D erek F inegan

VAINGTON, D. C.

SERIJABorilake vetine

NINA

Naslov romana: VAINGTON, D. C.

Autor:Derek Finegan

Recenzent: Slobodan Luki

Lektor:Milorad Stevanovi

Korektura:Fotoslog NIRO Deje novine

DEN PRESS

PONY WEST - BORILAKE VETINE - NINA 7 - VANREDNO IZDANJE- DECEMBAR 1983. godine. Cena 40 dinara. Izdaje NIRO Deje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana terijevski. Izdavaki savet: Milica Bogojevi (predsednik), Mileta Obra- dovi, Vera Smreki, Dragan Simi, Milisav Ili, Miodrag Vuievi, Miljana Tomi, Nada Mijatovi, Nikola Maslovara, Ljiljana Milovanovi, Ljiljana pa- jakovi, Petar Jerkovi, Gojko tulovi. Telefoni: (032) 711-549 urednitvo i 714-250 prodaja. Teleks: 13731. tampa Glas, Beograd.

D erek Finegan

VAINGTON, D.C

- Kog emo avola ovde, Hari? -zevnu umorno policajac Bredli, o-kreui se svom drugu za volanom. - Ovde se ionako nikada nita ne dogaa. . .

Hari Torstenson se osmehnu.Bredli je jo mlad policajac, odskora u Vaingtonu. Mora jo mnogoda ui o ovom gradu . . .

Njihova kola su gotovo beum-no klizila kroz no po glatkom asfaltu severozapadnog dela grada,ulicom oivienom raskonim bogatakim zgradama skrivenim odpogleda gustim kronjama drveai negovanim zelenilom parkovaoko bazena i igralita za golf. Ulicaje bila pusta, a retki semafori besmisleno su mirkali i menjali bojepo uglovima, proputajui tek po

vremeno poneka kola.-O dakle si ti, Bredli? - upita,

sputajui malo staklo svog prozora. U kolima je ve postajalo zaguljivo od duvanskog dima i mirisaznoja. Ovaj jun u Vaingtonu bio jetopliji nego obino.

- Rekao sam ti, iz Minesote - osmehnu se Bredli. Njegovo deakolice odudaralo je od ozbiljne uniforme i velikog revolvera za pojasom.

- I z nekog malog mesta, pretpostavljam . . .

- Vidi se? - Bredlijev glas bio jemalo uvreen.

Torstenson utke zavrte glavom.Ti momci iz malih gradova uvekimaju komplekse kad stignu u pre-stonicu, premda Vaington, u stva

4 Pony West - Borilake vetine 7

ri, za Am eriku i nije veliki grad.- Nije to - nasm ejao se. - Vidi,

u m alim gradovim a svako zna svoje m esto, pa i krim inalci. U bogate kvartove zalaze sam o iskusni lopovi, tam o nee nai ni prodavce droge, ni drolje, gangstera ak i nem a. A ovde . . . - T orstenson sle- e ram enim a - iza ovih bletavih fasada im a vie prljavtine nego u p re d g ra im a . . .

B redli je zam iljeno gledao oko sebe. Na licu m u se itala neverica.

- Zaista? - tiho je upitao.Torstenson klim nu glavom.- Tano je. U tvom m estu

verovatno se zna kako je ko zaradio svaki svoj dolar. U V aingtonu to ne znaju ak ni poreznici. Vidi onu vilu?

B redli zadivljeno zviznu. Iza visoke ograde od reetaka i dugog, dugog travnjaka, okruena drve- em, stajala je kua graena tako da podsea na prebivalita junjakih plantaera. itav sp ra t plivao je u svetlu, a p red ulazom se video dug niz park iran ih kola.

- Dva uju tru - ree bacivi pogled na asovnik - a ovi jo slave . . .

- To i hou da ti kaem - nasm e- ja se Torstenson. - Hajde reci mi kom e ta kua p ripada i kako je taj doao do nje. Ne zna, naravno. A u tvom Saut Kriku, ili kako se ve zove, to bi mi istresao iz rukava, je 11 tako? Lako se m oe dogoditi da je u ovoj vili sred ite trgovine d ro gom u Vaingtonu!

- S tvarno? - tre se Bredli.- Ne, do avola - uzdahnu Tor

stenson. - Sam o sam tako re kao . . . Ne bih se usudio da p ro em kroz tu kapiju bez naloga za pretres, sam o da zna. U V aingtonu, ko im a pare, im a i mo, to e veom a brzo nauiti.

- Nije to sam o u V aingtonu . . .- Nije - k lim nu stariji ovek gla

vom - ali se m oda bolje vidi nego drugde.

- M nogo pui - dobaci Bredli, gledajui kako T orstenson jednom rukom vesto izvlai novu cigaretu iz zguvanog om ota.

- Spava mi se - odm ahnu T orstenson rukom . - Jo dva sata, pa kui u krevet. Svaka no mi je sve dua kako m i se blii penzija.

Strpljivo su zastali p red jednim sem aforom . T orstenson spusti jo nie p rozor i p ro tu ri glavu napolje da udahne m alo vazduha.

- Prokletstvo, to je vrue! - pro- guna, uvlaei glavu ponovo unutra . - Kao usred dana . . .

- H a r i . . .- ta je? - tre se Torstenson.Pogled m ladog policajca bio je

u p rt u m nogo m raniju poprenu ulicu. Ulina svetiljka na tom uglu nije gorela. Mali park, u ijoj se pozadini videla neka niska bezoblina zgrada okruena drveem , bio je u po tpunom m raku.

- Tam o nekog im a - p roaptao je Bredli.

- Pa ta - slee stariji ram enim a.- Ljubavni par, verovatno. Tam an

INV West - Borilake vetine 7 5

posla kad b ism o izlazili iz pa tro lnih kola kad god nam se neto uini sum njivim . To ti je prva lekcija- dodade sa osm ehom . - Izbegavaj m rana mesta! Zna li koliko je po licajaca poginulo u V aingtonu prole godine?

Svetio na sem aforu se prom eni-lo. Kola lagano kretoe dalje. Bredli je slegao ram en im a i m alo se udobnije nam estio u svom se- ditu, iako m u je pogled i dalje bio up rt u m rak.

U tom tren u tk u kroz o tvoreni prozor do njih je dopro priguen enski vrisak. B redli se tre.

- Hari, uo si?M otor patro ln ih kola ve je u r

lao. Steui zube, T orstenson je stezao volan, otro okreui udesno u poprenu ulicu. Farovi kola osvetlili su gusto zelenilo m alog parka.

Bredli je izleteo jo dok su gum e kripale od koenja.

- Polako, do avola! - dobacio m u je Torstenson, izvlaei se na svoju stranu. Revolver m u je ve bio u ruci. - Prvo pogledaj, pa se onda alei!

M ladi je zastao kao ukopan. Ono to je video podsealo je na scenu iz nekog film a strave r uasa: granje se zloslutno njihalo, oaze tam e m eu drveem svetlost farova nije uspevala da razbije, trava je u m raku izgledala gotovo crna . . .

I na njoj vitko telo devojke duge plave kose. Leala je na leim a kao slom ljena lutka, sa praznim pogle-*

dom uprtim u nebo nad gradom . Na obrazu joj je kao b iser sijala jed na jedina k ru p n a suza.

Bredli oliza iznenada suve usne. R azderana bluza otkrivala je savrene grudi ukraene velikim m edaljonom na tankom zlatnom laniu. Suknja je bila zadignuta do sam og pojasa, o tkrivajui duge lepo izvajane noge i blistavu beli- nu bokova i trbuha. Korak dalje, u travi, leale su pokidane tanke providne gaice.

- Prokletstvo! - p rocedi T orstenson osvrui se oko sebe. - Tip koji je ovo uinio zasluuje sto gas nih kom ora, a ne jednu!

B redli se bacio na kolena pored devojke i oprezno joj do takao ob raz.

- Jo je top la - prigueno je p ro m ucao. - Moda . . .

- Ne - zavrte drugi policajac glavom. - Pogledaj. Vrat joj je slom ljen. N ita se vie tu ne m oe uinit i . . .

- To znai da je ubica jo u blizini!

Torstenson klim nu glavom.- Tano. Idem o za njim.Treptei od nem onog besa,

m ladi iupa revolver iz futrole. Iskeenih zuba, osvetlio je lam pom bunje oko sebe.

-A k o mi sam o dopadne a k a . . .

Trgao se toliko da m u je lam pa gotovo ispala iz ruke.

- Pazi, Bredli! - k riknuo je Torstenson gotovo u istom trenutku .

6 Pony West - Borilake vetine 7

U bunju je stajao ovek. Mirno, kao statua.

B ledo svetio lam pe palo je na njegovo nepokretno lice, tanke usne i plavu kosu zaeljanu unazad. Stajao je nepom ino, prav kao strela u svoj svojoj visini od preko est stopa. Ruke su m u bile o p u te ne niz bokove, noge m alo rairene kao da odrava ravnoteu.

- Ruke uvis! - p rosiktao je Tor- stenson. - Izlazi ovamo!

Na licu oveka nije se pom erila n ijedna jed ina crta. Kroio je na- pred neujno kao m aka i stao pred cevi revolvera, ak i ne pokuavajui da zakloni oi od dva snopa svetlosti.

- Ruke uvis! - ponovi i Bredli. Grlo m u se stezalo od straha i pored revolvera u ruci.

ta se to deava sa m nom , pitao se. Zar sam zaista tolika kukavica?

- P retresi ga, Bredli! - zau p ro m ukli Torstensonov glas iza sebe.

I u tom glasu oseao se strah!- Ovamo! - dao je znak revolve

rom, nastojei da m u glas ostane m iran. - Do kola!

Tanke usne razvukle su se u leden osm eh.

Policajac B redli nije im ao vrem ena da povue oroz. Nije za to im ao vrem ena ak ni Torstenson, koji je stajao itav korak dalje.

Ipak, on je dospeo da vidi kako je ubijen mladi. K ratko seivo zablistale je izm eu prstiju ruke koja je prela preko vrata Bredliju.

Isto to kra tko seivo blesnulo je i p red njegovim oim a u deliu sekunde . . .

Tiina. Dva tela pala su jedno kraj drugog. Krv je beum no potekla u travu . . .

Ubica se nagnuo da obrie seivo o Bredlijevu odeu. Ono je zatim ponovo iezlo m eu njegovim prstim a. Na trenu tak je ostao zagledan u divno telo devojke, a o nda se okrenuo i m irnim k o rakom k renuo ulicom.

Na usnam a m u je ponovo leb- deo onaj isti ledeni osm eh . . .

i< * i;

U gotovo istom trenutku , o tvorila su se vrata lifta u predvorju ho tela Statler Hilton. Veoma debeo ovek u veernjem odelu, sa crnom tanom u ruci, izaao je iz lilta, nervozno se osvrui oko sebe. B letavo osvetljeno p redvorje jo je bilo puno. Iz bara je dop irala priguena muzika.

D ebeljko s nelagodnou popusti vor kravate, koji m u se zarivao u podvoljak. Neto gunajui, izvukao je ogrom nu m aram icu iz depa i obrisao znoj. Curio m u je niz lice uprkos klim a-ureajim a. Gegajui se, uputio se u pravcu izlaza na 16. ulicu. Zastao je na trenu tak da upored i svoj runi sat sa velikim zidnim asovnikom iznad pulta recepcije.

- G ospodine Vajseker? - zau iznenada iza sebe priguen glas. Tr

Pony West - Borilake vetine 7 7

gao se i zastao, okreui se celim telom prem a jednoj od udobnih sofa u predvorju sa koje je upravo ustajala jedna ena.

Njegove sitne oi u tonule u salo zasvetlee. R iokosa koja m u je prilazila bila je ena ba po njegovom ukusu, ne suvie mlada, ali ni suvie stara, sa pogledom koji je odavao m nogo iskustva. Njena tam nozelena veernja haljina, zategnuta na ob im nim kukovim a, otkrivala je d o b a r deo punih grudi. U njih je vredelo dvaput pogledati. Ipak, pogled m u je ostao nepover- Ijiv,

- Izvolite - rekao je glasom iznenaujue piskavim za tako k ru p nog oveka.

- Nadam se da nisam pogreila?- zanosno se osm ehnula riokosa.- Vi ste gospodin Vajseker?

- Vajczeker - ispravi je debeli. - ta mogu da uinim za vas?

- Oh, oprostite, gospodine Vajcz e k e r - ponovo se osm ehnu ena. - Bojim se da m oj jezik nije stvoren za ta strana im ena . . .

- J a sam A m erikanac - hladno ree debeli.

- Da, znam to. D osta su mi p riali o v a m a . . .

- Zaista? - Vajczeker podie o b rve. - A ko to, ako sm em da pitam ?

- To je m alo dua pria - uzdahnu riokosa, gledajui ga ispod d u gih vetakih trepavica. - Kako bi bilo da sednem o u bar?

- ao mi je - zavrte debeljko g la - ' vom. - Zaista nem am vrem ena.

Moda nekom drugom prilikom ?- Oh! - toboe ljutito lupi rio

kosa nogom o m erm ern i pod. - Vi ste jedan od retk ih m ukaraca koji je rekao da nem a vrem ena za m ene. Znate li da je to za jednu dam u velika uvreda?

Vajczekerovo lice i dalje je ostalo m rano. Pogled m u je ponovo odlutao do zidnog sata.

- Ali ete m oda prom eniti m iljenje - produila je ena - kad ujete ko m e alje . . .

- Ne verujem - bledo se osm ehnu on. - S tvarno mi je ao to m oram napustiti tako ljupku dam u, ali . . .

- Govori li vam neto im e M ara Grifi.ts? - tiho up ita ena.

Debeljko se tre i s nelagodno- u osvrte oko sebe. Usne m u se razvukoe u bled osm eh, iako su m u oi ostale h ladne i p ro rau n ate.

-M is lim da u ipak prihvatiti va poziv, gospoo . . .

- Rita. R ita Palm er - osm ehnu se riokosa. - Neete se pokajati, verujte, gospodine Vajczeker.

Jo jednom bacivi pogled na sat, debeljko zakorai u pravcu bara, prem etajui tanu iz ruke u ruku.

- Zato to ne ostavite na recepciji? - tiho up ita ena. - B ar nije mes- to za poslovne spise.

- Ne - odm ahnu Vajczeker glavom. - Uostalom, neem o se dugozadrati.

Zastali su odm ah iza zavese koja

Pony West - Borilake vetine 7

je zatvarala ulaz u bar, traei u polum raku slobodan sto. Debeljkov pogled odlu tao je p rem a striptizeti na podijum u. Upravo se sprem ala da zavri svoju taku.

- Eno, tam o u uglu slobodan je jedan sto - tiho ree ena, hvatajui g a za ruku i pribijajui se itavim telom uz njega. - D oite . . .

Seli su u mali separe, jedno kraj drugog. K onobar se odm ah stvorio kraj njih.

- am panj-koktel - m azno je o d govorila R ita na Vajczekerov u p itan pogled. - Znam da i vi to pijete . . .

- Vi, izgleda, dosta znate o m eni, R ita - kiselo se o sm ehnu debeljko kada ih je kon o b ar napustio.

- Prilino - o sm ehnu se ona. - Znam dosta o vaim navikam a . . . pogotovo o tom e kakve ene volite i ta volite da rad ite sa n jim a . . .

- To vam je M ara rekla? - tre se on.

- A ko bi drugi? U vae zdravlje- podigla je au sa providnom te- nou koju je k o n o b ar stavio pred nju.

Vajczeker je oprezno o tpio iz svoje ae. Pogled m u je sve ee lutao p rem a podijum u.

- Ah - nasm eja se Rita. - To tebe privlai, dragi, je li? Ne m ora n aprezati o i . . . m oje grudi nisu n ita loije od njenih, a m nogo su blie, zna!

- To vidim! - isceri se debeljko i kao sluajno p re e rukom preko

njenih grudi. - N em a ta, Rita, do b ra si! te ta je to nem am vrem ena, in a e . . .

Ona se zavalila na seditu i po- sm atrala ga kroz poluzatvorene kapke.

- Toliko uri? - up itala je p ro m uklim glasom. - Zar ne treb a da razgovaram o o Mari?

- Drugi put - odm ahnuo je debeljko glavom. Izvukao je iz novanika pedeset do lara i spustio ih na sto. - Ovo ti je da plati pie, Rita. N adam se da em o se u skoro po novo v id e t i . . .

O sm eh ene bio je leden kada je uzim ala novanicu.

- Sada vie ne m orate da urite, gospodine Vajczeker.

Debeljko se tre. Neko je seo kraj njega, lako ga gurnuvi tako da je skoro pao na enu.

- Ko . . . ? - zaustio je, ali su m u rei zastale u grlu. M ladi pored njega bio je visok preko est stopa. E legantno veernje odelo nije moglo skriti njegova m ona ram ena i ogrom ne ake. Plava kosa bila m u je zalizana sa ela unazad, na starom odan nain, ali je to lepo pristajalo njegovim h ladnim oim a i tankim usnam a.

- Sedite m irno, gospodine Vajczeker - tiho je rekao mladi, jasnim, kultivisanim glasom. - To je sve, Rita. Hvala.

ena je klim nula glavom i u stala. Nije ak ni pogledala debeljka dok je izlazila iz bara.

Njegovo lice bilo je bledo kao

Pony West - Borilake vetine 7 9

kre. Paninim pogledom pre traivao je salu, ali na njihov sto niko nije obraao panju. S trip tizeta je skidala i poslednji deo odee, p ra ena m uzikom u ludom ritm u i glasnim povicim a nekolicine o duevljenih posm atraa.

- N em ojte pokuavati da zovete u pom o, gospodine Vajczeker - produio je m ladi m irno. - To vam nee uspeti.

- ta hoete od m ene? - p ro m uklo je rekao debeli. elo m u se ponovo osulo k rupn im grakam a znoja.

- Sam o tu tanu.- N em a novaca u n jo j . . .- I ne traim novac - ledeno se

osm ehnu m ladi. - Vrlo dobro znam ta je u tani.

Debeljko je brisao lice m aram icom.

- U redu - p rogunao je. - Nosite je, do avola . . .

- Ne m islite valjda da ete se tako jeftino izvui, gospodine Vajczeker?

U pogledu debelog oveka video se uas. O tvorio je svoje punake usne kao da hoe da vikne.

M ladieva leva ru k a m u se kao zmija obavila oko vrata. D aje neko sluajno i pogledao u njihovom pravcu, ne bi p rim etio n ita neo bino: dva pijana drugara se razne- eno grle nad aam a.

Nekoliko tren u tak a kasnije, m ladi se uspravio i m irn im pokre tim a izgladio svoje odelo. Dohvatio je tanu sa sedita po red '

Vajczekera i bez urbe krenuo prema izlazu.

Debeljko je ostao za stolom glave oborene na grudi. iroko otvorene mrtve oci buljile su u au.

* * *

Lesli Eldrid, zadubljen u misli,dozvolio je da rairene novine padnu na pod njegove ukusno name-tene dnevne sobe u San Francisku.

Neobino, mislio je. Ta dvapolicajca u Vaingtonu . . . zaistaudno kako su umrli. Sa orujem uruci, jedan pored drugog, sa prese-enim grlima . . . Ako je to uinioovek, onda se radi o veoma opasnom tipu. Ono to je izveo bilo jepravo majstorstvo. Odavalo jeuasnu snagu i brzinu.

Dovoljan je samo deli sekundeda se pritisne obara pitolja, alipolicajci nisu imali ni toliko vremena . . .

Lesli odmahnu glavom. Ko znada li se zaista tako dogodilo, reesebi. Vest u novinama je ionakobila bez mnogo detalja. Mnogo jeverovatnije da je neki novinar upotrazi za senzacijom pohitao dajeobjavi pre nego to je doznao svedetalje u istrazi. . .

Podigao je pogled i nasmeio se.Neujnim korakom u sobu je ulaoniska devojka bledog lica, ogromnih tamnih oiju i duge, glatkecrne kose. U rukama je imala po-sluavnik sa minijaturnim oljica-ma za aj. Klekla je na pod pored

10 Pony West - Borilake vetine 7

njega i poloila aj na niski stoi.- Sum iko . . . - p roap lao je Les

li.Njen osm oh govorio je vie od

svake rei. U dubokim oim a itala se radost. Skupila se kao m aka pred njegovim nogam a i poloila m u glavu u krilo, dozvolivi da joj svileni kim ono otkrije grudi.

- Hej! - osm ehnuo se on. - Tebi jo nije dosta?

Njena ruka kliznula je po njegovoj butini, bez rei.

- Ipak ti nije dosta - apnuo je Lesli. - Sum iko . . .

- Zakasniu na posao . . .- Stii e . . .- A kom e jo nije dosta? - na-

sm ejala se devojka. - ta e danas da radi?

Lesli slee ram enim a. - Nita naroito. Malo u v eb a ti. . . Vero- vatno u kasnije navratiti do resto rana. Da li je stigla pota?

- Nekoliko pisam a - klim nu d evojka glavom. - Nisam zapazila nita naroito.

- A nisi h tela da ih donese, je li?- sm eio se Lesli, srkuui aj.

- Im a dovoljno v rem ena za to - b ran ila se ona. - Tako sm o m alo za je d n o . . .

- Zbog m ene ili zbog tebe?O na postieno obori pogled.- Moje prisustvo je jo uvek

neophodno u m odnoj k u i . . .- Eto vidi . . .- Da ti donesem potu? - prenu-

la se Sumiko.- Nemoj - Lesli je pom ilovao po

sjajnoj kosi. - U pravu s i . . . Im am dovoljno v rem ena i kasnije . . .

Nekih tridesetak m inu ta kasnije, Sum iko se vratila iz kupatila sveeg lica i blistavih oiju. Lesli je milovao pogledom njene savrene oblike.

- Devojice, ako mi se tako bu de etala unaokolo, nee danas ni otii na posao - nasm ejao se.

- Ne! - trgla se ona. - Ionako ve kasnim!

V ratila se trenu tak kasnije u uskoj crnoj suknji, zakopavajui tanku bluzu na golim grudim a. - H oe li sada potu?

Udobno ispm en na kauu, Lesli se osm ehnuo.

- Sad n e u . . .Nagla se i dotakla m u obraz us

nam a. - M oram da urim . . . Pota je u holu, na stoiu pored telefona.

- Doi u kasnije u na restoran- dobacio je ve za njom.

Leno se uspravio tek nekoliko m inu ta kasnije i o tiao u kupatilo. V ratio se osveen i presvuen u ist kim ono, a onda se spustio na pod u tradicionalni poloaj za m editaciju.

Da je neko u tom tren u tk u m ogao ui u m alu kuu u jednom predgrau San Franciska, pom islio bi d a je p red njih egzotini d rveni kip donet sa nekog turistikog putovanja u Japan.

Mali broj ivih ljudi na svetu uspeo bi pravilno da p ro tum ai taj prizor, da shvati razloge za taj du

Pony West - Borilake vetine 7 11

boki tran s u kojem je posebno o b uen ovek uspevao da dosegne krajnje granice svog duha i iskoristi ih da p re e granice koje je p riro da postavila ovekovom telu. Lesli E ldrid bio je n ina . . .

Posle vebi, Lesli je sprao znoj sa tela, naizm enino m enjajui h lad nu i top lu vodu pod tuem . V ratio se u dnevnu sobu, nosei iz hola nekoliko p isam a koje je naao na stoiu.

Jedno od njih bilo je iz Vaingto- n a . . .

* * *

U uobiajeno vrem e Lesli je zaustavio svoj m ercedes u blizini Golden Gejta, gde se nalazio mali japanski re s to ran u koji je esto odlazio. Sum iko g a je ve ekala za jednim stoiem u uglu. Bio je to i za nju trenu tak predaha. Njena m odna kua je za k ra tko vrem e postala veom a p opu larna u itavom kraju. M noge stanovnice San Franciska tu su o tk rile ari jap an ske m ode, m noge Japanke, kojih na Zapadnoj obali im a veom a m nogo, potraile su tu duh svoje daleke dom ovine.

Sum iko g aje doekala blistavim osm ehom .

- Danas im am neto posebno za tebe - ree.

Lesli se sa uzdahom spusti na nisku klupu.

- M oram da idem , Sumiko.Ona se trgla. Oi su jo j potam ne-

le. ,- K uda? - up ita la je tih im gla

som.- V aingto i.- N eto se dogodilo?Lesli je zam iljeno o tpio jedan

gutljaj iz k rh k e porcelanske olji- ce. U njoj se, m eutim , nije nalazio sake, ve konjak, njegovo om iljeno pie.

- N e to se dogodilo - po tvrdi glavom. - Pisao m i je Toiba. U po- slednjih sedam dana u tom g radu nestala su tri v rsna m ajstora b o rilakih vetina. N jem u to izgleda veom a udno, p rem d a ne zna zato. Plai se . . .

-T o ib a ? - Sum iko podie o b rve. D osta dobro je poznavala D- e ralda Toibu, oniskog oveka h itrih k re tn ji ije su oi i kosa odavali njegovo japansko-havajsko p o rek lo. Do p re dve godine, Toiba, i sam m ajsto r borilakih vetina, vodio je dodo u San Francisku, u neposrednoj blizini njenog stana. Preao je na Istok tvrdei da je na Zapadnoj obali konkurencija p re velika i da se pravi novac nalazi negde u B ostonu, Filadelfiji ili Va- ingtonu.

Jedno je, m eutim , bilo sigurno: Derald Toiba nije se plaio niega na svetu . . .

Lesli n a tm u ren o k lim nu glavom.

- Upravo te rei u p o treb io je u pism u. Im a u tisak da ga p ra te . . .

- Ko, Lesli?- To ni on ne zna, Sum iko - os-

12 Pony West - Borilake vetine 7

m ehnu se Lesli. - Zam olio m e je da doem . U pism u je na tuknuo da e mi vie detalja o svem u rei u etiri oka. Izgleda da se zaista p la i. . .

- 1 kada polazi? - tiho upita ona.

-B rz o - osm ehnu se Lesli. - Im am avion u etiri. Hoe da me isprati do aerodrom a?

Devojka je nem o klim nula glavom, a duga kosa p rekrila joj je lice.

- Ne zna koliko e se zadrati?- Ne znam . . . ali m islim da to ne

m oe trajati dugo.Nenim pokre tom Lesli je uk lo

nio kosu sa njenog lica.- Moe li da napusti restoran?- Im am o li dovoljno vrem ena? -

Oi su joj iznenada zablistale.- Ne previe - nasm eja se Lesli -

ali ipak dovoljno. Zna da ne no sim m nogo s tv a r i . . .

- Odm ah? Nee jesti?- Mogu jesti i u avionu, zar ne?Sum iko je graciozno ustala,

spustivi ruku na njegovo ram e. G rudi su joj se pod bluzom uzbueno dizale i sputale. B radavice su joj se jasno ocrtavale pod tan kom tkaninom .

- Sam o da javim da u izai - rek la je p rom uklim glasom i pohitala izm eu stolova p raena zadivljenim pogledim a m ukaraca.

Iz resto rana su izali zagrljeni. Lesli joj je otvorio v rata m ercede- sa, a zatim obiao kola i seo za volan. Sum iko m u se osm ehnula, dugi p rsti n jene leve ruke arili su

m u se u butinu.- Hej, mala! H oe da izazove

saobraajnu nesreu? - naali se Lesli.

- Ba m e briga! - p rkosno je do bacila. - Kad sam o pom islim koliko dana neem o biti zajedno . . . To im e n ep restano je odvzanjalo u Leslijevim m islim a. Ako su dvoje ikada bili stvoreni jedno za drugo, on d a su to bili Lesli i Sumiko. Shvatili su to onog asa kada su se prvi pu t sreli, po Leslijevom povra tku iz Japana. Sum iko je po ticala iz porod ice nina: o tac joj je s tradao kao nina, m ajin brat, n jen ujak, i sam je bio nina. Nikakvo udo, onda, to je Tanaka, B retov sensei, svog uen ika uputio toj krhkoj devojci, koja je ve godinam a ivela sam a i s lobodna u dungli San Franciska.

- Lesli, pouri! apu tala je Sum iko. - Toliko te elim . . .

Sedela je zabaene glave, sklopljenih oiju, po luotvoren ih usana, uvijajui se itavim telom . Lesli je p rogutao pljuvaku kad je njena ruka sa bu tine kliznula navie.

Drugom rukom devojka je o tkopala jedno dugm e na svojoj bluzi, zatim i drugo.

- Gledaj me, Lesli! - ap tala je. - Gledaj m e . . .

- G ledam te, ludice - p rom uklo ree on. - Strpi se . . . sam o jo m alo . . . Sum iko nije ni zatvorila v rata kola. Iskoila je im su se zaustavila na peanoj stazi p red Leslijevom kuom . Lako je u stra

Pony West - Borilake vetine 7 13

la uz stepenice, raskopavajui bluzu do kraja. Zastala je na asak da otk ljua v ra ta i on d a se o k ren u la da m ahne rukom Lesliju, koji je tek izlazio iz m ercedesa.

Nekoliko koraka dalje, na ulici neko zadivljeno zviznu. Bila je to grupica deaka koja je sa rukavicam a i tapovim a za bezbol hitala p rem a oblinjem igralitu. Lesli im se osm ehnu i slee ram enim a, stavljajui kljueve kola u dep.

- Pouri, ortak! - doviknu neki deak. - Inae e m akica nai nekog drugog!

Lesli nije im ao v rem ena da se naljuti zbog grohotnog sm eha koji je odjeknuo iza njegovih lea. Zalupio je v rata za sobom .

Surniko ga je ekala u sam om holu. Naga. Kao zver se bacila na njega, steui ga uz sebe i apuui neto nerazgovetno . . .

* * *

Rik je vrsto stezao volan oevog autom obila, ne skidajui po gled sa tam ne trake uskog um skog puta koji je od Lazbija vodio prem a Sent L ionard Kriku. Put je bio po tpuno prazan, ali je Rik Per- kins bio ozbiljan deak za svojih sedam naest godina.

Naroito zato to o tac nije ni znao da kola nisu u g a ra i. . . .

Nije se plaio oevog gneva, b ar u ovom trenutku , jer je znao da on rano polazi u postelju. A do ju tra e kola biti na svom m estu.

' N ajpam etnije bi bilo da m u ova aava ideja nije ni pala na pam et, kiselo je pom islio i pruio ru k u da m alo utia radio, iz kojeg je tretao disko.

- Hej, pojaaj to! - m alo odeblja- lim glasom doviknuo je Kori sa zadnjeg sedita. Debela Flo se pijano zakikotala i Rik je podigao pogled p rem a ogledalu iznad sebe. ak i u m raku, razabirao je da joj je svetla m ajica visoko podignuta.

On i Kori krenuli su da proslave pobedu svoje kole, trijum falnu pobedu nad najveim .konkurentom za prvo mesto.

Rik se osm ehnuo, jo u zanosu od u rlan ja oduevljene gom ile koja je skandira la njegovo ime. Zaista mu. je te veeri sve polazilo od ruke; protivniki tren e r izm enio je trojicu igraa na njem u, ali bez us- peha. Svaka njegova lopta im ala je oi i nepogreivo pogaala ko.

A onda je sve to zabrljao! I to zbog Korija!

Koriju je, naravno, i palo na pam et da se izvezu negde u p rirodu sa devojkam a. Sa Suzan Adams, vitkom crnkom , najlepom u razredu, kojoj Rik veom a dugo nije sm eo ni a prie, i sa D ebelom Flo, kojoj je m ogao da p rie svako . . .

Suzan je glatko odbila predlog da se izvezu nekud u prirodu , pogotovo kad je videla flau viskija koju je Kori izvukao ispod svog kaputa. Nije progovorila ni rei sve do tren u tk a kada se h ladno op rostila sa njim a ispred svoje kue.

14 Pony West - Borilake vetine 7

Trebalo je tada i da poem kui, s gorinom je pom islio Rik. Neka se Kori snalazi kako zna, ba m e briga! I ta sada da radim , da gledam njih dvoje na zadnjem sedi- tu?

-H e j! - iznenada je uzviknuo Kori. - Stani!

- ta se dogodilo? - m rzovoljno je dobacio Rik preko ram ena.

-T re b a lo je da sk rene onom stazom - nasm ejao se Kori. - Nisi video, tam o, na desnoj strani?

Rik slee ram enim a i po tera kola polako unazad.

- Ovde?- M eni se ovo m esto ne svia -

zacerekala se F lo .- Suvie je m rano . . .

- Nem a ega da se boji kada si sa m nom - slee Kori ram enim a i prui joj flau. - H ajde popij jo malo. H oe li i ti, Rik?

Deak je utao, pretraujui po gledom m ranu um u. Nekoliko sto tina jard i dalje, o tk rio je jednu -istinu, isterao kola na nju i ugasio m otor. M uzika sa radija iznenada kao da je postala glasnija.

Izaao je iz kola i ispravio ukoene noge. Zavukao je ruke duboko u depove. Oseao je prijatan bol u um orn im m iiim a.

I K ori se u m euvrem enu iskobeljao iz kola, a zatim nagnuo da pom ogne Flo, ija su bela bed ra besram no sevala ispod zadignute suknje.

- Uh, to je d o b ra muzika! - uz- viknu devojka, njiui se u ritm u

Hajde da igramo, Kori!- Dri ovo! - Kori gurnu Riku u

ruke upola punu flau. Flo se veuvijala u kukovima i Rik se kao zaaran zagledao u ogromne grudi.One su se slobodno njihale podtankom majicom. Gotovo nesves-no nagnuo je flau i s mukom zadrao u ustima tenost koja mu jeopalila nepce.

- Doi! - smejala se Flo. - Doida igra, Rik!

- Do avola! - ljutnu se Kori. - Skim si ti dola ovamo, s njim ili samnom?

- Sa obojicom - prkosno odgovori devojka. - Ima neto protiv?

Riku se odjednom sve to zgadilo.- Idem da proetam - promuklo

je rekao i besciljno poao kroz retku umu sa flaom u ruci. Spustiose na zemlju nekoliko koraka dalje, naslonio leima na jedno drvoi iz depa izvukao izguvano paklocigareta. Sa zadovoljstvom je povukao prvi dim i jo jednom nagnuo flau.

- ta, do avola! - rekao je na-glas. - Mogu i ja jednom da se napijem, zar ne?

Muzika je i dalje dopirala do njega, ali Korija i Flo vie nije video.Niz lea su mu proli marci kada je pomislio ta oni u ovom trenutku rade. Ono o emu je on josamo sanjao . . .

B esno je napunio usta viskijem i naterao sebe da proguta. Do avola, nije n ita m anje m ukarac od tog K o rija . . . Jedino to je ro m an

Ponv Wesl - Borilake vetine 7 15

tina budala . . . Unicsto one u obraene Suzan Adams, m ogao je lako nai neku devojku koja se ne bi ustruavala . . . kao Flo . . .

Odbacio je od sebe cigaretu i uspravio se, gurnuvi nogom flau iz koje je tiho zaklokotao viski. Do avola, on ide kui, i nije ga briga za njih dvoje! Uostalom, imali su sasvim dovoljno vrem ena za ono to su h te l i . . .

Neki neobian oseaj n atera ga da zastane u m estu. Osetio je iznenadnu jezu po leima. Jedva d iui, pom erio se korak u stranu i potraio zaklon iza jednog debla.

Neko je stajao na drugoj strani staze koja se jedva nasluivala na bleoj meseini. K rupan i visok ovek, nepom ian kao statua.

Treba da upozorim Korija i Flo, prolete m u kroz glavu. Moda je ovo neki manijak!

Ali m u uasni strah nije dozvolio ni da se pom eri s m e s ta . . .

ovek je beum no preao preko staze i sada se pribliavao kolima, laganim, zloslutnim korakom .

M uzika iz kola i dalje je tre ta l a . . .

Flo je vrisnula negde iza kola, zak lonjena od Rikovog pogleda. uo se i tup udarac, kao po stab lu drve- ta. T renutak kasnije devojka je iz- letela iza kola i po trala p rem a Riku, sleenom u svom zaklonu. Oi su jo j bile razrogaene od stra ha. Na sebi je im ala sam o suknju. Njene velike grudi belele su se u m raku.

. O grom na senka iza nje kao da nije trala, ve klizila po m ekoj tra vi. Jedna ruka se ispruila, i Flo je zastala kao da je udarila u nevidljiv zid.

ovek je sada stajao pred njom, drei joj jednu ruku na ram enu, ali se inilo da je to po tpuno dovoljno da je zaustavi u m estu upr- kos svim njenim naporim a da se otrgne. Drugom rukom preao je preko njenih grudi.

Rik je jasno video kada se izraz na licu devojke izm enio i na njem u se pojavilo neto nalik osm ehu.

- U redu . . . - prom ucala je. - U redu . . . ako sam o to hoete . . .

Stajali su tako da Rik nije video ovekovo lice, ali je po pokretitela glave shvatio da ovaj neto tiho govori. Flo je posluno klim nula glavom i drhtavim ru k am a poela da trga zatvara svoje suknje. Odea joj je pala niz noge otkrivajui iro ke kukove stisnute tesnim plitkim gaicam a. Kada se devojka nagla da ih skine, ovek je odm ahnuo glavom i ona je zastala pognuta, sa pogledom uprtim u njegove oi.

ovek je spustio usne na njeno ram e i Flo je lako kriknu la od bola. Pokoravajui se njegovom stisku lagano se spustila na zemlju i tek tada svukla gaice. Uprkos strahu, Rik je oblizao suve usne kada su joj se b ed ra pokrenu la u travi. Na njenom licu vie nije bilo straha i pri m eseini Rik je jasno video da su joj bradavice n a g rud im a nabrekle od elje.

16 Pony West - Borilake vetine 7

Ponovo je lagano kriknula kada se ovek bacio na nju, gotovo je po- krivi svojim telom . Zarila je prste u njegova lea teko diui. Onda su joj ruke skliznule i ona je poela da kopa oko opasaa njegovih pantalona.

Rik se m alo ohrabrio . Oprezno se povukao nekoliko koraka u n azad, pazei da ne napravi nikakav um. Oseao je da m u je ispod ode- e telo m okro od znoja. Disao je kroz stisnute zube, plaei se da bi nepoznati m ogao uti ak i njegov dah. Taj strah dao m u je i nesluenu snagu i okretnost. Gotovo je pu- zio od drveta do drveta, nadajui se da e sve um ove priguiti m uzika i glasno dahtan je devojke.

Zastao je na sam oj ivici istine, odakle se videlo nepom ino Kori- jevo telo u travi, nago do pojasa. Vrata kola bila su otvorena. Rik je duboko udahnuo . . . sam o jedan skok do vrata, okretaj kljua, noga na pedali gasa . . . i on e pobei sa ovog uasnog m esta.

Nekoliko pu ta je prikupljao snagu za taj odluni skok, ali g a je svaki pu t h rab rost izdavala. S tisnuo je zube i dlanom jo jednom obrisao h ladni znoj sa ela. Miii njegovih dugih nogu zgrili su se u oekivanju kom ande mozga, kojim su se kovitlale zbrkane m is li . . .

Flo iznenada vrisnu dugim ivotinjskim krikom . Deak se stresao itavim telom . Miii su m u se trgli i on se naao na seditu kola, d rhtavim prstim a okreui klju.

M otor je zabrektao. Rik pom eri ru icu m enjaa, pritiskajui pedalu gasa svom snagom.

Kola poskoie na neravnom tlu, zanosei se po travi m okroj od rose. Prednji tokovi ve su izbili na stazu. Rik oajniki okrete volan.

Jedna senka iskrsnu na desnoj strani i ogrom na aka isprui se p rem a vratim a. G lasno uzviknuvi od straha, Rik ponovo pritisnu pedalu gasa. Kola se otrgoe uz k ripu polom ljenog m etala.

ovek se sam o m alo zaneo kada su kola p ro jurila kraj njega. U desnoj ruci ostala m u je izvaljena b ra va sa v rata au tom obila . . .

Iskolaenih oiju i pobledelih usana, deak je m ehaniki p o k retao volan levo i desno, nekoliko pu ta jedva izbegavi da sleti sa uske staze.

Bre, bre, bre . . . sam o ta re bubnjala m u je u glavi. Zgreni m iii noge ve sU ga boleli od n ep restanog pritiskivanja pedale gasa.

Izleteo je na pu t p re nego to je i shvatio d a je p red njim. Gum e su oajniki zakripale po asfaltu, ali je za koenje bilo prekasno. Teka kola u k ra tkom luku sruila su se niz padinu na drugoj stran i pu ta i uz tresak i lom ljavu stakla zaustavila na jednom irokom deblu.

Nad m ranim um skim putem zavladala je tiina. Jedino je iz ra-dio--aparata jo dopirala buna m u z ik a . . .

Pony West - Borilake vetine 7 17

*V * ~k

Dodo Deralda Toibe nalazio se u runoj staroj trospra tn ic i koja se nekim udom odrala pred naletom novogradnji koje su za k ra tko vrem e preplavile ovaj deo Va- ingtona, m oda i zato to se nalazila m alo uvuena. Do nje se moglo doi sam o kroz uski pasa koji ve m esecim a niko nije poteno oistio.

Oprezno zaobiavi gom ilu o tpadaka, Lesli na trenutak zastade u etvrtastom dvoritu okruenom zidovima. U jednom uglu gru- pica dece se neobino igrala loptom, a njihovi prigueni glasovi do- bijali su m etalan prizvuk odbijajui se od starih zidina.

Na zidu kraj uskih vrata nalazila se blistava nova tabla. Toiba do do, prvi sprat, pisalo je na njoj. Zamiljeno zavrtevi glavom, Lesli zakorai u po lum raan hodnik. Lifta nije bilo, i on oprezno poe uz stepenice, relativno iste u od nosu na sm ee koje je orkuivalo zgradu. O sm ehnuo se grafitim a ko je je ugledao na zidu; klinci u Va- ingtonu nisu imali nita vie u k u sa od onih u San Francisku.

Sa odm orita na prvom spratu dvoja vrata vodila su levo i desno. Na onim lovim stajao je neupadljiv natpis Toiba. Lesli nije zastao da kuca. O dgurnuo ih je i odm ah uao.

Prostorija je bila iznenaujue visoka, sa velikim prozorim a koji

su proputali istu dnevnu svetlost na pod i zidove od glatkih ukastih dasaka prem azanim posebnim lakom. Lesli se i nehotice osm ehnuo. U ovakvim salam a proveo je u Japanu d o b ar deo svog ivota. Niega u njim a nije bilo sem drvenog podijum a koji se pruao itavom duinom supro tnog zida.

U vazduhu se oseao lak m iris praine. Po svem u sudei, p rosto riju niko nije koristio ve nekoliko dana.

Lesli se zamiljeno obazreo oko sebe, alei to m u Toiba u pism u nije poslao i adresu svog stana. To ga je istovrem eno i m alo brinulo: Derald m u svakako ne bi dao adresu dodoa da na tom m estu nije provodio najvei deo dana. A sada ga nem a . . . Neto nije bilo u redu.

O dm ahnuvi glavom, Lesli prie malim vratim a u desnom uglu p ro storije i oprezno ih otvori. Mala kancelarija klasinog izgleda, sa pisaim stolom i rolo-orm arom . Nekoliko slika na zidovima: Toiba, p o b ed n ik tu rn ira u borilakim vetinam a irom Zapadne obale. Telefon na stolu. I nita vie.

Poluzatvorene oi Leslija Eldri- da m oda bi nekoga m ogle zavarati u tom trenutku , ali je to bila sam a m aska iza koje je njegov m ozak grozniavo radio, upijajui sve detalje te m ale prostorije i tragajui za neim to bi odudaralo od slike u rednosti i m ira.

Spustivi pu tnu to rbu na pod, Lesli p rie pisaem stolu. Da, na

18 Pony West - Borilake vetine 7

njem u je neto nedostajalo: rokovnik koji je uvek m orao biti kraj telefona, sem ako Toiba u Vaingto- nu nije prom enio svoje navike . . .

Vrhovim a prstiju Lesli otvori prvu fioku pisaeg stola i nasm ei se. Dobri stari Derald. Njegova japanska u rednost nikad ga nee napustiti. Tano je znao ta e nai tu i u ostalim fiokama: njegovi h itri prsti napipali su podebelu plastinu fasciklu. O na se trenu tak kasnije nala na stolu.

Lesli sede u udobnu fotelju i poe da prelistava fasciklu, paljivo ispitujui svaku stranu. Toiba je uvek vodio briljivu evidenciju svih svojih uenika i nadao se da e u njoj pronai neko objanjenje za iznenada opusteli dodo.

- Zna, L esli-g o v o rio je Derald- u neku ruku mi naim uenicim a dajem o veom a opasno oruj e . . . Istina, dobro osm otrim svakog koga prim am u dodo, ali mi se ne jednom dogodilo i da se p revarim . Zbog toga hou da imam podatke o njima, zlu ne treb al o . . .

Svi ti podaci bili su sloeni po hronolokom redu, onako kako je koji uenik dolazio Toibi u po- slednje dve godine. Dva ili tri im ena nosila su jedva upadljivu oznaku, dobro poznatu Lesliju. Tako je Toiba oznaavao uenike u koje

je zbog neeg sum njao. Jedno ime, m eutim , bilo je oznaeno u p itn ikom . . .

Leslijevo elo se nam rtilo . Koli

ko se on seao, Derald n ikada do sada nije upo treb io takav znak. To je m oglo znaiti sam o jedno: ni Toibi nije bilo po tpuno jasno o kakvom se oveku radi, neto to se njena, izvanrednom poznavaocu ljudi, n ikada nije dogaalo.

Zam iljeno kuckajui prstim a po stolu, Lesli je prouavao m inim um podataka na toj stran i dosi- jea: H erb ert M akloski, Avenija Vis- konsin 2424, 31 godina, slubenik, fizika priprem ljenost: odlina, poznavanje borilakih vetina: na- tp roseno . . .

I uz sve to znak pitanja . . .Vrativi dosije na m esto, Lesli

zavue ruku u narednu fioku. Kako je i oekivao, tu se nalazio snop Toibinih podsetnica. Na njim a je o tkrio adresu i telefonski broj. Podigao je slualicu apara ta pred sobom i dobio signal. M irnom m kom okrenuo je Toibin broj.

Telefon na drugoj stran i dugo je m elodino zvonio, ali niko nije podizao slualicu. Uzdahnuvi, Lesli spusti slualicu i gurnu jednu podsetnicu u dep.

Bilo je krajnje vrem e da se i sam potara za smetaj, poto je u do do stigao direk tno sa aerodrom a. Toibin stan, b ar za sada, nije do lazio u obzir.

Uspravio se i okrenuo vratim a.O nda se sledio u tom poloaju,

lagano uvlaei vazduh punim p luim a bez ijednog uma.

Haragei, ono to se na Zapadu

Pony West - Borilake vetine 7 19

veom a netano prevodi kao esto ulo - haragei je neto vie od obinog ula - ponovo je upozorio na opasnost n inu Leslija Eldri-d a . . .

Kao da klizi po podu, Lesli se n e ujno pribliio vratim a m ale p ro storije. Sklopio je oi u ovoj situaciji, one m u nim alo nisu pomogle, prenosei svu koncentraciju na ulo sluha.

Ono je potvrdilo ono to je govo^ rio i haragei: neko se nalazio u hodniku, p red v ratim a dodoa . . .

Kao senka, Lesli se provue kroz vrata m ale prostorije i pom eri nekoliko koraka udesno. Sada je stajao na vrhovim a prstiju, licem p rema ulazu u dodo.

Vrata su se otvorila naglo i na n jima se ukazao veom a visok m ladi irokih ram ena. Ispod zalizane svetle kose oi su m u bile pune iznenaenja, tanke usne m alo razdvojene.

Ali njegovo iznenaenje nije tra jalo dugo. Usne su se vrsto stisnu- le, a oi zasvetlele signalom opasnosti. Jedva p rim etn im pokre tom tela, vidljivim sam o iskusnom oku, zauzeo je poloaj za napad.

Sa lakim osm ehom na usnam a, Lesli je prouavao m iie ispod m ladieve tanke bele m ajice i uskih farm erki, njihovu napetost i poloaj u sveukupnoj ravnotei tela. O pasan protivnik . . . ali ne i za pravog ninu . . .

- Ko si ti? - p rocedio je m ladi _ kroz zube. Glas m u je im ao n eu

godnu m etalnu boju.- Toibin prijatelj - odgovori

Lesli, ne skidajui vie pogleda sa h ladnih oiju nepoznatog. Iz njih e doi prvi signal da se sprem a napad.

- Nisam te viao ovde - jed n o linim glasom produi nepoznati.

- Nisi ni mogao. Ne ivim u Va- ingtonu - osm ehnu se Lesli.

- Gde je Toiba?Zbog neega se Lesliju uinilo

da u glasu m ladia nasluuje lani prizvuk. U dodo svakako nije doao da trai Toibu, a m od a . .. m oda je ak i znao gde se Toiba nalazi i stoga oekivao da e dodo biti prazan.

- Ne znam - slee Lesli ram enima. - I ja ga traim. Zna li m oda njegovu adresu?

Bila je to strelica odapeta nasum ce, ali je ovoga pu ta pogodila svoj cilj. M ladi je tren u tak okle- vao, da bi i sam slegao ram enim a.- Ne znam - procedio je kroz tanke usne. - Doao sam na asove . . . a ovde nikog nem a . . .

- Tako - toboe razoarano uzdahnu Lesli. - Pa nita . . . raspita- u se na nekom drugom m estu.

On se opustio i ponovo zakoraio u pravcu bonih vrata, nam er- no pruajui priliku nepoznatom da ga napadne. Ni ovoga p u ta ulo vida nije m u bilo potrebno; kao da su sam i m olekuli vazduha prenosili ustar p okre t iza njegovih lea.

Skliznuo je u stranu, m alo povi- jen u kolenim a, istovrem eno se ok

20 Pony West - Borilake vestirte 7

reui licem protivniku. Jedna ruka je kao malj pro lete la ispred njegovog lica, ali ovek nije izgubio ravnoteu, kako je Lesli oekivao, ve je zam ah na najbolji nain iskoristio da zauzme bezbedno rastojanje.

Lesli ga je om eravao sa novim potovanjem . Mladi zaista nije bio veliki m ajstor, ali je zato bio gotovo neverovatno brz. 1 jo neto . . .

Nijedna crta na njegovom licu nije se pokrenu la posle prvog be- zuspenog napada. Njegove plave oi i dalje su odavale sigurnost u sebe,

- Zato m e napada? - toboe zaueno zapita Lesli, diui jednu ruku. - Nita ti nisam uinio, do avola!

B lede oi nisu nita signalizirale i sam o su savreni refleksi n ine spasili Leslija od sledeeg udarca zadatog nogom. Nije im ao v rem ena za pro tivnapad je r m u je sva panja na tren u tak bila skoncen- trisana na odbranu .

Po prvi pu t Lesli zaali to m u katana nije u r u c i . . .

Ali je n ina opasan i goloruk. M oda ak i opasniji zbog lanog sam opouzdanja u koje nagoni p ro tivnika.

Zauzeo je klasini poloaj joroi kum iui, oekujui novi nasrtaj. Sada ni protivn ik nije urio, je r je izgleda i sam shvatio da sa Lesli- jem nee tako lako izai na kraj kako je oekivao. Malo pognut,

km io je oko njega na vrhovim a prstiju, fiksirajui ga ledenim pogledom.

Leslijeve ake poletele su kao dva seiva noa, zadajui udarce odozgo u izloeni vrat. Ivice d lanova tvrdih kao staro drvo s rnuklim treskom pogodile su cilj jedna za drugom .

Duga i teka kola n inucua koju je Lesli proao u tom je deliu sekunde dala svoje plodove. Lesli ni je dozvolio da ga savlada iznenaenje i neuhvatljivim pokre tom je ponovo skliznuo u stranu izbega- vajui udarac ukruenim vrhovim a prstiju u p redeo srca.

Njegov protivnik nije ak ni ose- tio udarce koji bi na kolena oborili i bizona!

Ovo nije ovek, do avola, prolete Lesliju kroz glavu. Niko ivi ne bi izdrao ove udarce.

Sem pravog, iskusnog n ine . . .Kruei oko protivnika na vrho

vim a prstiju, Lesli odbaci tu pom isao od sebe. Ne, m ladi nije m ogao biti nina. To se dalo videti. O tkuda mu, onda, ta fantastina o tp o rnost i brzina?

Duboko je udahnuo. Pred njim je bilo neto nepoznato, neto o em u je najpre m orao doznati neto vie, analizirati svaki njegov po kre t i tako otkriti u kojoj je koli obuavan. Posle toga, sa veim poznavanjem protivnika, m ogao se nadati da e pronai nain i da ga savlada.

udno, ali Lesliju se u tom tre

Pony West - Borilake vetine 7 21

nutku uinilo da i njegov protivnik razmilja na slian nain. Usne su inu se razvukle u b led osm eh. Kao dve zveri koje su se srele u umi i sada trae jed n a drugoj neku slabu taku, pom islio je.

Zavaravi protivnika pokretom ruke, Lesli zadade otar udarac pr- stim a noge u cevanicu. Od tog udarca padali su i m nogo krupniji i vii, ali se m ladi nije ni pom erio.I ,esli je im ao utisak da je pogodio pun elini nosa, a ne krhku m asu kostiju i miia.

Pogreio je to ranije nije zbacio sa nogu svoje m eke m okasine. To je shvatio tek u tren u tk u kada se ovek m unjevitom brzinom bacio na njega, ne obraajui panju na udarac u svoje nezatiene grudi. Lesli nije uspeo da se ukloni je r je na trenu tak izgubio ravnoteu na glatkom podu, a ni od u d arca nije bilo velike koristi: inilo m u se da je pogodio debeo betonski zid.

Dve snane ru k e sklopile su se oko njegovog tela kao kleta; udahnuo je vazduh i napeo grudni ko, ali je osetio da njegova reb ra polako poputaju pod uasnim stiskom . Ledene oi pro tivn ika bile su nad njegovim licem, ali Lesli ni sada u njim a nije o tk rio trago ve bilo kakvog oseanja.

Kao robot, pomisli, jo uvek bez straha. ak ni to nije bio poloaj iz kojeg se ne bi m ogao spasiti. Vekovim a proveravani zahvat i ovoga pu ta je uspeo.

Ali to nije bilo dovoljno . . .

I^ije bilo dovoljno zato to je sva energija takvog zahvata bila p ro ra unata na teinu prosenog pro tivnika. A protivnik koji je Leslija s te zao u jezivi zagrljaj nije bio prose- ne teine . . . Daleko od toga. Lesli- ju se uinilo da sa m esta pokuava da pom eri tenk, a ne oveka.

Pod novim stiskom vazduh mu je buno izleteo iz p lua i p red oim a m u se zamutilo. Znao je da su ljudska reb ra elestina . . . ali ovaj stisak ni elik ne bi m ogao dugo izdrati . . .

Lesli je sklopio oi i opustio se, To je na trenutak um anjilo panju1 protivnika. V erovatno je bio uve- ren da je Lesli ve pobeen. elini stisak m alo je popustio , sasvim dovoljno da se Lesli izvije kao opruga, osloni na njegova ram ena i sa oba kolena pogodi ga u stom ak.

Konano jedan uspean udarac, p ro lete m u kroz glavu. Protivnik se povio kao luk i ustuknuo jedan korak. Lesli nije uspeo da se zadri na nogam a, ali je sauvao kon tro lu nad pokretim a. O tkotrljao se nekoliko stopa dalje po glatkom podu i h itro skoio, irei ruke.

Njegova podsvest je sve vrem e analizirala ovekove pokrete , njegove reflekse i brzinu. Sada je ve im ala srpem an zakljuak. Protivnik nije pripadao nijednoj koli borilakih vetina, to je sada bilo po tpuno jasno, ali je im ao neto drugo: telesnu konstituciju i vrem e reakcije kakvo obinim ljud-

22 Pony West - Borilake vetine 7

skim biim a nije dato. Sa veom a m alo obuke u borilakim vetina- ma, takav ovek gotovo je nesavladiv __

Zato? Kako?Lesli nije im ao v rem ena da trai

odgovor na ova pitanja. ovek je polazio u nov napad, paljivo ga m otrei onim pogledom od kojeg se neustraivom nini ledila krv u ilam a . . .

* * *

- Ba m e briga! - urlao je glavni in spek to r B raders u telefon. - Ne tie m e se! Vaington je pun policajaca i agenata, da ne govorim o raznoraznim dostavljaima! Zato, onda, ba m eni da uvalite taj po sao? Im a dovoljno besposlenih tipova po svim ovim kancelarijam a unaokolo!

Sm rknuta lica, nervozno vau- i debelu cigaru u uglu usana, B raders je sluao sagovornika sa d ru ge strane, ali nije izdrao dugo.

- Ne m ogu i neu, do avola, Mori! I svog posla im am preko glave! Kao da ne zna kako stvari stoje u ovom aavom gradu . . . taj Vajc- zeker, ili kako se ve zove, im a sigurno po jedan dosije u svakoj k a rtoteci u Vaingtonu, ali pokuaj sam o da doe do nekog od njih . . . Sam o e te pogledati belo i rei: ao mi je, inspektore, to je tajna, nism o ovlaeni da vam dam o podatke! Neka oni ju re njegovog ubicu, do avola! Ionako su

trip u t bolje plaeni od mene!S gaenjem ugasivi cigaru u ve

prepunoj pepeljari, in spek to r m alo odm ae slualicu od uha, nem ono prevrnuvi oim a.

- Znam . . . znam . . . znam, do avola! - d reknu na kraju. - I bolje od tebe, Mori! Koga da odred im za taj posao, koga? Pa prekjue sam izgubio dva oveka, zna i sam! Jo ni njihovog ubicu nisam uhvatio, a treb a da traim ko je ubio nekog bezveznog sitnog pijuna! P rokletstvo, tog bih m om ka trebalo nagraditi to nas je oslobodio bede, a ne kazniti!

Odm akavi se m alo od stola, B raders o tvori fioku i izvue iz nje novu cigaru.

- Jeste, jo sam tu . . . - procedi na kraju. - Jo nisam u situaciji da spustim slualicu okrunom tuiocu, ali, tako mi boga, Mori, to te moe snai svaki dan! Niko nee da diskutuje o p latam a policajaca,o njihovim stanovim a i kolovanju njihove dece . . . a svaki dan nam na vrat tovarite sve vie posla, do avola! Ne, nisam izgubio ivc e . . . Nisam, kaem!

S bolnim izrazom na licu, glavni in spek tor okre te glavu p rem a d ru gom telefonu na stolu, koji je u tom asu buno zazvonio. Podigao je slualicu slobodnom rukom , gurnuvi cigaru u zube. - Sam o trenu tak - ree u nju pa se vrati p rvom sagovom iku. - U redu, Mori, uspeo si i ovoga p u ta . . . Videu ta se moe uiniti, ali te upozora-

Pony W est- Borilake vetine 7 23

vam: ne oekuj nita naroit o . . . Jeste, jeste, odred iu pouzdanog oveka i on e u svem u sa- raivati sa svojnom bezbednou i sa tajnom slubom , i sa m ornarikom bezbednou i sa FBI, i sa CIA i s a . . . Do avola, vie i ne znam koliko im a tih besposliara po Va- ingtonu . . . U redu, uem o se kad neto doznam . . . Kad neto doznam , rekao sam! Zdravo, Mori!

Duboko uzdahnuvi, B raders spusti slualicu i prinese uhu d ru gu.

- Molim? - zarea.Nekoliko tren u tak a sluao je

glas sa druge strane, vrljajui po listu hartije ispred sebe.

- I kakve to veze im a sa m nom ?- ree m rko. - ak se nije dogodilo u gradu . . . Aha . . . m islite da ima veze sa ubistvom devojke u parku?

Njegova teka pesnica spusti se na sto. T renutak kasnije otvorila su se staklena vrata i jedna ljupka plavua p ro tu ri glavu unutra?

- Da se nije neto dogodilo, efe?- upita zabrinuto.

B raders je spustio slualicu, gunajui neto za sebe i podigao pogled.

- Zovi mi E jkena - prom rsi. - Koliko sam ti pu ta rekao da ne u lazi bez poziva, do avola!?

Plavua se uvreeno okrete. S taklena vrata se zalupie tako da se B raders trgao. Jo jednom je opsovao i m alo popustio kravatu, koja gaje guila. Ustao je i, korakom suvie tekim ak i za njegovih pede

set godina i sto devedeset funti, priao zatvorenom prozoru.

In terfon na njegovom stolu za- zuja. On se okre te da pritisne dugme.

-D a ?- Ejken nije u zgradi, efe - zau

se priguen enski glas.- Nai ga, do avola - zarea

B raders. - Hitno!- Gde?- Ge zna! I sledeih petnaest

m inu ta nem oj m e uznemiravati! Jasno!

- Jasno, efe!Lukavo m irkajui, B raders po

die slualice oba telefona i poloi ih na sto. Preturajui po dubokim depovim a pantalona izvue jedan kljui i tiho otvori o rm an iz sebe. T renutak kasnije, zau se klokota- nje tenosti koja se slivala u pap irnu au iz jedne neupadljive tam ne boce bez etikete.

Glavni inspek to r B raders zakljua orm an, uvali se u svoju udobnu fotelju i obe noge podie na sto, zam iljeno odm eravajui au u ruci, da bi je sa blaenim osme- hom prineo usnam a.

- efe, stigao sam!Vrata su se otvorila tako iznena

dno da se B raders zagrcnuo prvim gutljajem pia i iskolaenim oim a zagledao u pridolicu. Bio je to visok m rav m om ak, leernih i rasklim anih pokreta, nenog, dea- kog lica ispod prilino duge sm ee kose. Njegove vesele tam ne oi sam o su dopunjavale irok osm eh

24 Pony West - Borilake vetine 7

na licu.- Prokletstvo, Ejkene! - progun-

a Braders. - Kad e jednom p restati da ulazi bez kucanja!

- Ja?! - iskolai m ladi oi. - Pa ja sam kucao, efe, asna re! Niste u li... taj sok koji pijete izgleda da vam utie na sluh. Krajnje je vre- m e da se vratite nekom jaem piu, kad vam k aem ...

- Zavei! - p roguna B raders, priguujui osm eh. N orm an Ej- ken, i pored svog oputenog izgleda i nem arnog odevanja, bio je je dan od njegovih najboljih d etek tiva. Iza njegovih veselih oiju na lazio se jedan od najboljih mozgova u vaingtonskoj policiji. Uz sve to, Ejken je im ao i onu vrstu neobjanjive sree kakvu im aju ljudi u ro ene intuicije, sa darom da iz m notva na prvi pogled besm islenih podataka izvuku ono najhitn ije-

- Svratio sam sam o da vas pod- setim na neto - produi veselo Ejken. - Danas mi je slobodan dan,e fe ...

- Vie nije. Dobija novi sluaj.M ladi prevrte oim a i spusti se

na stolicu preko pu ta B radersa.- Im ajte m ilosti, e fe ... Ve tri

nedelje nisam im ao n ijed an slobodan d a n . ..

- Im ae deset slobodnih dana kad ovo zavri - o sm ehnu se B raders palei novu cigaru.

- asna re? - sum njiavo upita Ejken.

- a s n a re - sveano podie

ruku B raders i p ritisnu dugm e in- terfona. - Dela, pribeleite ovo: Po specijalnom odobren ju glavnog inspek to ra B radersa, detekti- v u -n ared n ik u Ejkenu odobrava se deset danas odsustva po okonanju sluaja na .kojem tren u tn o radi. Stavite dananji datum i donesite mi da potpiem .

- Na to sam ve jednom naleteo, efe - odm ahnu Ejken glavom. - H ou kopiju za sebe, a ne kao p ro li p u t . ..

B raders prevrte oim a i uzdahnu. - Dela - ree u in terfon - nainite kopije. Jednu ete dati Ejkenu. .. Hvala.

- To je ve bolje - o sm ehnu se m ladi i m alo udobnije zavali u fotelji. - Jo sam o n e to ...

- Nita od toga - nam rgodi se B raders. - Ovoga pu ta nee dobiti F ren k lin a ... Zauzet je drugim sluajem.

- efe ... kad se nas dvojica tako lepo d o p u n jav am o ... - cerio se Ejken. - Istina, m om ak nem a veze sa ahom , ali zato im a dovoljno m iia da izvue obojicu ako u p ad n emo u guvu.

- Ne, ne dolazi u o b z ir ... Fren- klin rad i na ubistvu T orstensona i B redlija i im a posla preko glave. M alopre m i javie iz Sent L ionard K rik a ... jedna devojka tam o je ubijena na slian nain kao ona u parku, pa e Frenklin verovatno i to preuzeti.

- Jadnik - uzdahnu Ejken i o p rezno onjui vazduh. - efe ... taj

Pony West - Borilake vetine 7 25

va sok odlino m irie ... Hoe li biti m alo i za jednog um ornog policajca?

- N em am o vrem ena za to - uozbilji se B raders. - Sem toga, alkohol je zabranjen u slubenim p ro storijam a. To dobro zn a ... M aloas m e je zvao M ori Doreli, okruni tuilac i p rosto prisilio da preuzm em sluaj Vajczeker.

- Vajczeker? - zamisli se Ejken. - Onaj tip ubijen u Statleru? ekajte, zar taj nije rad io za neku oba- vetajnu slubu. To nije posao za nas, do avola!

- To sam i ja rekao - uzdahnu B raders - ali m i nije v red e lo ... Na Vajczekera se sam o sum njalo d a se bavi pijunaom . Nikakvih dokaza nije bilo. M omci iz gospodskih slubi jedva su doekali da se o tre su tog sluaja - je tko dodade. - Naravno, m i ne m oem o da b ira mo. ..

- Znai da sam pogreio kad sam odbio ponudu onog tipa iz FBI - uzdahnu Ejken gledajui efa ispod oka. - Ne sm o d a je plata dvaput bolja nego im aju i b a r u zg rad i...

- Kad je to bilo? - tre se B raders. - I koji tip?

Nekoliko sekundi nepoverljivo je m erio detektiva, a onda se opustio u fotelji i na grubom licu pojavio m u se osm eh.

- Ejkene, opet m e lae... to se lie bara - on nam ignu - ne stojimo ni mi tako lo e ...

Tajanstvena boca trenu tak kas

nije, pojavila se iz svog skrovita. B raders gotovo do vrha napuni dve papirne ae.

- O ho-ho! - uzdahnu Ejken po to je o tp io jedan gutljaj. - Jednu stvar vam m oram priznati, efe. - Im ate ukusa!

- Dobro, dosta je bilo - poslovnim glasom poe B raders. - Da preem o na stvar: Vajczeker je bio prilino neobian tip ak i za Va- ington. Zvanino, bavio se posredovanjem u nekretn inam a, ali u njegovoj kancelariji najee nem a nikoga. I sam je re tko tam o navraao. Kod nas ne postoji njegov dosije tako da e m orati da krene prak tino od n u le ... naravno, ako se neka od slavnih slubi ne sm iluje da ti o tvori svoju banku podataka. Doreli mi ree kako se sum njalo da Vajczeker rad i za izraelsku obavetajnu slubu, a li . ..

- Vrlo neobino za m om ka koji se preziva Vajczeker - podie ob rve Ejken.

- To n ikada nije dokazano - p ro dui B raders, ne osvrui se na upadicu. - Ubijen je u baru Statle- ra, kao to ve zna, opet na prilino neobian nain. Neko m u je slomio vrat. Lekri tvrdi d a je za to po- trebn ia ogrom na snaga, pogotovo zato to je ubistvo izvreno usred p repunog bara, a ba niko nita nije prim etio.

- Slom ljen vrat, a? - leerno upita Ejken. - To, izgleda, postaje epi-

, dem ija u Vaingtonu.- ta tim e hoe da kae? - tre

26 Pony W e s t- Borilake vetine 7

se B raders.- Niste u formi, efe. I ona devoj-

ka naena pored T orstensona i B redlija um rla je od iste bolesti.

- N em a to veze sa Vajczekerom- slee B raders ram enim a. - Tu je b a r jasna stvar: u pitanju je seksualni m an ijak ...

- Hm.- Ne iskaljavaj se! - d reknu B ra

ders. - Zaduen si za Vajczekera, i bavie se sam o njim! Znam ta sm era: da nekako doe do Fren- klina, a? Nee ti to upaliti, Ejkene!

M ladi se zavali u stolici, palei dugu cigaretu.

- Znate li jo neto o Vajczeke- ru?

- Ovde su ti adrese stana i kancelarije - ree B raders, pruajui m u list hartije sa stola. - Spisak ljudi za koje znam o da su se viali s njim. V eom a kratak, m ogu ti rei.

- Da li ga je neko video one noi u baru?

- K onobar koji ga je sluio. Sea se jedino da je bio sa jednom raskonom riokosom . Nieg vie.

- Oho! Im am utisak da e ovo biti sluaj po m om ukusu!

- K onobar je nije poznavao, ali im a u tisak da je jed n a od boljih kol-gerli. N ikada p re toga nije je video u baru , kae. Tu ti je i opis po njegovom seanju. Nee ti m nogo pom oi je r je od svega najbolje zapam tio njene grudi - prezrivo se osm ehnu B raders.

- Sve bolje i bolje - osm ehivao se Ejken. - Jo neto, efe?

- Gotovo nita - nam rgoeno odgovori B raders. - Doreli m i je obeao da e in tervenisati kod FBI da nam dostave Vejczekerov dosi- je. A li... - on slikovito slee ram enim a. S gaenjem se osvrnuvi oko sebe, on vrati obe slualice na aparate.

O ba telefona zazvonila su u istom trenu tku .

U m orno uzdahnuvi, B raders dade znak rukom .

- Moe ii, Ejkene, to je sve.-A -h a - odm ahnu m ladi gla

vom. - Kopija.- Kakva kopija?- O na o deset dana odsustva. Jo

je n isam video - cerio se detektiv.- Reci Deli da m i donese - pro-

guna B raders i podie obe slualice istovrem eno. - D a?... Glavni in spek to r B raders, je s te . .. KO?

Saaljivo vrtei glavom, Ejken se izvue iz kancelarije i tiho zatvori v ra ta za sobom .

* * *

Lesli je zinuo od iznenaenja. Ono to se p red njim odigravalo bilo je zaista rieverovatno ...

Njegov uasni p rotivnik iznenada je zastao kao skam enjen, sa jed nom rukom ve podignutom na udarac, u n ep rirodnom poloaju, n a vrhovim a prstiju!

Neki novi trik, p re le te Lesliju kroz glavu. Ali...

Sve to je ikada nauio kao nin- a, svi oni najdublji, iskonski ins-

Pony West - Borilake vetine 7 27

tinkti, govorili su mu da bei, da seukloni to dalje od opasnosti, koristei priliku kakva mu se vero-vatno vie nee ukazati.

Stisnuvi zube, Lesli je ostao namestu, prouavajui lice ovekapred sobom. Lice nalik na gvozdenu masku, sa praznim pogledombledih oiju.

S nevericom je odmahnuo glavom. Ono to su mu oi govorile,mozak je odbijao da prihvati. Nijedan ovek ne moe u takvom poloaju ostati due od jednog trenutka, ali je kola ninucua mnogopre erloka Holmsa otkrila onu jednostavnu istinu: kad se odbacinemogue, ono to ostaje, ma kakomalo verovatno bilo, mora biti istina.

Android? Robot sa savrenommaskom ljudskog bia?

Lesli odmahnu glavom. Dovoljno je znao o stepenu razvoja naukeda shvati kako je to jo samo sanpisaca naune fantastike. Postojao je i drugi put, malo verovatan, aliipak mogu - stvaranje bia nadljudskih sposobnosti.

Bio je ubeen da se nalazi na tragu pravog reenja zagonetke. Najvanije je bilo da se ukloni od pro-.tivnika jaeg od sebe, bar do trenutka kada e mu bolje poznavanje njegovih vrlina i nedostatakapomoi da mu se ravnopravnosuprotstavi. A da bi to doznao, morao je otkriti odakle potie njegovprotivnik, kako je nastao, koje sugranice njegovih mogunosti.

Ne skidajui pogleda sa oveka,Lesli uzmae u nekoliko hitrih koraka. Torba koju je ostavio u kancelariji bila mu je nephodna jerse u njoj nalazila sva njegova oprema sem maeva. Njih nije mogaopreneti avionom zbog pregleda naaerodromu.

Bez jednog uma proao je pored protivnika sa torbom u ruci itiho otvorio vrata dodoa.

Stepenite je ponovo bilo prazno. I dvorite, ak su i ona deca nekud nestala. Malo odahnuvi, Leslipohita prema pasau. Na ulici prepunoj prolaznika bie mnogo sigurniji nego na ovom pustom mestu.

Odahnuo je kada se ponovo naao na bunoj aveniji. Morao je potraiti neki zaklon u kojem e saekati da nepoznati izae, kako bi gamogao neupadljivo pratiti, ali zajednog ninu to nije bio problem.Duge i teke godine obuke kod njega su tu vetinu dovele do savrenstva. Kada je to eleo, umeo jetako da se utopi u okolinu da postane praktino nevidljiv.

Osmehnuo se na pomisao da emu ta vetina dobro doi pri prelasku ulice prepune zahuktalih vozila koja su hitala u pravcu centra.Za njegove reflekse to nije predstavljalo veliki problem...

Haragei...Osvrnuo se. Iza polumranog

pasaa kojim je upravo izaao naulicu videla se jedna visoka prilika

' kako energinim korakom ide

28 Pony West - Borilake vestine 7

p rem a njemu.Lesli procedi neku psovku. P re

vie se zadrao, do avola, i p ro tiv nik ga je ugledao!

Pognuvi se, s to rbom jo u ruci, on se u dva duga m unjevita skoka naao nasred avenije. Vozai ispred kojih sam projurio, pomisli, verovatno jo trljaju oi, pitajui se da li su neto videli, ili im se sam o uinilo. Ostajalo m u je sam o d a to ponovi i na drugoj polovini ulice. Bie m nogo lake, je r je tu bilo daleko m anje vozila.

T renutak kasnije bio je na d ru goj strani ulice, pom ean sa prolaznicima, i posm atrao preko ram ena izlaz iz pasaa. ovek je u tom tre nu tku izleteo iz njega i m unjevitim pogledom pretraio ulicu levo i desno.

- Hej, momak! - zau Lesli o ta r glas p red sobom i prokle svoju neopreznost. Neko ga je ipak video kada je prelazio ulicu. Policajac, lica vlanog od znoja i raskopane koulje.

- Do avola, trim za tobom kao lud! - galam io je policajac. - Luae, hoe da pogine? I jo nekoga da ubije, a? Zar se onde prelazi ulica?!

Lesli rairi ruke i neto p ro m rmlja. Nekoliko radoznalaca ve je zastalo da vidi ta se deava. Preko ram ena je bacio pogled na drugu stranu ulice.

ovek je gledao pravo u njega!- U redu, u redu - ree Lesli po

mirljivo. - Kolika je kazna?

- N ijedna kazna nije dovoljno velika za takve! - osvetoljubiva je k reta la neka starja dam a u jeftinom m antilu. - Zbog takvih luaka ovek vie ne sm e ni da izae na ulicu! Sigurno je jo gori kad sedne u kola!

Krajikom oka Lesli je osm atrao drugu s tran u ulice. I njegovom protivn iku se urilo. H rab ro je zakoraio n a kolovoz da presee ko lonu vozila koja se k re ta la brzinom od pedesetak m ilja na as.

Sam o to nije im ao ni Leslijevu sp re tnost ni njegovu brzinu. Ili nije im ao sree.

ula se sam o uasna k ripa konica i snaan, tup udar, p raen praskom razbijenog stakla i m etala. Dvoja-troja kola straga naletela su na veliki kam ion za prevoz na- m etaja p red ijim je tokovim a nepokretno leao m alopreanji Leslijev protivnik.

- Prokletstvo! - pijunu policajac, skidajui kapu da obrie oznojeno elo. - Vidi? - dobaci Lesliju. - To se i tebi m oglo dogoditi, budalo!

Gegajui se, on bez urbe zakorai p reko ulice. Oko nepokretne prilike na asfaltu ve se okupila om anja gom ila ljudi. Jedan od njih kleao je kraj oveka, opipavajui m u puls.

Lesli nije oklevao da se um ea u gomilu, koristei policajca da m u raisti put.

ovek je leao na boku, sa licem prem a zemlji, zgrenih nogu. Jed na ruka bila m u je pod telom , d ru

Pony West - Borilake vetine 7 29

ga ispruena, sa p rstim a koji su se kao kande arili u asfalt.

Lesli se ponovo stresao. U asfaltu se videlo pet dubok ih brazdi.

* * *

N orm an Ejken sa alosnim uzdahom odvoji pogled od raskone plavue koja je poslovala iza anka i poe p rem a telefonskoj govornici u uglu bara leno vukui noge. Nije m u se radilo. Vajczeker ga nije naroito zanim ao. U svom poslu Ejken se drao teorije koju je policija zvanino sa indignacijom o d bijala: neka se pacovi istrebe m eu sobom , posao policije je da titi m irne graane.

Namrtivi se zbog odvratnog m irisa u skuenoj govornici, Ejken hitro okre te dobro poznat broj. Pogled m u je ponovo odlutao p rem a plavui za ankom , koja se sada na- laktila, u ivahnom razgovoru sa jednim gostom , o tkrivajui pozam ane grudi u tankoj haljini.

- V oltera Kaminskog, m olim vas - ree kad m u se jedani glas javi sa druge strane. Strpljivo je ekao da ga sa centrale prebace na Volterov lokal. - V oltera K am inskog - m orao je ponoviti kada mu se javio enski glas. - Recite da ga trai N orm an Ejken.

- Halo, Norm! - odjeknuo m u je sve, m ladalaki glas u uhu. - ta c to biti kad se ti javlja ovako rano? ef te pritegao jednom i da^ radi, a?

Ejken se i protiv svoje volje m orao osm ehnuti. On i Kam inski bili su stari drugovi, jo iz vrem ena kada su stud iralo pravo.

Ejken je pre v rem ena m orao da napusti fakultet, ali je svoje znanje uspeo da iskoristi na najbolji nain u novom poslu. Kaminski, m e u tim, sa d iplom om u akam a, uspeo je sebi da nae m nogo bolje m esto u hijerarhiji FBI, iako ak ni Ejken nije znao im e se bavi i kako zasluuje svoju ne m alu godinju platu.

- Za efa si u pravu - nasm eja se.- S tvarno m e pritisnuo. Zbog toga te i traim . V o lte ... Radim na sluaju Vajczeker.

-V ajczeker? To mi ime n i ta ne g o v o ri...

- Hajde, Volte, ne pravi se lud - uzdahnu Ejken. - Tog tipa im ate negde u kartoteci. Onaj to je ub ijen u Statleru.

- Dragi moj, u karto teci im am o nekoliko m iliona tipova - dopre do njega veseli sm eh - a b a r pet sto tina njih nosi ime Vajczeker. Ali, alu na s tra n u ... znam o kom e govori. Bojim se da ti ne mogu pomoi, Norm. Taj dosije nosi oznaku koja m eni i bilo kom drugom u FBI zabranjuje da saoptavam o podatke iz njega.

- To znam, do avola! - progun- a Ejken. - Da nije tako, m isli da bih te zvao? Lepo bih napisao zvanino pism o, udario peat, zaveo ga gde treba i strpeo se jedno tri nedelje da preko pet-est raznih fioka doe na pravo m esto.

30 Pony W e s t- Borilake vetine 7

-J e s te , a kada stigne zvanino odobren je - sm ejao se Kam inski - m orao bi da ispuni jo pet-est up itn ika pre nego to vidi i korice tog dosijea. Znam ve kako to id e ... Veruj mi, ne m ogu i ne sm em da ti pom ognem , Norm . Od- rali bi m e ako bi neko doznao za to.

Ejken se strpljivo sm ekao. Dobro je poznavao prijatelja.

- Dobro, a kakvi su ti podaci po trebni? - odjeknu najzad iz slualice.

- Nita n a ro ito ... S kim se viao, im e se bavio i tako dalje. M oram od neeg krenuti, do avola! U naoj karto teci o Vajczekeru nem a, praktino, nikakvih p odataka.

- S lua j... pogledau ta se m oe uiniti. Ne oekuj previe - upozorio je Kaminski. - Ni sam ne znam m nogo o tom sluaju, ali im am utisak da je u pitanju velika guva. I jo n e to ...

-Z n a m , znam - uveravao je Ejken. - Ako neto doznam to bi m oglo im ati znaaja za FBI, o d m ah u te obavestiti. Ne brini, Volte. Voleo bih sam o da i vi nam a po m aete kao mi vama, n ita drugo. Kad m ogu da ti se javim?

- S u tra . .. o tprilike u isto vrem e- glasio je odgovor. - Navrati do m ene.

- Kui?- Tam an posla! - nasm eja se Ka

m inski. - Zna da te Lilijan ne podnosi. Napio si m e proli put, p ropa

lice. Dva dana nije h tela ni re da progovori sa m nom .

eretski se sm eei, Ejken zavrte glavom.

- Suvie si u toj svojoj kancelariji, Volte. Krajnje je v rem e da m alo izae m eu ljude. M islim na p ra ve ljude, koji se bave pravim poslom, a ne p re tu ran jem po p ran javim dosijeima.

- Hajde, d o sta je bilo, im am o posla - sm ejao se i Kaminski. - Vidim o se sutra, vai?

- Prekinuvi vezu, Ejken se vrati za ank.

- Daj m i jo jedan viski, Ejbi - dobaci plavui. - Ali iz one flae na vrhu police, zna. '

- To ti nee upaliti, N orm e - o d m ahnu devojka glavom, iako su joj oi veselo svetlucale. - I jednom je bilo dovoljno. Hoe sam o da mi zaviri pod suknju, n ita drugo. Tebi je svejedno koji viski pije.

- ta m ogu kad se veito krije iza tog anka? - uzdahnu detektiv.- S lua j... kako bi bilo da te saekam kad zavri posao?

Lice devojke se uozbiljilo.- Hvala, Norm - ree tiho. - Ti si

sim patian m om ak, a l i . ..-A li policajac?Njeno lice porum ene.- Nije sam o to . ..- Znam - k lim nu Ejken glavom.

- N euredan ivot, bez radnog vrem ena, o p asn o sti... i, pre svega, m ala plata!

- To si ti rekao, ne ja - o sm ehnu se devojka.

Pony West - Borilake vetine 7 31

- Ipak, hvala na iskrenosti, Ejbi- ree Ejken sputajui novac na lezgu. - M oram da id e m ... eka me moj aavi posao bez radnog vrem ena, p repun opasnosti i tako dalje. uvaj se kad poe veeras kui, Ejbi. Ovo ve davno vie nije m iran grad.

- Ko kae da u ii sam a? - na- sm eja se devojka. - B erni e m e o tpratiti, kao i obino.

- Berni? - tre se Ejken i sa lica mu nestade osm eha. - B ernard Karmodi, ini mi se da na tog gospodina misli. Do avola, Ejbi, on bi ti m ogao biti tata!

- To je m oja stvar - p rkosno odvrati devojka. - B erni je fini o- v ek ...

- Koji, pored ene i dece, im a veze i sa film om. To si h tela da kae? Mislio sam da si inteligentnija, Ejbi!

-M o ja inteligencija tebe se ne lie, a B erni e se uskoro razvesti, a o n d a ...

Saaljivo vrtei glavom, Ejken svojim lenim hodom izae iz bara.

Gotovo besno, Ejken okre te klju u bravi svog m alog folksva- gcna, s m ukom sm etajui duge noge u uski prostor. Zastao je nekoliko tren u tak a sa rukam a na volanu. K uda da krene? Jo n ita konkretno nije m ogao poeti na sluaju Vajczeker p re nego to od Kam inskog dozna neto vie.

Ili da se pozabavi tom zagonetnom raskonom riokosom koja je bila uz Vajczekera n ep o sre d n o '

p red srm t?V ratar u blistavoj un iform i p re

zrivo je odm erio njegov folksva- gen isp red ulaza u Statler Hil- ton.

- ao m i je, gospodine - ispreio se p red Ejkenom . - Ne m oete u n u tra bez k ra v a te ...

Ejken je tako neto i oekivao. U oim a m u je igrao veseo plam iak.

- ak ni sa propusnicom ? - up itao je sm eei se. Kroz stisnute p rste ruke pokazao je novanicu od dvadeset dolara.

V ratar se h itro osvrnuo oko sebe i ru k a m u se ve dizala sa dlanom navie.

- P a . .. ako ve m o ra te da u ete. ..

Sa irokim osm ehom na licu, Ejken vrati novanicu u dep panta- lona i izvue neto drugo: svoju policijsku legitimaciju.

- N aredn ik -de tek tiv E jken - ree m irno. - Ovde sam slubeno.

Lice v ra ta ra se sm rai.- Izvolite - proguna, uklanjaju

i se u stranu. Gotovo je odgurnuo policajca u urbi da otvori v rata elegantnog kadilaka koji se u tom tren u tk u zaustavio p red u lazom.

Sa osm ehom na licu, ru k u zavuenih duboko u depove, Ejken ue u p rostran i hol, p raen zapanjenim pogledim a slubenika na recepciji. M irnim korakom preao je p reko predvorja i uao u bar. P rostorija je bila poluprazna, jer je do poetka program a bilo jo

32 Pony West - Borilake vetine 7

m nogo vrem ena.-Izv o lite , gospodine - zau je

dan h ladan glas. Njegov izgled o dudarao je od izgleda stalnih gostiju, i to se jasno videlo u prezrivom pogledu u crno obuenog efa sale.

- D etek tiv-narednik Ejken - gotovo sa uivanjem procedi m ladi.- H ou da razgovaram sa ovekom koji je preksino sluio gospodina ubijenog u vaem renom iranom lokalu.

ef sale je, m eutim , preko glave p re tu rio ve m nogo slinih dogaaja. Na licu m u se ni crta nije pom erila.

- Molio bih vas onda da p reete u kancelariju - utivo ree - kako ne biste om etali goste. O dm ah u vam poslati Votkinsa.

- A m eni se ovde ba dopada - osm ehnu se Ejken. - Znate, ovo je re tk a prilika da dospem na ovako o tm eno m esto. Uveravam vas da n ikom e neu sm etati.

Pravei se da ne vidi ledeni pogled efa sale, Ejken se spustio u udobnu fotelju kraj niskog okruglog stoia, s radoznalou odm e- ravajui prisutne. Uglavnom poslovni ljudi u m orn ih lica koji su navratili da se na trenu tak opuste uz neko estoko pie.

- Izvolite, gospodine.Pred njim je stajao om anji puna-

ak ovek sa posluavnikom u ru kama.

- V i ste Votkins?- Jesam.

- Sedite - osm ehnu se Ejken. - elim da govorim sa vama. ef vam je, valjda, rekao da sam iz po licije?

ovek potvrdi glavom, ali bez m nogo oduevljenja.

- Zao m i je, nam a je zabranjeno da sedim o - ree. - N adam se da ete biti k ra tk i ...

- To zavisi od vas - isceri se po licajac. - Ovde ne vai obiaj da se gost ponud i piem?

- O p ro s tite ... m islio sam d a . ..- Nita - odm ahnu m ladi ru

kom. - Ionako nem am para za ovako raskoan lokal. Preksino ste vi sluili V ajczekera... Ko je bio sa njim?

-V ajczeker? Tako se zvao onaj debeli gospodin koji je u m ro za stolom?

- Da, debeli gospodin se zvao Vajczeker, ali debeli gospodin je ubijen za vaim stolom. Ko je sve bio sa njim?

Lice k onobara je prebledelo.- Ubijen? Z aboga... gospodine,

oprostite, ali u ipak na trenu tak se s ti...

- N em am nita protiv - osm ehnu se Ejken. - Zar vas je to toliko iznenadilo?

- N arav n o ... kako su ga mogli ubiti u sred punog bara? To je uasno?

- I vi nita niste prim etili?- Ba n i ta ... doneo sam im dva

am p an j-k o k te la ... S njim je bila jedna ena u veernjoj haljini, niko vie. Ona ga je ubila?

Pony W e st- Borilake vetine 7 33

- Ne verujem . Moete li mi rei, Votkinse, kako je izgledala.

- P a ... - Votkinsovo lice m alo se razvedri - na prvi pogled izvanredno, znate ve kako te ene m ogu da izgledaju kad ele. Pogotovo na priguenom svetlu kakvo je ovde uvee.

- Sigurni ste da je bila p rostitu tka? - podie obrve Ejken.

- Ja ve dvadeset godina radim po nonim lokalim a - osm ehnu se Votkins. - Ne znam kako, ali ih uvek p rep o zn am ... M oram rei da je ova bila jedna od boljih. Kol-ger- la verovatno, nipoto obina uli- arka.

- Niste je ranije viali ovde?- Ne. Zapam tio bih je da jesam .

Veoma je upadljiva sa onom -crvenom kosom i velikim ustim a. A haljina. .. - Votkins uzdahnu i prevr- te oim a. - Seam se da sam se zapitao kako joj se uopte dri na g ru d im a ...

- Da li b iste je prepoznali kada biste je ponovo videli? - nasm eja se Ejken.

- U to nim alo ne sumnjam!Ejken je zamiljeno posm atrao

ovekovo lice. Bio je ubeen da ovaj govori istinu.

- 1 kada ste prim etili da je Vajc- zeker m rtav?

- Mnogo k asn ije ... Program se bliio kraju, a on je i dalje nepom ino sedeo, sa glavom na grudima. Najpre sam pom islio da spava, ili d a je pijan. Kad sam m u dotakao rame, on se jednostavno s tro p o - '

tao. - Uasno!- Niste prim etili kada je ena iz

ala?- N isam ...

* * *

Lesli je bio zadovoljan sobom u m alom neupadljivom hotelu. U njem u se gosti nisu dugo zadravali zbog blizine eleznike stanice. Bila je jednostavna i ista, svetlih zidova i sa kupatilom koje se p ro sto blistalo.

Bio je um oran, ne sam o od b o rbe sa nepoznatim protivnikom ve i od svega onoga to se posle toga dogodilo: guve na ulici iz koje se veto izvukao kada je shvatio da n ita novo nee doznati, dugog tra ganja po stanu Deralda Toibe, koji je bio po tpuno prazan. Njegovom prijatelju nije bilo ni traga. U susedstvu su ga sam o zbunjeno gledali kada se raspitivao za njega: jedva je ko i zapazio da on uopte stanuje tu. Po svem u sudei, Toi- ba se m alo zadravao u svom stanu.

Lesli se dugo tuirao, zatim p re svukao i ispruio na udobnom le- aju. Nervi zategnuti posle svega to je doiveo lagano su se oputali, ali jo nije m ogao da zaspi.

Uzdahnuvi, podigao je slualicu telefona na stoiu.

-4 1 8 - dao je broj svoje sobe. - Poaljite mi flau konjaka.

Ono to je danas video zahtevalo je ozbiljno i duboko razmiljanje.

34 Pony West - Borilake vetine 7

Toiba je nestao, kao i trojica njegovih kolega pre toga... Gotovona prvom koraku u Vaingtonu na-leteo je na protivnika koji ga zamalo nije ubio.

A ljudi koji bi mogli ubiti LeslijaEldrida golim rukama bilo je nasvetu malo. Veoma m alo...

Prenulo ga je kucanje na vratima. Jedan stari uneo je konjak iae.

Lesli je zamiljeno ispio prvi gutljaj pia. Postojao je samo jedanodgovor na pitanje koje ga je muilo.

Genetski inenjering...Osmehnuo se u sebi. I to je bila

tema koja je dugo oduevljavalapisce naune fantastike: manipulacija gena radi stvaranja bia prilagoenih posebnim uslovima ivota. Ili bia sa posebnim odlikama,bilo fizikim, bilo intelektualnim.Bia koja bi bila vie od obinihljudskih bia...

udno, pomislio je Lesli, usvoje vreme dosta se pisalo o prvim koracima nauke na tom putu,i to ne samo u Americi. Onda je odjednom nastao vakuum. Rei genetski inenjering iznenada jenestalo sa stranica ozbiljnih asopisa i jeftinih veernjih listova kojisu svoje itaoce plaili mranimpredvianjima o klasi nadljudikoja e podjarmiti ili unititi pro-senog homo sapiensa...

Lesli je mislio da su ozbiljni naunici jednostavno prestali da sebave takvim istraivanjima.

Sada je, meutim, bio prisiljenda izmeni miljenje...

Istraivanja u genetskom inenjeringu odmakla su dalje nego to je iko sanjao pre samo nekolikogodina. Natovek je ve postojao iizgleda da su se ostvarivala predvianja bulevarskih listova: on nijebio stvoren da pomae oveku, veda se bori protiv njega.

Kako?I zato?Odgovor na prvo pitanje mogao

je jo malo da saeka, jer Lesliju uovom trenutku nije bio naroitobitan. Zato je natovek stvoren,bilo je mnogo ozbiljnije pitanje: dalije mogue da neko ozbiljno sanjao gospodarenju nad svetom? Da lije mogue da takav ludi plan uspe?

Lesli odmahnu glavom pokuavajui da se otrese takvih misli.Premoren sam i . .. pomalo uplaen, priznade sebi posle malogoklevanja. Ima i drugih vrednihciljeva sem da se zavlada svetom. .. M o... novac... Gola fizika snaga vie nije odluujui inilac u borbi za mo i novac. Ili moda jeste? ta ako postoje itave regimente nadljudi na kljunim mes-tima u Americi?

Ne, odmahnuo je glavom jojednom, dozvolio sam sebi da memata previe zanese. Lude i fantastine teorije, a odgovor je moda veoma jednostavan... Moj protivnik je stradao pod tokovimakamiona i vie ne mogu ui u tragonome ko stoji iza njega. Sem

Pony W e s t- Borilake vetine 7 35

a k o ...Sem ako ne postoji vie takvih

kreatura!Lesli obrisa h ladni znoj koji m u

se iznenada osuo po elu. Ni k o njak m u vie nije prijao kao tren u tak ranije.

Ako se m oe stvoriti jedno takvo bie, onda m ogu i dva. Ili hiljadu dva. Armija po tpuno odana jed nom cilju, cilju ulivenom u poslune m ozgove u asu njihovog stvaranja, arm ija apso lu tno poslunih ljudi sp rem nih na sve to se od njih zatrai.

Sa luakom kao voom m oe se stvoriti uasna organizacija za koju gospodarenje svetom , ili b a r Amerikom, ne bi bilo nedostian c ilj...

M oda po prvi p u t Lesli odbaci od sebe ono to m u je intuicija govorila. Takve misli od ista su bile previe fantastine da bi traio dragoceno vrem e na n jih ...

Ponovo je podigao slualicu i zatraio boj svoje kue u San Fran- cisku.

Nekoliko tren u tak a kasnije uo je sa druge strane kon tinen ta zabrinu ti glas Sumiko.

- D rag i... ti si? Zato se ovako kasno javlja?

- Im ao sam posla - osm ehnu se Lesli - i 'tek sada sam naao m alo vrem ena. Sluaj paljivo ... i D- erald je nestao.

Sum iko je utala. Iz slualice se ulo sam tiho zujanje.

- Tabasko je bio danas - ree de- vojka m alo kasnije. - Pitao je da li^

ti je po treb n a pom o. On im a jednu poznanicu u Vaingtonu, novinarku. D obro poznaje grad i mogla bi ti biti od k o ris ti.. .

- To nije loa ideja. Im a njenu adresu?

- Sam o telefonski broj. Zove se M agda Lom er, a rad i u radio-sta- nici K JH Z ...

- Sluaj, S u m ik o ... Ovde u Vaingtonu dogaaju se udne stvari- sa oklevanjem poe Lesli, pitajui se da li da joj kae sve. Odluio se da ipak p reu ti dogaaj u Toi- binom dodou. Znao je koliko se Sum iko b rine za n jega - po trebn i su mi podaci o genetskom inenjeringu posebno ko se od vrhunskih naunika tim e bavio, gde i kada, sva im ena i adrese do kojih m oe da doe.

- Ti od m ene to trai - nasm eja se Sum iko - a nalazi se najvie m ilju od K ongresne biblioteke!

- N em am vrem ena za hartije - o sm ehnu se Lesli. - Ti e to bre izvesti od m ene. I jo n e to .. . poalji m i m oj katana to p re moe. Im am utisak da e mi uskoro biti p o tre b a n ...

- L esli... - u glasu devojke ose- ao se strah. - Moe biti opasno?

- Moe.Nekoliko tren u tak a tiine.- uvaj se, L esli... Da li ti nedos:

tajem?- Uasno.- I ti m eni.- H oe li da poaljem Pita ft* ti

pom ogne?

36 Pony West - Borilake vetine 7

Lesli se zamislio. Nije loe im ati kraj sebe pouzdanog oveka kakav je bio Pit Tabasko, sadrug iz m nogih poduhvata na Zapadnoj obali. A o p e t . .. dva oveka su etiri pu ta upadljivija od jednog, a on je najm anje od svega eleo da privue neiju panju.

- Ne - ree najzad. - Za sada ne.- D obro - tiho je rekla Sumiko.

- uvaj se, L esli... Volim te.- 1 ja tebe volim, Sumiko. Laku

no.- Kakva no? - nasm eja se de-

'vojka. - Ovde je tek popodne, Lesli.

I Lesli se m orao nasm ejati. - Izvini. Zaboravio sam na vrem ensku raz lik u ...

- Nemoj da zaboravi neto vanije - ozbiljnim glasom ree devoj-ka. Budi oprezan, Lesli...

- H ou - neno ree on. - Ne b rini, Sum iko, i m isli na m e n e ...

Tiho kljocanje oznailo je kraj razgovora! Na Leslijevom licu leb- deo je topao sm eak.

Ispruio se na leaju oputajui postepeno jedan po jedan mii. Bila m u je p o treb n a sva njegova gvozdena disciplina da razdraene nerve um iri i p rek ine grozniavu aktivnost uzbuenog mozga.

Pom isao na Sum iko tako je um irivala. ..

Lesli E ldrid je zaspao tekim, dubokim snom bez sn o v a ...

k * *

Probudilo ga je zvonjenje telefona. Trgao se iz sna kao zver, bez onog polaganog prelaska iz sna u budno stanje tipinog za oveka dvadesetog veka. To bi vrlo brzo otkrio svako ko bi pokuao da ga iznenadi dok spava. Kao i kod svakog nine, Leslijeva ula nisu spavala, neprestano signalizirajui posvesti o svem u to se dogaa oko njega.

-D a ?-O s a m asova, gospodine Eld

rid - uo se nezainteresovan glas sa druge strane.

- Hvala.Vebao je ozbiljno dvadesetak

m inuta, sve dok m u itavo telo nije bilo obliveno znojem. Vratio se iz kupatila istuiran i osveen i o b ukao neupadljivo odelo od tanke pam une tkanine koje se lepo slagalo sa svetlom kouljom o tkopanom na grudim a.

To je bio sam o jedan deo njegovih p rip rem a za izlazak iz sobe. Danas nee ponoviti jueran ju greku: itavo'njegovo telo i odea bie naikani neupadljivim , ali zato dvostruko opasnijim predm etim a iz uobiajenog arsenala jednog nine: kjotecu-oge, m ali no sa dva seiva, sm rtonosne strelice sa vrhom od elika od kojeg se kuje i katana, elina m reica sa seivi- m a otrijim od ileta, tanko ue sa om om koje ni najsnaniji ovek ne moe prekinuti, bom be sa snanim eksplozivom ne vee od zrna g ra k a ...

Pony West - Borilake vetine 7 37

Zadovoljno se osm ehnuo kada Je zavrio sa priprem am a. Sada se vie nije plaio ak ni protivnika kakvog je jue im a o ...

Ba sam lud, pomisli. ovek .je m rtav, do avola!

Elastinim korakom siao je u hotelski restoran i naruio lak do ruak. N em am o je prelistavao Vaington Post, koji je kupio u hotelskom predvorju, poevi, kao i obino od poslednje strane.

Panja m u privue naslov pri dnu strane.

Nestao le iz policijsko m rtvanice - pisalo je nad kratkom ve- u u kojoj se neki novinar, ko zna /bog ega, svetio policiji, sugeriu- i praktino svakom rei da je va- ingtonska policija po tpuno nesposobna. Po njemu, le je nestao zbog nem ara uvara.

Na kraju lanka, tavie, po tpu no ozbiljno je pom enuta i m ogunost da ovek uopte nije bio m rtav, ve da je jednostavno ustao i ietao iz m rtvanice po red toliko besposlenih uvara.

Lesli se prezrivo osm ehnu. Taj novinar, oigledno, nita nije znaoo policijskim m rtvanicam a sa ledenim pregradam a koje se mogu otvoriti sam o spolja. Ako bi neko sluajno dospeo iv u njih, ne bi m ogao tek tako ustati i izai i da je hteo.

To nije bilo sve: telo je nestalo iz m rtvanice pom enuto je kao telo rtve koja je s tradala u saobraajnom udesu u Ulici L . ..

Lesli je s naporom vakao je r je h rana iznenada izgubila svaki ukus.

Le nepoznatog je nestao, to je bilo ono najvanije. O dm ah je od bacio fantastinu m ogunost d a je ovek bio iv kada je dospeo u m rtvanicu. Ostajala je, dakle, sam o ona druga: neko je uklonio njegovo telo.

Nije trebalo m nogo razmiljati da se odgovori na to pitanje. Oni koji su to uinili plaili su se uobiajene autopsije. Ona bi o tkrila neto to oni nisu eleli da se o tkrije.

Deluju veom a brzo i h ladnokrvno, pom isli Lesli. To odaje k rupnu organizaciju, sp rem nu i sposobnu na sve. P rip rem a i izvoenje d rske krae tela iz policijske m rtvanice usred grada nije bio posao koji se za tako kratko vrem e m ogao izvesti istom im provizacijom . ..

O dgurnuo je od sebe tan jir sa nepojedenim dorukom , ispio au soka od narande i poloio neto sitn ine na sto.

Potraio je pogledom govornicu u hotelskom predvorju. T renutak kasnije, ok re tao je broj radio-stani- ce KJHZ.

- M olim gospoicu L om er - ree kad m u se javio prijatan enski glas.

- ao mi je, gospoice L o