CENA 3 DINARA

TRAG AVOLA

Derek Finegaii

TRAG AVOLA

Derek Finegan TRAG AVOLA

Izdava: NIP, DEJE NOVINE,

Gornji Milanovac

Za izdavaa: Miroslav Petrovi generalni direktor

Glavni i odgovorni urednik: Borivoje M. Loi

Urednik: Mirjana terijevski

Lektor: Mirjana Jakovljevi

Korektor: Nada Maksimovi

1995.DENPRESS___________________________________________________________________________

Izdaje NIP Deje novine, Tihomira Matijevia 4, 32300 Gornji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, urednitvo, (032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Teleks 13731. Broj tekueg rauna kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. tampa Litopapir - aak.

DEREK FINEGAN

TRAG AVOLAVetar je kotrljao stare novi

ne po mokrom asfaltu. Kia samo to bee prestala i retke sijalice su mirkale po vlanoj uicli. Automobil se zaustavio pored parka na uglu. Farovi su se ugasili, ali niko nije izlazio iz vozila. Prolazili su minuti. Snana svetla policijskog patrolnog automobila koji je proao vozei sporo os- vetlili su parkirana kola za upravljaem kao da nije bilo nikoga...

Sa obe strane ulice uzdizale su se velike zgrade skladita. Bilo je to predgrae, u industrijskoj zoni. Pono je ve davno prola i ulica se inila pusta. Tek poneko svetio u kuicama pored skladita govorilo je da su uvari jo uvek budni.

Poslednja zgrada sa leve strane ulice bila je poneto

udaljena od ostalih. Ograeno visokom ogradom od ice, skladite se inilo sasvim pusto. U maloj, drvenoj kuici kod ulaza nije bilo svetla. Ogroman lanac sa katancem na kapiji kao da je svedoio da je skladite naputeno. Ni traka svetla, ni najmanjeg zvuka.

A onda se ispred te kapije stvorio ovek u udnom, taninom kostimu koji je prekrivao svaki deli njegovog tela. Tamna tkanina kostima kao da je upijala i ono malo svetla sa ulinih svetiljki i naas se inilo da je taj lik samo deo noi koja je carovala predgraem.

Bio je to nina ratnik ponoi! Stajao je nekoliko trenutaka ispred kapije, a onda je nainio samo jedan jedini pokret, koji ak i nije bio skok, ve neto nalik na zaetak ve- tra... I fijuknuo je kroz va-

NINA 133

zduh jedva ujno, iiaavUl mp na voleban nain hi\ druuc t rane visoke ogradcl IMi/.ornIjio se poput make, nn vrhovt pr stiju, neujno. Sumo jcdun kratki as jc zuslno, u /tliM se u nekoliko dujilli, lllilli mIh kova uputio kn iumtdi MkIndiA ta. Ne ka vratima, koju nii I)11h tu, zakljuanu, i nn onhn glii* pim natpisom *71AliUAN.rTtN ULAZ!... Nc! Vct' mvin onom dclu fasade koji )e lily bez prozora, bez i/htn'liiH, town- vim gladak jcdnoiiUiVHU /Id ktoji se dizao nokih pcMiiucMi Ili dvadeset stopa ruvno uvU..,

Na nczaniisHv imin, iilnn je poeo da .se penje uz (nj zid, pripijen uz njcgn n nulii ikv nih gutera, krciuM Mr *klnd- no, uvijajuim pokrolinia, m u pouzdanou i ncuiiiIlnoAu svojstvenom samo oniniu koji ne veruju u smrt i ncmoKUcI Nije potrajalo dugo. DolalcavSi sa obe ruke ivicu krova, nina se monim trzajem izvio u vazduhu, nalik na tren na vetog trapezistu, i prebacio se na krov. ..

Nije bilo zvuka koji bi ovek koji je, u tom asu, sedeo za stolom u maloj prostoriji, odmah iza zakljuanih vrata skladita, mogao uti. Uostalom, ovek je bio zauzet guta- njem sendvia i ispijanjem pi-

VM. l'orml lui Niolu, leao)l tc>v(ilvii|, Uiiuiii 1 inostimi-110 oMil.je o komelllki) vodid iiu una, uklju- ('llIm M I vUmnlku l*n, i sam o- ViM )i lln nrniiMlcMi, prljav, ma- nUit, /iidilHUi) 1 tibiiCcn u neve- nivuliin Mi/nii konibliuu'iju vo- jllP (in lloi nu' I (l .^liiNU,

Akllluvn ninln liini|)u na stolu lini'rtlu |o nvcM'io MU niskupu- MNn |MiriHi(;.MilHki (*'UM()|)is, pe- |imI)iii'u opuSuka i go-luvu Iftprn/nji-nn kiiliju sa ci- Hortilnnut. OnUilnk prosiorije |p 1)1(1 II t'tlullvnu| lunii. Vra- lu, kn|M MU vodlln u hodnik, lii^ liu (ilvoifMH, I iN)Vck je po- viVMiiMin okrpluo kIuvu ka nji- iim, OMltiAkujuiM. Nu njegovom liou iii|t' bilo nl zadovoljstva ni nazudovoIjMlvji time Sto se Iz hodniku nije uo nikakav zvuk. (lulajul sendvi, ovek c povremeno listao nornogra- ski asopis, zaustavijajui se

na ponekoj fotografiji, ali mu se ak ni enice ne bi rairile, iako je gledao u neto to bi u njemu trebalo da izazove uzbuenje. ..

Najednom je osetio nelagodnost! Uspravio se na stolici i ruka koja je drala ostatak sendvia je krenula ka stolu. Nije mu bilo jasno odakle nelagodnost. .. Nije mu uopte bilo jasno ta osea. Progutao

NINA 133

je krupan zalogaj istog trenutka kada je spustio ostatak sendvia ravno na fotografiju na kojoj su tri mukarca izvodila gimnastike kerefeke sa jednom enom, a zatim mu je ruka krenula ka revolveru. Nije pogledao u oruje gledao je ka hodniku, oslukujui...

Onda mu je ruka napipala praznu povrinu stola! Revolvera nije bilo!

Kakva je ov o ...? zaustio je da pita i tek tada je pogledao na sto, traei pogledom oruje.

Revolver ipak nije bio tu! Covek nabra elo. Znao je da ga je ostavio ba tu, da mu bude pri ruci, kad neko od onih prokletih...

Ovo trai? zauo je glas koji kao da je dolazio odasvud.

Skoio je sa stolice. Bilo mu je jasno da to izgovara neko ko se nalazi u istoj prostoriji, ali u pivi mah nije bio u stanju da u toj tami vidi ko to. Jedva je uspeo da natera sopstveni vid da izdvoji tu visoku, vitku i snanu figuru u crnom od ostalog mraka.. .

Valjivo kopile! Ko si ti? upitao je ovek^ ne oseaju- i ak ni zebnju. Samo je bio zbunjen i to je bilo sve.

^ Mislim da te to ne zanima ^ rekla je tamna figura, u ijoj je ruci ovek video svoj revolver.

Kako si uao? upitao je ovek.

Ni to te ne zanima rekao je nina.

ta trai? upitao je ovek. Sada se nije oseao samo nelagodno. Sada nije bio samo zbunjen. Sada se oseao ugroen, ali ak ni to nije bio strah. Jer, taj ovek nije bio dovoljno inteligentan da osea tako neto.

Decu rekao j nina mimo, ne pokreui se.

Neka sam proklet... rekao je ovek. Nije procenjivao da li uopte ima anse protiv tog udaka u crnom kostimu i sa maskom koja je prekrivala njegovo lice tako da su mu se videle samo elinosive oi. Znao je samo da je plaen da sprei svakoga ko pokua da uznemiri to mesto. Nije imao pojma kako se taj stvor naao tu, ak u istoj prostoriji, a da on nije uo ba nita. Nije ak imao ni ideju o tome koliko je ta spodoba u stanju da napada ili da se brani. Ali, bio je plaen.. .

I skoio je, stegnutih pesnica. ..

NINA 133

Nije' mogao da vidi kako se nina izvio u stranu, izbegava- jui napad sa beskrajnom lakoom vrhunskog majstora. Istovremeno je drkom revolvera kucnuo oveka u jednu veoma osetljivu taku iza uha!

Mrak! Kolosalna, nepropust- Ijiva tama se sklopila oko svesti uvara tog skladita. No, to nije potrajalo dugo. Nina je tako hteo... Covek je vrlo brzo doao svesti, ali je tada otkrio i osetio neto poput uasa da nije u stanju da pomeri udove...

Bio je paralisan! Delimino! Ali, dovoljno da nina sasvim spokojno klekne iznad njega i da upita:

Gde su deca? Crkni! rekao je ovek

kroz stisnute zube. Gotovo da je bio zahvalan to je uopte bio u stanju da govori, ali to nije umanjilo njegov bes. I nem o...

Sluaj rekao je nina. Nevidim ni jedan jedini razlog da te ostavim u ivotu. Verovao ili ne, ali od smrti te deli samo deset sekundi! Toliko ima vremena za razmiljanje! Moe sebi da potedi ivot time to e mi lepo rei gde su deca, i to e mi dati klju, i to e mi objasniti ko ih dovodi ovamo; potom e

mi lepo rei sva imena vezana za ovaj posao...

Crkni! ponovio je nemono ovek.

O kej... rekao je tiho nina.

Spustio je kaiprst leve ruke tano na ovekov potiljak, u onu taku na kimi gde su se spajale lobanja i sama kima. Nainio je lak pritisak. Nita naroito snano. Jedva da je morao da se napregne... Ali, ovek je osetio stravian bol! Bol koji kao da mu je razarao mozak! Bol koji se mogao meriti po njegovom miljenu samo sa paklenim mukama! Bol koji mu je konano prizvao u seanje oseaj straha onog pravog, straha za ivot...

Nina ukloni prst. ovek jeknu tiho, a zatim uzdahnu teko. Bol uminu, a on poe da die bre, kao da je urio da se nadie vazduha pre nego to ta spodoba u crnom konano odlui da ga ubije. Kao da je oseao da zaista vie nema vremena da ivi...

Jesi li se predomislio? upitao je nina.

Ja nita ne znam rekao je ovek.

Moda... rekao je nina i ponovo prislonio prst uz onu nestvarno bolnu taku is

NINA 133

pod lobanje. A moda i zna?

Ne! Blagi boe... Ne! zavapi ovek. Beti... Zove se Beti!

Ko se zove Beti? upita nina ne odmiui ^ prst sa njegovog potiljka.

ena koja ih dovozi. Ona koja me je najmila brzo je govorio ovek. Ja ih samo uvam, ovee! Ja im samo ne dam da izau. Ona im donosi hranu i sve... Beti! Beti Hof- man! Tako se zove. Ona ih dovozi. Ona zna sve. Ja ne znam nita... Ja ih samo uvam! Nita drugo ne znam.'.. Blagi boe! Nemoj me ubiti!

Sigurno zna gde mogu da naem tu Beti Hofman ree nina. Jo uvek je drao prst na onom mestu.

Sreli smo se u baru Kri- ol odgovori dahui ovek. Tamo se sastajemo kad mi donosi novac. Ne znam nita drugo... Zaista ne znam...

Zna kako izgleda izgovori nina spokojno. Sada je uklonio prst, oekujui da proe delimina paraliza kod uvara. U nininoj glavi je uvek otkucavao nepogreivi asovnik, taniji od samog vremena.

ovek je osetio kako sada moe da pokree ruke i noge, ali se hl je usuivao da se po

meri. Bio je veoma svestan da ratnik tame moe da ga ubije u hiljaditom delu sekunde. Neko vreme je utao, diui brzo i duboko, ne sasvim svestan da je spreman da zaista odgovori na pitanje koje mu je bilo postavljeno. Ipak, jednim vrlo trezvenim delom imia ovek je znao da vie nema uzmaka. ..

Visoka je oko pet stopa, oblai se u kou govorio je nadajui se da e sve to naprosto prestati ako bude sve izgovorio. Onda e ta osoba u crnom nestati i on vie nee oseati to to ga je muilo po prvi put u ivotu, i bilo nepodnoljivo, a kod ostalih, normalnih ljudi je bilo poznato kao strah. Platinasta kosa, kratko podiana... Neki pank fa- zon, tako neto.., Upadljivo se minka i nosi mnogo prstenja na obe ruke...

Jesi li siguran da si mi sve rekao? upitao je nina.

Blagi boe! Ja nita drugo ne znam... zavapio jeovek.

Onda... nina se osmehnuo ispod maske. Spavaj !

Vrisak koji se zaglavio u o- vekovom grlu, jer je mislio da e ga taj duh u crnom jednostavno ubiti, bee preseen st

NINA 133

ranim, munjevitisn udarcem koji izvali jednu vilicu, polomi etiri zuba i ubaci uvara u dubok bunar nesvesti na naj- bolniji mogui nain!

Nina hitro pree na pretres prostorije, ali u njoj nije naao ba nita to bi mu moglo dati bilo kakav trag...

U pola posla ga prekide zvuk koraka. Koraci su bili sitni i mekani...

Priao je vratima i pogledao ^leo niz hodnik. Troje dece, deak od oko osam, i dve devo jice, moda i mlae od de- aka, drei se za ruke, sa preneraenim licima, ila su prema toj prostoriji! Naas se ak i ratniku ponoi uinilo da se deci samo pripikilo i da su, iako prestravljeni, krenuli da potrae nekoga ko e im pomoi u toj, za decu vrlo kompli- kovanoj, operaciji...

Nestao je pre nego to su deca mogla da ga vide. Mislio je: Oni bi se moda vie uplaili mene nego tog kretena koji ih je tamo uvao. Osim toga, ini mi se da se on uopte nije potrudio da ih zakljua, niti bilo ta slino... Kako su ti prokletnici sigurni u sebe. ..

Minut ili neto vie kasnije, automobil se pokrenuo. Za upravljaem je sedeo mladi u

kariranoj koulji i farmerkama, sa najnevinijim licem na svetu... Jedino to je osetio izvesno zadovoljstvo prilazei uglu ulice. Zadovoljnim pokretom je protrljao svoju kratko podianu kosu.

Na uglu'^ulice je bila telefonska govornica. Mladi je parkirao automobil, izaao, priao govornici... im je, neto kasnije, dobio vezu sa policijom, rekao je jasnim glasom:

elite li da znate gde se nalaze deca spremna za prodaju? Nije vano kako se zovem. .. Vano je da su deca bila zatvorena u skladitu, u industrijskoj zoni.,. Poslednje skladite u Ulici Vafn Buren. Zakljuano je, ali mora da postoji neki drugi ulaz. Deca su sada tamo potpuno sama... Pourite... Rekao sam da nije vano! Recimo da sam samo savestan graanin...

Vitka prilika mlade ene kretala se kroz kuu poput senke. Koraala je na vrhovima prstiju pripremajui obrok i istovremeno istei prainu sa polica sa knjigama. Povremeno bi

NINA 133

pogledala na asovnik. Njena crna kosa, skupljena u ljupku punu, bila je tek oprana i uokvirivala je tipino istonjako lice, sa kosim, veoma tamnim i krupnim oima. Imala je u sebi japanske krvi i to se ogledalo u nainu na koji se kretala njeni pokreti su bili izuzetno skladni, kao da je bila uvebana da nijednim pokretom ne potroi vie energije nego to je to zaista neophodno. Iako nije liila na nekakvu geju, jer se kroz prozor irio pogled na Zaliv San Franciska, a ne Tokija, kao da je oko sebe irila one pitome mirise drevnog Japana...

Tano u deset krenula je ka spavaoj sobi, ali ju je u koraku prekinulo zvono na vratima, prigueno, jer je bilo vano da ne probudi onoga koga je mlada ena krenula da probudi..,

Hitro je prila ulaznim vratima i otvorila ih, proputajui u kuu krupnu priliku oveka duge plave kose, sa pomalo grubim ali pouzdanim licem prijatelja. Ona je drala prst na usnama i to je bio znak gostu da ne govori preglasno...

Koji ti je avo, Sumiko? upitao je pridolica. On nema tako lak san da mo- ramoi da mu obezbeujemo strogu tiinu...

On ne spava rekla je Sumiko. Meditira, ali posebnom tehnikom koja podrazu- meva tiinu, Pite. Nadam se da e to razumeti?

Okej, ok e j... zabrundao je krupni gost. Sve ja razumem.

Uli su u dnevnu sobu i Sumiko je, nita ne pitajui, dnela gostu konzervu australij- skog svetlog piva, na ta je Tabasko Pit zacaklio oima i zahvalio viestrukim klimanjem glfeve. Kada je popio otprilike pola konzerve, upitao je:

Sino se neto dogodilo, zar ne?

Iao je da vidi da li je tano ono sa decom rekla je Sumiko. Pronaao ih je.

Blagi boe! skoro glasno je uzviknuo Pit. Nije mi jasno kakvi su to monstrumi koji trguju decom. Da sam ja bio tamo, narazbijao bih se vilica!

Bio je samo jedan uvar rekla je Sumiko. ini se da su ti krvavi trgovci veoma samouvereni.

Prokleti valjivci! Nadam se da emo ih dohvatiti zgrozio se Tabasko Pit. Kad kreemo?

Ko je rekao da kreete? osmehnula 'se Sumiko. Jo nita se ne zna pouzdano.

10 NINA 133

Dodue, Lesli je naao trag...Tog trenutka je u sobu uao

visok mlad ovek, obuen u neku vrstu kimona. Nije bio Japanac, ali se ipak i u njegovim pokretima mogla prepoznati ona ita istonjaka filozofija o kontroli utroka energije. Osmehnuo se i mladoj eni i gostu. Njegovo lice je odisalo spokojem. Sumiko >e znala da je to posledica meditacije. Pit se, po obiaju, udio kako tako neim kao to je meditacija moe da se os vei ovek koji je celu prethodnu no proveo verui se po nekakvim zgradu- rinama i tukui se sa kojekakvim oloem ...

Sumiko mi je rekla da si ih pronaao? i-ee Pit.

Pronaao, oslobodio i izruio policiji rekao jc Lesli. Oni e ipak moi neto da urade sa njima. Ja 'ne bih imao gde da ih smestim.

Zaista ne razumem zato to rade? Zato rade to sa decom? Tabasko Pit je bio iskreno uzbuen.

Ovo svakako nije prvi primer u istoriji da postoji neto kao organizovana trgovina decom rekao je Lesli. Meutim, ini mi se da ovde ima neto tee i smrdljivi je nego kod ostalih... Video sam tu decu... Nisu sva uvozna!

ta to znai? upitao je Pit.

Vidi, ovde se inilo da se radi o klasinom uvozu dece iz Brazila, Hondurasa ili tako nekih zemalja gde siromatvo tera i roditelje tih malih nesreni ka da svoju decu prodaju kriminalcima koji ih, posle, prodaju porodicama bez dece u Americi, Kanadi, po Evropi, u Australiji... To se ve odvija godinama i neke grupe kriminalaca odlino zarauju na tome objasnio je Lesli. Pisalo je o tome i po novinama. Neki ak kau da je za decu tako bolje, jer tako steknu dom ... Meutim, ovde ima i domae dece... To je sasvim jasno!

Sumnja u . .. Sumiko se ukljuila u razgovor nedovrenom reenicom od koje je jae govorio njen vrlo zabrinut pogled.

To u tek morati da otkrijem rekao je Lesli. Ako je to, onda se neki dripci ovde nee dugo nanositi glava...

Ne razumem? ree Tabasko Pit sa iskrenim nerazu- mevanjem. O emu govorite?

Deavalo se da decu prodaju kojekakvim medicinskim institutima... Na ceni su ki

NINA 133 1

mene modine, koje se plaaju suvim zlatom. I drugi delovi tela!

Sumiko je gotovo prebledela pomislivi na tako neto. Lesli je zadrao miran izraz na licu, ali i Pit i mlada ena su znali ta misli o takvoj mogunosti. Tabasko Pit se oznojio predoavajui sebi slike od kojih mu se ledila krv'.

Nekoliko minuta nisu progovorili ni rei, zadubljeni u nevesele misli. Za to vreme je Tabasko Pit sa gorinom ispijao pivo, a Sumiko i Lesli su do- rukovadi. . .

Gotovo da ne mogu da po- verujem da tako neto postoji u civilizovanom svetu apnuo je Tabasko Pit konano.

Ovde se ne radi o civilizovanom svetu, Pite rekao

je Lesli. Ovde se radi o okrutnom, beskrupuloznom svetu novca, bogatstva, moi, vlasti. .. I kriminala, naravno! Roberta, ena koju je Sumiko dovela pre neki dan...

Ona je moja prijateljica sa koleda objasnila je Sumiko. Sada je urednik u nekim novinama. Tako je i doznala. ..

Ona je dola sa tom stravinom, neverovatnom priom nastavio je Lesli. U poetku je i meni izgledalo nemo

gue da se to dogaa ba ovde. Meutim, Roberta nam je pokazala dokumenta... Male Brazilce kupuju kreteni po ceni od samo pedesetak amerikih dolara! Moe li zamisliti da su roditelji u stanju da roeno dete daju za pedeset dolara?! Roberta, meutim, ima dokaze za to . .. Trake, fotografije, iskaze svedoka. Ona name- rava o tome da napie knjigu, mada je sada samo na poetku rada. Za tih pedesetak dolara siromani Brazilac moe da prehrani svoju porodicu, u kojo j obino ima bar sedmoro ili osmoro dece, i to dosta dugo vreme. Za to vreme mafija tra- nsportuje dete u Sjedinjene Drave i predaje ga ve orga- nizovanim bandama.., Porc^i- ce bez dece su spremne da plate i nekoliko desetina hiljada dolara! Monstruozno!

Da se ne govori o onome. . . apnula je jo uvek uasnuta Sumiko.

Kada nam je Roberta sve to ispriala, uspeli smo da provalimo u centralni kompjuter dravnog tuioca rekao je Lesli. Sumiko je to uinila.

" Nije bilo teko osmehnula se mlada Japanka. Mnogo tee je bilo poverovati da postoje dosijei sa skoro go

12 NINA 133

tovim dokazima o trgovini decom, a jo nijedan se nije naao pred sudom. Postoje ak dokazi i da su neki delovi de- jih tela prodavani dok je dete jo bilo ivo... Uasno!

Lesli je morao da prie Sumiko i da joj obe ruke spusti na obraze, kako bi joj dodirom preneo malo svoje samokontro- le. Misao o tome ta mogu zlikovci da uine toj bespomonoj deci izbacivala je Sumiko iz ravnotee.

Naravno, Roberta nije mogla da pretpostavi da emo uiniti bilo ta rekla je Sumiko ' kada se malo pribrala. Ali, ni ja ni Lesli nismo mogli da dopustimo da to ostane tako kako jeste. Lesli je u Ro- bertinim papirima pronaao adresu tog skladita i jue je ceo dan nadzirao to mesto...

To si mi rekla kada sam se javio telefonom, jue rekao je Tabasko Pit.

Ceo dan sam proveo tamo rekao je Lesli. Osim jednog kombija sa zatarhnje- nim prozorima, niko nije ni uao ni izaao, ali sam naao naina da osetim,..

Da, da ... Te tvoje tajanstvene japanske vetine... Pit se osmehnuo nestano. Iako nikada zaista nije uspeo da pronikne u sve Leslijeve taj

ne, on ih je potovao vie nego to je pokazivao.

Jednostavno sam osetio da su deca tamo. I, trebalo je samo da saekam n o..,

Sumiko je rekla da si naao trag rekao je Tabasko Pit.

Tanak ree Lesli. Neka ena plaa uvara u tom skladitu i dovozi hranu za decu. Mislim da je samo sitan zavrtanj u toj avolskoj maini, ali i takav trag je dobar kad nema drugog...

Dakle, ii e da je na- e? upita Pit.

Zar bi ti uinio neto drugo? uzvrati Lesli.

uvaj se! Sumiko podie prst. ene su opasniji protivnici od mukaraca.

To znam rekao je Lesli sasvim ozbiljno, a zatim se iroko osmehnuo. Meutim, za nju imam jedno iznenaenje!

Mogu zamisliti! : nasmejao se Pit.

Ja ne moram da zamiljam rekla je Sumiko za poneto prekora. . .

Mladi sa dugom kosom uvezanom u konjski rep, obuen

NINA 133 13

u kou od glave do pete, uao je u bar Kriol pocupkujui u ritmu prodorne muzike koja je dopirala iz etiri ogromne zvune kutije, iz sva etiri ugla bara. Ritam je pomerao rebara svim gostima, ali se inilo da oni u tome uivaju. Jedino nezadovoljno lice u baru bilo je lice oveka koji je stajao iza anka barmena!

Mladi podie ruku u posrebrenoj rukavici ka depu na jakni i odatle izvue neto nalik na cigaretu sopstvene izrade. Zagurao je to u ugao usana i isceiio se na sve one koji su ga pogledali. U njegovom stavu je bilo neeg izazivakog, ali istovremeno i nestanog.

Za ankom je sedela ena u neverovatnoj kombinaciji svih moguih modnih stilova, sa jo neverovatnijom frizurom...

Izgleda tano onako kako ju je onaj dripac opisao pomislio je Lesli, procenjujui koliko je njegov kostim ostavio utisak na ljude iz bara. inilo se, meutim, da nije pre- terao. Za stolovima su sedeli i mnogo udnije obueni gosti.

Priao je anku e oklevaju- i suvie. Stolica pored udno obuene ene bila je slobodna. Tek kada se smestio na tu stolicu, ona je obratila panju na njega, odmerivi ga mutnim-

pogledom. Lesh je mislio da je ena ili prilino alkoholisana ili naduvana, ili se namrkala kokaina ili bilo ta slino... Ili je, ipak, njen izgled ukazivao da troi meavinu svega to se moe zamisliti!

Sjajna muzika! rekao je Lesli, kljocnuvi zubima na nju.

Bez veze rekla je ona pospano. A ko si ti?

Zar bih trebalo da budem neko? uzvratio je Lesli ponovo se iskezivi na nju.

Njegova divljaka vedrina, njegova neustraivost i nesta- luk, privukli su eninu panju. Takvi ljudi su bili retki u baru Kriol. Redovni gosti su obino bili teki narkomani, unezvereni u panici oko sledee doze omiljene droge, alkoholiari, propaliteti svih vrsta, uvek na ivici depresije, daleko od bilo kakve vedrine. I ena je bila takva, ali je zamiljala da je neto drugo i neto vie.

Lesli, u liku repatog r^a- dia' je naruio isti, dupli viski i, ekajui ga, zapalio je nazovi cigaretu iji je miris naterao enu da rairi nozdrve. Bila je to marihuana i nain na koji ju je doljak u Kriol puio zapanjio je sve prisutne. Znalo se da u Kriolu obino sede i dounici, ali nikome to

4 NINA 133

nije; izgleda, bilo manje vano od tog mladia.,;

Mora da ima debelu petlju rekla je ena.

Ako hoe, moe i sama da opipa iscerio se Lesli, Ono to je puio zaista je bio derivat kanabisa, ali koji je on lino pripremio, tako da je vie smrdeo nego to je neto cfd tog dima zaista dopiralo u njegova plua. Sa to malo dima e lako izborio, ier su njegove vetine kontrole sopstve- nog organizma bile tolike da je samo snagom misli mogao da ukloni bilo kakvo dejstvo indijske konoplje.

ena je ve sada sa izvesnim divljenjem sedela sasvim okrenuta prema njemu. Nije bila stara moda jedva neto preko dvadeset pet, ali je bilo lako uoljivo da njen nain ivota utisku je bore na njeno lice i to u prilinim koliinama.

Ako misli da se zadrim samo na pipanju, onda je bolje da ne poinjem ona se osmehivala izazovno, mada je to, u stvari, liilo na smenu grimasu koje ona, normalno, nije bila svesna,

Kau da sam dareljiv prema damama ree Lesli. Neka moj poklon bude doputenje da se ne zadri samo na pipanju!

Nisam navikla da primam poklone koje ne znam da zaradim rekla je ona. Zato bi ti meni davao poklone?

A zato da ne? Lesli je ponovo kljocnuo zubima. Na tren se inilo da ena nee zagristi udicu, ali ona onda ree:

Ti mora da si neki divlji izdanak otkaenih luaka! Kako se zove?

Zovem se bilo kako odvratio je. Ako zaslui ili plati, zvau se onako kako mi ti da ime!

Nisam te ranije viala u Kriolu ree ena, Lesli je shvatio da je njena konstatacija bila izgovorena iz onog' dela njene svesti koji je jo radio i bio sumnjiav prema novajlijama,

Samo to sam stigao u ovu rupu od grada rekao je. Rekli su mi da se ovde vrte poslovi.

; Od kakvog si ti posla? upita ena.

Od trgovine iskezio se ponovo Lesli. Trgujem, Prosto! A ta ti radi?

derem mujake! nas- meja se uplje ena. Zvau te Krejzi! Moe!?

Kad si me ve prozvala.., Zna li se kuda idemo? upi

NINA 133 15

ta Lesli pufnuvi joj dim kanabisa u edne noiSrve.

Ba si se napalio, izgleda? Ja sam uvek napaljen, cu

ro! rekao je Lesli. Jo kad bi mi rekla kome da uvalim malice trave... Ovog meseca prodajem, zna.

Odakle dolazi, Krejzi? Iz Arizone odgovori

on. Tamo raste visoka trava ...

Ba si lud! ona mu prie sasvim blizu. Moe Ii se probati uzorak?

Izaberi mesto i vreme ree Lesli.

Odmali. .. ree ena, a njena ruka je klizila uz njegovu butinu. Imam prikolicu, tu u blizini...

Lica su im bila toliko blizu da je ona gotovo mogla da lie dim kanabisa koji se izvijao iz njegovih usana. Gledali siji se u oi. Ona je bila suvie opijena raznim stvarima da moe da primeti kako je on bio totalno trezan, apsolutno uravnoteen i otar u nameri da ba nju odvede... Bilo gde... Na ono mesto na kome im niko nee smetati da razgovaraiu...

Njena prikolica zaista nije bila daleko, ali nije ni bila prik()lica. Bio je to ostatak od prikolice koja je svakako mo

rala izdrati veliku saobraajnu nesreu. Nije imala dva od etiri zida i sada su ti zidovi bili zamenjeni velikim limenim ploama iaranim milioninia grafita, toliko gustih da se vie nijedan nije mogao proitati. ena je morala da razvali vrata da bi njih dvoje uspeli da uu unutra...

Nisam ti rekla svoje ime... rekla je ona kada su uli.

Nije ni potrebno rekao je, jo uvek povremeno kljo- cajui zubima. Ime nije ono to me zanima.

Pripila se uz njega, prislanjajui grudi na njegove, a rukom je traila neto meu njegovim nogama. Ko zna ta je mislila kad je on rekao da nije ime ono to ga zanima...

Daj mi malo da probam tvoju travu rekla je ona. Posle u da procenim koliku petlju im a...

Bez rei je prihvatila cigaretu, zapalila i neko vreme vukla kao luda pokuavajui da iz nje izvue opojno dejstvo, a kada joj to nije polazilo za rukom, ona pogleda u Leslija i veoma ironino izgovori:

Ako ti je i petlja ovakva, onda je bolje da nisi ni naputao Arizonu. Ovo je kao kad pui vatu!

16 NINA 133

Nije u pitanju vata---- rekao je Lesli, sada ve izmenje- riim glasom.

Ono to je ona pokuala da popui bila je meavina trava i morskih algi, po prastarom receptu nini... Ko povue nekoliko dimova toga kroz nekoliko minuta oseti senzacije kakvima se ne nada...

Koji ti je, daso? izbe- ila se ena na Leslija.

Uzmi toalet papir, Beti, trebae ti rekao je Lesli.

Nekoliko trenutaka kasnije Beti Hofman je osetila da joj s svi miii na telu naglo oputaju, ukljuujui i one koji su kontrolisali mokrau i stolicu. .. Bilo je to vrlo smrdljivo iskustvo vie za nju nego za Leslija, koji je znao ak da kontrolie i svoje ulo mirisa.

Ona zavrita promuklo i pokua da pojuri ka onom delu prikolice koji je bio ograen, ali miii je nisu sluali, pa je tresnula na pod, i to licem nadle!

Ba fino si legla ree Lesli i klee pored nje. Sad moemo da razgovaramo.

Ko si ti, avolski stvore? reala je nemono Beti Hofman.

Neki me zovu Krejzi iscerio se Lesli. Uostalom,

tebi to nije vano. Nita ti ne bi znailo ak i kad bih ti rekao. Zaista.. . Mnogo vanije je ono to e ti meni da kae!

Nita ti neu rei, kopile ... imala je nameru damu izreda bujicu psovki, ali nekako nije uspela da stigne, jer joj je on prosto stao nogom na lice.

Hajde, ne bulazni, nego odgovaraj na ono to te pitam! rekao je mimo, ali toliko ledeno odluno da je ak i Beti shvatila da se on ne ali. Ko dovozi decu?

Sta?! proglavila je ona ispod njegovog stopala.

; Pitao sam ko dovozi decu? Ime, adresu, broj telefona! Hou sve to zna! Uopte nemam namem da gubim vreme s tobom, ciuro! Pokuaj to da utuvi! Ako ne budem zadovoljan odgovorima, ti si mrtva! Ako ti se umire, lai me ili uti! Ako misli da ivi, poni odmah da govori!

Jedno od pravila ninucua govori o tome da se ponieni protivnik ne ubija, osim ako to nije krajnje neophodno. Meutim, iako je imao oseaj da je ponizio tu enu, mada ona nije pokazivala da se osea tako, Lesli je dobio stranu elju da je zaista zgazi kao smrdlji

NINA 133 17

vog insekta. Pomislio je, jednostavno, na onu nemonu, nevinu, sirotu decu ija sudbina zavisi od te narkomanke na ijo j je glavi drao nogu tek da joj pokae ta moe da joj se dogodi...

Ne razmiljaj predugo rekao je on. Nema mnogo vremena! A ja ti neu rei koliko sam ti odredio... Neka bude iznenaenje kada te zgnjeim!

Ti si lud! pokuala je da zavriti Beti Hofman, ali joj to nije uspevalo.

To sam ve uo rekao je Lesli. Poni da govori! Znam da ti nisi nita drugo nego posrednik. Ko dovozi decu?

utala je samo toliko koliko je trebalo Lesliju da je malo stisne onom ... Onda je progovorila veoma brzo:

Prokleti Meks! Viktor Mebanez! Tako se zove...

On ih dovozi? U skladiteili gde?

Dovozi ih ovamo. Ovde ih pretovarim u kombi i onda. ,. Ponekad je se Mekom Greg...

Greg? Lesli nije skidao stopalo sa njene glave.

Greg Linkoln odgovorila je ona urno. On dono

si i lovu za hranu i ostalo. Sa njim poslujem.

Dakle, tako... Lesliju su neke stvari bile jasne. Kada dolaze sledei put?

Treba da mi se jave sutra rekla je ena. Krajem nedelje e imati jedan tovar!

Tovar?! Lesli nije krio uasnuto zaprepatenje. Ti to zove tovarom?!? Decu zove tovarom?!?

Kako drugaije da zovem?! uzvratila je piskutavo ena. Krajem nedelje e dovesti jo desetoro...

A, ta e biti ako ne bude tu kada bude trebalo da ti se jave? upita Lesli.

Onda e ih odvesti na stari hipodrom, po svoj prilici. . .

Odgovarala je gotovo automatski, ne shvatajui kuda mogu da je odvedu odgovori i kuda je guraju pitanja.

^ Zna li ta se kasnije dogaa sa decom? upita Lesli.

ta me se tie! odvrati ena krkljavo, jer je pritisak Leslijeve noge jaao. Ja sam tu da ih sauvam, odrim u ivotu. .. Posle dou i odvedu ih i nikada nijedno ne vidim ...

Bojim se da ti se Meks i Greg sutra nee moi javiti... ree Lesli.

18 NINA 133

Setio se jedne stare izreke koja glasi: avo je najotrov- niji kad je poraen! Moda Beti Hofman nije bila sam avo, ali je bila jedan njegov d eo ...

Nije ispustila ni zvuk. Niie osetila ni najmanji b o l... Jednostavno, prestala jc da die, srce je prestalo da joj kuca, mozak je prestao da pluta zgusnutim, vrelim blatom droge i zla...

Jedna nesrena sudbina manje. Jedno zlo manje...

Lesli se nije ponosio time to je uinio, ali je pomislio: Kada bih morao da ubijem stotinu ovakvih kakva je bila Beti Hofman, da bi prestala ta stravina trgovina sa decom, uinio bih to bez trunke grie savesti! I, znao je da bi zaista mogao to da uradi.

Nije se vratio u bar Kriol. Tamo vie nije bilo nieg zanimljivog. ..

ta je moglo da se dogo di? upitao je ovek irokog lica, sa dugim, oputenim brkovima. Liio je pomalo na karikaturu Pana Vile.

Bez veze odvratio je uglaeni mladi u veoma skupom odelu, koji je preko svega vakao cigaru iji je pepeo padao ravno na Armanijeve revere. Verovatno su ih rasprodali, ili premestili nekud. To su i ranije inili. Uostalom, na dogovor ostaje. Ako nema nikoga da ih preuzme u skladitu, nae je da odemo do starog hipodroma i tamo saekamo. .. Jednostavno!

Valjda si u pravu rekao jc Meksikanac.

Lani Pano Vilja je vozio veliki kamion na kome je pisalo da je vlasnitvo nekakve firme za selidbe od obale do obale. Zvao se Viktor Mebanez. Njegov suvoza, u tom napirlitanom odelu po kome je padao pepeo njegove cigai^, zvao se Greg Linkoln i tepao je sebi da je biznismen. U stvari, bio je samo posrednik, sakuplja dugova i isporuilac svake robe od koje je mogao da ima bar nekoliko dolara koristi. U kamionu se nalazilo osmoro dece. Mali Meksikanci, kupljeni u slamovima Meksiko Sitija za pregrt dolara, name- njeni bogatim nerotkinjama i jalovim oevima u Kanadi i Dravama...

NINA 133 19

^ ta misli, ta mali dripci rade tamo pozadi upitao je Mebanez.

Spavaju, naravno iscerio se Linkoln. Kad im sipam u vodu malo hemije, oni uvek spavaju. Uostalom, dok spavaju troe i manje vode i manje hrane. Ne galame... To je najvanije!

Mebanez se i sam iscerio. Njemu je bilo svejedno da li prevozi decu, svinje, ilegalne imigrante, odbegle robijae, koze ili ovce... Njemu je bilo vano samo da dobije svoj novac i da ga policija ostavlja na miru. Imao je dve ene i jeda- naestoro dece i novac mu je bio preko potreban. Osim toga, dobar deo tog novca je odvajao da bi platio svoje kockarske dugove, ili da bi se uvalio u nove...

Greg Linkoln je bio od one vrste ljudi kojima nikakve moralne norme nisu mogle da odgovaraju. Voleo je ene i me- njao ih je kao maramice, alei uvek za onom drugom, lep- om, zanimljivijom, onom zbog koje bi u sopstvenim oima izgledao moniji i vei. Birao je ene koje su zahtevale mnogo novca, udoban ivot, nakit, krzno i to je zahtevalo mnogo brige.. Brige za zaradom! Zato je Greg Linkoln odavno pre

stao da razmilja o nainu na koji e doi do novca trgovao je drogom, orujem, preprodavao kradenu robu, prodavao decu, ukradene skupe automobile, varao sa kreditnim karticama, uterivao dugove, podvodio sopstvene ene boso- vima mafije i krupnijim dile- rima drogom. .. ak je krao i cigarete iz automata! Onda bi sa tim novcem krenuo da trai enu.. . Ne obinu! Njegove enske mete bile su uspene glumice, televizijske novinarke, pevaice osobe koje su dovoljno poznate u javnosti da bi se i njegovo ime moralo uti kad njih neko pomene...

O Linkolnu su ve pisali tabloidi. Neki su otvoreno pisali da je kriminalac, sa ve sedam godina maloletnikog i puno- letnikog zatvora iza sebe, sa sumnjivim drutvom i jo sirni- iijivijim poslovima, ali je njemu, u stvari, to samo prijalo. .. Sanjao je da jednog dana o njemu govore 'kao o drugom Bagziju Zigelu!

Meksikanac je zaustavio kamion ispred kapije starog hipodroma, koja je bila zakljuana. Linkoln je morao da izae iz kabine da bi otkljuao. Podrazumeva se da je imao klju. Konano, stari hipodrom je bio vlasnitvo oveka kome

20 NINA 133

je Linkoln inio usluge. Krupne usluge... u ije ime je i prevozio svu tu decu irom Sjedinjenih Drava...

Kamion je, milei, uklizio u prostor odavno naputenog hipodroma, sada utonulog u gustu tamu. Farovi osvetlie jedinu zgradu koja je ostala cela dugako zdanje tala. Kamion se zaustavio tik ispred njih.

Hajde da istovarimo ovo! pozvao je Greg Linkoln kada je Meksikanac iskoio iz kabine, Neka budu zatvoreni u talu,, u sluaju da ti mora brzo da se udalji.

Oekuje nevolju? upitao je Mebanez.

Nevolju oekuje samo onaj ko nije dovoljno oprezan rekao je Linkoln.

Mebanez je otvorio velikavrata na zadnjem delu kamiona. Uskoio je unutra i rasturio velike kartonske kutije, koje su bile samo kulisa iza kojih se ukaza udan prizor.,.

Ograeni starim automobilskim gumama, leei na golim atorskim krilima, spavala su deca. Maliani su bili opijeni neim to im je Linkoln stavio u vodu i ' sasvim nesvesni ta se sa njima deava. Najstarija devojica je imala, moda,

osam ili devet godina, a najmlai deak jedva tr i...

Meksikanac je poeo da se dere na panskom na njih i da ih gura nogama, trudei se da ih probudi! To nije bilb lako, ali je Mebanezova tvrdoglavost bila gotovo bezgranina. Posle nekoliko vrlo grubih udaraca nogama, deca su uspela da se probude, ali ne i da sasvim dou sebi. Ono najmlae poe da plae, na ta mu Mebanez pljesnu ne suvie jak amar, od kojeg dete uuta!

Hajde! Pouri sa tim! viknuo je Linkoln, ekajui iza kamiona. Ne elimo da probudimo susede!

Guranjem i vikom, Meksikanac jc terao decu da poskau sa kamiona i poure da uu u prostor tale. Zatim je uao za njima, dok je Greg Linkoln ostao napolju...

U stvari, uinilo mu se da neto nije kako treba. Neto nije bilo onako kako je on eleo da bude. Oseao je neku neodreenu napetost... Zato je izvukao veliki pitolj iz dobro skrivene futrole, repetirao i krenuo u obilazak starog hipodroma.

Vratio se nekoliko minuta kasnije donekle smiren. Nikoga u blizini nije bilo. Kada se Meksikanac pojavio iz tala.

NINA 133 21

poigravajui se kljuevima, Linkoln je rekao:

Nekako mi je mirisalo na policiju, ali izgleda da je sve u redu. Osim nas nema ive due!

Ja u da legnem u kabinu i malo odspavam rekao je lenjo Meksikanac. Mrtav sam umoran.

Glavno je da nisi mrtav iscerio se Linkoln.

Greg Linkoln je krenuo ka uglu zgrade. Tamo se nalazila mala kancelarijii^ i u njoj telefon. Imao je nan^ru da telefonira oveku koji ga je poslao na ovaj put, da mu javi da je sve u redu, da su stigli i da ekaju da isporue...

Zastao je u pola koraka. Uinilo mu se da je preko njega prela neka velika, tamna senka. Brzo je pogledao nagore i uperio cev pitolja na tu stranu. ..

Nije video nikoga i nita! Osvrnuo se na sve strane. Umalo se nije okrenuo i vratio u kamion da uzme puku. Bio je gotov da poveruje da se tu neko prikrada...

Ipak, odustao je od puke i stigao do kancelarije. Izvukao je klju,iz depa, premetajui pitolj u levu ruku...

Tada je senka ponovo pala preko njega! Ovog puta to ni

je bila samo senka, ve neto opipljivo, od vrlo vrstog mesa i veoma snanih kostiju!

Ta materijalizovana senkamu je istrgla oruje iz ruku, istovremeno ga pritenjujui uza zid nekakvom silom kakvu Linkoln nikada ranije nije mogao da oseti. Jedva da je mogao da die. irom otvorenih oiju gledao je iz neverovatne blizine u eline oi koje uopte nisu imale lica svuda naokolo je bila samo tama!

Poni da govori zareala je ta tama dokazujui da ima i glas.

Greg Linkoln je samo dahtao neko vreme, oseajui jedino uas. Spodoba koja ga je stisnula uza zid liila mu je na samu smrt. I nije bio daleko od istine...

ta? uspeo je da progovori posle izvesnog vremena.

Hou sva imena koja zna! rekla je senka. Ko je ukrcao decu, ko ih isporuuje, ko ih preuzima, ko plaa za sve to? Sve! Sve to zna!

Dugo je trebalo Gregu Linkolnu da shvati ta se uopte trai od njega. Nije bio straljivac, ali je iskustvo koje je upravo doivljavao bilo neto izvan kruga njegovog poimanja opasnosti, i ono to je oseao svakako nije bio obian

22 NINA 133

strah! Bio je to uas kakav ovek moe da oseti samo kada se suoi sa smru!

Sve u rei, samo me pusti, ma ko da s i . .. promucao je Greg Linkoln.

Govori! rekao je nina ne putajui ga.

Ispovest Grega Linkolna trajala je kratko, ali to nije bilo zato to on nije imao ta da kae, ve zato to je govorio, u panici, brzo, uasno brzo, kao da eli da to pre izgovori sve ono to zna kako bi se oslobodio pritiska, kako bi dobio bilo kakvu ansu da bude to dalje od tog mesta i te ta^ mne prilike za koju je samo nasluivao da moe biti ovek od krvi i mesa...

Nina je sluao paljivo. iVIo memorije za ninu je bila uo biajena pojava. Pamtio je bo lje od svakog magnetofona Imena, adrese, brojeve telefo na ... Sve ono to je uspanic ni Linkoln izgovarao krkljavog brzo, u magnovenju, urei da reima preskoi opasnost pred kojom se naao...

Kada je izgovorio sve to |e znao, Greg Linkoln je naglo uutao, trepui u te sive oi koje su ga prodorno bole svojom odlunou...

Da li je to sve? upitala je senka.

Rekao sam sve to znam apnuo je Linkoln, jedva diui stisnut izmeu te smrtonosne senke i zida. Pusti me, sad...

Naravno... rekao jenina.

Pustio je preneraenog Linkolna koji je u jednom treptaju domislio kako je slobodan, kako sada moe da pobegne, kako moe sebi da dozvoli luksuz da se ne osea ugroeno. ..

U stvari, nina se odmaknuo tek da bi dobio dovoljno prostora kako bi iz korica, vezanih za lea, izvukao dugi, siktavi ma!

Greg Linkoln je uspeo samo da uzdahne, hitro, grcavo, kada jc video dugako seivo kako pravi savren polukrug nad njegovom glavom! I nije osetio apsolutno nita! Ma je pogodio onaj deo mozga koji upravlja bolom i smrt Grega Linkolna bila je uistinu bezbolna. ..

Le raspoluene glave nina odvue u jednu od otkljuanih tala. Morao je i njega da ubije. Nije smeo da ostavlja ive svedoke svoje ist.rage iza sebe. Takoe je morao da de- luje brzo uasno brzo... Bre nego to su njegovi protiv

NINA 133 23

nici mogli da shvate da im preti opasnost!

Krenuo je ka kamionu. Nije otvarao vrata kabine... Samo je zagrebao vrhom maa po prozoru...

Glava sanjivog Meksikanca se ukaza u okviru prozora...

Vrh maa je proao kroz debelo staklo kamionskog prozora, a zatim i kroz elo Viktora^ Mebaneza! Zadravi ma u glavi ve mrtvog oveka tek toliko da bude siguran da e sa- mrtniko trzanje prestati, nina povue oruje i nestade u tami...

velje bilo gotovo za svega dvadesetak sekundi! Dva zlikovca su bila mrtva! Dva ivota ^lanje i dve hiljade dejih ivota vie!

Kada se automobil zaustavio ispred malog bara Kod Sli- ma, iz njega je izaao visok mladi obuen u svakodnevni dins. Njegovo privlano, muevno, ali istovremeno i neno i snano lice bilo je prilino vedro kada je upitao barmena da li moe da se poslui telefonom. ..

Samo ako ima odgovarajui novi, sinko odgovorio je postariji ovek za ankom- Na telefon je jo onaj starinski, na novi!

Snai u se rekao je mladi.

Pronaao je odgovarajui novi, okrenuo broj i saekao da telefon sa druge strane zazvoni. ..

Halo, Sumiko! rekao je Lesli. Moe da pozove policiju.

Da li je sve proteklo kako treba? upitala je Sumiko hladnokrvnim glasom, ali nije mogla da sakrije brino treperenje u glasu. Lesli ju je suvie dobro poznavao.

Sve je u savrenom redu rekao je Lesli. Sada imam imena i druge stvari potrebne da nastavim posao.

Vraa li se kui? upitala je Sumiko.

Produavam rekao je Lesli. Ti i Pit uradite onako kako smo se dogovorili. Javiu se im budem mogao. Okej?

Okej! potvrdio je glas mlade ene, na ta je Lesli prekinuo vezu.

Izlazei, iz bara, osmehnuo se barmenu koji je pomislio; Boe, zar na ovom pokvarenom svetu ima jo ovako ljubaznih, pitomih, bezazlenih mladih ljudi?! Zatim se vratio brisanju aa...

Lesli je u tom trenutku ukljuio motor svog automobila, razmiljajui o svom buduem

24 NINA 133

izgledu, imenu, poreklu, prolosti. .. Jer, ve je morao da se pripremi za novi lik u drami u kojoj je igrao glavnu ulogu ...

Prostorije jPirme KANKO nalazile su se na. dvadeset devetom spratu oblakodera u Jedanaestoj ulici, usred poslovnog dela grada. U kancelarijama je vladala poslovna uurbanost telefoni su zvonili, maine kuckale i zujale, slubenici gotovo da nisu dizali glavu od posla...

Firma nije bila velika, ali se bavila prilino krupnim poslovima. Prodavala je i kupovala sve to se moe na tritu nai, i sve to je donosilo novac: od delova za maine za presovanje elika, preko kukuruza i spanaa, pa dp slonovae i skupocenog krzna iz Norveke. ..

U stvari, sekretarica vlasnika firme, gospodina Kanareka, upravo je dovravala registraciju ugovora za krzna iz Norveke kada je zazvonio telefon. Ona je hitro, uvebanim pokretom, podigla slualicu:

KANKO, meunarodna trgovina, izvolite! procvrku- tala je.

Sa druge strane je prvo doao zvuk neodreen, gotovo neto kao puko vibriranje vazduha, ali je upravo to neto bilo dovoljno da devojka sva uz- drhti. Zatim je ula rei:

Kroz pola asa u biti tu i nameravam da posetim gospodina Dona Kanareka. Tvoj zadatak je da mi obezbedi ugovoren sastanak! Da li si razu- mcla? Moje ime je Kevin Is- tvud.

Glas je bio toliko sugestivan da jc sirota sekretarica imala oseaj da joj se rei uirezuju u mozak. Istovremeno je odlino znala da nikakav gospodin Tstvud nije nagovestio sastanak kod gospodina Kanareka. Meutim, ono to je ula bilo je dovoljno da, v^ena nekakvim nemutim nagonom, uzme be- Icnicu sa dnevnim rasporedom rada i da }ednostavno izbrie nekakvog Japanca, koji je bio zakazan u odreeno vreme na njegovo mesto je upisala ime Kevina Istvuda. Sama se sebi udila to to ini, ali je oseala da tako naprosto mora, kao da je to bio deo njene sudbine. Trenutak kasnije, kada je ponovo zaklopila bele-

NINA 133 25

niu, sve joj se izbrisalo iz pamenja. ..

Pola asa kasnije u prostorije firme je uao visok ovek srednjih godina. Izgledao je kao advokat. Osmehivao se na onaj poznati advokatski nain, u stilu ja sve mogu, samo ako mi se dobro plati. Sekretarica gospodina Kanareka se osmehnula pomalo zbunjeno, kao to je to inila svaki put kada se pred njom ukae sasvm nepoznato lice.

ovek sa prosedim zaliscima i naboranim elom je priao njenom stolu i rekao glasom koji se sekretarici uinio poznat;

Moje ime je Kevin Istvud. Imam zakazano kod gospodina Kanareka. Molim vas, proveri- te i najavite me!

Sekretarica je nekakvim mehanikim pokretima uzela be- lenicu i skoro se iznenadila kada je u njoj pronala ime gospodina Istvuda. Meutim, morala je verovati svom roenom rukopisu...

Svakako, gospodine Istvud. Molim vas, saekajte rekla je devojka i ustala, krenuvi ka kancelariji gospodina Kanareka.

Don Kanarek je bio zadrigli pedesetogodinjak lukavog lica; sa nekakvim veitim po-

luosmehom m licu. Kada je uo ime koj^ mu je izgovorila sekretarica, nabrao je e lo ...

Ne seam se tog imena. Jesi li sigurna da je u spisku za sastanke?

r Apsolutno, gospodine Kanarek rekla je devojka.

Onda ga uvedi, da vidimo ta je posredi slegnuo je ramenima gospodin Kanarek.

Gospodin Istvud je uao kao da ulazi u svoju sopstvenu kancelariju. Odmah je odloio aktovku od skupe koe, raskopao sako i seo ne ekajui da ga domain ponudi. Saekao je da sekretarica izae, jo uvek vidno zbunjena, a onda je rekao:

Nada

26 N I N 133

vezi jedne veoma delikatne stvari. Moj klijent je ubeen da mu vi moete pomoi.

Va klijent?! Kanarek je dohvatio lulu sa stola i poeo da je puni. Mogu li znati ko je va klijent?

Njegovo ime je Lesli Eldrid rekao je Istvud spokojno. - Ne moram da vas uveravam u ugled svog klijenta. Treba samo malo da se raspitate. Mogu vam samo rei da je njegovom imovinom ga- rantovana transakcija preno- sa vlasnitva dve kiiipne filmske kue u poslednjih nekoliko meseci...

Kanarek je bio upoznat sa tajanstvenom transakcijom, o kojoj se u svetu biznisa mnogo znalo osim suvopame injenice ko je bio garant tog 30sla. No, po nepisanim pravi- ima krupnog biznisa, taj po

datak je mogao ostati sakriven sve dok se ne narue us- lovi ugovora. Naravno, ugovor je bio vrst poput kineskog zida...

Nisam siguran da sam dovoljno moan da pomognem vaem cenjenom klijentu rekao je Kanarek. Ja sam samo sitan trgovac...

Verujte mi da je moj klijent odabrao ba vas ubeen da ete bolje od bilo kog dru

gog obaviti posao rekao je Istvud mimo.

Pretpostavljam da va klijent ima razloga za takvo yero van je. .,

Ja se nadam da je tako rekao je Istvud. Naime, gospodin Eldrid stoji na elu jedne dobrotvorne ustanove kontinentalne vanosti. Jedan od zadataka te ustanove je da brine o deci bez roditelja... Razumete li ta hou da kaem?

Zenice Dona Kanareka su se neznatno skupile, ali to nije promaklo otrom oku njegovog posctioca,

Pretpostavljam da gospodin Eldrid oekuje visok novani prilog ili tako neto!? rekao je Kanarek,

Niste na dobrom putu, gospodine Kanarek ree Istvud. Gospodin Eldrid ne oekuje od vas novac. Naprotiv, spreman je dobro da plati za vau uslugu.

Moju uslugu? U emu bi se sastojala?

Rekao sam da je stvar vrlo delikatna rekao je Istvud neto tie, da bi svojim reima dodao poneto od neophodne tajanstvenosti. Vidite, moj klijent je sagradio novo sirotite, u ejzu, Arizona. Banalnom grekom voe tog

NINA 133 27

projekta, ispostavilo se da jednostavno nema dovoljno pitomaca za taj dom ...

Bojim se da vas nisam najbolje shvatio? rekao je vrlo oprezno Don Kanarek.

Otvaranje tog objekta je predvieno za kraj meseca... Dakle, za dve nedelje, ak i manje, koliko mi se ini govorio je savreno mimo, u najboljem advokatskom manim, gospodin Kevin Istvud. Na otvaranje je pozvan i potpred- sednik Sjedinjenih Drava, nekoliko senatora, stotinak biznismena iz Drava, kao i iz ino- stranstva... Razumete li koliko bi njihovo razoaranje bilo kada bi ugledno, neto kao eksperimentalno sirotite bilo bez dece?!

Don Kanarek je sada gledao ravno u oi udnog gosta. Ve je nagaao kako e se taj razgovor zavriti. Meutim, lukava opreznost mu je nalagala da ne dozvoli otvoren razgovor sa ovekom koga vidi prvi put u ivotu. Upitao je:

Zar gospodin Eldrid nema naina da dovede nekakvu decu u svoj spomenik?

Naprotiv odmahnuo je nehajno mkom Kevin Istvud. Takve dece je, na alost, mnogo. Ali, sve ustanove koje bi rado predale svoju decu fon

daciji gospodina Eldrida ne mogu to da urade za dve nedelje. Znate i sami kako sporo dejstvuje administracija kod nas u nekim sluajevima... Provere, formulari... Onda... Moj klijent je doao na ideju da se obrati vama...

Meni?! tobo se zapanjio gospodin Kanarek. Otkud mu takva ideja?

Biu iskren,,. Istvud se malo nagnuo prema Kana- reku. Ideja je bila moja. Vidite, ja sam dugogodinji sa- vetnik gospodina Eldrida. I, moram da priznam da prilino dobro obavljam syoj posao. Znam veliki broj ljudi iz svih moguih oblasti ivota i pri tom ne vodim mnogo raunao dobrom ili ravom glasu tih poznanika... Razumete li me? E, p a ... ini se da sam ja doao na ideju da se obratim vama. .. preko gospodina Linkolna.

Bio je to ist pogodak. Sada je samo trebalo saekati reakciju gospodina Kanareka. Postojale su dve mogunosti da Kanarek naredi svom obezbe- enju da izbaci Istvuda, ili da nastavi pregovore, moda se nadajui zaradi...

Kanarek je; da bi dobio na vremenu, upitao:

28 NINA 133

Nemajte me pogreno shvatiti, ali bih voleo, da znam da li imate bilo kakve garancije ili ovlaenja, kako bi posao dobio na ozbiljnosti?

inilo se kao da gospodin Istvud sarno eka tako neto pa da dohvati svoju aktovku. Otvorio je lakim pokretom ruke i odatle izvukao sveanj novanica! Stavio je taj sveanj na sto ispred gospodina Kanareka i rekao:

Moj klijent je prilino dareljiva osoba, ako moete da me razumete. On mi je lino dao ova ovlaenja...

Jo uvek Don Kanarek nije odluio ta da uini. Moda je predstava Kevina Istvuda bila samo provokacija? Meutim, nita mu nije ukazivalo na provokaciju, jer da jeste Istvud bi bio ozvuen... Nije bio, i Kanarek je to znao vrlo dobro. Ve nekoliko godina je na nekoliko mesta u njegovoj kancelariji bio instaliran itav splet senzora za otkrivanje aparata za skupljanje zvuka mikrofona. Da je Istvud bio ozvuen, bar jedan sen- zor bi ukljuio laku muziku... To je bio znak. Ovako, kancelarija je bila bez muzike i Kanarek je pb tomftS znao... Ipak, jo uvek nije bio siguran...

Vi lino poznajete gospodina Linkolna? uputio je Kanarek.

Moe se rei da smo vrlo bUski rekao je Istvud. Toliko bliski da je imao poverenja da me uputi na vas.

Trajalo je jo nekoliko sekundi, a onda se Don Kanarek nasmejao sa izvesnim olakan jcnn i rekao:

Greg Linkoln je veliki brbljivac... Ipak, izgleda da vas je uputio na pravo mesto. Moete govoriti otvoreno, gospodine Istvud. Moja kancelarija jc najbezbednije mesto na planeti!

Siguran sam da jeste rekao je Kevin Istvud.

Dakle, vaem klijentu treba bi'do dece, i to brzo? iscerio se Kanarek, Ba eli da ostavi utisak na te politi- arske ajkule, zar ne? No, nije na meni da o tome raspravljam. ., Ja bih samo rekao da lino ne mogu da pomognem vaem klijentu!

Kevin Istvud nije ni trepnuo na tu izjavu. I dalje se osmehivao na onaj advokatski nain, ekajui da Kanarek zavri sa onim to je nameravao da izgovori, a bilo je jasno da ima takvu nameru jer jo nije izdalinuo ni pola vazduha koji

NINA 133 29

je udahnuo pre nego to je progovorio:

No, kao to ste vi posrednik, i ja mogu da posredujem u tom poslu, pa ak i da garan- tujem da e biti obavljen. No, vi ete morati da se obratite oveku koji e znati detaljnijeo svemu tom e... Ja trgujem robom, a ne decom, meutim, moj bliski prijatelj i saradnik ima na raspolaganju neto tako. .. Mislim na decu. Koliko dece treba gospodinu Eldri- du?

Recimo... ne manje od pedesetoro rekao je hladno Istvud.

Prilian broj zaklimao je glavoni Kanarek. Nadam se da nije preteran. I . .. koliko je spreman da plati va klijent za tu uslugu?

Ovlaen sam da ponudim 5,000 dolara po glavi rekao je krajnje suvo Istvud, kao da govori o zamorima ili slinim kunim ljubimcima. Plus, naravno, premija za brzo obavljen posao, u visini od, recimo, deset hiljada!

Vrlo, vrlo, vrlo ... Kanarek nije nalazio rei. Onda se ukoio na tren, pljesnuo rukom o ruku i rekao: Pa... raeni se ini dobro. Ne znam ta e moj saradnik rei. U svakom sluaju, vi ete to morati

sa njim da reite. Ja u mu ve javiti na vreme. On e ekati vau posetu...

Bilo bi dobro da znam gde da odem i kome da se obratim?! rekao je Istvud.

Ronaldu Garisonu odgovorio je Kanarek glasom ortodoksnog biznismena. Hotel Kodiak, San Veli. Da li bi vam odgovaralo da vam ugovorim za sutra?- Savreno rekao je go

spodin Kevin Istvud, Onda... jeste li za neko

pie, gospodine Istvud? upitao je naglo, sasvim prijateljskim glasom Don Kanarek. Njemu su svi ljudi bili prijatelji, pod uslovom da mogu da mu obezbede dobru zaradu.

Jesi li sigurna da je taj tip rekao da se sastanemo ba ovde? upitao je Tabasko Pit osvrnuvi se po restoranu u kome su on i Sumiko sedeli.

Sasvim sam sigurna rekla je jednostavno Sumiko pogledavi na asovnik.

Zidovi restorana u kome su se nalazili bili su prekriveni bizarnim fotografijama muka

30 NINA 133

raca obuenih u ensko donje rublje. Bile su tu, takoe, i karikature koje su, bez izuzetka, ismevale mukarce. Restoran se, inae, zvao Femina i bio je nadaleko poznat kao me- to koje je okupljalo najljue feministkinje, lanice Udruenja lezbejki, transvestite i slina sestrinstva. Na jednom takvom mestu su se Tabasko Pit i Sumiko nali posle zaista ko- mplikovane procedure kroz koju su morali da prou ne bili stupili u kontakt sa ljudima iz tog stravinog biznisa trgovine decom!

Pit je, naravno, bio taj koji je pronaao pravu vezu. Njegova brojna poznanstva iz svih krmi po gradu isplatila su mu se, kao i obino. U jednom restoranu je, onako usput, pome- nuo svoje prijatelje izmislio im je, na brzinu, imena, osea jui se tako lukav poput Leslija koji, dodue, imaju novac i sve, ali nemaju dece... Znao je da se meu gostima te krme nalazi ovek o kome se ukalo da petlja neto sa malim Brazilcima i Meksikancima, mada ta informacija nije bila sasvim proverena.

ovek je, normalno, naslutio da moe da zaradi neto, pa je sam potraio Pita. Onda je veza ila dalje, preko jedne

ene sa recepcije nekog siromakog hotela iz junog dela grada i, konano, zakazali su sastanak sa tajanstvenom osobom ba u Femini...

Budui da se veza sasvim udaljila od oveka kbji je poznavao Pita, on je lino mogao da igra ulogu supruga. Sumiko je igrala suprugu. Oboje nisu znali sa kim se sastaju. Jer, bilo je rei samo o tome da u zakazano vreme budu tu ... A, ve e im se javiti osoba koja im moe pomoi u pronalaenju zdravog deteta, po izboru, za relativno pristojnu cenu...

Tano zakazano vreme je prolo, a Pit i Sumiko su jo uvek sedeli, zverajui kao stidljivo unaokolo. Po mestu sastanka imali su oseaj da e osoba za kontakt biti ena...

Meutim, prevarili su se! Dva minuta posle isteka zakazanog vremena uz njihov sto se naao mukarac!

Da li je slobodno? upitao je tip visok gotovo sedam stopa, sa neverovatno dugom, ali negovanom kosom boje meda, i u odelu koje nije moglo kotati manje od dve hiljada- rke. Njegovo lice je odisalo ne- nou. ak su i njegove oi bile pitome na neki neobian nain.

NINA 133 31

Pit je pomislio da nikada ne bi ni sanjao da se ba takav tip bavi takvim poslom da nije bio gotovo siguran da je on njihova veza.,.

Bojim se da sam zakasnio nekoliko minuta rekao je visoki ovek i potvrdio da su ba njega ekali. Vi ste za- interesovani za usvajanje dece, zar ne?

Niste pogreili rekla je Sumiko uzdrano. Nju je bilo teko iznenaditi, ali se ipak nije oseala lagodno, upravo zbog toga to je lice tog oveka toliko odudaralo od posla kojim se bavio.

Moete me zvati Sin rekao je ovek.

Ja sam Pit Tabasko je pruio, svoju ruerdu oekujui da po stisku ruke konano otkrije sa kim ima posla. No, Sin nije prihvatio ponuenu ruku. Pit je hladno preao preko toga, povlaei ruku. Dodao je: Ovo je Sumiko.

elite li neto da popijete? upitao je Sin glasom agenta osiguranja koji se sprema da ubedi nekoga da kupi polisu.

Ne, hvala rekla je Su- rpiko mirno.

Tabasko Pit je samo odmahnuo rukom ...

Onda, da preemo na posao rekao je Sin gotovo poslovno. Da li ste sigurni da elite dete na ovaj nain?

Sasvim rekao je Pit i odvalio pripremljenu priu: Znate, nas dvoje ne verujemo u instituciju civilnog braka. Legalno usvajanje, prema tome, zbog nedostatka papira, otpada. Na alost, moja supruga nije u stanju... Zdravlje...

Razumem rekao je Sin. Sa legalnim institucijama je tako teko, pa mnogi odustanu...

Na sreu, vi ste tu rekla je Sumiko sa odlino odglu- mljenom nadom.

Verujem da razumete da ovaj nain usvojenja nije jeftin rekao je Sin. Naravno, zavisi ta (^ekujete...

Oekujemo sina rekao je Pit, moda za nijansu vatre- nije nego to je eleo.

Da potvrdila je smirenije Sumiko. elimo zdravo muko dete, starosti od dve do etiri godine. Rasa nije vana.

Pit i Sumiko su izmenjali pomalo oajnike poglede to su dugo vebali, pre nego to su krenuli na razgovor...

Ako ste vrsto odluili, moram da vam kaem da postupak nije sasvim jednostavan

32 NINA 133

rekao je Sin, Ono to ja, za sada, mogu da unim jeste da vam zakaem sastanak, za, recimo, dva dana...

Mislili smo da odmah... pokuao je Pit. Bilo je to dobro isplanirano nestrpljenje, koje je trebalo da dokae da nisu spremni na odugovlaenje,

Vidite, ja sam ovde da sasluam vau elju rekao je Sin. Takoe... Nadam se da ete razumeti. Zbog sigurnosti posla ja moram od vas da zahtevam da poloite kauciju. Ako odustanete od posla, zadrau novac. Ako posao obavimo, kaucija postaje deo cc- ne.

Razumljivo rekao jc Tabasko Pit.

Sumiko je jedva uspevala da u sebi ugui oseaj gaenja, ne toliko prema tom gadu, Sinu, koliko prema sebi samoj mrzela je to mora, ak i u toj istraivakoj igri, da ghi- mi osobu koja se, kao na pijaci, pogaa oko jednog nevinog, dejeg ivota!

Hiljadu dolara rekao je tiho Sin. Toliko iznosi kaucija. Kroz dva dana, na ovom istom mestu, u ovo isto vreme, doneu vam fotografije moguih kandidata. Moete da izaberete vie deaka... Onda emo ugovoriti i vienje, na

kome ete se konano odluti. Posle toga moete i sami da obavite lekarski pregled... Mislim, valjda elite da znate dali je dete zdravo...

Svakako rekla je Sumiko oseajui ujed gorine u grlu.

Ako i do tada ne odustanete, to jest ako preuzmete robu, platiete pet hiljada dolara rekao i'e hladnokrvno Sin.

Zar nije mnogo? upitao jc Tabasko Pit, To pitanje jc takoe bio deo igre,

Verujte mi da ja ne odreujem cene rekao je Sin. Uostalom, prilikom konanog izbora imaete posla sa ljudima koji mogu, ako nau za shodno, i da spuste cenu. Meutim, vama u rei... Simpatini ste m i... Manje od trili 1 jade ne raunajte!

Molim vas... Sumiko sc nagnula prema dugajliji i dodirnula mu nadlanicu prstima, na ta je Sin hitro povukao ruku, kao da se boji dodira. Nemamo novca za razbacivanje. Znate, hteli smo da kupimo kuu... Tom detetu je potreban siguran dom, zar ne? Recite nam u kojim sluajevima je cena nia?

Pa, obino su mlaa deca skuplja rekao je Sin, bez

NINA 133 33

trunke ikakvih emocija u glasu. Novoroene ne moete da dobijete ispod pet hiljada. Desetogodinjake imate ve i od hiljadu dolara...

Smirenost sa kojom je ovek govorio zapanjila je i Sumiko i Pita i zaista su morali da uloe prilino snage i koncentracije da ne reaguju suvie zapanjeno, mada Sumiko nije izbegla crvenilo na obrazima.

I . .. to je sve? upitao je Pit.

Zar ni;je dovoljno? uzvratio je Sin.

Pa... Da! Dovoljno je rekao je Pit.

A sada bih vas zamolio... rekao je Sin, pravei pauzu ne bi li se Pit i Sumiko dosc- tili da oekuje novac.

Sumiko je prva reagovala, otvarajui svoju torbicu...

Zapetljala je neto otvarajui torbicu i vadei koverat. Namemo je pokazivala preteranu nervozu. Sin je to gledao u prvo vreme mimo, ali kada se umeao i Pit, pokuavajui da pomogne supruzi, to je ispalo jo gore, jer se pola sa- drine torbice prosulo po stolu, Sin je reagovao... Ispruio je obe mke da sprei mnotvo sitnica da slete sa stola...

U tom trenutku je Sumiko napola ustala sa stolice, takoe pokuavajui da pohvata stvari koje su se kotrljale po stolu. Onda su neke stvari zaista pale sa stola i sve troje su se, na sekimd ili dva, nali is- preplitani, u nemoguoj pozi koja kao da je bila pozajmljena iz nekog slepstik filma brae Marks.

Pit se prvi povukao. U stvari, kleknuo je na pod i poeo da skpulja one stvari koje su pale dole...

Oprostite... Zaista mi je neprijatno rekla je Sumiko uspevajui, konano, da neke od tih sitnica strpa nazad u trbu. Na stolu je ostao samo koverat sa novcem...

Kada je Pit pokupio stvari i vratio ih u njenu torbicu, Sumiko je pristupila brojanju novca. Brojala je drhtavim m- kama. Sin je gledao u stranu, kao svaki pravi profesionalac. Pit je buljio, namemo, u novac i gutao knedle...

E vo, rekla je Sumiko i stavila pred Sina gomilicu novanica. Tano hiljadu dolara.

Sinu kao da je bilo neprijatno to uzima novac tako otvoreno, sa restoranskog stola. No, uzeo je novac i brzo i vesto ga

34 NINA 133

smestio u unutranji dep svog sakoa. Zatim je rekao:

Sada moram da poem. Budite ovde kroz dva dana!

Ne brinite rekao je Pit. Hoemo.

Gledali su kako dugajlija odlazi, klatei se u hodu na nain previsokih ljudi. Pit gotovo da nije izdrao da do kraja odglumi svoju ulogu. Jezik ga je svrbeo. No, morao je da uti sve dok se Sin zaista nije izgubio iz vidika...

Onda se iskezio na Sumiko pomalo nezadovoljno, a pomalo radoznalo poput deteta:

ta ti je znailo to sa torbicom?! Zar sam morao da bauljam po podu i skupljam sve te bezvrene sitnice?

Smiri se rekla jc Sumiko i tajanstveno se osmehnula. Nisam imala drugog naina. ..

Za ta?! ta je, to u stvari, bilo?

Zakaila sam mu bubicu rekla je Sumiko mirno. Prislukiva... Ako sada odemo do naeg automobila, moi emo na prijemniku, koji se tamo nalazi, da ujemo tajanstvenog gospodina Sina ma gde se nalazio u krugu od osamdeset milja!

Pit je gotovo poskoio sa stolice. Od zadovoljstva. Znao

je da je Sumiko majstor mi- kroelektronike i da je u stanju da svojeruno napravi bubicu ne veu od glave iode, ali da je i majstor u postavljanju tako minijaturnih prislukivaa e, to nije video... Do tog trenutka!

Pa, ti si sjajna! rekao je Pit. Zasluuje jedno dobro pie.. .

Moda rekla je Sumiko i osvrnula se oko sebe. Ali, ne ovde! Ova agresivno enska atmosicra me ini nervoznom.

Lesli bi se ponosio tobom da jc ovo video dodao je Pit.

To je, veruj mi, bilo mnogo lake nego da ostanem mirna i pribrana dok je taj dripac govorio o bebama kao da su vree krompira rekla je Sumiko ustajui.

O|-)oma je bilo savreno jas-. no .iJta je elela da kae. Neko vreme su samo utali, varei u zdravom razumu Sina i celo to zameateljstvo oko uasne trgovine. Tek kada su seli u automobil, Pit je pokuao da skrene i svoje i njene misli na vedriju stranu:

Da sam ja sam smiljao ovaj plan, on bi se zavrio samlevenim gospodinom Sinom. Mislim, lepo bih ga od

NXNDA 133 35

vukao iza restorana i skrckao mu sve koice dok mi ne istr- tlja sve to zna! Ne bih imao milosti!

Teko je zamisliti da neko normalan prema tim ljudima moe da ima milosti rekla je Sumiko. Onda je izvukla iz kasete u automobilu kutiju nalik na obian tranzistor. No, hajde da ujemo ta radi na visoki prijatelj...

Ukljuila je prijemnik. Neko vreme se ulo samo brujanje automobilskog m otora...

Frajer se nekud vozi rekao je Pit.

Sumiko je samo klimnula glavom. Ona je bila mnogo strpljivija od Pita. 1 mnogo mirnije je sdala i sluala... Taba- sko je skoro grizao nokte. Toliko je eleo da taj Sin, tamo negde, to pre progovori i kae im bilo ta... Samo da bude vano za njihovu istragu!

No, morali su da sluaju prvo brajanje motora, a onda zvuke zaustavljanja, otvaranje i zatvaranje vrata, Sinove korake kroz prilino bunu ulicu, zatim okretanje telefonskog brojanika...

Ovo ve lii na neto rekao je Pit. Moe li po zvuku da odredi koji broj zove?

Sve se ovo snima rekla je Sumiko. To emo kasnije. ..

Culi su ak i da je veza uspostavljena i da nekakav daleki telefon zvoni...

Zatim..., Telefonski prigueno: Ha

lo! Ron? Ovde Dulijard

uo se glas gospodina Sina. Imam ponudu.

Lesli je znao sve o Dulijar- du Sinu jo iste veeri. Bio je vrlo zadovoljan i veoma ponosan na Sumiko i Pita. Obavili su sjajan posao. Sada je imao prilaz u sredite stvari iz dva pravca. Nadao se da e imati dovoljno vremena da pokua da iskoristi oba prilaza, kako bi procenio koji je laki i koji e ga bre dovesti do nekoga, koga je Lesli bio prilino svestan nekoga ko je stajao na elu te udovine mree za preprodaju dece...

Ni Don Kanarek, ni taj pomalo tajanstveni Ronald Gari- son, njsu bili glavni u toj odvratnoj, monstruoznoj igri. Lesli je to znao. Takoe je znao

36 NINA 1,33

da e do glavnog oveka doi teko. Iskustvo mu je govorilo da organizovani kriminal pose- duje veliku matovitost kada je u pitanju konspiracija.

No, sada je bio na tragu Sina i to mu je bilo dovoljno...

Visoki gospodin Sin je ceo dan, posle susreta sa Sumiko i Pitom, proveo uglavnom vozikajui se gradom, svraajui u restorane, neke stanove... Lesli je sada imao pored sebe, u automobilu, prijemnik preko kojeg je pratio direktan prenos svega to se dogaalo sa Sinom. Sluao je njegove razgovore sa nekim ljudima koji su dugajliji dugovali novac. Sluao je stenjanje neke ene koju je Sin posetio tog posle- podneva. Sluao je grube ale nekih dilera narkomana, prema kojima se Sin ophodio kao prema predstavnicima nie klase. Moglo se pretpostaviti da im je on bio, na neki nain, pretpostavljeni. Hijerarhija kriminalaca je bila slina vojnoj znalo se tano ko kosi, a ko vodu nosi!

Osim telefonskog razgovora sa tim Ronom, za koga je Lesli mogao da se kladi da je isti onaj Ronald Garison, sa kojim je i on, u ulozi Kevina Ist- vuda imao zakazan sastanak, Sin vie nije progovorio ni je

dnu jedinu re koja bi mogla da se povee sa trgovinom de- com ...

Sve do veeri!Iako celog dana nije ni vi

deo Sina, Lesli je uvek bio iza njega, u sporednim ili paralelnim ulicama, sedei u automobilu i pratei sve ono to je bubica snimala. I, kada je, tano u devet, te veeri. Sin parkirao svoja kola u nekom miniom kraju zvukovi su pokazivali da nema dovoljno ni automobila ni peaka Lesli jc predosetio da e sada doznati neto znaajno. . .

uo je korake, a zatim otvaranje vrata bez brave. Sin je ulazio u kabinu telefonske govornice. Zatim je podigao slualicu. .. Po koliini novia ubaenih u automat Lesli je pogaao da e i broj koji e Sin okrenuti biti dugaak. Meugradski!

Zahvalio je svim bogovima to pored sebe uvek ima Sumiko, koja je bila u stanju cla deifruje telefonski broj pn ma zvuku automata, i nije se uopte brinuo. Znao je da e jo iste noi imati ispisan broj koji je Sin okretao...

Onda... glas iz telefonske slualice! Nije bio ljudski, ili se bar tako inilo...

ffINA 133 37

Lesli se umiri, sluajui ne saTpo uima ve onim tajanstvenim, skrivenim ulima kojima samo posveeni sluaju...

Ovde predstavnitvo Udruenja antialkoholiara govorio je neko, zvuei kao struganje metala o metal, iz slualice i Lesli je razumeo da se radi o poruci snimljenoj na traku telefonske sekretarice.

Bio je to dobar potez oni su zaista znali kako da napra- ye l^virint... Tako je mislio Lesli, sluajui dalje. . .

Sin rekao je dugajlija, ne slutei d sve to moe da uje ovek u svom automobilu, ak dve ulice dalje. Potreban transport nekih sedam ili osam komada. Meoviti pol. Oekivana zarada od oko etrdeset hiljada... Sve ide preko Rona uobiajenim kanalima. Sada je tano devet. Oekujemo da se potvrdi prijem poruke kroz dvadeset etiri asa,' na Ronovu adresu. To je sve.

Sin je spustio slualicu. Izaao je iz kabine, prethodno proverivi da li mu automat vraa kusur. Lesli je pomislio kako je i taj ljigavi gad pohlepan na novac, ak i na sitninu, kao i' svi slini njemu.

Sin je, zatim, ponovo uao u svoj automobil i krenuo...

No, sada je ve bilo vreme da se on i Lesli upoznaju. Sa lakoom vrhunskog lovca, Lesli je vrlo brzo uspeo da dostigne Sinov automobil i neko vreme je samo vozio iza njega, namemo ne menjajui smer ili pravac, ne krijui se ... Bilo mu je svejedno da li e Sin osetiti da je praen. Sada mu vie nije mogao pobei.

Lesli je video kako, na jednom raskru. Sin gleda u retrovizor, i oekivao je ono to je usledilo...

Na sledeem semaforu je Sin usporio, kao da e zaustaviti, poput svakog paljivog vozaa, a onda je iznenada pritisnuo gas i proao kroz raskrsnicu, dok su vozila iz sporednih ulica koila kao luda, kripei gumama, a vozai su otvarali prozore i psovali budalu...

Lesli je bez zastoja krenuo za njim, izazivajui novu bujicu psovki, na ta se samo blago osmehnuo. Vozio je ravno prema Sinu, trudei se da mu bude vrlo blizu.

To nije bilo lako. Sin je imao Amerikar sa pojaanim motorom i njegovih skoro tri stotine konja je urlalo dok je ubrzavao, pokuavajui da umak- ne. No, ni Leslijev automobil nije bio obian. Spolja uobiajeni ford kamaro, model '88.

38 NINA 133

iznutra je bio opremljen kos- vort motorom od 240 Iconjskih snaga, sa specijalnom karbura- cijom koja je omoguavala stravino napajanje motora. To je obino mnogo kotalo, jer je tako preraen automobil troio nenormalno, ali je zato tu bilo ubrzanje od ispod pet sekundi do sto na sat, i maksimalna brzina od preko tri stotine kilometara na as!

Sin nije mogao da pobegne! Naprosto^ nije mogao. I, kada je i sam shvatio da je voza koji ga prati suvie vet i da upravlja suvie monom mainom, Sin je okrenuo sporednim ulicama, jurei prema dugoj aveniji koja je vodila van grada, a onda je naglo skrenuo na deo druma koji je sluio iskljuivo za saobraaj velikih kamiona koji su prevozili smee. .. Vozili su se ka jednoj od ogromnih gradskih deponija!

Tada je Lesli ve bio iza Sina toliko da je lako mogao da ga gurka u blatobrane, samo da je hteo. No, zadovoljio se time da mu vozi u rep, kako su to govorili auto-trkai. Jasno je u retrovizoru Sinovih kola video lice visokog oveka, i znoj na tom licu... Nije bilo sumnje da se Sin plai, i to je ve bio znak da nema ni najmanju ansu da pobegne...

Sin je zaustavio, skrenuvi sa puta na prazan prostor prekriven slojem praine koja' se die u ogroman, zaguljiv oblak, kada je zakoio. Lesli je znao ta e uslediti...

Uvezavi se u taj oblak pra- ne, uopte nije video ni Sina ni njegov automobil, ali je znao da vie nisu zajedno. Naravno, zavesa od praine je mogla da pomogne Sinu, ali samo u sluaju da protiv sebe ima normalno ljudsko b ie... .^ Les-li je, ipak, bio neto vie!

Obojica su iskljuili motore i nekoliko minuta je trajala stravina tiina.,.

Sin je stajao, poneto pognut, prilino udaljen od sv6g automobila, sa revolverom u ruci, ekajui dja se praina slegne. ..

Kada se praina, konano, slegla dovoljno da je neto moglo da se vidi, Sin se uspravio, u udu! Video je kola koja su ga pratila. Stajala su na svega nekoliko koraka od njega, sa svim vratima otvorenim, kao da je neko eleo da mu pokae da u automobilu nema nikoga. Meutim, taj neko uopte nije bio na vidiku, ma koliko se trudio da ga ugleda. Osvrtao se, sasvim zbunjen...

Lesli kao da je izronio iz pranjavog tla jednostavno se

NINA 133 39

stvorio tu, ispred zapanjenog Sina, koji nije stigao ni da podigne ruku sa revolverom...

Lesli se okrenuo u vazduhu, izvodei skok poznat kao lisi- ji rep! U skoku je levom nogom odgurnuo ruku sa revolverom. Desnom nogom je pogodio protivnika u grudi, a zatim, doskaui, poloio jedno koleno ve oborenom neprijatelju na grlo, a desnom rukom zadao udarac u koren nosa!

I. i . bilo je gotovo! Dulijard Sin'je bio mrtav! Kosti nosa i ela, udarcem saterane u mozak, otetile su osetljive ivce koji, inae, kontroliu disanje. Sin je prestao da die i za njega se karijera trgovca decom zavrila, tu u praini. . ,

Lesli je otresao prainu sa odela. Sin vie nije bio potreban njemu, ni bilo kome. Slutio je da vie niko i nee aliti za tim dugajlijom. Takvi ljudi ive okrueni ulizicama i laskavcima, ali umiru sami i budu zaboravljeni veoma brzo ...

Pre nego to je otiao, Lesli je pronaao bubicu koju je Sumiko zakaila na Sina, Poigrao se stvaricom koja je liila na smanjeni iak ak je i bila obojena nekakvom neutralnom zelenkastom bojom a onda je glasno izgovorio, znajui da i Sumiko, sedei u

dnevnoj sobi njihove kue, slua ta se sve deava:

Jedan greh manje! Nastavljam dalje, duo.,, Hvala ti za ovu bubicu, ali u morati da je bacim. Ona je odradila svoje. Javiu se oko ponoi, a ti se pobrini da mi deifru- je broj koji je Sin okretao, negde u unutranjosti. Ne znam da li si pripremila veeru, ali se bojim da e morati da je ostavi u friideru, dok se ne vratim. . .

Zamiljao je kako se Sumiko, tamo u kui, smeje i mogao je biti siguran da je rekla Pitu, ako je i on bio tamo, kako e mu zaista tu veeru podgre- jati, ma kad se vratio.

Potom je vrlo brzo nestao iz te praine, ostavljajui jo jedan le za sobom. Naravno da je bio svestan da e i policija, pre ili kasnije, moi da povee sve te mrtvace u neku priu, ma koliko tanku. Postojala je i mogunost da su ve i neki ljudi iz te uasne organizacije za preprodaju dece doznali za neke od svojih mrtvih kolega, ali se Lesli nadao da e ipak proi bar nekoliko dana pre nego to shvate ta se deava... Za policiju je znao da nee ba moi da pretpostave odakle odjednom toliko tipova iz njihove kartoteke i sa potemica

40 NINA 133

upokojenih, upravo onako kako i oni sami ele...

Lesli je ve danima bio na tragu udovitima. Bio mu je potreban odmor. No, nije imao vremena da ode kui i naspa- va se. Ostajalo mu je samo da povremeno utone u duboku meditaciju, pokuavajui da na taj nain povrati energiju. Uglavnom je uspevao u tome.

Odvezao se na vidikovac, odakle su turisti obino gledali uveni most Golden gejt. Parkirao je izmeu brojnih automobila sa registarskim tablicama iz mnogih gradova irom Amerike. U toj guvi niko ga nije mogao uznemiriti. Ostao je da sei za upravljaem. ..

Nekoliko dubokih uzdaha. Nekoliko puta izgovoren AOM! Brza koncentracija,.. I Lesli Eldrid, moni ratnik noi, nina, utonuo je u sebe!

Njegov puls je merio svega tridesetak otkucaja u minutu. Sve njegove telesne funkcije su bile usporene ili ak i zaustavljene. Njegova ula, meutim, ostala su vrlo aktivna. Savreno je uo sve zvukove, video sve ta se oko njega deava,,, Ali, sve je to ostajalo negde van njegovog uma, na nekom spratu svesti na kome se nala

zila i njegova memorija. Da ga je neko upitao, posle buenja iz tog transa, ta se sve deavalo dok je bio u samom transu, Lesli bi bio u stanju do najsitnijih detalja da ponovi ba sve! Istovremeno, onaj glavni, najvitalniji deo njegovog organizma se oputao, odmarao, spavao, u stvari...

Tarjalo je to dvadesetak minuta, ne vie.. . Kada je doao sebi, Lesli se oseao os- veenim. Bio je edan i. >gla- dan.., Setio se jednog kineskog restorana u blizini vidikovca i uputio se upravo tam o...

Udruenje antialkoholiara se nalazilo, u stvari, u malom stanu na spratu, iznad trgovine vodoinstalaterskim alatom, u 32. ulici. Lesli je morao da prizna da je lokacija bila vrlo paljivo izabrana. Ulica je bila uvek prepuna ljudi niz proda vnica sa obe strane je garan- tovao guvu, kroz koju je mogao bilo ko da proe nezapaeno, ili da umakne pratnji, ako je bilo potrebno. No, za ovu priliku je Lesli obukao radno odelo, ukraeno pojasom

NINA 133 41

za ekie, kleta, kljueve i odvijae. Vredno je rastavljao i sastavljao parking-sat posaen uz ivinjak, tano preko puta zgrade u kojoj je bio stan sa tom telefonskom sekretaricom koja je prikupljala narudbe za sirotu, izgubljenu, prodatu decu to malo belo roblje koje je nekome donosilo mili- one...

Bila je to stara zgrada, sa samo jednim ulazom i nije moglo biti greke. Sa ulice se ak vidfelo i stepenite koje je vodilo na sprat. Ulazna vrata su bila odavno pokvarena tako da se nisu zatvarala, osim, valjda, nou, kada ih je neko zakljuavao. Lesli je mislio kako je i to deo paljivog plana nikome sumnjiavom ne bi palo na pamet da se ba tu krije deo tog stravinog lanca. Policiji svakako ne. Oni su, po navici, uvek traili tamo gde je ono to trae najmanje vidljivo. ..

Prolazilo je podne, a niko se nije pojavljivao. Uzalud je Lesli preraunavao u sebi sve mogue kombinacije. Bilo je lako zakljuiti da neko, ipak, svakodnevno mora da svraa u stan da bi proverio tu sekretaricu i poruke. Pitanje je bilo samo kad e taj neko d oi...

Umesto tog nekog pojavio se policajac. i*ozomik je bio krupan crnac pitomog lica, ali sa pronicljivim oima i> po slubenoj dunosti, radozna.

Koji avo, momak, ti tu radi? upitao je pozornik zaustavljajui se pored Lesli ja, koji je upravo po trei put rastavljao parking-sat.

Porkleta stvar nee da slua svog gospodara rekao je Lesli na nain na koji su, obino, govorili priueni radnici servisa za parkiranje. Tata ga je rastavio, zamenio ,oprugu, i ponovo sastavio, ali stvar nee da radi. Moram ponovo.

Koliko je meni poznato, ovde su svi satovi bili jo ju- e veoma ispravni rekao je pozornik.

Moe biti, moe biti rekao je Lesli i pogledao policajca ravno u oi. Iz iskustva je znao da oveka uvek treba gledati u oi, naroito ako mu treba rei nekakvu krupnu la. Ja samo znam da sam dobio nalog za ovo ovde. I znam da je opruga bila iskrivljena. I zamenio sam je. ->

I, sad sat nee da radi? policajac se iskezio. inilo se da mu je sve to prilino smeno.

42 NINA 133

Nee rekao,je Lesli. Ove stvari ovde... One imaju nekakvu duu, pozornice. Ve- rujete li vi u to?

Verujem samo da bi dobro obuen ovek to popravio za deset minuta.

Nije u pitanju ovek, pozornice rekao je Lesli. U pitanju je prokleta sprava!

Hajde da vidim o... zaustio je pozornik, a onda mu je zazvrjao voki-toki i on je prekinuo zanimljiv razgovor sa radnikom parking-servisa, izvukao radio-stanicu iz futrole i udaljio se malo kako bi mogao na miru da razgovara sa svojima iz centrale.

Lesli, med:utim, nije odahnuo i vrlo paljivo je sluao policajev razgovor. Iako se pozornik trudio da bude tih, istanan sluh jednog uveba- nog ratnika je uhvatio " svaki glas. Iz policijske stanice su javljali o nekakvoj porodinoj guvi, tri ulice daije...

Pouri sa tim dobacio je pozornik odlazei. Gradske vlasti oekuju nekakav prihod od tih stvari. Zna ono... Kad im ubaci pola dolara i takve stvari.'..

Nema briga, pozomie! veselo je odmahnuo rukom Lesli.-

Odahnuo je. Kada je policajac otiao, nastavio je da popravlja sat jo neko vreme...

A onda se pojavio neko ko je krenuo uz stepenice, prema stanu u kome se nalazio telefon i sekretarica pod brojem koji je pokojni Sin okrenuo...

Ona je moda imala trideset, ali je izgledala kao da ima pedeset i Lesli je mogao i sa te daljine da vidi njene rairene enice i istanjenu kou dugogodinje narkomanke. Kretala se koraajui nekako nakoso, pognute glave, zglobovima kao omekalim. Bila je obuena u prljavi dins, a pod mikom je nosila platnenu torbu koja je, bez ikakve sumnje, bila prazna. Lesli je naprosto znao da je to ona.

Istog asa je napustio popravku parking-sata. Kao da eli da potrai toalet ili au vode, krenuo je prema zgradi i uao u nju kad je ena bila na vrhu stepenita. Ona se nije osvrtala. Nije bilo teko zakljuiti da se osea sasvim sigurnom, jer se verovatno nikada nije dogodilo da je prate. Lesli je, ak, pomislio da je sasvim mogue da ona i ne zna ta se nalazi na tim kasetama iz telefonske sekretarice. Nije ni morala da zna.

NINA 133 43

Proao je pored nje u asu kad je otkljuavala vrata stana. Krenuo je uz stepenice, ali je odlino video, kada je otvorila vrata, da se na podu, sa unutranje strane, nalazi koverat. ena ga je podigla brzo, sa izvesnom poudom i odmah ga je, ne zatvarajui vrata, otvorila... Nekoliko novanica se zazelenelo i Lesli je mogao da vidi osmeh na njenom licu.

Kada je ena zatvorila vrata, Lesli se vratio na njen sprat. Jednostavno je stao pored vrata. Nekoliko puta je duboko uzdahnuo, koncentrisao se i ve je mogao savreno dobro da uje svaki, pa i najmanji zvuk sa one strane natrulog zida stare graevine. Ona je prvo svratila u toalet. Zatim je neko vreme zveckala posuem po kuhinji, verovatno spremajui kafu ili neto slino. Tek potom je prila maini... Otvorila je sekretaricu, izvukla kasetu, stavila novu.. .

Lesli se presvukao, ostavljajui radniki kombinezon u kantu za otpatke. Sada je nosio areni ore, majicu sa nekakvim glupim natpisom i ka- ket. Na oi je stavio velike tamne naoari. Bio je sasvim spreman da doeka enu na ulic i . ..

Nije dugo potrajalo. Dok je itao Melodi mejker, cupkajui u ritmu nekakve unutranje muzike, areni Lesli je svakom prolazniku mogao samo da lii na besposlenog muziara ili barem besposlenog ljubitelja muzike, koji stoji na uglu i troi svoje vreme cupkajui u ritmu nekakve unutranje melodije. Takvih tipova je aki u toj ulici bilo dovoljno da uopte ne privue panju bilo koga. Kada je ena izala iz zgrade, kreui se sada vre, sa nekakvom oiglednom na- merom, Lesli je krenuo ispred nje!

Nije se trudio da pogodi kuda e. Jednostavno je iao ispred nje, povremeno zastajkujui i doputajui da ona proe pored njega, dok bi on razgledao nekakav izlog. Onda bi pourio i ponovo bio neko vreme ispred nje, kreui se bre, a onda bi ponovo zastao i to je ponavljao nekoliko puta...

Onda vie nije morao da upotrebljava stari trik. Kada je ugledao malu zgradu pote, na jednom od onih malih trgova izmeu tri ulice, bilo mu je sasvim jasno kao da je mogao da proita enine misli!..

Istanani oseaj, intuicija,ili kako god bi neko mogao to da nazove, odveli su ga ravno

44 NINA 133

u potu. Zaglavio je u redu ispred jednog altera i okrenuo se na vreme da vidi kako ena ulazi kroz vrata, upravo onako kako je on pomislio da e initi.

Sada je bila dovoljno blizu da moe da vidi trag izbezum- Ijenosti u njenim oima. Ona je bila na pragu narkomanske krize. U takvom stanju teko da bi joj i moglo pasti na pamet da^proveri da li je neko prati. I^sli je bio ubeen da ona misli samo kako da to 5re obavi ono zbog ega je u- a u potu, a da zatim, to je

pre mogue, doe do malo heroina ili kokaina, jli bilo ega to je troila...

ena je prila jednom alte- m, kupila veliki koverat i Lesli je lako mogao da vidi kako pakuje malu kasetu iz telefonske sekretarice u koverat. inila je to bez ikakvog skriva ^nja, verovatno onako kako je to inila svakog dana.

Bilo je zaista lako proi pored nje u trenutku kada je ispisivala adresu...

Zar misli da e neko po- verovati u to? upitao je na-

kostreeno urednik Tribjuna, Dek Smolenski, gotovo se unosei u lice Frenku Fieru, mladom novinaru koji je upravo zavrio svoju dugaku i malo verovatnu priu o organizova- noj trgovini belim robljem, usred Sjedinjenih Amerikih Drava. Za tako neto su potrebni dokazi, brajko moj. Imali ih?

Za sada samo indicije, ali dovoljno vi^te... poeo je Frenk, ali ga je urednik prekinuo pokretom ruke.

Zna li ta se deava kada tampamo neto na osnovu indicija?! Neko se doseti da nas tui i oguli nam kou s lea ako ne ponudimo dokaze za indicije! grmeo je urednik. Moje novine plaaju dvesta hiljada dolara godinje za usluge advokatima zbog toga. A zna li odakle nam novac da ih plaamo? Od plata onih novinara koji piu na osnovu indicija, a ne na osnovu vrstih dokaza.

Fier je saekao da se urednik malo smiri, a onda je udahnuo i izgovorio sasvim spokojno:

O kej... Onda, hajde da se dogovorimo ovako. Dae mi sedam dana da pronaem dokaze...

Sedam dana! Zna li ti koliko je sedam dana? Za se

NINA 133 45

dam dana si mi potreban, ortak, treba da napie gomilu stvari od kojih se ivi. Od kojih ove novine ive..,

Saekaj, molim te Frenk Fier je na svaki nain hteo da primiri urednika i da ipak dobije dozvolu da radi na reportai koju je zamislio. Mislim da mora da se sloi sa tim da su stvari kao to je trgovina belim robljem, i to dejim belim robljem, senzacija. Normalno je da i mi oekujemo u naim novinama senzaciju, zar ne?

Dokumentovanu senzaciju klimnuo je glavom Smolenski,

Koliko vredi jedna prava, dokumentovana senzacija?

Vredi nekoliko desetina hiljada tiraa rekao je urednik.

Evo pogodbe,.. Frenk Fier je posegao za poslednjim argumentom. Daj mi sedam dana. Ako ne pronaem dokumente za tu tvoju senzaciju, sledei mesec u raditi bez dolara naknade! Mislim da je to potena ponuda!

Smolenski je razmiljao nekih desetak sekundi. Za jednog iskusnog urednika nije bilo velike dileme. Konano, rekao je:

Neka ti bude! Do tada, sve ovo to si napisao neka ost2ine u mojoj fioci. Ukoliko dobavi dokaze, bie to neto za naslovnu stranu. Ali, nemoj da misli da e na osnovu toga, u ta ja ne verujem, dobiti poviicu.

Uopte mi nije do poviice slagao je Fier gotovo gromoglasno. Meni je samo do istine. Konano, i ti i ja smo profesionalci.. , Novinari!

Ne dri mi lekcije iz novinarstva, Frenk. Kreni! Tvojih sedam dana je upravo poelo da tee.. .

Frenk Fier nije bio od ljudi koji sebi mogu da dozvole gubljenje vremena. Iako mlad; iza sebe je imao prilino buran ivot zainjen sa dva braka i troje dece, za koje je morao da plaa alimentaciju i novac mu je bio preko potreban. Znao je moda bolje i od Smolenskog da bi afera sa preprodajom dece mogla biti zaista velika senzacija, koja bi mu verovatno dnela nekakvu poviicu u Tribjunu, ali on nije suvie raunao na to. Ono na ta je sa sigurnou raunao bila je ponuda iz konkurentskih novina Kalif omi- ja njus. Ponuda je bila vie

46 NINA 133

nego dobra. Ukoliko njima donese materijal za senzaciju godine, moe da rauna na uredniko mesto sa prilino visokom platom. Fier je, u stvari, pokuavao da ceo materijal obradi na raun Tribjuna, a onda da ih ueni ili da mu daju uredniko mesto ili e promeniti novine, i sobom po- neti osetljiv materijal.

Zaista nije gubio vreme. im je izaao iz zgrade i uao u automobil, epao je adresar. Ono to je znao o trgovini decom bilo je tanko i toga je bio svestan. Meutim, ovek koji mu je sve to ispriao verovatno je znao mnogo vie i Frenk Fier je bio vrlo raspoloen da dozna i ono to jo uvek nije znao...

Adresa je bila vrlo precizna. Meutim, kada se dovezao u kvart u kome su iveli samo obojeni graani Kalif orni je,' nije mu bilo svejedno. Frenk Fier nije bio nekakav junak. Bio je obian ovek, optereen svojim strahovima i predrasudama. Jedna od predrasuda je bila vezana za obojene sugraane. Naime, Frenk je strano zazirao od njih. A sada se bojao, i to toliko da je njegov strah bio vidljiv na licu.

Oko njega su bile crnake uderice poredane u neverova-

tnom neredu. Ispred kua su se igrala deca. Na uglu, kod kioska sa novinama, stajala je grupa mladia podozrivo gledajui na belog oveka koji je izaao iz svog automobila sa oiglednom zebnjom, bled u licu, kreui se sitnim koracima koji su otkrivali njegov strah.

Ipak, Frenk je naterao sebe da prie ba tim mladiima...

Traim Lea rekao je prethodno proistivi svoje sueno grlo. Ipak, glas mu je bio gotovo piskav.

Kog Lea? upitao je jedan od mladia, gurkajui se sa drugarima. Na licu mu je titrala ironija.

Mislim da ga znate rekao je Frenk Fier. Leo! Veliki Leo...

A to ga trai? upitao je drugi mladi. Da nisi iz- policije?

Nikakva policija... pourio je da kae Frenk. Ja sam novinar...

Ti su jo gori rekao je najkrupniji od mladia.

Frenk Fier je i nehotice ustuknuo pola koraka, to je izazvalo salvu smeha meu crnim mladiima. Onda je jedan od njih sasvim pomirljivo rekao:

Leo je u onoj kuici na kraju... Onoj zelenkastoj. Ta

NINA 133 47

mo Ijute poker. Leo je uvek tamo gde se vrti neka kocka.

Iza svojih lea je Frenk F