DEREK FINEGAN

PORCELANSKE UBICE

Derek FineganPORCELAMSKEi UBICE

Izdava;NIP Deje novine,

Gornji Mlauovac

Za izdavaa:Miroslav Petrovi, generalni direktor

Glavni i odgovorai urednik: Borivoje M. Loi

Urednik:Mirjana Sterijevski

Lektor;M irjana Jakovljevi

Korektor:Nada Maksimovi

1994. DEN PRESS

Izdaje NIP Deje novine, Tihomira Matijevia 4, 32300 Gornji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, urednitvo (32) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telex: 13731. >j tekueg rauna kod SDK u Gornjem Milanovcu: 41320-603-7-1263. tampa Litopapir Caak.

DEREK FINEGAN

PORCELANSKE UBICE

Neonska svetlost si ulice bacala jc u tam nu prostoriju mlaz svetla (ajiak kao seivo. Berklijcva ruka sc pomeri i paljivo spusti balcrijsku lampu na pod.

Dva asa i/.a pcjnoi.Berkli, Malkom Berkli, kralj

obijaa sefova na Zapadnoj obali, uspeo jc da se dokopa unutranjosti tajanstvene zgrade na Tanicrsajdu, koji se skoro granii sa velikim gradskim parkom .

I sama /.grada imala je svoj sopstveni paik, obavijcn m etalnom ogradom i opsednut naoruanim uvarima. Sa ulice, kojom je tih poslcdnjih dana prolazio bar dvadesetak puta i osm atrao, video je nekoliko uvara u istovetnim uniform ama, sa izboinama pod kaputim a i apkam a na glavi.

Ponekad su mu liili na p rivatne ofere, a ponekad na ne-

rn ak c p o d o l i c i r c i/ f i lm o v a o

T re em ra j Ii u.

Svi su izgledali kao divovi, piobraiii po istim merilima: visok stas, iroka lam cna, bc zizrazna lica.

Malkom Berkli nije mogao da odoli u tisku da sc tamo iza m etalne ogiade, nalazi krcat sef kojim c napuniti svoje depove.

A Malkom Berkli nikada nije odustajao od svoje namete.

Nije bilo mesta, ni skrovi.- ia u koje ne bi uspeo da prodre posle podrobnijeg osm atran ja.

Njegovi tanki, osetljivi prsti bili su ivi mehanizam za odgonetanje ifri. Pravi rendgen pomou kojeg je uspevao da prodre i u najkom plikovanije trezore. Svoje umee nije podupirao orujem. P rsti na nogama bili su kao vazduh, kao

NINA 129

daak vetra, bez uma, bez otisaka.

Tu smo, bebice, tu smo. .. imao je obiaj da apue sebi u b radu kada bi osetio da m asivna elina vrata poputaju pred njim.

Tada bi se njegovo runo lie rairilo u istinski, satanski osmeh zadovoljstva.

A lice m u je bilo avolski runo: roavo i sa nekolikopotkonih ircva kojim a nije pokkinjao panju, pa je izgledalo kao da ih ncgujc. Ispup- cno elo nad onim dupljam a inilo jc da mu pogled vciLo bude u scnci, s povremenim bleskom zadovoljstva pri dobro obavljenom poslu.

Uinilo m u sc da ncgdc iza sebe uje u m ...

Nc, nemogue. . . Trostorija jc bila prazna i dobro zakljuana iznutra. Moda jc samo slepi mi mogao da sc provuc kroz prozorske reetke, odakle se mogao vidcti komad neba proaran granjem i svetlei kandelabr poput meseca iz tre- erazrednih filmova strave i uasa.

Samo pola asa ranije, kada se otvorila velika gvozdena kapija i p ropustila ogromni crni mercedes sa tam nim staklima, Malkom Berkli je naao nain da se uunja unutra.

inilo se da nikada nije imao vie sree.

Mcrcedes je otklizio u no, a velika kapija se nije odmah zatvorila. Kao da je neko iznu- ti'a za nekoliko asaka zaboravio da ukljui signale za zatvaranje, pa je pokrupno telo vetog obijaa uletelo u unutran jost parka dok su udaljeni straari gledali na sasvim drugu stranu.

Kada se kapija najzad sklopila, Bcikli za trenutak o.seti jezu.

Nad njim se nadvilo granje drvea, nebo se suzilo i zata- mnclo, a jed ina svetla traka bila jc asfaltirana staza prem a ogromnom ulazu kue.

Sve jc bilo u m raku.Samo su kandelabri svctlcli,

prosipajui okolo sivkastoblc- du svetlost.

udno. uvari koji su sa sobom vodili pse nisu se uopte oglasili. N ijedan pas> nije zalajao. Skoro da su ga m irno proputali prem a cilju, a da to ga nije bio svestan.

Ali, natrag se nije dalo.Krug svetlosti njegove bate-

rijske lampe traio je najlaki i najbezbedniji prilaz un u tranjosti kue. Sefovi nikada nisu sklanjani daleko od oiju vlasnika. Bili su ili u radnim kabinetim a ili salonim a za pri-

NINA 129

jeme, ponegde veto skriveni iza zavesa ili polica sa knjigama, a ponegde veoma dostupni u svoj svojoj veliini, ma- mei radoznalost koliinom zlata i papira u pregradam a.

Nije ga intercsovalo ko jc vlasnik, verovao je svom ubc- enju da tu im a neto za njega. Ovoliko straaia sigui no ne obezbeuje dom staraca ili l^ropalog plemia. Tu sigurno zvecka neto krupno.

Njegovo je bilo da to brzo otkrije, pokupi i zbrie.

U unutran jem delu kaputa imao je zbirku najraznovrsnijih alatk i za o tvaranja b rava svih dimenzija. Ali, esto ulo kao da je govorilo da krene tam o gde ni u snu, pre toga, ne bi pomislio: na glavniulaz!

Do avola, pomislio je u ma- gnovenju, kao da ga neko drugi vodi u tom pravcu mimo sopstvenog razuma.

Pa ipak, naao se pred tekim hrastovim vratim a, pozlaenim po ornam cntnim ivicama. Blistava, velika mesinga- na kvaka prosto ga je hipno- tikom snagom m am ila da je dodirne i povue nadle.

Nebesa!Nemogue da su bili toliko

neoprezni?!

Ili toliko sigurni da do p ra ga ne moe ni muva da stigne ncprimecna.

V rata su bila nezakljuana! Prosto su se beumno otvorila pri lakom dodiru ake.

Malkona Berkli se okrenuo. Snop svetlosti sa njegove ba- tcrijske lampe proarao je po okolini. Ne, nita se nije micalo. Ni najm anji um nije dopirao do njega. Nita, osim sopstvenog disanja.

ta je ovo? uo jc svoj poluapat.

liistink t mu jc govorio da treba da se vrati, ali profesionalna radoznalost jc bila jaa.

Desno stopalo mu je utonu- lo u tejiili. S tajao jc nekoliko asaka na samom ulazu i p ra tio krug svetlosti lampe.

Teke zavcsc na prozorim a, veliki sto, fotelje, polica sa knjigama, jedna velika vrata i vitrine sa udnim dcliima kojim a nije uspeo da odgonetne ni oblik, ni smisao. Ogromni luster visio je na sredini sobe kao dinovska aka kojoj su sijalice liile na kande, a metalne ipke na prste.

Nieg drugog posebnog. Na stolu se nalazio mali kom pjuter i telefon, sa nekoliko papiria i kockastim draem za olovke.

NINA 129

Berkli leima pritvori vrata iza sebe.

Svaka prostorija u kojoj borave ljudi ima neki miris. Nekada je to miris duvana, nekada miris znoja, nekada fini mirisi ena .. . Ova prostorija nije imala posebnog mirisa, osim moda drvenarije koja tu stoji godinama, neprovetrena i nedostupna.

Malkom Berkli jc dlanom le- ve ruke obrisao krajeve usta po kojima se skupljala pljuvaka.

Velika zavesa na desnoj strani prozora kao da je zaklanjala neki deo. Ruka mu sama poe i odgurnu kraj. Malo pra- ,ine mu ulete u nozdrve; svetlost baterijske lampe proara po zidu i obasja dve velike u metnike slike sa mrtvom p rirodom i ono emu se i nadao i nije veliku, teku kasu metalnosive boje.

Stavio je lampu pod miku i nekoliko puta protresao prste. Uvek je tako radio kada ga je ekao osetijiv posao na iznalaenju kombinacije. Ovde sve to nije izgledalo kompliko- vano: jedna poluga za otvaranje vrata i, naravno, krug sa brojanikom.

Tu smo, beb ice . . . zadovoljno je promrsio.

Prsti mu s pobonom zahvalnou dotakoe rapavu ivicu kruga.

Pokuao jc da okrene levo ... nije ilo. Desno takoe. Izgledalo je da je kombinacija bila prosto zalivena u vratim a i prva graka znoja obli ispup- eno, vornovato elo Ma 1 koma Berklija.

Pojaao je pritisak, ali rezultat je opet bio isti.

Tada Je iza lea zauo razgo- vetan um,

Nove grake znoja izbile su mu po elu kao da ga je neko iznenada polio vodom.' Sada je ve bio siguran da

nije sam u prostoriji. Ovejani obija sefova i trezora, Malkom Berkli, okrenuo jc aku sa baterijskom lampom u pravcu uma. Uvek je to inio kada bi osetio opasnost. Jcr, ^ je dan deo lampe, tamo gde se aka savijiila, imao je dugme koje je, pod lakim pritiskom, izbacivalo mlaz tenosti sa os- lepljujuom kiselinom. Naizgled naivno, ali vrlo efikasno ako se tano usmeri i pritisne u pravom trenutku.

Meutim, iznenaenju nije bilo kraja.

Neka s a m . . . zaustio je i odahnuo.

Oekivao je maku, ali ovo svakako ne.

NINA 129

Obasjana svetlou lampe, na tepihu je stajala, ali zaista bukvalno stajala, lutka od porcelana!

Mala, slatka lutkica za kojom eznu sve devojice sveta.

Duga kovrdava kosa, sva u loknicama, obli sjajni obraii, Icpa haljinica sa nabori- ma do kolena i male ruiaste -sandalicc.

Berkli na kolenima dopuzi do nje i p ii nese lampu.

Onda sc trgao.NeLo tu nije bilo u redu.

NeLo, ali nije uspeo da objasni La. Lutkine ruice bile su nepokretne, malo odvojene od tela, noice tek tohko rastavljene da se odre na stopalima, a l i .. .

Oi!Da, imala jc neto u oima

to ga je prestrailo. Neki udesan sjaj od kojeg nije uspeo da odvoji pogled.

Iz dubine tamnoplavih enica i sivkastih beonjaa kao da se pojaavao ar.

Poput dva tanka, vatrena maa, iz lutkinih oiju prenosio se odsjaj na Berklijevo lice. Njegove enice sada su postajale ire, a pogled prerastao u nemi krik.

U glavi poe da mu se muti.Ispod kolena je nestajalo

tlo.

Oi su m u se sklapale i vie niega nije bio svestan. Lampa je ispala iz mlitavih prstiju i o tkotrljala se u ugao, bacajui krugove svetla po zidu i utrnuvi posle udarca o nogu velikog stola.

Malkom Berkli klonu na pod.

Omamljenost je bila toliko jirisutna da nije imao snage da otvori oi. Pokuao je da akama pritisne glavu i otkloni pritisak meu slcpoonica- ma, no ruke su mu bile sputane. Kao prikovane za neto.

Kapci su mu bili poput olova. Nabrao je obrve i elo kako bi tim spletom miia uspeo da prokri put jednom pogledu unaokolo.

Gospcjdc, pomislio je u jedan mah, da nisam mrtav?

Onda je osetio dodir na elu i sve je bilo drukije. Kapci su se posluno podigli i pogled rizbistrio. Prvo je ugledao svoje ruke: bile su m etalnim sklopkama privrene za naslone neke stolice. Iz tih sklopki prem a glavi i na obe njegove strane pruale su se ice.

Sad si opet u redu uo je glas.

NINA 129

Podigao je glavu.Svetlost nije bila bogzna ka

kva, ali se moglo razaznati sve to ga je okruivalo.

Malkom Berkli je poeleo da se pridigne, ali uzalud. Noge su mu otkazale poslunost, s obzirom da je i preko nonih lanaka imao sklopke. Jednostavno bio je okovan, a da pojma nije imao zato. Ni kako.

Oi su mu sc najzad privi- kle na konture okolnih predmeta.

Nita nije shvatao.Okrenut leima, neki ovek

je rukam a prevlaio preko sve- tleih dugmadi na velikom iskoenom stolu-tabli. Koliko je umeo da raspozna, bila je to neka elektronska podloga, sa dva ekrana koja su svetlela mo- drozelenkastim sjajem, a po njima, s vremena na vreme, igrala su neka slova, a potom i slike.

Gospode, u ta se ovo uvalio?

H e j.. . najzad je uspeo da istisne iz grla.

Covek se lagano okrenuo i poao prem a njemu.

Berkli se tre.To lic e ...Ne uinilo m u se poznatim,

pa ip a k .. .

Onizak rastom , irokih ramena i kratkih ruku, to je bio prvi utisak s kojim se suoio uveni obija sefova.

A onda je razabrao ostalo: iljastu, obrijanu glavu sa vratom usaenim u ramena, lice izrezbareno borama i velikim podonjacima, od kojih jc le- vi bio nesrazmerno vei. Normalno kada je nad njim stajalo stakleno oko, sjajno, nepomino, ali stravino dok je zu- i'ilo u njega.

Lice oveka bilo je, na prvi pogled, sasvim ob ino ... Ukoliko se nije micalo. Svaki trzaj, svaka prom ena oseanja, m enjala ga je i guvala poput svile.

Nekoliko m inuta ovek ga je osniiitrao s vidljivom podrug- Ijivou.

Nosio je irok kuni ogrta stegnut u struku kaiem od istog m aterijala, bledoplavkaste svile. Oko vrata imao jc maram u ute boje. U nekoj drugoj prilici liio bi na poslovnog oveka koji se upravo is- tuirao i sada spremao da natoi sebi dobar viski sa dve kockice leda.

Onda se ovek vratio natrag za pult i poeo da pritiska dugmad. Slike na veem ekranu su se m enjale vrtoglavom brzinom, m enjajui ambijente.

NINA 129

od kunog namctaja, polica sa knjigama, dejih krevetaca, do pej/aa s pogledom na zg- lade ili parkirana vozila.

Zatim sc ponovo Bcrkliju unco u licc.

D(jbio doao u moj svet, lirijalclju rekao je promuklim glasom, fiksirajui ga zdravim okom kao maka mia.

licrkli, profesioiuilac u svom posiu, nije se pkiio ljudi, pa ni naj ra/lii Lij ih okolnosti s kojima se suoavao u svom posKi.

Meulim, pogled na ovu obrijanu gk'ivu i stakleno oko koje rendgenski zrai, inio ga je na neki nain i nemonim i nespokojnim. Pogotovu io je najzad uvideo da ne moe da mrdne ni rukama, ni nogama.

Ko . . . Ko ste vi? upi- lao jc.

Covek I a/.vue lice. Neto kao smeak razli se njegovim zguvanim liccm i otkri se red gornjih, rastavljenih zuba.

Lutkar, prijatelju odgovorio je kripeim glasom. M ajstor za lutke.

Ali . . . gde sam ja? Gde nego u lutkarnici,

ha-ha-ha-ha.. . usledio je odgovor u istom tonu.

Ovaj nije ist, pomisli Berkli.

ta hoete od mene? pitao je.

Ne uri, prijatelju odgovorio je ovaj i popravio porube ute marame oko vrata. Tvoje vreme tek dolazi. Ovde si da slua mene, a ne svoj glas, ha-ha-ha . . .

Zatim mu sc licc naglo uozbiljilo.

Da li si malo razgledao oko sebe? upitao je i odmakao se. Pokazao je rukom prema elektronskim svetlima i ekranima u koje se Berkli nije mnogo razumevao, ali je slutio da tu nisu radi nekih dejih igara. Kako nije dobio odgovor, on spusti ruku na jedan prekida ispod ivice velikog stola i jaa sve 11 ost rasu se prostorijom sa velike neonske ipke. Ovde je moj komandni kabinet nastavio je lutkar. Odavde kontrolicm sve ono to elim da kontroli- ein. I . . . odavde upuujem na zadatke moje male, porcelanske sluge u suknjicama, ha-ha- ha!

Stvarno je lud, zakljui Berkli, ali ta konstatacija mu nije olakavala poloaj.

Predaete nie policiji? pitao je Berkli.

Policiji? ponovi p itanje ovaj. Zato policiji? Ti si u mojoj slubi^ prijatelju.

10 NINA 129

Tvoj mozak, koji zna grozniavo da reava najkomplikovanije ifre i kombinacije i to prenosi u prste, posluie nekim mojim planovima . . . Vrlo brzo! ak vrlo, vilo brzo!

ta to znai, do avola! poe Berkli da sc otima, ali tako sc mclal jo vie usc- cao u meso na runim zglobovima. Ko si ti? Kako ste me doneli iz one . . . one zgrade .. .

- Niko te nije doneo, ti si jo u n jo j . . . prijatelju.

A vi? Vi ste, znai... Da, ja sam onaj koga je

trebalo da opljaka, ha-ba- h a a a ... smejao je tetka-vo lutkar, dok su mu oba oka, inilo se, zacaklila istim sjajem. Naivino, zar si mislio da sam toliko zaboravan da sve ostavim otvoreno za tvoj dolazak? Znao sam da oblce oko moje kapije. Saznao sam i ko si, pa sam doao na ideju da tc iskoristim.

Za ta? Za male, sitne usluge

cerio sc lutkar. Pogledaj paljivo nastavio je i priao svetleem stolu traei pravi taster. Sada malo razgledaj, a posle . . .

Skoro beumno, polovina zida preko puta Malkoma Berk-

lija se otvori i nestade u uglu sobe.

Ukazale su se reetke sa gusto poredanim m etalnim ipkama. Svetlost odozgo obasjala jc nekoliko redova nepominih, porcclanskih lutaka raznih veliina! Berkli proceni da ih jc oko pedesetak. Sve su imale jednaku odeu, suknjice sa naborima, prsluie i cipelice sa utim,, kratkim arapi- carna, kovrdavu kosu koja jc dopirala do ramena. Kouljice su bile piokleto ute, boje, upravo onakve kakva je bila lutkareva m aram a oko vrata!

Izgledale su avolski ljupko, sa bademastim i plavim, krupnim oicama i sjajnim, i'ume- nim obraiima.

Prava napast za deje oi. Igraka kojoj bi malo koja dc- vojica odolela. M ajstorska izrada, ak i za laika kakav je bio Malkom Berkli.

Vidi ih? tre ga kri- pavi lutkai'cv glas skoro uz samo desno uho, a vreli dah ga oprlji tako da mu se nakostre- ie dlaice na vratu. To je moje delo! Sviaju ti se?

Berkli je utao. Nita mu vie nije bilo jasno.

Znam da ti se dopadaju zadovoljno je zakljuio lu tkar. Imam radionicu dole u podrumu i jednom ncdeljno

NINA 129 11

obnavljam svoj asortiman novim modelima, ha-ha-ha . .. Misli da sam lud?

Berkli skoro zausti da se slae sa tim, ali na vreme odu- sladc.

Znam da misli - nastavi ovaj. Moda si i u pravu. )a jesam lud . . . i svakim danom postajem sve lui . . . i .sve sreniji! Ha-lia-ha!

Smeh mu je bio sve kri- paviji i sve lii. Kao da se gubio u sopstvenoj utrobi i nanovo izbijao na povrinu.

On opet pritisnu neko dugme. Zid sc vrati na svoje mesto, ali istovremeno se rastvori druga polovina.

1 opet ipke . . . ali lamo vi- ,c nije bilo lutaka.

Tamo .su bili Ijvidi!Berklijeve oi sc riiirie od

iznenaenja i zbunjenosti.Video jc nerazgovctnc prili

ke nekoliko ljudi koji su uglavnom sedeli na prostim drvenim klupama, osim jednoga koji je zurio u pod, naslonjen leima o zid. Niim nisu pokazali da primeuju njegovo prisustvo.

Ovo ve nisu lutke, p rijatelju - ree lutkar.

Nego? Ko su oni? ta ie ovo, do . ..

Svaki brod ima posadu slegnuo je ramenima ovek

obrijane glave i zavukio ruke u iroke depove kunog m antila. A ovo je moja najpo- slunija posada. Okorcli kriminalci koji nemaju milosti, koji dobro gaaju, dobro barataju revolverom i noem, koji mrze policajce i sve t(j mirie na zakon.

.Ia nisam kriminalac prom rm lja Berkli.

^ Sea se lutke koju si sreo pored sefa? upita ga lutkar.

Da . . . procedi Berkli. ega sc sve sea? N iega ... Pao sam. Lut

ka me je samo . . . samo . . . Posmalrala?

- Ha . .. Naiavno. Ja sam preko

njenog oka uputio iTckvenciju hipnotikih impulsa. Ti si je gledao i . . . pao.

Kako? Lutka me je hip- notisala?

Nc budi glup, prijatelju odmahnu rukom lutkar. Ja sam tc hipnotisao picko njenih mikroipova u glavi. Mogu sve da uradim preko njihovih glavica. Sve!

Ipak su to lutke. Ne shvatam . . .

Nije ni vano, prijatelju rairi ruke lutkar i pritiskom na dugme iskljui manji ekran. Uloio sam grdne go

12 NINA 129

dine znanja i rada u to. Ha-ha- -ha! Zna li da one ubijaju?

Ja . . . ne znam nita . . . m rm ljao je Berkli.

To nije zaustavilo lutkarev iznenadni zanos.

On se izgubi nekud iza Bcr klijevih lea, da bi se brzo pojavio nosei obinu lutku u ru ci. Poturio ju jc obijau pod nos.

Gledaj! U svakoj glavi ugraena jc mrea cickli'ons- kib dioda i najosctljivijib magnetskih lokacija za prijem najfinijih modanih poruka grozniavo je objanjavao, iako jc Berkli okretao glavu na drugu stranu. Znam da si glup da to shvati, ali razurae- c ovo; odavde aljem modane frekvencije u njihov elektronski kablodrom i one sc tome povinuju. Razumc li, prijatelju? One su m oje sluge i rade ono to ja hou. I jo neto nastavi jaim glasom u glavi im aju m inijaturnu kameru, prijatelju! Ha-ha-ha! Gde god da se nau, mogu da vidim sve ono gde su im oi upravljene. Ukljuim posebno dugme za svaku lutku i kon- troliem situaciju. A kada zatreba, izdajem naredbu da ubiju! Na njih niko ne sumnja! Sve dok ne pobesne, ha- -ha-ha. ..

Ja nikoga nisam ubio skoro zacvile Berkli.

I nc mora um iri ga lutkar, kao da dolazi sebi. Ti ima drugi zadatak, prijatelju. Da obijc sef.' Ja?

Da, ti . . . ali preko lutke. Kako? Ja . . . mislim da

sanjam pognu glavu Berkli, poelevi da stvarno tako bude.

Nee te boleti kao da ga je tcio lutkar.

Tamo, na zidu pored kapije, ima natpis podie glavu Berkli. Pisalo je: Dr Kalvin Kredok. Doktor? To niste vi?

Naprotiv, ja sam isceri sc lutkar. Ali, ja sam doktor za mnoge stvari skoro se zagonetno smejuljio. Ljudi e uskoro uti svata o meni, ali sve u svoje vreme, prijatelju. Kalvin Kredolc je lutkar. Samo I.UTKAR! Tako mi se najvie dopada.

Berkli nije nalazio naina da olaka svoj poloaj, a ovaj doktor, izgleda, nije imao nameru da mu skida metalne narukvice sa ruku i nogu.

Ipak ga profesionalna radoznalost nije napustila ni u ovakvim okolnostima.

A se f .. Sef?

NINA 129 13

S ef... Koliko je imalo unutra?

ega, prijatelju? N ovca.. . z la ta .. . Koliko

je bilo unutra? Ha-ha-ha-ha... histeri

no sc nasmejao Kalvin Kredok, kao da jc uo dobar vic. Novca? Prijatelju, tamo nema nita! To je bio obian mi- mac za tebe. Zar nisi primetio da je brojanik za kombinacije zaliven?

Da, sad sc seam. . . Ovde niko ne moe da ue

ukoliko ja to ne elim nastavio jc saraouvercn(j. Napolju su moji ljudi, kojima ja upravljam. Oni slepo sluaju moje komande, svako u uhu ima bubu-prenosnik sa ovog komandnog stola. Psi su izdre- sirani da sluaju njih kao oni mene. A kad bi neko, kojim sluajem, Lispeo i da doe do vrata, ekalo bi ga jo poneko iznenaenje, ha-ha-ha. .. Dakle, ne nadaj sc da c izai odavde. Bar nc iv!

Malkom Berkli se strese.Poslednje rei lutkar je iz

govorio s takvim jezivim naglaskom da je obija video sebe s lokvom krvi ispod vrata.

Zato ba ja? procedio je. Mogu vam dovesti boljeg m ajstora za sefove! Zato ne nabavite boljeg?

Ne cmizdri! zakreta ovaj i skoro ga dotae staklenim okom. Objasnio sam ti neke stvari, a ti plae umesto da mi bude zahvalan to ti priam sve ovo? Treba li da dozvolim da izae odavde i istrtlja policiji i televiziji ta sve ima u ovoj kui? Moda ti ne bi verovali, ali zato bih rizikovao? Za svet napolju ja sam doktor Kalvin Kredok, imam urednu diplomu njujor- kog koleda, ali nc radim trenutno jer sam slabog zdravlja. Najvanije je da uredno plaam porez, prijatelju, i da mi je ena skoio umrla, pa sam jo nesrean, lia-ha-ha! A zna zato sam najnesrcniji? Moju (Miu i njenog ljubavnika snimali su skrivenom kamerom u jednom hotelu, a onda to distribuirali kao porno kasetu po video klubovima. Misli li da sam imao pravo da budem ne- srean? Ali nisam se alio. Ni

sam ni polici ji dozvolio da uhapse video-dilcre. .Tednostavno; i'adio sam na tome da mi bar ena bude srena. .. na onom svetu, ha-ha-ha!

Duboko usaene oi Malkoma Berklija kao da se sasvim izgubie u polusenci.

Vie nije eleo da slua tog luaka.

14 NINA 129

Meutim, lu tkar je bio u raspoloenju koje je bilo teko zaustaviti i obuzdati. Priao je i istiskivao iz sebe neku gorku, nagomilanu masu besa i mrnje.

Da li je bio na granici normalnog i nenormalnog, to je za Berklija bila tajna. On je mislio na svoju kou, a, kako je izgledalo, sva je prilika da sc iz nje nije moglo napolje.

Zamisli ljude koji su jc gledali i uivali? nastavio jc Kredok. Na stotine njih u mranim salama, domovima, sobama. . . Zamisli one koji su je poznavali? I mene i nju?! Kako da zaboravim sve to i ostavim i/.a sebe?

Ja to ne znam. . . Imao sam nekoliko inti

mnijih prijatelja nastavi lutkar ali sam ih sc svili odickao. Nisu mi potrebna sa- ue,sa, ni alopojke. Svi su oni u dubini due uivali u mojoj nesrei. I za to e platiti. . . Svi!

edan sam prekide ga Berkli.

Ali, lu tkar ga uopte nije uo. To se desilo ovde, u San

Francisku rekao je i uvukao glavu u ramena. Ovde e se i okonati!

Ljudi iza reetaka su liili na spomenike.

Ako je samo Kalvin Kredok mogao da im udahne malo ivota, onda im je to bilo hiljadu puta gore od robije.

Lutkar pritisnu dugme i zid se spoji sa dm gim delom.

Berkli pomisli da i njega eka takva sudbina i skoro zapla- ka. Mogao bi se sada zakleti u sto Bogorodica da nee pipnuti nijedan sef, da nee uzeti nijedan tui c e n t.. . ali nita nije vredclo. Kao da je Satana uao u Krcdokovu duu i lagodno se bakario u svakoj njegovoj veni.

Lutke sam pravio odavno, iz iste zabave nastavio je Kredok uporno svoju priu sve dok nisam doao do saznanja da c to biti moj novi ivot. Nauka i lutke, kome bi to palo na pamet?! Samo Kalvinu Krcdoku! Uloio sam sve to sam imao u opremu i materi jal. . . Za svet okolo ja sam ovek udnog karaktera, ali veoma diskretan i nenametljiv. Za- |)ravo, ja sam olienje mirnog, potenog i skruenog graanina Amerike, ha-ha-ha-ha. . .

Sta to mene briga?! odjednom dreknu Berkli. Hou napolje! Napolje!!!

Kredok se ukruti.Izgledalo je kao da dolazi

iz nekog drugog sveta u pros

NINA 129 15

toriju u kojoj su se nalazila samo njih dvojica.

Napolje?! skoro veselim glasom upita. Zar bi ti vredelo, prijatelju? Samo .to bi i/.a.ao, neka lutka bi tc saekala sa revolverom u ruci i ubila. Vrlo jednostavno. Lutka ubija i ne odgovara za lo. Lutka jc lutka!

Mene lutka ne moe da ubije! povika Berkli.

Moe klimnu glavom lutkar. Pokazau ti to prvom prilikom. Misli da su porcelanske i neupotrebljive? Lomljive? Svaki zglob je isc- en i povezan icama koje u prste ubrizgavaju mo pokreta. Prsti im se skladno savijaju oko drke revolvera, a noni prsti i kolena sposobni su da se savijaju i da Ire. A sve se to spol ja ne vidi, jedino ako sc dobro zagleda i opipa pod prstom. Koje e dete zagledati i'uke? Dcci su najvanije oi, kosa i garderoba. Moje lutke mogu da kau mama, mogu i da zaplau ako treba, i da spavaju . . . Ali su najslae kad ubijaju, ha-ha-ha!

Neu vie da sluam zavapi Berkli, cimajui rukama gore-dole, unapred znajui da je sve uzalud. ISieu da budem ovde! Upomo!

Ti si samo obian lopov, nita vie skoro sa aljenjem zakljui lutkar. Bie najbolje da te pripremim za akciju, prijatelju.

Sta . . . ta ete da uradite?

Ti i jedna moja lutka sutra kreete u malu, ali vrlo korisnu krau.

Lutka i ja? Da, samo to e lutka ii,

a ti e joj odavde pozajmiti svoju vetinu i znanje. Necc boleti, prijatelju. Nee ni znati ta se deava, a sve c biti gotovo kada .sc probudi. Samo e tu lepo sedeli sa ovim pistcnoni na glavi i stvar jc gotova, ha-ha-ha .. .

On skide sa gornjeg dela ormaria jedan metalni krug, naikan icama i izolatorima provodnicima rune izrade.

Malkom Berkli je odjednom shvatio: krajeve ica sa ovog >^prstena spojie sa krajevima ica na stolici i napraviti s tru jno kolo, a sve to utekovati na tablu, a odallc . . . Prostim jezikom objanjeno, Berkli e hiti MEDIJ za prenos misli iz njegovog mozga u strujno kolo lutkine glave!

Tek sada je bio svestan kakvu mu je ulogu namenio Kalvin Kredok.

16 NINA 129

Ta usijana, obrijana luaka glava, taj luaki genije koji je svoje ogromno znanje i energiju pre to vario u manija- ku misiju osvete i u b ija n ja ... taj staklenac! Pa on e mu isprazniti mozak i ostaviti ga kao kakvu krpu zajedno sa onim gangsterima iza reetaka koji oive samo kada ih on ukljui!

V i.. . Ti si lud! poeo jc Berkli da sc trese, svestan da mu nema pomoi, uasnut sudbinom koja mu je dodeljc- na tc noi, kada jc, zaslcpljcn ]K)hIcpom, krenuo da olaka misterioznog bogataa na Tar- nci-sajdu i sebe uvalio u nevolju nad nevoljama!

Prijaju mi tvoji komplimenti prijatelju cerckao se Kredok. Najzad si shvatio, /.ar nc? Moda ne ume sve ovo struno da objasni, ali u (vojim oima vidim da si pre- mro od straha. Zato? Obeavam ti da nee ubijati. Ti e hiti ono to si i sada; lopov i obija. Zar ti se to ne dopada? Sedi ovde, a tvoj mozak radi u obliku lutke, beumno, veto i kraljevski efikasno.

Berkli je pokuavao da izmakne glavu ispod metalnog prstena, ali lu tkar se samo smejao. Kada se krug sa icama nasadio na lobanju, Kre

dok dlanom provue nekoliko puta preko lobanje zadovoljan poslom.

Da prvo malo probamo, prijatelju? predloi.

Nceeeecc! ciao je Ber- kh.

Ba lepo! nasmejao mu se lutkar. to se vie napree, mozak bolje manev- r i e . . . Priliv krvi ga ini fun- kcionalnijim i modernijim. Postaje prava maina, prijatel ju.

- Nceeeeee! . . .

^ Ja ostajem ovde! bio jc kategorian Tabasko Pit.

Su.miko, elegantno odevena i zaeljana, odmah je ra/.ume- la Pitovu nameru. U stvari, on nije voleo da se muva po velikim robnim kuama, osim kad je morao. A kada je Sumiko neto kupovala za sebe, onda je to bila m ora za njegove nerve.

Plavokosi grmalj, sa m ornarskom majicom zategnutom preko miiavog grudnog koa, nemaran i nehajan, pre je liio na zalutalog nosaa, nego na jednog od najboljih prijatelja amerikog nine u San Francisku.

NINA 129 17

Dentlmenski je pristao da pravi drutvo Sumiko u kupovini, ali nije trpeo njeno: Kako mi ovo stoji. Pite?, Da li c se svidcti Lesu?, Misli da mi ova boja pristaje?

Do avola, pa ja jedino m ogu da joj ponesem torbe i kese, nita vie s moje strane, bio je jedinstven Pitov zakljuak.

Uostalom, m inijaturna ali nadasve lepo graena Japanka bilo ta da nabaci na sebe, izgledala je i ljupko i poeljno, kako to samo posebne istonjake lepotice mogu.

Vraam se za petnaest minuta obea Sumiko.

Znai jedan sat izrauna Pit odmah, na ta se ona nasmeja i /.atrese valom kose.

-N e idem esto u kupovinu, ali danas sam raspoloena za malo obnavljanja garderobe rairi ruke devojka, kao da se izvinjava.

Ja sam danas raspoloen za malo australijsko pivo u crnoj limenci podseti Pit samoga sebe.

Ti si za to uvek raspoloen.

Ne bunim se ako me uslu- i neka prsata riokosa slegnu ovaj ramenima. Ali ovde nema bara.

Na vrhu ima restoran. Nai emo sc tamo za sat? Vai. Ni minut vie. Cisto ne veru jem ... Da se kladimo?Tabasko Pit odmahnu ru

kom.Sumiko se uputi pokretnim

slepenicama.Ogromna robna kua Lako-

sta imala je osam spratova. Imala je, najzad, sve to se moe kupiti na drugim mesti- ma, od rune builice do elitne garderobe n buticima na sedmom spratii. Imala je i posebne delove sa bifeima, gde su posetioci mogli neto da popiju i pregrizu, kao i odeljenja za malu decu gde su specijalno obuene dcvojke zabavljale maliane dok su roditelji obavljali kupovinii.

Nabivi ruke u dc|iove svojih izlizanih svetloplavih far- mei'ki, Tabasko Pit je odsutno zurio oko sebe i ne primeuju- i kuda sc sve kree. Miris parfema malo ga je osvestio: osvrnuo se okolo i zakljuio da se nalazi na m euspratu namenje- nom samo za kozmetiku.

Mali milion ena najrazli- itijeg doba muvao se oko njega. avolska guva u kojoj je Tabasko Pit liio na slona u staklenoj radnji. Trudio se da svojim telom ne obori neto i,

18 NINA 129

preznojavajui se, nekako doao do podnoja stepenica.

Gore je nego na gusarskom brodu prokomentari- sa za sebe.

Popeo sc na sledei sprat.Ogromna prostorija bletala

je u desetinama televizijskih ekrana sa desetinama programa.

Muzika je dopirala iz raznih uglova.

Najmoderniji aparati su izazivali -ravc nedoumico kod po- selilaca. Muziki sluhovi u naj- lantastinijim oblicima, popui svemirskih brodova, vidcorc- korderi ugraeni ii najm odernija poslolja, 11 kombinaciji sa lelcvizorom, hiljade video-kasc- la sloeno uz video-oprcmu, nutlili su prolaznicima ansu da ubace kasetu po elji i da jc probaju, bez obaveze da ku- pe.

arenilo naslovnih strana i korica kaseta liilo je na veliki plakat u hiljadam a boja. Trebalo je samo proitali naslove, pa izgubiti najm anje pola asa, a odluka o kupovini svodila se u trenutku.

Bar je muzika pristojna, pomisli Pit i pogleda na sat.

Pi'etpostavljao je da je Sumiko tek probala prvi prime- rak svilene bluze, recimo.

Jedna sedmogodinja devoj- ica, sa velikom lutkom pored .sebe, sedela je na jednoj od desetak konih fotelja, koje su na svakom spratu sluile za krai predah. Noge su joj jedva doticale pod, lice joj je bilo pospano, i mrzovoljno. Napuenih usta buljila je u pod ispred sebe, guvajui rub haljine i ne marei za lutku, koja joj je oito bila poklonjena bez njene naroite elje. U njenom krilu nalazila se kaseta sa nekim crtanim filmom, ali i njoj nije poklanjala bogzna kakvu panju.

Tabasko Pit sede malo podalje, ponovo pogledavi u sat. Pi'olo jc tek deset minula!

Lutka pored devojice bila jc od ]-)orcelana, sa dugom ko- vi'davom kosom, blistavih, ug laanih obraza i plavih oiju. Imala jc utu kouljicu, ulc arapice i crveno prslue sa bclim vezom.

Pit prenese pogled na drugu siranu, jer je ba tada pokraj njega prolazio par lepih enskih nogu u svilenim arapama boje peska.

Pite, gde si se zagledao, ovo su MOJE noge! trgao se na poznati glas.

Uspravio se i sreo sa veselim, iskriavo-podrugljivim po gledom Sumiko.

NINA 129 19

OscLio jc da crveni, to jc Sumiko jo vie uveseljavalo.

Ja .. . Zar si tek na d rugom spratu? prom rm lja Pit.

Nc ui'iin. Zar nisi rekao /.a sat?

I/glcda nii kao vcnosl. Ja phiam pivo.I odcta dalje, njiui kuko

vima kako samo prava ena mo/e, sponlano i bez naprezanja.

Tabasko Pit protee ramena, ubijajui sc od dosade.

Ipak bi najbolje bilo da za- scdnc u restoranu i narni jednu gajbicu piva i zaboravi na vreme.

Devojica pored njega jc i dal c .scdcla u istom poloaju, malo zaval jena, napuenih usana i poluotvorenih oiju. Duge trepavice skoro su dodirivale donje kajike; amor posetilaca Lakoste delovao je zaista (Jinamljujue i uspavljuju- c. Verovatno je ekanje roditelja bilo preteko za de- ji tempciament, ali naredba je naredba. Morala je da sedi na mestu gde su je ostavili neko vreme.

Pit se nae i nabra obrve.A lutka?Sto mu gromova, pomis

lio je, sada je bila tu. Zagle

dao se paljivije, ali lutke vie nije bilo na seditu.

A onda ju je ugledao k ak o .. . kako eta!

Hej! povikao jc vie za sebe, ali dovoljno glasno da trgne devojicu.

Ode ti lutka! nije znao ta drugo da kae.

Dcvojica okr-ete glavu,,za- dra je nekoliko trenutaka u toni poloaju, a onda se ponovo nala oi u oi sa Piloni, ali ovoga puta licc joj jc imalo plaan izraz.

To ti nije lutka ohrabri jc Pit nego piijateljica, jc r da? im ume da koraa. . . Moete zajcdnc) da sc igrate i da . ..

Dcvojica nita nije govorila. Izgledala je i uplaeno i bespomono. Oito sc nije nadala ovome.

Pit je pomilova po kosi. Nisi znala da ume da ho

da, a? upita.Dcvojica estoko zatrese

glavom. Ni mama?Opet isti pokret. Pa ta da radimo? po

kuao je on da bude zabavan. Da je uhvatimo i vratimo? Kako si je navila?

N isam . . . najzad je ispustila glasi.

Nisi? ta nisi?

20 NINA 129

Navila . . . Nisi je ti navila? Nego

ko? Nisam video nikog u blizini da bi mogao da je navije, mala? Ili ima neko dugme gde se samo pritisne?

Znao je da govori gluposti.Po dejcm pogledu zaklju

io je da su pretpostavke sasvim izline. Ali, lutka je, ipak, koraala! Nogu pred nogu, savijajui lepo kolona i prste u cipelicama. Kao iva!

Nekoliko posetilaca je zasLa- lo i Ijubopitljivo gledalo ovaj neobian prizor.

Pit oseti devojicinu aku u svojoj. Kao da je potraila sigurnije utoite za svoj strah.

Je li lutka tvoja? najzad upita bivi m ornar.

A-ha .. . Pa kuda e, do avola?Video ju je s lea: sitnim

koracima, malo krutim ali dosta sigurnim, prevaljivala je razdaljinu od Fotelje do velikog video-izloga, krcatog kasetam a i kamerama.

Momak koji je usluivao muterije bio je zauzet razmeta- njem kutija koje je dotle pokazivao kupcima. Onda mu je pogled skrenuo nadle. Za a- sak mu se ukazao osmeh, a potom se taj osmeh zaledio i odmah potom pretvorio u m asku.

Nekoliko ena okolo je za- stalo, s lakim krikom na usnama.

Tabasko Pit podie svoje miiavo telo, osetivi da u vaz- duhu neto smrdi. Sada su svi buljili u lutku, s Lakvom nevericom, da im je to oduzimalo i dah i pokrete.

Kao hipnotisan, mladi prodava u odeljenju za video-op- remu i kasete zurio je u malo, porcelansko stvorenje koje se pribliaviilo korak po korak.

Im a revolver! ciknula je neka ena.

Ma . . . m ora da je to igraka! smirivao je muki glas. Zaas se napravio krug radoznalaca okolo, kao na kakvoj predstavi.

Ne lii na igraku opet c neka ena.

ije je ovo? druga e, .sasvim glasno. Neka je nose odavde!

Boe stavila je aku na grudi starija gospoa u crnom eiru sa svilenom pan- tljikom ta sve ljudi naprave od igraaka! Pa, ona kao da je iva!

Moda je pala s Marsa! nasm ejao se jedan ovek s francuskom beretkom na glavi. Meutim, smeh mu nije zvuao prirodno.

NINA 129 21

Lutka je sasvim normalno zaobila ugao izloga i nala se u prolazu za osoblje. Mladi prodava je stajao kao oduzet. Njegove kolege su zastale na svojim mcsLima, nekim udom prikovani i omaijani.

Lutkine oi poele su odjednom da svetlucaju i zrae iznutra.

Ruka sa omalenim koltom, propisno ubaenim u malu .aku, podigla se uvis.

Tabasko Pit je osetio da tu neto nije u icdu.

Velikim koracima grabio je napred, gurajui radoznalce oko seije.

Onda je odjeknuo pucanj!Pravi pravcati prasak, pomi

slio je Pit, naviknut na ovakvu muziku.

Prodoran vrisak jedne ene uneo jc paniku meu posetio- ce robne kue. Revolver u lut- kinoj aici je malo poskoio, sevnula jc vatra, a mladi prodava je zateturao sa beskrajnim iznenaenjem i uasom u pogledu.

Niko nije verovao svojim oima.

Pa ipak, pucanj je bio nedvosmisleno jasan, a uzrok veoma opipljiv: mladi je ispustio kasetu iz ruke i stropotao se na pod.

Lutkina ruka sa koltom ve je tizimala na nian drugog.

Ljudi su jurnuli na sve strane.

Jedan od pi'odavaca vetim se skokom prebacio na drugu stranu i prosto zagnjurio meu video-rekordere, traei bar neki zaklon.

Porcelanska ruica sa koltom ve je uzimala na nian slede- eg momka, koji od paralisa- nosti nije imao snage bilo ta da prcduzmc. Njeg(jv pogled bio je prikovan za telo palog kolege, sa ijih se prsiju irila crvena m rlja. okiran ovim prizorom, siromah vie nije znao za sebe.

Tabasko napravi dug skok.Njegova aka, koja je mogla

da obori i konja, spustila se na upereni revolver.

Bio je to estok udarac!Kolt je bio izbaen iz igre,

ali porcek\nska ruka ostala je na svom mestu. Bez ogrebotine! Kao po nekim udaljenim komandama, lutka se okrenula prema Pitu. Njihovi pogledi su se sreli, kao da se od- meravaju. inilo se da lutka m ora popustiti pred ovakvom snagom, razoruana i nemona da napadne.

U dubinama njenih enica kao da se neto usijavalo i treperilo. Stajala je nespremna da

22 NINA 129

korakne dalje. Sada je zaista liila na igraku kojoj samo deja m ata moe da udahne ivot, nita drugo.

Pit oseti elju da je zdrobi udarcem noge.

Ali, elja mu sc nije ispunila.

Iznenada, pojavi se neka potmula svetlost u lutkinoj u tro bi, zablista poput fotogral- skog rica a onda je cksplo- diralo!

Tabasko PiL usluknu, lilei lice levom podlakticom.

Meutim, nije bilo opasnosti sa tc strane. Eksplozija je uinila samo to da se lutka zapali, i ubrzo je sve otilo u jii-ah; kovrdava perika je za- snu'dela, odea se zapuila, a sve ostalo Je postalo tam na gomila porcelana i nekih tankih iica, provodnika i m inijaturnih osiguraa.

Ova lutka sc sigurno ne navija, prvo je pomislio Pit, nagnut nad tom zadimljenom gomilom. A onda jc pohitao prema momku koji je leao obliven krvlju.

Spustio je aku na njegov vrat. . .

Kasno!Pogodak jc bio avolski pre

cizan i sm rtonosan.Neko je, malo dalje, nasta

vio da vriti.

Tabasko Pit je zamiljen kleao nad ubijenim mladiem, potpuno oamuen ovim to je video. uli su se glasovi, uurbani koraci. Sasvim logino da obezbeenje robne kue stigne na mesto dogaaja.

Da nije bilo svedoka, ko bi mu poverovao u priu da je mala lutka imala kolt i iz njega pucala u nedunog prodavca?! I ko c to, uopte, moi da objasni?

Ovakvih i slinih lutaka bilo je na desetine.

Meu njim a m ora da postoji jo neka ovakva. Neka koja ume da misli i da niani. I, to je najudnije, lutka koja se sam ounitava i brie tragove za sobom. Jer, ta jc od nje ostalo posle eksplozije? Gomila nagorelih provodnika, krhotina od porcelana, sprena pci ika s kovrdama. . .

Tabasko Pit nije imao name- ru da eka uniform isane uvare i podnosi njihovo ispitivanje. Uostalom, bilo je tu jo dosta svedoka. Policija e imati jo jedan svoj dan, ovoga puta malo neobiniji, ali to se toga tie svakako da e oi Leslija Eldrida blesnuti kad bude ovo uo.

Pit se uskoro dokopa najvieg sprata i nae za Sebe sto.

NINA 129 23

Neupadljivo sc osvrnuo oko sebe. Koliko jc mogao da zapazi, nije bilo nijedne lutke u resloranu. Osim one koja je dolazila sa blokom i olovkom da primi narudbinu.

S velikog prozora mogla su se vidcti svcila Coldcn Gejta.

Ali, s obzirom da su lolctiic bile navncne, u prostoriji devetnaestog sprala Biuster Korporcjna, Goldcn Gejt sc uopte nije dao vidcti. Vladala je skoro sasvim prozirna tmina, naru.cna u uglu bledunja- vim krugom svetlosti ispod aba/.iu'a stonc lampe.

Dva velika fikusa priklanjala su listove prema debelom pcrsijskom tepihu, poput p ijanih glava u noi koja izmie i otvara ]iul zvczdama iznad Za- liva.

Veliki pisai sto, nekoliko telefona na njemu i dve koom presvuene kutije za olovke i cigarete. Dve velike fotelje s naslonima nalazile su se i sa jedne i sa druge strane stola, dok je prema zidu, ispod umet- nike slike glomazna kona garnitura za sedenje bila trenutno

preplavljena tekim uzdasima i trzajima.

S aaad ... uo sc priguen krik, slian jecaju.

Jo neee odgovorio jc slian glas, s tom razlikom to je bio vie odreeniji; nije trpco prigovora.

ena, ija jc glava ve bila daleko od ivice kone garniture, dodirivala jc kosom pod i istu rala bradu kao da jc njenim vrhom elcla da se vine u nebo. Vratne ile su iskoile poput korenja kakvog mladog stabla. Lcvu dojku neoprostivo giubo stezala je muka aka, sa velikim zlatnim prstenom na srednjem prstu, dok se na desnoj nalazila glava prorede- ne kose, ulcpljene znojem.

Dve vitke noge u svilenim arapam a sa pojasom i cipelama visokih tikli, trcale su prema tavanici i trzale .sc u sve eem pokuaju da uine kraj svim tim silnim uzdasima i li- danju. Zatim bi se savijale u kolcnu, a onda ponovo ispru- ale, u naizmeninom ritmu, trzajui telom i poturajui stranjicu oveku iznad sebe kao kotoricu s najslaim voem.

Gospode. . . izustio je ovek, podigavi glavu.

Sad! kriknula je ena.Njegovo telo je estoko zab

ija lo i inilo se da e u jed

24 NINA 129

nom trenutku uronuti u enina bedra kao usijano svrdlo.

Ispustili su krik zajedno.I nekoliko asaka ostali ne

pomini. Onda su se enine noge beumno spustile nanie, ovek joj je obasuo v ra t sitnim poljupcima.

Utom je zazvonio telefon.ovek jc najzad jednom no

gom napipao pod, a rukom potraio naoari okolo. Kada ih jc naao, stavio ih jc, a alim prebacio i drugu nogu. ena se h itro izmigoljila, nosei sa sobom bluzu i sputajui sukn ju spretno preko bedara nanie.

Odmah u rekla je silnim koracim a grabei prem a iLi-kabini koju je imala svaka kancelarija. Za to vreme, ovek jc navukao pantalone, ule- Ico u cipele i maramicom obrisao znoj sa lica.

Neka zvoni odbrusio jc kada se zvuk telefona opet resko oglasio u praskozorje.

um vode u tu-kabini kao da ga je podsetio da su mu usta ispucala, a grlo suvo. Steui vor kravate, uputio se prem a baru. Polica sa knjigam a sc jednostavno sklonila u centralnom delu i, uniesto njih, izaao je na videlo bar sa raznim piim a i ledom naravno, u posebnoj pregradi.

On uze dve ae, stavi po dve kockice leda i nasu mar- tini. Iz jedne posudice ti- paljkom izvue dve krike lim una i dosu jo pia. Obe ae je znalaki prom ukao i omirisao.

Voa je prestala da uti.Brenda Veldon nikada nije

izala iz kabine um otana u pe- kir ili slino. Izlazila je dote- rana, nam inkana, zaeljana, a sve to uraeno neverovatnom lakoom i brzinom da se esto pitao ne vadi li iz depa nekog malog specijalnog frizera koji je doteruje maginom brzinom!

Bila je to vitka, visoka crnka upadljivo irokih i mesnatih usana, iza kojih je njen jezik oaravao ve sredovenog Fj-eda Lankastera. Njime jc um ela vraki dobro da sc slui po itavom njegovom telu, lako da mu se svaka dlaica dizala i nova snaga nadolazila kao iz zaboravljenih m orskih dubina.

U oima joj je nestajalo st- lasti im bi stavila naoari sa pozlaenim tankim okvirom i postajala je opet uredna i neophodna sekretarica oveka koji je u Bruster Korporejnu vaio za jednog od najsposobnijih i najem inentnijih kada su u p itan ju nove istraivake mogunosti na polju elektronike.

NINA 129 25

Smekajui sc, Fred se eret- ski zagledao u prorez bluze u kome su se nazirale obline Bre- ndinili grudi.

Kucnuti su se i ispili po gutljaj. On mahinalno pogleda na sat.

Telefon se vie nije oglaavao.

Veera sc odavno ohladila rekla jc Brenda.

On oseti aoku u njenom gki- su, ali se napravi da to ne pri- meuje.

Bar e doruak biti sve ree.

Uvek si voleo u kancelariji pokazala je prema konoj garnituri. Voli brze stvari?

On je uhvati za ramena i priblii sebi.

Ne beim od lepih hotelskih soba ree ali me ov- de sve vie uzbuuje. Mislim da jo nisam u dobu kada su mi potrebne duge sobne pripreme i predigre. Zar ne? Volim da ne odlaem trenutak kad zatre- perim.

Znam, znam nasrne jala se. Jednom si me u kupatilu dokusurio . . .

Da, a posle nisam mogao da stanem na noge pola sata.

udan si ti naunik, Prede!

Zato? Za dvadeset etiri sata posla, mogu sebi da dozvolim pet sati spavanja i, recimo, sat uivanja? - onda je nabrao obrve. Pokuava li to neto da mi kae?

Ne. Zato? Ona stara tema; brak, po

rodica, ena, ljubavnica . . . Rekao sam ti da ne oekuje od mene da napustim kerkicu i suprugu.

Nikad ti to nisam ni spomenula.

Zato i sm atram da si p ravo zlato ree on. Sve dok te neko ne zaprosi. Onda ja idem u staro gvoe . . . i neu sc kivjati.

Ona otvori orm an i sa vea- lice skide svoj kostiin.

Da te odbacim? predloi Fred.

Nema potrebe, dole imam odmah taksi.

Stopalom noge gurnula je iskoeni deo sedee kone garniture. Tipian pokret ene koja voli red. Fred Lankaster nasu sebi jo jedno pie i uzvrati poljuiaac s kaiprstom na usnama, kakav mu je ona uputila dok je izlazila.

Pre nego to je sasvim izala, okrenula se i zastala. Pogled joj je odlutao prema sefu ugraenom u zidu. Odatle je

26 NINA 129

Lankaster esto uzimao neke spise i odnosio ih kui.

Sta ovog puta nosi? upitala je.

Jo jedan deo slegnuo je ramenima. Deo po deo, i sve je kod mene.

Ne plai se nonih prepada?

Niko ne zna ta nosim. Novaca nema, a da neko iskoristi ove planove nema ansi, je r celu stvar upotpunjavam radei ovde, a sicujui kod kue.

Deo po deo? Naravno. Najbolji deo uvek vraa

kui nasmejala se i pokazala prstom prem a vrlo konkretnom delu pantalona.

On se grohoto nasmeja.Zatim je ostao sam.Zapalio je cigaretu i malo

podigao zavese na prozoru. Svanjavalo jc bre nego to je oekivao. eni je najavio da e ostati moda celu no na jioslu, a ona se dalje nije raspitivala. Moda nije ni elela. Vezu sa Brendom Vcidom je vesto krio, a i sama Brenda nikada mu nije nagovestila da bi mogla da ga iskompromitu- je ili ueni, jednostavno, bila je to iznenadna vatra izineu njih, neto to bukne, a nema naina da se ugasi ili prigui.

On izvue iz fioke stola crnu konu torbu sa ifrovanim bra- vicama. Potom kombinacijom otvori sci' i odatle izvadi nekoliko papira sa crteima i bele- kama. Nekoliko trenutaka je stajao nad njima zamiljen.

To bi, otprilike, bilo sve prom rm ljao je.

Bio je to zavrni deo projek ta FLX, iji je on tvorac i glavni inenjer. Radilo se o prototipovim a raketa ko je bi mogle da ispaljuju obini viecevni bacai, a koje bi dobijale ubrzanje u atmosferi i, protivno sili Zemljine tee, uspravljali glave prem a putanjam a ostalih satelita. Tu bi bile praene pomou zvuka, a ne slike, tako da ih ne bi mogli o tkriti nikakvi radari protivnika.

Ideja je posebnim kanalima dostavljena amerikoj armiji i zaintcrcsovanost je porasla.

Fred Lankaster je dugo na tome radio, ali nije eleo da kae taan datum zavretka svog projekta. Kopije nacrta sa sitnim grekama ostavljao je u sefu Bruster Korpo- rejna,, u svom kabinetu, dok je originale prenosio, deo po deo, u svoju kuu.

Bila je to njegova lina pre- dostronost. Bilo kakva provala u ovim prostorijam a ne

NINA 129 27

bi dnela nckvi korist potencijalnoj konkurenciji. Prava stvar leala jc u linom sefu spavae scjbe. Nosio ih jc, ma- lo-pomalo, u obinoj kancelarijskoj torbi koja ne izaziva sumnju i podozrenjc. Lankaster je lada postajao obian slubenik koji posle napornog rada hila kui u toplinu porodinog ambijenta.

U pos led n je vreme osetio je da ga nadzii u.

Ispred kompanije uvek su se nalazila kola sa dva oveka unutra. Viao ih je u retrovizoru dok jc avenijom grabio prema Zalivu.

U prvo vreme laskao je sebi kako im je umakao, sve dok jednog dana nije shvatio da pratioci m cnjaju kola i da jedan od drugog preuzimaju p ratnju sve do samog stana.

Nisu eleli da se ostvare bilo kakvi kontakti bez njihovog znanja.

Jednostavnije reeno, morao je na tome da istraje. Jedan glas preko telefona, samo jednom, rekao je da ostane na svom poslu do kraja ili sledi likvidacija njegove porodice.

Natrag se nije moglo.Vojska, CIA ili FBI, svejed

no, bili su mu na vratu.Rakete iz svemira, sa sate-

htskih putanja, voene i usme-

ravane zvukom, bile su novo oruje za masovno istrebljivanje ljudi.

Hoe li se ikada upotjcbiti, trebalo je dokazati da deluju. Mada je odugovlaio sa pos- lojn, vreme nije moglo da bude beskrajno. Iz Bruster Kor- porejsna mu je signalizirano da ga velika dolarska svota eka kao nagrada.

Osmehnuo se sa gorinom.Jedan projekat sad a .. . Dru

gi treba da zapone u to kraem roku. Raditi, mozgati, usavravati. . . Beskrajno kolo koje .se vrli u kiiig, sve plee po diktatu odozgo i sve jc programirano da us|ie ili da zau- vek neslane.

Telefon jc zazvonio lako resko da je zamalo ispustio au.

Podigao je slualicu. Ester? prepoznao je

glas svoje supruge. Da li si krenuo, Frcde? Za koji minut. Zar si se

probudila?^ Loe sam spavala. , . A i

Klarisa je kasno legla. Nije joj dobro?S druge strane ice kratak

smeh. Ma n e .. . Samo se nije

odvajala od lutke. Lutke? Kakve lutke?

28 NINA 129

Pa one koju si joj ti danas poslao.

Lankaster nam esti naoari i pokua da se priseti. Nije se seao lutke. I zato bi roenoj kerki slao lutku kada je mogao da joj je lino donese.

Da li me uje? pitala je ena.

Da, samo. . . Ko je doneo lutku?

Neki uniforinisani ovek. Valjda iz kompanije? Neto nije u redu? osctila je uznemirenost.

Mislim da nisam poslao nikakvu lutku ree on tupo.

Ali. .. Rekao je da je od tebe lino. Klarisi se veoma dopada i ne odvaja se od nje.

Kakva je lutka? Malo vea, od porcelana.

Meni izgleda prevelika, ali ona je sm atra kao ravnoj sebi i ne pi'cstaje da sa njom razgovara o svcniu i svaemu. Siguran si da joj nisi poslao? Ovih dana si um oran i napet, moda si zaboravio ...

Do vraga, Ester, d rag a ... Ako sam um oran, nisam izla- peo. Gde je lutka?

Kraj njene postelje, na fotelji. Porcelan je previe hladan da bi bio s njom, pa sam joj savetovala... Frede, zar neto nije u redu?

Otkud znam? U svakom sluaju, kreem o d m ah ... Nemoj je buditi.

Frede? Da? Zna. .. meni se lino lu t

ka ne dopada, a l i . . . U redu je, dolazim.I spusti slualicu.U podzemnoj garai je seo

u svoj tam noljubiasti ford- -kabriolet, torbu stavio na sc- dite do sebe i ukljuio motor.

Pogledao je u retrovizor. Naravno, dve senke su ulazile u kola neto dalje iza njega. Poeo je ve da im osea dah za vratom. A poeo je i da se nervira.

Gume su zakripale i ford je strm om krunom stazom parkinga krenuo prem a izlazu.

Napolju, na istoku, svctla traka zore najavljivala jc novi dan, ali ulina svetla jo nisu bila pogacna. Naprotiv, sve je blistalo i treperilo. Dinovski oblakoderi, sa pokojim osvet- Ijenim prozorom, parali su zve- zdano nebo nad San Francis- kom .

Pod konac poredani drvoredi ispred kunih travnjaka de-

NINA 129 29

lovali su ovog praskozorja kao ogromni etai zaspali u hodu. Kandelabri su svetleh punim sjajcin; upaljena kuna svetla ispod nadstrenica, umivene staze do garae i kunog p raga, sve jc to odjednom postalo monotono i apatino za Preda Lankastera. I sve se ponavljalo: Ester u kunoj haljini, s papilotnama u kosi, bez trunke minke osim kreme po licu, ju tarn ja kala, novine, Klarisino skakutanje i avrljanje. . .

I kuni ljubimac, vestajlcn terijer, potpuno bco i upav, Tiki, iao m u jc na ivce. Nc retko bi ga sluajno nagazio? Nisu se podnosili, Tiki je esto reao na Freda a ovaj bi ga po- tegao papuom i psetance bi ubrzo pobcglo na sigurnije mesto.

Lankaster prim eti kola parkirana nedaleko od ulaza u svoju kuu. Nisu ga isputali iz vida, ni ovde. Zamiljao ih je kako cclc noi pue, jedu sendvie, spavaju na smenu i oive kada im vreme smene proe.

On stade ispred garae i pri lisnu daljinski upravlja.

Vrata se lagano podigoe.Uao je unutra, iskljuio ino-

tor, uzeo torbu i izaao kroz vrata s posebnim kljuem. U kui, svetio u trpezariji je b i

lo upaljeno. Uini mu se da mirie kafa.

Taman je mislio da pozvoni, kada se vrata otvorie.

On pokua da se nasmei svojoj eni, ali teka srca. Zar je morala da bude ovakva u kui? Brenda Veldon je iz kancelarijskog kupatila izlazila do- terana i nam inkana za nekoliko minuta, a Ester. . . nije mogla sebe da uredi ni cele noi!

Bila je to, inae, lepa ena. Ilila je i sada, ali neto u njenoj prirodi nije odavalo onaj iskonski nagon Icpcg pola da se dopadne i nametne. Kua i dcca, to je bilo sve emu su neke dcvojke teile. Kada bi to postigle, vie im nita nije bilo vano. Uvek je bilo posla oko dece, u kuhinji, u nabavci, bio je tu mu, puna kua, svi krediti otplaeni, dvoja kola boe moj, zar se moe tra iti od ivota ncLo vie?

ta se desilo? presec mu ona misli.

Kako. . . udno me gleda ona

sc ukloni sa vrata da bi ga propustila. Skuvala sam ka- fu.

Znam, mirie ak napolju.Sela je preko puta njega

umotavajui telo u kuni ogr

30 NINA 129

ta, kao da se stidi golotinje ispod.

Kala mu je zaista prijala, ak toliko da je skoro i zaboravio na iznenadnu zebnju koju je osetio u kancelariji. Odsutno jc sluao Ester kako ponavlja priu o dostavljau lutke, kako jc izgledao, ta je rekao, ponavljala jc Klarisino oduevljenje poklonom a, njemu jc ccla ta pi'ia izgledala kao raoiiotono bi'bljanjc.

Umoiiio je protrljao oi ispod naoara.

Jesi Ii skoro ulazila u njenu sobu? upita Fred.

Nc. Misli da bi trebalo? Otkud znam? skoro se

bi'ccnu on. Ja iz svoje kancelarije sigurno to nisam mogao!

Ona outa i sva se skupi. Kao da je prim ila amar.

Izvini prom rm ljao je, ustao i obgrlio je oko ramena, ncno je podiui. - Hajdemo zajedno do Klarisc. Valjda obe spavaju? naalio se, mislei i na lutku.

Deja soba bila je osvetije- na samo kraj uzglavlja nonom deurnom lampicom u obliku Mikija Mausa. Uvojci duge plave kose i jedna ruica izbaena napolje, to je bilo p rvo to je Fred ugledao. On se osvrte oko sebe, ali nije otkrio

nita posebno. Najzad mu sc pogled zaustavi na Ester.

Gde je lutka? upitao je apatom.

ena isprui ruku, ali ona ostade u vazduhu.

Tamo je bila, na loielji pokazala je prem a praznom seditu.

Nc vidim je.Na prstim a je proetao po

sobi, ali od lutke nije bilo ni traga ni glasa.

ena paljivo podie prekri- va sa usnule devojice, ali tamo nije bilo niega.

Nemoj mi rei da je od- skakutala? skoro se naro- gui Fred.

Tu je bila kada sam Klarisi poeiela laku no bila je vrsto uverena ena. Posle sam ulazila jo jednom i lutka se nalazila u fotelji. Nemogue . . . '

ta . . . ? Nisi nita ula? Tamo do

le?Oboje su se ukoili,, oslu

kujui.I zaista, uli su se neki u

movi ispod stepenita koje je spajalo gornji sprat sa sobama i trpezariju i kabinet Freda Lankastera u prizemlju.

Moda je Tiki? jedva progovori Ester.

NINA 129 31

Tiki nc lupa, nego skii procedi Fred i izae iz de- je sobe.

ena gi je pratila u stopu, odjednom zaplaena nonim zvucima i nestankom lutke. Kao da se neka arolija uselila u kuu i pomera zidove na sve strane.

F'rede, moda su lopovi? drhtala je Ester.

Pa, sve je mogue m irno je uzvratio on, silazei stepenicama do trpezarije. Torbae bila na stolu, prazne o- jice od kafe, paklica Rot-

mansa, sve je oslalo isto kako su ostavili samo pre pet minuta. Pa ipak . . .

Ester je ostala kraj stuba, u senci. Njoj jc bilo najvanije da se buka ne uje u dejoj scjbi. Za ove druge prostorije morao jc da se potara Fred. Znala je da e prvo uzeti revolver I/, pi'cgrade pokretnog fitoia.

Fred jc nekoliko minuta stajao i oslukivao.

Taman je pomislio da je sve \arka, da mu se uinilo ili da je zvuk dopirao negde spolja kada se lupa ponovila.

Sada je bio sasvim siguranda dolazi iz njegove radne sobe.

Nekp je bio u njoj!

A tamo je bio i sef u kome je uvao svoje planove i sortirao ih po delovima u celinu. Nedostajao je jo samo onaj poslednji, u torbi.

Frede, zovi policiju! insistirala je Ester iz senke.

On nita ne odgovori. Prebacio je revolver u lcvu ruku, a desnu spustio na bravu.

Sada je ve jasno uo sitne korake.

Ko je tamo? viknuo je iznenada. Pucau ako se ne predate!

Jaina njegovog glasa ulila mu je malo odvanosti, ali i strepnju da l)i eventualni pjo- valnik mogao da uzvrati vatiii i pobegne kroz prozor na drugu stranu.

On naglo otvori vrata i podie ruku sa orujem.

Nita.Fred Lankaster, bivi mari-

nac, sada poslovan ovek ali u dobroj fizikoj kondiciji prcleteo je pogledom po prostoriji.

Nikakva senka se nije po- mcrila. Nita se nije pokrenulo u bekstvo. Prozor je bio samo malo okrinut i pokriven zavesom koja se nije lelujala.

On akom poklopi prekida i prostorijom se razli obilje svetla.

32 NINA 129

Istog trenutka, iza samih vrata kraj kojih je stajao, zau se onaj isti, laki um. Ipak je bilo nekoga!

Neko je stajao sasvim blizu, delila su ih samo vrata. Prvo to mu je palo na pam et bilo je da estoko gurne vrata i oamuti nonog posetioca. Posle toga bi mogao da mu prisloni revolver na elo i naredi Ester da zovne policiju.

Svom snagom je udario nogom, u silnoj elji da provalnika prosto zalepi za zid.

Tresak, a onda prasak. udan zvuk, kao da se lomi posue.

Fred Lankaster odskoi u stranu istovremeno kada je vrata gurnuo na suprotnu stranu. Cev njegovog oruja b ila je uperena u prazno!

Nikakvo telo provalnika nije sc nalazilo iza vrata.

ta, do . . .Sada jc bio svestan da je

svojim estokim udarcem zgnjeio nekakvu lutku!

Prokletstvo!Lutka je leala smrskane

glave i udova, prelom ljena u struku. Od lica joj nije ostalo nita, dok je desna aka drala. .. Gospode, skoro se prezno- jio Lankaster, imala je njegove planove!

Celu fasciklu!

On skrenu pogled prem a svom se fu ... i zaista: vrata su bila odkrinuta.

To je bilo previe ak i za njegove ivce.

Lutka koja hoda i koja otvara sefove?! To je bilo neto zaista sasvim novo, ak i za glavnog inenjera Bruster Korporcjna. Meutim, bilo jc oigledno da ovo nije iluzija. Malena aka porcelanske lutke drala je njegova pover- Ijiva dokumenta!

Kako je znala ta ima unutra?

I ko je tom napravom upravljao? Svakako da iz generaltaba nisu imali potrebe da male robote alju u krau. Mogli su jednostavno da se pojave i zatrae ta im treba.

Frede? uo je enin bo jaljiv glas ispred vrata.

Evo ti tvoje lutke rekao je on i sruio se na stolicu.

ta se desilo? pitala je, oprezno proturivi desno stopalo u kabinet. Kao da je pod bio vreo, a ona nije elela da se opee bez potrebe.

Odjednom, neka svetlost izbi iza vrata.

Ester prestravljeno ciknu.Lankaster poskoi i mahina

lno podie revolver. Meutim, mala eksplozija potrajala je de-

NINA 129 33

li sekunda, a onda je cela lutkina glava poela da gori. Tako br/o , da nije uspeo da to sprci ni bacanjem svog sakoa preko zdrobljene lutke.

On nekako uspe da istrgnc svoje planove i/ bi/.ogoruc buktinje. Za.smrdcla su vlakna perike i spletovi skoro nevidljivih iica .to su sc isprcp- letalc po unutranjosti glave i tela udne igrake!

Frcde, zalx)gu proste- njala jc uplaena ena ta se ovo dogada?

Nita me nc piiaj za- rea on s gaenjem posmati'a- jui nagorele ostatke udnog nonog kradljivca. Neko se gadno upetljao u ovo ...

Nama ete to blie objasniti zauo se glas sa vrata.

Lankaster iznenaeno podie glavu dok sc Ester priljubi uz njega.

Dva oveka, skoro istog rasta, u tamnim odelima i sa ru kama u depovima sakoa, stajali -su i tvrdog izraza lica pro- cenjivali situaciju.

Ko .su oni? stavi Ester aku na usta, savlaujui pla.

Verovatno FBI, zar ne? mirno se izvue Lankaster iz njenog zagrljaja.

ta se desilo? pitao je jedan od njih, malo stariji, neto irih ramena. Prosedi

zilisci izvirali su ispod eira kao dva posrebrena uperka.

Mala otmica planova obavesti ih Lankaster sa pri- melnom zluradou.

Objasnite. Objasnite vi, do evvola!

krerm prem a njima Lankaster. Nisam uo da ste kucali ili zvonili. I nemam pojm a da li ste agenti ili lopovi slini ovoj lutki dole. ..

Smirite se - - ree (n'ck i dade znak svom neto mlaem pratiocu da sc Icgilimiu. Moramo da pazimo na vas i tu. smo nemoni i m i.. . i vi! Dakle?

Ovo su ostaci nekakve lutke pokaza Lankaster na gomilu iza vrata. Kretala sc po prostoriji, otvorila sef i pon- ela sa sobom nacrte. Sreom, uo sam umove i . ..

Vi to ozbiljno? upita ovek.

Ako vi vidite neto drugo, samo napred.

Lutka koja krade?! nasmejao se mladi. Toga nema ni u filmovima, gospodine.

Moda smo usred snimanja nekog filma? silom se osmehnu Fred.

Gde vam je telefon? upita starji, prosedi agent.

Ester pokaza rukom na nekoliko strana.

34 NINA 129

Hoe da kae strpljivo objasni Fred da imamo te- k'fone svuda. Pa i u kupatiki.

Zovi centralu naredi stariji onom drugom, a onda uze iz Fredovih ruku nacrte i ietimino ih pogleda. Za njega oni nisu znaili nita, ali imao je zadatak da pazi da .se ne udalje mnogo iz .sela. Kako napredujete, gospodine Lan ka ster?

Pri kraju sam, ako na to mislite?

Bie to lepa vest khm- nu glavom ovek i vrati papire Lankasteru. to se tie iu lk e .. . to samo vi moete da objasnite mom efu. Da li ima jo kitaka u kui?

Sve je mogue. Voleo bih to da vidim,

zaista. Onda proetajte i pogle

dajte.y\gent slee ramenima. Lan-

kasterova nervoza nije se prenosila na njega. On je imao odreen zadatak i loga se strogo pridravao. Meutim, na svakom zadatku bila sii mogua iznenaenja.

Novo i!i je ekalo samo koji minut kasnije.

Ailai detektiv, koji jc krenuo do najblieg telefona da se javi pretpostavljenim a, zastao

je na sredini trpezarije kao gromom pogoen.

Stajao je tako ne pokreui .sc, skoi'o hipnotisan prizorom ispred sebe.

ak nije uspavao da istisne ni apat iz sebe.

Tiina koja je potrajala, uznemirila je starijeg kolegu. Momak je do sada trebalo da ol)avi razgovor, ali on nita nije uo. Ni razgovor, ni bilo ka- klv um.

Nik, gde si? Zar je toliko problematino nai telefon? upitao je i krenuo iz radne sobe.

Ugledao je momka nepominog. Zurio je u neto ili nekoga ispred.

Lskusni agent FBI-a spremno zavue ruku pod kaput i napipa drku revolvera. Osetio je u vazduhu da se neto udno deava, ali polusenke u ti- pezariji nisu davale pravo objanjenje.

Nik! prodera se on i krenu odlunim koracima. Vatra je sevnula negde izmc-

Tada su odjeknuli pucnji! u Nikovog tela i dvokrilnih vrata trpezarije i predsoblja, odakle se izlazilo napolje na ircm.

Momak se povi prem a podu. Nije uspeo da posegne za orujem i da se brani. Jednostav

NINA 129 35

no je saekao da bude pogo en.

Fred Lankaster pobila za detektivom, spreman da rnu sc nae pi'i ruci.

Neka sam proklet! skoio je zaurlao ovek, prekoraivi telo svog mlaeg partnera i sipajui olovo M malenu .senku pred vratima.

Kada jc igla udarila tupo u prazno, Lankaster jc zakljuio da jc detektiv ispraznio ceo arer. U koga?

Do avola!Jo jedna lutka u njegovoj

kui!Lutka koja ubija?!Sad ju je jasno video. Na

lazila se u sedeem poloaju, ali malo oruje nije isputala iz ruku. Nije se predavala do kraja. Do samoimitenja.

Lankastci- uputi jo jedan arer, ovoga puta svoj. Lutkina glava se zaklati, prelomljena u vratu, a ruka sa oi'ujem ostade ukoena u vazduhu.

Ester! povika Fred. Upali svetio!

Meutim, ena nije imala ni snage ni smelosli da se podavi posle tolike pucnjave. Ume- sto u trpezariju, odjurila jc prema dejoj sobi, odakle su dopirali krici probuene i preplaene devojice.

Lutka nije davala znake ivota, ali nekoliko blesaka i/, nje nagovcstilo je Fredu f.an- kasteru slian kraj kao sa onom u kabinetu.

Praskava eksplozija raziicla joj je glavu, a vatra je poela da guta unutranjost porcelan- skog oblija. Lankaster jc tek sada uoio da jc lutka mnogo vea od ostalih koje je viao u proda vilicama i robnim kuama. Bio je verovatno runi rad, a ne industrijska serija. Paklena nap^rava paklenog uma!

- /ov ite hitnu pomo! povikao jc detckiiv, nagnut nad (eloni svog piatioca. aku jc diao na njegovom vratu i proveravao puls. Sreom, jo.s je bio u ivotu, iako su mu sc na prsima irila dva kruga krvi.

ovek, izvue maramicu iz depa i gurnu je momku pod koulju, da bar dclimino zaustavi krvarenje. Za to vreme, Lankaster je okretao bi'oi i davao podatke. Onda jc okrenuo i policiju.

Nije trebalo da zove I e policiju ree otro ovek.

Zato? Ne mislite valjda da u kriti ranjenike ili lesove na svoju odgovornost?

S policijom stiu i novinari primeti ovaj a ne

36 NINDA 129

bismo eleli kopanje tampe na ovom sluaju.

Njih e zanimati lutke, a ne ovi planovi primeti Lankaster.

Planovi idu sa ranom. Tu nije sv e ... Donesite ostatak za-

povednikim glasom mu se obrati detektiv. Lutke nisu do- milele svojom voljom ovamo. Nieko nairi se ume.ao sa strane.

Napolju sc nio zavijanje sirene.

Kalvin Kredok je Ijutito lupio akom po ivici stola, zu- rei u ekrane koji su odjcd nom izgubili sliku.

Izorele su! rekao je, a to je liilo na psovku.

Malo dalje, zakovan za stolicu, sa strujnim prstenom oko glave, nesreu i obija Malkom Berkli je urlao, obliven znojem po elom licu.

Neee kriao je nemojte. .. Izgoreu...

Nee vie prekide ga lutkar i povue malu polugu na elektronskom pultu. Uzdah olakanja protrese Berklijevo tc'lo od temena do peta.

Bio si dobar ree mu lutkar. - Nisam nezadovoljan tobom. Moja lutka je unitena, morao sam da je aktiviram na sam ounitenje... I ona druga, prijatelju, nije imala sree da te titi nastavio Je dalje, koraajui prema drugom kraju polumrane piostorije, gde Je za slinu stolicu bio prikovan i jedan od zatvorenih gangstera-ubica ali operacije tek poinju. Upotrebienio vas ponovo, ne brinite, i nc samo vas, sve koji u mozgu imaju ubilake i unitavajuc nagone, ha-ha-ha!

Malkom Berkli vie nije imao snage ni da se pomeri.

Dok je bio sasvim mali, te- rali su ga da veruje u Boga i da mii sc moli. Kasnije nikada vie. A evo, sada, pokuavao jc da se seti neke molitve koja bi ga spasla ove bede!

Lutkar je iskljuivao neka svetla, proveravao ekrane, sp- rovodnike i magnetska kola izmeu svojih ljudskih medija i aparata. Pri svakom dodiru oi bi mu blesnule udesnim s jajem zadovoljstva.

Sada ja nastupam, prijatelju govorio je vie sam sebi nego nekom okolo. Moja kontrola nad mozgovima sve je preciznija i uspenija!

NINA 129 37

Vie nee biti razlike, ha-ha- ha. ..

Berkli sa vidnim olakanjem proprati skidanje metalnih sklopki sa sebe. Meutim, to nije znailo nita vie od odlaska u posebne elije. Ipak, bar je mogao da se malo isprui i piibere.

Jo uvek jc o.seao uasnu vrelinu u glavi. inilo mu se da mu je u glavi upaljena vatra; toph'na se razlivala po ka- pilarima i izbijala na oi, na nozdrve, na svaku poru koe. Sada jc to polako prestajalo, ali malaksalost je bila prevelika za bilo kakvo razmiljanje. Samo da sc dokopam kreveta, tutnjalo mu je u pregrcja- nom mozgu.

Ispruio se po podu, zastr- venom jednim starim ebetom sa uzglavljem od nekih odrpanih, buavih dolova odee.

ak mu nije zasmetalo ni prisustvo nekog smrknutog oveka, iji je prazan pogled bicr prikovan za neku taku izmeu dva raskreena stopala.

Sve je manje verovao da je sve ovo san.

Bila je to grozna stvarnost.A napolju? Da li je bio dan

ili n o ...?Stakleno oko Kalvina Kre-

doka postajalo je sve vee i ve

e, dok nije prestravljeno kriknuo i pridigao se.

ovek u istoj prostoriji nije reagovao. I dalje je zurio u taku ispred sebe. Berkli jc bio siguran da jc poeo da sanja. Ali, kakvi su to bili snovi? Bolje da ostane budan. . .

No.Samo svetla spolja ukraa

vala su zidove prostorije, ali unutra sc nije oseao ni na- govctaj nekakvog ivota.

Priljubljen uza zid, Tabasko Pit sc, na prstinla sanlimetar po santim clar prikradao nepominoj silueti na podu.

Revolver mu je bio za pojasom, na leima, ali za sada se uzdao u svoje eline ake. Hiljadu puta bio jc sasvim blizu tom udesnom bcumnom kretanju svog prijatelja nine. Gledao ga je is]:rcd sebe, a potom ne bi video nita, uo bi ga, zatim je sve postajalo pusto. Znao je da je tu, a, opet, samo ga jc oseao u vazduhu kao drhtaj liske.

Nina mu je bio vie nego prijatelj, ali nikada nije uspe- vao da ga oponaa ni u emu. Jednostavno, nina je bio duh.

Senka.Treptaj.

38 NINA 129

Seivo.Grom.Hiljadostruki udarac, svet

lost i tama, krik i muk.Osecao je sopstvene vene na

telu kako mu se nadim aju i zateu. Sve se to moglo sliti u jedan zamah, u jedan strahovit prasak kostiju, miia i ila, pod kojim obian ivi stvor m ora da ode doavola!

U vena lovita!Oekivao jc i najmanji pok-

ict u prostoriji spreman da us- mcri svoju stisnutu aku, svojih pet vornovatih ubistvenih p rstiju skupljenih u pravo ubi- lako k lupko .,

Bio je siguran da je neprime- cn, tih kao udaljeni vetar.

U tami su sijale oi.Uputie mu atemi, udarac

savijenom akom koji lomi svaki deli povrine na koju sc spusti. To jc najbolje znao,lo mu jc najbolje lealo. Najzad, to mu sc najvie svialo.

Udarac pod kojim kosti krkaju, a telo se savija, pada, iezava.

A samo deli, pravi dcli sekunde pre toga pustic krik koji je sluao hiljade puta iz dubina nininog grla. Krik koji je ledio krv ne samo neprijatelju nego i njem u samom.

Sada e ga i on upotrebiti pre nego to pesnicom smrvi

senku koja se nalazila na samo dva koraka od njega, ne slutei nita.

Kiai! Da, lo jc to.Kiai!Kau da otkada postoje bo

rilake vctincf jo niko nije video da jc neko pobedio protivnika jednostavno time to jc pustio krik. Meutim, mnoge pobcdc dobijenc su upravo za hvaljujui kiaiu.

A kiai nije samo zvuk..fapanska tradicija to obja

njava na svoj nain: re kiai sastavljena je od dva termina: ki znai duhovni stav, a ai dva duha sjedinjena u jednom. K'I kao duhovni stav navodi na pretpostavku da kiai nije isto fizika mani Icstacija, ve pre svega mentalna i da se efekat vie postie voljom koja upravlja krikom* nego samim krikom.

Sve jc to jednom, davno, objanjavao svom prijatelju Lc- sli j5,ldrid. Valjalo je to zapamtiti, ali valjalo je i prime- niti u ivotu, na nekom. Taba sko Pit je imao dovoljno jake pesnice za odlazak mnogih u carstvo snova, ali eleo je i malo vie od toga.

Neto od onoga to nine po- scduju. Od onoga ^ to je imao njegov prijatelj, emu je bio

NINA 129 39

.svcdk, ali. . . emu uglavnom nije uspeo da se priblii.

Pa, valjda je mogao da u jedan ovakav krik unese iz sebe maksimum strasti, mrnje ili oaja?

Japanska tradicija, govorio mu Je Les, sm atra kiai snagom i izvorom energije koja upravlja ivotom. Njegovo dej- stvo nc |)rimenjujc se samo na odreene situacije, ve na sve i\'otne fa/c.

Psiholoki, to je vetina oslobaanja duha da bi se sva mentalni) energija koncentrisa- la na Jctlnii oicdcnu takn, sa eljom da sc ona potpuno kontrolie.

Fiziki, kiai je vetina disanja. To dobio znaju nine, ali i dobri poznavaoci dudoa. Kad ovek udahne vazduh, on dobija snagu izdahnuvi ga, on .>labi. Meutim, disati nc znai samo ispuniti plua Vaz- duhom. Voljnim i kontrolisa- nim udisanjem ovek stie snagu, ono to Japanci nazivaju saika-tendcn, u trbunoj duplji, sreditu ivota, snage, ravnotee i koncentracije. Ovo disanje jc neophodno pri izbacivanju krika i zbog toga se uvek kae da je kiai zvuk koji izlee iz trbuha.

Kiai znai ujedinjenje misli. ovek pun kiaia poti-

njava duh svog protivnika. Krik je oslobaanje vika energije koja, u eljenom trenutku, omoguava da se neutralic protivnik. To jc pranjenje snane napetosti i nain da sc potvrdi vladanje sobom.

Sve je o tome Tabasko Pit sluao, sve je u mislima pre- turio u tom kratkom dahu dok se prikradao kroz tamu sobe i punio plua vazduhom.

Jo dva mala koraka, na prstima, kao po ici.

Lcvu i'uku jc ispruio ispred sebe kao lil.

Desnu jc savio u laktu paralelno sa ramenima, s pesni- conf koja jc dodirivala oliraz.

I, kriknuo jc.~ Kiaiii!Tren tiine.U sobi sc nila nije pomcri-

lo.Ni milimetar pokreta, ni

gram opipljivog straha da sc useli u neki ugao prostorije. Jednostavno; sve to je iz njega izletelo, stopilo sc u malo- prcanji mir.

A njemu se inilo da j'c krik uzdrmao ceo grad!

Sto mu gromova! Da li si t i to neta rekao,

Pite? zauo je miran, malo ironian ali prijateljski naklonjen glas.

40 NINA 129

Tabasko se srui u najbliuu.

Nita mu nije uspevalo.Skoro je odrao grlo, uneo jc

svu estinu glasa u taj kiai, a liio je na daak povctarca umcsto na grom.

Blcdouta prizeinna svetlost preplavi prostoriju.

Istovremeno sa svetlou u prostoriji, malo ljubiastih treptaja, ukaza se ki'oz palmovo lie i u sLiscdnim delovima stana, kroz velika zastakljena vrata koja su sluila kao pokretan zid.

Lcsli Eldrid, amoiiki nina, scdco jc na podu prckr- tenih nogu, sa s to p a lim ap o d butinama. Ruke jc di'ao ispred sebe sastavljajui dlanove kao u seivo, iji jc vrh okrenut nebLi ili visinama, svejedno, ali avolski m iran i pretei.

Izgledalo jc da za njega vie nita ne postoji. Ni Tabasko Pit, ni dolovi reenice izgovorene pre koji sekund, posle onog urlika koji je Pit s ponosom nazivao svoj kiai.

Pit je sedeo u fotelji i kroz poluotvorene kapke trudio se da bude neprimeen.

Lcsli je beumno zgrio, a potom isprepletao prste aka u snanom sjedinjavanju. Bio je to stari simbol unutranjih okova, kada se insistira na

umu, na ograniavanju iskustava za podalkc dobij ene preko fizikih ula. Japanci to zovu najbakukcn-eu, a to je bio nintlin oslonac na kosmiku prisutnost boanskog, istovremeno prihvatajui realnost intuicije.

Bili su to minuti posveeni usklaivanju svesti sa mishma drugih, u odailjanju svojih misli u misli najb li ih ...

Moda sam bio malo l>ir an? upita Pit.

uo sam te jo napolju (jdgovori nina.

Ba? sa iskrenom nevericom upita ovaj. Iao sam najtie to sam mogao u ivotu!

- Bambusovo lie na ulazu sc zanjihalo, sigurno si ga oeao na samim vratim a. Na sLe- pcnicama si vrhom cipele zakaio donji deo ograde. Bravu na ovim vratim a si okrenuo jae nego to treba, iako si je pre podne dobro podmazao da se ne uje. A zatim. . . to si vie zaustavljao disanje, sve si se jasnije uo kada bi uzimao nov vazduh.

Najbolje je bilo da ostanem uz pivo preko puta pro- guna Pit.

Dri se svojih pesnica, prijatelju ree Lesli.

NINA 129 41

Znai, nemam anse da budem bar pola nine?

Ni grama za sada na- smeja sc Lcsli. Im a li ta n(jvo? Ili si ceo dan ve/bao kiai?

Pit odjednom prim eti da je nina samo u svilenom kunom ogrtau irokih rukava, sa crnim pojasom vezanim preko si ruka. Kratko podsiana tam na kosa, lamnoplavc oi i splet miia koje ni laka svila nije uspcvala da prekrije, sve je to najjednostavnije moglo na p rvi pogled da se uoi dok se podizao na stopala i itao misli svom |irijatclju.

Sumiko e doi kasnije rekao ]e.

Ja. . . - Imam piva u friideru.

Najbolje da nita ne govorim - prom rm lja Pit. Kad smo kod p iva .. , da li je u. . .

U limenci? Naravno.Pit sc isceri. Ipak je lepo biti nina

zakljui. Sve zna i sve moe!

Pokuao je da bude ironian, ali je sve zazvualo, ipak, kao divljenje.

On iz depa jakne izvadi smo- tuljak novina i baci ih na mali, nizak sto sa staklenom po

vrinom, oko kojeg su bili poredani jastuii.

Im a neto u novinama, ali neto i nema rekao je, dok jc noktom skidao otvara sa konzerve.

Sta nema, recimo? Nema poreklo lutaka. Ne

ma odakle dolaze. Niko lo ne zna, niti ume da objasni.

ta kau u Lakosti? Nemaju pojma otkuda

takva lutka meu ostalima slegnu svojim monim ram enima Pit. Koliko sam mogao da zakljuim, neko ju jc doneo sa strane i tu ostavio.

A onda je prohodala? To sam video svojim oi

ma, do avola! I piipucala je kao pravi profesionalac.

Moda to i jeste? ta ti to znai? namr-

ti se Pit. O.selio jc da sc u nin- inoj glavi ve m otaju svakojake misli nedostupne njegovom mozgu. Zar te lutke zaista umeju da misle?

One ne, ali neko drugi preko njih? To ve mo/.c da sc prihvati.

Jo ne shvatam.Lesli prelete pogledom pre

ko novinskih, naslova, zadravajui se malo due samo na nekim. Meutim, oni mu nisu kazivali mnogo. Tekst je bio samo posledica neega, uzro

42 NINA 129

ci su se nala/ili u nekom polumraku. Negde gde je trebalo nai traak svetla.

Nisi nita propustio da mi ispria? upita Lesli Pita.

Odmotavao sam film nekoliko puta odgovorio je ovaj. I sad kao da gledam tu ludu lutku kako ^atrga noicama i niani u onog momka. .. Bam! Bam! Nisam stigao da jc dokusurim, k a d .. . odjednom je eksplodirala! Puf!

Da prom rm lja Le.sli, Ovde su i .luri izvctaji sa provale u kui nekog Freda Lankastera, . . Novinar nije uspeo da sazna nila blie, bio je spreen. Ali, iakao je podatke da je Lankaster zaposlen u Bi'uster korporejnu i da jc ladio na nekim tajnim planovim a.. .

Kakve veze imaju lutke sa tim?

Pronaeni su ostaci i/.go- rele lutke ree Lesli. Da kle, dva napada bez veze: jedan u videoteci, a jedan u privatnom stanu. Znai, lutke mogu da pucaju, da obijaju, da rade zapravo sve ono to im se odnekud naredi. Preko nekih odreenih talasa, vezanih za mozak.

U sobi nastade muk.

Lesli Eldrid je sedeo zadubljen u misli. inilo se da ela prostorija treperi i poprima zvuke koje jc emitovao ninin mozak.

Pit nije imiio nameru da ga u tome prekida.

ekao je da prijatelj napi'a- vi prvi pokret kojim e razbiti modani krug, koji je ispunjavao sobu poput udaljene, ali neodreene muzike.

Mislim da je u lutkama uglaena i mala kamera nastavio je Lesli i da vlasnik moe da p iati sve to ona i'gleda. Moe, verovatno, i da izda signal za samounitenje? Na neki nain, on u lutke prenosi nagone sa ivih bia, Ira- nsponuje ih u poslune robove koji za sobom ne ostavljaju otiske, ne ostavljaju tiagove. Ne moe ih naterati da piogo- vore ili priznaju.

Naravno, porcelan ne osea bol dodao je i Pit svoj prilog Leslijevom razmiljanju.

Da su plastine, ne bi mogle posle eksplozije da sagore svoje elektionske elije.

Zato lutke? Male, neupadlji izgle

daju draesno, deca ih vole. .. Nikada nisam voleo lutke

napomenu Pit vie samom sebi nego bilo kome drugorn.

NINA 129 43

Najgore je to nc moemo pretpostaviti gde bi mogle da se pojave sledci put ree Lcsli. Pitanje je najzad, KOlo radi?

Da, ko? 1 ODAKLE. Mogu da prcvincm ceo

San Francisko za lulkama, ali trcbac mi bai' mcsec dana za tako ncsto piedloi Pit.

Pa i da nadc.. . lutka je mrlva stvar dok je neko ne pokrene u eljenom trenutku. Moramo se nai na pravom mestu. Na izvoru.

Ali, kako? Nc /nam kako, ali sazna-

u. . . Neko ko stvara Ic lutke, ko ima takvu laboratoriju, moe se nalaziti samo na dva mosta: pod zemljom. . .

S parovima? iskrivi lice Pit.

. . . ili u nekoj zgradi koja je dobro uvana spolja.

To jc ve bolje sloi se Pit, zavravajui sa treom limenkom piva.

Jesi li za malo vonje po istom vazduhu? upita ga Lesli.

Utroje? Zato ne? nasmeja se

ovaj veselo. Nai emo ti usput drutvo, ako poeli.

Znam klimnu ovaj glavom. Naa vonja e se

zavriti tako to e dotini gospodin uvec da iezne, a ja pored Sumiko neu moi da uhvatim nita osim hladnog piva. I to mi jc neki provod!

Izgleda da sam dosadno drutvo za njega zau sc enski glas sa suprotne strane. Sumiko je uetala u lakoj, kunoj haljini, sa tek izbrisanim telom posle tuiranja, dok joj je koa mirisala najfinijim istonjakim mirisima.

Nisam lako mislio. .. zbuni se Pit.

Ali to nc znai da nisi za jo pia? pogaala mu je misli i bacila mu konzervu piva, koju on spretno uhvati i poklopi ogromnom akom. Ovog puta Lesu e biti potrebna tvoja pomo, samo on to nee da prizna.

- Kako ti zna? iiabra Pit obrve, a onda prenese pogled na niiiu. Meutim, on jc izgledao sasvim odsutan. Vie ih nije uo. Gledao je u jednu taku.

Sumiko dade glavom znak Tabasku da izae iz prostori-, ie-

On je sada mikjo apnula mu je dok su naputali sobu.

Znao sam, ali uvek zaboravim odcovcri on.

44 NINA 129

Lesli ostade sam.Malo pognute glave, savije

na tela u poloaj gde sc duh i okolina isprepliu i gde duh ovladava i potinjava sebi svaki otpor organizma.

Mikjo jc spccifian vid nln- a-vetinc, slian jogi ali mnogo naznacniji. Mudro mikjo uenje razvilo se iz uenja po- reklom iz Indije, a kasnije iz Kine, Tibeta.

U Japan je prenet u devetom ve'ku, a prihvatili su ga i usavravali jamabui, senini i gjo- je, planinski i umski ljudi, pretee nindi. Mikjo vetine usmerene su na poboljanju unutranje snage linosti, na usavravanje njene psihike konstitucije. Dovoenje misli, re i i dela u harm oniju svakako je najvanije za dclova- nje ljudske volje, samog oveka.

Bila je to, dakle, jedna od priprem nih ceremonija Leslija Eldrida.

Siguran znak da je na neto spreman i da ga u tome nita nc smc ni iznenaditi, ni povredi ti.

Duga, plava kosa povijala se as na levu as na desnu stranu, dok se lice dizalo pre

ma tavanici, u gru, rairenih nozdrva. Ruiast jezik je pro virivao iz punih usana, pravio krug po usnama i opet se vraao nairag.

Svetla rellcktOiii bila .'n podeena tako da senke daju jos izazovnijc obu'c grudima.

A one su sc blago talasale u svim pravcima, nadraenih bradavica i oroene kojom kala istinskog znoja. Opkoraena pi'cko tela snanog, maljavog mukarca, ena bi samo pokatkad uputila pogled dole, prema njemu. Oigledno da nije bila ravnoduna u tim trenucima, i da je sve manje glumila, a sve vie oseala da joj se utroba slatko raspada pri svakom trzaju oble zadnjice.

Ubrzano disanje i sve glasniji uzdisaji bili su oigledan znak da je sve o kej i mimo plana.

Zavaljen u svojoj stolici s platnenim naslonom, reiser poslednje sekvence iporno-fil- ma Neodoljiva Pamela, Arm- ando Saks, zadovoljno je trljao svoju bradu, ne prekidajui ka- mermane i ne hajui za toplotu reflektora koji su svoj sjaj prosipali po koi glumaca.

Kamerman za gro-plan nalazio se skoro na samom podu, uz rasklim atani krevet. I

NINA 129 45

sam jc bio obuzet nepi'edvidi- vora scenom strasti i oseao je da krupni plan glumiinog lica daje izvanredan efekat zavrnom udaru poslednjeg kadra filma.

U omalenom studiju vladaki je neuobiajena tiina. Svi po- gk;di bili su usmercni u razuzdani galop gole ene, k j j i ni ico do tada nije uspeo da od- glirmi. Ovo jc bila istinska krcacija golog seksa! Samo su, ka.snije, inakaze montaer-' mogle da daju jo ei ritam sm enjivanjeni krupnog plana sa ambijentom koji jc hvatala kam era na gornjoj rampi.

Armando Saks, reiser pet(3- razrednih pornia za trite istono od San Franciska, sa neskrivenim zadovoljstvom je ispratio poslednje trzaje i k rikove golog para. Kao po strogom scenariju, u isti m ah su spojili tela i m ukarac i ena, svesni da pripadaju boanskom trenutku bez obzira na okolinu.

Saks jc bio omalen, deme- kast ovek pedesetih godina, proelav, sa negovanom bradicom. Bio je u obinoj majici, ali sa obaveznim zlatnim lancem i priveskom Hristovog ra spea, s tom razlikom to je, um esto H rista, tu bila razapeta zgodna ena bez odee!

Kraj nogu mu se nalazio mali pokretni sto sa obaveznom aom votke i leda. Cigarete je drao u rukam a, m ada ih nikada nije palio dok je radio.

Komande je izdavao sa svog inesta, tano jc znao g'le t:. treba da sc postavi i nikad-i Il i j i . ; proveravao ugao sninia- i.ja. Imao ga je u g iav kao na filmskom platnu, sa svim ra- l ' U i s i m a , perspektivam a i os talim prateim detaljim a koji su njegove filmove inili zanimljivijim od ostiilih, gde .se sve svodilo na svlaenje, bez uzdisanja, zavi'etak s padanjem po jastuku i praznim pogledima koji su trebali da budu sreni i blaeni.

Njegov pomonik je taman zaustio da naredi l ez kada ga je u tome spi'cila Saksova aka.

Kamerman sa poda jc odlino razumeo svog gazdu i nastavio je snimanje, podiui kam eru malo vie i pratei lica junaka dok su se vraali u stvarnost.

Sad! viknuo je . Saks.Istog asa prestale su da zu

je kam ere i prejaka svetla su splasnula za dve treine.

Demekasto Saksovo telo se uzvrpolji u stolici. Uzeo je au sa piem, srknuo gutljaj i zadovoljno coknuo jezikom.

46 NINA 129

ena je ostala da lei, rasute plave kose, kao aneo na nebeskoj lealjci. Partner je uspeo da stane na noge, ali vidno nesigurno. Preko bedara je poneo jedan od arava i, klatei se, uputio se prema kupatilu.

Bolji kraj ne bih ni sam smisho rekao je Saks, pratei istc'/anje svoje glumice i zamiljajui je kao izduenu maku na prozoru, dok se sunce raa i presijava se u kosi kao zrnca bisera na talasi- ma.

Mislio sam da dosnimim scenu kako odlazite zagrljeni nastavio je da govori^ ali odustajem. Jo jedna ovakva sek\'cnca u sledeem filmu i ime Pamele Pam bie ispisano mnogo krupnije iznad ulaznih vrata. ak e za.svetlcti, Dseam to!

^ Ja oseam da sam edna progovorila je ena prom uklim ali prijatnim glasom.

Pamela Pam, ena koja uiva smiljao jc Saks neke nove slogane. Pamela Pam, ci>a. . .

. . . koja je edna! pod- seti ga ona i pridie se. Jedna ud garderoberki joj dodade kuni ogrta od providne svile i ipke. Tkanina koja je vi

e odavala nego skrivala, koja je delovala zaista uzbuujue.

Ne budi neromantina r'airi ruke Saks i izvue svoje debeljukasto telo iz stolice. Nosio je obine farm erke i patike. Ima sree da jc partnei- izdrao do kraja!

Ubila bih ga da nije odgovori devojka i veza oko struka pantljiku, koliko da pokrije stomak. Gde je taj aiupanjac?

Dolazi odmah, dok se ti isluira. Vredi popiti za izvrstan kraj filma! smeju- Ijio se Saks. Onda je pljesnuo akama nekoliko puta. Sklanjajte kablove, reflektore, rekvizite. .. Napravite malo me- sla za ki'atku urku. Vredi proslaviti ovako lep kraj!

Pamela Pam, plavokosa por- no-zvczda, svesna svojih drai, nimalo se nije snebivala u vo- i'in pokretima. Uostalom, ekipa se ve navikavala na njen.) Iclo, ali u svakom sluaju Dik- je lep prizor za svaije oko.

Imala je savrene proporcije, lepo oblikovane neto krupnije grudi, tanak struk, kao izvajanu stranjicu i prvoklasne listove nogu. Sve to zavravalo se na bujnoj kasi i li- * cu sa bademastim oima i malim, napuenim usnam a ispred

NINA 129 47

dva reda zuba kao od bisera nanizanih.

Pamela Pam nije snimala mnogo. Svesna svoje lepte, birala jc sadraje u kojima skidanje nije bilo najvanije. Moda jc intimno mislila da e ovakva vi\sta i limova biti odskona daska a mnogo ozbiljnije uloge.

U svakom sluaju, bila je gledana. ak je mogla i partnere da odabira: imala je poseban ukus, glumci pored nje morali su da lie na neto, da se muki deo publike idcn- tifikuje sa glavnim junakom i da NJU eli vie nego on sam, u oku kamere.

Njena garderoba takodc morala je da bude izazovna u svakom kadru. Ili je otkrivala svoju bistu, ili jc u hodu, u pokretu, u pregibu, pokazivala sjajnu liniju butina.

Poslednji film ve je glumila kao koproducent.

Sledei je namcravala sama da snimi, reira i finansira. Bar je neto nauila od tog josla, kupei ono najbolje od jud i tog zanata.

Za Armanda Saksa ona je bila zlatna koka njegove filmske kue.

Osetio je, ipak, da se sa njom neto deava. Postala je suvie sigurna u sebe, a to je

za lukavog lisca bio dobar znak da mu se glavna zvezda udaljuje. Da je gu