima vremena da ulbdije ovu četvoricu ili ih bar ukloni sa puta i uzvere se uz jedno od njih pre nego što ih onaj peti povuče, navi­še?

Ne, neće imati vremena. Dru ga četvorica ljudi, koje do sa da nije čak ni primetio uz mračne zidove ispod svetiljki,

22 BORILAČKE VEŠTINE 59

čekala su da prv-a četvorka dopre do dna skladišta kako bi odimah povuklii .užad navi­še.

Čak i kada bi uspeo da se dočepa jedinog od njih — a njegova brzina i spreltnoslt su to omogućavali — to ga ne bi nikuda ođvello. Čovelk čije su obe ruke zauzete veran)jem uz uže te'ško može ižbeći bilo ka­kav napad- koja će u međuvre­menu doći.

U redu, dakle, da najpre ut­vrdi ?ta žs'le ta četvorica koji elastično sfcačiu na pod sa vi­sine od desetak stopa i odmah zauzimaju stav za borbu.. .

(Ne žele da ga ubij*u, narav­no. Njihov cilj je samo da ga primoraju da konačno počne da prima naređenje od onoga kojli ih sada napeto posmatra sa visine.

Kako to oni misle da izve­du?

Znao je čim su stmalkli svo­je nezgrapne puške do tada o- kačeine ulkoso preko leđa. To nije oružje koje ubija i zato je cmiljiemo kod afričkih lova­ca koji snabđevajiu zoološke vr tove sitnom svelta egzoitičnim životinjama. Minijaturne stre­lice u njima pune su tečnosti

koja će ga satno uspavaiti na određeno vreme, a posle toga...

'Niiinđe znaj'u sve o svakoj vrtslti oružja koju je čovefc iika da komstruisao. Nimalo uska ciblaisit znanja na planeti čija stanovnici ratujiu beiz prekida već hiljadama godina.

Ovo oružje je odista neispre itno i potrebno jte jako mnogo vremena da se ponovo napuni ako prva strelica promalši. Nje gova šansa je u tom vremen­skom intervalu. Jeidino1 što mo na postići to je da iizlbegne pr va četiri hica.

Njiih četvorica približavali siu se lagano, uđa:Hjavaj(ući se jedan od drugoga kako ne bi mogao sve odjednom držat?, na oku. Dobna taktika. .. pod us lovom da pred tobom nije je­dan pravi niinđa.. .

Ono nekoliko' trenutaka le­žanja poslužili siu svojoj svr­si; lanci na nogama salda: subili uvijeni oko članaka: i ce- vanioa i čvrsto pritegnuti ta­ko da mu nimalo ne omeltaju kretanje. Čak ni njegova og­romna, gotovo naslhvaltltiiiva br zina, nije bila umanjena u me ni koja bi mogla ođliučiti u bor bi protiv ovako sporih pcroltiv- nilka.

BORILAČKE VEŠTINE 59 23

Oni, zapravo, nisu bili spo­ri, ali reč »¡brzima« đobijja sa­svim drogo značenje u obra­čunu sa nlimđom. ..

[Pokrenuo se na juriš uz ti­hi zveket lanaca; naljpre dug skok u levu, zatim u desnu stranu, onda ponovo u levu, ta ka da nijednog tremiuftka ne o- mogući stnelcima mimo niša­njenje. Prostor pred njim je doslovno ndslfajao; u sledećem tbaniuitku najbliži oovek biće ¡ría doihvaitu lanca u deísmoij ru­ci kojom je vitlao ilznad gla­ve.

Dva tiha zvuka označiše da su dve strelice ispaljene, alli jé on po položaju cevi znao da ga nijedna od nijih ne mo­že poigoditi. Jedan na levoj sit- rami, onaj bliži, i onaj najda­lji na desnoj strani nisu bitni u narednih nekoliiko sekundi. Sada svu svotjiu pažnju može .komeenltrisati na preošltailu dvo j-icu! -

Pokleknu vši na levo kolono, on iznad svoje glave propusti treću strelicu u istom trenut­ku kada se lanac obavi oko vrata čovefca kolji" je ispalio.

Poviukao je, naglo i brutal- ® nio, znajući da će se lanac us­ted sopstvene težine i snage zamaiha čvrsto zariti ü kožiu

vrata. Sila trenja neće dopus­titi da se on lako odmota, a energija trzaja u koji je umeo svu svoju snagu ispuštajući is tovremeno iz pluća glaisian kr­ik koji odjeknu pod čeličnim svodom bliće užasna. . .

Da!' Pokretan energijom ninđe,

čak i debeli lanac delovaee kao traka motorne testere; glaiva nesirećne" žrtve odlete nekoliko stopa u stranu, rasipajfući. ka­pljice krvi iz prekinutog vra­ta. Telio pođe za lancem, ali ukočeni udovi nisu bili sprem ni za takav pokret i ono se stro pošta na pod, kao džak sa me­kim brašnom u sebi.

Minđa više . nije ni gledao u njega od trenutka kada se la­nac obavio oko svog oillja; nje gov pogled bio je uprt u če­tvrtog ooveka, jedinog koji je strpljivo vrebao1 sivog trenutak, ulbeđen da ne može promašiti. '• Sada!U položaju u ko iem se na­

šao, oslonjen o levo koleno i sa zategnutim lancem u des­noj rudi, niinđa nije imao mno go silobode kretanja. Ipak, le- va ruka oko ko'je je omotao la­nac još na početku svog juri­ša mogla je činiti sve što joj zapovedi hitri mozak ninđe.

24 BORILAČKE VEŠTINE 59

PiOdiigilia, se kao štit ispred li­ca i gnuđii, sjedeći pokret ce- vi četvrtog stbrelca. U čaisiu ka da je on ispalio svojiu strelicu, lanac omotan oko ruke našao se tačri'O na njenojj putanji. Skfenuvšii niiz glatku čeličnu poviršiniu, strelica odlete u st­rahu i z&izvekeiba po podu.

Obrćuićr se na levom kole- mu, ninđa dovrši pokret zaima- hiniutim lancem u desnog raci i on se kao zimirjia još jedinom omota, ali ovoga puta oto no­ge jieidnog od onih kog i siu pre brzo isipratznili svoije oružje.

Coivek zaurla kad lanac ogu li kožu i meso sve do kositi. Zabacujući ruke Unazad u po ku!šia|j!u da povrati poremećenu ravnotežu, on ispusti sjvtorjru -pu­šku na čefliijcn;i pod,, ali je sna­ga trzaja i ovoiga puta bila pre

ma;, glaismo ispuštajući vaizduh iz pluća.

¡N,a drugoj strani škljjocnu rrieital. Onaj koji je prvi izba­cio svoju strelicu ponovo je napunio pušku...

¡Nirnđia se po podu zakotrlja prema n|j:eimiu> zvekećući lan­cem koji se siada namotavao i oko delsne rulke. To je bila va­rka., naravno1; samo* drugi ni- ođa mogao je znati za trik

kojim se labavo namotani la­nac ve'štim pokretom zabacuje sa ruke da bi, ukrućen kao ko pije, poleltelo prema telfu neo­preznog protivnika.

Podižući pulsku, čovek spare tno odskoči u stranu, vrebaju ći ovloga pulta sa. mnogo više strpiljjenja sivomu šanjsiu. Gdlbacu jući se naglo obema nogamao pod, riinđa se odvoji od. po­da doisltižući vilsfau kojpm bi osviotjio meldalgiu na svakom ve likom takmjiičen|jiu u skoku u- viis.

Cev ga je pratila, hiltrb i si gu-mo, ali strelac «neće imati vremena da pritisne obarač...

iLamac polete niaigilo' naniže i njegov kray poglodi čiovelka u lice, pretvarajući ga .u deliiću sekunde u krvavu bezobličnu masu, kro/z koju se probi kra­tki krik očaijianjjia. Lobanjta pr­šte od uđialra, rasipajući ulnao- koilo komadiće mozga. Nekim ćudfom njjein prednji deo> o'sta- de pošteđen i telo sa krvavom nuaisklom umelsfto ltica, jolš se je­dinu dugu sekiulmdiu Ma'tdlo na mlrtviim nogama pre nieigo- što se prelomilo u pasu i sručilo na pod..

Meko se dočekaj vši na noge, ninđia se okrete poislefdinjjem pre ostailiom protivniku koji je ble

BORILAČKE VEŠT1NE 59 25

dag lim lagano uistupao’ pre­ma zliidiu, pioklišiaiviagiuici đa dr­htavim prsitima uglura. strelicu ¡u ležište zaJtivarajča. Sudeći po strahu u nijeigioivim očima, to će potrajati još vrlo dugo.

— Da li je doiv/oilijinjo? — u- pita mirno. — Ili treba da u- biijem i ovog bednika ovde?

Sa rukama osslioinjeinim o za- tegmuto čelično uže, nepoznati ga je niekolliilko1 trenutaka. ne- mo posmaitraoi, a onda odmah­nu glavom.

— Ne — reče — nije potre­bno. — Vrajti se gore, Krafuls...

Ifuku, pos/leidnji čoveik sie laga­no priimiicafo užetu koje mu spustiše sa molsitiića. Čovek ko ji ga je bacio klečao je na ivi cii sa automatskom puškom u- perenom nimđi u gr>u(dli.

Nema izgleda da živ stigme dio vrha užeta, naraivnia, ali je ova numđa ipak pripaila njemiu, Gsmeihnuo se, „ zavrteo glavom i prišao j edinom od mrtvih te- la da o nyegiOviu odeću obriše kraljeve lanaca umatzaine krv- f l t i t a

— Lep početak razgovora reče glasno. — Niišta tako ne

hladi uisijame glave kao malo puštene krvi,

— Znači li to da prisitageš da razgovaramo, Elđrliđž?

— Nijednog trenuitka nisam rekao da NE ŽELIM da ra-zgo varamo, prijate! jiu. Jedino što sam tražilo bilio je mada civl- lijyzovanli|ja okolina, zar ne?

— Poste otvoiga šito si nampokazao? čoveče, bilo bi pra­vo samioailbiisltvo' pustiti te u ne ki driugi deo broda!

— Ovo što se sada dogodilo dogoidiče se kad god pokušate da učinite nešto što mi se ne dopada — sileže ninđa rameni ma. — Bojim se da je ovo pat- pozicija; ja ne mogu da napust­im ovo skladište, ali ni vi ne mo žete da me navedete da ra­dim otno što želite.

— Luđače! Dovoljno je da te ostavim tu dole i da crkneš od žeđi za nekoliko dama!

— Tačmo. Ali, kakva korist od moje smijtii?

Pioinlovo tišina, narušena sa­mo teškim disanjem čoveka ko ji se verao ¡uiz me. Sačekavši da uže ponovo bude povučeno /naviše, čovek na. mostiću pro

26 BORILAČKE VEŠTINE '59

— Tato je. Nadam se da ti je kiOiriettiila i da ćeš salda po­kušati na malo siupitiiiMjli. na­čin,

— Signiran si da ću tako po- isltujpiitii? Mogao biiih da pofiita- nem i grublji, zar ne?

— Zn»am. Te je na redu .alko rtfi. ne tulspe slelcteoi pokulšag. Baš me žarnima kalko sa pri­premio pnoisitio'riljiu u kaju ćeš me sada premelstiti.. I, u&gređ, mogao bii komaenfo da mli ka- žeš i svoje iirne, a?

Ćoveik na mioistilau već je bio ¡krenuo prema njegovom po­četku. ali ma ove Leisiliijieve re- oi zastade i ponovo se naiže prefco ograde. Sveitilio m!u je sa da padalo1 rnalio s;a sit rame tako ida je nimđa mjogaoi da vildii ure dino oičešlj-aiaui koisu i vrlo ble- do ldce oštrih crte i dubokih očiju.

— Da, u pravu si — reče.— Nemam naiziliofga da 'krijem svfoije ime. Zovem, se Aisltllii — Kulpeir. Domalđ Aisstlii — Kulper, mimđo.

— Enjglleiz?— Samio po imemu. Moji. već

(treću generaciju žive u Ame­rica Zašto pdjtaš?

SNitmđa steže ramenima, raz- mišijfaijuei o svom slledećem ka

raikju. Čalk i orno što tremuitno izgleda meivažno, kao što je i- me njegovog direktnog protiv nilka, mlože se u sleđećem tre­nutku prikaaatü kao oldlumgiući podatak.

Pfod je drihftao već neikoliilko mümu'ta, a aulo za 'ravnotežu govjoriilo mu je da je brod' u polkreltu, štaiviše da je zauzeo k u c n s preima pulčimi i ogromnom prostran&tviu najvećeg okeama na plliameiti.

Afeo ¡uispe da se oslobodi na­dzora na. netoliibo minuta, mo gao bi se dokopati kabine sa rađio-uređalj’em i situpiti u ve- ziu sia Suimito. Ime Astili — Kiujpeir mioižda bii se maglo po javaltü u jednom od njenih do-s'ijea, a onida: bi ona — možda— mogla: da uđe u trag i ov­om ta(jatn!sitve«niom brodu.. .

Ne, ninđe ne zaiborav3yaj;u detalje kao što je taij:. Njiho­va: obuka uiči ih da sve šrbo do znaju o pro)tlivinliku slažu u mo ¡zaiík, pioisteipeno- ga popunjava­jući dok ne postane poltfpium.

Ogromna1 čelična vrata na jedinom krajfu skll&dlišita skliz- muiše hučalo u islteamtu i kroz njih se priolbii mlaiz -žiuićkaslte svetlo'sti, oibiaisjaivajiuići nepokret na tela na podu.

BORILAČKE VEŠTINE 59 27

Bez žuiribe, niiinđa pođe pre­ma njiima, prM(kaiva|j(utć:i o:či na svetio. Haragei ga je upozora­vao da na drugoj strani vra­ta preti nova opasnost, ali to ni ma tremujtak nage usporilo njjiegov korak.

UNfaijizad, opaisnoisit je 'vazđiuh kolji minđe sivaikog trenutka u- dišu. zar ne?

Prostorija u ko(j|Oij se našao imala j,e dva bočna čelična zi da. Tri, u stvari1, jer siu se te­ška vrata sklopila za njiim čim je prošao kroz ruj ih.

•Čettrviitta je bio proziran, al:i je Leisli poznavao taj materi­jal. Prvi su ga upotrebi!! či- kaškii gangsteri, pre pedesetak godina, da- zaštite svoje drago cene glave od mettaka, a onda je- ušlo u zaista široku upoitre-blU!.

Jeđ'an .pogled bio je dovo­ljan da praćeni debljinu stakla. I bez toga je mogao zrnati da Astlli — Kiujper neće presko­čiti talko očiglednu predotsitroiž ■nosit.

Prostorija, mieđuitim, nije bi la prazna. Niski plastični sitoi stolica od istog materijala na lazili s;u se uiz samu sftaklesnu preigraldiu. Na njenoj drugoj strani nalaizila se fotelja, a. na njoj telefomiski aparat, sličan onoime kojii se u sličnim situ- .acigama upotrebljava u zatvo­rima. Brat blizanac tog apara ta stajao je na sltolu, pored ne­koliko poklopljenih tanjim i otvor elne flaše vina poznate marke.

Osmehnuvši s>e, riiinđa zauze mesito za stolom. Podizao je poklopce sia tainjiira, prepušta­jući sivom čiuJliu mirisa i hara­gei j!u da ga »upozore na neko 'uispavfljujuće sredsitvio.

Nije osetioi ništa, ali ni to mije moralo ništa da znači. No va sreidsftva usavršavana su go •tovo svakodnevno i on sam. myo gao je odalbrati četiri ili pet koji bi bez, miufke prošli i ko­ntrolu prosiečne laboratorije.

Na dlruigoj sltraini staklenog zida oftvoiriše se vraita i Astili— Kiuper energičniim, korakom uđe u proisitori(jfu. Pratio ga je čovek gruibog lica sa automat­skom puškom u rukama. Po's- taivijaj'uei se iza folteljje, on u- peiri pulsku nlinđi u grudi i os

28 BORILAČKE VEŠTINE 59

tade u tom ne baš udobnom položarj!u.

Smešeći se, Lesli je prouča­vao lice svog protivnika.

Prvi ustisak ga nije preva­rio: vrlo Med, vrlo tankih usa na, vrlo dubokih tamnih očiju. Prozirna koža i vitki prsiti ru­ku, nenavikli na fizičke napo­re. Jedan od onih koji se ve- rovatno gnuša nasilja, ali ga smatraju veoma pogodnim sre dsltvom za ostvarenje sopatve- mih ciljeva.

— Astli — Kiuper je isto ta ko pažljivim poigledom prouča vao njegovo lice. Taj nemi su kob pogledima trajao je pri­lično dugo, a onda Aisitli — Ku per odmahnu glavom i josmeh- nu se. Podigao je slušalicu sa aparata koja je smestio u kri­lo kada je seo u fotelju i dao Lesliijiu znak da učini to isto.

— Dakle, Eldridž? — glas je bio nešto izobličen, ali do­voljno razgovetam. Ne da bi ninđi smetalo i da je aparat bio neispravan; veština čita­nija reči sa usana jedna je od onih koji savlađuju još na po­četku svoje obuke.

i— Tu sam. Možeš da poč­neš.

— Ono glavno sam ti već rekao. Potreban nam je čovek kao što si ti.

— Kame, Astli — Ruper?— Suviše je rano da ti to

kažem, štaviše, gazda je izri­čito zabranio da mu pominjem ime.

— Ne mogu raditi za čove- ka čige ime ne znam. Čak i kada bih prihvatio tvoju po­nudu.

— Zašto? Lova je lova, do đavola! Šta te briga iz čijeg džepa dolazi?

)— Recimo da imam skrupula— nasmeši se nilnđa. — Ili pre dirasiuda, kako god hoćeš. Ne radim za lj\ude koje ne pozna jem.

— U redu — sleže njegov sagovomik ramenima. — Kan su'litovaću se s njjiim. Nijje is­ključeno da pristane, ako pri­hvatiš njegovu ponudu. Nije nam palo na pamet da bi ti mogao da budeš toliko radoz­nao.- — Radijem?

— Ha-ha! Rekli siu mi da s tobom moram biti veoma op­rezan — nasmeja se Asitli — Kupei-. — Verovao sam da pre temujiu, ali sada vidim da sam grešio. Nijedno tvoje pitanje ne stiže slučajno, zar ne? *

BORILAČKE VEŠT1NE 59 29

— Š'tip da ne? Uoisitaliom, i tvoja ekipa pokazala je pniMč no radoznalosti kada sam ja u piltanjiu, Asitli — Kuper!

— Informacije su osnova za svaki poslovni potez — sleže njegov sa,govornik ramenima.— Dugo sam ih prikupljao, ali je bilo veoma zanimljivo, pri- anajem.

— Ti si vodio taj .posao?— Uglavnom. Fascinantno,

zaista! Reci mi, ako nije taj­na, kako čovek može da bude toliko brz. Droga?, i— Ne. Postoje takve droge, istima, ali su konltraefekti su­više opasni za Ijiuidsiki organi­zam. . Poitrošnja energije je u- žasna; niko to ne bi mogao diuže da izdrži. Uosttalom, čuo sd ata se događa sa sporti siti­ma koji se duže vreme dopi- ngiuijiu.

Jasno. U čemu je ondatrik?

šNiijđa se nasmeši.— Neka to ostane MOJA

poslovna tajna, Astli — Ku- per. — Bar još neko vreme.

— Svakako. O vaj.. . imam utisak da se naši razgovori fi no razvijaju, Eldriđž.. .

— Ja ne bih toliko žurio. Ono najhitnije^ nisam ni čuo, je li tako?

— Ah, da! Mqj gazda ne škrtari, to si već mogao da za kljiučiš. Milion.

— Dolara?— Ne govorimo o .(klikeri­

ma, do đavola!— Hmmm... lepa suma. Je

dva mogu da zamislim polsao v red a n toliko para za jedinog jedinog čoveka.

y OVAJ jeislte vredan toga, veruj mi.

— O kej. Da čujem?— Ubisitvo. Treba da ubi-

ješ jednog od najbolje čuva­nih ljodi na svetu, niinđo.

— Ime?Asitli , — Kiuper zavrte gla­

vom, dok mu je na usnama le bdeo osmeh.

— A, ne! Ne dok ne bude­mo potpuno sigurni da si pri- hvaitio' poeudiu i da ćeš pošto­vati ugovor.

— U to nikada nećete mo­ći biti sigurni.

RAZUMNO sigurni. To se može urediti.

— Ne potpisujem ništa, ako si na to mislio — nasrne ja se ninđa.

— Naravno. U čitavom ov­om poslu neće biti ni koma­dića hartije. Ako ne računa­mo gomilu novčanica na kra­ju, ha-ha-ha!

30 BORILAČKE VEŠTINE 59

— Neprestano se vraćaš na pare. Misliš da mi je zaislta toliko stalo do ngiišh?

— Prokletstvo, a zašto on­da raidliš to šito radiš? Za sla­vu?

Osmebnuvši se, ninđa je za mišljeno proučavao bledo lice čoveka na - d-rugoj sítrami pre­grade. Znao je da njegova uve ravaínja kaiko je niinđa postao u ime apstraktne pravde i sve ove godine se borio upravo za nijiu neće imati efekta. Aisitli— Kupeir u svom životu sva­kako nije sreo nikoga ko . bi to iskreno1 činio. Čak naprotiv.

.i— Ne zanima te kako će­mo obe&beđiti tvtoju vernost, ndnđb?1

Asitli — Kuperove oči su bili stale, nagnuo se napređ sa ne­strpljenjem očeikujlući odgovor. Bilo je očigledno da je ta za­misao upravo njegovo delo i da se njom silno ponOsi.

»Ne preporučujem ti da ig­raš poker, Asitli — Kuper^, pomisli ninđa proučavajući nje govo lice. »I malo dete bi po­sle nekoliko prvih de!jenja mo glo naslutiti kada su ti jake karto u rukama. ..«

— Ne naročito — reče gla­sno. — Ako prihvatim tvoju ponudu, onda ču održati reč.

Sva ta vaša sredstva biće odi­sta nepotrebna.

— Reč? Ahhh... bojim se da moij gazda očekuje nešto mnogo opipljivilje, EkMdz!

— Vrlo dobro. Da čujem o- nda.

— Otrov.— Otrov? Nije baš pouzda­

no sredstvo.— Ovo jeste. Upoiredo s

njim, doibijaš i jedini efikasni proitiivotrov, Eldriidž. Potrebna je svakodnevna doza i jedinog i drugog. Kada obaviš posao, uz novac doibijaš i formuliu proitivotrova. Neće ti biiti po­trebna dugo. Sedam dana po­što prestaneš da doibijaš otrov, tvoj organizam će bilti proči­šćen i možeš prestati sa uzi­manjem i protivotrova. Vešto smišljeno, a?

— Ne naročito. Taj trik se u staroj Kini koristio pre go­tovo hiljadu godina. Nisi to znao, Aisitli — Kuper?

Ništa, međutim, nije moglo poikvariti Asltli — Kuperoivo dobro raspoloženje. Šitrofco se nasrne jao i odmahnuo rukom.

— Nlije važno. Bitno je da deluije. Sem ako ne sumnjaš u efilkasinost proitivotrova?

— Prilično. Efekti’ mogu bi­ti i kumulativni.

BORILAČKE VEŠTINE 59 31

— ima ćeš priliku da s am is­probaš i jedino i drugo sred­stvo, Eldridž.

— Na kome?Astli — . Kuper se nasmejja.

Videćeš kaid za to dođe čas. Koliko se sećam, jioš mi nJisi rekao da li prihvataš po­nudu ili ne. Ili ti je možda po treibno vreme za raizmišdjan|je?

Niinđa sleže ramenima i od­loži slušalicu, dok ga je As­tli — Kuper zapanjeno pos- fnartrao.' Naravno da neće prihvatiti pomiuldu. Neće pokušati čak ni da se neko vrerne pravi kaiko će je prihvatiti. Ne zato što niinđe ne bi umeile da lažu i varaju kaida je to potrebno.

I laž i prevara su oružje, ponekad čak vrlo efikalsno, ali ninđe posediuju mtaoga druga...

Smešeći se, ninđa podiže po klopac sa naijibližeig tanjira i okusi hranu sa nijeiga. Privla­čan ulkuis, a njemu će biti po­trebno još mnogo energije.

Na dnugoj, strani staklene pregrade, lice Asitli — Kupe- ra dobi izralz trijumfa. Još je dan dokaz da je hrana već u- napređ bila pripremltjema za ovakav razvoj događaja.

Naraivno, mogao bi bez hra- r,e i vode. Vrlo augo. Mnogo

duže nego što Asitiii — Kuper veruje da je moguće, ali bi to neizbežno nanušilo njegovu snagu.

Pre ili kasnije, on će mora­ti da uzme nešlto za jelo i pi­će. A ako sitvairi već sttorje ta­ko, onda bolje pre, dok je još na vrhuncu svojih psihičkih i fizičkih mogućnosti...

Disao je lagano i ravnomer- no, sve sporije, uisporayajj|ući istovremeno i svo(j! metaiboli- zam, U takvom stanju, zapra­vo, ni hrana ni voda nilsu mu potrebni, ali ovu iigru sa Astfia— Kuperom mora odigrati do kraja. Delovanje droge koja se nalazila u hrani takođe će biiti usporeno, omoigućava iući mu da proiduži period sveshog sitan ja.

[Nikad .v ne zna kakva će se prilika za bekstvo ukazati u času kada Astli —, Kuper i njegovi pomisle da je protiv­nik pred njima potpuno bezo­pasan.... ■

1*-«

Delj'stvo droge počelo je naj pre postepenim iskrivljavanjem

32 BORILAČKE VEŠTINE 59

prostora oko ninđe. Iza stak­la lice Astli — Kuipera počelo je da menija oiblik, da se širi i skuplja, uvijajući se kao sli ka gledana kroz zatalasanu vođiu.

I dalje ravnomemo dišući, ninđa se opusti n’a stolici, spu štaijiući kapke. Iza njih, među­tim, i dalje je budno motrio svaki pokret na drugoj strani providne pregrade. Još uvek je imao punu kontrolu svib svojih moći i borba u ovom trenutku pokazala bi da je sa mo za nijansu sporiji i nesi- gutmiji u svojim pokretima.

Vrata iza Astli — Kupera su se otvorila i ušao je potpu­no ćelav, viisok čovek u belom mantilu. Njih dvojica su paž­ljivo posmatrali lice ninđe, ra zmenijuj'ućd povremeno poneku reč.

— Koliko još? — pročita ni­nđa sa usana Astli — Kupera.

Čovek u belom mantilu se naže da pogleda načetu hramu na tanjiru, a onda baci pogled na ručni sat.

Pet-šest mi nulta — sleže ramenima. — Pojeo je sasvim dovoljno.

— Siguran siii da će delovati kao i uvek?

— Zašto ne bi? I on je čo­vek valjda.

— Hmmrn.. .Video si eksperimente,

Don. Ponovio sam ih dvade­setak puta zbog tebe, do đa­vola!

— Video sam.— Pa?— Ne znam. — Astli — Ku

per se diže sa stolice i usho- da unaokolo sa rukuama za­vučenim duboko u džepove pa nitalona. Ninđa primeti da iz« begava da okrene leđa stakle­noj pregradi i da mu nepre­stano dobacuje kratke, neisigur ne poglede.

Astli — Kuper ga se bojao, iako su svi aduti i daijje 'na njegovoj strani!

— Koji ti je đavo? — upi­ta čovek u belom mantilu. — Zašto misliš da ovoga pulta ne­će delovati?

— Ne znam. I nisam to re­kao, . prokletstvo! Samo...

i— Samo?i— Ne znam — ponovi As­

tli — Kuper i po treći puit. Zastao je tačno pred ninđom zureći u njega kao da na ne­pokretnom licu traži nelku po­tvrdu za svoje nejasne sum­nje.

BORILAČKE VEŠTINE 59 33

— Arni — reče preko ra­mena nekoliko trenutaka ka­snije.. — Pozovi one iz hod­nika.

Čuvar sa puškom dobaci mu prezriv pogled, sležući rameni ma. Ipak, prišao je vratima, otvorio ih i izgovorio nekoliko reči leđima okrenut ninđi.

Ovome je, međutim, bilo sve teže da parati ono što se doga­đa oko njega. Sveitleće raznobo |jne prizme oštrih ivica lebdele Siu mu pred očima, obrćući se kao u poluđelom kaleidoskopu. Bila mu je potrebna sva konce nitracija da bar na trenutak uMoni njihovu sliku iz mozga.

Nije osećao svoije udove, na ročito vrhove prstiju ruku i nogu. Bilo bi opasno sada pro veriti pogledom da li još uvek može da ih pomera. Suviše je pogleda uprto u njega, suviše je sumnje u očima Astlii—Ku- pema da bi to sada rizikovao.

Poznavao je sredstvo koje je čovek u belom mantilu upotre bio i mogao je sa gotovo savr šenom preciznošću proceniiti njegove- efekite. Period pripre­me i buboke koncentracije pre nego što je droga zaisita poče­la da deluje znatfco će pomoći i on će biti u stanju da saču­

va bistru glavu i dopusti svom. neurovegetativnom sistemu da se na već poznit način sačuva nijemog dejstva.

Neko vreme, istina, neće mo ći da komtroliše svoje telo, ali, to neće biti ni potrebno. Naj­hitnije je to da će povratiti veliki deo' svoijlih sposobnosti mnogo, mnogo pre nego što se to očekuje ! <

Stakleni zid bez šuma sMi- zmu u sitramu, propuštajući do ušiju ninđe korake i glasove iz đnugog delà prostorije. Još tro jica ljudi je ušlo, sa puškama u rukama. Tiha komanda Astli —Kupera, škljocanje čelika ka da su ga poslušali i ubacili po metak u cev.

— Glupost! — to. je morao biti glas čoveka u belom man­tilu. — Potpun© nepotrebna piredosltrožnoslt, Donalde! Kako očekuješ da radim u ovakvoj gužvi, do đavola?

'— Ti radi svoj posao, Mar-dok — glas Astli—Kupera se-kao je kao nož od tvrdog, hla drnog leda. — Dopusti memi daradim svoj!

— U redu, u redu...Morao je sklopiti potpuno

oči, jer mu je Maildok, čovek u belom mantilu prilazio. Ose

34 BORILAČKE VEŠTINE 59

ti,o je kako miu, negde u dalji ni, činilo mu se, topli prsiti abuhvataijiu članak ruke, traže­ći puls.

(Nešto kasnije vešti prsti po digli su mu i jedan kapak, pro

. puštajući svetliost u oko.— Sve je u redu, Dom — re

če Mandok. — Možeš puisltilti ove gorile da izađu!

— Gnii oislta|j(u, Mardok.— Ali. .. rečento je da. . .— Kada je to rečeno, nismo

još znali koliko taj tip tu mo­že da bude opasan. Oni osta­ju, kažem!

— Ti si šef — rezignirano reče Mardok. Do ušiju ninđe dopre tihi zveket sltakila i on se usudi da ponovo malo otvo­ri jedno oko.

Špmiic za imjjekeije bio je spreman na stolu, a Mardok je vešito otvarao staklenu am- pulu sa žiućkalstom telčnošću. Korak dallje, Asrtlli—Kuper je na stolu nameštao mfiknofon povezan kraitfcim kablom sa glo maznim crnim magnetofonom.

— Mogli bismo bar da za'tvo rimo ponovo pregradu — mr­mljao je Mardok. — Neka oni gledaju sa druge sltrane. Ako čuju šta ovaj tip ima da kaže, mogli b i...

- Prestani da kukaš, Mar­dok, do đavola! Biće onako kako ja kažem. Pregrada? Go­spode bože, dok ti klovnovi otvore pregradu i stignu na ovu sitramiu, ovaj tip nas itaže pojesti, svariti i zaboraviti!

- Ma hajde! Ovaj tip neće biti sposoban da pomeri ni prst još dobra dva sata, Don. Paničiš bez razloga!

— Ti samo radi svoj posao— posaveitova ga Astli—Ktu« per hlađinim glasam. — Sigu­ran sii da skopolamin neće da ti pogrešne efekte?

— Onda me pusti da radim svoj: posao, čoveče! Ne, neće imati nikakvih drugih efekaita sem što će mu razve'zaitd jezik. Kao što se to dogodilo dvade­set puta do salda. Pred tobom!

— Onida pocrni već jedinom— nervozno reče Asitli—Kuper uključujući magnetofon. — Po ćni već jednom. ..

Ubod igle je jedva osetio, ali je znao da će skopolamin, droga istine, početi da deluje veoma brzo. Mardok je, bez sumnje, znao svoj posao; jedi no što nije znao bila je jedna od najvećih tajni ninđucua: o- buka koija čoveku omogućava da donekle konltroliše i nadvla da dejstvo raznih droga. ..

BORILAČKE VEŠTINE 59 35

Nimđa otvori oči nekoliko tremuitaka kaisnijje, aiii miu je pogled bio i dalije mutam.

Mardok baci pogled na sat i isceri se.

— Gotovo u sekumd — reče.— Kao što vidiš, Donalide, om nije nikakav prokleti izuzetak. Možeš početi svog razgovor u- godni!. Asitli—Kuper se naže nad nimđiu, ali oprezno, spreman !da svakog trenutka odskoči.' i— Reci mi svorje ime — re­če oštro. — Ime! Kako se zo­veš?

Usne se pomeriše s naporom. Lesli je veoma dobro znao ka­ko govori čovek pod dejsitvom skoipolamima.

— .Eldridž.. . — reče. — Mo je ime je Elldridž...

— Lažeš! To nije tvoje pra­vo ime!

— Mofle ime je ... Elldridž...— Ne budali, Dom — umeša

se Mardok nervoznim glasom.— On te ne može lagati u ova kvom stanjlu. Ma kako se zv­ao, om je potpuno uibeđem da mu je ime Eliđriidž!

— Oovek sa takvim imenom i njegovim! opisom ne postoji u SAD, Mardok. I nikada nije ni postojao! Misfiš da nismo proverili?

— Moguće. Jedino što ti ka žem to je da om zaista misli da mu je ime Elldridž. Poku­šaj s mekim drugim, kome je sitalo do njegovog prokletog i- meina!

U pozadini, ljudi sa puškom su se cerili. Asitli—Kuper očig ledino nijje bio omiljen među nijima; nimalo čudno, jer lguidi njegovog tipa imaju obieag da se ponašaju nadmeno prema svima za koje smatrajju da vre de manje od njih. Svađa sa Marđokoim je dobrodošla zaba­va i prilika da ga ismevagu

— Tišina tamo! — zareza Astli—Kuper. — Elđrdiž... dali si ti nimđa?

— Oh, bože — reče tiho Ma rdolk. — Oh, bože!

— Nisam... nimđa...— Priznao sli mi da jesi, pro

klet bio! Maločas, dok smo ra­zgovarali! Ti si nimđa!

— Donalide. ..— Pusti me na miru, Mar­

dok! Šta sad hoćeš?

Mairdokov glas bio je vrlo tih.

— Kako bi bilo da se malo odmoriš, Don? Svi smo premo reni i suviše napeti. Naš čovek

SS BORILAČKE VEŠTINE 59

će ostati tu, nema nikakvog ra zloga da sve ovo ne ponovimo ujmtru, kada budemo svežiji i . ..

— Čemu to? I otkud ti ideja da sam ja umoran?

Mardok rezignirano uzdahnu.— Postavljaš glupa piitanja,

Donalde — reče, ponovo vrlo tiho. — Ništa više. Kakve su to gluposti o ninđama? Ninđe ne postoje. I ko zna da li su ikada i postojali!

— Ovaj čovek ovde je nin- đa. I nateraću ga da ti to sam potvrdi! Eldridž! Eldridž, pro­klet bio. .. da li si ti ninđa?

Poslednjih nekoliko minuta ninđa je oprezno oprobavao pokret^ivost svojih udova ko risteći to što niko više nije obraćao svu pažnju na njega. Naoružani čuvari su stajali o- pušteno, sa puškama čije su cevi gledale u pod ili u prazne uglove prostorije. Asltl'i—Kujper i Mardok, ope't, previše pažnje su posvećivali svom dvoboju tihim recima da bi mislio o po tencijalnoj' opasnosti pred so­bom.

Šireći usne u iznenadni os- meh, Lesiii otvori usta i reče, glasno i razgovetno.

— Da, Astli— Kuper... ja. sam ninđa!

Oči Astli—Kupera se raširi še, ali ga strah ukoči na mes- tu. Mardok je reagovao mnogo brže i smišljeni(je; odskočio je unazad, prema naoružanim lj,u dima, oitvarajući usta da im naredi da otvore vatru.

Pokrenuti snažnim impulsom mozga, udovi ninđe posltuMi su ga, međutim, čak i boSje nego što je očekivao da će se dogoditi. Kada je konačno Jare muo u akciju, izveo je to pre­ciznošću i brzinom koji siu sa­mo za nijansu bili slabiji oduobičajene preciznosti i brzine jednog ninđe.

Odbacujući u -skoku AsttUli— Kupera ramenom u stranu, on oibema rukama ščepa dva naj­krupnija predmeta sa stola. Magnetofon mu se nađe u le- voj, Mardovoka lekarska torbi ca u desnoj ruci, ali samo na trenutak; oba predmeta pđle- teše gotovo u istom trenutku prema ukočenoj, grupi čuvara

BORILAČKE VEŠTINE 59 37

čija su tala upravo počela da se pokreću u odgovor na nje­gov iznenadni skok.

Ipak — nije ciljao baš naj­bolje. .. Torbica svom težinom pogodi jednog od one četvorice u lice, na trenutak ga izbacu­jući iz okršaja; umesto da se svom težinom sruči u glaivu drugog, teški magnetofon samo jedinim uglom zakači mu čelo, osltavlijajiući na njemu dugu jbeloi brazgotinu i iz koje delić sekunde kasnije limu krv, zat­varajući mu oči.

Obojica će se vratiti u bor­bu, znao je nimđa, ali to neće biti taiko brzo. U međuvreme­nu. ..

U međuvrememđiu njegovo jedino oružje biće elastični ka

. bi od mikrofona koji je u skoku pokupio sa stola. Zate­žući ga pred licem, ninđa se stvori pred najbliži! čuvarom, onim koji je uz glalsan krik počeo da diže cev oružja pre ma njemu.

Kabl se omota oko cevi i ni nđa smažmiim trzajem istrže pu šku iz ruku 'iznenađenog čove ka; poklefcnuvši, on izbeže ne­efikasni protivuđ^rac nogom odozdo naviše i zamahnu kun

đakom puške prema posled- njem protivniku.

On podiže poprečno pred li ce svoju pušku u pokušaju da se zaštiti, ali je snaga udarca bila tolika da se oružje uz pra salk slomi na sastavku kunda­ka i cevi; nošen užasnom ene­rgijom jednog nimđe, mazublje ni komad drveta zari se u ko rem nosa i oči, probijajući ko­st lobamje.

Padajući na pod, nimđa za- dade udarac naviše ukrućemim prstima leve noge. Onaj kome je delić sekunde rarnije istrgao pušku pokušavao je novi na­pad, ali ga udarac stiže mno­go pre. Kao vrh koplja, prsti ninđe prođreše mu u donji tr buh, oftvaraijiući put ružičastom klupku creva koje navre iz ra­ne.

Užasan krik odjeknu pod če ličnim svodom i taj krik je mo rao deilovati na nerve preosita lih. Na sve osim ninđe, narav­no. Na vrhuncu koncentracije koja se postiže samo u borbi na život i smrt, om je video, čuo i osećao samo orno što je bilo odista neophodno.

Svako od preživelih reago- vao je različito na taj krik i

38 BORILAČKE VEŠTINE 59

prizor creva kaj a se kao vodo pad sručugu na pad. Astli—Ku pesr je, potpuno Med, odstupio prema bočnom zidu, pružajući napred nuke u nemoj molbi da prestane ta j. užas koji gleda.

Mardok je izabrao naijmudri je rešemje; posle glasne zapo- vesti da se puca, ponovo je odskočio prema dnugom boč­nom zidu i očajnički počeo' da pipa po njemu, tražeći polugu koja pokreće pregradu od ne­probojnog stakla..

Kada je shvaltio da će sle- đećim korakom niinda već pre ći u drugi deo prostorije, on palete prema vratima, nadajući se da će imati vremena da u- makne dok se ninđa bude ob­računavao sa dvojicom preži- velih čuvara i Als/tli—Kupetrom.

A li su telo> ninđe sada već pokretali uslovni refleksi, pre ziriući dejj&tv© droge na netrvni Sistem. Brzinom neshvatljivom za običnog čoveka, on pređe rastojamje do onoga koji je samo na trenu talk bio ometen udarcem Mardokove torbe.

Cev puške opisa luk u poku šaju da se usmeri prema nje­mu, ali je ninđa zaustavi levi- com, ne mareći što je ona po

čela da se trza od rafala kada njegov protivnik očajnički pri tišmu obarač. Desina ruka se kao sekira spusti iskosa na iz­loženi vrat i vratni pršljenovi pukoše kao da su od krhkof stakla. Rafal se naglo- prekide, ostavljajući za sobom sama tu pi odjek pucnjave od čeličnih zidova i gust oblak plavog ba­rutnog dima.

Uklanjajući levom rukom krv sa očiju, onaj kaga* je ma gnetofon pogodio u čelo, poicu ša da podigne pušku jednom rukom. I on je imao vremena za samo jedan kratak rafal ko ji prostoriju još jedinom ispuni bukom i zviždanjem metaka odbijenih ad čeličnih zidova.

Ninđe nije bilo tamo kuda su meci proleteli, jer se kreltao mmogo brže nego što ga je cev puške mogla pratiti. Činilo se kao da je u prolazu samo điota kao grudi žrtve ukrućenim pr stima leve rulke, ali j!e to bila varka; čovek se trže kao da ga, je pogodio grom, a iz og.ro mme rane na grudima brižnu krv, bojeći u crveno bele krho time rebara koje su se na tre­nutak pojavile.

Put kojim je ninđa krenuo bio je ujedno i najkraći put

BORILAČKE VEŠTINE 59 39

do izlaza iz prostorije. Shrvati vši da nije dovoljno brz da u- makne, Mardok se Ukopa u me stu i podiže ruku..

— Stani! — reče prigušeno.— Stani, do đaivola! Ja sam ovde samo lekar i. ..

Na vrhovima pristaju leve noge, nalik balerini koja izvo­di pirueta, nimđa zadade hori zonltalan obrtni udarac ispruže notn desnom nogom. Pogađaju­ći Mardoka tačno ¡u uho, on mu prikova glavu uiz čelični zid, lomeći je kao ljusku od kokosovog oraha.

Iznenadna tišina u proslto- riiji. Na trenutak sklapajući o- či, ninđa oselti kako se pod is­pod njega njiše.

To je morala biti iluzija, si gnal. iz njegovog' tela da se de lovanje droge ipak više ne mo že zanemarivati i da je došlo vreme da plati dug predugom suprotstavi anju toksinima u krvotoku.

Raznobojne prizme još jed- nom mu zaigraše pred očima, ali on odmahnu glavom i ok­rete se poslednijem preživelom čoveku u prostoriji. . Oslonjen leđima o zid, "Aistli— Kuper je drhtao čitavim telom, otvara­

jući i zatvarajući pobelele u- sne.

Šta sada?Hoće li mu crni oblak koji

iznutra obavija mozak dopus­titi da odabere najbolje reše- nje u ovom trenutku?

Pobeći odmah, kroz vrata koja su samo korak iza njega? Brod je tako veliki da je potre bna čitava armija lrjiudi da ga pronađe po njegovim skladišti ma .. .

Ubiti najipre Asttli—Kiupe- ra? To je samo još nekoliko se kundi zadržavanja...

Ili ga povesti sa sobom? As- tli—Kuiper je jedini koji mu može reći ime tajanstvenog »ga zde« koji želi da angažulje je­dnog ninđu...

U hodniku iza čeličnih vrata nije čuo nikakav šum. Sme li da poveruje svojim . čulima? Tutnjava krvi u ušima možda prigušuje užurbane korake do zuba. naoružanih ljudi?

— Nemoj me ubiti — cvileo je Astli—Kuper u svom uglu.— Nemoj me ubiti, malim te... molim te. . .

— Dođi ovamo! — reče ni­nđa. Jedva je prepoznao sopst- veni glas. Njegovo telo utroši­

40 BORILAČKE VEŠTINE 59

lo je previše energije za borbu protiv droge i Astli—Kupero- vih plaćenih ubica.. .

— Dođi ovamo! — ponovi, oslanjajući se jednom rukomo zid. Znao je da nema snage da pređe prostoriju do Astli —Kupera.

Cvileći, dopuštajući da mu se pljuvačka iz otvorenih usta cedi niz bradu, Astli—Kuper je sporo prilazio, vukući noge.

— Požuri, proklet bio! Požuri!

Astli—Kupera izdadoše noge kada se našao na samo nekoli ko koraka od ninđe. Pao je na kolena i molećivo sklopio ru­ke pred tim užasnim nagim čovekom koji je ubijao brže i svirepi je od svake otrovnice!

— Kako se zove brod? Br­od? Kako se zove?

— »Sam .. . — zamuca Asibli —Kuper. — »Samanta«...

— Gđe smo? Kuda plovimo?— Na jug... jugoistok. . . Ni

kud posebno. ..— A h ... Je li tvoj gazda na

brodu? Ko je on?Astli—Kuper još jednom be

zglasno o'tvori usta, ali je nje

gov pogled sada bio uperen ne­kud preko ramena ninđe.

Pridržavajući se i dalje ru­kom za zid, LesLi se lagano okrete. Imao je muke da izo­štri sliku pred svojim očima.

Dve nepokretne figure tam­nih lica koje preteći stoje na vratima. Šta one hoće? Ko su?

Tamna lica?Ne, to nisu lica. . .Ružne okrugle njuške, ogro

mne oči postavljene sa strane. Zveri neobičnog izgleda, odis­ta. Takve zveri ne postolje na ovoj planeti. Da nisu možda...

Jedna od nepomičnih figura lagano je dizala desnu ruku. Negde u podsveati ninđe hara gei je vrištao na uzbunu, ur­lao, opominjao.

Nije imao snage da se uklo­ni sitnom predmetu koji je po- leteo prema njemu. Nije imao snage čak ni da spusiti pogled prema zvuku razbijenog stak­la pred svojim nogama.

Pogled mu se razbistrio na trenutak pre nego što je bela para iz razbijene staklene po­sude počela da mu prodire u pluća. Ljudi sa gas-maskama na licima i dalje su nepomič­

BORILAČKE VEŠTINE 59 41

no stajali, čekajući da njihovo sredstvo počne da đelujie. . .

Potpuni mrak.Potpuna tišina.Nikakvog pokreta.. .»Da li je ovo... smrt?«, pomi

sli minđa. »Ne, ne može biti...«.! Njegovo- teto je živelo svojim

uobičajenim životom, sada već potpun© očišćeno i od posleđ- njih tragova droge. Srce je ku calo . snažno i ravnomeiroo, krv je kolala žilama, pluća su uđi- sala i izdisala topli, vlažni va- zduh.

A opet, nirje mogao da pokre ne ni ruke ni noge, čak ni vr­at. Nijedan fotom svetlosti. čak ni duh nekog šuma nije prođi rao u njegovu okolinu.

U savršenoj tišini činilo se da sam život njegovog tela po diže užasnu buku. Krv je tut- njaia u ušima kao vodopad, srce je podsećalo na džinovski bubanj koji monotono otkuca­va poziv na pagamsku molitvu, a škrgut zuba. .

Ne. . .Bez mnogo napora potisnuo

je paniku koju je urođeni strah od mraka počeo da širi njego­vim telom. Znao je gde se na­lazi i zašto.

»Crna soba«. Popularno ime za prostoriju u koju spolja ne prodiru nikakvi utisci, nikakvi signali.

Veoma je malo ljudi podne- lo duži boravak u takvoj oda­ji bez posledica. Mnogi su iz nje izašli ludi od užasa; kao računar koji upadne u besko­načnu petlju i ljudski mozak nije u stanju da iz nje izađe ako nema spoljnog stimulansa.

Ninđa umiri svoje disanje i talase panike koji su tek po­čeli da se šire. Razloga za st­rah nije bilo, naprotiv.

Ni najmanje nije sumnjao u svoju sposobnost da podnese i vrlio dugu ssmzornu depiiivaci- jiu. Uostalom, i ona je jedan od »predmeta« koji se izučava­ju u školi ninđueua. Koliko je samo časova proveo u samoći, u tišini i tami, meditirajiući o nečemu što je rekao sensei Ta naika. Koliko puta se namerno povukao u trans, sve'smo prese

42 BORILAČKE VEŠTINE 59

cajiUĆi veze sa spoljnim sve­tom da bi što lakše u svom mo zgu resio problem postavljen pred njega?

N jegov osećaj za vreme re­če mu da se na ovom meštu nalazi nešto duže cd jednog sata. Kao i doza prve droge, i doza u-spavljujućeg gasa bila je dobro ođmerena; n jegov ta jamstveni protivnik i dalje je vodio igru sigurnim potezima, ne dopuštajući nijednog trenu tka da mu dragoceni plen iz­makne ispod kontrole.

Teorija igara zahtevala je upravo to: najjači potez u sva kom trenutku., .

Ipak, teorija je teorija. U trenutku kada izađe iz »crne sobe«, a to će se pre ili kas­nije dogoditi, ninđa će jednim neočekivanim potezom izmem- ti pravila igre, a potom je vo diti po svojim pravilima.

Sve do sada njegovi potezi bili su iznuđeni, i to na veo­ma spretan i lukav način. U- pravo onako kako bi to izveo ninđa đa vodi igru protiv nje­ga. • ■

Ninđa?Objektivno analizirajući sve

poznate činjenice, Lesli dođe

do zaključka đa je verovatmo- ća takvog događaja prilično ve lika. Samo brzi tempo napada koji su sledili jedan za drugim i dejstvo droge ' sprečili su ga da ranije dođe do takvog za­ključka.

Ninđa, dakle. . .To znatno otežava situaciju,

znao je. Čak i ako je iz druge škole, taj drugi ninđa koji od­nekud iz pozadine upravlja na padima na njega, umeće da odabere pravi put kojim će ga prisiliti da čini ono što on že­li. Ili ga uništiti kada konač­no shvati đa Lesli neće slušati njegova naređenja.

Njegova? Ili tog još uvek nepoznatog gazde?

A li, ako »gazda« već ima ni nđu koji radi zbog njega, zbog čega mu je potreban Lesli? Drugi ninđa?

Možda, zbog nečega, ovaj ni je u stanju da izvede ono što se traži od Lesli ja. Povređen je, osakaćen suviše star?

I ko će biti žrtva planira­nog napada? Jedan od najbolje čuvanih ljudi na svetu, rekao je Astli — K u p er ... A li, svet je prepun dobro čuvanih ljudi či ja smrt nekome može vredeti mnogo više od m ili on dolara...

v U S T I M A ay 4o

Ne, nema koristi od razmiš­ljanja čiju osnovu čini tako malo činjenica. Bolje da ovo vreme iskoristi za odmor i na­doknađivanje utrošene ener­gije. • ■

— Elđriđž. ..

Otvorio je oči i prenuo se iz lakog sna deilie sekunde pre nego što je u tami odjeknuo glas koji je izgovorio njegovo ime.

Glas iz zvučnika, mailo izo­bličen pretvaranjem u elektri­čne signale. Nepoznat glas.

Gutao je. Onaj ko govori bez sumnje ima načina da otkrije da li je on budan i pri svesti.

Z id pred n jegovim očima na glo se osvetilo i on je sklopio oči da ih zaštiti. Ponovo pre­grada ođ nesalomivog stakla pred njim.

Kroz trepavice je osmotrio prostor oko sebe. Tri čelična zida. tavanica i pod, bez ika­kvih otvora; šipke i lanci koji ga drže nepomičnog u toj kuti ji, jedva nešto većoj od mrtva čkoig kovčega.

Svetlost koja je prodirala kroz providni zid pred njim sprečavala ga je da vid i šta je na njegovoj drugoj strani, ali

nije bilo teško zaključiti da se njegov minijaturni zatvor nailazi nasred neke mnogo ve ­će brodske prostorije.

Oni njega dobro vide sa svo jih bezbednih mesta iza jakog reflektora koji ga zasllepljuje.

— Elđriđž — nastavi onaj isti glas — imao si dovoljno vremena da razmisliš o svom položaju. Jedini izlaz je da pri hvatiš ponudu.

Ćutao je.— Govori. Ja tebe mogu da

čujem isto kao i ti mene.

— Ne.

Malo tišine, sasvim kratko oklevanije.

— Da li shvataš šta to zna­či, luđače? Čekaju te muke kakvim nikada nijedan čovek nije bio izložen!

Ćutao je. Znao je da će mu ke biti užasne, jer ih smišlja jedan ninđa. A li je isto tako znao da ništa od onoga što je smislio neće ugroziti bitnije ni njegovu snagu, ni njegovo telio. On im je potreban čitav i na vrhuncu svojih mogućno­sti za posao koji žele da obavi za njih.

N ev id ljiv i ventilator je zašu meo i on na licu i nagom telu

44 BORILAČKE VEŠTINE 59

ose ti pokret va&duha. Šta to znači?

Vazduh koji je sada stizao u njegov zatvor bio je vreo' i suv, palio pluća. A njegova te imperatora je rasla i rasla, vr­lo brzo.

I sve brže!Iskoristio je onih nekoliko

trenutaka dok je vazduh još bio podnošljiv i dubokim đisa njem obogatio krv kiseonikom, omogućujući sebi tako da u o- vom položaju, s malom potro­šnjom dragocenog gasa, ne di še i duže od deset minuta.

AH, šta učiniti sa vazđuhom koji mu kao plamen peče ko­žu?

N e...Ventilator je prestao da šu­

mi i vreli vazduh je prekinuo svoje kretanje. Biće neugodno još prilično dugo, sve dok če­lični zidovi ne propuste višak toplote u spoljni prostor, ali samo neugodno. Ninđa oprezno udahnu.

— Ovo još nije ono pravo, Eldridž. Samo mala najava, kako bi shvatio da smo spre­mni na sve. Dakle?

— Asitili—Kuper ti je morao reći da pod ovakvim us.! ovi ma

neću razgovarati o poslu — re če ninđa.

— As tili—Kuper je budala— prezir u glasu. — Izgubili smo pet dobrih ljudi zbog nje govih grešaka.

— Nisu to bile samo njego­ve greške. Neko vas je morao ranije upozoriti da droge na maj organizam ne đellujiu na uobičajeni način.

»Neka sada malo razmišlja­ju! . 0 tome«, pomisli. »Neka se međusobna optužuju, neka pre bacujiu tom drugom ninđi da im nije rekao sve što zna. A nije; ima stvari koje nijedan ninđa ne bi odao ni za kakav novac ni pod najgorim muka­ma. . .«

— Ne, Eldridž. Nijedna dru­ga varijanta ne dolazi u obzir. Suviše si opasan.

— Onda samo gubimo vre- me. Jedini s kojim ću razgova rasti o poslu je onaj koji ga plaća. Tvoj gazda. I ne pod ovakvim uslovima.

Ventilator ponovo za šume.Novi talas vrelog, užasno vre­log vazduh a.

Samo što ovoga puta sve to nije trajalo ni upola dugo kao prvi puit. Iako nije mogao ni­

BORILAČKE VEŠTINE 59 45

šta ni videti ni čuti, ninđa za ključi kako je neko iraterveni- sao da se mučenje prekine.' Ko?

Da li je tajanstveni gazda ipak na brodu?

Ili. . .?(Neko drugi, ipak. Neko u ko

ga gazda ima potpuno pove pe­nje. Ovo »krstarenje« Tihim okeanom nezgrapnim teret- njjakom predugo traje da bi ga sebi mogao dopustiti bilo kojji ozbiSljam poslovni čovek. Gazda je negde daleko, usred svoje paukove mreže, i vuče konce svojih operacija razgra- natih po čitavom svetu. Na bro du su samo njegovi plaćeni i— možda — i ninđa koji je sve ovo zamislio.

U redu, šta je njegov sledeći potez?

Reflektor pred njim naglo smanji intenzitet svetiosti i on po prvi put uspe da nazre još poneki detalj iza njega. Kao što je i naslućivao, nalazio se u još jednom od praznih skla­dišta broda, specijalno pripre­mljenom za ovu svrhu.

Nejasne senke iza reflektora. Njih trojica samo, ali su puške u rukama sp rem i da opale

ako se dogodi nešto nepredvi­đeno.

Kao na sceni pozorišta, sve- tlost reflektora sklizmu po č® ličnom podu, ostavljajući elip sasti trag po njemu. Ne sluča­jno.

Jedna žena je dolazila, kru­pna i visoka žena ponosno uz­dignute glave i gipkog hoda kome je pravi stručnjak za scenu posvetio mnogo vreme­na. Još uvefc samo nejasna se nka, žena zastade na osvetlje- nom mestu i reflektor se ma­lo podiže da je čitavu osvetli.

— Pogledaj je dobro, Eldriđž— reče glas iz zvučnika. — Zar nije lepa?

Da, bila je lepa. Zapravo...Perfeksiomosf bi rekao da

su joj oči prekrupne, noge pre duge, možda i ramena šira ne­go ' što bi trebalo da budu, ali bi odmah posle toga zbacio ođeću sa sebe i kleknuo pred nju.

Ima žena koje nisu savršeno lepe, ali su zato- savršeno uz­budljive. Za većinu normalnih, muškaraca. Njihov svaki po­kret, svaka izgovorena reč, iz aziva provalu želje koja se te­ško obuzdava.

46 BORILAČKE VEŠTINE 59

Osmehniula se i zabacila du­gu crvenkastu kosu unazad, po dižući ruke i puštajući da joj se duga haljina od sasvim ta­nke, prozome svile piuleipd uz grudi. Fantastične grudi, viso­ke, čvrste, teške, sa ogromnim bradavicama koje siu probija­le svilu kao svrđlla.

Leslli oseti da je želi. Nije bio jedini. Senke iza reflekto­ra počeše da se premeštarju s noge na noge, cevi pušaka pa­doše naniže.

— Ti sii jedini na ovom bro du koji je može dobiti, Eldridž.— Dovoljno je da kažeš da to hoćeš i ona će biti tu, pored tebe. Pogledaj je samo! Pogle daj je!

Smešeći se, žena načini po­kret ramenima, spuštajući ru­ke. Svila se na trenutak za- drža na napetim bradavicama, ali je novi pokret zbaci i ona sMiznu, ostajući (kao zaustav­ljeni talas pod dugim, vitkim nogama. Ugrizavši se za uisniu, žena najpre zalbaei ranke da skloni kosu sa-lica, a onda nje ni vitki prsti skiiznuše naniže, preko grudi, trbuha, buitina.

»Najuzbudljivija žena ko'ju sam ikada video«, pomisli ni-

nđa, sklapajući oči. »Da, ne­ma muškarca koji ne bi u o- vom trenutku dao sve što ima za samo nekoliko trenutaka sa njom. Ako sam želeo dokaz da je iza svega ovoga drugi ninđa, onda više sumnji u to ne bi smeilo da bude...«

Osuđeni na večitu samoću, ninđe klasičnog Japana rertko su sebi dopuštali luksuz ljulba vi, čak. i seksa, s pravom se plašeći opuštamja koje donosi ljubavni čin.

Stoga su veoma često oni bili slabi upravo na izazov ra skošnog ženskog tela. Lepe i uzbudljive žene odvele su mno ge ninđe u smrt...

Uz tihi šum pregrada od sita kla se otvori i žena dahćući pade preko njegovih raširenih nbgu, stegnutih lancima. Lesli na trenutak, vide iz blizine nje ne široko otvorene oči, rumen jezik kojim je avlažila čulne usne, začu glasno dahtanje na lik dahtanju žedne <zveri.

I ona je bila drogirana, ne­kim od sredstava koje izazi­vaju pravu ljubavnu pomamu. Znao je to pre nego sito su se prsiti žene kao kandže žarile; u .njegove butine, pre nego što

BORILAČKE VEŠTINE 59 47

je osetio vreli dah na koži "tr­buha.

Zastenjao je od boda d uži­vanja kada se bacila na njega stepo nastojeći da zauzme što udobniji položaj u stečenom profetom. Vrisnula je kada ga je konačno oseitila u sebi, a zaltim ponovo prodorno i razočarenjem.. .

Četiri snažne ruke odvukle su ne sa itela muškarca dok je urlala i mlatarala nogama. Ni nđa oseti zadah etra dok je jedan od stražara pritiskivao maramicu na njena uista. Iz­nenada opušteno telo klonu na pod, praćeno zadivljenim pog­ledima muškaraca.

Uz tame iza reflektora stiza­la je druga žena. Građena sko ro potpuno isto kao prva, is­tih razbludnih pokreta. Razli­kovala se jedino po tome što joj je kosa bila kratka i pla­va i što se bacila na njega bez ikakvog uvoda.

Taj drugi ninđa se varao ako j,e mislio da će ga nekoliko pu ta ponovll)jena uzbuđenja dzJiu- deti. Situacija je prestajala da bude čak i komična.

Čovek skriven iza reflektora konačno je to*i sam shvatio.

Naoružani ljudi odvukoše one sveščene žene nefauđ u tamu, ali se providna pregrada nije zatvarala.

— Ovo što se do sada do­gađalo' — reče glas iza refle­ktora — salmo je uzoraik. Mi možemo da budemo i mnogo gadniji, znaš.

— U to ne sumnjam — su- vo odvrati Lesli. — Samo što to nikuda ne vodi. Kako se on zove?

— Ko?Lesli se nasmeši. Njegov hi­

tac ovoga puta nije pogodio cilj, ali je znao da će svaka nova. reč u raagovoru kolji vo­di dodati jedan kamenčić mo­zaiku koji je lagano rastao.

— Tvoj gazda — reče. — Sve dok ne buidem govorio s njim, sve ovo je čisto gublje­nje vremena. On nije ovđe?

■— Ne, nije. Ali, ti nećeš govoriti s njim.

— Vrlo dobro.Tišina. U svom skrovištu od

tame čovek je ofclevao. Lesli gotovo fizički oseti napor ko­ji je .unosio u traganje za naj- ispravnijom odlukom.

— Ostačeš tu — reče kona­čno.

48 BORILAČKE VESTINE 59

— Dokle? Dok ne stupiš u vezu sa gazdom? Ili sa Japan­cem?

— Št. ..? Šta si rekao?Iznenađenje u ¡glasu bilo je

brzo prikriveno, ali ipak pre­kasno za ose ti j ivo uho hinđe.

Japanac je, dakle, bio tu, na brodu. Možda čak i u blizini, skriven velom od tame. Sa­da ga proučava svojim kosim očima, tražeći slabost koja bi mu mogla doneiti odlučujuću prednost u obračunu đveju sna žnih volja.. .

Ne, on nije u blizini, jer bi ga inače hairagei već davno osetio. Japanac to zna. Kloniće se njegove blizine sve dok ne bude 'primoran na to.

— Proklet bio! — cedio je drugi čovek kroz zube. — Hi­ljadu puta proklet!

Njegova senlka izgubila se iza reflektora, ali je ninđa slu hom još dugo pratio njegove korake po čeličnom podu. Čuo je čak i tihi šum otvaranja i zatvaranja teških vrata na je­dnom od zidova.

Da li je sada sam?Malo je verovatno da jes­

te. .. ali ipak...

Astlii — Kuper ga se plašio. Mnogo više nego ovaj čovek sada. Da li to znači da je ovaj drugi zato i manje oprezan.

Sklapajući oči, ninđa se la­gano koncentrisao na okove ko ji su mu stezali ruke, noge, vrat.

Čvrst čelik, ali ni izbliza o- nako čvrst kao čelik čija je tajna otišla u grob sa pasleđ- njim japanskim sređmjovekov- nim kovačem. Ovaj čelik ovde prekinuo bi se kao nit pauči­ne pod udarcem njegovog ka- tana, samurajskog mača isko­vanog pre više od tri' stotine godina.

Napinjući mišiće, on je la­gano isprobavao čvrstinu sva­ke pojedine poluge, svakog be očuga u lancima. Čelik tiho zaškripa.

Ako nekoga ima u blizini, sada će reagovati. Ako nema...

Tišina. Ni glasa, ni pokreta.

iLeva noga...Da li mu se čini, ili se la­

nac kojim je ona vezana za zidove njegovog zatvora iste- gao više nego ostali?

Ninđe pomaju trik kojim . se ceilokupna energija njihovog

BORILAČKE VEŠTINT 39„ 49

tela može preneti na jedno me sto i naglo isprazniti, u jedn­om jedinom potezu ili udarcu, štavdše, neki tvrde da tu va­žnu ulogu igra i energija pri­vučena iz tela ninđe iz okol­nog prostora, ali to još niko niije uspeo da dokaže.

Svejedno. . .Čelik zaškripa još ijednom,

malo bučnije, a onda najsla­biji beočug lanca zvonko pu­če.

Leva noga mu je bila slo­bodna. Ako ni sada niko ne pokuša da ga sporeći, biće slo­bodan za najviše dvadeset mi nuita...

* l* &

Jedan po jedan, lanci su pucali, ali je sve to stajalo ni- nđu užasno mnogo snage. Ka­da su na svom mestu ostale samo poluge koje su mu ste­zale vrat, čitavo njegovo telo bilo je obliveno znojem, a plu ća su radila kao mehovi, nas­tojeći da u organizam unesu što više kiseonika potrebnog

za sagorevanje koije će stvo­riti nove količine energije.

Opipao je rukama čelični ob ruč pridržavan šipkama: sa o- be strane.

Nezgodan položaji. . . Nema oslonca koji će mu omogućiti da unese svu svoju snagu u pokret koji će slomiti bar je­dnu od sipki.

Lanci!Pokidani lanci će mu pomo­

ći, naravno!Omotao je krajeve jednog

lanca oko šipke na desnoj st­rani vrata, ostavljajući sredi­nu kao omču u koju će, uz malo napora, moći da uvuče obe šake. Da, moći će!

Nekoliko trenutaka je če­kao, duboko dišući, koncentri- šući se na zadatak koji je sta­jao pred njim.

SADA!Otkinuta šipka zaklepeta, ali

ni ovoga puta niko nije rea- govao na taj šum. Zar je za­ista moguće da su ga ostavili potpuno samog?

Odmorio se nekoliko trenu­taka, a onda ponovio postupak sa šipkom na desnoj strani vra ta. Bila je bolje zavarena od prve tako da je moraou troši­

50 BORILAČKE VEŠT1NE 59

ti mnogo više vremena i sna­ge pre nego što je uspeo da je prelomi.

Lagano se uspravio u sede- ći položaj, opipavajući rukama obruč oko vrata.

On će, za sada, moraiti da ostane tu. Nema vremena za pokušaj da i m|jega slomi, a nema ni velike potrebe za tim, jer mu neće mnogo smetati.

Izvukao se iz svog uskog za tvora i elastično dočekao na bose noge, osvrćući se oko se­be.

¡Skladište je bilo manje od onoga u kome se najpre na­šao, ali ipak ogromno, tako da su se i pored snažne svet- lositi reflektora njegovi uglovi gubili u tami.

•Ipak, bilo je prazno.. Oset- ljivi sluh ninđe uhvatio bi šum disanja svakoga ko bi se na­lazio u ovom skladištu.. .

Čudno. .Ali, nije bilo vremena za

čuđenje, jer mu se ovakva pri lika neće ukazati dva pulta. Lakim korakom potrčao je pre ma vratima na bočnom zidu, ali mu ruke nisu bile prazne.

Jedna od čeličnih šipki ko­je su mu do maločas stezale /rat poslužiće kao dobro oruž

je. Onaj ko mu se nađe na putu neće se dobro provesti. Uski hodnik belo obojenih zi­dova odveo ga je do stepeniš­ta i on zastađe u njegovom po­dnožju, pokušavajući da se or jentiše.

Da, ovo je zadnji deo bro­da. Stepenice će ga đovesiti do prostorija raidi&te i komandnog mosta. Upravo ono štto mu je potrebno.

Njegovo čulo za vreme' već mu je ranije reklo da brod mirno plovi kroz noć, a to je potvrdio i pogled kroz okrugli prozor čim ie izašao iz patpa- iulblja.

Kurs broda nije se menjao. Juig-jugozapad i dalje. To go­vori da kapetan ne plovi bez cilja, već traži jedno određe­no mesto na pustom okeanu, daleko od uobičajenih pliovnih puteva.

Zastao je na trenutak da umiri dah i pripremi se za no va iskušemija koja ga možda vrebaju iza ugla ulskog hodni ka koji se pružao na ovom ni vou. Svi teretni brodovi ovog tipa grade se uglavnom na is­ti način; baš u ovom hodniku trebalo bi da se nalazi i kabi­

BORILAČKE VEŠTINE 59 51

na sa radio-tuređajima i uređa­jima za navigaciju.

Polako. ..Oprezno!iU njegovoj podsvesti hara-

gei se prenu, dajući prvi sla­bašni signal za opasnost.. .

Neko je bio u hodniku. Ne­ko ko nepomično stoji, ne oda­jući nikakvim šumom svoj -po­ložaj. ..

Taj nije običan borac.% To može biti samo...<■ (Samo jedan — ninđa!

Lelsii još jednom uvuče va- zđuh u pluća, bez zvuka šire­ći usne u osmeh. Eto' odgovora zbog čega je ostavljen bez na­dzora: taj drugi ninđa, Japa­nac, žudeo je da se obračuna sa njim!

Odmerio je još jednom teži-' inu poluge u ruci, malo pome rio obruč na vratu - kako mu ne bi smetao u disanju i bešu mmim korakom izašao iza ug­la hodnika.

Jedna od svetiljki na niskoj tavanici, negđe oiko polovine hodnika, nije svetlela. Tačno pod njom stajala je prilika u crnom.

Ninđa.Lesli zaisitađe,' ♦dmeravajući

rastojanje do protivnika, spire

man da u svakom trenutku od skoči u stranu ili unazad. Do­voljan je - samo delić sekunde da ninđa iz stanja mirovanja pređe u stanje kretanja i zas­pe ga čitavom kišom šurikena, strašnih šestokrakih zvezda ko je su glavno oružje ndmđi za borbu na daljinu.

Ne, ovaj neće napasti od­mah.

Prilika u crnom stupi ko­rak napređ, dopuštajući da je obasja snop svetlosti sleđeće svetiljke sa tavanice.

Klasična poza: malo rašire­ne noge, oslonjene samo na vr hove prstiju, ruke opuštene niz bokove, kao dve otrovne zmi­je koje naizgled dremaju, ali su spremne da svakog trenut­ka zadaju svoj smrtonosni u- jed.

Klasični kostim od crne svi le, pripijen ¡uz telio tako da ocr tava svaki mišić. Kapuljača na licu, sa dva sasvim uska pro­reza za oči. Nad levim rame­nom štrči drška ka'tana prič­vršćenog ukoso preko leđa...

Ipak, njegov stav nije ' baš potpuno pravilan i Lesli neko liko trenutaka posveti prouča­vanju držanja svog protivnika.

52 BORILAČKE VEŠTINE 59

Suviše ukočen, bez ome ela­stičnosti sabijene čelične opiru ge spremne da u deliću sekun de isprazni ogromnu akumuli­ranu enengiju.. .

Zašto to?Desna ruka se lagano diza­

la, šireći otvoreni dlan prema njemu. Univerzalni znak mi­ra, ali to ovoga puta ne može biitd. Ovoga puita to može biti samo znak za kratko primir­je. ..'

— Bre nego što te ubijem— govori tiho drugi ninđa,, na japanskom — želim da ti is­pričam jednu priču. Nemioj bi ti nestrpljiv kao što su nestr­pljivi ljudi tvoje rase. Priča neće biti duga.

Lesli. lako nabra obrve. Kao i sa stavom, i sa tim glasom nešto nije bilo u redu. Istina, gusta svila kapuljače uveik ma lo izobličava glas, ali ga ni­kada ne može učiniti tako šu­pljim, tako.. .

Nesigurnim? Nesigurnim kao...To je, bez sumnje, glas star

ca. Starca koji se poslednjim atomima snage upinje da se održi u uspravnom položaju koji zahtovaiu tradicija i pra vila nind icua. .

— Ćutiš? — nastavljao je starac potmulim glasom. — To je dobro. Vidim da te je se- nsei Tamaka dobro učio, mla­diću. Ali beli čoveik nikada ne može postati ninđa i ja ću to ove noći dokazati.

Lesli je ćutao. Neka starac priča; on sebi neće dopustiti ni trenutak opuštanja koji bi drugi ninđa mogao iskoristiti za iznenadni napad.

— Tanaka i ja smo vršnjaci— govorio je starac, sve češ­će zaboravljajući da svom gla su da onu dubinu i snagu ko­ju je zahitevaia uloga kakve se prihvatio. — Bili smo mladi kada smo postali ninđe. U is­toj školi. I mislim da smo od tog trenutka počeli da mrzimo jedan drugoga.

— To nije istina — prezri­vo reče Lesli, takođe na japa nskom. — Tanaka nikada ni­koga nije rnrzeo.

— Možda si u pravu, ali to više nije bitno. Neka bude da sam samo ja mrzeo njega, ako tako hoćeš. Čitava škola je znala da jedan od nas dvojice mora umreti čim se vrata ško­le zatvore za nama. I nas dvo jica snio to znali...

BORILAČKE VEŠTINE 59 53

— Koliko vidim, nijedan od vas dvojice nije tada umro.

— Ne, nije. Borili smo se... i Tanaka je pobedio. I ne sa­mo da me je pobedio, on me je' ponizio!

Lesli duboko udahnu, osluš­kujući hrapavi glas Japanca. GUbi kontrolu nad sobom. Ni­malo čudno. Sensei Tanaka mnogo bi bolje učinio da ga je tada ubio, umesito što ga je ostavio da živi pod sankom u- žasne sa’amote.

— Zakleo sam se da ću mu se osvetiti — govorio je sta­rac dalje. — Godinama sam tražio priliku za to, nekoliko puta čak i pokušao, ali su se s>vi moji dugo smišljani pla­novi izjalovili. Iznenada. . . iz­nenada sam shvaitio da je vre me za borbu prošlo. I da smo i Tanaka i ja. . . starci. . .

Vrteći glavom, Lesli stupi korak napred, podižući ruku.

— Ne želim da slušam tvo­ju priču, starce — reče. — Ta naka je ipak umro pre tebe. Zar ne misliš da je to dovolj­na osveta!

— Ne!Hitar, mumjeVft pokret, mo­

žda samo za nijansu sporiji od

pokreta ninđe koji je na vr­huncu svojih fizičkih moći. Uz karatker istican šum, katana iz lete iz svojih korica i sreibr- nastoplava oštrica blesnu na sveitfliu.

Lesli stade. zauzimajući st a v . za borbu.

Ninđueu je veština koja se jednostavno ne može zabora­viti kada se jednom nauči. Ni nđa ostaje ninđa čak i kada je na umoru, bilo od rane, bi­lo od starosti.

— Još nisi čuo priču do kra ja, mladi čoveče — nastavi Ja pana.c, ostajući u položaju pu nom preitnje, sa podignutim mačem u rukama. — Najteži udarac stigao je sa vešću da je Tanaka prvi učitelj ninđu- cua koji je u svoju škoilu pri­mio jednog stranca! Jednog st ranca bele kože. Amerikanca!

— Mnogima se to nije do­palo — tiho reče Lesli — ali je Tanaka znao da može stvo­riti ninđu od mene.

— I ja sam to znao. Krišom sam praitio tvoju obuku i sh­vatio da je Tanaka u pravu. I baš zbog toga on to nipošto' nije smeo da učini!

54 BORILAČKE VEŠTINE 59

— Zašto?— Ninđucu je tajna koju su

bogoivi darovali samo Japanci­ma. Tanaka je nije smeo odati nikome ko to nije, a ponaij- manje jednom ' AmeriJ^incu! Posle tdga, obračun. »između mene i njega prestao je da bude naša privatna sitvar i pre tvorio se u pitanje principa'!

— Sve su to stare priče — sleže Leisli ramenima. Njegov nemarni stav, međutim, bio je samo varka. Haragei je nepre stano upozoravao na opasnost, a on sam dobi» je anao da je katana u ruci starca > opasan koliko i u ruci mnogo mlađeg čoivelka.

— Da, stare priče. Tanaka je izbegao mojoj osveti, ali ti nećeš. Tako je i pravo: ti si hio i ostao njegov najbolji u- čeniik.■ — Osveta je opasna igračka

— citirao je Lesli tiho staru izreku ninđi. — Ona ima rep sa oštrom bodljikom koja se često zabođe u dlan onoga ko se sveti...

Držeći katana samo u des­noj ruci, drugi ninđa smače kapuljaču sa glave i d&baci je. u stranu.

Lice starog Japanca ličilo je više na prastari pergament ne go na kožu još živog čoveka. ali su njegove oči odavale da smežuramo telo pokreće ener­gija neshvatljiva za običnog smrtnika.

— Vi, ljudi sa Zapada — govorio je tiho — ne možete to da shvatite. Smrt je strašna sama po sebi, naravno. .. ali je stotinu, hiljadu puta stras­nija od smrti osveta jednog nimđe!

Krenuo je napred, munje vi- tim korakom koji kao da je prkosio Zamdjinoj teži, još pre nego što je iagovorio posled- nje reći. Leva ruka podigla se i spustila, brzinom gotovo ne­uhvatljivom za ljudsko oko.

Šuriken zazvižda svoju pes- mu smrti. Od's'kačući elastično u stranu, Lesli dočeka šiljuti vrh poprečno postavljenom ši­pkom koja zazvoni od siline udarca.

Prelazeći prostor između njih dvojice jednim jedinim'-dugim skokom, starac podiže katana na udarac. Sečivo Mesnu još jednom, ali mu sveltiost. sa ta­vanice sada dade crvenkasti

BORILAČKE VF.ŠTTNE 59 55

odbiesak, kao da najavljuje da će se proliti krv u sledećem

deliću sekunde. ..

*

— Les!Odbacujući se obema noga-

,ma o pod, Lesli načini salto unazad izmičući se sa putanje, oštrice. Poziv je .stigao kada se našao na najvišoj tački sv­og skoka, tako iznenadan da je na tremuftak izgubio ravno­težu u pokušaju da se okrene i pogleda odakle dolazi taj ne­očekivani uzvik.

— Haiiiii!

Trijumfalni krik Japanca, sečivo koje opisuje srebmasti luk žudeći za dodirom sa nje­govim telom. Oformivši se u vazdu'hu, Lesli poturi pred oš tricu katana čeličnu šipku, ovr sto je stežući obema rukama.

Plemeniti čelik preseče šip­ku kao da je od drveta, samo na trenutak usporavajući svo­je kretanje.

Kažu da je izflleđu života i smrti razli,ika samo u jednom

jedinom kratkom deliću vre­mena. Ovoga puta to se poka­zalo isitiniitim. . .

Mali pokret bio je dovoljan Lesliju da još jednom izbegme udarac mača, iako je vrh ka­tana prošao kraj njegovog u- ha, okrzmivši čelični obruč o- ko vrata.

Snaga zamaha na trenutak poremeti ravnotežu starca i ka tana zveknu o metalni pod, razbacujući snopove iskri una oko. Lesli se odbaci od poda i udalji vam domašaja, šireći pi­ste desne ruke.

Sumiko je stajala na uglu hodnika, držeći negov katana u ruci. Kratak, precizan pok­ret i mač zaplovi kroz vazduh. Lesdievi prsti sklopile se oko raskošno ukrašene drške mača i on podiže oružje sada pot­puno spreman da se suprot­stavi . sledećem napadu.

Kao u transu, iskolačenih o- čiju u kojima je bleštala pra­va paklena vattra, stari ninđa je dolazio, dižući katana na novi udarac.

. Lesli ga odbi bez napora i u uskom hodniku odjeknu zve ket čelika o čelik. Očekivao je

56 BORILAČKE VEŠTINE 59

da će starac sada učiniti jedi­nu stvar, pokret koji je zahte vala tehnika mačevanja ovom vrstom oružja.

Umesto toga, ovaij . nastavi da srlja, u nespretnom pokuša ju da prinudi Leslija da sops- tvenu oštricu zarije seibi u trb­uh. Lakim pokretom članka ru ke, Lesli skrete vrh svog mača i on kao kroz vodu prođe kroz re bra i srce starca, izlazeći goto vo čitavu stopu na leđa.

Nekoliko dugih sekundi obo jica su stajali ukočeni, nalik skulpturi boraca spletenih u obračunu na život i smrt. Le­sli je iz neposredne blizine pra tio kako se menja izraz u oči ma starca: naijpre iznenađenje zbog snažnog udarca u grudi, onda razočaranje, rezignacija i. . .

I ništa više.Lesli izvuče oštricu mača iz

tela koje je sporo padalo ka hladnom čeličnom podu hodni ka. Sagnuo se da je obriše o kostim starca, ali je u tom po kretu bilo instinktivnog pošto vanja prema čoveku koji je či tav svoj život robovao samo je dnom cilju i ponadao se da će

ga ostvariti u svojim po&leđ- njim trenucima. ..

— Oh, Lesli!Zagrljaj devojke bio je to­

pao, njene usne na njegovim ličile su na izvor dugo tražen po vreloj pustinji.. .

— Sumiko! Za ime boga, de vojko, kako si se ti stvorila ovde?

Ona tobože postiđeno obori pogled, ali su joj se oči sme jale.

— Znala sam da ćeš se lju­titi što te nisam poslušala. ..

— Nisi me. ..? Oh, sad sh- vatam. Nisi otišla do obale, već si sledila brod iz daljine, zar ne? Zar ne shvataš kakvoj si se opasnosti izložila?

— Sve se dobro završilo, zar ne? I stigla sam na vreme, ako se ne varam.

— Da, u pravi čas. Starac je bio vrlo opasan.

— Ko je on, Les? I šrta sve ovo znači?

Osvrnuvši se po praiznom hodniku, Lesli je povuče za ruku.

— Hajde najpre da potraži­mo neko bolje ^krovište — prs dll'oži. — Neko bi mogao naići,

BORILAČKE VEŠTINE 59 57

a za ovu noć mi je već dosta uzbuđenja., — Skrovište? Čemu? Idemo sa broda. ..

— Sa broda? Čamac je u bili zini, ali. .. Kako si uspela da pratiš brod sve ovo vreme? Ni si mogla imati goriva ni za tre ćinu puta!

— Nisam ga ni pratila u ča mcu — sleže ona ramenima, pmešeći se. — Zaboravio si- na radio-uređaj. Poizvala sam je­dnostavno TabaskO Piita i on je za rekordno vreme uspeo da negde iskopa hidroavión i pronađe me na pučini. Posle je sve bilo vilo jednostavno. Za manje od pola sata pliva­nja bićemo na sigurnom mes- tu.

Izvirujući iza ugla popreč­nog hodnika, ninđa joj dade znak da bude tiša. Prišao je jednim vratima, oslušnuo na njima, a onda ih otvorio i po vukao devojfcu za sobom.

Bila je to neka vrsita spremi šta, sa četkama i kutijama- bo ja jakog mirisa, u svakom silu čaju mesto koje posada retko posećuje. Osmehnuvši se devo jci, ninđa se spusti na pod, po vlačeći je za sobom.

— Ja ne idem nikuda sa o- vog broda, devojčice — reče kada su im se usne razdvojile posle dugog poljupca.. — Zašto, Les? Možemo ga

čak i potopiti ako želiš. Na tom hidroaviomu Piit ima čitav mali arsenali

— Mogu uništiti brod i bez njegove pomoći. Da li si pone la sve moje oružje?

— Da, u vreći je, skriveno na palubi tamo gđe sam se uzverada, ispod čamca za spa savanje. I ti zaista- imaš na- meru da ostaneš?

— Da. štaviše, možda ću do pustiti da me ponovo uhvate, devojčice.

— Pa to je ludost! Čemu to­liki rizik?

— Na brodu nema više niko ga ko je interesantan za me­ne. Želim da me posada odve­de do onoga ko vodi ovaj po­sao. Do gazde.

Nekoliko trenultaka ćutanja, a onda se Sumiko biedo nas- meja.

— Piit je bio u pravu — re če tiho — ' kao i obično. Hteo je da se kladimo da ti nećeš pristati da otdeš sa broda!

58 BORILAČKE VEŠTINE 59

— Pređosetio je da maj po­sao još nije dovršen. I dobro je što je u blizini: imam uti­sak da_ prava gužva tek treba da počne.. .

Oboje se osmehnuše, misleći na zajedničkog priatelja i ver- nog saradlnika ninđe već mno go godina. Osim Sumiko, on je bio jedini kome je Lesli po verio svoju najveću tajnu. I nikada se nije pokajao zbog toga; plavokosi džin dobroćud­nog i grubog lica pokazao se kao prijaltalj na koga se mo­gao osloniti i u najtežim tre­nucima,

— Lesli... at a ako se izne­nada digne bura? Taj hidroa­vión. .. on ne može podnati mnogo lošeg vremena.

— Znam. Prati pažljivo pro gnoze meteoroolga. Čim čuješ da prati opasnost, vrati se na obalu.

— Misllilm da nisi slučajno rekao »vrati se«, Les... Želiš da Pit ostane sa tobom?

— Da. Ne toliko što bi mi njegova pomoć odista bila po­trebna, već sitoga što mi ni­kada ne bi oprostio štto je u ovoj akciji sve vreme samo posmattrač.

— Da, tako bi se i dogodilo— tiho se zakikata devojka.— U tvojoj vreći je i minija­turni radio-uređaj,, znaš. Ako se zbog bilo čega razdvojimo, moći ćemo da budemo u vezi.

— Dobro si se selila. A sa­da...

Ona mu na kratko dotače usnama obraz.

— Znam. Vreme je da kre­nem. . .

Žao mi je, devojčice. Noć neće trajati još dugo, a Pit nije neki naročiti plivač.

Poljubili su se još jednom, sklapajući oči, pripijajući se jedno uz drugo.

— Neće (trajati još dugo, zar ne, Les? — šapnu devoj­ka.

— Nadam se da neće. A on­da možemo nasitaviti naše krs­tarenje duž obale.. .

— A ne, hvala. Sita sam okeana! Ako ikuđa pođemo, to će biti planina! — nasmeja se ona.

Oslušmuvši na vratima, nin- đa ih tiho otvori i porviri u hodnik, dajući davojci znak da pođe za njim.

Brod se valjao po talasima,mimo se držeći utvrđenog ku

BORILAČKE VEŠT1NE 59 59

rsa, osvetljem i stravično tih, kao mrtvački brotcl. Nilko nije stqo pred njih u hodniku, niko ga nije bilo na mračnoj širo­koj palubi.

Lesli u tami pronađe tanko uže ođ crne svile, deo svoje opreme, koje je i đevorjci po­služio da se uzivere na paflJubu daleko od mesita izloženog po gledu osmatrača sa komandnog mosta. Još jednom joj je do­takao usne i sačekao da nes­tane u tami, a onda se odvojio od ograde i zamišljeno zagledao u svetla na komandnom mos­tu.

Proći će dosta vremena pre nego što Tabasko Pit stigne na brod. A to vreme biće iskori- šćeno na najbolji način ako uspe da dozna zbog čega. je brod iznenada tako tih. ..

*i&

Odgovor se nametao i sam, ali ninđa nije hitao sa preura njenim zaključcima.

Sve dok nije otvorio vrata kabine sa radio-uređajima.. .

Radista je sedeo na svom mestu, sa slušalicama na uši­ma, a neveliku prostoriju ispu njavalo je šuštanje statičkog elektriciteta iz zvučnika.

Elastični kabao bio je čvr­sto omotam pfco vrata mladića koji nije mogao imati mnogo više O'd dvadeset godina. Tako čvrsto da se krv pohegde p>ro bila kroz kožu. Nije bilo pre­više krvi, jer je mladić odmah posile toga umro.

Dvojica ljudi u susednoj ka bini savršeno mirno su ležali u svojim posteljama. Nijedan od njih neće ustati odatle; ne­ko je pokazao ne mallo pozna­vanje anatomije kada je br­zo i tiho sjurio sečivo dugog i tankog noža u njihova srca.

U sledećih nekoliko kabina je samo zavirio. Smrt, ništa drugo. Brod je bio pun mrtvih ljudi.. .

Mašinska sala. Tamo mora biti nekog živog. Kao i na ko manđnom molstu. Ma koliko savrememi brodovi zahtevali malo posade, neko se morao na. lazirti na ta dva mesita.

Onda najpre komandni most, naravno. Ubica — ili ubice -

00 BORILAČKE VEŠTINE 59

svakako će se nalaziti u nerv- nom centru broda.

Oni do sada moraju znaiti da se on oslobodio i umakao. Bi­će spremni na njegov dolazak.

U redu. Onda će doći iz pra vca iz kojeg ga ne očekuju.

Vreća sa njegovom komplet­nom opremom nalazila se ta­mo gde je Sumiko ostavila. Koristeći zaklon čamca za spa savanje, Lesli hitro navuče ko madiće čelika slične oštrim no ževima. Na prsite ruku navu­kao je po tri čelične kandže, čija osnovna namena nije bi­la ubijanje, već veranje.

čelični lim zidova broda ni­je posebno tvrd, jer se od nje ga zahteva i dosta elastičnosti. Zarivajući jedno po jedno se čivo na svojim nogama, pridr­žavajući se čvrsto zarivemim kandžama, ninđa je lagano na predovo naviše pored mračnih prozora prema onom jednom jedinom redu prozora iza ko­jeg se još videilo sveitlo.

Haragei je ovoga puta ćutao i on malo ubrza svoje kreta­nje. I pored toga, nijednom ni­je stvorio nikakav šum koji bi mogao privući nečiju paž­nju.

Veština koju je upotrebi© ni je nova; već i prvi majstori ni nđucua, u doba ratova između mnogobrojnih feudalaca sred- njovekovnog Japana, koristili su je da bi se neopaženo uvu Mi u dobro čuvane tvrđave od kamena i drveta.

Uopšte, ninđucu je veština koja nije statična, nasuprot strogom tradicionalizmu Japa­na tog vremena. Mnogobrojne škole nimđi smelo su priihvata- le nove ideje, nova orulžja, no ve'ljude i nova znanja, proši­rujući i obogaćujući ono što se prenosilo sa jedne generaci­je na drugu.

I sve to u zaista savršenoj tajnosti, tako da će vam danas čak i u Japanu reći da je ve ćima onoga što legenda kažeo ninđama samo lepo ispričana bajka.. .

Lesli Elđridž, prvi beli čovek koji je ikada postao ninđa, za- stade nekoliko trenutaka da predahne ispod prozora za os- matranje komandnog mosta.

Tu je nekoga bilo. Nekoliko puta on primeti kretanje jed­ne senke na tavanici prostori je koja se nazivala mostom je dino još zbog tradicije.

BORILAČKE VEŠTINE 59 6 1

Jedan jedini čovek, rekao bi. Premalo za upravljanje ovako velikim brodom, bez obzira na savremema sredstva primenije- na u njegovoj gradnji.

Lagano se pomera[jiući navi­še, Lesli proviri krajičkom oka kroz debelo staklo.

Prigušena sverblost na tabla ma sa instrumentima, šumovi gomile elektronskih uređaja u radu. Praizne stolice pred nji­ma.

Jedan čovek stajao je nasred prostorije i unezvereno se osvr tao oko sebe, kao da ne može da se odluči na ko|ju stranu da ¡krene.

Hi ne. ..Kao čovek koji se plaši va­

mpira, a našao se u ponoć na groblju i sada ne zna na koju stranu pre da pogleda. Upla­šen od onoga ato bi mogao vi delti, on neprestano menja po­ložaj, zbunjeno obrćući veliki automatski pištolj u rukama mokrim od znoja.

iNinđa. iz sferovišta pod širo kim opasačem od crne kože izvuče minijjaturno secivo za staklo i načini ljitar pokret u jednom uglu prozora, odmah se povlačeći unazad.

Linija po kojoj je staklo bi­lo isečemo bila je tako tanka da čovek na drugoj strani ne primeti ništa. Šum rezanja sva kako mu je morao privući pa žn ju, ali on nikako nijje uspe- vao da odredi sa koje je sitra- ne taj šum došao.'

Lesli ponovo izviri. Okrenut njemu leđima, čovek je zurio u zeleni ekran monitora po ko me su neprestano klizili redovi slova i brojeva.

Oslanjajući se vrhovima no­žnih prstiju na ivicu prozora, ninđa zadađe kraltak, oštar u- darac. Staklo prsnu, otvarajući mu prolaz, i on uskoči u unu­trašnjost prostorije, na korak iza čoveka koji je imao vreme na samo da se trgne i počne da okreće glavu prema izne­nadnom šumu.

Munjevitim pokretom, ninđa otrže pištolj iz ukočene ruke' i preko ramena ga baci kroz raz bijeni prozor.

— Halo, As: ti i — Kuper — reče mirno.

Bleđog lica, razrogačenih o- čiju, čovek vrisnu i uSItuknu. Povlačio se unazad, ukrućenih nogu, urlajući od . straha, sve

62 BORILAČKE VEŠTINE 59

dok ga ne zaustavi zid na sup r ota oj strani.

— N-n-ninđa! — stenao je.— Ninđa! Ninđa! Ninđa!

— Ja sasvim dobro čujem, Astli—Kuper. Ne mora'š mi po navlijati ono Sto već i sam znam!

— Proklet bio! Zašto si do- -šao? Da me ulbiješ? Ne smeš to učiniti!

— Misliš?Astli—Kufper pređe rukom

preko lica, pokušavajući da povratti kontrolu nad sobom.

— Zato.. . zato što sam ja jedino živo biće na brodu! I jedino ja ti mogu reći gđe mo žeš naći gazdu!

— Baš fino. Reci mi, onda.— Ne, dok mi ne obećaš da

ćeš me osltaviti u života!— Verovaćeš mi? — nasme-

ja se ninđa.—!— Znam da ćeš održati svo­

ju reč!— Recimo da je tako. Ko

je gazda, Asltili—Kuper?— N e... najpre se zakund u

ono šlto ti je najsvetije, Eiđ- ridž!

— Ne zaklimjem se, naročito zbog toga što ću te ubiti čim mi budeš rekao sve što znaš.

— Onda iz mene... iz mene nećeš izvući ni jednu jedinu reč.. .

— Misliš?Jednim skokom ninđa se st­

vori pred njim. Pre nego što je iznenađeni čovelk stigao da vrisne, on mu kandžama na de snoj ruci raspara odeću na gru dima i trbuhu, ostavljajući po koži plitke Ifaraagoitine iz ko(jih poče da curi krv. Pratiskajuči povređeno mes'to obema ruka­ma, Astli—Kuper prodorno za urla.

— To je samo za početak— objasni ninđa mirnim gla­som. — Sledeći put zagrebaću malo dublije. Neće biti baš pri jatan prizor kad tvoja smrdiji va creva počnu da se cede na pod, ali sam navikao na slične stvari.

— N e... ne. .. ne smeš to učiniti! Ja... ja . . .

— Ti?— Govoricu, proklet bio! Go

voriću!— Samo napred. Imaš reč,

prijatelju.Astli—Kuper ga je gledao

iskolačenim očima, ali je u njima još uvek svetlucala lu­kava iskra. Biće potrebno još

BORILAČKE VEŠTINE 59 63

malo straha pre nego što shva­ti da je njegova igra završe­na.

— Gazda. . . njegovo ime je Manimer. .. ali ga ja nikada ni sam video, časna reč! Mislim da Marinar i nije njegovo ime, već se samo talko potpis,uje...

— Potpisuje? Samo pismeno opšti sa tobom?

— Ne, ne pismeno... preko ovoga!

Drhtava ruka pokazivala je na ekran monitora u uglu. Bio je uključen, ali je njegova ze­lenkasta, površina bila prazna.

— Opstao je sa tobom pre­ko kompjutera? A kako si ti njemu slao poruke?

— Na isti način. Otkucao bih poruku i on bi mi odgovorio. Ponekad brzo, ponekad mno­go sati kasnije. ..

— -U radu. Gde je on sada?— To ne znam. Ne znam, ča

sna reč. Moja uputistva su da se držim ovog kursa sve dok ne dobijem nova naređenja...

— Da li su njegova uputs- tva bila i da pobiiješ sve ljiude- na brodu, Astflii—Kuper?

Čovek obori pogled.— Da — šapnu. — Morao

sam to da učinim. ..

— Sigurno. Tvoj gazda ne želi nepotrebne svedoke. Zar ti nije palo na pamet da i te­be čeka ista suldbina. Kao i Grista, kada me je doveo na brod, zar ne?

— Ne. . . ne...— Samo se ti nadaj — nas-

meja se ninđa. — Javio si mu da su svi na brodu, mrtvi, je ld tako?

— Da. . . pre gotovo sat.. .— I?— Ne. .. ne raizumem...— Šta ti je odgovorio Mari-

ner?— Ništa. OK, to je bilo sve.— OK? Lakonski odgovor,

nema šta. Koliko si ljudi Ubio, Asitli—Kuper? I žene, zabora­vio sam žene. I one siu mrtve, zar ne?

— D-da. .. ali umrle su br­zo i lako, kunem se! Otrov. ..

— Brzo i lako. Mnogo su sre ćnije od tebe, Asitli—Kuper. Ti nećeš umreti ni brzo, na lako. Čime se bavi Mariner?

— Čime. .. oh, svačim po­malo. Politika, najviše.

— Politika, trgovina oruž­jem, droga?

— Da.. . i to .. .

BORILAČKE VEŠTINE 59

— Belo roblje? Plaćena ulbi stva? Govori, do đavola!

As'tli—Kuper tešiko uizdalmu, nastojeći da smiri drhtanje či tavog tela.

— Rekao sam. . . svačim po­malo. Poliitika je ipak glavna...

— Koja vrsta politike?— Pa... to je uglavnom po

znat scenario. . . Pre nego što •uloži novac u neku od tih afri čkih ili j užnoameričkih zema­lja, dovede na vlast svog čo- veka koji mu zauzvrat daje fa ntastične koncesije. Profiti su takvi da čoveku zalstaje dah. Desetine, stotine miliona dola ra.

— Ne čudi me — sieže nin- đa ramenima. — I koga je tre balo ja da ubijem da bih uite rao još koju stotinu miliona u Marinerov džep?

i— Ne znam sve detalje, zai sta.. . Mislim da je ovoga pu­ta u pitanju jedna evropska zemlja...

— O-ho?— Da... bar pretpostavljam

da je tako, s obzirom na ozbi­ljnost s kojom priprema akci­ju. . . Sve mora biti izvedeno tako i da šef države bude ubi jen u pogodnom trenutku i na

čelo dođe onaj koga Mariner želi.

— Koliki profit ovoga puta treba da bude?

— Neee. . . mislim da su za promenu u pitanju čisto politi čkii motivi, . .

— Misliš? Nije nemoguće... Mariner se zasitio novaca i sa da počinje novu igru: igru mo­ći. Svako od nas ponekad po­želi da se ponaša kao gospod bog, zar ne?

— Ne znam... Eldridž, bio sam potpuno iskren prema te­b i.. . a ja ti mogu koristiti...

— Samo ako znaš način da se dočepam Marinera. To je je dino što mi je u ovom trenu­tku potrebno.

— To. . . to je nemoguće... Čak i kada bi došao na brod. Rekoh ti, čak ni ja ne znam kako on izgleda!

— Mislim da imaš priliku da i to konačno doznaš — gla­sno se nasmeja ninđa. — Mi­slim da imaš priliku, Astld—Ku per!

F\

*i*

Oslonjen na ogradu broda kraj mesta gde je niz bok vi-

BORILAČKE VEŠTINE 59 65

silo uže od crne svile, Lesli je pretraživao pogledom mračnu površinu okeana. Pored njega, Asftili—Kuper je drhtao, više od straha, nego od svežeg po- vetarca koiji se podigao najav­ljujući da će uskoro svanuti.

Da, tamo,..Na jednom mesitu bela pena

se pojavljivala tamo gde je ta- lasi nisu mogli stvoriti. Pravac skretanja te svetlije mrlje vo­dio je do mesta gde će se brod naći za najviše deset minuta.

— Daj mu signal — reče ni nđa i Asitld—Kuper poslušno poče da pali i gaisi snažnu ele krtričniu lampu.

Nije jednostavna stvar doče paiti se užeta koje visi niz bok broda kada se on kreće prili­čno velikom visinom, ali je i Taibasko Pit — kao i Sumiko pre njega — pokazao kako dru ženje sa ninđom od čoveka stvara biće sposobno i za naj­teže napore.

Obavešten signalom da je na palubi broda sve u redu, Pit je mogao plivati mnogo br že, tako da se za manje od de set minuta pojavio na palubi i zadovoljno dsce*io svom pri­jatelju, boreći se da povrati dah.

Razlog tolikog zamora bio je očigledan; preko leđa mu je bila prebačena automatska puška, a svi džepovi panitaioma i košulje puni vesto pričvršće nih okvira sa municijom.

Široko se osmehujući, on ste že Leslijevu šaku i okrete se Asitili—Kuperu.

— A ko je ovo, ortak? Hmmm, pusti me da pogo­dim. .. momak iz protivničke ekipe koji se odlučio da pro- meni stranu, a? Ima li koristi od njega?

i— Viđećemo — odvrati kra tko ninđa, — Idemo gore, na komandni most. Bojim se da u međuvremenu ne stigne neka poruka od Marinera.

— Ko je Mariner?— Tip koji je sve ovo za­

mislio. Astli—Kuper, to je i- me našeg novog prijatelja, ra­di za njega.

— Hmmm. .. Ovaj, ortak, ka ži mi nešto: da li je brodska kuhinja negde u blizini tog tvog mosta?

— Brodska kuhinja? Stvar­no ne znam .. Do đavola, ne­moj mi reći da si gladan!

— Jesam — postiđeno priz- nađe plavokosi div. — Znaš, kada sam tovario stvari u taj

66 BORILAČKE VEŠTINE 59

hidroavion tražio sam oružje, radio-uređaje i slične gl-uposti, a hrane sam se setio tek na kraijiu... Jednostavno', nije vi­še bilo mesta za nju ...

— I nisi ništa jeo dva da­na?

— Dva i po. Poziv od Sumi- ko stigao je baš pred večeru, a ja . .. Glupo, zar ne?

— Astli—Kuper će ti poka­zati gde ćeš naći nešto za je­lo — osmahnu se ninđa. — Ja ću za to vreme biti na koman­dnom mostu, za slučaj da sti­gne poruka.

— Zašto ne pozoveš i Sumi- ko ovamo? Na onom hidroavi- onu nije baš prijatno, čak ni kada su talasi ovako blagi.

— Ne, žao mi je, ali mora­mo sačuvati odstupnicu. Mari ner bez sumnje dobro zna po ložaj broda u svakom trenut­ku. Moglo bi mu pasti na pa­met da ga uni'šiti. Onako, šale radi.

— Šaljiv momak! — progu- nđa Tabasko iz dubine grudi, polažući ogromnu šapu As-tli —KUperu na rame, tako da se ovaj zaklati. — Idemo, prija­telju! I da znaš, polovina tvo jih grehova biće ti oproštena

ako pronađeš i koju konzervu auisitralijskog piva u toj tvojoj kuhinji!

Osmehnuvši se, ninđa naisita vi da se penje uz metalne ste penice prema komandnom mo stu. Razmišljao je o svim mo gućim varijantama susreta sa Mar i ner om, nastojeći da prip­remi plan za svaku od tih va rijantd, ali je to išlo teško. Kao i računar, i mozak ninđe zahteva činjenice sa kojima o- periše, a činjenica je, za sada, bilo još uvek malo.

Zeleni ekran monitora i da lje je bio prazan. Ostao je para zan i do časa kada su se Pit i Aatli—Kuper vratili iz kuhi­nje.

Tobože zagledan na drugu stranu, Lesli je mtorio lice As- tli—Kupera. Uvek se može do sta doznati od izraza lica čo- veka koji ne zna da ga posma traju...

MaloHpomalo, ninđa je poči­njao da formira sliku o budu­ćem razvoju događaja. Posto­je svega dva načina da Mari-ner stigne do broda, drugim brodom ild avionom. Oni mo­raju biti spremni za doček u oba takva slučaja...

BORILAČKE VEŠTINE 59 67

Zapravo, postoji i treća mo gućnost, ali je ninđa privreme no odloži u memoriju. Verova tnoća da se to dogodi još uvek je bila suviše mala.

A li ne više i zanemarljiva. Nipošto!

Bilo bi dobro da Sumiko u- zileti sa površine okeana kako bi ga na vreme mogla upozo­riti na približavanje drugog fyroda, ali je ta mogućnost ot­pala. Goriva je bilo tek koliko za povratak do kopna, pod pu nim opterećenjem, i za povre­mene kratke uzlete kako bi ostala na istom rastoijanju od broda.

Dan je prošao bez ikakvih događaja, sem što su Tabasko Pit i Astli—Kuper očistili za­dnji deo broda od mrtvih te- la kako na vrelom danu ne bi počela da zaudaraju. Nisu ih bacali u more kako ne bi pri­vukli ajfcule, već u jedno od ogromnih praznih skladišta u utrobi broda.

Ajkule su neugodni saputni ci u slučaju kada je potrebno duže plivanje okeanom. A mo gućnost da će još jednom mo- raiti da plivaju bi^i je prilično velika...

Lesli je iskoristio dobar deo vremena za odmor i opušta- nje, prepuštajući Tabasko P i­tu brigu o Asitli— Kuperu.

Sve dok ovaj, iznenada, ni­je nestao.. v

— Nestao? — zapita Lesli.— Kako to nestao, Pite?

Obično veselo, Piitavo lice bilo je izduženo, sa izrazom ko ji je govorio da se Astli—Ku­peru ne piše dobro kada se ponovo pojavi.

— Jednostavno nestao — od govori kroz zube. — Bili smo u kuhinji, da spremimo nešto za jelo, a onda krenuli hodni­kom ovamo. Išao sam iza nje­ga, kao i obično, ali je on za­stao da zaveže pertlu na cipe­li. Produžio sam, računajući da nema kud da pobegne. Na uglu hodnika sam se okrenuo i . . . Prokletstvo, nije ga bilo, nišfta više!

— Pretražio si hodnik?— Da li sam pretražio hod­

nik? Čak sam i po zidovima lupao, pitajući se da ne posto­ji neki tajni prolaz. Do đavo­la, ne mogu da kažem ni »kao da je u zemlju propao«!

Ninđa je ćutao, a mozak mu je radio punom brzinom, raz-

68 BORILAČKE VEŠTINE 59

maitrajući sve moguće implika cije ovoga što se dogodilo.

— Les... šta da radimo, do đavola? Da pođem opet da ga tražim?

— Nemoj, Pite. Brod je veli ki, a om ga poznaje mnogo bo lje od nas. Mogli bismo da ga tražimo danima, a da nam se om sve vreme srne je u svom bezbednom skrovištu.

-- Šta onda predlažeš, pro­kletstvo? Da li da. ..

— Sačekaj...Napeto je razmišljao, oseća-

jući kako u dubini njegove po đsvesti haragei još jednom po­činje da se budi. Ne, Astli— Kuper nije pobegao zato što je iskoristio pogodnu priliku, gonjen iznenadnim impulsom. Ono što je učinio bio je deo brižljivo smišljenog plana, a cilj tog plana mogao bi b iti...

Mogao bi biti. ..Glasam, čaik prodoran zvučni

signal iz monitora navede obo jicu da se naglo okrenu. Ek­ran je treperio, paleći se i ga­seći se, menjajući crvenu i ze lenu boju.

— Mariner! — proštenja Ta ba'sko Pit. — Samo nam je to još trebalo... da se javi kad

nema onog dripca da mu od­govori !

Prodorni signal se prekide i ekran presitađe da treperi. Na jeidnoličnoj zelenoj pozadini po če da teče niz šlova.

»Halo, ninđo«, pisalo je. »T v ­oj mala plan nije uspeo zato što sam ja suviše inteligentan za tebe. Igra je završena, i ti nisi čovek kakav mi je potre­ban. . .«

— Šta to znači? — upita Ta basko Pit. — Kako on može znati da ti. . .«

— Sačekaj malo, Pite.»T i verovatno misliš da je

utroba broda potpuno prazna«, tekao je dalje natpis, »ali nije tako; u jednom -od skladišta, nije važno kojem, nailazi se pet tona eksploziva. Više nego do­voljno da uništi sirotu »Sama- ntu« onog trenutka kada bu­dem uputio određeni signal ra đio-.uređaju povezanom sa de­tonatorom. .. A to ću učiniti za koji trenutak. Zbogom, ni­nđo. I srećan put u pakao!«

— Les. . . da kidamo?— Sačekaj još malo.— Šta da čekamo, do đavo­

la! Ako je dole stvarno pet

BORILAČKE VEŠTINE 59 69

tona eksploziva, parčad će nam leteti do Australije!

Ninđa je ćutao, zureći u ekran, kao da pokušava da prozre pravu zamisao iza tih urednih bedih slova na zele­noj pozadini.

»Signal za detonaciju sledi za 30 sekundi«, poče iznenada ponovo da izlazi ispis po ekra mi. .. 29... 23.. .«

— Idemo, Piite!Sjurila su se niz metalne ste

panice do palube, odbrojavaju­ći sekunde u sebi.

Dvadeset... devetnaest.. .— Brže, do đavola! — urlao

je zadihano Tabasko Pit. — Brže!

ičetranest.. . trinaest.. .Piitovo telo u elegantnom lu

ku prelete ogradu broda i ne­stade u dubini. Les li ga je sle dio, dosta sporije; njegov sikok bio je izveden tilk uz bok bro­da.

Jadan poklopac na paMibi na glo se podiže i iz njega izviri pacovsko lice Astfli—Kuper a. Koprcajući se, on se izvuče na palubu i iizmače u stranu, ot­varajući' prolaz dvojici tipova odvratnog izgleda sa automat­skim puškama ti rukama.

— Brzo! — vikao je histeri­čno. — Brzo dok nisu previše odmakli!

Cereći se, njih dvojica pri­trčale ogradi broda, dižući pu­ške. Astfli—Kuper je hramao za njima, a njegovo lice pokazi­valo je šta je sve preždveo u posledhjih dvadeset četiri ča­sa.

Dvojica strelaca se zbunjeno zgledaše, a jedan od njih izvali gadnu psovku.

— Prokletstvo... nestali su!— Šta?! — zaurla Astli—Ku

per. — Nemoguće!— Mene tražite? — reče je­

dan ljubazan glas iza njihovih leđa. — Ovde sam.

Okrenuli su se, kao po ko­mandi. Sa isukanim mačem u rukama ninđa je sitajao, ne obraćajući pažnju što se sa nje gove odeće na pod sliva voda. Iza njega, Tabasko Pit je up­ravo pomaljao glavu nad ogra­du, oduševljeno se cerekajući.

il i

Još jednom, Astli—Kuper je raagovao brzinom kakvu može

70 BORILAČKE VEŠTINE 59

roditi samo užasan strah. Od­bio se od palube kao gumena lopta i naglavačke se sručio kroz otvor u pailubi. Na drugoj strani, ona dvojica podigoše svoje oružge i instinktivno se izmakoše korak unazad.

Čak i njihovi pogledi bili su prespori da prate vihor u koji se u deliću sekunde pretvorilo teio ninđe. Kaitana opisa pun krug nad njegovom glavom, zasleMjujuće Mešteći na suncu. Žmirkajući, jedan od dvojice strelaca izbaci kratak rafal iz svoje puške, adi ninđe već da­vno nije bilo na putanji tih metaka.

Katama zazvižda, režući va- zduh kao bič; jedna ruka, ođ- sečena nešto ispod ramena, zali palubu krvljju, dok su joj prsti i dalje besmisleno steza­li pušku. Jeziv, životinjski vri sak.

Katama zazvižda još jednom, malo 'kraće. Prepolovljeno go­tovo horizontalnim udarcem, jedno telio se složi uz ogradu. Drugo pade preko njega, pro­bode no pravo kroz srce, dok se paitrljak odsečene ruke još refleksno trzao.

— Uh! — reče Tabasko Pit na svom mestu. — Uh!

— Šta se dogodilo, Pite?— Ništa. Jedino što još u-

vek ne mogu da se naviknem na taj tvoj prokleti mač...

— U čemu je razlika? Čo- vek je mrtav od metka kao i od mača.

-- Jeste. .. ali mi ovo opet izgleda nekako čistije. ..

— Čistije? To ne može biti tačno.

— Đavola ne može! Kad is­pališ metak...

■■i— Kad ispališ metak, ti si

izbegao fizički kontakt sa tvo­jim protivnikom. Kod većine ubica to umiruje savest; ljudi za koje se zna da ne smeju da preseku vrat piletu, hladnokr­vno su ubijali tuce ljudi rafa lima iiz automatskog oružja.

— Oh, do đavola s tim filozo firamjem! — zastenja Tabasko Pit. — Šta sad da radimo? Opet nam je umakao, kučkin sin!

— Nećemo ništa raditi još neko vreme — reče zamišljeno ninđa, brišući mač o odeću je­dnog od uibijenih. — Prvo će­mo pozvati Sumiko.

— Zašto to?— Ona može odleteti do ko

pna, uzeti gorivo i ponovo do­

BORILAČKE VEŠTINE 59 71

ći po nas. Ostrvo Kliperton je najbliže kopno; do večeri se može i vratiti.

' — A Maniner?Ninđa se hladno osmehnu.— Do večeri će Mariner biti

mrtav, obećavam ti, Piite.— Prokleltstvo, kako možeš

biti tako sigurain? I kako si mo gao znati da je ono sa eksplo­zivom blef?

— Prilično jednostavno. As- *tli—Kuper je glumio zahrinu- 'tost što poruka od Marinera ni kako ne dolazi, ali nije poka­zivao previše radoznalosti za ekran onog monitora, što bi bilo sasvim normalno. Jedva da ga je i pogledao kad god bi se vraćao na komandni most.

— Hmimm.. On je poslao poruku s nekog drugog mesta?

— A ko bi drugi? Negde na brodu postoji još jedan termi­nal i Astli—Kuper ga je isko ristio u pokušaju da nas iste- ra sa broda. Dole u vodi, sma­trao je, bićemo bespomoćne žr tve za njegove strelce. Srećom, nismo morali pokazivati da čak ni tada svi aduiti nisu u njihovim rukama;

— Les, šta misliš, ima li on negde pod palulifbm još ona­

kvih tipova kao što siu ova dvo­jica?

— Ja mislim da ima. A ti?— Sad mi nešto pade na pa

met. Kako bi bilo da isteramo lisice iz njihove jazbine?

— Dimom. Prilično je opa­sno. Može postati neugodno i za nas dvojicu,

— Pa šta? Imamo hidroavi­ón, zar ne?

— Tačno. Ali, šta će Mari­ner pomisliti kad priđe i ugle da kako brod gori?

— Da, u pravu si. Okrenuće se i pobeći, a onda ga više ne­ćemo uhvatiti.

— To nije sigurno — ninđa se zagonetno osmehivao. — Sve više sam ubeđen da takva li­čnost ne postoji, Pite!

— Šta?!— Ko nam je rekao za nje­

ga? Astli— Kuper, i niko dru­gi. Rekao je da opšti sa njim putem terminala, ali nikakva poruka nije stizala sve dok je on bio u blizini. Čim smo ga izguiMi iz vida, poruka je sti­gla. Koincidencija, je li?

— Paaa... mogla bi i da bude, znaš.

— Tačno, ali više volim davenujem da je Astli—Kupersam poslao tu poruku.

72 BORILAČKE VEŠTINE 59

— I ja, do đa;vola! Važi li ono sa dimom?

— Ima vremena za to. Vrati mo se na most da ih najpre mailo zaplašimo. Ako se ne va rgm, među svim onim uređaji ma video sam i mikrofon raz- glaea, povezan sa svim defovi­ma broda.

Bez žurbe su se vraitili na most, posle čega je ninđa naj- pre pozivao Sumiko i obavestio je o onome što se u međuvre­menu dogodilo.

— Ti sama proeeni koliko goriva imaš — reče na kraju.,— Prema Pitu, ako još malo produžiš ovim kursom, nećemo moći svi troje da se vratimo hiđroavionom do kopna.

— I ja tako mislim. Mogu otići do ostrva Kliperton po gorivo. Šta ako ga ne nađem?

— »Samanta« ima čamce za spasavamje. Jedan od njih po služiće nam za nuždu.

— U redu — dopre glas đe- vojke posle kraćeg- oklevanja.— Idem do ostrva, Les. I od­mah se vraćam, čim napunim rezervoare.

— U redu. Mi ćemo se ja­viti tebi ako bude potrebno. Trebaflo bi da si za četiri do pet sati ponovo u dometu ovog rađio-uređaja...

— Tako je. Mnogo sreće, Les. I čuvajite se, i ti i Pit!

Lesli spusti mikrofon radio- -uređaja i okrete se Pitu koji ga je upitno posmatrao.

Da pokušam. Les, a? Do đavola, to nas ništa ne košta, a može i da upali!

— Što da ne? — sleže ninđa ramenima. — Šta ćeš im reći?

— Sad ćeš da čuješ!Cereći se, Tabasko pritisnu

taster koiji je uključivao razg- las u svim deilovima broda.

— Hailo, pacovi! — reče gro nikim glasom koji mora da je zvučao strašno kada, izobličen, izađe iz zvučnika pod paluba­ma. — Spremajte se za na­puštanje broda, pacovi! Za koji trenutak otvorićemo rezervoa­re za gorivo i izliti ga pod pa­lube, a onda počinje vatromet, ha-ha-ha!

— Možeš li to stvarno da u- radiš? — zapita ninđa tiho.

— Ne znam, do đavola! — Pit je govorio držeći ogromnom šakom mikrofon. — Možda i ne mogu» ali znaju li to oni?

— Videćemo. Ako tvoj trik upali, počinje trka.- prema čam cima za spasavamje.

— Samo neka izvole — ce­rio se Pit prilazeći razbijenom

BORILAČKE VEŠTINE 59 73

prozoru i naslanjaj,ući cev au­tomatske puške na okvir. — Svaki mora preći bar trideset jardi od otvora na palubi. La­kše nego glineni golubovi!

Posle užasnog Pitovog glasa koji se razlegao palubom i is­pod nje, nastupi antikiimaks. Brod je i dalje mirno plovio okeanom obasjanim suncem, vođen nepogrešivim signalima automatskog sistema za uprav­ljanje.

Kao da se ništa ne događa...— Mislim da možeš početi

da razmišljaš o ispuštanju go­riva pod palubu, Pite — do­baci ninđa sa osmehom.

— Izgleda da si u pravu! Proklete budale, toliko su glu­pi da nisu ni shvatili pretnju!

Lesli je po navici pretraži­vao pogledom palubu, znajući da bilo kakvo iznenađenje mo­že doći samo sa te strane. Nje­gov sluh na vreme će ga upo­zoriti ako bilo; ko pokusa da dođe hodnikom i preko metal­nih stepenica, i napad iz to­ga pravca automatski je otpa­dao.

Sasvim napred, na pramcu, neko je hitro^kao miš protr­čao između ogromnih viti ova kotye.

— Pite!— Šta se dogodilo?— Neko je na pramcu. Lma

pušku u rukama.— Je li? Sad ćemo ga malo

potprašiti!Pit otvori vatru, zasipajući

svaku izloženu stopu palube u prednjem detlu broda mecima koji su jezivo zviždali odbija­jući se na sve strane. Malo je ljudi koji će se usuditi da bi­lo šta pokušaju suočeni sa ta­kvim baražom.

On mimo može prepustiti ovaj deo posla Pitu, uvek želj­nom obračuna pesnicama i bu­čnim vatrenim oružjem. To vreme može se iskoristiti mno go bolje.

Tastatura pred monitorom bila mu je poznata i njegovi prsti preleteše preko dirki, zah tevajući da mu se na ekran ispiše »meni« kojim je raču- nar raspolagao.

»Tehnički opis broda«, gla­sio je jedan od naslova i on brzo potraži odgovarajuću ad­resu. Da. to će biti to. . .

Redovi slova i crteži brzo su se smenjivali na ekranu, ali je njegov mozak bio obučen da u vrlo kratkom roku primi

74 BORILAČKE VEŠTINE 59

i obradi ogromnu masu infor­macija. Zaustavio je sliku na ekranu samo tri ili četiri puta da bolje pogleda neki važan detalj. U međuvremenu, puc­njava je prestala, a Tabasko Pit je ponovo napunio pušku, monotono psujući.

— Kukavice! Zavukli ste se u zaklone kao nojevi! Izađite i borite se kao ljudi!

— Tvoja ideja je ostvarlji- va, Pite — reče ninđa.

— Koja ideja?— 0 izlivanju goriva pod

palube. Našao sam kuda vode csvi za povezivanje rezervoa­ra sa motorima. Malo eksplo­ziva na pravom mestu i ima- ćeš poplavu nafte. A uz nju vefovatno i požar.

— Hmm... da pokušamo, a?— Sačekaj još malo. Imam

utisak da će naši prijatelji zak ljučiti kako je došlo vreme za pregovore.

Kao da čeka samo da on to izgovori, na jednoj od tabli po­če da se pali i gasi crvena lam­pica i oglasi se melodičan zvuk. Smešeći se, ninđa podi­že telefonsku slušalicu, uglav­ljenu na tablu pored lampe.

— Da? — reče.

— Eldridž — glas sa druge strane zvučao je rezignirano.— Ovde Astil-Kuper.. . Slušaj, kako bi bilo da prekinemo sa krvoprolićem? Meni i mojim ljudima je svega dosta...

** *

Tabasko Pit se široko cerio, ali mu ninđa glavom dade znak da pazi na palubu. Priv­lačenje jedne grupe napadača dok njihov vođa pregovara sa protivnicima često je koriš- ćen trik.

— Eldridž? Da li si me čuo?— Savršeno. Ti znaš moije

uslove.— Do đavola, kakve uslove.

Jednostavno, prekinimo sa ovim. Dopusti meni i mojim ljudima da se ukrcamo u je­dan čamac za spasavamje i otići ćemo. To je sve!

— A Mariner?— Mariner.. . Mariner je

stari lisac. Mora da je nanju­šio da nešto nije u redu. Kad do sada nije došao, onda neće ni doći.

BORILAČKE VEŠTINE 59 75

— Jednostavno će napusti­ti sve i kidnuti? Hajde, Astli— Kuper... to ne liči na čo- veka kakvog si mi opisao!

— Neće napustiti, čoveče! Poslaće ljude da unište ovaj brod i sve nas, eto šta će uči­niti!

— Zato ti se žuri da uz­meš čamac za spašavanje?

— Tako je. Što pre odemo, veći su izgledi da se izvuče­mo. I tebi bih preporučio to isto; ovaj prokleti brod je su­više upadljiva meta.

— Hvala na brizi. Međutim, ja mislim da Mariner ipak ne­će doći.

— Ti si lud!— štaviše, spreman sam da

se kladim s tobom da Mari­ner uopšite ne postoji. Sem kao ime ispisano na ekranima monitora. S te strane gledano, ti bi mogao biti Mariner, As- tli-Kupere!

Tišina. Lesiiiju se činilo da vidi čoveka na drugoj strani linije. Bledo lice Astli-Kupera sada se grči od straha. Poku- šaće još jednom da slaže, ali neće imati dovoljno samokon- trole da to izvode kako valja.

— Govoriš gluposti, Elđridž.

Okani se Marinera. Zauzvrat, mogu te snabdeti podacima o svim akcijama koje je do sada izveo. Vrlo detaljni podaci, sa imenima, meistima, sumama koje je isplatio i ostvarenim profitom. Sve do posleđnjeg centa, Eldridž, čak i brojeve bankovnih računa i šifre pod kojima je novac stavljen u banke. Shvaitaš li šta to znači?

— Ne baš najbolje — osme- hnu se ninđa — ali mi se čini da nudiš Marinerovo bogatst­vo. Hvala.

— Prihvataš, dakle?— Kalko da ne. Gde su ti

podaci?— To ću ti reći tek kada bu­

dem u čamcu za spasavanje.Opet malo tišine u liniji. Na

drugoj strani Astli-Kuper je bez sumnje neodlučno grizao usnu.

— Evo šta ćemo učiniti — reče konačno. — Daću ti broj jednog računa u »Sitizen Benk« u Los Anđelesu. Radio-predaj- nik je dovdjno jak da se mo­žeš uključiti u telefonsku mre­žu i proveriti stanje računa uz pomoć šifre koju ti takođe da­jem. Može?

76 BORILAČKE VEŠTINE 59

— Reci.Drhtavim glasom, Astli-Ku-

per izdiktira niz slava i broje­va.

— U redu — reče ninđa na kraju. — Javiću ti se kad pro- verim. Gđe se nalaziš?

— Ha-ha-ha! Opet lukavo pitanje. Ne, ja ću tebe zvati kroz pet minuita. Više vreme­na ti neće biti potrebno.

Bilo je potrebno zapravo mnogo manje vremena. Tri minuta kasnije Lesli je znao stanje računa skrivenog pod Astli-Kuperovom šifrom.

Telefon se opet javi melo­dičnim zvukom. Pit pogleda u Lesliaj, ali ovaj odmahnu gla­vom.

Astli^Kuper je već sada na kraju nerava. Neka se još ma­lo peče na sopstvenaj vatri. Možda će ga baš to ćuitamje komandnog mosta naterati da konačno izađe iz skrovišta.

Međuitim, ni Aatli-Kuper ni­je gubio vreme. Kao i prvi put, ninđa opet primeti pok­ret na pramčanom deillu palube.

— Pite, počinje zabava — dobaci kratko. — Pogledaj ta­mo. ..

Zaštićeni telom vitla, Astli- -Kupeirovi ljudi su se rvali sa nečim velikim i bezobličnim što su uz pomoć male dizalice izvlačili iz otvora u palubu.

— Šta je sad to?— Bolje da ti ne kažem, P i­

te. Top.— Top? Ma hajde. . . šališ

se?— Na žalost, ne. Oni tamo

imaju top. Sreća što ga ranije nisu upotrebiii. Imam utisak da će na ovom mesitu uskoro postati veoma vruće, Pite.

- Oni su negde imali tovar krijumčarenog oružja, a?

— Sigurno. Trebalo im je vremena da rasklope i očiste top kaji je bio konzerviran. Uskoro ćemo morati da potra­žimo neko prijatnije mesto.

— Kakvo je to prokleto oru­žje? Ne vidim dobro sa ovog mesta?

— Dvocevni proitivavionski top. Jedan od onih koji ume- sto aviona mogu gađati i ten­kove ako imaju odgovarajuće granate.

— Ovi će ih imati, a?

BORILAČKE VEŠTINE 59 77

— Bilo bi dovoljno neprija­tno i sa protiva vionskid projek tilima — sleže ninđa rameni­ma. — Hajdemo dole, Pite.

— Oni će se dokopati čama­ca za spasavanje, do đavola!

— Samo neka pokušaju.Pit zastade, cereći se.— Opet si smilio neki prljav

trik. Hajde, reci tvom ortaku!— Reći ću ti, ali se najpre

moram javiti našem dragom Asitsli-Kuperu. Dosadno pre­zirne, a?

— Kao dvocevna puška. Ba- na-bang, kad god ga izgovoriš. Smešrno!

Odgovarajući na treperenje crv?ne lampice, ninđa još jed­nom podiže slušalicu telefona.

— Eldriđž, pretpostavljam da si video top koji imamo ta­mo na pramcu — u glasu As- tli-Kupera sada se osećalo li­kovanje. — Za koji trenutak bićemo spremni da otvorimo vatru. Pod njenom zaštitom moji ljudi će spustiti jedan ča­mac i mi ćemo otići, a da ti nećeš moći da učiniš ništa ka­ko bi nas sprečio!

— Videćemo. Uzgred, hvala ti, Astli-Kuper.

— Na čemu, proklet bio?

— Na onom računu ima ne­što preko osam stotina hiljada dolara. S obzirom da sada znam šifru, uzeću ih kao ne­ku vrstu naknade za nevolje koje ste mi priredili!

i— Dalje tvoje prljave šape od tog novca, ELdridž! To je moje!

— Tvoje ili Marinerovo?— Zaveži, proklet bio! Oda­

kle ti ta šašava ideja da bih ja mogao biti Mariner.

— To nije prvi puit da nai­đem na takvo nešto, Astli-Ku- per. Čovek koji se predstavlja kao drugi ili treći u nekoj or­ganizaciji, zapravo je tajanst­veni vođa čije lice niko nika­da nije video. Lopovi se uvek najviše plaše jedan drugog; tvoj Mariner bio je spokojan od takvih napada, jer jednos­tavno nikada nije ni postojao, a ti si sva svoja naređenja for mulisao uz pomoć računara tako da izgledaju kao da potiču od izmišljenog Marinera.

— U redu. Pa šta ako je toi istina?

— Ništa. Zaslužio je smrt i kao Astli—Kuper, a niko ne može urnreti dva puta. Prava je šteita što tu sVoju inteligen-

78 BORILAČKE VEŠTINE 59

cijiu nisi upOtrebio u službi ne ke pravedne stvari.

— Na primer?— U borbi protiv trgovaca

oružjem ili trgovaca drogom. Uimesto toga, ti si zarađivao na tuđoj smrti. Samo deseti đeo onog novca u Los Anđele su mogao je spasiti desetine hi ljada gladnih u Africi, zar ne?

— Moj novac za takve. .. ta kve gluposti? Pa ti si stvarno lud! Novac vredi samo ako se obrće: to što ti predlažeš gore je od bacanja novčanica kroz prozor!

— Za tebe, možda. Za mene nije. Uostalom, taj novac će i završiti u fondu za pomoć Afri ci, ako baš hoćeš da znaš!

— Ha-ha-ha! Viđećemo!Bez reci, Lesli spusti slušali

cu i dade Pitu znak da ga sle­di. Štrcali su niz stepenice i našli se u nivou palube upravo u trenutku kada je sa pramca dopro dvostruki pucanj i dve eksplozije mu odgovorile na komandnom mostu.

Sledio je čitav rafal, praćen zaglušnim eskplozijama nad njihovim glavama.

— Drži se za nešto, Pite!— upozori ninđa. — Sada će...

»Samanta« se naglo zatrese, kao živo biće od jakog elektri­čnog udara. Jedna od granata oštetila je uređaj za automat­sko upravljanje i do mašina u utrobi i kremenih površina do đoše kontradiktorne naredbe.

Oštro se naginjući na jednu stranu, brod zaplovi po luku sve manjeg prečnika. Prdcktžu jući se, luk se pretvarao u spi ralu pri čemu je nagib broda sve više rastao.

— Lesli! Ova prokleta kroti ja će se prevrnuti ako još ma lo nastavi ovako.

— U pravu si! Kidamo na palubu!

— A li . .. oni su gore...— Ni njima nije ništa lakše

nego nama — reče ninđa na­stojeći da se kreće što brže po nagnutom podu hodnika. Svud oko njih čelični sastavci su šk­ripali, izloženi naprezanjima za koja nisu bili ni predviđeni, ni dimenzionirani.

Biće dovoljno da popusti sa­mo jedna od čeličnih ploča is­pod linije gaza. Voda okeana nahrupiće pod ogromnim priti

BORILAČKE VEŠTINE 59 79

skom kroz otvor i još više po remetiti ravnotežu »Samante«.

A to se može dogoditi sva­kog trenutka...

Zabacujući vreću sa ostatkom opreme ninđe na rame, Les!i potrča preko nagnute palube, Pit za njim.

Niko nije ni obraćao pažnju na dvojicu prijatelja. Tamo na pramcu, grupa ljudi očajnički se borila da u vodu spulsti je­dan ođ čamaca za spasavanje pre nego što se brod prevrne.

Eksplozija!Čamac obavi gust oblak si­

vog dima iz kojeg pokuljaše crveni plameni jezici. Lagano se obrćući u vazduhu punom dima, po palubi i površini oke ana počeše da pljju&te unakaze ni komadi ljudskih tela.

— Tvoje eksplozivne kugli­ce? — dahtao je Pit.

— Aha. Postavio sam po jednu među zupce čekrka za spu štanje čamaca u vodu. Dovo­ljno je da se čeikrk samo jed­nom okrene pa da ona eksplo­dira. *

— Na svim čamcima?

— Ne na ovaj — osmehnu se ninđa. Kratki nož u njego­voj ruci hitro preseče užad ko­ja su pridržavala mali gumeni čamac sa spoiljnim motorom u drvenom sanduku pored nje­ga. Bacio ga je preko ograde i on se automatski napumpao u dodiru sa vodom.

— Skoči, Pite. Ja ću ti doba cilti motor!

Tabasko se baci preko ogra- de i trenutak kasnije izroni pored čamca, vešto se penjući u njega. Dočekao je ne baš la ki sanduk na ruke i odmah po čeo da montira motor na kr­mu.

— Hajde, Les! — dobaci, ne dižući pogled sa motora. — Šta čekaš?

Niko mu ne odgovori i on podiže glavu.

Ninđe nije bilo kraj ograde. Nigde u blizini.

Pit opsova, ali je u njegovom glasu bilo mnoog iskrenog di­vljenja.

— On je lud — reče tiho, za sebe. — Potpuno lud... to prokleto korito može se prevr­nuti svakog trenutka, a tada

80 BORILAČKE VEŠTINE 59

ni sva veština jednog ninđe neće moći da mu pomogne.. .

** *

Dok je ninđa trčao po nagnu toj palubi koja je od napreza nja podrhtavala pod njegovim nogama, na pramcu odjeknu još jedna eksplozija. Još dvoji ca Astli —Kuperovih ljudi su na najgori mogući način nau­čili lekciju ninđi.. .

»Sada su kao pacovi uhvaće ni u klopku«, pomisli, vadeći katana iz korica. »Niko od njih ne sme više prići čamcima za spasavanje, a suviše do'bro zna ju koliko je kopno daleko za plivanje.. .«

Produžio je malo opreznije, obilazeći džinovske mašine na pramcu. Pacovi uhvaćeni u klo pku uvek su najopasniji, jer tada nemaju više šta da izgu­be. ..

Astli—Ktupera nije bilo u blizini. Da li je možda i on stradao u jednoj od dve eksplo zije?

Tamo, uz ogradu, jedan čo~ vek je klečao, stežući na gru­di patrijak ruke otkinute efcs plazi j om. Ispratio je ninđu po gledam punim mržnje, ali nije imao snage čak ni da vikne.

Iz nekog zaklona dvojica je- dnovremeno jumuše na njega. Bez oružja u riikama, iskeže- nih zuba, prstiju na rukama raširenih poput kandži. Divlje zveri koje žele samo krv, -ne razmišljajući šta će se posle toga sa njima dogoditi.

Katana ih dočeka horizonttal nim udarcem koji glatko pre- seče grlo onome koji se kre­tao brže od svog drugara. O- vaj pokuša da zastane i tako izbegne blistavu smrt koja mu je jurila prema licu. Nije bi- jo vremena za to; katana se na trenutak zavuče kroz oko u mozak i odmah izroni iz kr­vave očne duplje, razbacujući unaokolo sitne kapljice krvi.

Jedan metak zazvižda mu iznad glave i s tupim treskom pogodi telo vitla, ali ga je ha ragei na vreme uklonio sa njegove putanje iako čak nije

BORILAČKE VEŠTINE 59 81

ni video strelica. Nova eksplo­zivna kufegica zaplovi u luku 1 nestade u zaklonu iz kojeg je stigao metak. Eksplozija pri guši početak krika čoveka ko­ji je prekasno shvatio da smrt dolazi po njega.

(Ninđa se osvrte, prelazeći pogledom po prostoru oko se­be.

Živih protivnika više nije ibiio.fČula se samo tutnjava no gu na metalnim stepenicama ispod njega, u utrobi broda.

Što se njega tiče oni mogu tu i da ostanu. On želi samo Astlli— Kuipera...

Gde bi on mogao biti? Pod palubom?

Samo bi čovek savršene, gvo zdene samokontrole, mogao na terati sebe da ostane pod palu bom broda koji tone. . .

Astli—Kuper to nije bio.Dakle, gde je?Komandni most?Svakako!On je verOvatno jedini na

brodu koji dovoljno poznaje uređaj za automatsko upravlja nje i može pokušati da ga po pravi ili 'bar isključi pre nego

što se brod prevrne ili pretrpismrtonosna oštećenja.

Astli—Kuper će biti tamo gde su on i Pit bili do malo­čas. Izgubio je nekoliko vrlo dragocenih minuta što to nije na vreme shvatio!

Još jednom je potrčao pa­lubom koja se sve više naginja la. Haragei će ga upozoriti za slučaj da je Astli—Kuper po­veo još nekoga da ga štiti dok radi oko popravke uređaja.. .

Da!Pljusak olovnih metaka po

palubi. Odbijena tanad dobiše čudne putanje, nestajući pre­ko ograde u mirnim talasima okeana. Odskočivši u stranu, ninđa iskoristi nagib palube da se brže otkotrlja u mrtvi ugao pored ograde, tamo gde ga sa komandnog mosta, izrešetanog granatama, nisu mogli gađati.

iSkakao je sa jedne šipke og­rade na drugu, ne obraćajući pažnju na zapenušane talase ispod sebe. Još tridesetak jardi i biće ispod komandnog mo­sta. . .

Da li mu se čini, ili se brod malo ispravio?

82 BORILAČKE VEŠTINE 59

Da... »Samanta« je još je­dnom uz drhtala, a onda se na­glo uspravila, sa nespretnim dostojanstvom pokreta. Ninđa elastično skoči na sada ravnu palubu i poče da guta prostor onim karakterističnim trkom u kojem nema nijednog neekono-' mičnog pokreta.

Novi rafal. Čovek koji ga je gađao sa komandnog mosta imao je dovoljno prisustva du ha da predoseti kretanje palu­be i brzo ponovo otvori vat­ru.

Naglo skrenuvši u stranu, jednom, pa drugi put, ninđa izbeže sleđeća dva rafala i ba ci se u bezbedni zaklon stepe­ništa koje je vodilo naviše.

Šta sada?U ovom uskom prostoru, čo

vek na vrhu stepenica koji u rukama ima automatsku puš­ku i dovoljno municije, može zadržati čitavu armiju!

■Eksplozivnih kuglica više ni­je imao; one bi mu najlakše pročistile put do Asili—Kupe- ra.

Šurikeni.. . ali je prostor iz­među stepenika suviše uzan za siguran hitac naviše.

»Kada ne znaš šta da radiš, čekaj«, glasio je savet serisei- ja Tanake. Samo što sada ni­je bilo razloga za čekanje. Si­tuacija se ni u kom slučaju ne može popraviti u njegovu ko­rist. štaviše , ohrabreni ispra­vljanjem broda i postepenim smanjivanjem njegove brzine, ljudi koji su ostali pod palu­

bom mogu mu se ponovo po­javiti za leđima.

Ninđa krete naviše dugim skokovima, pazeći da ne stvori nikakav šum. Prvi n ivo... dru gi. . •

Strelac je sada negde iznad njega. Ne više od desetak sto­pa.

Zadržavajući dah, ninđa sk­lopi oči i oslušnu.

šuštanje odeće o kožu, vlaž­ni prsti koji se kreću po čeli­ku puške. Čovek nad njim je nervozan.

U kakvom je položaju?Da... šum kolena po meta­

lu. On kleči na vrhu stepeni­ca, čekajući da mu neko do­đe na nišan uperene puške.

BORILAČKE VEŠTINE 59 83

Izmakavši se malo- unazad, ninđa pogledom ođmeri rasto- •janje do zida stepeništa na drugoj strani. Hmm. .. maglo bi i da uspe...

Šuriiken je bio gladak i hla­dan među njegovim prstima. Još jednom u mislima prešav­ši zamišljenu putanju šestokra ke zvezde, on snažno baci šu- riken prema suprotnom zidu., Dva šiljka, nimalo slučajno, ^istovremeno pogodiše zid i šu riken se odbi pod istim uglom pod kojim je i stigao do zida. Kada se jedan krak tog ugla produži, putanja treba da se završi tačmo na...

Krik, ali veoma kratak. Du­gim skokom, ninđa uzlete uz stepenice sa mačem spremnim za udarac.

Nepotreban pokret. Šuriken se zario žrtvi tačno u koren nosa, odbacujući glavu i gor­nji deo tela unazad, dok su mu ko’lena ostala na podlu. Ostao je tako, u grotesknom položaju koji je podsećao na stav za ma litvu ...

Samo što njemu više nika­kve -molitve nisi^ mogle da po mognu.

Da li je to jedini čovek koji je stigao ovamo sa Astli—Ku- perom?

’Nije, verovatno. Kao i sve kukavice, i Astli—Kuper nas to jao je da uz sebe u svakom tre nuitku ima što više telohranite lja koji će kod njega stvoriti iluziju sigurnosti.

Lažnu iluziju sigurnosti, na­ravno. Naročito kada je u pi­tanju jedan ninđa.

Metalna vrata komandnog mosta odleiteše u stranu, odba čena udarcem noge. Nagnut nad terminal računara, Astli— Kuper se okrete, lica faledog kao smitt.

Čovek iza njega podiže puš­ku brzim, uvežbanim pokre­tom i pritisnu obarač. Astli— Kuper biće svega nekoliko pa­laca levo od putanje metaka, ali strelca nije bilo briga za Astli—Kupera ili bilo koga dru gog: jedino na štto je mislio bilo je da ubije tog užasnog čo veka pre nego što ovaj ubije njega. ..

Meci zadobovaše po metal­nom zidu. Pagnuvši se, ninđa im se ukloni sa puta i jednim skokom prelete preko stuba

84 BORILAČKE VEŠTINE 59

kompasa oštećenog granatom. Katana je blistao nad njego­vom glavom.

Udarac pade tačno po sredi­ni glave žrtve koja je samo po kušala da se zaštiti popreč­no postavljenom puškom.

Dve polovine lobanje se raz dvojiše, lice se razdvoji na dva potpuno simetrična dela. Idući naniže, oštrica mača po kida grkljan i zari se do polo­vine grudi, sve dok je ne za­ustavi grudna kost.

Ninđa istrže mač iz užasne rane i dopusti mrtvom telu da sklizne među krhotine po po­du.

Astli—Kuper je stajao i gle­dao ga, ruku opuštenih niz te- lo.

— Daikle, Mariner — reče ninđa tiho — da li si spremanda umreš?

*1 *

Astli—Kuper, samozvani Ma riner, sleže ramenima. Pogled

njegovih očiju pokazivao je samo rezignaciju, pomirencsti sa sudbinom.

— Ni'si u pravu — reče ti­ho. — Ja nisam Mariner. ..

— Ko je onda?— To ne znam — umorno

uzdahnu Astli—Kuper. — Po­novio sam ti to stotinu pulta. Jedina moja veza sa njim je ovaj prokiieti računai', a sada ni prokleti računar više nfe ra di. Krhotina granate ga je de finitivno sredila.

— Ne vidim razlog da ga i dalje štitiš, Astli—Kuper. On ti više ne može pomoći. Niti naškoditi. Ti si mrtav čovek.

— Znam. I ne lažem te, pro kleitniče. Mariner posto(ji! Po­stoji, kažem ti!

Da li je moguće da on go­vori istinu? Da je prebrzo do­šao do zaključka da su Astli— Kuper i Mariner jedina ista li­čnost?

— Ti ga bar donekle pozna­ješ — reče Lesli. — Šta će učiniti kada dozna šta se do­godilo na »Samanti«?

— Ne znam. ..— Razmisli!

BORILAČKE VEŠTINE 59 85

— Ne znam, zaista.. . Vidiš, ovo.. . ovo je prvi put da ne uspe nešto što je on zamislio!

— Svetice se!— To svakako. Moćni ljudi

su osvetoljubivi. I ne umeju da podnesu poraz.

— On raspolaže svim poda­cima o meni?

1— Da. Sve što sam doznao slao sam mu odmah. Nemoj mi sliti da će ti mnogo pomoći moja smnt.

— I ne mislim.Astli—Kuper sklopi oči, nji­

šući se na nogama. Lice mu je pokazivalo krajnje granice iscrpljenosti.

Ninđa osi usnu. Tutnjava mo tora je davno prestala i sada se »Samanta« kretala vrlo spo ro, nošena samo inercijom.

Kakav je onda to zvuk?— Kakov je to zvuk, Astli—

Kuper?i— Ko(ji zvuk?— Slušaj. . .

Stežući prstima slepoočnice. Astli—Kuper osMksnu. Odma­hnuo je glavom.

— Ne, ne znam.. . Sem ako nije.. .?

I on i ninđa istovremeno su došli do rešemja i kao naeilek- trisani potrčali prema izlazu.

Lesli je, naravno, prvi sti­gao do kabine radio-telegrafi- ste. Njegovog mrtvog te'la nije bilo tu, ali su zato gotovo svi uređaji u kabini davali signa­le poziva.

Mirnim pokretom Lesli do­hvati mikrofon najbližeg ure­đaja.

— »Samanta« ovde — reče.— Prijem?

Dišući široko otvorenim us­tima, Astli—Kuper je stajao na vratima, bleđ kao kreč, i zurio u njega.

— Ko je to tamo? Šta se do godilo sa Astli—Kuperom?

Kakav glas!Dubok, rezonantan, tako sna

žan da ga čak ni loš zvučnik nije mogao previše izobličiti. Glas čoveka koji svakog tre­nutka odlučuje o sudbinama miliona drugih ljudi...

Glas koji se ne zaboravlja. A naročito kada raspolažeš pa mćenjem jednog ninđe!

86 BORILAČKE VEŠTINE 59

— As ti i—Kmper je ovde — reče ninđa mekim glasom. Dao je znak drugom čoveku da pri đe i gurnuo mu mikrofon u uzdrhitale šake.

Dva puta je otvorio usta, a'li nije uspeo ništa da izgo­vori. Tek u trećem pokušaju uspeo je da kaže svoje ime.

— Glupane! — zaori se iz zvučnika. — Nesposobnjakovi- ću!

— A . .. a li... ja ...— T: si nuila! Mrtav čovek,

Astli—Ku,pere! Mrtav!Ovaj je samo vrteo glavom,

nemoćan da izgovori i jednu jedinu reč.

— Kako se dogodilo da od- vučeš prokleti brod tri stotine milja na jug, umesto na se-ver? Ili više ne znaš šta znači koja koordinata? I zašto pro­kleti računar nije više u vezi sa mojim? Pokvario si ga?

— Ovo... ovo su koordinate koje sam dobio od. . . od vas... a računar...

— Šta time hoćeš da kažeš? Da sam ja pogrešio?

— D-đa...— Nemoguće!

Astli—Kuper Pogleda u nin- đu kao da od njega očekuje po moć. Prizor je odista bio ko­mičan.

— Šta je sa računarom?— Granate... granate iz topa

su pogodile komandni most...— Šta?!Membrana zvučnika još du­

go je vibrirala od preglasno izgovorene reči. Astli—Kuper se zgrči kao da očekuije uda­rac.

Smešeći se, ninđa priđe i uze mikrofon iz opuštene ru­ke.

— Zdravo, Marinere — re­če nemamo. — Ovde je onaj koga si želeo da kupiiš.

— Ninđa? Do đavola, šta je s tim čovekom tamo? Sa Astli —Kuperom?

— On? Paa.. . reklo bi se da je u šoku. Znaš, rekao sam mu da ću ga ubiti.. I to ću i učiniti.

— Ništa bolje nije ni zaslu žio, do đavola! Iako je uspeo da te dobije, zar ne? O kak­vom je to topu pričao? Nije valjda, ..

— Nije uspeo da me dobije, Marinere.

BORILAČKE VEŠTINE 59 87

— Šta?!— Ne galami — nasmeši se

Lesli. — Tvoja vika me neće impresionirati...

— Da li je novac u pitanju? Nudim dvostruko...

— Ne, nije u pitanju novac. U pitanju je moja savest.' — Savest? — ta reč je bila

izgovorena sa gađenjem u gla su. — Savest?

— Da, savest. A kada smo već kod toga, Marimere, moja savest zahteva da te ubijem...

Smeli. Dubok, iskren smeh čoveka koji se dobro zabavlja.

— Divno. Želiš li da dođem tamo da bi me ubio, ninđo?

— Svejedno mi je. Mogu i ja doći po tebe. Sad imam ko­ordinate, zar ne?

Tišina. Mora da Mariner sa da proklinje samog sebe zbog malopređašnje neopreznosti.

— Nećeš me pronaći, ninđo. Ti o meni ne znaš ništa, ali zato ja znam sve o tebi. Izgle­di su hiljadu prema jedan u moju korist!

— Nije strašno. Takve izgle de će svaki ninđa prihvatiti

Ponovo onaj isti smeh. Čo- vek koji se tako smeje ume da uživa u svakom trenutku.

— Volim izazove, ninđo — rekao je. — Moji navigatori kažu mi da ćemo se sresti ne- gde posle ponoći ako pođemo jedan drugom u susret. Odgo vara?

— Ne. »Samantin« uređaj za automatsko upravljanje je ošte ćem. Moiraćeš ti da dođeš ova­mo.

— Aha... negde čim svane, je li tako? Nije loše.

Držeći mikrofon u ruci, nin đa se. okrete vratima kabina, jer. su nečiji koraci dopirali sa stepeništa. Poznao ih je trenu tak kasnije; Tabasko Pit je is­koristio priliku da se vrati na palubu »Samante« čim se ona ispravila.

Upiitno je pogledao ninđu, a zatim Astli—Kupera. Lesli mu samo dade znak da ćuti.

Dogovorili smo se onda, ni­nđo? — Mariner je očigledno bio veoma zadovoljan sobom.— Sutra u zoru?

— Sutra u zoru, Mariner. I uživaj u ovoj noći. Beli hleb i sve ostalo što sleduje osude nima na smrt. . .

Prekinuo je vezu isključivši uređaj dok se iz zvučnika još

88 BORILAČKE VEŠTINE 59

orio Marinerov smeti. Bilo je razloga za to.

Hitrim skokom, Tabasko- Pit već je prilazio njihovom sop- stvenom radio-uređaju iz ko­jeg se čuo signal poziva.

— Pit — rekao je. — Ti si, Sumiko?

— Da, ja sam. Jedan brod vam se približava, obavesti od mah Leslija!

— Brod? Kakav brod?— Luksuzna jahta, ali grar

đena vrlo robustno. I nevero^ vatno brza, Pite. Važno je da to Lesli zna: brza je i sigurno se njom. lako mane.rviše!

i— Oružje? — reče ninđa. Pi­tu.

— Kako je naoružana ta ja hta, pita Les? — prenese Ta- basko.

— Ne vidim najbolje palu­bu, jejr se krijem među obla­cima kako me ne bi ugledali. Međutim, na pramcu je nešto veliko, skriveno ceradama. Ima oblik čamca za spasavanje, aia ne Verujem da bi neko maski­rao čamac. To je top ili lan­ser za rakete, Pite, sasvim si­gurno!

— O kej! — isceri se plavo kosi džin. — Hvala! To nam je veoma važno obaveštenje!

— Za koliko će sitići do nas?— upita ninđa.

— Lesli pita kada će bitiovde. kod nas? /

— Ako nastavi ovom brzi­nom, za sat, sat i po. Čim za­đe sunce. Želite li da se vra­tim i budem vam osmatrač?

Ninđa odmahnu glavom. Zn­ao je da za takvo nešto Šums­ko neće imati goriva.

— Ne, nije potrebno re­če Pit u mikrofon. — Već će­mo se ndcako snaći...

— O kej! Mnogo sreće — dopre glas devojke do njih.

¡Lesli se nasrne ja zbunjenom licu Astli—Kupera.

— Ako u ovoj situaciji uop- šte nešto može da te uite'ši, pri jatelju — reče — neka te teši pomisao da ti ipak nisi ništa zabrljao sa koordinatama. Ma- riner je mnogo bliže ovom me stu nego što želi da mislimo.

— Zamka — klimnu Pit gla vom. — Tip hoće da nas izne­nadi.

— Tako je — pogled hinđe bio je zamišljen, ali. mu-je u o£ima svetliucao opasan pla­men. — Samo što' ćemo ovoga puta mi njega iznenaditi...

BORILAČKE VEŠTINE 59 89

i**, *

Ogromna mračna trupiina »Samante« blago se njihala na valovima, nalik mrtvom kitu. Po palubi je besciljno tumara la grijpa ljudi, uigiavnom pija nih, često bacajući poglede pre ma jedinom osvetljenom mes- tu na brodu, ostacima koman­dnog mosta.

Lesli i Tabasko’ Pit dobro su iskoristili raspoloživo vre- me. Posle onoga što su učinili, stotinak ljudi moraee da radi najmanje masec dana da bi do vela »Samantiu« u nekadašnje stanje. . .

Na komandnom mositiu, Asitli —Kuper ie slušao pijano dovi kivanje svojih ljudi koji su se sve do maločas skrivali negde u potpalublju i krepili viski­jem. Pijana hrabrost izvela ih je na palubu, naoružane do zu­ba, ali niko nije ni pokušao da, ih spreči u tome.

Gde je taj užasni čovek? Gđe. je ninđa?

¡Ni njega, ni njegovog plavo kosog pratioca nije nigde bilo. Jednostavno su nestali.

Kako?Skriveni pod'•palubom? Da

tamo pripreme iznenađenje za

Marinera o kojem je ninđa go vario?

Ne, to bi bila glupost. Dole nema ničega što bi moglo biti opasno za naoružanu Marine- rovu jahtu. Nijedan od njih nije čak ni prišao topu čija je dvostruka cev i dalje gledala prema komandnom mostu, ia­ko to ne bi bilo loše oružje u pomorskom okršaju.

Uzdahnuvši, on se zimogrož- Ijivo strese, iako je veče bilo toplo. Ruka mu je već utrnu­la na poklopcu signa'lnog refie Mora, jedinom sredstvu veze koje siu ninđa i momak zvani Tabasko previđeli u svom ru- šilačkom pohodu.

Sasvim dovoljno, naravno. Mariner će odmah saznati da na »Samanti« ima još savezni­ka. . .

Vetrić donese do njegovih u- šiju nejasni zvuk i on se trže. Da li je to motor jahte?

Jeste! Bez sumnje jeste!Uperivši reflektor prema se

veru, odakle je zvuk dopirao, on užurbano poče da šailje Mo rzeove signale. Završio je po ruku šifrom koju su mogli po­znavati samo on i Mariner, kao dokaz njene verodastojno- sti.

90 BORILAČKE VEŠTINE 59

Ponovio je istu poruku još dva puta, dok je huka motora jahte sve snažnije odjekivala u njegovim ušima. Nije video još uvek ništa, jer je bez sum­nje jahta bila veoma pažljivo zamračena.

A onda je isključio reflektor i spustio se na pod pored nje­ga, brišući lice mokro od zno­ja.

Učinio je sve što je mogao. Njegova sudbina sada je u ru­kama bogova...

I u Marinerovim rukama.Gotovo milju dalje na seve-

ru, bez napora se održavajući na površini vode, Tabasko Pit i ninđa se osmehnuše jedan drugom. Bez reci. Niko bolje od njih dvojice nije znao ka­ko se daleko zvulk širi po vo­di, iako će buka motora'jahte prigušiti svaki šum.

Astli—Kuperova poruka bi­la je veoma zanimljiva, utoliko više što je Marinera upozora vala da mu se priprema izne­nađenje. Na svoju nesreću, As­tli— Kuper nije imao dovoljno mašte da odgometne i kako će to iznenađenje izgledati...

Nimalo čudno, uostalom. Sa­mo mozaik jednog niinđe može smisliti plan koji bi svaki dru gi odbacio kao luđački opasan.

Dva naga čoveka, naoružana samo hladnim oružjem, nika­da se ne bi usudila da pliva­njem počnu napad na brod na oružan do zuiba!

Lesli dotače Pitovo rame, po kazujući mu rukom pravac. Ne koliko stotina jardi dalje, po­vršina okeana bila je tamnija nego na drugim mestima. I ta se tamna mnLja kretala prema njima, . .

Zaplivali su u istom pravcu snažnim zamasima, osluškujući brektamje motora. Jahta'je još uvek jurila i rastojanje će se smanjiti za veoma kratko vre- me.

Motor naglo prekide rad i na okeain se spusti iznenadna tišina. I njih dvojica usporiše svoje plivanje; na samo stoti- nak jardi daljine oprezno uho bi ih mogllo čuti.

Ne, niko ih nije čuo. Niko­me na jahti nije ni palo na pamet da bi neikoga moglo biti u tamnoj vod i...

U trenutku kada je na pa­lubi jahte blesnuo snažni re­flektor, osvetljavajiući koman­dni most »Samante«, oni su bili na bezbeđnom mestu, pod sa mim suprotnim bokom, tamo gde neće biti nijednog člana posade.

BORILAČKE VEŠTINE 59 91

Tabasko Pit ostade u vodi. Zarivajući čelične kandže u bok, ninđa poče bešumno da se uspinje...

Sa mesta gde je pomolio gla vu nad palubu, imao je odli­čan pregled. Naoružani ljudi bili su poredam duž suprotne ograde, svi sem dvojice koji su nešto marljivo radili oko lansera za rakete vođa-voda montiranog na pramcu.

Pogled ninđe sklianu pre­ma mostu jahte. Tamo je sta­jao Mariner.

Niko drugi to n ije ' mogao bi­ti. Uspravno telo, arogantno držanje, ogromna, lavovska gla va na širokim ramenima, pot­puno su odgovarači onom mo ćnom glasu koji je bio urezan u pamćenje ninđe. Čak ni gro­teskno kratke i krive noge u uskim pantalonama nisu mogle umanjiti' snagu ličnosti tog čo veka.. .

Pripreme na pramcu bile su završene i ona dvojica upitno pogledaše prema Marineru.

Na komandnom mostu »Sa- mante« užurbano zatrepta si- gnalni reflektor. Astli—Kuper je pitao sta čekaju, zašto ne dolaze na brod •da ga pretresu i nađu nimđu...

Mariner podiže ruku, dajući znaik. U svom zaklonu, jedan od one dvojice povuče polugu za lansiamje.

¡Dubok zvuk grmljavine ra­ketnog motora koji se pretvo­ri u listanje ’i zavijanje. Naj- pre sporo, a onda sve brže, ra keta polete prema boku »Sa- manite«.

Ninđa je u sebi počeo da broji sekunde u časiu kada je raketni motor zagrmeo. Lakim skokom je izleteo na palubu i potrčao prema mostu. Svi po­gledi bili su uprti u drugi brod, brod osuđen na smrt. Ni ko ga neće ni videti, ni čuti.

U trenutku kada je okean na milje unaokolo osvetlio Me sak eksplozije, on je bio na ko rak iza širokih Mari-nerovih le đa.

Čak i na ovoj daljini udarni taias koji je sobom đoneo i gromku tutnjavu eksplozije bio je tako snažan da se jahta za njiha. Ninđa je bio jedini ko­ji je ositao čvrsto na nogama.

Plameni stub podiže se vi­soko u nebo. Obavijajući le- vom rukom Marimerova usta i povlačeći mu glavu unazad, ni nđa mu desnom nasloni na gr lo vrh dugog i šilijatog noža, sličnijeg igli nego bodežu.

92 BORILAČKE VEŠT1NE 5.9

— Okretni se polako i pog­ledaj me, Mairiner — šapnu ni nđa kroz odjeke eksplozije i šuštanje komada čelika koji su u pljtusku padali po vodi oko »Samamte«. — Videćeš ka­ko izgleda tvoja smrt!

Dva oka upiše se a njegove oči. Na rastojanju od svega dva ili tri palca, ninđa vide ka ko se u Marinerovom pogledu kao paklene vatre ogleda pila meni situb koji je uništio »Sa- manitu«. Snažno tak> se nape, noge odupreše o palluibu, ali vrh noža u znak opomene pro hi kožu vrata.

Flamemi stub se naglo ugasii Marinerove oči ’ostadoše pra zne. Ne, ne prazne. .. odnekud iz dubine, brz kao vihor, siti- zao je užasan strah.

Prelomivši se na dva dela, kao perorez, »Samanta« naglo potonu. Oblak pare se uz gla­sno šištanje diže u vazduh ta­mo gde je voda okeana dotakla usijani čelik.

— Srećam put u pakao, Ma- rinere — reče glasno ninđa. Buka stihije priguši će njegov glas i čuče ga samo onaj ko­me su te reči namenjene.

Leva ruka slete sa Marimero vih usta dopuštajući da kroz

njih navre krik koji se dugo pripremao u moćnim, širokim grudima. Taj krik prekide iz­nenadno krkljanje; nalik igli, nož s lakoćom probi grkljan i dužnik, daveći Marimera nje­govom sopstvenom krvlju.

Nekolicina ljudi vrisnu ug­las, ali nijedan ne dospe da di gne svoje oružje kada se hitra pokretna senka odvoji od zde­pastog tela, dopuštajući mu da se sruči na most.

Ninđa u sebi završi odbroja­vanje sekundi. Odbacio se sv­om snagom Od palube i u du­gom luku poleteo kroz vazduh prema ponovo mračnoj površi­ni oke ama.

U istom trenutku, pod kr­mom jahte, tamo gde je ona najosetljivija na vatru zbog rezervoara za gorivo i motora, odjeknu potmula eksplozija, ko ja odiže zaidnji kraj broda iz vode.

Eksploziv koji je pokojna »Samanta« nosila uz ostataik svog tovara oružja, bio je prve klase. Satni mehanizam radio je fantastičnom preciznošću.

»Ima neke pravde u tome«, pomisli ninđa zaramjajući u vo du kojom je delać sekunde ra

BORILAČKE VEŠTINE 59 93

nije prohujao udarni talas ek­splozije. »Tako se »Samamta« osvetila brodu koji je ubio...«

Eksplozija za eksplozijom po tresala je telo jahte, pokazu­jući da je i njen tovar pnipa« dao trgovcima smrću, krijum­čarima oružja. Za nekoliko mi mita, okean će prekriti i po- »lednrje ostatke broda na ko­jem je našao smrt čovek zva ni Mariner.. .

Izranjajući već daleko od me »ta na kojem je okean gutao svoje nove žrttve, ninđa pomi­sli kako je to sve ipak samo jedan mali korak na dugom putu koji je započeo pre mno­go godina u Japanu.

»Kada će ninđe prestati da ubijaju?«, ponovio je semsei Ta naka njegovo pitanje. »To je bar lako, sine maj. .. kada Iju

di shvate da, sem ubijanja, po stoje i drugi načini da se raz­mrse njihove sitne i glupe ne sugiasice...«

'Nije že’leo više da gleda me- sto koje je đonelo toliko smr­ti. Plivao je snažnim zamasi­ma napreid, prema mesiju gde ga Tabasko Pit čeka u malom gumenom čamcu na kojem će dočekati dolazak hidroaviona sa Sumiko.

Okean će ove noći biti pun ajkula, ali njih dvojica ne mo­raju da ih se plaše.

Sutra će svanuti novi dan, ali dan u kojem za ninđu ne­će biti predaha. Još previše ajkula luta morima i kopni­ma ove planete.

Pravih ajkula. One su samo vešto prerušeme u ljudska bi­ća. . .

- KRAJ -

N O V O ! "KUNOICHI NIN'JUTSU"

BESTSELER ! Samoodbrana za žene I muškarce *

Kako s e o d b ra n i t i u raznim uslovlma I s i tu a c i ja ­

m a,bez p ozn avan ja neke od bor i lačk ih vešf ina

spec i ja ln im metodama samoodbrane, ko ja je sto­

tinama god ina držana a tajnosti, a kor is t i le su

je u Japanu "k u n o ic h i " žene n in je .

V e žb e disanja za a k t iv iran je b ic en e rg i je te la

i zdrav i j e - i e h n ik e kon cen trac i je i v i z u a l l z a -

c i j e te psihološka i mentalna priprema u s luča­

ju n a pa da -K u j i tehn ike i v e ž b e za p redoseća j

opasnosti-Kyu sho v i ta ln e tačke t e l a - s p e c i j a l -

ne energetske mcsaže z a stimulisanje v i t a ln o ­

sti i p reven t ivn e zaš t i te te la od b o le s t i .

Cena kn j ige je 6000 d in Kn jigu p la ća te p o u -

z e ć e m . Porudžben icu popunite štampanim s lo­v im a . Poša lj ite na adresu:

" N iN J U T S U " P .F A H 5 6 - 11050 Beograd 22

B IB L IO T E K A»B U D O «

Vam preporučuje nova izdanja

I I Izda je kn jige N A P R E D N I K A R A ­TE P R A K T IČ N A P R IM E N A I Praktična vežban ja m akivaram a i džakom. V ita lne tačke. Sparing. Tehn ike presretanja. K arate — te kvon do. N aprav ite sam i m ak iva - ru i drugo. Cena 9000 din.

2IV Izdan je kn jige P U T U N A P R E D ­

N I K A R A T E E fikasne kom binacije. Sančin i tenšo kate, sistem i vežban ja sa Okinave. Ž ivot i vežban ja A kadem ika karatea. Izbor stila za vežban je i drugo.

Cena 9000 din.# Pored cene plaćate 1000 dinara za

pakovan je i poštarinu. Obe k n ji­ge bogato ilustrovane sa preko 300 fo tg ra fija što om ogućava n ji­hovu praktičnu prim enu. Uz sva­ku knjigu bseplatan karate pos- ter u boji.P laćan je pouzećem . N aručite na adresu: «-B IB L IO TE K A B U D O «poštanski fah 2. 11090 Beograd.

N A R U D Ž B E N IC A »N IN Đ A «

Ovim neopozivo naručujem k n ji­

ge

br.

(poštanski br. mesto, ul. i b ro j)

(ime i pr^lime)

N U N C H A K U P A L IC E MG-22K S T A ­N D AR D konusne izrade (okrugli hva- tnik) sa najviš im osobinam a čvrsto povezane specijaln im kanapom kod koga je elim in irano istezanje u upo­trebi. Cena ov ih palica je 17.500 dina­ra.

MG-23L S T A N D A R D konusne izra ­de (ok ru g li hvatn ik ) sa najvišim oso­binama čvrsto povezane nerđajućim

] vezovim a (tankim čvrstim lancem ).I Testiran je okret i obrt. Opisane nu-

nčake su korištene u film u »P os led - j nja igra sm rti«. Cena ovih palica je 13.500 dinara.

Naručite, p laćate pouzećem.

A D R E S A :

T E H N IK A N U N C H A K U A G E N C IJA Z A M A R K E T IN G 34000 K R A G U JE V A C Poštanski fah 183

TEHNIKA NUNCHAKU

PREDNOST JE KVALITET

E. A. Voliš Bađž: EGIPATSKA MAGIJAVoštane figure, amajiije, reci rnoći i bacanje čini. Magične slike i formule. Ritual balsamovanja. Otvaranje usta i očiju pokojniku. Tajna imena i magija zvuka. Bela i crna magija, Egipat i alhemija. Prizivanje umrlih, nametanje volje životinjama i isterivanje duhova. Opsednutost demonima, dobri i loši predznaci. Tumačenje sno­va, kalendar i određivanje srećnih i nesrećnih dana. Horoskopi, proricanje sudbi­ne, preobražaji i predskazanja.Cena knjige 8600 din.

E. A. Voliš Bađž: EGIPATSKA RELIGIJA - e g ip a ts k e id e je

O ZAGROBNOM.ŽIVOTU. M it o stvaranju sveta. Egipatski bogovi. Oziris - bog vaskrsenja. Podzemni svet i paklene muke najcrnje tame. Poslednji sud. Merenje pokojnikovog srca na Terazijam a pravde. Odnos duše, tela, duha, srca i senke. Pu­tovanje duše u zagrobni svet. Besmrtnosti život na Poljanama večnosti.Cena knjige 8300 din.

Inazo Nitobe: BUŠIDO - Kodeks samurajaPUT RATNIKA - knjiga zakona koji su sedam vekova upravljali životima samura­ja. Etički kodeks koji je postavio standarde ponašanja i ideale karaktera za ceo ja­panski narod. Poglavlja Hrabrost, Čast, Lojalnost, Vaspitanje i obučavanje samu­raja, Samnkontrola, Harakiri i osveta, Mač-duša samuraja... potvrdiće vam da je BUŠIDO najstroži kodeks životnih principa koji je ikad sastavljen!Cena knjige 7800 din.Knjige šaljemo odmah - plaćate poštara prilikom prijema.

NARUDŽBENICA

Naručujem pouzećem sledeće knjige: .

ime i preiime________ kom. E G IPATSK A M AGIJA

________ tem . E G IPATSK A RELIGIJA ulica i broj

________ kom. BUŠIDO -----------------------------------------pošt. broj i rassto

Narudžbenice šaljite na adresu:1NTER.MEDIA. pošt. fah 20-194,11030 Beograd S.

U maju Ninđa 60

ISCERENI ZUBI SMRTI. . M laz svetlosti zaigra po k A m e n o m svo du i zaustavi se n& sredini

^ p ra v n o g hodnika;N e što je tu ležalo. N ešto naJik na . . . N in đ a ču kako d e v o jk a pored

njega naglo uvlači va zd u h u pluća.- T o je . . . to je . . . - drhtala je ona.- T o nije ništa - reče ninđa m im o , zureći u lobanju sa iskeženim be

lim zu b im a . - Pre nego što sm o ušli o v a m o , znali s m o da s m rt vreba na s v a k o m koraku . . .