SERIJA Borilake vetine

NINA

Naslov romana:

SMRT ... TO SAM JA

Autor: Derek Finegan

Recenzent:

Slobodan Luki

Lektor: Milorad Stevanovi

Korektura:

Fotoslog NIRO Deje novine DENPRESS

____________________________________________________________________________

PONY WEST - BORILAKE VETINE NINA 8 VANREDNO IZDANJE JANUAR 1984 GODINE - CENA 40 DINARA. Izdaje NIRO Deje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana terijevski. Izdavaki savet: Milica Bogojevi (predsednik). Mileta Obraovi, Vera Smreki, Dragan Simi, Milisav Ili, Miodrag VuLevi, Miljana Tomi, Nada Mijatovi, Nikola Maslovara, Ljiljana Milovanovi, Ljiljana pajakovi, Petar Jerkovi, Gojko tulovi. Telefoni: (032) 711-549 urednitvo i 714-250 prodaja. Teleks 13731. tampa Glas, Beograd.

Derek Finegan

SMRT . . . TO SAM JAJo jedan dinovski helikopter zagr

me im nad glavama i redov Herbert Malom podie pogled sa elinog dna desantnog brodia, po kome se irila lokva prljave vode puna opuaka. Sunce, jo uvek nisko nad horizontom, zaslepi mu oi i on neto besno procedi kroz zube.

Kao da ima neto da se vidi na tom prokletom, debelom helikopteru, pomisli. Unutra su neki momci, aavi kao ja, koji su, kao i ja, dopustili da im navuku ovu smenu irniformu i stoti- nak funti oruja i municije, i odozgo stave lem; i njihov mozak kuvae se kao i moj im se sunce jo malo digne . .. A danas e biti prokleto vrue

Redov Maloni obliznu osuene usne pri pomisli na ledeno pivo koje su, koliko sino, dobili na brodu. Ruka mu instinktivno posegnu za novom ciga

retom iz zgnjeenog i znojem pokvae- nog paketia u depu koulje, ali se u poslednjem trenutku predomisli i ruka umorno pade na zatvara puke o koju se oslonio.

Ko zr:a kada emo ponovo dobiti cigarete, pomisli, a za momke iz voda sam jo uvek nov, teko da e neko od njih pristati da mi da i tu prokletu cigaretu kad se jednom iskrcamo^.

Lice mu se iskrivi ;jr jedan talas, vei od ostalih, zapljusnu brodi i on se zaljulja. Zau se nekoliko psovki izreenih reeim glrsovima ljudi nemonih da promene svoj poloaj. Ve vie od dva sata brodi je stajao u mes- tu i ''-'kao komandu za iskrcavanje. Kada su s mukom sili u njega, bio je jo mrkli mrak a, evo, sunce je visoko nad horizontom. Sva srea da oni maj-

4 Pofii Wesi - Borilake vesti) ic 8

muni na ostrvu nee ni pokuati da se brane, inae ...

Namrlivi se, on pokua da pronae neki udobniji poloaj u kojem mu preteki ranac nee uljati lea.

Henesi, tupi Henesi, grmalj iz Tene- sija, uvek briljivo obrijane glave, isceri mu se sa svog mesta.

- ta je, Novi? Vrue, a?-Tek e biti - proguna Maloni. -

Tek e biti.

Henesi prezrivo pljucnu u baru pod njihovim nogama, nastojei da pogodi jedan opuak dui od ostalih.

- Nee - odmahnu glavom. - Obina tednja. Ba kao na manevrima.

- Nisam mislio na prokleto ostrvo. Sunce - Maloni pokaza glavom na nebo.

-A, to. Pa ta? Malo sunca nikome nije kodilo ,..

- Videemo - proguna Maloni, nimalo raspoloen za raspravljanje sa grmaljem, s kojim ionako nije vredelo raspravljati. - Videemo .. .

-Jo nekima je vrue - cinino dobaci Flaerti, gurnuvi Malonija laktom. - Pogledaj.

Porunik Benskin, komandir voda, na trenutak je spustio dvogled da bi jo jednom obrisao lice ogromnom crvenom maramom, ve mokrom od znoja. Koulja na leima, ispod ukrte- nih kaieva, bila mu je ukraena ogromnim tamnim mrljama po ijem se ivicama skupila so.

Jo pri prvoj svetlosti tropskog dana porunik se nalaktio na elinu ivicu brodia i dvogledom uporno pretraivao tihi peani al pred njima, ne obraajui panju na prezrive poglede i podgurkivanje marinaca.

- Nema ta, matori major Hodis ga je sino poteno preplaio - produi Flaerti podsmeljivim apatom. - Ba

sam gledao u porunika kad je pome- nuo Kubance, odmah je pobeleo kao kre. Kau da je bio u Zalivu svinja kad su ih saterali u m ore ...

Maloni je leno klimao glavom, nastojei da ne misli o vrelom Flaertije- vom ap:itu. Sino, kada je Hodis rekao da ovoga puta nisu u pitanju manevri, ve da se zaista moraju iskrcati na to prokleto ostrvo, on je upravo drao u rukama ledenu konzervu piva.

Prokletstvo, ta li se to dogodilo u Zalivu svinja kada se porunik toliko plai? I ko su ti Kubanci?

Maloni skupi obrve u nastojanju da se seti, ali mu lice odmah izoblii bolan izraz. Kao i uvek kada bi u seanju potraio neto to je bilo tu, nadohvat ruke, inilo mu se, u glavi bi mu zazu- jalo i otar bol bi ga natereo da sklopi oi.

Samo, Maloni je ve znao kako da ukloni to zujanje i bol iza oiju. Jedva pokreui blede usne, on poe da apue:

- Redov Maloni, Herbert, prvo ode- Ijenje, prvi vod, eta C .. . redov Maloni, Herbert, prvo odeljenje . . .

- Hej, ljudi! - dobaci neko veselo. - Novi se moli bogu, pogledajte!

Gruba lica pod lemovima irila su se u osmeh. Tu igru Maloni je dobro znao. Narednih nekoliko minuta bie rtva podsmeljivih dobacivanja, jedine zabave u ovom prokletom desant- nom brodiu koji se satima ljulja nadohvat obale. Uostalom, to e proi, znao je. Najgore od svega bilo bi kada bi pokazao da se ljuti . . .

Otar bol iza oiju prestade i on se opusti, dohvatajui cigaretu iz depa. Sa zadovoljstvom je povukao dim ne sluajui grube glasove ljudi iz vode.

- Dosta, ljudi!- tihozapovedi porunik s pramca. - Dosta, do avola. Raz-

Poni West - Borilake vetine 8 5

galamili ste se kao gomila enturaa. Maloni, ta je to?

- Maloni se moli bogu, porunice - kezio se Henesi. - ta kaete na to, a? Bogomoljac!

- Pa . . . - neveselo se osmehnu porunik - to moda i nije tako loa ideja, Henesi. Ko zna ta nas eka u onoj dungli tamo.

Lica sesmraie i sve oi, kao po dogovoru, skretoe prema obali.

Dugi talasi blago su zapljuskivali zlatni pesak koji je blistao na jutarnjem suncu. Iza peska, stotinak jardi dalje, poinjala je gusta tropska uma, naizgled bez ikakvog prolaza. Lie se leno njihalo na vetriu koji je u ovo doba dana dolazio s mora.

Maloni oseti kako mu se leda najei- e pod bluzom mokrom od znoja. Neto u toj mranoj umi govorilo mu je da ne u lazi. . . da je dungla opasna .. . da se u njoj krije .. .

Od otrog bola u glavi iznenada o- mlitaveli prsti ispustie cigaretu i on obe ruke prinese oima. Usne mu se ponovo pomerie bez uma .. .

No sada se tome niko nije nasmejao. Jo jedan transportni helikopter pro- grmeo im je iznad glava i uputio se prema grupi brodova koji su se njihali nekoliko hiljada jardi dalje, na otvorenom moru.

Bokove i pod helikoptera ukraavao je ogromni crveni krst, ali ta oznaka nije bila potrebna ljudima da bi znali zbog ega je proleteo iznad njihovih glava. Helikopter se tromo uputio prema bletavobelom brodiu koji je takoe vio belu zastavu sa crvenim kr- stom.

- Prokletstvo, ovo ipak nije igra - procedi neko promuklo. - Ovi momci iz prvog talasa dobro su okrvavili no- seve.. .

- Dosta! - presec porunik amor.- ta vam je, do avola?! uli ste koliko se jutros pucalo? Neko mora i da pogine .. . mogli smo i mi da budemo u prvom talasu, zar ne?

- Porunice ...Narednik Fernandez, vitki, utljivi

Meksikanac tamnih oiju, pokazivao je u pravcu brodova. Jedna raketa uzdigla se nad admiralskim brodom, jedva vidljivim iz ovog ugla iza glomazne siluete nosaa aviona.

-Signal za iskrcavanje! - promuklo uzviknu porunik. - Idemo, momci!

Motor brodia zaurla snanije i tupi pramac se zari u talase. Ljudi se utiae i bez komande i ruke nesvesno vre stegoe oruje. Neki su se ak malo i pognuli, kao da e im svakog trenutka nad glavom prozvidati mitraljeski

meci.Benskin se okrete da potrai pogle

dom brodie koji su nosili ostatke njihove ete. Neko mu mahnu sa sused- nog brodia i on prezrivo pijunu u uzburkanu vodu. Onaj aavi porunik Bejli iz prvog voda. Kao da su poli na izlet!

- Lake malo! - nervozno dobaci naredniku koji je, uz dva mornara, predstavljao svu posadu brodia. - Suvie smo izmakli ostalima!

- Meni se uri, porunice - ledeno uzvrati ovaj. - Imam nareenje da vas to pre izbacim na pesak i vratim se po sledei vod. Prema tome .. .

Maloni jo jednom obrisa znoj sa ela. Ona pretea, mrana dungla sada je, inilo mu se, uasnom brzinom jurila na njega. iroko lie tropskog drvea zlokobno je mahalo svoje umske signale, kao da daje znak sa ju ri. U dubini su se nasluivale neke ogromne senke koje su se osvetniki cerile, ekajui novi plen ...

6 Poni West - Borilake vetine 8

Dno brodia zastruga po mekom pesku i prednji deo s pljuskom pade u vodu, otvarajui platformu, niz koju e vod trcati na obalu.

- Napred! - zaurla porunik. - Na- pred, do avola!

Povijeni pod teretom ranaca, ljudi su gacali po vodi do butina, razvijajui se levo i desno od platforme, zgrenih lica i iskolaenih oiju koje su po vodi traile uasne sitne vodoskoke mitraljeskih rafala.

Meutim nije se ulo nita sem njihovog dahtanja, pljuskanja vode i potmulog rada motora brodia. Maloni sa olakanjem zaroni lice u hladni pe- sak ala, isturajui puku prema zelenilu ispred sebe.

- Dalje, dalje! Maloni, ustaj, lentino!- dreknu iza njega narednik Hir, komandir prvog odeljenja. - Misli da ce tu noiti, a?

Stisnuvi zube, Maloni natera sebe

da potri za neravnim streljakim strojem prvog odeljenja, nastojei da ne gleda u drvee koje se uzdizalo sve vie i vie nad njim.

Opet, gotovo sa olakanjem, je doekao trenutak kada se stropotao u hladovinu najblieg drveta i pod oznojenom rukom osetio travnato tle. Sve je bilo bolje od onog peska na kojem te svako mogao videti kao na dlanu .. .

Henesi je leao nekoliko koraka dalje i oprezno piljio u umu preko niana svoje puke, diui lem koji mu je neprestano klizio napred na elo.

- Ma ta, do avola - u ga Maloni kako guna. - Ovde nema nikog ... dokle emo se igrati vojske?

On se ispravi, odlaui puku u travu i kopajui prstima oko kaia pod bradom, tupo se osmehujui ljudima koji su ga iz svojih zaklona zavidljivo gledali.

- Henesi! - zaurla neko. - Lezi, budalo!

Pucanj je bio tup i mnogo tii nego to je Maloni oekivao. Gotovo ne bi ni poverovao da je to pucanj iz puke da nije video glup izraz kojim je Henesi posmatrao svoj trbuh, po kome se irila krvava mrlja.

- Prokletstvo - procedi grmalj. - Kako ...?

U trenutku kada se stropotao na zemlju, savijen kao fetus, vod je slono ispraznio svoje puke*u dunglu. Ma- loniju se inilo da rafali traju veno, ali se trgao kada je shvatio daje zatvara njegove puke ostao u zadnjem poloaju. I drugima se dogodilo isto . . . jo dva-tri pucnja i onda opet ona ista zloslutna tiina koja ih je doekala na ivici ume.

- ta radite, do avola! - psovao je Benskin. - Kao gomila amatera! Da li je iko video u ta gaa?

Posramljeno utanje i zveket metalao metal. Ljudi su tiho stavljali nove okvire sa municijom u puke.

- Hir! Uzmi tri oveka i nai tipa koji je sredio Henesija! - dovikivao je porunik, piljei iz svog zaklona. - Vas dvojica tamo .. . odvucite Henesija do ala, na previjanje.

- Maloni, Flaerti. . . Loni, za mnom- tiho ree Hir, piljei sve vreme u dunglu. - Idemo ...

Oklevajui i zastajkujui kraj svakog drveta, Maloni oprezno zakorai za njim. Kako su dublje zalazili, uma je postajala sve gua, sve neprozirnija u zelenom sumraku gustog lia kroz koje se sunce jedva probijalo.

Taj zeleni polumrak .. . i otuni miris truljenja . . . tako poznato .. .

I tako strano!Zatvorivi oi, Maloni osloni lice na

hladnu koru drveta iza kojeg se krio.

Poni West - Borilake vest ine 8 7

Hir je bio nekoliko koraka ispred njega, Flaerti malo levo. Lonija, dugono- gog Teksaanina koji je tvrdio da mu je Vajat Erp jedan od predaka, vie nije ni video.

Da li je on ikada bio na ovom ili nekom slinom mestu, pitao se Malo- ni. Odakle poznaje dunglu? I kako zna da je to mesto gde uvek vreba opasnost?

Hir mu okrete napeto belo lice, niz koje se slivao znoj.

- Nema ovde nikoga'- proguna. - Momak je odavno zbrisao ...

Metak fijuknu iznad Malonijeve glave i on se priljubi uz drvo. Drhtavim rukama podigao je puku, ali njegov grozniavi pogled nije otkrivao nikakav cilj u toj zelenoj amorfnoj masi. Ni ostala trojica nisu pucala .. .

- Vidi li ga ko? - aputao je Flaerti.- Vidi li ko prokletog kukinog sina?

Pedesetak jardi ispred njih odjeknu potmula eksplozija rune bombe i meu liem se podie gust tamnouti oblak dima. Miris eksploziva zapahnu Malonijeve nosnice.

-Hej, narednice! - dopre odnekud Lonijev teksaki glas. - Sredio sam ga!

Hir oprezno pomoli glavu iz zaklona, a onda pijunu na zemlju i ispravi se.

- Prokleto teksako kopile - promrmlja, ali mu se u glasu osealo divljenje.

Steui zube da se odupre bolu u glavi, Maloni se okrete Flaertiju koji je neto akao oko zatvaraa puke.

- Kakva je ovo dungla? - upita promuklo. - Kako se zove ovo mesto?

- ta ti je? - zinu Flaerti. - Koji ti je avo, novi?

Reci mi, do avola!

Nacrti slee ramenima i nemono zaokrui pogledom oko sebe.

i

Posle pet milja mara kroz dunglu, vod je bio scrpljen i pored nekoliko odmora koje je porunik dao. Probijali su se u dugoj koloni jedan po jedan, s patrolom od tri oveka na elu.

Maloniju je svaki korak bio tei od prethodnog. Nije to bilo zbog fizikog

, zamora koji je njegovo izvanredno obueno telo jedva i osealo. Guila ga je dungla, plaile raskone boje tropskog rastinja, svaki krik neke ptice liio mu je na samrtni ropac oveka.

I neprestano onaj uasni bol negde iza oiju, bol koji je zaslepljivao i guio i ledenim znojem oblepljivao ve mokru koulju ispod ranca.

-Odmor - uzviknu1*iscrpljeno porunik diui ruku. Ljudi se skljokae na tle onde gde se ko zatekao, dok je porunik neto ivo razgovarao sa Fernandezom, voom patrole.

Maloni nije imao snage da prati ta se zbiva oko njega. Nije se prenuo ak ni kada je Latani, vezista, uporno i monotono poeo da poziva komandu ba- taljona, prekidajui pozive priguenim psovkama na adresu tehniara koji su podeavali radio-stanicu pre polaska.

Iz Malonijevih onemoalih prstiju ispade cigareta i on sklopi oi . . .

Dungla je bila svuda oko njega, mrana i zloslutna, levo i desno drugovi iz voda, potamnelih, neobrijanih lica, sa prstima koji su ve satima bili zgreni na obaraima.

A nigde ciljeva na koje bi se mogla usmeriti smrtonosna vatra . . . iako je neprijatelj bio tu, moda ne vie od stotinak koraka. Potvrivale su to mine koje su svakih nekoliko minuta padale oko njih, podiui oniske stub-

8 Poni West - Borilake vetine 8

ve utog dima i ostataka rastinja koje je u pravilnom krugu padalo oko centra eksplozije.

I sve ee je potmulu eksploziju pratio uasni krik bola i straha, glasne psovke i pozivi bolniaru . . .

- Nali su nas - jecao je Ajsak i njegovo crno lice postalo je pepeljasto od straha. - Nali su nas ... Momci, moramo se nekako skloniti odavde, iskasa- pie nas minobacaima!

-Oni samo i ekaju da podignemo glave - aputao je neko sa strane. - Mitraljezi su upereni ovamo . . . u visini trbuha, kao i uvek. ekaju samo da ustanemo . . . Gde su ti prokleti helikopteri, gde?

- Ne nadaj im se .. . gospoda iz elitnih jedinica ne lete po ovakvoj magli - jetko se umea neko drugi. - Doi e moda predvee ... da pokupe ono sto ostane od nas ...

- Hajde, dii se! - zaurla neko. - Us- taj, idemo dalje!

Maloni otvori oi u pravom trenutku da vidi iskeeno Hirovo lice i nogu u tekoj izmi koja je zamahivala prema njegovim rebrima. Telo mu je rea- govalo samo, bez razmiljanja, bez svesne komande mozga. Njegove noge sklopile su e kao kleta oko noge na koju se Hir oslanjao i krupni narednik, sa iznenaenim izrazom lica, noen sopstvenim zamahom, potmulo tresnu o zemlju.

No Maloni nije uo kretavi smeh onih koji su videli ta se dogodilo; novi talas bola naterao ga je da pokrije oi rukama i time olaka posao Hiru koji je, promuklo psujui, ponovo zamahnuo nogom.

Bol od udaraca bio je beznaajan prema bolu koji je kidao Malonijev mozak.

- Dosta! - uo je porunikov glas

kao iz velike daljine. - Prekini, Hir,

boga mu! Idemo dalje!- Hajde! - aputao je Fla^rti poma

ui mu da se digne. - Evo ti puka, do avola, kud si poao? Hajde, idemo ... idemo . . . Taj kukin sin Hir, trebalo

je da vidi da ti nije dobro . Izlazak iz polumraka na irok, raskr-

en umski put doao je kao iznenaenje za sve. Lica su se razvedrila, pogotovo pri pogledu na nekoliko kamiona koji su ekali pod zelenim svodom

kraj puta.- Kuda sad, porunice? - usudio se

da upita Flaerti.- Sad? Sad idemo u grad - osmeh-

nuo se Benskin. I njemu je oigledno laknulo da izae ponovo na svetlost dana, uprkos eksplozijama koje su i

dalje dopirale iz daljine.- Santandev?- Da, Santandev - klimnti porunik

glavom. - Hajde, penji se - dodade meke nego obino. - Izgleda da su momci ispred nas ve zavrili posao.

Maloni se provue sasvim do prednjeg kraja kamiona i spusti se u sam ugao. Bol u glavi je malo popustio, ali mu je pred sklopljenim oima i dalje lebdeo zeleni polumrak dungle iz koje su dopirale mine od kojih nije

bilo zaklona.. .Eksplozija ga je zasula zemljom i

otrgnutim liem i granicama, ispunila grlo zaguljivim dimom tako da nije uspeo ni da vikne. Izbezumljenim pogledom potraio je noge koje su mu iznenada oteale. Ispod pocrnelih i pokidanih nogavica zevale su crvene rane iz kojih se slivala krv pomeana

sa zemljom ...- Evo ih! - urlao je neko. - Pucajte,

pucajte, do avola!Sa eksplozijama mina, koje su sada

pljutale kao kia, pomeah su se rata-

Poni West - Borilake vesti ne 8 9

li automatskog oruja i meci su kao roj pela zafijukali nad njegovom glavom. Zario je prste ruku u zemlju i pomerio se stopu napred, jo jednu .. . dovoljno da bar glavu zakloni u bun ispunjen mirisom trulei i mokre zemlje.

Jo stopu, dve, t r i . . . Nije dovoljno, iskrvavljene noge jo mu tre iz bu- nja, jo samo stopu ...

Puka, gde je puka?Nije je bilo i on napipa bajonet za

pojasom i lagano ga izvue. Hladni elik prijao je njegovim prstima usijanim od straha i svest mu se donekle vrati. Prisilio je sebe da spusti pogled niz telo. Krv vie nije tekla kao nekoliko minuta ranije, zaustavljena skra- mom crvenkastog blata koje se brzo suilo.

Pucnjava iznenada, prestade i on kroz stisnute zube izdahnu vazduh, $ 9 shvativi da je sve ovo vreme jedva i disao bolnim pluima. Rane na nogama sada su poinjale da bole i on dozvoli sebi da zajeca.

Koraci, utanje grm lja. . . i smeh, veseo smeh koji je propratio rei nerazumljivog jezika. Prevodilac nije bio potreban; pobednici jo jedne male arke u dungli dolazili su da dovre ranjene i nemone, pobeene ...

I mnogo, mnogo kasnije uasna buka i vetar koji je povijao guste kronje drvea ...

- Hej! - uzviknuo je slabanim glasom. - Hej! Ovamo*

Dva crnca sa licima koja su blistala od znoja pritrala su mu i bez rei ga uhvatili za ruke i noge, ne obraajui panju na glasni krik bola koji je ispustio. Bacili su ga na pod helikoptera kao vreu i uskoili za njim.

- Idemo, efe! - dahtao je jedan. - Nema vie nikog .. .

-

Osvestio se ponovo pod bletavim

elektrinim svetiljkama koje su obasjavale gole bele zidove. NaJ njim se naginjao ovek u belom mantilu sa kapetanskim oznakama na depu, oiju crvenih od umora, sa cigaretom koja je visila iz ugla usta.

- Minobaca, a? - rekao je tiho. - Dobro si proao, mome. Kako se zove i iz koje si jedinice?

- Maloni podie glavu i isceri se ljudima oko sebe koji su dremuckali, klimajui se napred-nazad u kamionu koji je podskakivao po neravnom putu.

- Hej, ljudi!- ta je bilo, Novi? - mrzovoljno

proguna neko. - ta se dere?- Ljudi, pa ja uopte nisam Malo

n i . . . zovem se Ketkart, do avola! Ketkart! Don Henri Ketkart!

*\ A

Narednik Hir dohvati tanku fasciklu i poe da je prelistava s izrazom gaenja na licu bacajui ispod oka poglede na vojnika koji je stajao ispred njegovog pisaeg stola.

- Maloni, a? - proguna. - Ove pie da si izgubio pamenje, Maloni.

Vojnik slee ramenima.- Tako kau narednice. U stvari, ta-

no je, niega se ne seam otkako sam se probudio u onoj boln ic i.. .

- Saobraajna nesrea u toku obuke na vozilima - gotovo sa uivanjem je itao narednik. - Lake povrede tela i glave, potpuna amnezija. Trebalo je da te otpuste, Maloni, a ne da te pre- metaju u moju jedinicu do avola! ta sad da radim s tobom? Jesi li zaboravio ta vojnik trea da radi? I stani ve jednom mirno!

Vojnik se ukoeno ispravi, ali lo nije bilo dovoljno za kritiki pogled nared

10 Poni West - Borilake veiine 8+ v

ni ka.

- Zaboravio i to - zareza. - S tobom u, znai, morati sve ispoetka.

On ustade s tekim uzdahom i zalupi fioku stola u koju je gurnuo dosije.

- Poeemo odmah - ree. - Za pet minuta da me eka pred vratima sa -kompletnom opremom. izme, puka i ranac, ako si zaboravio ta to znai. Voljno!

. . . Hir je sada lagano vadio cigaretu iz usta, buljei pravo u lice vojnika u uglu kamiona.

- Koji ti je avo, Maloni? Kakav Ketkart? Sunce ti je udarilo u glavu.

- Ali ne, narednice, to je moje pravo ime, asna re. Don Henri Ketkart. . . ovog asa sam se setio!' - Ti si lud! - odmahnu Hir glavom. Ostali su se zbunjeno smekali, prenosei pogled s jednog na drugog. - U ovu jedinicu si doao kao Maloni i otii e kao Maloni, a ne neki prokleti Ketkart.

- Do avola, narednice, pa valjda znam svoje ime! - pobuni se vojnik, na- birajui elo da otkloni bol koji se povremeno jo uvek javljao. - M alon i... ko je taj Maloni? Regrutovan sam kao Ketkart, jasno se seam. Odmah su me poslali u ra t . . . ak sam bio i ranjen tamo u . . . u . . . - on bespomono pogleda oko sebe. - Bila je isto dungla, gora nego ovde, negde daleko od Amerike . . .

-Vijetnam - proaputa neko.Ljudi se utke zgledae.- Gde si bio ranjen? - kezio se Hir.

- U glavu, a?- Neee .. . u noge. ekaj. . . proklet

stvo, mora da jo imam oiljke!Drhtavim prstima on poe da razve-

zuje izmu, trgajui navie nogavicu uniforme.

- Gledajte!

Covck preko puta njega se nagnu

blie i tiho zviznu.-Tano, narednice! Izgleda da je to

bila gadna rana!c? 0- Da vidim - proguna Hir i probi

se do n jega, pridravajui se za ceradu nad glavom. - Prokletstvo, ima oiljke, ali to jo nita ne dokazuje. Mogao si ih zadobiti i u onog nesrei u kojoj si izbubio pamenje, zar ne? ^

- Moda .. . - uozbilji se vojnik. - Ne seam se .. . samo me glava na momente uasno b o li ...

Hir se vratio na mesto i zapalio novu cigaretu, jo uvek nepoverljivo gledajui oko sebe.

- Sluaj, M alon i. . . ako je ovo neki novi trik da se izvue odavde, onda ...

- Nije trik, narednice, asna re. Ovog asa sam se setio pravog imena .. .

- Jo od jutros se udno ponaao - umea se Flaerti. - Videli ste i sami, narednice.. . ono u umi, na pri- m er . . .

- Za to e mi posebno platiti - pijunu Hir na pod. - Evo ta emo, Maloni. im stignemo tamo kud smo krenuli, javiu poruniku ta se dogodilo. Ako on misli da treba da te poalje u bolnicu, to je njegova stvar. . . to se mene tie, za mene si Maloni i ostae Maloni sve dok u tvom kartonu tako pie. Jasno? A kada vojska odlui da ti u taj karton upie drugo ime, pa makar to bilo i Fidel Kastro . . . e; to e ve biti druga stvar . . . .

- Jasno, narednice - isceri se vojnik. Osvrtao se oko sebre sa oduevljenim izrazom na licu. - Ljudi, ko bi to rekao? Odjednom se seam svega, ak i kako sam dospeo u Vijetnam .. .

- Ti si lud - nasmeja se neko - ako si i posle Vijetnama ostao u marincima.

t'ou West - Borilake vetine 8 11

Nama budalama i moe da se oprosti, nismo znali kako je kad zvidi oko uiju, ali teb i. . .

- Stvarno, Novi - umea se Flaerti - zato nisi napustio vojsku posle Vijetnama? Bio si ranjen, do avola, mogao si da ode kad hoe. I kako to da nema nikakav in?

ovek koji je tvrdio da se zove Ket- kart zbunjeno se osvrnu oko sebe.

- Ne znam - ree tiho. - Stvarno ne znam .. . seam se da sam se os vest io u bolnici i da me je neki kapetan pitao za ime . . . a posle toga nita! Kada sam se osvestio u onoj drugoj bolnici, u Ki Vestu, rekli su mi da sam Maloni i da sam stradao u saobraajki. . . Povero- vao sam im, do avola, ta sam drugo mogao?

-udno je to - zamiljeno ree Flaerti, ekajui se ispod lema. - ovek lupi negde glavom i sve zaboravi .. .'samo to prokleta vojska nee da zaboravi tebe, to je ono! Mogli su te otpustiti i zbog amnezije, zna?

- Moda - Ketkart slee ramenima.- Ne znam .. . oni valjda bolje znaju . . .

-Vojnik si u svakom sluaju bio - javi se Loni, oteui. - Prokletstvo, savladao si obuku za pet dana, iako prvog dana nisi ni puku umeo da dr i . . . im ova guva proe, obrati se poruniku da vidi ta se moe uiniti, to ti je moj savet, Novi.

Ljudi instinktivno prignue glave jer nad njima u briuem letu prohuja nekoliko mlaznih aviona. Neki trenutak kasnije, odnekud sa zapada odjek- nue mukle eksplozije.

- Lovci bombarderi - promuklo ree jedan od ljudi koji su sedeli na kraju kamiona. - Momci, ovde e izgleda ipak biti vrue . . .

Kamion poskoi i jurnu mnogo bre po asfaltnom putu. Dungla je sada uz

micala dalje od tamne trake i sve ee su se pored puta videle oniske kuice zaklonjene plantaama tropskog voa.

- Pribliavamo se gradu - ree Hir zadovoljno. - Sve e biti u redu, momci, za koji sat. A posle toga, malo patro- liranja, dosta odmora i jo vie ruma i ena. ta kaete, a?

No lice mu se uozbilji u buci novog naleta aviona iznad puta. Sve jasnije, do njih su dopirali pojedinani pucnji, prekidani eksplozijama granata veli

kog kalibra.Duga ulica sa visokim kamenim i

gvozdenim ogradama sa obe strane i blistavobelim vilama skrivenim u tropskom zelenilu. Neko tiho zviznu.

- Ovi majmuni ne ive loe .. .Kamion zabrekta i stade.- Svi napolje! - dopre do njih poru-

nikov glas. - Hir! Fernandez!lskakali su jedan po jedan, ukoeni

od sedenja i redali se u nepravilnu vrstu du jednog zida, nelagodno se osvrui na onemele kue oko sebe i semafor koji je na praznoj raskrsnici besmisleno menjao boje. Na drugoj strani ulice, u jednom prolazu, stajao je dip sa dugom antenom radio-stani- ce. Porunik Benskin je neto ivo razgovarao sa kapetanom lagodno oslonjenim na haubu dipa, po kojoj je bila rairena sekcija. Narednici Hir i Fernandez nadvirivali su se preko njihovih ramena.

- U redu, momci - ree Hir prilazei svom odeljenju. - Dobili smo posao da uvamo ovu raskrsnicu. Ovuda e prolaziti nai kamioni - on pokaza ru- fcom na iroku poprenu ulicu - a nae je da ih pri tom niko ne uznemirava. p.asporediemo se po dvoritima oko raskrsnice i otvoriti etvore oi. Jas

no?Gvozdena kapija, kroz koju je Hir

12 Poni West - Borilake vetine 8

poveo Ketkarta, beumno se otvorila na dobro podmazanim arkama. Pod tekim izmama zakripao je bletavo- beli ljunak i Hir se sa odobravanjem osvrnuo oko sebe, zacoktavi usnama.

- Ovaj momak zna zato ivi - pro- gunao je, bacajui ispod oka pogled na iroke mermerne stepenice i bogato ukraena ulazna vrata jednosprat- ne vile. Iza otvorenih vrata garae u uglu dvorita nazirao se blistavi hrom novih luksuznih kola.- Smestiemo se ovde, Maloni - on pokaza rukom na mesto kraj kapije s kojeg su imali pogled na ulicu.

- Mislite da e biti pucnjave? - tiho upita vojnik.

Ko zna? - slee Hir ramenima. - Plai se?

- N-n-ne . . . Samo . . . nije mi jasno ta mi ovde radimo ...

- A to - cinino se nasmeja Hir provjeravajui puku. - To i nije naa stvar, Maloni. Nae je da izvravamo nareenja, je 1' tako?

- Bez obzira da li smo u pravu ili ne?- Staje tebi, Maloni? Da nisi postao

crveni, a? Ko kae da nismo bili u pravu, do avola?

ovek pognu glavu.- Ne zovi me vie Maloni, Hir - ree

otro. - Moje ime je Ketkart. . . Ket- kart. . .

- ini mi se da smo to jednom raistili - zlobno se cerio narednik. - Za mene si Maloni, do avola!

Vojnik je utao, oslonjen na zid, s pukom ispod ruke.

- Sluaj, M aloni. . . - ree Hir posle nekog vremena. - Ja u malo da odre- mam, a ti pazi na ulicu. Ako primeti neto sumnjivo, ritni me nogom, vai?

Nekoliko trenutaka se glomazni narednik vrpoljio, sve dok nije naao udobno mesto u 1 ej i divnog cvea kraj

samog zida na koji se oslonio leima i sa zadovoljnim osmehom na licu sklo

pio oi.Ketkart je prouavao njegovo aro

gantno lice, a onda se s dubokim uzdahom okrenuo ulici, podigavi malo lem sa ela. Sa zapada su jo uvek do pirale potmule eksplozije, ali avioni ih

vie nisu nadletali.Jedan novi zvuk ga prenu, tutnjava

mnogih teko natovarenih kamiona koja se lagano primicala sa suprotne strane. Verovatno taj transport koji je narednik pomenuo, pomisli Ketkart. Ako neko neto namerava da pokua, onda je ovo pravi trenutak za njega.. .

Oprezno je izvirio iz svog zaklona i pogledao prema raskrsnici. Ve su promicale glomazne siluete tekih kamiona i cisterni sa benzinom, praene oklopnim transporterima naikanim cevima puaka.

Kao pravi rat, pomisli Ketkart. Nedostaje im jedino pravi protivnik, inae se ne bi ovako bezbrino vozikali po gradu .. .

Oi mu se suzie, jer iz dvorita jed- - ne od susednih vila dopre novi zvuk: tiho zagrevanje motora nekog dobrog sportskog automobila. Ketkart prove- ri da li mu je prvi metak ubaen u cev automatske puke.

Motor zaurla i niska sportska kola izjurie iz prolaza stotinak stopa dalje od njega. Za volanom je sedeo mladi bledog lica, grevito ga steui rukama.

Drugi mladi stajao je pored njega, uspravno, malo rairenih nogu. Ruk/ su mu pridravale oruje koje je drao na ramenu, debelu runu cev sa zaobljenom glavom mine u otvoru.

Nijedan od njih dvojice nije nosio uniformu ...

Poni West - Borilake vetitie 8 13

Ketkart s ledenim osmehom na licu podie puku i muica pade na grudi mladia sa bazukom. Kola su sada bila na svega desetak stopa od najboljeg strelca u eti C . . . .

Od otrog bola u glavi prst na okidau zadrhta i metak prolete visoko iznad kola koja su u istom trenutku projurila pored njega. Ketkart zbunjeno spusti puku. ta se to dogodilo?

U ^pratanju automatskog oruja jedva se uo priguen pucanj bazuke, ali je mina nepogreivo pogodila iroki bok ogromne cisterne. Izreetana sportska kola zarila su se u kameni zid jedne vile, ali je tresak sudara potpuno priguila velianstvena eksplozija cisterne koja se nasred raskrsnice pretvorila u vatrenu loptu.

Ketkart zatrese glavom i pogled mu pade na Hira koji je skoio na noge i zbunjeno treptao sanjivim oima, steui puku u rukama.

- -ta se dogodilo? - mucao je narednik. - Napad?

-Gotovo je, narednice - odmahnu vojnik glavom. - Mrtvi su obojica, ali su nam sredili jednu cisternu.

- Kubanci? - prosikta Hir. - Kubanci?

- Ne bih rekao .. . civili, obojica .. .- Prokletstvo!-procedi Hir.-Vidi

li negde porunika?Svud oko cisterne buktao je razlive

ni benzin i u nebo se ve dizao runi oblak crnog dima. Gorela su i dva kamiona koji su u koloni bili kraj cisterne, dok su se ostali uurbano povlaili natrag, van domaaja dugih piamenih jezika.

-Hir!- Ovde porunice! - Hir iskoi iz

svog zaklona.- Pretresile sve kue u ovom redu! -

urlao je Benskin. - Streljajte sve kod

kojih naete oruje! I otvorite etvore oi. Jasno?

-Razumem? - odvrati Hir, a lice mu se razvue u osmeh. Pozdravio je po svim propisima, a onda gotovo potrao natrag kroz kapiju. - Idemo, Ma- loni - dobaci preko ramena. - Ve pola sata eznem da zavirim u jednu od ovih vila . . .

Ulazna vrata su bila zakljuana, ali Hir nije gubio vreme sa bogato ukraenim zvonom. Udarac kundakom sruio je staklo i Hir je provuk?o ruku i otkljuao bravu.

- Pazi! - prosiktao je odbacivi nogom vrata i priljubivi se uza zid sa pukom na gotovs.

Ne traei zaklon, Ketkart ue na vrata i osvrte se po ogromnom, raskono ur enom holu. - Ovde nema nikog, narednice - ree glasno. - Slobodno uite.

- ta elite?V*

Bio je to miran glas koji je te rei izgovorio na engleskom. Ketkart podie pogled. Na stepenicama, s jednom rukom na drvenoj ogradi, pravog i ponosnog dranja, stajala je visoka ena u haljini tamnih boja. Iza njenog ramena naziralo se bledo lice mladia od petnaest esnaest godina.

- Ruke uvis! - dreknu Hir iza Ket- kartovih lea. - Dole!

- ta elite? - ponovi ena na engleskom. Na licu joj se nije pomerila nijedna crta.

Trupui izmama, Hir je ve trao uz stepenice. Pred preteom cevi njegove puke, ena i mladi, gotovo de- ak, pribie se uza zid.

- Ima li jo koga u kui? - cedio je Hir. - Maloni, proklet da si, pazi na ta druga vrata!

V--

- Nikoga - odmahnu ena glavom i Ketkart tek tada shvati da ona engles

14 Poni West - Borilake vetiHjTS

ki govori sa upadljivim stranim naglaskom. - Samo naa sluavka .. .

- Zovi je!- Estrela! - podie ena glas i doda-

de nekoliko rei na panskom.Vrata desno od Ketkarta tiho su se

otvorila i na njima se pojavila stara crnkinja, oiju razrogaenih od straha.

- Napolje! - pokaza Hir pukom i starica pohita, izdaleka zaobilazei Ketkarta. - I ti! - okrete se mladiu.

On moleivo pogleda u enu, ali im Hir ne dade vremena za razgovor. Udarac kundakom brutalno se sruio na mladievu glavu i on se stropotao niz stepenice, ostavi nepomino da lei na odmoritu.

-Tako! - isceri se Hir. - Sad smo sami, lepotice moja, a?

Zakrvavljenim oima merio je vitki stas i pune grudi ene pod svilenom haljinom. Jezik mu obliznu suve usne.- Gde ti je spavaa soba, lutko? Pokai tvom tata-Hiru kako se to kod vas radi, a?

- Narednice ... - pobuni se Ketkart stupajui korak napred. - Porunik je rekao.. .

-Zavei! - Hir ga nije ni pogledao. Dohvatio je enu za ruku i povukao je kroz najblia vrata, uprkos njenom utijivom otporu.

Mladi na stepenicama pomeri ruku i do Ketkarta dopre potmuli jauk.

Uasno poznati dirljivi krik nemonog bola ...

Vojnik pree rukom preko ela. Takav krik . . . on ga je jednom ve uo . Samo to tada nije bio u raskonom predvorju bogatake vile, ve u niskoj kolibi pokrivenoj slamom .. .

Tako je isto jaukao deak kome je Doneli hladnokrvno ispalio rafal u sto

mak zato to je pokuao da odbrani svoju majku u toj istoj bednoj kolib i .. .

Don Henri Ketkart stisnu zube. Onog bola u glavi je sada potpuno nestalo. On je znao ko je i ta je . . . i jo neto.

Njemu u ovoj armiji nije bilo mesto!Sa ledenim osmehom na licu, Ket

kart spusti puku na pod i laganim, sigurnim korakom poe uz stepenice, paljivo zaobilazei deaka.

Na trenutak je zastao na irom otvorenim vratima prostorije u koju je Hir odvukao enu.

I dalje se branila bez glasa, ali uspe$-. no, o emu su svedoile svee ogrebo-^ tine na narednikovom licu, ali je n jena svilena haljina ve visila u ritama niz telo, otkrivajui zrele, pune grudi pod tankim kombinezonom. Hir je roktao kao svinja nastojei da je povue pod sebe i razdvoji joj noge.

-Hir.Ketkartov glas bio je tih, ali se na

rednik trgao kao da je uo pucanj. Odgurnuo je enu i skoio na noge, zloslutno merei vojnika oicama uras- lim u salo.

-Sta je, Maloni? I ti bi malo, a?- Doao sam da te ubijem, Hir.Izraz straha trenutak kasnije sme-

nio je prezrivi osmeh.-Ti? Narednik prezrivo pijunu na

skupoceni tepih. - Mogu da te zgnjeim golim rukama!

- Hajde onda.Rikni^vi od besa, narednik polete

napred, ali je Ketkart suvie dobro znao da je i taj krik samo varka koja protivnika treba da navede na pomisao da Hir juria bezglavo. Svaki pokret narednikovog ogromnog tela bio je pomno proraunat i podreen jednom jedinom cilju - onesposobiti pro-

Poni West - Borilake vest ine S 15

tivnika za to krae vreme .!.Samo to to naredniku Hiru ovoga

puta nije uspelo . . . iz jednog prostog razloga: protivnik pred njim bio je su

vie jak za njega.Jedan jedini neuhvatljivi pokret tela

bio je dovoljan da se izbegne Hirov napad. Ukrueni prsti desne ruke o- veka koji se nazivao Ketkart arili su se pravo u Hirov bikovski vrat.

Ali tu nisu ostali.:.Nepogreivo, kao elino seivo, oni

su se arili kroz kou, kroz dunik, kroz vratne ile, do tanke vrpce kimenog stuba. Otar pokret ruke i glava narednika Hira odletela je u ugao prostorije sa jo uvek iznenaenim pogledom u praznim, staklastim oima. Neka udna sila je jo deli sekunde drala njegovo ogromno telo na nogama, ali se i ono zaklatilo i palo, kao poseeni stub.

ena je vrisnula i okrenula lice zidu, skupljajui gola ramena. Ketkart je nije ak ni pogledao. Pogled mu se zadrao na velikom plakaru sa odeom u uglu sobe. Priao mu je odlunim, hitrim korakom.

Paljivo obrisavi krvavu ruku o svoju koulju mokru od znoja, on iz ormara izvue nekoliko pantalona i od- meri ih uz svoje telo. ena se okrenula ponovo prema njemu upravo u trenutku kada je sa sebe zbacio i posle- nji deo odee.

Strah u njenim oima bio je pome- an sa divljenjem pri pogledu na to visoko miiavo telo.

No Ketkart nije imao vremena za nju; navukao je na sebe farmerke koje je otkrio u ormaru i jednostavnu tamnu koulju koju nije uspeo da zakopa pod grlom. Odmahnuo je glavom; nita od obue sa dna plakara nije mu odgovaralo, ali je on moizao i bez obu

e .. .- Ko .. . ko ste vi? - zamuca ena. O q zastade na vratima i pogleda je

preko ramena.- Ja? - ree prijatnim, dubokim gla

som. - A zar je to vano?

A

Klobuci crnog dima jo uvek su se uzdizali nad raskrsnicom kada je Ketkart skliznuo na drugu* stranu zida koji je vilu odvajao od susedne zgrade. Nije obratio panju na bledo lice koje se na trenutak pojavilo iza zavese na prvom spratu i jo bre nestalo kada je iznad ulice ponovo prohujala eskadri- la lovaca-bombardera i nestala u prav

cu zapada.Suenih oiju, visoki ovek se kon-

centrisao da u pamenje dozove trenutak kada je Hir rasporeivao ljude iz odeljenja po zgradama. Flaerti i Gremp su preko puta, Loni sa jo jednim u susednoj zgradi, ostala etvorica u dve zgrade na samoj raskrsnici.

Njih osam.I porunik Benskin. Deveti.Nijedan od njih to nije znao, niti je

mogao znati. Devet ljudi bilo je osueno na smrt samo zato to su uli jedno ime.

Ime: Don Henri Ketkart...Ketkart je hladnokrvno smiljao

plan kako da ukloni tu devetoricu, jer je njegovo ime moralo ostati tajna. Za itav svet Don Henri Ketkart nestao je bez traga i tako je i moralo ostati.

Uostalom, visoki ovek ledenih oiju ne bi oklevao ni da je morao ubiti devedeset, a ne devet ljudi; teka kola koju je proao imala je sopstveni moral, neshvatljiv za obine smrtnike. Ubistvo je moglo i moralo biti opravdano ako je u pitanju sopstveno odra

It) Poni Wesi Borilake vestineS

nje i sopstveni vii cilj.A naroito ako su osueni na smrt

vojnici okupacione armije koja se. kao grabljivica, bacila na jedno bedno osin o ija armija nikada nije imala vie od osam stotina ljudi ...

Kroz. gusto zelenilo Ketkarl oprezno izviri u susedno dvorite. Dva vojnika u u ni! ormama, mokrim od znoja, upravo su izlazila iz kue, umorno vukui noge. Nije im ni pogledao lica; ona za njega vie nisu bila vana .. .

Gurnuo je bajonet dublje za pojas pantalona, jedino oruje koje je zadrao uz sebe. i spretno se uzverao uz glatko stablo palme koja se nad nosila nad susedno dvorite. Ni trenutak prerano: vojnici su prolazili ispod njega, po glatkoj istoj betonskoj stazi.

Njegov skok na beton iza lea ljudi koji nisu nita slutili bio je potpuno neujan, udesno neujan za oveka njegove grae i teine. Nije ak ni zastao da povrati ravnoteu: otrica noa blesnula je na suncu kada se smrtonosnom preciznou zarila u srce vojnika na desnoj strani i munjevito se povukla natrag iz rane u kojoj je zaklo- kotala krv.

Drugi vojnik stigao je samo da podigne pogled ispunjen uasom; krv iz preseene vratne arterije zalila je stazu i on je zakrkljao i sruio se preko ve mrtvog druga.

Suvie lako, pomisli Ketkart, suvie, suvie lako. Nema dostojanstva u ovakvoj smrti, niti slave za ubieu ...

Sa lakim osmehom na usnama, saekao je da se kapiji priblii bat tekih izama na asfaltu i onda otro zviznuo. Koraci su zastali, a onda je neko pu- anom cevi odgurnuo kapiju i provirio unutra.

- Prokleti kukin sine! - procedio je Teksaanin Loni kroz zube ugledavi

kn na betonu i oveka koji je oputeno stajao nad dvojicom mrtvih s bajo- netom u lukama. - Prokleti kukin sine!

Podigao je puku, munjevito, ali ne dovoljno brzo za Ketkarta koji je jednim jedinim skokom bukvalno prele- teo onih nekoliko stopa to su ih razdvajale. Palac njegove bose noge, tvri od elika, nepogreivo se zario u solar- ni pleksus, kidajui tkivo i kosti na svom putu. Teksaanin nije stigao ni da zaurla od bola, ako je uopte bilo vremena da ga ose ti.

Sa osmehom na usnama, Ketkart se okrete drugom vojniku koji je uzmi- cao sa pukom uperenom pravo u njegov stomak. ovekove oi blesnue.

- Pa ti s i . . .itavo lice mu se zgri u nepotreb

nom naporu koji je unco da pritisne obara svoje puke. Rafal se srui u zid kue iza Ketkarta, dok se odjek pucn jave odbijao od zidova uske ulice.

Ketkart je volebnom brzinom uklonio svoje telo sa dobro poznate putanje metaka. Bajonet nije bio oruje pogodno za bacanje, ali je njegova teina sama po sebi olakavala posao spretnom bacau.

Drka je ostala da viri iz kosti izmeu oiju vojnika koga je silina udara bacila na lea.

etiri, brojao je u sebi Ketkart. etir i . . . To znai jo pe t.. . Bie zanimljivije, jer e sada ostali biti mnogo oprezniji ...

Rafali iz kue prekoputa zasue beton na kome se nalazio samo trenutak ranije. Senka u tamnoj koulji stopi se s bujnim zelenilom kraj zida, a zatim potpuno nestade iz vidnog polja dvojice uzbuenih ljudi koji su besno psovali to su promaili tako lak cilj. Neko je u blizini raskrsnice oajnikim gla

Poni West - Borilake vetine 8 17

som dozivao porunika.Ketkart je sada leao du visoko iz

zida kraj same ulice, onog istog uz koji su stajali ostaci sportskih kola sa dva mrtva tela u njima.

- St a se dogolo, do avola? - urlao je porunik iz svog zaklona. - Ko je ubio Lokera? I gde je Loni? Hirs? Ma- Ioni?

- Ne znam, porunice - odgovori neko iz zgrade prekoputa.

Flaerti, pomisli Ketkart.- Jedan momak s noem . . . Loni je

mrtav...U ovekovom glasu oseao se strah.

Ono to se trenutak ranije dogodilo, gotovo pred njegovim oima, inilo mu se nemoguim ...

Porunik je u trku dolazio ulicom, praen preostalom dvojicom ljudi iz Hirovog odeljenja i Ketkart razvue usne u prezriv osmeh. Ti ljudi mu prosto pomau da ih poubija, bez mnogo napora, bez mnogo zadovoljstva kakvog oveku prua pobeda nad protivnikom ravnom s e b i .

Ipak, kad sebe vie nije imao nikakvog oruja, premda ga to nije zabrinjavalo. Samo njegovo postojanje opravdavalo je onu prastaru maksimu da nema vie ili manje opasnog oruja, ve samo vie ili manje opasnih ljudi.

Porunik Benskin se tre, jer mu se uinilo da je krajikom oka opazio neki pokret kraj unitenih sportskih kola. Nezadovoljno se namrti i jo jednom obrisa znoj sa ela. S.unce je peklo sve jae, nikakvo udo to ve poinje da halucinira . . .

Skliznuvi kraj zida, Ketkart je ve- tim pokretima izvlaio kai iz panialo- na blieg od dvojice mrtvih mladia u kolima. Na licu mu je i dalje lebdeo osmeh; porunik e, pred smrt, moi da naui jo poneto o oruju.

Njegova vitka prilika na asak se uspravila i neto je zazujalo kroz vaz- duh* Primitivna ali efikasna praka, improvizovana od kaia, zavitlala je u pravcu grupe vojnika jednu od beskorisnih mina naenih u automobilu.

Masa od nekoliko funti elika i eksploziva strahovitom snagom je pogodila u lea jednog od vojnika i prekinula mu kimu. Ostali su popadali po zemlji, oekujui eksploziju posle zviduka koji su pravilno protumaili kao

let mine.Ova mina, meutim, nije mogla da

eksplodira.. . premda je to redovu arlsu Grempu, iz prvog odeljenja ete C, bilo potpuno svejedno ...

Oi zaslepljene znojem potraile su jedne druge i svi su se, kao po dogovoru, okrenuli poruniku koji je jo uvek pokrivao rukama glavu pod lemom.

-Sklonimo se odavde - promuklo predloi neko. - Porunice . . .

- Da, svi u zaklon - procedi Benskin, s naporom se uspravljajui. - Prokletstvo, ta je to bilo? Kamen?

- Mina - proaputa ovek najblii Grempu. - Prava mina .. .

-Srea naa to momak nije imao minobaca pri ruci - gorko se osmeh- nu Flaerti. - Inae .. .

Pognuti, pretrali su do najblie kapije i priljubili se uza zid. Benskin se osvrtao oko sebe.

Nikome nije padalo na pamet da pogleda iznad sebe. Uostalom, glatki betonski zid bio je visok najmanje deset stopa, niko se ne bi mogao uspuzati uz n jega...

Kai sa omom na kraju je kao zmija skliznuo niz zid i pao poruniku oko vrata. Istog trenutka Ketkart je skoio na drugu stranu, vrsto steui kai obema rukama.

Ljudima oko porunika uinilo se

18 Poni West - Borilake vetine 8

daje Benskin naglo poskoio uvis i zapanjeno su pogledali za njim. Glava mu je bila gotovo u visini vrha zida, u neobinom poloaju koji je jasno govorio da vratni prljenovi nisu izdrali iznenadni trzaj.

Pre nego to je iko od njih stigao da reaguje, Ketkart je ispustio kai iz ruku i meko se doekao na noge na drugoj strani zida. Munjevito je preao kratko dvorite i nestao u gustom zelenilu iza kue.

Jo trojica, mislio je. Ako budu pametni i vrate se ostatku voda, igra e potrajati due. Ako ne ...

Njih trojica, meutim, nisu vie bila u stanju da razumno razmiljaju. Urlajui od besa i straha, utrali su u prazno dvorite i fasadu kue i park oko nje zasuli pravom kiom metaka.

Flaerti je prvi doao sebi.- Prekini, do avola! - uzviknuo je

petljajui oko novog okvira. - Samo traimo municiju .. .

Psujui, jedan vojnik je izvlaio runu bombu iz torbice. Oi su mu imale luaki izraz.

-Ostavi to - uhvati ga Flaerti za ruku. - Ne smemo se bezglavo zaleta- ti . . . Moda nas eka u onom bunju tamo ...

Neto od dugih meseci obuke dalo je svoj plod; ra/makli su se i oprezno zakoraili napred istraujui pogledom svaki pedalj zelenila pred sobom.

- titite me - apnu Flaerti. Stisnuvi zube, on u nekoliko koraka pretra usku istinu i srui se na ivicu bunja, podiui puku spremnu da svakog trenutka ispali smrtonosni rafal i na najmanji pokret.

Bila je to ivica koja je dvorite vile odvajala od urednog travnatog igralita za golf. Bilo je potpuno prazno, ali Flaerti ponovo oseti ledeni znoj na le

ima. Neto tu nije bilo u redu .. .Pridie se i mahnu rukom onoj dvo

jici da mu se pridrue. asak kasnije, glasno dahui, oni se bacie u zaklon

ivice.- Nema nikog? - upita jedan i Flaer

ti nestrpljivo odmahnu glavom. - Tiina! - prosikta. - Ako je tu, uemo ga.

Samo nekoliko stopa dalje, u istoj ivici, Ketkart razvue usne. Flaerti se varao, grdno se varao .. .

Njegovi otri zubi se zarie u debelu

granu otrgnutu u prilazu sa rveta, jo dok su meci pratali unaokolo. Oprobao je njenu teinu u ruci; suvie

laka, ali e ipak posluiti.Flaertijeve mrane oi sada su bile

uperene tano u njega, ali ga vojnik nije video. Ketkart saeka da se on malo pridigne, a onda zamahnu ru

kom.Koplj e sa vrhom zaotrenim zubima

arilo se Flaertiju u vrat, ispod kaia koji mu je drao lem na glavi. Vojnik

se prevrte na lea, kopajui rukama kako bi istrgao taj uasni predmet koji mi je punio plua krvlju.

Ovo ve postaje dosadno, pomisli Ketkart u skoku koji ga je doveo u blizinu preostale dvojice. Nijedan od n jih nije stigao da podigne oruje; nijedan nije video udarce palcem noge koji su

pogodili osetljiva mesla ispod same ivice lem a.

Ketkart duboko uzdahnu. Ovaj posao je zavren. Ostaje jo onaj d rug i...

mnogo opasniji i mnogo tei ...

Tako, dakle, pomisli. Don Henri Ketkart je ponovo mrtav i nema vie nikog ko bi mogao da postavi pitanjeo oveku s takvim imenom. Mogu se ponovo vratiti imenu na koje sam na

en i West - Borilake vetine 8 19

vikao ovih poslednjih nekoliko godina, posle Japana. Ali se pre toga nekako moram vratiti u Ameriku ...

Drei se zidova opustelih ulica, spreman da na najmanji um mugne u zaklon, Retka* t se uputio u pravcu gradskog centra koji su odavale zgrade vie od drugih. Marinci su mu, uostalom, olakavali posao; sve su patrole bile motorizovane u ovom delu grada, a na opustelim ulicama zvuk motora se daleko uo, poto je i pucnjava na zapadu postala mnogo slabija.

Oi mu zasvetlee kada ugleda ulaz u jednu veliku robnu kuu. Staklena vrata nisu za njega predstavljala nikakvu prepreku . . .

Uzbuena grupa novinara u malom hotelu jedva je i primetila da se njihov broj iznenada uveao visokim, zgodnim mukarcem u elegantnom svet- lom odelu. Nikome nije ni palo na pamet da je on stigao spolja, jer se u hotel jednostavno nije moglo ui. Niti izai, uostalom. Od trenutka kada su se u gradu pojavili padobranci, svi novinari su bili blokirani u svojim hotelima, a telefonske i teleks veze prekinute.

Pridolicu je prva zapazila Madlen Dejli, novinar jednog enskog lista iz Njujorka, koju je na ostrvo doveo ist sluaj. Visoka i vitka, u odei nalik na vojniku uniformu, besno je tresla svojom plavom kosom pred narednikom nepominog lica koji je odbijao sve njene molbe da joj dozvoli da izae kako bi napravila koji snimak.

Svojim odlunim korakom prila je baru i nekako dola do duplog viskija koji je istresla jednim pokretom, kao mukarac.

- Uh! Ovo je ve bolje - uzdahnu sa zadovoljstvom i okrete se susedu za barom. - Gle! Novo lice?

Visoki ovek ozbiljnog, preplanulog lica i izuzetno kratke kose se nasme- jao, a u oima mu je zablistala vesela iskrica.

- Imam utisak da se dosaujete - ree prijatnim, malo promuklim glasom.

- Blag izraz - uzdahnu Madlen. - Dola sam da napravim reportau o turistikom blagu ostrva a zatekla dravni udar, nerede na ulicama i stranu intervenciju . . .

- Mislio sam da novinari sanjaju o takvim dogaajima - podie obrve nepoznati. - Vama se, izgleda, ne dopada ova senzacija . . .

- Senzacija je samo kada se o neemu pie . . . a ja ni telefonom nisam us

pela da se javim - jadala se Madlen. - I, kako stvari stoje, neu ni uspeti. . . ao fotografijama da i ne govorim. Vi nis-

. te novinar?-Nisam - odmahnu nepoznati gla

vom. - Ovde sam se zatekao . . . pa, kao turista .. .

Madlen enjivo pogleda prema barmenu, ali je on imao pune ruke posla sa ednom gomilom na drugoj strani.

- Prijao bi mi jo jedan viski - ree tunim glasom - ali ovaj barmen uop- te ne potuje dame . . . Nego, da ne zaboravim, ja sam Madlen Dejli. . .

- Lesli Eldrid- ree stranac ljubazno se naklonivi. - A to se viskija tie . . .

Kao privuen magnetom, barmen se okrete na tihi Eldridov poziv i usrdno klimnu glavom potvrujui da je protumaio znak koji je ovaj dao prstima. Dupli viski se trenutak kasnije stvorio ispred Madlene.

- Kako vam to uspeva - zadivljenozviznu ena, ispijajui edno veliki gutljaj pia. - Telepatija ili hipnoza?

20 Poni West - Borilake vetine 8

- Ni jedno ni drugo - osmehnu se Eldrid. - Barmeni su uopte imuni na takvo neto . . . tajna je u krupnoj napojnici koja se da prvi put kada vas barmen uslui. Posle sve ide samo od sebe .. .

Nekoliko trenutaka su utali. Mad- Ien je zamiljeno arala prstom po ba- rici viskija na anku, bacajui ispod oka poglede na oveka pored sebe. Ako je to i primetio, Eldrid se uvao da ne pokae zanimanje za rasnu plavuu bujnih oblina, nasuprot ostalim mukarcima za ankom koji su je prosto gutali oima.

Dupli viski, meutim, inio je svoje i Madlen se protee kao maka na visokoj barskoj stolici.

- Ovde je vrue i zaguljivo - ree tiho gledajui Eldrida pravo u oi - a moja soba ima erkondin . . .

- To treba da znai?Ona se grleno nasmeja.- Niste vi toliko glupi, gospodine El

drid . . . Nego, polovina hotelskog personala nije jutros dola na posao. Ne bi bilo loe kada biste odavde po-, neli flau viskija sa dosta leda.

On razvue usne u osmeh od koga Madlenu prooe topli trnci po telu.

- Dolazim za vama ili idemo zajedno?

-Zajedno, naravno - ona se prezrivo osvrte oko sebe. - Zar mislite da mi je stalo ta e ovi klipani misliti o meni?

Ponovo onaj arobnjaki trik sa bar- menom i krupna novanica koja je za tili as promenila vlasnika. Na anku ispred Leslija stvorila se flaa najboljeg viskija i kolica sa ledom.

Ba dobro to sam usput svratio i u banku, pomisli Lesli. Dolar je svuda jo uvek jaka valuta ...

Praen zavidljivim pogledom osta

lih mukaraca za barom, Lesli poe za enom koja se vrstim korakom uputila prema liftu, ne gledajui ni levo ni desno. I protiv svoje volje, morao se diviti pokretima njenih bokova ispod irokih pantalona, na prvi pogled nimalo enstvenih. Madlen Dejli je oigledno veoma dobro znala kakva joj garderoba odgovara.

Naslonila se na zid lifta i pogledala ga poluzatvorenim oima.

- Lesli Eldrid . . . - ree tiho. - Odakle si, Lesli?

- Zar je to vano?- Pa i nije - osmehnu se ona. - Neka

ko mi ne lii na turistu koji je ovamo doao na odmor. Da si rekao da si pijun ili tako neto, pre bih ti poverova- la ...

-Otkada pijuni odaju svoje zanimanje? - osmehnu se Eldrid. - Da li ti lii na vlasnika nonog lokala?

- Paaa ...- teta. Vlasnik sam jednog lokala u

San Francisku, kad ve eli da zna.- Ima li strip-tiza u tvom lokalu?- Ne, na alost. Moja publika vie

voli maioniarske trikove, naroito kada su u pitanju jo i karte.

- Oho? Kockarnica?-To nisam rekao - osmehnu se El

drid - ali, ako te put sluajno nanese u San Francisko, svrati. Moda e dobiti koji do lar.. .

Zavrtela je glavom i osmehnula mu se preko ramena otkljuavajui vrata svog apartmana. Bacila je tanu na pod, stresla sandale sa nogu i sa uzdahom se ispruila na udoban kau.

- Otvori viski - ree prouavajui ga otvorenim pogledom - i skini ve jednom taj uasni sako. Preznojim se kad te pogledam ...

Eldrid se osvrte oko sebe i pronae iste ae na jednom stoiu u uglu.

Poni West - Borilake ves ti fie 8 21

Led prijatno zazvoni okupan ukastom tenou.

- Odmah se vraam - ree kada joj je dodao au. - Idem u kupatilo.

Ona se promuklo nasmeja.- Strah od pucnjave?- Ne, neto drugo - nasmeja se i Les-

li. - Jutros nisam stigao da se istui- ram. Mislim da nee imati nita protiv ...?

-Samo izvoli - mahnu ona rukom, ispijajui gutljaj viskija. - Samo izvoli . . . nigde ne urimo .. .

Lesli vetim pokretima zbaci sa sebe odelo i nekoliko puta duboko udahnu. Njegova vojnika epizoda, on se gorko nasmei na tu pomisao, previe je trajala. Koliko je to? Dva, gotovo tri meseca bez ene .. .

A Madlen Dejli je bila ena. I to veoma privlana ena.

Sa uivanjem je trljao miiavo telo pod mla/evima vrele vode, ali mu ipak nije promakao tihi um na vratima kupatila. Oslonjena na dovratak sa aom u ruci, Madlen ga je posmatrala oima punim divljenja. Njene velike grudi uzbueno su se dizale i sputale pod kouljom.

- Santander iznenada postaje jako zanimljiv - ree promuklim glasom kad joj se Lesli osmehnuo. - Da mi je to neko rekao pre samo pola sata ...

Lesli zatvori tu i dohvati veliki pe- kir. Brisao se lagano, metodino, pazei da mu nijedan deo dela ne ostane mokar, ve unapred uivajui u onome to e mu Madlen ponuditi.

Zavrtela je glavom i povukla se nekoliko koraka natrag kada je bacio pekir i poao prema njoj. Spustila je au na onaj isti stoi i glavom mu pokazala na kau. Drhtavim prstima poela je da raskopava koulju, izlaui njegovom pogledu Lou preplanulu

od sunca.Udobno oslonjen na kauu, Lesli je

srkutao viski, oseajui kako mu se prijatna toplina iri venama. Madlen Dejli imala je savreno telo; pune grudi nisu se ni pomakle kada je zakoraila i nagla se nad njega.

- Lezi - apnula mu je poto su im se usne razdvojile. - Na lea ...

- Voli da dominira? - osmehnu se Lesli, ali je ena utala, poluzatvorenih oi ju, otkrivajui zube u gru koji joj je iskrivio usta.

- Hej! - blago se pobunio kada su mu se njeni zubi arili u rame. - To boli!

Iz grla joj se ote zvuk slian reanju kada se Lesli ispravi podiui i nju. Stezala gaje rukama svom snagom, ali on taj stisak kajo da nije oseao.

- Polako... - apnuo joj je na uvo. - Polako... nigde ne urimo...

j .

Lesli se neujno uspravio i sa lakim osmehom bacio pogled na enu koja je mirno spavala. Ne podnosi viski tako dobro kao to misli, pomisli, ali zato zna kako se vodi ljubav...

Oblaio se hitro, sigurnim pokretima, uivajui u istom rublju posle smrada uniforme koju je previe dugo nosio. Premda... uniforma ima i svojih prednosti, u ovakvoj situaciji ovek u uniformi mnogo je manje upadljiv od elegantno obuenog civila.

Samo to uniforma obinog marinea, osmehnu se Lesli u sebi, nije dovoljna propusnica za oveka koji eli da ode sa ostrva. in pukovnika, ili bar majora, izbegao bi sva neugodna pitanja, ali pukovnika i majora jo uvek nije bilo u tako velikom broju d< bi nestanak nekoga od njih proao neza

22

paeno. Prema tome...Samouvereno se osmehujui, Lesli

stra niz stepenice i ljubazno klimnu glavom ljudima za barom koji su ga

posmatrali sa zaviu. Niko nije obratio panju na njega kada je proao kroz kuhinju. I ono malo kuvara, koji su doli na posao, imali su pametnija posla.

Oniski prozor jednog od toaleta u pozadini kuhinje jo uvek je bio otvoren i Lesli lako skoi na solju da bi osmotrio okolinu. Sporedna uliica iza hotela kupala se na podnevnom sun

cu, usijana i prazna.Plan grada bio mu je duboko urezan

u seanje i on se vrstim korakom uputi prema luci. Ona je bila zauzeta jo rano jutros, u prvom talasu desanta i Lesli je znao da je panja ljudi iz pozadinskih jedinica ve popustila. Verovatno su ve iscrpljeni prebacivanjem tona i tona ratnog materijala koji je neprekidno stizao brodovima sa Barbadosa.

Prenuo ga je pucanj koji je iznenada odjeknuo iza ugla uliice u kojoj se naao. On potrai zaklonu i najblioj kapiji, uskom natkrivenom prolazu koji je izmeu dve male prodavnice vodio u pravi splet niskih kamenih graevina ovog sirotinjskog dela grada.

Posle prvog, zapratali su i novi puc- njevi i Lesli se gorko nasmei. Isuvie dobro je poznavao praskavi zvuk amerike automatske puke. Onaj koji je pucao na patrolu nee se dobro provesti.

Oprezno je izvirio iz svog zaklona i oi mu se malo rairie, jedini trag iznenaenja koji je osetio. Pravo prema njemu trala je devojka, gotovo evoj- iea, u farmerkama i majici, sa dugom crnom kosom koja je leprala za njom. U ruci joj je bio ogromni vojniki re

Poni West - Borilake vest ine 8

volver, koji je nosila s oiglednim naporom, i koji je svojim-otrim linijama odudarao o d njenog mladog, rasko

nog tela.Devojka se spotakla u prolazu, sru

ivi se iscrpljeno na zid pored samog Leslija. Pogled ogromnih crnih oiju pao je na visokog mukarca, ali je devojka ve bila prela granicu do koje je bio mogu novi stupanj straha. udno udiui vazuh, izgovorila je nekoliko

rei na panskom.- Ne razuniem - odmahnu Lesli gla

vom.Oi devojke potamnee i ona zabaci

glavu sve dok se nije celim telom oslonila na zid, kao da je elela da proe kroz nje^a. I protiv svoje volje, Lesli z a d r a pogled na punim grudima koje

su se jasno ocrtavale ispod tanke ma

jice mokre od znoja.Topot tekih vojnikih izama po

stajao je sve glasniji; za koji trenutak tri vojnika u letee u ovaj prolaz... ili izabrati sigurniji nain: najpre ga zasuti rafalima sa bezbedne daljine...

Naglim pokretom Lesli istre revolver iz devojine ruke. Nije se odupira

la; s k lo p iv i oi, nemono se stizala uza zid, ruku oputenih niz telo.

U revolveru su bila jo svega tri met

ka, ali Lesli nije zastao da razmisli ta e se dogoditi ako jedan od njih promai. Jednim skokom naao se nasred ulice, upola sklopivi oi da ga sunce

ne bi zaslepilo.Tri vojnika trala su prema njemu

strogo se drei pravila za borbu u gradu: pognuti, pored zidova, sa orujem na gotovs, razmaknuti jedan od

drugog.Leslijeva podlaktica opisala je kra

tak luk u vazduhu, a kaiprst je za to

vreme tri puta pritisnuo obara.Zato sam ovo uinio, do avola?,

Poni West - Borilake vetine 8 23

Lesli zavrte glavom pesmatrajuei tri nepomina tela na suncem obasjanom asfaltu. Prokletstvo, ta devojka tamo ne znai mi nita!

Gurnuvi revolver za pojas ispod kaputa, Lesli se vrati u prolaz. Devojka je sedela na istom mestu, ali su njene

-ogromne oi sada bile otvorene. Grudi su joj se uzbueno dizale i sputale.

- Gracias - apnu pobledelim usnama. - Muchas gracias, senor...

- Toliko ve razumem - odgovori Lesli sa bledim osmehom. - Ali, neto

vie od toga.. .- Americano? - njene usne su bile

iskrivljene od mrnje kada je izgovorila tu re. Lesli se jo jednom morao na- s me jati.

- Amerikanac da, ali ne pripadam onima tamo.

Urlanje motora iza ugla ulice, kripanje guma i glasne psovke na engleskom! Devojka skoi na noge i epa Leslija za ruku.

- Vamos! - prosikta vukui ga u pravcu krivudavih prolaza izmeu niskih kuica. Slegnuvi ramenima, Lesli poe za njom. Najzad, pre mraka ne moe ni da pokua da se doepa nekog od brodia ukotvljenih u luci.

Nekoliko stotina koraka dalje devojka uspori korak, teko diui. Ispod oka je bacila pogled na Leslija i plaljivo mu se osmehnula dobacivi jo nekoliko rei na panskom.

- Hoe da kae da nas ovde ne mogu nai? - nasluti Lesli znaenje kratke reenice. - Nimalo se ne bih iznenadio. ..

Splet uliica u koji su uli postajao je sve komplikovaniji, ali to devojci nimalo nije smetalo. Sve vreme se kretala pouzdano, kao da je tim ulicama prolazila svakog dana. A verovatno i jeste, pomisli Lesli.

Devojka se hitro osvrnula oko sebe, a onda odluno zakucala na vrata jedne kue, neto vee i urednije od ostalih. Otvorila su se odmah, kao da je neko samo ekao ugovoreni signal. Devojka Leslija povue za ruku i on se nae u polumraku uskog predsoblja, iza vrata koja su se odmah zatvorila za njim.

Devojka i mukarac koji im je otvorio vrata izmenili su nekoliko uzbuenih reenica na panskom, ali Les I iju nije bilo potrebno poznavanje jezika da bi protumaio sumnjiavi pogled oniskog mladia tamnog lica i duge crne kose. Devojka se, meutim, nije predavala. Odluno i piokosno uhvativi Leslija pod ruku, ona ga povue u susednu prostoriju, gde su oko velikog stola sedela jo tri mukarca. ut- ke su posmatrali priolicu.

Lesli ju nije promakao pokret kojim je jedan od ljudi za stolom posegao za rev olverom u pojasu, jo manje pokret kojim ga je zaustavio onaj koji je sedeo u sredini. On je sada lagano ustajao, otro posmatrajui Leslija.

Lesliju su se dopale njegove otre crte koje nimalo nije ruio veliki oi- 1 jak na obrazu i ozbiljan pogled dubokih crnih oiju. ovek je bio obuen u elegantno svetio odelo, ali se videlo da se u njemu ne osea udobno i da bi mu uniforma mnogo bolje pristajala.

Paljivo je sasluao ono to mu je devojka uurbano ispriala na pan

skom, ne skidajui pogled sa Leslija, a onda klimnuo glavom. Usne su mu se razvukle u osmeh.

- Sedite, senjor - ree jasnim glasom, na engleskom, pokazujui stolicu prekoputa sebe. - Nadam se da Seles- ta nije pogreila... vi ste zaista Amerikanac?

- Da - klimnu Lesli glavom. - Zovem

24 Poni West - Borilake vetine 8

se Eldrid.- A ovde ste...?- Neka vrsta turiste - osmehnu se

Lesli. - Sasvim sluajno sam se naao u ovoj guvi.

- Niste posluali savet vaih vojnika- prezrivo se osmehnu ovek. - Oni su svim amerikim graanima preporu-

.ili da ostanu u svojim kuama dok se situacija ne sredi.

- Nikad nisam bio ono to se naziva

disciplinovan graanin.ovek se osmehnu.-Selesta ree da ste izvrstan stre-

lac... ubili ste trojicu sa tri metka?

- Stvar vebe...- Aha...Nekoliko trenutaka ispitivali su se

pogledom, dva tvrda i odluna oveka, svaki opasan na svoj nain. Stariji ovek prvi obori pogled.

- Smem li, na osnovu ovoga to se dogodilo, da zakljuim da su vae simpatije na naoj strani, Eldrid?

- Simpatije da ... neto vie od toga nemojte oekivati.

- Ali ste ipak pomogli Selesti?- To je drugo... nisam eleo da gle

dam kako trojica gorila maltretiraju jednu devojku... pa makar ona imala i revolver u ruci.

Covck ustade i nervozno odeta do

prozora.- Amerikanci su lako zauzeli grad -

progovori ne okreui se - uskoro e verovatno pasti i utvreenja oko aerodroma. Ali posle... nee im biti tako lako ako budu elei i da nas trae po dungli. ovek kao vi, Eldrid, dobar borac, a uz to i Amerikanac, dobro bi nam doao.. .

- Zato?- Zar nije dov oljan razlog to to smo

u pravu?Lesli se osmehnu, pravei se da ne

primecuje poglede pune mrnje koje su mu upuivali mladii sa druge stra ne stola.

- Uopte ne ulazim u to ko je u pravu. .. premda pretpostavljam da je lako kako vi kaete. Jednostavno; ova stvar ovde me se nimalo ne tie...

Mladi desno od njega, visok i snaan, tresnu pesnicom o sto i izbaci pravi rafal panskih rei, od kojih su neke sasvim sigurno bile psovke. ovek kraj prozora umiri ga odsenim pokretom ruke.

- U redu, mister Eldrid - ree umorno. - Ako vas ve naa stva' ne interesuje, onda... - on slee ramenima.

-To znai da mogu da idem? - nemarno upita Lesli.

- Da.Lesli se lagano uspravi, drei na

oku mladia, ali su oni sedeli nepomino, ibajui ga pogledima tamnih oiju punih mrnje.

Devojka je stajala na vratima, a njene ogromne oi prosto su ga preklinja- le da ostane.

On joj se osmehnu i ona obori po- glctl.

- Pretpostavljam da niko od vas nema iskustva u gerilskom ratovanju?- upita on.

- Ne.-Tako sam i mislio - promrmlja

Lesli. - Mogu vam unapre rei da nemale nikakvih izgleda, jedinice koje su ovde iskrcane obuene su upravo za takvu vrstu rata. Dajem vam najvie desel dana, i to u dungli.

ovek se prezrivo osmehnu.-To je samo vae miljenje.-Videemo.- Senjor Eldrid . . . - devojka stupi

pred njega kada se okrenuo vratima. U oima joj se videla molba.

Poni West - Borilake vest i ne 8 25

- Ne. Selcsta - ree on. - Ne mogu

osiati s vama. ao mi je.Covek kraj prozora prigueno se na

srne ja.- Bojim se da ete ipak morati da os

tanete, mister Eldrid-ree on mirno.Neko vas je video da ulazite ovamo i

potera ve stie...Lesli je u dva koraka preao put do

prozora i zagledao se napolje, od gurnuvi malo zavesu. Lice mu je ostalo nepomino.

Mladi koji je na prvo upozorenje skoio od stola i nestao u susednoj prostoriji sada se vraao laganim korakom. Odreno je odmahnuo glavom na nenio pitanje starijeg oveka.

-Opkoljeni smo - mirno ree ovaj Lesli ju. - to se nas tie, nemamo na- meru da se predamo... ako hoete, vi moete da pokuate.

- Hvala - suvo se osmehnu Lesli. - Ubistvo ona tri marinea sasvim je dovoljno da tamo preko dobijem gasnu komoru, kao uopte stignem do nje. Ovako bar imam neke anse...

- Znao sam da ste borac - zadovoljno se osmehnu ovek i prui mu ruku.- Ja sam Alehandro Gusman, voa ove male grupe koju vidite. Bilo nas je jo, a li... - on slee ramenima. - Neki su prekasno shvatili da rat nije igra.

Lesli podie obrve.- Znali ste da e doi do intervenci

je?- Naravno. Odmah posle dravnog

udara. Pokuali smo da okupimo to vie boraca i nered iskoristimo kako bismo doli do to vie oruja i municije. Priznajem, ipak, da su nas Amerikanci iznenadili, inae bismo bili spremniji...

-Koliko je ljudi sa druge strane kue? - mirno upita Lesli.

-etiri ili pet - Gusman prevede

odgovor mladia koji je od osmatrao

tu stranu.-Toliko i sa ove strane, otprilike -

ree Lesli. - Jedno odeljenje... mogli bismo se izvui ako ne pozovu jedan od onih oklopnih transportera sa malim topovima. Oni su predvieni upravo za uline borbe, znate....

- Znam - klimnu Gusman glavom. - U svoje vreme kolovali su me u Americi. Dok nisu otkrili da sam ... nepodoban.

- Naa ansa je u tome - produi Lesli - da oni pomisle kako e s nama lako izai na kraj i ne pozovu tenkiste u pomo...

- Pa?- Devojka i ja izai emo napolje s

podignutim rukama. Od ovih ljudi spreda jedan ili dvojica ostae da nas uvaju, mitraljezac e iz zaklona drati kuu na oku, a ostali e upasti unutra. Moje je onda da savladam uvare i mitraljesca, one unutra preputam vama.

-To je ludost - odmahnu Gusman glavom. - Pretree vas i oduzeti vam sve oruje. Ne, nipoto...

- Imate li neki bolji plan? Kada tenk stigne od ove kue, ostae samo ruevine. A to se oruja tie... neu ga ni imati kod sebe.

Mladii su oigledno bolje razume- vali engleski nego to su do tada pokazivali, jer prsnue u prezriv smeh. Les* li nije obraao panju na njih; osmehi- vao se devojci koja ga je prosto gutala pogledom vlanim od suza.

Gusman je nekoliko trenutaka napeto razmiljao, a onda slee ramenima. - Uostalom, nemamo ta da izgubimo. ..

Marinei napolju svakako su zauzeli pozicije za napad na kuu, jer je iznenada odjeknuo glas, izoblien megafo

26- Pori i West - Borilake vetine 8

nom, koji je neto izgovorio na loem spanskom. Prevod ni ovoga puta nije bio potreban Lesliju, po svim propisima vojnici su opkoljene najpre pozivali da se predaju.' On upitno pogleda u Gusmana i ovaj potvrdno klimnu glavom. Po prozorskoj dasci ispred sebe hladnokrvno je redao okvire za automatsku puku i rune bombe.

- Idemo, Selesta - tiho ree Lesli. - I ne boj se...

Devojine usne su drhtale, ali se ona hrabro osmehnu i poe za njim. Obgrlivi je oko oblih ramena, Lesli.zastade na vratima i glasno doviknu: - Ne pucajte, predajemo se!

- Izlazi napolje! - odjeknu reski glas koji je ovoga puta govorio engleski. - Sa rukama u vazduhu!

Odgurnuvi nogom vrata, Lesli laga

no izae podigavi ruke iznad glave. Selesta stade kraj njega, nervozno se osvrui oko sebe.

Glava pod lemom pojavi se iza ive

ograde prekoputa.- Ima li jo koga u kui?- Nema - odmahnu Lesli glavom. -

Sami sm o...Ljudi u zaklonu dogovarali su se a

patom. Leslija nije iznenadila runa cev mitraljeza koja se pojavila meu liem, uperena pravo u njegov trbuh.

Opreznim korakom etiri oveka pojavie se iz svojih zaklona, jedan od njih sa prugama narednika na rukavu. Stao je rairenih nogu pred Leslija i od me rio ga zakrvavljenim oima.

-Amerikanac, a? ta radi ovde?-To je duga pria, narednice - os

mehnu se Lesli. - Deo odgovora je ovde... - on glavom pokaza prema de- vojci koju su vojnici gutali oima.

- Videemo - promrmlja narednik bez oduevljenja. - Dodsone, dri na

oku ovo dvoje. Idemo da pogledamo tu kuu ...

Jedan vojnik ostade kraj njih sa pukom na gotovs, ali mu je cev nesigurno etala izmeu Leslija i Seleste, sa ijih grudi nikako nije mogao da otrgne pogled. Krajikom oka Lesli primeti da je devojka pocrvenela i oborila glavu, ali sada nije imao vremena za nju; narednik je ve odgurnuo vrata pukom i sada oprezno ekao da neko iznutra reaguje. *

Gusmanovi ljudi bar imaju nerava, iako su proklete budale, pomisli Lesli. Ova tri vojnika uletee im pravo u ake ako budu strpljivi. Moj zadatak je ipak mnogo tei...

Duboko je udahnuo vazduh i malo se podigao na prste nogu, jer je znao da dolazi odluujui trenutak.

Eksplozija bombe potmulo je odjeknula u kui, praena rafalima iz tri automatske puke. Lesli je reagovao u deliu sekunde, onom istom deliu sekunde u kojem su oi Dodsona i mit- ralj esca u zaklonu bile uprte na vrata kue iz kojih je kuljao crni dim.

Jednim skokom Lesli se stvorip pred iznenaenim vojnikom i dobro poznatim zahvatom ga epao za opa- sa i okovratnik. Koristei zamah svog skoka, zavitlao je telo vojnika kao lutku u pravcu mitraljeza i istog trenutka se i sam bacio u stranu i naprcd.

Mitraljezac je imao bolje reflekse nego to je Lesli oekivao, ali su ti refleksi ovoga puta stajali ivota samo njegovog druga iz odeljen ja. Meci velikog kalibra prosto su raskinu I i Doso- novu utrobu jo pre nego io se n jegovo teko lelo sruilo u bunjc.

Lesli je stigao samo trenutak kasnije, prohujavi kroz bunjc kao da ono i ne postoji. Oi mitraljesca nisu ak ni bile uperene u n jega; ovek je uasnu

Potii West - Borilake vetine 8 27

to buljio u krvavu masu pred svojim

nogama.Jedan jedini udarac bio je dovoljan

da ga obori preko njegovog oruja. Kao tigar, Lesli se okrenuo u mestu, spreman za novi napad.

Selestine ruke, koje su tek tada poele da klize nanie, pokazivale su kako je malo vremena proteklo od eksplozije bombe do ovog trenutka.Ra- fali su sada odjekivali i sa zadnje strane kue i odatle dopre tresak razbijenog prozorskog stakla.

- Gusmane! - uzviknu Lesli. - Ovu

da, put je ist!Kasljui i gurajui se, tri oveka izle-

tee na vrata kroz zavesu od dima. Gusman je sa nevericom gledao oko

sebe.- Idemo! - otro zapovedi Lesli. - Ti

vodi!Bledo se osmehnuvi, Gusman izda-

de nekoliko kratkih komandi na pan- skom. Dohvativi Selestu za ruku, Les

li potra za njim u novi splet uskih uli

ica.

No su doekali na relativno sigurnom mestu, jednom ogromnom skladitu nametaja gde ih je odveo Pablo, mladi koji je neprestano s mrnjom posmatrao Leslija i Selestu. Udobno isprueni na novim divanima, izleavali su se i oslukivali povremene pucnjeve spolja, ubeeni da ovo skladite jos dugo niko nee pretresti. Vode su imali u izobilju, ali im je zato nedostajalo hrane, premda se niko nije glasno

poalio za to.Selesta i Lesli leali su zajedno, ne

obraajui panju na Pabla koji je preko puta njih istio puku, neprestano bacajui poglede ispod oka. Iz devoji-

nih oiju nestalo je straha i ona je svaki pogled visokog Amerikanca doekivala sa osmehom koji je jasno davao do znanja da ne bi imala nita protiv kada bi o n ...

Legavi nauznak, Lesli sklopi oi. Nije bio raspoloen za guvu sa Pab- lom do koje e sigurno doi ako samo dodirne devojku. Nemirno se vrpoljio, to nije liilo na njega. Ipak, devojka je bila prokleto zgodna...

Njena mala ruka nemirno je kliznu- la izmeu dugmadi njegove koulje i blago ga upnula za dlake na grudima. Lesli se nasmei, ne otvarajui oi: mala maka odluila je da konano uzme stvar u svoje ruke.

Pravi prasak besnih panskih rei, na koje je devojka jo ee uzvratila. Lesli otvori oi i nasmeja se.

Devojka uvreenog lica skoi na noge i povue Leslija za ruku. On poe za njom, motrei na Pabla koji je gledao za njima iroko otvorenih usta. S drugog kraja prostorije Gusman je sve to pratio namrtenog lica.

Podigla se na prste i snano ga poljubila u usta im su se vrata susedne prostorije zatvorila za njima. Slegavi ramenima, Lesli je privue u zagrljaj. Uostalom, do noi je ostalo jo mnogo vremena...

Kidala mu je koulju prstima nalik na kande i on joj sa osmehom pomo- e da je svue, dok je ona sitnim poljupcima zasipala njegove grudi. Onda se iznenada otrgla od njega i nekoliko trenutaka stajala pred njim, rumena u licu, teko diui.

Oborila je pogled i lagano svukla majicu preko glave, otkrivajui velike, vrste grudi sa sitnim, devianskim bradavicama, slatkim na Leslijevim usnama kada ih je poljubio.

Bila je vatrena, ali neiskusna do

28 Poni West - Borilake vetine 8

nespretnosti i Lesli se nekoliko puta osmehnuo njenoj urbi i uzdasima koji su znaili isto na svim jezicima sveta.

- Ooohhh...

S tim dugim uzdahom devojka je zabacila glavu i opustila se na pranjavom podu na koji su pali. Lesli je ponovo spustio usne na n jene grudi i ona se stresla kao od udara elektrine struje.

- No... no ... - apnula je iscrpljeno.Pomogao joj je da ustane i privukao

joj glavu na svoje grudi.- Divna si, Selesta - rekao je na en

gleskom, ne marei da li e ga devojka razumeti ili ne. - teta to si jo tako strano m lada...

Oblaila se brzo, oborenih oiju, kao da se stidi pogleda tog mukarca koji joj je prvi otkrio sta je to pravo uivanje u ljubavi, jo nesigurna u sebe i svoje drai.

Tropski sumrak brzo se sputao i u prostoriji je ve bilo mrano. Lesli neno pogladi devojku po dugoj crnoj kosi.

- Idemo, Selesta. Pablo e se uditi to nas nema.

Odgovorio mu je priguen smeh. Selesta ipak nije bila toliko mlada da ne bi znala da sa Pablom moe initi ta god hoe...

Vratili su se u prvu prostoriju s rukom u ruci. Selesta je drsko gledala oko sebe, kao da izaziva.

- Pabla sam poslao na strau - jednostavno ree Gusman. - To nije bilo pametno od tebe, Eldrid...

Lesli slee ramenima.- Ako Pablo ima neto protiv, neka

to kae meni.- Nemojmo vie o tome - otro ree

Gusman. - Budimo zadovoljni ako sve ostane na ovome. U ovom asu imamo

mnogo vanija posla nego da razglabamo s kim ovo dete sme da spava, a s

kim ne sme.- Idete iz grada? - nemarno upita

Lesli. Devojka se odvojila od njega i nestala u pravcu toaleta u dnu odaje.

- Naravno. Bar za neko vreme.- Mnogo sree.- Nisi se predomislio?- Ne. Imam posla u Americi.- Kako misli tamo da stigne? - os-

mehnu se Gusman u mraku. - Redovni saobraaj nee tako brzo bili uspostavljen, a ak i onda...

- To je moja stvar.Nekoliko trenutaka obojica su uta-

la, instinktivno potujui jedan drugog kao dva ratnika koji znaju da su otprilike podjednakih snaga.

- U redu - ree konano Gusman. - Mi emo uskoro krenuti. ta da kaem

Selesti?-ta tu ima-da se kae? Da se na

dam da u je ponovo videti... na nekom lepem mestu.

- Mali su izgledi za to.- Znam, ali nada bar nita ne kota.- Da, nada nita ne kota - tiho po

novi Gusman. Lesli nasluti njegovu ispruenu ruku u mraku i vrsto je stee. - Sreno, Eldrid.

- Sreno. uj. ..neu ekati da se Selesta vrati. Idem odmah.

- Tako je najbolje...Neujnim korakom, Lesli prie vra

tima skladita i odkrinu ih. Pablo je stajao nekoliko koraka dalje sa pukom u rukama.

-Adios, Pablo - osmehnu se Lesli,

ali je bio na oprezu.-Adios...- dopre do njega jedva

ujan glas.Hitro kao zver, Lesli nestade u mra

ku. Pogled u nebo osuto zvezdama bio mu je dovoljna orijentacija. Luka je

Poni \Vcst - Borilake veiiuc 8 29

bila na onoj sirani...Nije bilo leko proi mranim ulica

ma, iako su patrole neprestano kruile sa priguenim svetlima. Ipak, buka motora nije se dala sakriti i Lesli se prezrivo osmehnu. Od ovakvih pat lo la ne bi bilo mnogo koristi daje u gradu vie odlunih grupica, kakva je ona (iusmanova...

U zaklonu ovee grupe bunova, Lesli je prodornim pogledom ispitivao malu luku. Ovaj deo bio je u lami, a uz obalu su se njihali samo ribarski amci i nekoliko jahti skladnih linija. Neto dalje, na doku, aktivnost nije prestajala. Uzsvellost reflektora, teki kamioni su brektali prihvatajui teret sa brodova koji su neprestano pristizali. itav laj deo luke bio je ve okruen mitraljeskim gnezima od naslaganih dakova sa peskom i preprekama od bodljikave ice.

Nekoliko odlunih ljudi sa bazukama mogli bi da unite sve ovo za dvadeset sekundi, prezrivo se osmehnu Lesli kada mu pogled pade na ogromnu gomilu buradi sa benzinom. Marin- ci su se i ovoga puta suvie komotno ponaali, uvereni da nikakvog otpora ne moe biti kada se oni pojave.

- Uostalom, verovatno su i u pravu - ree Lesli prikradajui se od drveta do drveta kamenom keju. Bacio je oko na jednu jahtu veu od ostalih, ne igraku bogatog oveka ve brodi graen zbog jedne jedine stvari - brzine.

Haragei...Neto vie od estog ula, splet ose-

anja koja podsvest namee ulima kod ljudi koji su-posebno obueni da veruju svojim telima.

A Lesli Eldrid bio je jedan od takvih ljud i...

Ovoga puta haragei nije ukazivao na opasnot. Lesli Eldrid je jednostavno

znao da nekoga ima u blizini.Njegovo telo stopilo se sa stablom

drvena kraj kojeg se naao.- Hej!apat je dopirao iz kapije kue uda

ljene pedesetak stopa od njega. Njegov prodorni pogled i u 'mraku je nasluivao dugu svetlu kosu i meke linije tela.

ena...- Lesli.. .On duboko udahnu. Na ovom ostr-

vu njegovo ime znala je samo jedna plavokosa ena. Ali, kako...?

- Doi - apnuo je. - Oprezno.. .Pritrala mu je lakim, neujnim ko

rakom i on je sa odobravanjem klimnuo glavom. Jedna od retkih ena koja je umela da postupa sa svojim telom.

Pribila se uz njega i podigla pogled.- Znala sam da e doi...Nas me jao se.- Kako?- Ne potccnjuj ensku inteligenciju

- nasmejala se i ona. - Pojavio si se u hotelu kao da si pao s neba... isto tako i nestao. Malo sam pronjukala i nala jedan zgodan otvoren prozor. Sluaj, ti namerava da kidne sa ostrva?

- Da.- Moja intuicija me, dakle, nije pre

varila - trijumfalno ree ona. - Izvini na radoznalosti... radi za nekoga?

- Ne budi aava.Ona ga je zamiljeno gledala, a onda

slee ramenima. - U redu, kad nee da kae. Uostalom, svejedno mi je ... ali samo pod jednim uslovom...

- Da te povedem odavde?- Odgovor je taan.- Moe biti opasno, to zna?- Znam.

- Vrlo dobro. Vidi onu jahtu tamo?- Aha.- Mislim da e nam odgovarati, na

30 Poni West - Borilake vetine 8

ravno ako bude imala dovoljno goriva u rezervoaru.

- Do Amerike?- Toliko sigurno nema - nasmeja se

Lesli. - Ja lino biu zadovoljna ako me donese do Barbadosa. Odatle ve nije problem dokopati se Amerike.

- Ratni brodovi sigurno patroliraju oko ostrva...

- Rekao sam ti da moe da bude opasno, ali ovaj brodi izgleda veoma brz.

- Na alost, u brodove se ne ra- zumem - uzdahnu Madlen. - Ti?

- Dovoljno.Povukli su se dublje u senku i pribili

uz deblo, jer je ulicom pored njih pro- tandrkao jo jedan dip ispunjen vojnicima. Do Leslijevih uiju dopre veseo razgovor; zapaljene cigarete svet- lelc su u mraku. Jo jedna patrola koja nita nee pronai u lukom delu grada.

-Sad moemo - apnu Lesli. - Trkom. ..

Neujno su preleteli rastojanje do obale i bacili se na kej pored bitve za koju je jahta bila vezana. Na blistavo- belom boku jasno su se razaznavala zlatna slova Marija-Selesta.

- Uh! - tre se Madlen. - Lo znak. Marija-Selesta, ukleti brod.

- Naprotiv - osmehnu se Lesli u

tami. - Za Mariju ne znam, ali e nam Selesta svakako doneti sreu.

- ta to znai?- Kasnije. Sluaj, ne smemo da pri

vuemo brodi blie obali. Moramo u vodu.

- Pa ta? Znam da plivam.- Utoliko bolje. Samo tiho...Skliznuli su s keja u prljavu vodu

luke, i posle nekoliko zamaha nali se kraj boka broda. Lesli pomoe Madle- ni da se uspue, a zatim se i sam izvue

za njom. Pognuti, mugnuli su kroz vrata kabine i pohitali prema zadnjem kraju.

-Benzina ima dovoljno - zadovoljno promrmlja Lesli. - Ostaje nam samo jo jedna sitnica...

- Kakva?- Da isplovimo, a da nas niko ne pri-

meti.- Prokletstvo! Na to nisam ni mislila!

- Postoji jedan nain... mada je prilino buan - osmehnu se Lesli, svla- ei sa sebe koulju i pantalone.

-Zato se svlai?- Morau ponovo da plivam.Ona zbunjeno slee ramenima, pa

ljivo pratei pogledom njegove pokrete. Lesli zadovoljno coknu jezikom kad spazi niz poredanih kanti sa benzinom. - To je ono to mi treba...

- ta, do avola?- U kabini sam video bar. Idi i done

si mi jednu flau.- Viski, konjak; rum?- Najbolje praznu, mada mi malo

ruma ne bi kodilo. Noi su ovde svee.

Trenutak kasnije ena se vratila s neotvorenom flaom ruma iz koje Lesli zubima izvue zapua i nae dobar gutljaj. - Hoe i ti?

- to da ne?Uzevi ponovo flau od ene, Lesli je

isprazni preko ograde dok ga je ona zainteresovano posmatrala. S malo muke, on napuni flau benzinom iz jedne kante i paljivo uvue u grli li- tilj od krpe nakvaene benzinom.

- Dobr i stari Molotov - osmehnu se Madlen. - Prigodan koktel za ovakve situacije, zar ne?

- Ume da upravlja brodom?- Neto malo.- Dovoljno da ga pomeri od obale i

okrene na suprotnu stranu od doka?

Poni West ~ Borilake vesti ne 8 31

Pazi, ovo nije igra...- Imam dobre nerve - hladno se os

mehnu ena.Lesli je otro pogleda, a onda mu na

usnama zaigra osmeh.- U redu - ree. - Motor sam prove-

rio, trebalo bi da kresne im povue ue.

- A ue u povui kad ti nae prijatelje poslui koktelom?

- Malo kasnije. Ostavie mi malo vremena da doplivam nazad, zar ne?

Ona klimnu glavom.- Lesli...- Molim - on se okrete.- Budi oprezan...Osmehnuvi se, Lesli neujno skliz-

nu u vodu. Izvukao se na obalu i veto odvezao ue broda sa bitve, spustivi flau sa benzinom na kej.

- Hej... - dopre do njega Madlenin glas.

- ta se dogodilo?- Da nisi neto zaboravio?- Prokletstvo... - procedi Lesli kroz

zube. - Ima upalja u.tani?- Upravo sam se toga setila- nasme-

ja se ona u mraku. - Evo ti ga... zavila sam ga u eelofanski omot od papirnih

maramica.- Ti ipak nisi supermen za kakvog

sam te smatrala - apnu kada dotae njegovu mokru ruku. - ta bi uinio da se nisam setila upaljaa?

- Nita - osmehnu se on. - Traio bih vatre od prvog vojnika...

Praen njenim tihim smehom, Lesli snanim zamasima zapliva u pravcu osvetljenog doka. tedeo je snagu, znajui da e natrag morati da pliva najveom brzinom i iskoristi onih nekoliko minuta zbrke do koje e doi kada plane gomila burai sa benzinom.

Zastao je sa glavom u senci keja i

obazreo se oko sebe. Posao nee biti teak. Burad su bila svega tridesetak stopa dalje i nikoga nije bilo u blizini.

Pridravajui se jednom rukom za ivicu keja, on stisnu Rau meu noge podignute iz vode, gotovo se nasrne- javi neugodnom poloaju. Zubima je odmotao celofan sa upaljaa i kresnuo nastojei da plamiak zakloni telom.

Fitilj je zapucketao i Lesli ispusti upalja u vodu, prihvatajui istovremeno flau desnom rukom. Ispravio je noge i monim zamahom izdigao telo nad ivicu keja.

Njegovo nepogreivo oko nije ga izdalo ni ovoga puta. Gorui benzin razlio se po buradima na vrhu gomile...

Nije imao vremena da se divi vatrenom stubu koji je uz potmulu eksploziju suknuo u nebo. Zaklonjen kejom, rezao je vodu snanim zamasima i pro

s to gutao prostor do jahte.Opsovao je kada se rukama prihva

tio za bok. itava luka bila je osvetlje- na vatrenim stubom, a neprestano su odjekivale nove i nove eksplozije.

Motor jahte je mono zabrektao i ona je krenula gotovo iz mesta, opisujui irok luk. Lesli se izvukao na palubu i potrao prema zadnjem delu bro

da.Izdiui kljun iz vode, jahta je rezala

talase jurei paralelno sa obalom, sve dalje od povrine mora obasjane dinovskom vatrenom peurkom.

Ako ovde ima stena, gotovi smo, prolete Lesliju kroz glavu. No nije bilo vremena da se misli na to, jo manje o mitraljeskom rafalu koji je zlokobno profijukao iznad njegove glave. Gotovo se skotrljao niz stepenice i dohvatio toak krme iz Madleninih ruku.

Obasjano vatrom iz luke, lice ene bilo je ozareno osmehom.

- Uvek sam sanjala o ulozi u filmu

32 Poni West - Borilake veihit 8

Demsa Bonda - ree kroz smeh. - izgleda da mi se pod starost elje ostvaruju. ..

-Ovo nije film, devojiee - Leslijev glas bio je ozbiljan. - Patrolni brod moe se pojaviti svakog asa, a onda...

-Pa ta? - slee ona ramenima. - Najgore to mi mogu priiti to je kraa broda. Moj list e ve umeti da me izvue iz toga.

- Nisam siguran da je samo to u pitanju. Kako ti zvui, recimo, saue- snitvo u sabotai u zoni ratnih ejsta- va, a?

- Taman posla! - podie ona ruke. - To ni mrtva ne bih priznala... uvek mogu rei da si me ti oteo i prisilio da doem s tobom na jahtu, zar ne?

-Zato bih to uinio? - slee Lesli

ramenima.- Ne budi aav. Poroti e biti dovo

ljan jedan pogled - nasmeja se ona irei ruke kao da pokazuje itavo telo.- Naroito ako su mukarci u veini.

- Nita od toga - odmahnu Lesli glavom. - Bar dok se ne udaljimo od os- trva...

- teta - toboe razoarano uzdahnu Madlen. Moram priznati da si dobar u krevetu. Neka posebna kola?

- Ne... iskustvo, recimo.- Nije samo to. I ja imam iskustva.

Kod tebe je neto drugo... kao da ...- Kao da ta?- Ne znam ... kao da osea inten

zivnije od -drugih mukaraca ta ena u datom trenutku eli, ta osea. Sve vreme sam imala utisak da misli samo na to kako e meni da bude to lepe...

- Pa, naravno. 0 emu bih drugom mislio?

- Pokvarenjae! Nemoj se praviti kao da je to obina stvar... kao da ne

zna kakvi su mukarci obino.-Stvarno ne znam. Nikada jo ni

sam spavao s nekim mukarcem - nasmeja se Lesli.

Luka je sada ve bila daleko za njima, zaklonjena malim rtom obraslim gustom umom. Jahta je sekla talase u mrklom mraku, ostavljajui za sobom irok fosforescentni trag u mirnoj vodi.

I pored lakog razgovora sa enom, Leslijeve oi su nemirno istraivale puinu. Plamen u luci sigurno se video daleko s mora i patrolni brodovi e

pohitati da provere ta se dogodilo. S jedne strane, to je bila i prednost: niko ih nee uznemiravati kad jednom prou njihov lanac, ali je taj lanac najpre

trebalo proi...- Ne pali svetio u kabini - upozori

iSll.- Ne misli valjda da sam luda - u-

vreeno odvrati ona sa vrata. - Koliko e jo trajati opasnost?

- Ne znam - slee on ramenima. - Uskoro u okrenuti pravo prema puini i udaljiti se od ostrva. Desetak milj^, to bi trebalo da bude sigur