OSVETA PRINCA TAME

Derek Fmegan

OSVETA PRINCA TAMEiGodima 1850. Letnije noćnio

neibo billo je prekriiveno oblaci­ma i tek povrememo sjaijini me- seoevi ziraci Uijpevali su da se probiju i dodirnu blago usitala- samiu površiinu okeana.

Ovaj mraik išao je na rtulkiu dvema akiuinama koje su se, op­rezno ploiveći iameđu ošitriih pod vodnih atena, približavaile ma­lom, skroiviitom zatonu tek dve -tri milje uidaljenom od prista- n.iBita u Njiu Orliensu.

Ilscepaina jađra, ogiuljena bo­ja na trupovima i delom izio- mljeme i na brzinu krpljene ka- tairke svedo&ile su da su škune prevaliile dug i opasacn pui.

lalco su se na uskim paluba­ma moitaili samo mornari, šlkume su gazile duiboiko štx) je srvedo- čilo da noise težak terelt. O vr­sti tereta svedo&ila je i oprez­nost kojom SIU kapetani plovili u ovaj Blkrirveini zaliiv mraika.

Biile su to škiume dvojice ka- peitana koji su još uv^k trgo- vaJi cmdm robio em sa zapadnih obala Afrike.

Bio je to njihov poslednji po­duhvat. Pultovanje je postalo sve opaisnije, a i trgovci na no­vom konitinentu niisu više bili onako iedašni kao pre desetaik godiima.

Kada su najzad bačene kotve i iizjvučene daske, iz utrobe bro­da počeše da ialaze taimine, po- giureoie senke. Tek na bledoj mesečiini moigla su da se raza- znajiu naga ili polujnaga teia že­na i m'U^araca.

Izimiučeaii dugim puitovanjem po 'UEfbuHkainom moru, hramjeni tek toliiko da ne poumiru od gladi, crni roibovi jedva su te­turali nie sitrmu i klizaivu das­ku prema peščanoj obali.

Iz utrobe drugog broda svo­jom imjpozamMcm figiurom, us-

NINĐA - SPECIJAL

pra'vniim stasom i pre svega ve­likim cmiim O'čima, koje su si­jale u mraku, isiticao se ogro- mmi cpnac. Lice mu je još w ek bilo namaizano cnnom i crvenom bojom. Na sebi je imao samo dve stvari: oko vrata, na ko­žnoj uzici visila je nekakva ču­dna figurica kotjfu je bilo te'ško prepoznati, kao i marterijaT. od kojeg je biila sačinjena. Oko pojasa, na širokom opasaču Oid zmijske kože koji je bio i jedi­na odeća crnca, vi's-ila je suva tikva iispuTijena svakoj^aikim si­tnicama.

— Ovaj će vredeti koliko po­la tovara, zar ne Džoš? — U|pi- ta jedanooiki nostramo svog ka­petana Džoša Piitikilna.

— Aha, ali dosta priče. Po- teraj te diiviljake malo brže — naredi kaipetain očigledno navi­kao samo da kotmaindxilje.

Fijiiiikiniuše dugi bičevi od vo­lovske kože i uipredene kono- plje.

Žene zaijaukaše, .miuiškarci po­češe da se uvijaiju pod udarci­ma pokošavaijiući da, onalko po- vezami lancima, pohaltaijiu.

Jedan uidarac pogodi slučaj­no i oígromnqg crnca. Isltog tre­na iz njegovih dulboikih i opas­nih očiju setvnu miH\ja. Mornar koji ga je udario podiže bič još jedinom, ali se omda ukopa u mestu. Pogled crnih oči ju kao

da je pokušavao da m>u se kroz ženice zakoipa u mozak.

Tiha pesona korja je više liči­la na tuitin.ja'vu skrivene podze- mme reke poite'če iz crnog grla. Ne spuJštajiući pogled, crnac kleče -na zemlju i položi oibe ša­ke uriivajući ih sve duJblje u pesak. Njegoiva peisma positajala je sve stnaižmiija.

Kolone robova se zaustatviše uz zastrašeino mnmiloamje. Žeaie pdfcriše oči rukama. Miuikarci S'U drlitali gledatjiući šta njihov Velilkji Mag — Mgiua Aimon Sar— radi. Njega su se svi plašili.0,n je, tamo u starom zavičaj;u, bio princ tame, veliki vrač, miljenilk goiapodara podzenfunog sveta. Beabroij puta su se uve- rili u ngego've natprirodne mo­ći. Peis-ma koj'u je sve smažnije pevao, dobro su poznavali.

— Sita se to, do đavola, tamo degava? ! — povika kapetan Džoš kaji je već krenuo u svo- jiu kabinu pod paluibom.

Jeidfliooki nostromo poitrča do ograde i požuri da raportira svome kapetanu.

— Onaj granalj neće da se pomeri. Eno ga kleči na obali i dere se — sao[p:§ti kratko do k mu je ono jedino dko sevalo od besa.

— Idi i naiteraj ga da krene— reče Džoš kratko, a oinida se vrati na komandini most.

M N Đ A - SPECIJAL

Jedno’aki jedva dočelka pri­liku da pokaže svo|ju surovost. Usput istrže bič iz rdku jeckiog od svojiih ljudi i začas se nađe na ne.koliko koraka od velikog vrača.

— Diži se, prokiletinjo, inače ću da ti zigiulim kožu sa leđa. Ustaj! ! !

Njegova dreka za trenuitak narigača pevanje veliikog crnca. Samo za trenutalk, a onda se ogromni vrač vrati svojqj vra- džbiflii. Sada je či/taivim telom ležao na zemliji.

— Tako dakle.. .Jednooki 'niije završio. FijiuJk

biča nađijačao je ono što je za- usitio da kaže.

Ali, desilo se još nešto.Zemlja poče lagaaio da podr­

htava.Iznenada poče da duiva vetar,

iako je do tog trena sve bilo portpuino miimo.

Crni robovi baciše se na ko- lena skrlvajiući glave među ša­ke.

Skune počeše da poskalkuju na iznenada poibesnelom moru.

Bič tresnu po leđima velikog vrača i on skoči kao kobra.

Jz usta miu se otrže dug, ne- Ij'udski krik, a za njim poteče nešto kao plamein... kao zmijja groma. Iste munje poleteiše i iz njegovih o-čiju. Sve tri muinje pogodiše jed'nookog poisred gru­

di i on tresnu na peščanu obalu kriJkniuvši kao pogođeina wer.

Tutnjava je postajaJla sve ja­ča, a zemilja p,od peskom poče da se 'Uigiba i izdiže, praveći na mnogijm mestiima diuboike pro- ceipe. Neka čudna siJa kao da je naivirala iz utrobe zemlje oba­vijajući okalinu čudnom atmo- sfeiroim.

Među posadom dve šikvme za­vlada pravi haos. I među teik iskrcainim robovima. Cimaj,ući lancima, robo.vi su pcJkiu'šaivali da pobegnu što dalje, a morna­ri su hitro skidali jedra spaša­vajući šlkune od neocökivane nepogode.

'Samo je Mgua Amon Sar stajao uis,pravno u svoij svojoj veličini, urlajući onu istu me- lodi'jiu dok su muaije iz njego­vih očijiu i dalje pogađale naj­bliže mornare i trupove brodo­va.

Onda se, kako je i poče lo, sve nenadano i um'irilo.

Sve je opelt bilo kao i pre ne­koliko miouta.

Sve, osim Mgua Amon Sara.On je nestao.Ali, rodila se legenda.CiJtavu deceniju nalkom ove

paklene noći on je kao- kuga huijao okolinom Njiu Orliensa i okolnim močvarama.

Djiudi su čas govorili kako su u močvari viđali drvo koje

e NINĐA - SPECIJAL

hoda, čas je to Mio čudovište od blatta dbraslo travom, čas ogroimina Sjpodaba sa glavom amioe. ..

Bez oibzira na te raizličilte ,pri­če, jedno je uvek Mio iáto; na tragu neipotznaltoig bića ostajali siu leševi i čudni, neraziumlijivl simboli oko nij;ih.

Upak, veliki vrač je vremen­om zaboravljen.

Počela je da bledi i legenda vezana za njegovo ime.

Piimitiila ga je samo jedna mla da roblnija u čipem je stomaku posejao setrne.

iNoćima je sainjaila to lice ko, jeig se smrtno plašiila. Premirala je od tog demiona kq]i je uizeo na siliu i začeo u njorj deite ko­me se uiopšte nije radovaila. Sa­njala je uveOc isti san sve dok joj se u moKiik nisu urezale njegove reči.

Reči k'oije su pomirijaie bu­dućnost, osvetu i razaranje.

»Moj goisipodar vlada podze­mnim svetom. Ja sam orvde nje gov izaslaoiiik. U sebi sada no­siš njegoviu leipotu. L^potu go­spodara tame. Jednog dana, kad on to odluiči, ta leipata osvetiće mene i ostale«.

Posle tih reći, za koje Je bi­la sigurna da ih je čula a ne sanijala, trzala se dfeuipaina zno­jem, izmučena, bolesna.

Konačno je rodUa dete.Deviojčicu. Lepu. Preleipu. To

liko lep.u da ju je n|,iena vlasni­ca uzela k Sidbi u veliku be'lu kuću na pilantažd.

Odmah nailcon porođaija, crn- kiinija je 'Umrla.

Proil azile 3U godine i deceni­je.

Leipolla đajvola sejala je oko sefoe smrt i mržnju sve dok je nisu prodali.

Vilše nilko nišita nije čuo o raj oj.

Više nik'O nijje pominjao le­gendu o Mgiii Amon Saru, iiza- slamiiltu gospodara podzemlija.

Princu tame.

fH'<5 *

Zraci sunca, koje je telk pre nešto manje od čeitvrt časa na­pustilo površinu okeana, obas­javali su padimi brežuljka ne- daleiko od San Fraincjska. Bila je BUjbOita i činilo se da u čita- voi okolini nema žiive duše.

Suma koja je krasila najvefeu padinu detovala je nestvarno u moru kamena i pustoši. Tek po vremeni naleti poivetarca za- Ijiuljali bi grane drveća dozvo- Ijavatjruići sunčevom zracima da se probi(jiu do itla. Jedan tal?;av zralk odbi se od hromirane po-

NINĐA - SPECIJAL

vršliie na moono'j »banđimoj« mašini. Moitor kao da je bio napušten, jer nigide u vidokru­gu nije biljo žive duše. Ali, stori- veni iza žbuna, momak i 'ride- goiva devojika uiviijaili su se u ljiufoaivin,oim grču.

— Oh, Lari, izdrži još m ar­io. .. rmiliin te. Nemoj da žu­riš, miisli jedinom i .na mane. Ti si tako snažan... svi ie se pla­še. .. a ovide si kao ndki... pu- ber*teitilija — miucala jie devojika osećaiiuć] kaiko nijen partner po piut brzoR voiza žuiri; ka posied- nj oj stanici.

Momak duge, miisne i neo- četšljane kose, lica zaraisflog u brajdu, gntw(no fiikinu i zapuši joj lUJsta ogriominoffn šaHooim.

— Ćuti, kuičiko... prdliileita. Zato i ne m'Oigu s tobom... jer stalno pričaš. Tdbi ne treba mu­škarac, nego paistuv ili, još bo­lje, magarac — besno je paro- m'iTsio kroz zjuibe ddk j.(3 stKiist iz njega codila paslednje atoime enaige.

NekoHlko trenuitalka kasinlije pddiigao se sa vitkog i naglog tela. crnioikose devojke koga bi svakako bila daleko lepša da joj je kosa bila čiista i uredna, a lice uiimiiveno, bez masinica i vdlikih p'oidoonijaka.

Imenada, dok se imomak oib- lačio, ona poče histerično da se fijmeje.

— Ha, ha, ha. . . možda si u pi-avu. Svi ti koje si potmonuo, pa i oni koje niisi, si(giumo au u ovome bolji od, tdbe... A^eliki Lari! U seiksu si' ujvok bio ntilla! A ja, buidEáa, ¡roisliiia d;a ćeš je- dmom i ti da poistaneš muško,.,

iNjen histerični smeh pređe u plač.

Miomak se već spreimao da nasrne na nju kad nekoliko me tara dailje zaišiuišlta trava i divo- je mladih, obučemih u kožinu odeću, sitiuipiBe na čiisitiinu. Sme- jali su se i Ijulbili luzajaimino.

— Hej, Lari, josi li zavilšLo posao? — lupilta momiaik.

— Šrta iti miBliš, maijmuiiie?— uiZ!vrati‘ Lari besno.

— Sta mislim? Sta me briga, piltao sam tdk onako. Miisilio siam da vium Sjiu i ja moMa ne sme­tamo — dadaide m'Omak i ode dalje sa devojkotm.

Desetaik .minuita kasnije on dentara m'otor koji jie do tada stajao naisl'onijen uiz sltiiro deiblo, da'lije od ivice šume. Zapalio je cigaretu sa »travom«, povukao neko2:iko dimova i ostatak pru­žio plavokosoj detvoijci koja je sedeia na zeoruliji naislotnijeiia na njegiova kdlena.

NINĐA - SPECIJAL

Lari i njegova devojka kona­čno su se pojaividi i seli korak -dva daliie od njih,

— Heii, Džoini, imaš li još malo »praška«. Hajde, znam da imaš. Dag malo, vratiću ti — reče Lari drhtavim glatsom.

Džoini mu bez komenutara pru ži atomiulijak; u kome se nalazio bolkain i Lari ga žudnu -ušmrk- rnu nekolilko puta. Onda, kao da se seti, pruži nešto malo praš­ka i devojjd.

— Hajde, Dželki>, usani... bi­će ti laikše — reče goitovo bla­gim glasom.

Droga je očigledino već poče­la da ga menja.

Devioijlka betzvo'ljno ušmi-kiniu prah i ,oipruži se po mekoj travi. Melkoliko minutii kasnije rasko pča bluau i poče da miliujje svo­je gnudi koje su još uvek više ličile na grudi devojčice, nego na grudi mlade žene.

Džeiri. to primeti i munu lak­tom svojiu devqjkii. Ona se os- meihiniu skrivajući lice na njego ve grudi. Znali su da je Lari kao muškarac bio ravam nuli i da Džeki silnio pati.

— Moraću ov ih dana... da se žrtvujem i jadnoj devajčici pm žim malo prave igre — šapnu Džoni.

— Pa ... može, alko garaiiiitu- ješ da ja neću biiti oštećena — UEvrati devojka gricnuiVši ga za vrh brade.

Neko vreme vladaila je tiši­na.

— Kada treba da se nađemo sa ostalima? — upita Sju izne­nada.

— Sta znam, za sat-idva. Ko zna da ii će Kori i momci us­peti da nađiu lovu u onoj viken­dici kraj kolje smo jiutros pro­šli. U svakom slučaiju, videće- mo ih kada budu naišli putem... Sa one uzvišice se viidi put. Pođi i proveri.

Devojka skačj i oitrča na po­kazanu stranu.

U međiuvremenu, jedna kola polako sdi se pela strm om sta­zom ka proiplamku kaji se nala­zio dobrih dvesta metara od me sta na kome su boravila dva para sidJtniica na motoru,

Za volanom auitom-olbila sedeo je kršan, plavokosi m'omak ko­me je giusita, talasasta kosa, do­sezala gotovo do ramena. Kraj njega, sićušna u poređenju s njegovom pojavom, sedeia Je i smeiškala se devojka duge, crne kose i pomalo kosih krupnih oči ju kqje su svedočile o delu ori- jentaline ikrvi ko/ja je teikla nje­nim venama.

NINĐA - SPECIJAL

— Pite, jesi li siguran da je Lesii reikao da se sa njim na­đemo baš na ovom mestu? — upiita devojika po imenu Sumi­ko.

— Devojičice, ja možda imaim ponebu falinlfcu, ali me pamet i pamćenije još uvek dotoro služe— lizivrati grmailij oidrnalhujući glavom.

— Izvini. .. zaboravilla sam da naš Les uivek radi ano što dru­gima ne pada. na pameit. Znaš li gde je otišao sinoć?

— Tmsim... koliko i ti. Valjda si dosad shiva tila da me vodi sa­mo kad mora. Uoisitalom, sazna­jemo kad d'ođe vreme. Tamo ću da parikiram. Hladovima je, a i puit je pregrađen. Nadam se đa nisi zaboravila da apafcuješpiTO?

Devojka se nasmeja i, opona- Žajući ga, reče.

— Znaš, dečko, ja možda imaim poneku falitnfcu, ali me pamćenje još služi.. ,

Oiboje pra.sniulše u smeh.Nekolilko minuta kaismije se-

deld su na ćebetu iispod krošnje velifeog pilatana, ona sliišajući mmilfcu sa »iVokmena«, a on is­pijajući sa užiivanjem konzervu jaJsog auistraliij'slkog piva.

Džoni, koji je neko vreme za Interesovano posmatrao šta Su­

miiko i Pit rade, adjeidnom kao da se odiiučio. Priđe Lariju ko­ji je, dobro »namilldsan«, već »Efl-ovio«.

— Hej, Lari, kaiko bi ti pri­jala jedina Japanka ili Kineski- njja? — ujpita ga Džoni znajući njegovu opsednutust Oriijenlta'l- kama.

— Japanlka! Coiveče.. . gde to ima? — reče Redajući ga od droge sjajnim i proiširenim že­nkama.

Džoni mu -nemo polkaza ru­kom ka mestu na kome su sede li Sumiiko i Pit.

Lari mu istrže iz rtulke stari pomorski idiurbin i brzo poče da traži ponuđenu zabavu. Kada konačno drhtavom rukom uh- vaiti slilku koiju je tražio, on go­tovo zareza.

— Sad ću da pokažem ovoj kučki... ovoj Džeki koliiko sam doibar kad naiđem na ono što mi odgovara. Haijde, zovi S[iu. Idemo. Zalbava počinje.

Bacio je durbin, nogom gur­nuo Džeki i sledećeg trenutka već je bio na sedištu motora koji zaurla.

On i Džeki već su se spuštali niz padinu kada Sju dotrča do Džonija.

— Sta je bilo, zašto odiaize?

10 NINĐA - SPECIJAL

— Peniji se, videćeš ¡uskoro. Lari kreće .u akciji u — POČe Džon da se smeje uava{jiući ima pred u cmoane što će se dogoditi.

iNa Hviuk moitoira SiHnko se ti’že. S nekom neodređenom ne- lago-dmošou pogđeda na stranu s koje je dopirao nepriti'^™ i padini zivuk.

TaJbaisko primeti strepnijiu na n ien-am licu i diže pqg(led.

— &ta je bilo, devojčice? — ufp.iita, ali u istom čaBU ugleda dva motora ko>ja su iim se mru- njeviiito priibliSavala. — Aih, to. Ne baj se. To su samo moitoriEO vane skiitnice. Kad si sa iniaom, ne treba da se boii’š.

Nemaimo Je iisitao i proltegao svoje snažno telo. Matori su se, urdaijiući, zaustavili teHi na me­tar od prostrtog ćdbelta na ko­me su om i Sumiko sedeii.

— Zdravo, narode! — povi)- ka Lari. — Užiivalte? — Nema­te ništa proltiv da vam se pri­družimo, ha? Je li, biseru Dale­kog iisitoka, šta kažeš da ti malo pravimo društvo?

Pit oidmah prepozmade inanlio- mana koji je tog trenutka sa­mom sebi izgledao veći od pla­nine, jači od groma. Skrete po­gled na oinog druigoig, aili ga je brzo otpisao kao oabiljniijeg pro tiivmika. I, pogrešio.

— Prijjalteilji, nije da imam neéto proltiv vas, ali iipak -mi­slim da je bolje da se ne zadr­žavate i da se ne ziMižavamo. Ja i moija devqiflía ždlimo da bude­mo sami — reče Piit tiho.

Lari, čiji je mozak liudkcio- nisao pod određenim vilbraci- jaima, protumači njegav ton kao strašljiv, gotovo molećiv, i zato se grohotom nasmeja.

— Culi site ga... on bi želeo da bude siiim. Baš ga briga šita bismo mi želeli... šta bih ja želeo!

Pcsledmije reči izgovorio je doik je prillaeio Sumiko gutaju­ći je pogiledom, kao da Piit uo(p- šte ne positoji.

I, tu je načinio grešku.Nije ni primeitio kada se Pit

pdkreniuo, dogralbio ga za per- čin i naglo cimnruo' nazad.

— Priijateilju, iagleda, da me nisi raauimeo. Rekao sam da brišete odavde. Odimah — reiSe opasmo tihim glasom dok su mu iz plavih očiju sevale vamice.

Lari poče da se igra velikilra nifelovainim lajncem sikinuitim sa nekog motora,, ¡koji je nosio za­jedno sa veliMm kirsftom oko vraita. Iznenada, neočeikiivanom brzinom, lanac slete sa njego­vog vrata i pretvori se u opa-

NINĐA - SPECIJAL 11

sno oriužje na čijeim kraju je sveitiluicao krst od čeLiJka.

Da Pit nije bio vrstan pozna­valac borillačikiih veština i mo­mak čeiličnib živaca, sve bi se završilo za trem oka. Ovako, on gotovo nonišalanifcno izbeže d'va brza zaanaiha lancem, a onda, dok je Lari luamaliivao po treći pult, on mu pritrča i zakuca mu se ramenoom poid refera. Isilovre meno je deisnom rukom dohva­tio kraj lanca i nag*]© ga povu­kao.

Jekimvši od bola, pokiuSava- jući da dođe do daha, Lari se zablen.u u svoju desnu ruku ne shvatajuići otkiuld odjednom to­lika krv na nadilanici. Nijje uhva tio da je zaijeidino s-a lancem koji miu je ietrgao Pit skinuo i naj­veći deo kože sa šake.

— Džcni, šta čekaš?! Na nje­ga! Ubijano kopile! SADI!

Pit je bio ilsikiuisan borac i nije odmah okrenuo glaviu, jer je pri metio kako Lari grabi oveći ka­men sa zemlje i uiStaje. Tek ka­da je iza leđa čuo karaklterisiti- ono škljocainije »skakavca«, on na tren okreite glavu teik toliko da oceni potožaj u kome se Džo ni nalazi-.

Oba napadača krentáa su isto vremenb, pokazuljiući na taj na­čin da su uvežbani duet. Znali

su kako se bori. Jedino nisu znali da su ovog puta naleteli na minogo sposobnijeg momllta.

Pit je saisvim hladnokrvno do čekao Džoniijev lažni napad no­žem, a zatim u poslednjem tre nuitllau iamakao glajvu pred ve­likim kamenom koji je Lari ba­cio na njega. Onda je isifcoriisltio trenutalk zabune i sitrahoviitim udarcem desnom peitom pogo­dio bradatog skitinicfu posred li­ca.

Džoni pdkuša da iskoris- tiim trenutak i zamahimu nožem. Kako se nalatzio na jednoij nozi i na neravnom terenu. Pit nije mojgao da se izv/uče onako kako je naučio i oátrica noža dokači ga po ramenu i levoij mišici dok se bacao u straniu. Brzo je uisitao i ne poiglledavši ozlediu. Momak sa nožem se zadovaljino iskezi. Nije primetio da Pit uz samu buitinu, u deisnoii ruci, još uv-ek drži lanac koji je oiteo Larijiu.

— Momiče, sada ću da te iz- bofdem. Znaš, s nožem sam ne- polbediv. Gledaj sad — poče da izaziva Džoni prabaoujiućj nož iz ruke u ruiku.

Kao zmi'ja koja se baca na plen, lanac u Pitovoj ruci sev­nu kroz vaziduh i obavi se oko noža. Delić sekunde kasnije os-

12 NINĐA - SPECIJAL

trica noža zabi se gotovo do ko­rica :u zemlju.

— Heg... nećeš valjda... pa ti imaš lanac, a mi smo nena- oružaini — poče Džoni uzmiču- ći.

Pit je outao. Postavio se tako da sada obojicu drži pred oči­ma. Kada se Lari konačno us­pravio i stao kraj Džcuiiiija, Pit uz prezriv o.smeih zaviitla lanac i baci ga daleko xm strminu.

— Momci, brišite dok me stvarno niste naljutili. Više ne­ću da vas opominjeim i mazim.

On im okreite leđa i krete ka mestu na koime je Sumiko još uvek mimo iščekivala ishod bor be.

Lari htede da islkorisiti trenu­talk i Sfkoči Pitu na leđa, ali ga Džoni zaustavi namij?nuvši mu.

Hodajući nekoliko metara unatra-šike, oni krenuše prema motorima kraj kojih su još uvek nepomične stajale Dželki i Sju, Tek tada Lari prosikta.

— Sta ti bi da me zaustaviš? Mogao sam.. .

— Ne zavaravaj se, Lari. Nisi ništa mogao. Dasa je jači, ali neće jo'š dugo — umiri ga Džo- ni doik je palio motor.

— Kako to misliš?— Naši momci samo što nisu

stigli... znaš Kori i ostali —

pod'sme'šljivim tonom poidseti ga Džoni. — Idemo pred njih, a onda se vraćamo. Imaćeg vre­mena da se poikažeš bar kod one male Jaipanlke.

Lari procedi psoivku dbećava- jući samom sebi da će u naj- .■skorije vreme morati da prel3ije Džonija, i to pred svima, i po­tvrdi svoj statiuis vođe.

Dok se prašina siégala za njihovim motorima, Sumiko po gleda ranu na Pitovom ramenu i mi,šici, aii on samo odmaih,nu glavom.

— Ne brini, devqicice, tiije to ništa. Samo oigrebotina. Bio sam ja i pred mnogo većim ,maj sitorima sa nožem, pa sam izvu­kao čiitave uši. Ovima je u sva­kom slučatjiu dosta.

Sumiiko je osećala da P'i,t ni­je u praivu, ali odluči da rjišta ne kaže. Osećaj zebnje je Jo® uvek bio prisutan. Devojka se okrete preima drumu iza ¡’ ■s'.ieg se u dailjini vLdelo plavetnilo okeana. Lésli je već morao da se pojavi, pomiislira je gleddiju- ćii na sat.

Iznenada, tamo u daljini, ,na samoj liniji horizonta, za tren je ugledala neika;kav biesak.

— Pite, tamo... onaj bljesak, je si li video? — 'Upita;.

NINĐA - SPECIJAL 13

Tabasko Pit brzo pogleda u naanačenom pravcu. I on je vi­deo poslednji trag bljeska, a on­da su CTboje neko vreme posmat rali tanak stub dima koji usko­ro nestade razneisein vetrotm.

Mladić i devogika se pogleda­še bez reči.

— Kako vam izgleda onaj ma li vatromet? — odijeknu glas Iiza njihovih leđa.

Iako su ga prepoznali, oboje se primetno trgoše.

— Do đavola, Les, nikako ne iiiogu da se ne Uipla.šim kad ta­ko odjednom izmliknež iz zemlje— reče Pit vidno odalhnuvši.

Lesii Eldridž mu nije odgo­vorio. Ne zato što nije hteo, već zato što inJiije mogao. Sumi­ko se tako prUjiubila uz njega i strarsmo ga poljubila da nije mo­gao ni da diše, a kamoli govori. Kada ga devojika konačno pusti, on reče.

— Kaiko iznenada, pa tu sam već nekoliko minuta — reče smejući se, ali onda primeti krv na Pitovom rulkavu i uo®bilji se. — Sta je bilo, Pite. Ko vas je napao?

— Kako znaiš da nas je neko naipao? Možda sam pao i ogre­bao se — reče plavokosi izibega vaj-ući odgovor.

— Ako si pao, onda si sigurno naleteo na ovo ■— reče Lesli i izvuče iz zemlje »isikakaivac«.

Sumiko mu u neikioiiiko reči ispriča šta se dogodilo i doda­de.

— Oni će se vratiitd, osećam.Tada se umeša i Taibasko.

— Pa šta, neka se vrate. I sam bih izašao sa njima nakraj, a kamoli sada kada je tu ovaj đavolski nimđa. Samo ndka do­đu,

— Idemo, Pite. Nećemo da ih čekamo. Dosta mi je gužve za poslednjih deset časova. Prijalo bi mi mailo mira. Idemo negde gde nema nikoga da se odmori­mo. Hajde, šta čekate — reče Lesli i krete prema automobilu.

Sumiko miu se pridruži bez reči dok je Pit gunđao sikuplja- jući neispijene konzerve sa pi­vom.

Neko vreme su se vozili bisz reči, a kada se nađoše ispred jedne oiksuke Lesli poče da «spo rava, a potom zaustavi kola.

— Sita je bilo. Les, zašto si stao? — upita Taibasiko.

Đez reči, Eldridž tiho otvori vrata i klizmu na zemlju. Začas je nes'tao u jarku kraj puta za­raslom u šikaru i travu.

— Šta mu bi odjednom? — okrete se Tabasko ka Siumiilko.

14 NINĐA - SPECIJAL

— Osetio ih je. I ja sam ih osetila. Tamo su, iza one oku­ke — reče devojika gledajući u travu koja se jedva primetoo lelujala.

— Ali ko to »omi«. Ko?— Nagi napadači, ali ovog

porta brojniji.

(K,

Lari, Džoni, Karti j još čet­vorica moimaika, sledbendka ne­kada nadaildto čuvenih »Anđela pakla«, sedeii siu na sivojim moć nim mašinama u živom laaiou preko celog druma. Kako put baš i nije bio auito-strada, i ze­cu bi bilo teško da se provoiče između giurna njihovih »hondi«, »suzuikiija« i »blek šedouza« i nogu u teškim, okovanim čizma ma. Motori n'isiu radiili. Ruku skrštendh na grudima, čekali siu da se aiutomolbil, koji je Džoni koji minuta ranije sipazio sa uiz- višice, pojavi pred njima. A, onda je trebalo da pome nji­hov šou.

Nepoanaitu priliikiu, koja se odjednom stvorila na sredini pu ta tek na nekih petoaieisltak me­tara od njih, prvi je primetio Kori.

— Hej, Lari, je 1’ to vaš da­sa, ha?

Lari prottr'lja oči. Iako nije ni trepniuo, nije video nikoga da je iizaišao iz krivine, a sada onaj tip jednostavno stogi tamo mr­tav hladan.

— N e... nije on. Onaj je pla­vokos i . .. Uostalom, ko je onaj dilkatti? Hajde počiišti ga, Kori, da niim ne smeita — naredi.

Kori pritiskom palca alfetlivira d,ekltronsko paljenje i njegov »Suzuki« grmnu krenuA/sl iz me sta. Iako je ukočio tik pred ci-, pelama nepoznaitoga, ovaj .se ni je pomerio ni za dlaku. Kori ga pogleda ne verujući sivojiim oči­ma.

— Hej, prijateljiu, da niisi mo žda ćorav kad stojiš tiu kao uko­pan i čekaš da te pregaziim?! — gotovo zareza.

Lesli ga nije uidostojdo odgo­vora. Samo ga pogleda svojim hladnim, plavim očima, a onda svu pažnju posveti oštallim mo- tociiklisitima iza čiijlih leđa su provi:nivale ouipajve glave devo- jaka.

— U redu, momak, pokazao si da imaš petlju, ali sada se skloni. Ono što će da se dogo­di tebe se ama baiš nimalo ne tiče — pokuša Kori ponovo, add bez ¡uisipeha.

NINĐA - SPECIJAL 15

Oikreite se i poikaiza ostalima mimikom kaiko je čovek pred njiim, naijtveroivatoije, uiv.m'uit.

— Momak, misaim nimailo uvr nuit i zato idi i reci tvojiim de- čaciima i deivojičicama da pođu i igraju se negide draigide. Motji prijatelji i ja smo -umorni i nlirie nam do igre — zafiu iza sebe bla dam .glais.

— Sta si rekao, momaik? — Kori kao da nige verova o sopst- venim ušima,

— Cuo sL me dolbro. Hajide sad bujdi dobar dečko i posllušaj ¡Starijeg, valjida si toliiko naučio u školi pre nego što su te izba­cili.

Koiri otn ori uista da nešto op- suge kad ga nepozinati gotovo prijateljski ošiimari po liou.

— Hajde, hajde, brzo! — hlad nim i opasno tiihim glasoim opo­menu ga Leislii.

Sajv smeten, Kori oikrote mo­tor i odjuri do svoijih. Nilko od nijih nije video šamar, nitti je čuo šta su Kori i onaj nepozna­ti razgovarali. Alko je neko i us­peo da viiidi pokret ruke, pre mu se učinilo da je neipoanati prijateljiski potapšao Korio a po. olbraziu. ipaik, tragovi prstiju go­vorili siu drukčije.

— Hej, šita ti je to na dbraau, Kori? — upiita Lari koji nije nišita priimeltio.

— Nije važno. Oinaj dasa ta­mo totailni je diLkain. Hajde da ga zbrišemo sa druima pre nego što se poijave oini koje čekamo— sikitao je povređeni i postiđe- nii Kori.

— U redu, deeo, ha|jde da is­punimo želju inašeg Korija — reče Lari i sipusti štLtniik od ple- ksiglasa ispred lica.

Snažne mašine zatutnijaiše ne­koliko sekundi u mesitu, a onda, uz bojimi poklič koji je isp-ustio Lari u maniru poglavice Siiju- ksa, njih sedmorica poiteraše mo tore svom brzinom. Krenuli su tako naifflo da su prvih pet-šest mert,ara prešli samo na zadnjim točlkovima, praićeni cikom devo jaka.

NapoEinati je i dailje mimo stajao ruku oipuateniih pored bu tina.

i»[Ne6e ni da oseti kad ga raz- nesemo«, pomisli Džoni u sehi još uveli ne veruj ući da postoji neko ko tako hLadnokrvno mo­že da gleda smrti u oči. Kada su stigli na metar, metar i po od nepoznatog, on mahinalno zatvori oči.

16 NINĐA - SPECIJAL

Očekirvao je tresaik jer se ne- poanati nalazio baš izimeđu nje ga i Lariija.

Međiutiim nije ništa čuo, kao što naije osetio ni udar moitora u telo. Uik-očio je gotoivo istovre- men'O kad i ostali i oikrenuo #a- vu.

Nepozinaili je stajao 12a njiih, okrenut licem, isto onako kao i maločas kada su kreomili na nje­ga.

I jbo da im se osmehivao.— U redu, momci', iidiite sad.

Biće bolje za vas, verujte mi na reč. Vi mene ne poana|,jeite, a ja takve kao što ste vi zmam već čitavu deceniju — govor'io je ne poznati dovoljno Ejlasno da ga ču j!J.

Lariju, međutim, nije bilo ni na kraj pameti da posluša. Po­nos mu je već bio načeit pre sat i nešito više vremeina, a sada je pomaišanje nepoznatog samo do- lilo ulije na vatru. On se okrete Džoniju i jednom bubuiljičavom momku.

— Oslobodite se devajalka i krenite na njega. Lamcima.

Naređenje je bilo kraitko i jasno.

Ne četkajući da im se dva pu­ta kaže, Sjiu i ona druiga cura skočiše na zemlju i stadoše iza osta3ih motociMisita.

Džoni ii bulbuliiičavi odmotaiše lance koji su im bili omottani dko sltruka, pod jaknama, a on­da ferenaiše. VoziM su u raizma- ku oko jednog meitra. Bila je to taikođe uvežibana varijamlta. Je­dan je gađao vrait i glaiviu žrtve, a dnuigi pojas.

Lesli je odimah prozreo ngi- hovu nameru i spremno ih do­čekao. Klečeći na jeidnom ko- leniu, lako je dohavitio lanac i'z Džonijeve ruke i ciimnuo ga ru šeći istovremeno i Džonija sa motora, a odmah zatim naipra- vio dkret na peti leve noge i ivicom desnog stopala pofgodio bubuilijičavog posred griudi.

Džoni, onalko oišamaićeai, po­kuša da .ustane, ali ga ninđa po­godi vrhom cipele u sam grk­ljan i gotovo mu otkide gilavu.

Doik su se motorizovaaii napa snici premišljali šita da preduz- mu, iza njihoviih leđa zalbnuja aii tomObil'sIki motor praćen cvilje­njem guma koje su naglo ule- tele u krivinu.

Pit više nije mogao da čeka i krenuo je punom brzinom.

Trojica moioriista ifn- jtinktivno poskakaše sa svoijih maš’ina i ta ko izibegdše sudar. Ostala dvoji­ca, zajedno sa svojim devojka­ma poletteiše uvis, a zatim na sve strane, kao luitke od knpe.

NINĐA - SPECIJAL 17

Kada se prašina slegla, Lari 1 preživelii ugleldaše nepoanaltog kako u druišibvu sa ondim p-lavo- Itosam i devojlkom miimo stoje na drumu i posmatrajju iJh.

Lari se oMadio. Podiigao je motor, a zatim kreniuo na siu- proifcau stramu. Nije se ni[iednoan osvrnuo da viidi da li ga netko prati, niti da li je ineikome od njegoivih pratilaca potrelbna po­moć. Pravi čopor. Coipor dvomo žnih puisitinjsikiih žiivoitiinjja kqie su brimjle samo o sqpsitvenom opeitamku.

Jedan od momaika besino od- g'umu sivoj motor, a zatim po­traži neki ispraivan, pa krete i on.

'Onaj poslednji nije mogao da UBitane, noga mu je bila polom­ljena. Njeigova devojka, vero- vaitno vezama tek začetom lju­bavlju, klečala je kraj njega i nevešto pokušavala da mu pre- viije i names'ti nogu.

Lesli odmaihnu glavom i uđe u kola. Sumiiko i Pit ućiniiše iisto i njihov auotmolbil ubr^o nestade sa poprišta besmislene boribe.

— Kao da mi niije dovoljno kraljeva poroka svih vrsta. Pod mićenih policajaca, poikvarefnih i koruimpiraimh potlitičara i s>ve- ga ostalog šljama, n ^o moram da se bakćem i sa ovim bespri- zonnim momcima koji iz dosa­

de ne 2sna)j'u šta će sa sobom. Naijipre bih otišao daleko od sve ga ovoga... od ovog trulog gra­da — tiho, sikoro rezignirano re če Leisli.

Bilo je to prvi put da ga nije- gov prijaitelj i devojka outju da ovateo govori. Oni su ga bez­broj puta najgovarali da se oka ne borbe protiv zla i posveti se mirnom životu.

Ovog puta, međutim, nisu niš la rekli. Samo su se nakratko po gledali, a onda je vožinja nasta­vljena u tilšini.

Dva sata kasnioe stigli su pred zgradu u kojoj je Pliit stanovao.

— Jeste da mqj momački staai ni.je ni i2ibliiza kao tvoj apartman, ali udostoji ga svo­jom poisetom — ipoče Pit teatral­no, potzivajući Leslija i Sumiko n,a oašu piića.

— Sto da ne. Ionaiko nigde nc? žurimo — uavraiti Lesli na zadovolristvo i Pilta i Sumiko.

Uskoro je Pit preturao me­đu flašasma tražeći Lesliijev omi ljani kotnjalk. Devojka automat- siki priđe zidu u koji je bio ligrađen televizor i muzički stub i priitigniu dugme. Taman na vre me da čuje kraj jedne vesiti do<k je ma slajdu, u svoj svojoj IcipOiti, blistala jahta srednje ve ličine.

— ... jahta pozinaitog banka­ra i miliomera Šepa Pauzendsa

18 NINĐA - SPECIJAL

krenula je pred zoru preima pu­čini, a aivioin dbalske straže ja­vio je da je na jaihfci došlo do ekis(plazi[iie. Prema iziveštaju pi­lota, preživelih neima. Pozinati bainikar bio je pakravatelj siroti- šlta i darodarvac cikve svete...

— A to da je bio trgovac oru žjem i drogom, to ne kažete, kučildiii sinovi. Ne kažette da je još u siroitištu regruitovao sivoje buduće mušterije ili saradmike— reče Lesili gtnevno pre nego što je ugasio televizor. ,

Piit, koji je sta jao na vratima majle kuhinje, zagleda se u pri­jatelja.

— Zinači onaii bljesalli na pu­čini, to je bilo — to?!

Lesili samo potvrdno klimnu glavom.

— BoLje da se sada posvetimo piću. Izvoli, stari druže. Zabo­ravi ma grad, injeigoive nezaihval ne žitelje. Imaš nas dvoije i — mi smo ti zahval-ni što si sa na­ma — doidade pružajiući Lesliju veliku kristalnu čašu do pola naipunjenu zlatnožutim pićem.

Njihovo ćaskamije iiz-neaiada naruši zvono na vratima. Piit se trže, no Lesli je bio savršeno miran.

— Koliko se sećam ni jedinu... miislim nikoga ne oceflcaiijem. Ko li je to? — reče i krete prema vratima.

Uskoro se vratio držeći u ru­kama poduži telegram. Neko vreme je čitao u tišini, a onda podvrisniu.

— Juipiiia!!! E, baš si pogodio kad da se javiš! Doći ću, negt šta, sitari Abrahaime, i to ne sam Dovešou ti i goste.

Lesli i Sumiiko su ga gledali bez reči, čekaijući da mu splasne oduševljenje i da im sam kaže0 čeimu se radi. Trenutak kasni je Pit im sve oibjasni.

— Pozivam vas na odmor. Iidemo u Načiz, to vam je ne­gde u državi Misiisipi, ha šta kažete. Les teibi je odmor po- trefbam, a gde sd ti tu ide i Soi- rnilko. Sve je sređeno — govo­rio je momak brzo.

— Polaiko, oritalk. Sta je to sređeno. Kakav je to telegram?,

— Moj stari drugar iz Vijet­nama, gospodin, tako ovde pi­še, dakle gospodin Abraham Gejl Rolbiinson otvorio je moitel1 zove me da dođem i dovedem koga hoću. Eto, to je sve.

Lesli pogleda Sumiko i ona bojažijavo klimnu glavom kac da se plašila Leslijevoig odgovo­ra.

— I? — upiita Lesli kratko.— I . .. šta »i«?— Kad krećemo? — odgovori

Lesli i naismeja se.

NINĐA - SPECIJAL 19

Pit još jediiioim padivriisinu ono njegoivo »jiupiiii« i u mak zado voljstva ojstrese nadušalk kriglu piva.

— Stvarno idemo na... ne- kodiilko dana? — uipiita Suimiko zagrli'Vši Leslija.

— Srto' da ne, devojčice. Baš bi mi do!brodo.šlo jeduio nedeliju- ndve dana odmoita. Prema tome možemo da krenemo i odmaih ako vas dvoje želite.

— Ovako ćemo, deco. Idiite kujći i sipaJkujte se, a ja ujuitro, recimo oiko o«am, doilazim po vas. NAaviiou pogoidna kola, a oanda 2iboigam San Franciisiko — zdravo Miiislislipi.

PosedciH su još izvesno vre­me, a onda Pit iaprati Lesliija i Siimiko. Poitom krete prema su sednom blo>kiu u kome se na­lazila veliika garaža za iizinajmliji vanje vozila.

Kada soi sledećeg juitra, taićno u osam, zaiouli sirenu, Sumiiiko i Eldriidž priđoše p rozoru.

Poreid velikog »liinikoln-tstej- .šna« stajao je Pit i mahao im rukom.

— Hej, kqga si ovo opljačkao?— dobaci mu Lesli stavljajući kofer u prtljažnik, a oinda požu­ri da poigleda kola.

Sumiiko ubaci svoj kofer i je­dinu dugiuljaistu torbu, a zaitkn uđe na zadnja vrata.

— Kada se budete nadivili, krećemo, važi?

Dvojica muškaraca joj pripre tiše prstom, a onda uđoše na prednija vrata. Les'li se brzo pre domiisli i skoči na zadnje se- dišite.

— Hajde, Piite, pokaži nam da ova igračka zaista i vredi ono liko koliko je l^pa.

— V.aži, ortak, samo sačekaj da se dohvatimo auto^piuta, a omda priiveži pojas.

I tako, smej.ući se, troje Ijfujdi krete u susret odmoru koiji su priželjkliivali svim srcem.

Ispred drvene kuće na kojoj je jedino borja bila nova, u sto­lici za Ijiuljainje sedeia jc se- dakosa, sleipa cmkiinija. Nekoli­ko koraka dalje, nasloinjcn na iskrivljeni ,<3tiub koji je po<duipi- rao mali balkon, sedeo je stari crnac, krupnog, ali istrošenog tela.

— Seme Džordane, gde je onaj naš dečak? — progovori starica po treći put u toiku po- slednjeg sata.

— Već sam ti dva puta na to odgovorio —' uzvrati starac mr- zovoiljino.

20 NINĐA - SPECIJAL

— Pa šta, kao da imaš ne'ka preča poisla nego da razgovaraš sa nniioim. Ili, možda sam ci do­sadila, Seme Džordane? — na­stavi starica ne menjajući bo­ju glasa.

— Ne govori svašta, Anabel. Kaiko bi moigila da mi dosadiš. Nego, mnogo brinelŠ za dečalka, a on je već čovek. Napunio je dvadesetu, ne možemo vdše da ga držimo vezanog za sebe.

— Moramo, stari, moramo. Da suT),o njegovog oca boi]je ču­vali, sada bi bio žLv. . .

Staričin glas umufanu.Sem Džordain uzdahnu. Pred

oči miu isikrsnu slika unakažen- og tela nj'ihovog si-na, koga su susedi našli gore u brdima, iz- mrcvarenoig i bačenog u podno­žju nagoreloig krista.

—■ To je bila njegova sudbi­na. Amabel, I naš uinuk ima svo jiU sudbimu, a tu smo nas dvoje nemoćni. Uostalom prošla su ona vremena kada je Klan ra­dio šta hoće. Ljudi su to već zaboravili.

— Ljudi možna, ali nisam ja. I nisi ti,- starce. Zato mi re­ci gde je dečak.

— Otišao je u Načiz. Ima sa­stanak s neikom devojkom.

— Saistanak sa devoijlkom? Ho, ho, ho. Zar je mali Tobi već stasao za devorjku? Vidi ti njega. Je si li je video, kakva

je, čija je? — govorila je sta­rica vidtno uzbuđena.

— Ndisam je video. Možda da­nas dođe sa njim — tako je bar rekao.

— Sta oada čekaš, stari ie- nj'ivče?! Brzo spremi kuću, oči­sti veraindu i dvorište. Zar da se obrutkaimo pred devojiliom našeg unuka. Hajide, ne čujem da si ustao.

— Polako ženo, poHako, De­čak je rekao samo »možda«. Uostalom, sve je často i uredno, kao kada si ti brioiuila o tome. Ni.šta ne brani, nećemo se obru- kaiti.

Slične razgovore vodili su Sem Džordain i njegova šlepa žena Anabel iz dama u dan. Je­dina novost ovog puta je bila mogućnost da. se njiihov To bi pojavi sa svojom devojlkom.

A nekih pet kilometara dalje Tobi Džoardan, za koga nilko ko ga ne poz.naje ne bi reikao da pripada crnoj rasi, sedeo je na ogradi nekog imamja i razgava­rao sa piavoikosoim devojifciDtm sveti ih zelenih očlitju.

— Šta je sad, Tobi, zar se nismo dogovorili da idemo kod tvojih? Hajde, znaš da moram rajndje da se vratim.

— Ne znam, Suzi, koiiiko je to pametao. Znaš onj pripada­ju jedinom drtutgoim dohu i kada saznaju da je mojja devojka...

NINĐA - SPECIJAL 21

— Da je tvoja devojka lepo- tica plave kose i zelenih očiju, pašče u nesvest. To hoćeš da kažeš?

— Suzan, ne igraj se time. Nije to baš tako jednostaivino.

— A, kako se moja teitka ne ljuti, ha? Ona nije ni reči rekla što je mladić koga obožavam priipadinik crnačke rase. Zar tvojoj babi i tvom dedi neće biti svejedno što sam Ja... bela?

— Ne znam, ne znam ni sam... • Hajde, kad si već na­valila, pa šta bude.

Dvoje mladih sedoše u kabi­nu polovnog kamioneta na ko­me se Jedva razaznavao znak »forda« i kreniuše prašmjavim putem.

Kada je ugledao plajvokosu devojku kraj svog unuka, stari Sem Diordan oseti kako ga ne­ka jeza obuzima kroz čitavo te- io. Ruke mu zadrhtaše i on teš­ko lizdahnu. Taj uzdah nije pro makao njegovoj žetni kojoj su, otkako je oslepela, ostala čula postala još oštrija. Međutim, nije imala vremeina da ga bilo što pita, jer ih uitoon Totoi gla­sno pozdravi. Jaivi se i Suzana.

Starica u njenoim glasu pre- poznade odmah boju omrzmjlte raise i n ,Jeno oduševljenje što će upozmati devoijUou svoga vo­ljenog unuika u trenuitku nesta­de.

— Kako ste, bako? Tolbj mi često priča o vama i čini mi se kao da vas poznajem — reče devojka pružaijući ruke.

Starica je ću'tala.DeivoJIka se zlbunjeno okrete

Tobijn, ali ova J je gledao ne­kud u stranu. Suzan se onda okrete starom Sem/u. Starac ne made kuid, nego priđe i pozdra­vi se sa nijom.

Iskrena, kakva je oduve^k bi­la, Suzan oidmah reče.

— Ja kao da niisam dobrodo­šla, u ovu kuću... u kuću mo- mika za koga nameravam da se... udaim.

Njene reči pogodiše staricu kao vrh ošttroig kamena.

Vidlno se trgla i gotovo us­tala iz stoliice za ljuljanje.

— To ne može.. . to ne sme...— promuca.

— Zašito ne može i ko će to da mi zabrani?! — gotovo pr­kosno povika Suzan.

— Tvoji ti neće dozvoliti, de vojčice,,. tvoji ■— mirno joj uzvrati Sem Džordan.

— Moja tetka nema ništa protiv. Ona poanaje TolMja i v-dli ga, kao i ja uositalom. A,

22 NINĐA - SPECIJAL

ona mi je sve na svetu — do- dade nešto tišim i sCtnitiim gla- soffn.

Starica se sruči nazaid u sto­licu. Devojičim glas je avučao is­kreno. Iz sivalke nijetne reči iizbd- jaila je Ijulbaiv. Ali, iipaHt. Crni momaik da se oženi belam de- vojlk'om, ovide u Miisiisiipijoi?!? Ne, to" niikada nije ibdllo, niiti će biti. Bar ona to neće dožiivelti. Us­pomene na Kju-lkilulkisHkla'n još su biile isuviše sveže, iako je od poslednje njiihove pojave i smirti njenog jeđiinica prošdo de­vetnaest godina.

Anabel samo duiboiko .lizdah- nu.

— Tobi, zašto ćutiš? Reci im .. . za nas — obrati se Su­zan momlku koji je sta,jao ko- rakndva dalje, zaigiledain u da- lefki odibleisak velike relke M-isi- sipi.

Momaik je ćultao.— Hej, Tdbli... Toibi Džor­

dane, tebi govorim — gotovo vrisnu devojika lupivši malim stopalom o zemlju.

»Govori kao neikada ja«, po­misli sitarica, četkajući da oulje šta će nijem uimik reći.

— Stuzan... ti znaš šta ja oise ćam prema tebi, i . ..

— Ne, ne anam. Recd glasno šta to osećaš!

— Ti znaš da te volim — na­stavi Tdbi tiho — ali... ali mi­slim da je bakin strah opraiv- dan. Mi smo u Misisipi'ju, a td znaš...

— Ništa ja ne znam i neću da zna/m! Volim te i biću tvo^ ja, sem... ako me ti više ne že­liš. Niikada nisam trčala za mo­mcima pa neću ni za tobom... Džordane.

Starica ustade i rukama na­pipa Suzanina ramena. Dugo je držala ćuteći, a onda reče tiho.

— Neka vam veliki Gosipod Bog bude na pomoći, alko i on buide u stanju da vam pomogne.

Sreona, devoj.ka joj se baci u nanuči.je.

Katda su se emocije malo uti­šale, javi se i starac.

— Ako ste već tallio resili, onda možda ne bi bilo loše da odete u nedcu drugu drža.vu... negde na sever, ili, još bolje, na jjstok. Tamo, su čujem, lju­di drukčiji nego ovde. Tamo ni­ko ne mora ni da zna da je To­bi. .. crnac.

— Ali, deda ja se ponosim svqiim korenima. JA SAM CR­NJA! ! !

NINĐA - SPECIJAL 23

Starac samo nemoćno odmah­nu rukom i vraiti se na staro mesito kraii drvenog stuJba,.

Viisoilti, .snažni čovek dolbro OiSedele glave stajao je kraj ve­likog prozora montažne fcuiće sa rukaima duiboko zavučenim u džepove. Njegove snažme vi­lice gnječile su vediku guimu za žvakamje. Osmeh zadovotljstva poigravao mu je na liou dok je posmatrao ljude koiji su na je­dnom kraJju velikog dvorišta istofvarala tefc prispelu drvenu građu, dok je druga gruipa rad­nika, na sasvim dnugom krajiu, pakovala obrađene daske i dru ge proizvode koije je njegova strugara proiizvodiila.

— Mister Ričmond — pozva ga zanosna crnka koja se tog Časa poijavila na susednim vra­tima •— zove gospodiin Arni.

— TJ redu Megi, daj mi ve­zu — reče čovek prijatnim ba­ritonom i priđe aparaitu. — Ka­ži, sinko, kakve te muike damas muče?

Njegov mezimac, njegov je- dinac Arni bio je na posled- i joj godini studija šumarsftva. Sada, preko lettnoiih ferija, bo- raivio je u strugari koju je tre­

balo jedinog dana da inasledi. Bila je to žeilija njegovog oca.

Još kad je napuoio petnaestu, otac ga je doveo u firmu i re­kao mu da je vreme da, pored škoile, počine da uči i tu, na licu mesta. Fi,nma je poisOovala do­bro, čak toliko dobro da je Deijl Rilčmoin,d na račiunu u banci i- mao bSiizu pola miliona dolara.

— Zdravo-, generale — poz­dravi ga sin uobičatjenim poz- draivom. — Ni&ta me ne muči. Samo, da ti pravo kažem, do­sadno mi je. Nemam više ni­kakva .poisia, pa sam mislio. ..

— Da šmugneš neikuid sa dru átvom.,. idi nekom curom, ha? U redu, momak, u redu, hajide idd. Nadam se da nisi potrošio sve pare koje sam ti dao juče?

»Jdš kaiko sam ih potroSio«, reče Arni u seibi, a glasno do­dade:

— Ma ne, taman posla. Ima- ÓU najmanje za još dva-tri da­na.

'Deset miinuta kaisnije, njegov srebrinaisiti ».porše« 2000« skoro prolete kroz kapiju preidueeća dok je odjekivala snažna sirenia vdikog tegljača koji se upravo spremao da uđe u divocrište.

Momak se samo naismeja i ru kom mahnu zaipenušanom voza­ču. Nije prešao ni dva kilome­tra, kaida sa svoge leve strane, kojih stoftinak metara napred,

24 NINĐA - SPECIJAL

uigleda dahro poanati džiip i nje govag vlaisinilka. Brzo poče da smaryIlije brzinu i, 'kad moitor zaurl-a zaustavljajući zahulktale zuipcanike, om poče da ikoči. Stao je tačno pored starog armijsikog

Prk'Or koji je sipaizio izaipalli po ko zna koji piut nijegovu ma­štu. Naslonjena prdco krila au- tomoibila cnnopuita devojika fel'o- žiila je svaje duge, zanosne no­ge njegovom pogledu sve do ivice kao sneg bellih, oliptostih gaćica.

Ami oseti kaiko mu sitne ka­pi znoja ieibjjajiu po čelu i ka­ko neika vatra, koja je krenula nefeud iz dulbine nj<3tgovoig biića, preti da rnu sprži gr lo, a zatim i mozaik.

Devojika kad oseti nijegov po gied najglo okrete glaivu i ispra­vi se. Rutliinsfciim pokreitoim sipu- sti kratku, sviilenu, haljinu niz butine i osmehnu se.

— Ofa, gospodine Rič(m.0'n<i. Saimo nebo vas šalje. Ova mo'ja krntija se opet uzjoigiunila, a ja žiurim kod vašeg oca.. .

Glas jqj je bio prigušen, na ra.o:memte prom-ulkao, i delovao je na moinlka kao crvena mara­ma na bika. Nišita nije odgovo­rio. Tek kada ga devojika ujpiit- no poigleda on reče otvarajiući vrata sa svoje desne strane.

— Začais ćemo to da sredi­mo, Meg. Haijde, uipadaj, od- veišću te.

— A moj džip?— Ne briini, poslaćemo nekog

od na'ših momaka da ga pop­ravi ili došlepa do garaže. Haj­de, uiskači.

DevOiika se za trenutak divo- umiila, ali omda sileže raimenima i smesti se na nisiko, ujdoibno sedište. Ma koliko se trildila da nameisiti svoju haljimiu, njene duge noige svaiki čas su beža'le napolje. Još kad Arni dade gas i kada vaadiušini koviitllac naivali na nju, oina diže ruke i prepu­sti se miilovamju vetra.

iako se Arni trudio da ne gleda, nije u tome uspevao. Na krati u devojka mu reče kroz smeh.

— GotSipodine Anni, ako ne budete gl^daili ispred seibe su- nnnjaim. da ćemo ikada sitići do vaišeig oca.

Poisitiđen, moimaik okrete gla­vu i još jače pritisinu pedalu za gas.

U tom treiniuitku gatoivo se očešao o veliilii »liinkolin stejvšin« kojd mu je dolazio u srusret. Ni­je mogao da čuje psoivke koje je na nijegov račuin upuitio pla- vokoisi momaik za voiianom.

— Šta je, Pite, ne vo'Mš kad neiko vozi kao ti? — podrugnu mu se Les'li koji je, zavaljen

NINĐA - SPECIJAL 25

na zadntiem sedištu, milovao us nulu Sumilkio.

— Ovaj luđak ni sluičajoo ne vozi kao ja. Om samo juri, a to je veliika razlika — uzvrati pla vokasi kolos gnevino.

— MoMa moimak hoće da se poikaže pred ovom lepoticom koju vozi.

— Kad li si pre uspeo da vi­diš da neikoga vozi... i to još lepoiticii? — luipita Pit, a onda samo oidmiihinu rukom.

iZa to vreme, smanjiivši hr- ziniu kako bi što duže bio u druStvu lepe Meg — devojčiino pravo ime bilo je Magdalena— Arni poče zbunjeno:

— Meg, da U ti je neko sko­ro rekao kako...

— Kaiko sam lepa, imam su­per noge, kako mi telo liiči na... Jeste, Arni, ali to ništa ne zmači. Lepo je biti lep, ali ne i ovde u Načizu.

Devojčin glas bio je ozbiljan. Momak je znao o čemiu ona go vori. Svi oni koji su joj doiba- civali i dijvili joj se, želeli su je samo u krevetu, i to noću, tajno, da ih niko ne vidi. Iako I ^ , ona je bila samo cmkdinja. Pottomaik ndkog od robova bo- gaitMi porodiica u NačSzu.

— A li... ti si stvarno lepa, Meg — reče Am i tiho.

— Hvala, Arni. Znaš, i ti si simpatičan momcik, samo... mnogo si beo ~ uzvrati devoj­ka uz ironičan osmeh.

Na svoju sreću, Am i ugleda kapiju fiirme svoga oca i požuri da se oitariisi devojke. Oid.iedn- om mu je bilo neprijatno.

— Hvala, gospodine Ričmond— reče Meg ljubazno.

On samo mahnu rukom i be­sno smoita volan dok je nogom atisikao papučiou gasa.

— Zašito si cma.. . proklet- nice. .. zašto? — promrmljao je poluglaBno, za sebe. »Đavo je crn i zna da namami«, odjedn­om mu se u glaivi javiše reči pasitora Konorsa. »Đavo je crn .. . i ume... da namami...«

Mom.alk se trže kad pomiisli šta bi ntiegov otac rekao ili u- radio kad b] zmao da njegov sin, nijegov ponos, priždjtouje jedinu crnu devojku.

Ami oblizmu iznenada suve usne, a onda još brže potera koJa čiji je sportski motor ur­lao.

Crnoputa lepotiica se podboči i zagleda za sreibmaistian auito- moibiloim koji je sve više odmi­cao niz put. Iznenada oseti ka­

2& NINĐA - SPECIJAL

ko je neika čuidina toplima opija brzo se šireći iz trbuha prema svim de’loivima tela. Náje to bi­la oina Ijoidisika toplina. Napro- tiiv, ova koju je osetila kao da je dodaziJa iz nekog ponora du­bokog kaO' sam paikao.

Iznenada oseti želju da pogle­dom imiisiti sreibmastu igračlou Armija Riičmomda.

— Jedinom... jednog dana. .. plaitićete sivi... sv i...

I sam hi iznenađena ovim ša patom iizgoivorenim recima. Me­đutim, i to poitraiia samo tren. Salkom je toliiko stegla meitalmu dršku svqje male torlbe da se metail islkriivio kao da je o'd pa­pira. Toiikiu snagu nikad ramije nije Oisetila. Nekolilko kaipi zno­ja orosiše joj čelo i o&ne kap­ke. S miJtom otvori i^rivlije- niu torf>icu i iizvadi papirnatu maramiiCiU i obrisa lice, a zatim izvadi oigleidalo i sm'iiniku-. Kada je ugledala sops<tJve(ne oči u sjaj noj površini ogledala, gotovo kri'knu. To što je ugledala ni- soi bile njene o6i.

Ovo su bile ooi žiivotimij«. Ze nice su bile izdužene a ne o- krugle, a i boja im se prome- nila. Imale su nekalfcaiv crven- kaislti odsiiaj.

— L ice... moje lice... i ono se promeniio — promuca sves-

na činjenice da se sa njom de šarva nešto neobično.

Međuitim, i taj tremuitak atrar- ha brzo nestade. Zameni ga svest o nekakvoj novoj snazi koju poiseduije, snazi koja kao da je izvirala iz zemlje na ko­joj je stajala. Odijednom začu neki nepoznat glas:

— Da, kćeri moja... ti si moije dete, dete priinea tame. Ti si moj maič osvete. Uskoro, us­koro će svanuiti dan naše osve­te. Naš dan. . . NOC straišniija od svih. Upamti, ti si nepobediva, ti si oisvetoik. Ti imaš moć ta­me. .. Ne, nemoj se plašiti. Ja sam tvoj oitac. Viidećeš, snaga noći i mraka s>u beakrajni. Je­dnog dama uigasićemo i sunce i zarvladaćemo svetom...

Kao što se glais izmeinada za­čuo, taiko je i utiihnuo. Meg se brzo okrete kaid uigleda s>tarog vraitara piilaine. Starac se samo smešikao.

Da li je nešto čuo?Da li je i ona stvarno nešto

čula ili je to bila mašta?Brzo padiže ogledalo i okre­

te glavu.Jednim poigdediom uveri se da

je ponovo oma stara Megi. Sve je bilo kao i pre nekoliko tre- nutalka.

NINĐA - SPECIJAL 27

»Vrućina je kriva za sve«, po- kjuša ona da uveri samu sebe, ali iistog časa sbvati da vrućina nije bila uzrok svih onih pro­mana.

— Gospoide...Kao da je dobila šamar, ta­

ko se naglo trgla.— Ja sam tvoj »Gospod« ja,

uipaimiti to! — začu ponovo onaj isti gilas. Goitorvo je osetilla fi­zičko priisustvo nekog drugog bića u sebi.

— M il... ovaj', Meg, jesi 11 došla kod gazde? — upita je stari vraitar češikajoići se po ra­no oseddoj glavi:

Cmoiputa lepotka se trže, ko- ketno zatrese 'kosom i bez reči prođe kroz kapiju.

Koračala je kao pravi gospo­dar ne ove bedine pilane, ne ove teritorije ili Načiza u koji se ni sama ne znajući kaiko i zbog čega doselila pre nepune dve godine.

Pokuša da se seti šta je na­gnalo đa dođe baš ovamo, ali uzalud. iKao da je néko nepo­znato biće jednostavno dovelo ovamo i tu ostavilo.

—- Mora da sam bila dobro nafiikisana kada sam ovde dos- pela. Da, mora da je tako — iz­govori poliuglaBno.

No i ovog puta jednoiStavno je znala da nije u pravu.

Ona je ovde poslata zbog ne­čeg.

Ovde j£ Četka velifai posao.Ovde, i zahivaiijujući nrjoj, do

godiće se nešito, nešto što će da izmem tok događaja, nešto što se do sada niikada nije dogodilo.

Sta je to NESTO i katova je njena uloga u tome — to još uvek nije mogla jasno da ra- zazina. OŠećala je samo da će to biti nešto strašno. Za njiu ST­RASNO LEPO!

ti* *

Motel »Zabranjeno voće« bli­stao je na suncu. Sve je oidisa-lo svežinom. Isfpred jednosprat- ne zgrade nalazilo se pro(sitrano paiikirailište oivičeno zelenim traivnj.aikom. Ulaz je bio natkri­ven velilkom strehom u čiijoj je hladovini sedeo sedoikosi crnac u beloj uniformi. Levo od mo­tela nalazio se serviis za pranje i podmaziivainje, a'sa desne, kr­oz šumu drveća, nazirao se ba­zen za plivanje.

Pit oitegnjuto zviznai pošto je pogledom zaokružio sve to.

28 NINĐA - SPECIJAL

— Alal vera, gosipodime A'bra hame, alal vera. Ko bi rekao da će otnaj kujčkitn. sin uspetti. ZnaS, Leis, tamo u onom vijetnamsk­om paklu, dojadio mi je priča­jući kako će jednog dana da napravi baš ovo. I, uspeo je.

Kada su ušli u prostrani hol, O'dalinulše. Unujtra je bilo sveže i mirisno, kao usred šuime. De- voijka za pultom^ Mekisikamika, lijulbazno ih pozdravi i ponudi svoou pomoć.

— Recite goisipodiniu Rolbin- sonu da je stigao gospodiin Ta- basiko... Pit Tabasiko sa prija­teljima — reče Pit sav važam. Sumiiko se nasmeja skrivaijiući se iza široikih leđa Leislija Eld­ridža.

Deivotjka samo Miminu glaivoan i neisitade iza malih vraita u dmu recepcije. Nekolilko trenutaka kasnirje otud se začu buika kao da je odjednom naleteo uragan ili je krdo goveda u. stampedu skrenulo sa puta.

— Gde si ti plavokoisi mangu­pe... gutaču vatre i najtboilji bacaču noža i bomlbe?! — urlao je gorostasni crnac sport.siki o- bučen.

Njegov susret sa Pitom ličio je pre :na borbu dva grizlija ne gde na obroncima Stenoviitih

planiina, nego na susret 'dvojice prijatelja, raitnib druigorva. Ko­načno, kada su se uftiŠali, Pit poikaza rukom na Leslija i Su­miiko.

— Rekao si da dovedem ko­ga hoću... e, pa evo, oni su mi sve što imam od braće, sesta­ra, rođaka i priijatelja.

Abraham priđe Suimiko i pri hvati njenu malu šaku kao da se boiji da će je smrviti svojom ručendom, a omda se pozidravi i sa Leslijem. Njegoviu šaku je snažino stisnuo — i iznenadio se kada je shvatio da je taj sti­sak ostao bez efekta. On potja- ča stiisalk, ali jedino što je us­peo to je da se namršti od bo­la. Samo za tren, a onda Lesli oibalaivi stisalk.

— I ja ne volim ljude čije ruke liče na mrtve jegulje dok se sa njima zdraviš — reče Le­sli kroz smeh.

— A ti još uvek stiskom ru­ke ocenjuješ ljudske karaktere?— osmehnu se Tabasiko seitivši se te Abrahamove »filozofije«. Zao mi je što ti nisam odmah rekao da je Les. . .

EMridž ga pogleda, a Pitt se nonšalantno nasmeši.

. . . momak po tvom ukusu— -zaivrši.

NINĐA - SPECIJAL 29

Abraiham zaidovoljino klimnu glavom i priđe receipcijii.

— Huanita, levo krilo mo­tela ne radi za goste do daljeg— reče i pruži ruiku da sikine ključeve sa regala.

Apariimami u koje je vlasinik molela odveo svoje goste bili bi doslGiimi nokog maiharadže ili šeilka. Roibiin-sotn s pomoisoan za­gleda izraze lica svojih gostiju.

— Sumnjao si taimo u Vijet- niimu da ću uspeti, prizjnaj — reče grleći Piita.

— Sito da krijeim. Jesam. Još da si mi gofvorio o ovome, mi­slio bih da si poludeo i pred­ložio bih narediniiku da. te vra­ti kući. Kaiko si uispeo?

— Eh, iskorisitio sam trenu­tak nacionalnog veselja. Znaš ono: ratni veterajn, heroj, spor- tista... i šta ti joiš sive zinam. glavaioim, pare koje sam na br­zinu zaradio pameitno saim- ulo­žio — i eto, isiplaitilo se. Nego, odmorite se vi, pa ćemo se vi- deti za ručikom. Ti, ako se ne varam, .naij'više voliš pivo. .. po mogućsitviu i.z Australije?

Pit se prvo zagleda u viso­kog i snažnog momika, a onda se inasmeija.

— Ti niišta ne zaiboraivijaš?— Ne, pri'jatellj'u. Ništa.

Pit je dobro znao da se ovo odinosi na dan Itaida je Abra- haitij ranjen iz minobacača u leđa, asitao na ivici kratera i da se jedino on, Pit, vrajtio, bolje reći sikočlo iz heliikoiptera koji je upravo uzletao, kako bi mu pomojgao. Posle toga dva dama i noć nosio ga je na leđima do prvog logora i ta!ko mu spaisao život. O tome njih dvoijica ni­kada nisu ni reči progovorili.

— Još aiko to pivo bude slu­žila. . .

— ... neka riđokosa dama, onda će sve da bude O.K.

Dva druga se glasno nasime- jaše.

Arni Riumond nezaimtereso- vaino podiže kriglu s pivom u kotje je sipao pola flaše kolka- kolle i prinese je ustima. Četkao je da stignu i ostali momci pa da se dogovore kaiko da ubiju vreme. Džems Kouili, Vudi Ar- nistrong i Raid Spenser biili su sinovi lokalnih budža, kao i on sam, ali kao društvo nisu bili baš prva klasa. Međutim, u ne- doistaitku bo“!!!^, Arni se zado­voljio i sa njima, čekajući da

30 NINĐA - SPECIJAL

leto prođe pa da se vraiti nazad u ikoledž.

Brujamije mioltora koje uisOsoro zameni oviloenije i škripa guma, prafćeni grohotnaim smehoan i podvriaki'vainijem, najavili su do lazak očekivanog društva.

— Hej, Annij šta te je da­nas zadržalo to<lilko dugo? Zar si stvarno radio? — povika Dže ms Kouili, izuzetno kršna i vi- soika momičima. Mogao bi da iz­gleda. i priivJačino da mu se oko Sitruilia već nije talasao silaj sa­la i da mu na liou nije nepre­kidno poiigraivao sarkastičan os­meh.

— Znaš, Džes — oslovi ga Ami lenijo — neiko mora i da radi. Nisu sivi sinovi bankara ili bankari, koji žive od tuđih pa­ra. Te pare neko mora da za­radi i da donese u njihove se­fove. Pa, kad već žiiviS od mo- jilh para, plati ovo piće, a onda idemo na neko lepše mesto da se malo provedemo.

Oistadi m-omei se nasmejaše kao da su čuli bog ma kakvu šalu i pohitaše a Amijem dok je Kouli gunđaijući vadio nov- čainiou od pet dolara iz pode- beiog svežmja.

— Sta ste resili, na koju će­mo stranu? — ujpita kad im se luibrzo pridružio.

— Gide god hoćete, samo iie- ka bude u Madovimi — javi se lenjim glasom rano oćedaveli i udedno najstaritid član grulpe, Bad apeniser.

— Po tebi najbolje je i ne izlaiziti iz solbe sa eiikonidiišnom— dobaci mu posiprdno Vudi Armisltrong.

'Ne čeka jući da se dog'ovore, Am i uiklj'uiči motor i krete. Os­tali na brz'imu uiskočiše u beli »isedain'« koji je pre nedelju da­na Bad Spenser dObio od maj­ke na polMan, i požuriše za vo­đom. Tek tada su izlbili na drum iavan grada, Anni malo uispori i dozivodi Badu da ga sitigne.

— FiijU'UU, momče, znao sam da ludo voziš i da ta tvoja sre- brnasta igračka može da juri, aili ovoliko... Hej, kladim se da i ne znaš da si voKio gotovo de­vedeset milja na sat! !

Am i se trže. Ne, nije ga bilo straih brziine, ali mogao je silu- čajno da ga ulovi stari šerif Džim Talbot. Naime, njegov otac je veoma poštovao starog šerifa i uvažavao je največj br­oj njegovih mišljenja ili prime- dbi. Pitanje je kako bi se pro­veo da ga kojim slučajem stari Talbot tuži ocu.

— U redu, neću više da ju­rim. Hajdemo u onu hladovinu

NINĐA - SPECIJAL 31

da se dogavorimo gde ćemo — reče tobože polkajiničlkim glais- om.

— Hel), čuo sam da je lepo kod ofli'og cnnje u moitelu. Ide­mo mailo da se rasMaidimo. Ima i baizem — javi se Vuidi Arnist- roffig.

— Zar kod cnnje da se ku­pam? Alko mi je do toga im-aim i ja bazen u dvoriistu...

— Imamo i mi ostali, ali kod cmjje se kuipatjoi gosti, strainci. Ko ana, možda je teš danas na- letda i neika lepojlka.

Am i se tada seti da ni sam jo'š nije bio u tom novom mo­telu, ialko ima već diva meseca kako je otvorein. Viđani ljudi iiz grada uopSte niisu zalazili na tu stranu i zaito nije bilo čuido da su reliki bili oni žiiteliji gra­da koji su poseti'li »Zaibrafnjeino voće«:

— Od koga si čuo da je ta­mo lepo? — uipiita Arni.

— Od jednog proilaeniika. U stvari, išao sam jednom i sam, tek da bacim poigled. Nisam se zadržavao, znaš, da me ne vide, ali i ono što sam mogao da vi­dim na brzinu ostavilo je ddbar uit-isak.

— U redu, idemo. To svaka­ko nije neka jaabima za crnce, nego motel... čim je dobio do-

zvolfu od naših vlasti — zaklju­či Ami.

I tako vesela dmžiina pono­vo uakoči u autom'oibile i zaipu- ti se ka motelu Abrahama Ro- hiinisona.

Kada su poisle izveisinog vre­mena kročilli u prostrani holi moteila, njihova urođena baba- tasit siplasinu nekako sama od seibe. Da ii je to bilo zlbog ne­koliko starijih Ijiudi, ili zbog dvojiice momaka tamne kože, ali atletsiki građenih, (koji su motrili na pridošlice — ostaće tajma. Tek četvorica momaka mirino prodaše do bara i zauze- še imesita.

— Bade, nadam se da iimaš dosita loive, jer ovde sigurno ni­je jevtiino — reče Ami polka- zujiući glavom na unutrašnjosit bara. — Uositalom, jednom bu­dućem bankaru i ne bi odgova­rao nekakav ćumez. Hajde, po­kaži se. Naruči piće za druigove.

Uz hladno pivo i tihi razgo­vor malo druištvo je poismatrailo retke goste koji su Šetali duž bazena. Najzad Amijevu pažnju privuče devojika duge cme ko­se, vitkih noigiu i božanski gra­đenog tela sa diviniim, Ihujnim gruidim>a. On se saisvim okreite

32 NINĐA - SPECIJAL

preima njoj ine sl:uiša.tuči šta. mu govori Vudi ArmisitiOing.

— Hej Artni, momiče, pa ti me uopšte ne sliušaš. Sta si to ... do đaA ola nije ni čudo što ne sliu'šaš. Ono mače bii i samog oca Peri'ja narteralo da se oikre- ne, a možda i zazviždi za nj'Oim. Hej, momci, vidite šta je naš Ami otikirio — dobaci ostalima.

Sumiiko kao da je i na daljini od petnaestaik metara oseitiia na svom telu užarene pogleld'e četvorice mladića, oikreinu se da ih za trenutak osmoitri. Vi, devši da je reč o mlaidim mo­mcima, ona se nasmeši više zn sebe i okrete glavni na drugu stranu.

— Hej, Arnd, osmehnuila se. Sad saimo da. se dogovorimo ko­me je onaj osmeh bio upućen, pa da krenemo lu alkciiju — javi se Džems KouJii i poče da na- mešta sivoju raščupanu kosu.

— He>i, polaiko. Prevairio si se ako misliš đa se devojka tebi osmeihfnula. Ja sam siguran da je »pala« na .moje plave oči— dobaci Bad Spenser.

No, ddk SIU se njih trojica svađali, Am i siđe sa viS'dke sto lice i upuiti se prema strani ba­zena na kojoj je, «pružena, le­žala Sumiko. Međutim prevalio

je tek polovimu puta kad neko iz zaleta sikoči u bazen, preroni ga čitavom dužiinom i kao tor­pedo izroni tik i/sipred mesta na kome je devojika ležala. Poipns- kana, ona ciknu i sikoči, ali kad ugleda m'omka zlatne kose ana mu samo prijpreti prstom, a od­mah zatiim i sama skoči u vodu.

Am i se zaustavio razočaran. Bio je uveren da je onaj osmeh od maločas bio njemu uipućen. Zaito se rezignirano oikrete i vrati svome dnuštvu.

— Sta je, dečko, onaj plavo­kosi te pretekao, ha? — zadir­kivao ga je Bad.

— Pusti sad to. Ako se uka­že priiHlka, navaliću ja, ne brimi. Nego, bolje naruči novu turu da sc osvežimo.

— Dolbro, doibro, samo mo­gao bi i ti da odrešiš kesu. Si­guran sam da noće odibiti ni tvoje pare.

Popili su još po dva piva, a onda resili da se vrajte u grad. Doik je palio motor Arni se seti da sada mora sporije da vozi, sa onofliikim pivom u stomaku nije bio baš saisvim biisltar. Zato kre te lagano i samo odmahnu ru­kom Badu koji pad punim ga- soim prohuja pored njegovog »poršea«.

NINĐA - SPECIJAL 33

Danas mu je bilo dosta ovog dnu'štva j on, ubrzo posle rastan ka, zađe na sporedan put i par­kira se IU debeloj hladovini. Ne­ko vreme je raami'šliao o sebi i svotm budućem žiivotu, a onda neprimetno zapade u dremež. Kada se probudio bilo je već kasino popodne i sunce se klo­nilo zajpadu.

Uisitao je i proitegao svoje aitlet Ikoim lepo obliikovaino i mišića­vo telo. Sa mesta na kome se nalazio pružao se pogled na dive sasvim različite okodine. Naipred, prema Načizu, pružala se tek blaigo ustalfiisaina dalima dok je levo od nijega, tu gotovo pod samim njegovim nogama, poči­njao veliki krivuidavi kilanac Lsprepletan bezbrojnim jaruga­ma i slepim proceipiima. Setio se da SIU kao deca dolazili do ula­za u kainjon, ali nikada nisu simoglli hralbroBIt] da zadu dubine unuitra.

iRazilog: neobični zvuci koji su dopirali iz dubine kanti ona. Kait kad su izgledali kao zaivijimje opakiih vulkova, čas kaO' jecaji nekih nedijiudskih bića. Drugi pult, pak, zakleli bi se da su ču­li tutnjavu i opasno režanje po- beBnelih pasa.

Sada je znao. Bio je to vetar. Ostailo je učinila njihova dećja mašita.

Prišao je sasvim bliau i seo na okomitu stenu. Sunce koje je sada sve brže plovilo u pro­store s druge strane planete ba­calo je sve duže i mračniije sen­ke, tako da se dno liiiinjona već jedva naziralo.

Da li je nešto video? Neišto se kretalo. Da, jedna, dve, tr i... dvadeset i dve senke promicale su dole dnom kanjona. Mra&ie kao i okolina. Onaj huk iz de- tingistva, onO' zavijanje, režan je i tuitnijaiva odjednom oživeše u njegoivim čuJlima.

Da li ih je stvarno čuo, ili...Protrlja oči i zagleda se paž­

ljivo ne bi li opet ugledao one siluete.

Ne. Ničega više nije bilo.Senke. Večernje senke i ono

proikleto pivo koje rau je mu- tilo misli svaiki put kada bi ga piO' po najvećoj vrućini. — Mo­ra da sam sve uobrazio — reče poliugilasino i krete prema koli­ma.

Iipaik, simeo je da se zakune da je sa dna kainjona do njegovili ušijiu još jedinom doileteo onaj jezivi zvdk nalik na zavijanje i tutnjavu. Zalupi vrata i motor njogovog »poršea« odmah zagr­me. Nesveisno je pritiskao pa­pučicu gasa ne obazirući se na opasno zanošenje autoombila po krivudaivom kamenitom putu.

34 NINĐA - SPECIJAL

Odahimio je tdk kada su gume zaž'iripale po glatkom aisfa'ltu ši rokug auito-ipulta za Načiz.

*!<

Dvadeset dva crnca mraon'iih Ik,a oiboijenih crno-crvenam bo- Jo.i.a, sa oudiniim simbolom na obx'ii]anim glavama tiho, gotovo ne dotičući zemlju hitalo jc pre SX1K nSijudaljenijem delu lianjo- .«a ve^o izbegavajući močvarne deiuve tla kao i ndkaliUco samo iijinia znanih mesta na kojima ji: carevao živi pesak.

l'všlt su bez reči, očiju uprtih u Keralju, glava nakrivlrjcnih na jednu stram u neprekidnom cu'.luškivatnju.

Čega?Ovde osim njih nije bilo ži-

.stvorova. Ne samo ljudi, ne go ni ptica, ni insekata. Tek ne­koliko desetina zmija, ali su se i one sa zalasikom sunca povu- ide u legle sUdainjajući se pred Jic -nom svežimom.

Sto su dublje zalazili u ka- ii'jon, sve viiše ih je obavijala nekakva ču.dna crno-isiva iz¡ma- glica koja je navirala iz nevid­ljivih pukotina u zémlji.

Jedva cunna tutnjava i priigu- §eni zvuci koji kao da su dopi­rali sa nekog dnugo£f sveta raz-

biše izttienada mrtvu tišinu.Oči crnih senki za;iskriše ra­

došću.Iz iijihofvih grla poče da teče

neka oudna melodija, neka mi- Sttičiiia pesma bez reči. O'dgovo- ri im još jače podrhtavanje tla i jaš guiea, Ipplijiiva magla, koja se kroz nozdrvo i usta uvlačil*. sve do mozga, omamljujući ih.

Munja izlete iz jedne puikoti- ne, zvimu nekoOiko puta od ste­ne do stene, a onda se izgubi u močvari..

Grupa se zaustavi i pade niči­ce s rukama i čelima zarivenioTi u zeimllju i pesalk.

Na desetak metara od njiho­vih glava, izronivši iz tamnog oiblaika dima i pare, pojavi se de vojka.

Postala je vidljiva tek kada vetar razgrnu dugačak crni ogr iač. Svetiucanje koje je na ču­dan način izibijalo iz zemlje i okolnoig stenja olbaisja nago, vit­ko telo. Duge, lepo oblijkovant; nqge, butine koje je samo Sata- na mogao za sebe i neisrećnike da iizvaja, mali ali izazovni tr­buh, koji se blago uvijao u ne­poznatom silom izazvanom gr­ču, struk kao u ose ili »cme udo viče«. Gornji deo tela se završa vao preleipim grudima sa krup­nim, sočnim bradavicama.

To je bilo sve.

NINĐA ~ SPECIJAL

Gtlaiviu devojke skrivala je ma ftka čiji je izgled ledio krv u ži­lama i oduzimao svaku moć po~ kreita.

Drhiteči, njeni orni podanici bqjažlJiivo poidigoiše poglede ka­da ih ona oalovi.

— Deco gospodara taime, doš­lo je na,5e vreme! Došao je čas da plate svi omi koiji su diužni. Svi oni itoji vređaju Gospodara taime i nas, njegovu cmu decu. Jer, om je naš stvoritelj. Crn je kao i mi, a njegovo carstvo Oganj c rvon je i vreo kao i na­še patnje...

Glas se sve vi.še mcšao sa tut njavo'in i vetrom koji je duivao samo 'U fcamjo'niu.

Crna devojka govorila je još duigo. Naređift'aila je rta i kako da se radi. Pretila i obećavala.

Crni poidainlci, oimam'ljeni ne poznatim i'spa,renjima, odobra­vali su svaku njenu reč, Siprem- ni da se svakog trena bace u va tru L vodiu, da skiinru i Sajjnce sa neba na jedan njen mig.

Kada je završila, njih, dvade­set dvojica se oilcretoše i laga­nim hodom Tuvpustiše svorje sve tiJliište.

Sada je okoilimoirn vladao mir.Orna deivojika sačeka da omi

nestamu, a onda se sasvim pre- pujsiti drhtavici koja poče da r>o tresa njeno zamamno telo. Usko ro pade na bolena, a onda na

leđa. Gas je širila .noge, 6as Ih akupijaila, uvijajiući se na SirO“ kom svilenom ogrtaču kao da so nalazi u Ijuiibavinom zagrljaju. Iz usta su joj izbijaili ksprekidasii jecaji, krici ekstaze i čudaie ieo litve.

DugaSldm prstima stezala j»-' sve jače svoje lepe dojke i crne tvrde bradavice, da bi odmali potom njene šake sa dugim, tima zaronile u gustu, kovrd,ia" vu, crnu dlaltu koja je krasilii donji deo njenog razigranog t:’>- buiha, pipužajući se duboko iz­među butina.

BfUitine su joj se tresle dok Je znoj pod maskom počeo da kLi zi prema vratu i ramemi'ma.

Najzad, sve se umiri. Devojfe. d,'uboko uKdabiniu a potom, šiAte- ći kroz nos, ispusti sav vazd.ub iz svojih pluća. Neko vreme ni­je se ni pomerila, niti je disa- la. A onda se pokrenu i . mugn,'..<: iza stene.

Dnom ksinjona opet zavlada tajanstvena, mrtva tišina. Uga­sio se i posilednji dašfik vetra., nestali su i pramenovi one čud­ne omamjljMjuće i lepljive maf'- le.

Lesli Eldridž vredno je vež- bao. U prostranoj sali koja je

36 NINĐA - SPECIJAL

služila i kao teretana i kao do- đo (što je samo dkazivaJo na sklonosti vlatsinilka motela) ni|,ie bilo niikoiga.

Tabasiko Piit još uvek je ležao glave uranjene iameđu raskoš- niih dojiki jeidne dvadesetpeltogo dišmije crvenokose devojke, a le- pa Suim'iiko, izimorena dugim liju bavnim zagrlijajem Leslija BM- ridža, sipavaHa je dubokiim, mir­nim snom bez sinova.

Niinđi je to odgovaralo. Ovo je bilo njegovo vrame. Zora je telk počela da uamiče pred jiu- trom i prvim nagoveatajima siurn ca na iistoku, a oin je već vežfoao čitav sat. Miišići na njegovom telu doBitigili su potrebinu elasti­čnost i temiperaturu, pa je mo­gao da se prepusti naj;kompliko vanifjim vežbama do.stiupnim sa mo odabranima iz taj.nih škola iniinđucua.

Boken, naslonjen na zid sale, nađe se kao čaroliiiom u ruka­ma niinđe kada je njegovo telo završilo let krocz vazduh bešm- mino se prebacivši preko leivog ramena, kulka i butina. Već sle- dećeig trena tvrdo, kuvano drvo poče da seče vazidjuh na sve st­rane. Vežiba je bida okančana na padom na osam sitrana. Zamiš- ijetni neiprijaiteliji padali su je- dain za drugim sltrahovitom brzi nom. Konaičino, nimđa se zausta­vi klečeći na jednom kolenu đr

žeoi boiken obema šakama viso­ko izaiad glave.

Neifcoig bi samo ova kratka vežiba — egzibicija sasvim iscr- pela.

Ali, ova,j atletski građeni mo- malk mije bio običan smrtnik.

Bio je — ninda!U dinu sale nalazila se kraitka

moitka ne deblja od deset cenrti- matara i ne duža od dvadeset.

Nekuid iiZ pojaea u ninđimoj šaci zalbliisita »zivezda smrti«, ošitri srebrinaisiti šairiken sa šest kraikova. Gotovo i ne gledajući u metu, ninda kratko tržnu ru­kom. Suriken zazvižda prelko sale da bi se posle dvadeset me tara nepogrešivo zario u sredi­nu drvene mete. U sledećih de­set sekamdi još pet šiurikena po lete iz mjeigove šalke dok je on mentjao položaj kotrljajući se po taitamiiju.

Kada je i posleidmja »zvezda smfti« naipusitila njegovu šaku, drvema meta podsećala je na ježa sa gvozdenim boidlijama.

Nimđa polkupi svoje oružje, skloni ga od eventualnih radoz- naliih pogleda, a omda zaaize po­ložaj za meditiranje. Disao je jedinom od hiljadu tehnika od kojih je svaika imaila svoj smi­sao i nameniu.

Iako su mu oči bile zatvore­ne, a duh neigde daleko u svemi ru, jedan deo njegovog bića,

NINĐA - SPECIJAL 37

onaj koji je neprekildno bdeo čaik i kada je ninđa čvrsto spa­vao, oseti kretaimje ispred vrata vežbaonice.

Nijje se uiZ'tauđiivao. Haragei je mirovao. UoisitaJoim, ovde niko nije m ogcio ni da nasiliuitj ko je an. Zaito jedva primeitno poime- ri glavu i lagano podiže kaipaik na levom dku. Bilo je to sasvim doa'olijino da vidi ko je odiakri- nuo vraJta i, kaida ga je ugile- dao, pažljlivo se pavulkaio.

Niinđa se vrati mediitaciji.Abraham Gqjl Robimson već

se udaljavao prema velikoim ba zenu u kome je tolkom noći iz- menjena voida. Oismeh na njego vom liou ulkatziivao je na zaido- voljstvo. Još dok se jiuče ruko­vao sa sjvojiim gaatoim shvatio je dći pred sobom ima borca. Ro­đenog — i što je još mnogo važ nije, obučenog borca. Saida, ka­da je video Leslija kako. sedi u podožaju za meditiranije, bio je siiguran da nije pogrelšio.

Baci se iz zaleta u prohlad­nu vodu bazena da bi izronio daleko iza poHovine gotovo olim pijistkoig bazena. Odmah zaltira nastavi snažnim zamasima da seče svetiloplaviu vodu. Prepli­vao je bazen deselt puita pre ne­go što je jedinim zamahom iz- leteo iz vade i seo na ivicu ba­zena.

— Bravo, momče, vidim da si još uvelk u formi — začu iza svojih leđa dobro poznati glas Tabasiko Pita.

— Eh, znaš kako je. Mi sitarci moramo, redovno da vežbamo kako bismo ostali u formi i odo- ledi vama mom.cima — uzvrati mu Abraham lustajući.

Pit se zagleda u gruidni koš svog ratnog druiga. Bila je to prava grdosiija od mi§ića i kos­tiju zaiteigniuite kože na kojoj se isticailo nekoliko ožtrih, starih ožijlijaka.

Prateći pogled svog prijate­lja, Abraham se n.asm.eši.

— Da, stari druže. Tu su da me nepreistano podisećaju na oniitj pakao tamo u Viijebrnimu— i na tebe — dodade toplo.

Neiko vreme su outali prebi-rajuoi po sećanju, a onda se Abrahaa-n trže.

— Hej, što si tako rano osta­vio onu riđokoisiu lepotiou?

— Rano?! Goveče ona je živi vuilkan, ako nisi znao. Ja nisam ni mekušaic ni anđeo, ali ona— fijuuiuuu... Talbasko ne zavr ši rečenicu već samo poče da otresa šakom.

Abraham se nasmeja od sr­ca,

— Mislio sam da to neću do- živeti. Da se veliki Pit, simrt za žene, nameri na dostoonog partnera. Kad se samo setim

38 NINĐA - SPECIJAL

ani'h ja'dinih sitnih devojaka ko­sih očiju, ha, ha, ha. .. Ali, eto, ■ ima Boga. Znači, noćas si se dobro »naradio«, ha? Dobro, do bro, iidemo na jedan ddbar do- rucdlí, a onda ćeš da mi pri:čaš0 svemu šta si radio posiodnjih ,‘5'odi'na cd kada se nismo videili, važi?

D‘va ratna druga zagrliše se i smejući se odoše do restorana koji je u ovo doba još uvek bio prazan.

Sat ka&nije pridruži im se i Iit\Sili.

Pit i Abrahiiim f a dočekaiše o-zarenih lica.

— Momci, možda žellite da ostanete sami i ispričate se? — upita Lesli uzvratirvši im osmeh.

— I da je tako, ti nam ni ma­lo ne simetaš. Uostalom, ti o me ni znaš sve, a .siguran saim da nj Abraham nema sita da kri­je, zar ne, druže?

Abraham samo odmahnu gHa- vom i uzdahsrm.

— Vidim po va'šoj vežbaoaiici da volite borilačke veštiine — reče Lesli pofsle kraćeg, neoba- . vezinoig čarvrljanja.

— Da, zawoleo sam ih tamo u džunglama. Poisle sam ovde išao u nekoliko škola. Znaite već, ai- kido, džudo, dži^ndžicu... Samo malo je pravih majsitora, mislim ornih koji te teraju da prvo nipo znaš sopstvemi dušu, sebe ce-

log, pa omda sve ostalo. 0,vato se moje znanje svodi na neiko- liko zahvata i to je sve.

Pit ne izdrža da ne kaže oai:i> §to je naumio, iako ga Lesli pre seče pogiledom.

— Siinko, ovaj ovde Les ti je pravi majis'lor za sve te vesti-

, ne. Sve što znam naučio sam ođ njega i mogu ti roči da to vre- di. Mnoigo, mnogo, vredi — reče razdragamo.

Abraham pogleda ninđu kat* da je hteo da kaže: »Zinam«.

— Videll site me jutros dok .sam meditirao. Da .ste naišli ra nije, mogli smo malo zajedno da, vežbamo — reče mu Lesli i ovaj se trže.

»Bože, pa on mi čita m,'idi. Nije mojgiuiće da me je video ka da sam mu bio iza leđa, a on, se nije ni pomerio«, pomisli vdas- nilk motola.

Njegova, zbumjenost natera Leslija da se nasmeje.

— Momče, video bi te ova;j đavo i da si stajao iza zatvore" nih vraita, a kamoli ako si ih otvorio — nasmeja se i Pit.

— A li. .. ja sam saimo... ođ- ,§krinuo vrata — pokuša Abra.- haim da objasni sto natera Pit-a da se još glasnije nssmieje.

Razgovor se naiStavi u vese­lom tonu.

NINĐA - SPECIJAL 39

— Zinači našao si svoj komad raija ovde, u ovojj zabiti? — upi ta Pit.

— Da, stari druže. Ovide Je tiho. Niko me ne diira, posao po lalko napreduije i ja sam zado­voljan. Ostvario saim svoj sain iiz Vijetinama i sada saim zadovo­ljan.

— KaivO prola'Ziš sa domaćiim gaK'dama? Koliiko pamtim iz is- torije, ovde nisu baš bla.iionalli.Io no glodali na vas...

— N,a nas »crnje«? Reci silo- bodno. Ja znam kakve je bojo moja koža i toga se ne stidim. Mislim da bi mnogi drugi mno go više trebalo zbog toga da se stide — rečo Abraliam sa do­zom -gorčine u .i asu. ■— Za sada je sve uredu. C3ni iz grada, os­im nekoiliko Miinaca, i ne z;oila- ze ovamo. Ziivim od svoje sa- braće i pultnil-:a koji ovuda pro­laze, a pelcoivanj su od rasizma. Dobro mii je, kažem ti.

Međutim kao da je sudbina htela da demaintuje tog rattnog veterana, tog čovdka koji nije želeo ništa drugo iieigo da ga ostave nii minu.

Dva velika crna luibsuzna au­tomobila zausteiviiše se sat kas­nije na prastranom parkirailiiš- tu. Iz prvih kola izađe momafli; u beloim odelu, sa istim talkviim »borsalino« šeširom na glavi, na kakvom bi mu pozavideo i nefeo

iz vremena A1 Kaiponea — i upuiti se ulazu u motel. Nekoli­ko puta olirenuo se levo i desno pre nego što je došao do ulaza.

Stari crnac u livre;ji ga poz­dravi, ali se on i ne abazre na njega, nego nastavi- prema pro­stranom predvorju. Vraitar sa­mo uzdahniu, a onda se vralti na svoje meisto. Poišito se naslonio, na zid, ooi neprimetno prsitoun neikoiilko puta pritisnu prilliiriivif-- no dugme zvona koje je bilo po vezano sa prastoirijom u kojoj siu sedeii čuvari reda koje. j('; Abrahaim, sam izabrao i uvf'-ž- bao.

Njih dvojica se pojaviše kod pulta recepcije gdtcyvo iistovre- mono kada i onaj naigiadani mo mak u belom.

— Hej momjče, kakvo je ovo mesto kad ima vas oibojeinih to liko? Zar nismo dovolijino jiuž- no? — upita ironičnim glasom.

Recepciianar se naipravi da ni­je nišita čuo.

— Cime mogu da vai's usOai- žim, miister?

Olas miu je bio ravnodušan.—‘ Ti'dba mi aipartmain, piće

i dobra hrama. Sve prvokilaisno.— Ovde je sive prvoklasno,

miiSiter — uzvrati recepciomer, a onda dohvati knjigu gostiju i okrete je prema momku u be- lom. — Molim vas, upišite se ovde.

40 NINĐA - SPECIJAL

— Hoou, samo... malo ćeš da pričekaiš na to — reče mo­mak u belom drskiim tonom i vrati se na pairlciraliište.

Nekoliko trenutaka nešito je govorio aniima u kolima kroz tek odšlkriniuit prozor, a onda se vraita, na limuzini oftvoriše i iz kola izađoše još četvorica muš­karaca, dobro uhrarni enih i obu čenih u odeia od kojih je svako stajalo čitavO' bogatativo.

Iistog časa iz onoig drugog aiu- tomoibila izađoše još čeitwrica muišlkaraca. Svalkom iole iskusni jem bilo je jasno kaikvom soju pripada ova braiti.ja bez obzira na skiupa odeila i luksuzna kola. Staiviše, za prajvog poznavaoca ovi znaci bagatatva bili bi saimo poltvrda viiše da je reč o gaogsite rima. I to trećerazrednim.

iPošito 9U se okupili oko sre- doveonoig visokog mušikarca cr­nih prodornih očiijiu, oni sače­kaše da on krene prvi.

Čitava gomila krete kao po komandi i uskoro nestade u vra tiima lulfcsoiznog moltela.

— Gde je klijuč »boj«? — ob­recnu se momak u belom odelu nazilvajući recepcionara pogrd­nim im enom kako su crnce zva­li na jugu.

— Kljuič je ovde, misiter — a ovde je i kmijiiga gositi|,iiu. Molim vas da se uipišete. Takaiv je pro­pis. ..

— Za tebe sam ja propis, ti pro.. .

Momak u belom nije zavi^šio iz dva razloga. Privi je taj što ga ryegov šef dodirnu blago po raimeniu, a drugi, mnogo ybeidliji viji, taj što se kao nekim ču­dom cevi dva automata pozna­ta pod imenom »bejbi« pomidlilse iiznad putlta. Lica divajice grma- Ija koji su ih držalli kao prave igračke govorila su sama za se­be. I to veoma uibedljivo.

— Vili, pobogu, kakvo je to ponašanje? Svakako da ćemo se upiisaiti. Ta mi bar pošltuijemo... propise — reče visdki muišlka- rac crnih, prodornilh očiju prila zeći puku.

Iz džepa izvaidi zlatno nailiiv- -pero i brzim potezom i&pifea svoje ime, a zatim dade znak glavom oisitaliima da slede nje­gov primer. Za manje ođ diva raiiniuta svi su se ujpibafli u knji­gu gostiju.

Međutim, izrazi njihovih lica nisiu se promenili.

Vođa, ko[ii se upisao »origi­nalnim« ijmeinom Džoin Smiit, ■uze ključ apartmana i u pratnrji trojice momaka najpusiti pred­vorje. Ostali se ujpuitiše u bar da uz piće zaborave malotpređaš nji incident.

— Sta bi šefu da popusti pred onom crnom žgaldijom? —

NINĐA - SPECIJAL 41

reče mornaik u bdom koga je šef nazvao Vilijjeim,

Đio je to gangster ddbro po­znat poli'C'iiji u Cilkagiu, ali pod dnuigim imenom i sa druigkn li­cem. Potemiice sa tnje|goviim sta rim Jikom i imeinom Viifred Ko- lins krasile S'U zidove svih po- Iici|jis!kih sitanica u Cilkagu. No­vo lice, medutitm, i novo ime biili siu nepozinati.

— Viili, me l'Uipaj time glavu. Daflmond uvek zna šta radi. Bu­di siguran da neće oprostiti onim crn jama otnaUcaiv doček.

— Ti bar dobro znaš koliko ih on »voli« — javi se L mrišavi m'omaik rošavoig lica, koga su svi zbog mršavog i vižl'jastog tela zvali »Caiflkaliica«.

— Jedva čekam da do toga dođe — uzvraiti Vili! i pogladi rulkom sedefom ulkrašenu dršiku najnovijeg modela »her^te« ve liikog kailitora, u čiji je šaržer moiglo da síame četrnaest meta­ka.

Ostali članovi gruipe ćutke su ispijali svoja pića — kolka-lkoliu tek malo krš/tenu viskiijem. Na­ime, Dajmond Cestter nije doz- vofljavao sivoti'im momcima da piju kada su bili u aikciji, a sa­mo reitko pušitao ih je da se Istut nje.

Zauzvrat, m'Ogli su da kiduiju sa devojkama, da. puše marihiua

nu i zabavljaju se na sve druge načine.

Prolazeći poreid bara za kojim S'U ganjgsiteri sedeii, Lesli oseti blago treperenje.

Haragei se ja/vio, doduše slab, ali najavljivao je opasnost. Les-li prođe ne osvrćući se i nasta­vi iput prema bazenu pored ko­ga je već sedeia Sumiiko u društvu sa Piitom i njegovom riđokosom devojlkom od proišle noći.

Stimilko nije promafkao izraz blage zabrimitosti kooi je za tremutalk zatreperio na Lesilije- vom licu. Ona mju priđe da ga poljuibi i tiho ga uipdta;

— Sta se desilo, Les? Nešito si osetio?

Znao je da ne vredi da je obmanjuje. Poznavala ga je pre više dolbro da bi mogao od nje nešto da nasluiti.

— Novi gosti, devojičiice. Ne sviđaijiu mi se — reče tiho.

Nešto kasnije, doik su plivali, oin tiho reče Pitu da na vreme opomene Abrahama i nijegotve ljude na opreanoist. On sam ni­je ždeo da se meša.

Taiko su gafngHteri bild »¡pročr- tami« još pre nego šito su i od­lučili da zaigončaju život Aibra- hamu Roibilns'u i njegovom oso­blju. Da su znali da je među gCBitima i ninđa i da su u svom. neanamjiu zinalli bar toliko da

42 NINĐA - SPECIJAL

ninđa znači i smrt, brzu, nemi- no'vaiu i neumoijiiviu — vero- vatno bi se maio. zamMili. Ova­ko. ..

Pilđokosa, koja se dotle lefpo zabavljala sa Pitom, krete da se osveži pošto se Pit još nije vraćao jz bazena. Samo je Mim riuila glavom Suim'ilko i odsika- kuitala prema baru.

Gai\£?siteri, oslonjeni uz šaiilk o;d raaha.goinil,ia, jednostavno se ¿aiblcaiuše u raskošnu lepotu cr- venokase devojke. Ona, očigled no navilda na taikve poglede, sa­mo se oLSimehnn momciima, a onda perući' piće.

Jedain od moimuka, kome su crvenokose o:čigledino bile sla­bost, nijje dugo izdržao. Skliznu ?:a visoke stolice i zađe devqjci za leđa.

— Lopoto, ita kažeš da to piće pođeliimo? Samo ti i ja? Za lovu ne brini. Džepovi su mi puni — reče momak po imenu Džefri.

Devojka ga, pogleda brzim openii'iivačikim pogledom. Verova tno ga je na brziinu uporedila sa Tabasko Pitom i zato joj se na licu pojavi osmeh prezira.

— O’ladi, 1 ep o to — uzvraiti mu iistim tonom. — Imam deč­ka, tamo je u bazenu.

— Neka ga neka se brčka. Ovo što ti ja nudim on sigurno

ne može da ti pruži — nastavi Džefri uporno.

Da je navaljivaoi samo recima možda bi sve prošlo mi'rno. Me đutim, njegove ruke počeše da šetaču po Ijeđima i zadinjici ko­ja je pretila da pocepa tanani i minimalni bikiini.

Devojka ga ošamari iz okret'», i opsova.

— Sad 6u da ti pokažean t i.. . ti uspijušo — procedi Džefri i zamaiiiniu de;3nom šalkom.

— Nisi valjda nameravao da udariš damu? — začu iza svo­jih leđa tih, preteći glas.

— Ona dama... to je obična,,, kur. , .

Prsfti njegove šalke počeše da lirdvaju i on vriisnu od bola.— Ccecc. Tako veliki momak, a jauče. A ovamo hoće da udari dovojku. Sta će tvoji driigo\-! da pomisle o tebi, a?

Džefri pobftle od rouke. Us­peo je nekako da okrene glavu Iza sebe je ugiedao samo deo snažnog tela i deo lica obavije- noig dugom plavom kosom jož mokrom od kupanja.

— Pusti me t i... t i... ili...— Ili šta ... momče?Momak u belom odelu htede

da se umeša, ali ga Pit, i ne gle dajući u njega, opomenu.

— Ti sedi tamo gde si da ti ne pokvarim odelo i fazon na tom kiicoškom šešiiru — reče le-

NINĐA ~ SPECIJAL 43

deniim glasom, joii uvek tiiho ta­ko da je ceo razgovor ostao u krugu od dva metra.

— Hajde, ]wml se lepo mo­joj dami, a onda ću možda i da le piuK'tiim.

Džefri pobuša još jödinom, beziuapeSno, da Istrane mfeu. Onda procedi.

— U redu, izvinjaivaim se.— Niisaim te čuo — imsisitirao

je Pit. — Moraćeš glasnije, i to üjoj da t'.e obratiš!

— Izvini — reče Džefri bestiu pasimatrajući riđokosu.

— Piite, pu'sti ga mije vredan pažnje, Moigila sam i sama da ¿¿.ađem na,kraj .s njim — reče dt'vajka žcileći .što pre da oiko'n- ća. ncpi-ijaii-riu situaciju.

— Zna.in, dušo, ovakvi driipci,i, nisu bogzina išta. A sad se Icpo ponašaj, motmče, po“iLo ovde ne trpe novaspiitane kao što si li— reče Pit i izusti već uvrmutiii Sakiu .woig protivnika.

SaaT\o što se okrenuo i kora- kmio, D'žcfri odluči da popravi titisak kod svojih drugova. Hit­ro je iz džepa iizvadio »dkaka- vac« sečiva dugoig pđtinaestaik cen'titodtara. Krenuo je u napad bez reči. Alli, Pit se nije uzailuid družio sa Leslijem toliko godi- na.

U trenutku kada mu je Džefiri prišao na pola metra visoko po digaivši nož da zada podmuldi

udarac u leđa, Pit iamahinu le- vom nagom i pogodi ga u želu­dac. Još dok je gangster ispu­štao vazdiuh iz stomaka i pluića, iskolačenim očima posmatrajućj široka Piitova leđa, ovaj nastavi kružni pokreit i sada drugora nogom poigodi napadača po vili­ci. KoBit kronu, a Džefri, odileffi do samog šanka, taono pod no­ge svofjiiih pajtaiša.

Pit ih poigleda sve redom. Ka ko niko od njiih niije pokazao želju da nešto preduzme, mi klimniu glavom, i obgrlivši ri- đoko'SU oko vitikog stouika, kre­te prema bazenu.

I^esiliju ništa nije promaklo iz vidia. I sada, đak je njegov pri­jatelj nanšajlajrttno se smešećL riđakoisoij dolazio na staro mes­to, on je pogledom, izmad same vode, posmatrao grupu za šan­kom. Video je kako jedan od momaka hvata napadača pod ruku i izvodi' ga prema parki- raMtu. Svaliako su žurili u boi nicu.

Za to vreme Dajmond Cester lje telefonirao. Ne, nije on ovde u Načiizu imao nikoga od po­znatih. Došao- je da ga tek upo­znaju. On, koji je oibožavao Ka-

44 NINĐA — SPECIJAL

panea i družinu iz tridesetih godima, odiučio je da raidá ma­lo u nji'hovom stilu, teik zalban e radi. Kaiko gore na severu, po- goitOTO' U Čiikagu, to niije mogao, odlmčio da siđe na jug i malo se poigra.

Imao je nekoliko imena pova đenih na brz'inu iz imeniika i sa da je okrenuo prvi broj.

Broij telefona Dejila. Riičmom- da.

Raago^vor je bio fcraitaik.— Slušajite Ri&moffide. Ja sam

poslovan oovek i ne pričam mno go. Imam da vam predložim je­dan posao. . . ne, ne ide to te­lefonom. Dolazim kod vas tač- no u šest. Sita, radite do- pet? Uitoliiko bolje, bar ćemo na mi­ru da popiričamo o posliu. Za koga je posao važan? Pa, re­kao bih za vas, mada i meni treba ponešto da donese.

Kada je prekiinuo vezu, Daij- monđ se osmehnu.

— Biće ovo zabava kakvu sam vam obećao, a neće biti ni batíarva. Ovi seljaci očiigledno nisu navlikili na tvrdu rulku. U redu — pogleda na sat — ja ÓU da dremnem, a v] ste sflo- bodmi.

Kada je u poda šeisit izašao u predjvorje, sazmao je da je je- dasn od njegoivi'h momaika po- vređen. Uskoro se »rarajenik« pojavio lično. Gtlava mu je bi­

la oihavijena zavojem, a na de­snoj viilici lepo se videla pro­teza.

— Ko je to učinio? — upita Cester kratko.

Vili pokaza glavom prema Pirtu koji je u društvu Leslija i devoijaika upravo nestajao na ulazu u restoran.

— Oinaj plaivOkoBi grnialj. Nismo se mešali, jer si. ..

— Dobro ste uradili. Sa i\ji- ma ćemo se kaisniije pozabaviti— reče šef grupe, a onda po- zva momike da kremu za njim.

Snažno maišine dve limuTiiine gotovo istoivremeno zabrujaše i kola uz šlkripu to&kova n-aipiujs- ti'še parkiing.

•h

Leslj dade Pitu nepriimetan znak glavom, a onda pom'ilo-va Sumiiko po obrazu i vrati se u predvorje.

— Aibrahame — reče ■»■eiik- om čoivekiu kada ga ugleda — imaš li nelkaicarv motor na ras­polaganju. Malo bih pogledao okolinu pre večere?

— Imam, Lesli, i to ne bilo kakav nego biser od mašine. Tamo je u hladoviini — reče poikaKUijiući levo ođ uiaza i is-

NINĐA - SPECIJAL 45

tavremeno bacajući kljiučeve noivom pO'Znainifeu.

Mmuit kasnije Lesli se uvc- ri da Aibraihaimoivo oduševioeoaje nije bez razloga. Sreibrnasita ma šina, poislednji miodel »suzuki- ja« bio je zaiMa NEŠTO. Usko­ro je moitel ostao iiza njegovih leđa, a dve limiuziiine i‘zroini.še iz jedne udaline grabeći uz du gu, Maigu uzbrdicu.

Xalco nije bilo razloga da ubrzava Lesli, je nastavio istim ritonom urezujući pri, tom u memorijjiu sv<iki đetiilj olkoline kroz koju je vozio.

i;*

Iako je već imao dovoljno posla za čitavu sezoiraa, Dejl Ričmond nije mogao da odoli a da ne saana kakav mu to po­sao nudi nepozinati kotji se na­javio telefoaiom. Sedeo je ner­vozno ispijajiući kratkim guitlja- j'ima iz viisoke krisitalne čaše.

Kada je veliki zidni sat otku cao osamnaest časo\?a, on priđe prozoru.

Tamo napolju, ispred kapiije, zaustavise se dvoja velika kola. Ipak, samo jedina nastarviše po­što je on dao znak vrataru da propusti posetioce.

— Carli, sve mi se čini da će ovde biiti poisda po tvom u- kuBiu ako gazda ove pilaaie ne bude voljan da prihvati posao— reče Dajmoind obraćajtućii se rošavom momku koji je bio po­znat po sivojim piromanskim nak'knoistima.

Carli se samo nasmeši ne sikri vaijiući ra/dost zhog takve mo­gućnosti.

— Ovde, izgleda, nikoga ne­ma osim otnag ded.e na kapiji— prokomen'tarilsa Vili.

— Reikao' sam vam, motmci, ovde nisu navilkili na naš soj. Ako, sada će bar da nas upaim- te — reče Cester pre nego što liđoše u prizemniu, montažnu zgraidu.

Ričmond iih sačeka ispred vrata i uvede oi veoma udobnu kancelariiju što se s polja nije moglo naslutiti. Pošto su za­uzeli pomuđena mesta, Ričmoind ih odmeri pogledom i — polka- ja se što je uoipšte pristao na ovaj sastanak. Niko od prisiu- tnilh nije mu uilivao poverenrje. Poniajmainje Cester koji je, bi­lo mu je to odmah jasno, zao momaik.

Zato je odiiučio da .stvar što pre okonča.

— Da čujem vaš predlog, mi ster. I budite fcraitki, jer moje je vreme dragoceno — reče oš­trije nego što je nameravao.

46 NINĐA - SPECIJAL

-— Odlično. To samo znači da .'>mite posao — i tuđe vreme. DH'ile — nastavi Dajmoind Ce-

— moj prediog je sledeći. .l!a v;im pružam zaštijtu, vi, je p! ićate i svi smo sremi. Zar ne?

Dnji Ričmond je neko vrcane .■niao kao da ne shvata o čemu «'H'iea taj šašavi strainac.

— Sta reče, čoveče? — ko~ ni-i'io upiita.

— Ti rad'iš, čoveče, riiziki»- ješ, ja le čuvaaTi i naplaćujem. To je bar jasno. Nisi valjda to- iifeo irlup da ne shvataš — pre­gače čikaški gangster dotadaš-

igru poikazuij'ućd se u pra,- von: sve ti u.

Račmcndu zaiigra brada. Skosa stoliice začuđujuće hitroKvofje gadime i masivno telo,

Teški moimariički automatlik-ko- It zablista mu u ruci.

— Napolje! Oidmah! — pro- irk'a.

Zatečeni, gangsiteri se uzivr- pojjisp. Ali, Da imonid se mije dao .zibiuini'ti.

— Svakako, mister, svakakc. idemo.. . Nisam ni očekivao da ćeS odmah da priirftame.š. Ali. .. pTiitačeš — reče op.asno tiho.

— Odmah ču da javim šerifiu— leče Ričmomid.

Lepo, a ko će da posve- đoči? Ovde- osim nas nema ni- kfigit, zar ne?

Bio je u pravu. Osim njih u sobi nije više bilo nifkoiga. Ba­rem tako su misilili. Na krovru, držeći se uz samu ivicu, ležao je ninđa. Cuo je svaku reč. Ni­je morao da čeka kraj razgovo­ra. Nečujino se izdigao na krov i brzo otpuzao na drugu stranin. Skok sa fcri metra visine za nije-- ga je biia prava igra. Nečujino dodirnu .stopalima zemlju, a oi.i da sc kao zmija provuče kro>: uski proilaz na žici.

Kada je Dajmoind Cester sii svojim momcima ulazio u ko­la, Lesli Eidridž je već jiuri'o ravnim asfalitndm drumom pre­ma motelu »Zabranjeno voće«.

■Meigi Bo'ld probudila se tog popo.d'neva dosta kasno. U st­vari, već se bližilo veče kada je s mukom otvorila oči. Tek nejasno prisećala ,se nekog ču­dnog sna koji je, upr!kos njen­om otporu, trajao nekoliko sa­ti. Čudno, bila je u nekom ka- njaniu, u nekoj čudnoj odori, dok su pred njenim nogama le­žali muškarci, crni i — g li:. Na tu pomisao ona. se nasmeja.

— Moraiou pod haitno sebi da nađem nekog momka, inače ču

NINĐA - SPECIJAL

i dalje da nastaivim sa o-vaüíjviini Miovima.

Ali, alko se ona sećala nejas­no, dolbro se sećaila susreta sa Dejloim Riičmandoim od prošlog pirepodnova. Vilaisnilk velike pi­lane bio je otvoren. Nudio joj je kuüu, pare, maiterljalnu bez- badnost — u zamenu za njeno telo.

— Nar-iivino, moraćeš da se preseliš tamo gde ću ti kuipiti kućiu i bićeš samo mqja. Mislim da je predlog poSten. Ne, čekaj, da zavrSiim. Odabrao saim te baš zalo što NISI laka roba i zato što zinam koliko vredis. O OVGOI raagovom nilko niišta ne­će sazinati.

Prvo je htela gruibo da ga adbije i ievređa — aOi šta bi tkiie doibila? Zato odluči da da sebi malo vreniena. To rmu je i rekla.

— Začuđe'na sam ovim pred- iog'orn, mister Ričmoind. O va­ma sam imala .sasvim drugačiJje mišljenje, a sad odjednoim ova­kav predlog. A, vaš sin? — upi­ta na l-:rajiu.

— Sta moj sin? On irna svoj život. Za mesec dana vratiće se u koledž. On sa ovim nema ni­kakve veze. Idi sad i raamisli. Ako prihvatiš, nikada nećeš po žaliti.

Doik je mlaz mJaike vode boe kao njjeno telo boije abooosa,

razilivajfući joj kroz vene prijatnu omamijuijiuou toplotu, raamišloala je o Dejli Ričmoa- du. Imao je sve kvaililtei1,e, i manu. Veliku.

Bio je beo.Na ovu ipomisao ona se nai-

meja. Uositalom un nije naiM- Ijivao, a ona niije žurila. Kii ma, pomisli, možda tu još ne­što i ispadne.

KasiniGo dok se trljala veli­kim beliim frotirom između bu­tina misli joj se vratiše na no- čaišnji san.

Ona čudna jeka i tutnjavii. pa ona lepljiva magla. .. crna naga tela koja ničice kleče pm i njom...

Nehotice dotače ruikoan rolar- dež čudnog oblika koji se sme- ■stio sasivitm na dnu leve buli­ne. Jednom ga je dugo gledala na ogledalu doik se igrala sama sa sobom. Ličio joj je na ne­kog čoveoulijka sa krilima sle- poig miša i repićem koji se z:a-- vršavao šiljkom.

— Baš majka priroda Eria da se poigra. Njj sam đavo ne b: smitelio »ilepši« zmak, niti bi na­šao zgodmije mesto da, ga iiti's- ne — reče kao da nekome ob- jašnj ava.

OdlučiOa je da te večeri ue napiUšta sitan. Pripreimiiće vefie- ru i ostaće da veče provede m do briu muziku. Mrzelo je da

48 NINĐA - SPECIJAL

lazii,, da siliuša doibacivanje mo- maika na ugltu, da trtpi na svom teliu potgldde obailaivljenih sltar- kelja i zaiviidne potglede žena, naročito belih. Ogmuila je kra­tici sivleni ogrtaič, beo kao sneg,i počela pevulšeći da pretura po gomiilii pioča. Odabra ploču Džo an Raš »Sinaga Ijulbaivi« i na- mesiti je na gramofon. Kada je auitomat ulkiljjučio aparat itz če­tiri Sitručno namelšitena zvučni­ka u prostranoj solbi začu se priijaitna raiuziJka. iNjiSući se u riltimiu muizllke, Meg krete pre­ma kuh-iritji.

-Džim Talboit, šezideisetioigodiiš- iiji: šerif Načiza, zagleda se u crnu Iknuziinu koju je već vi­deo kako prolazi iispred njego­vog ureda nepuniih pala sata ra ni[je. Po navici prilbeleži broj piftaj'UĆi se šta li ti stranci tra­že u nijegoivoim gradu. Već go­dinama ovde nije bilo niikateve gužive, niikakvih problema. Siu- bolteje pijanke moimaika sa pi­lane ili sinoiva viđenih građama kofll SU u Na-čizu provodiJi le- tinje ferije uvek su se završa- vade u graniicama priistajinosti. Malo buike i pijanog pevanja niije nikome od žitelja Načilza

smetalo — a mnogima je do­nosilo zaradiu. Kao neikad dav­no kada su čaik i ovamo sitiizala stada goveda sa srednjeg za- paida.

Već je hteo da kreme do ob­ližnjeg sa:kina kad zasavoni tele fon u n jegovoj kamcelairiiii.

— Zdravo, Dejie, šta ima no vo? — pozdravi om sagovomi- ka čim mu preipoianade glas.

Poišto ga je pažljivo saBlušao on reče.

— Dalkle, kod tebe su bili. Da, video sam ih. Dva puta siu prošli uliioom ispred mog ureda u rolfeu od pola sata. Ne briini, Dejle, čim se opet pqjave, za- ustav<i6u ih. ’Ajd’ u Z3dira?vilj e, vidilmo se večeras.

Nimalo mu se nije svidelo to što je upravo čuo. To su bile neprl.iike na vidiku. Okreite je­dan broj, a kaid mu se glas sa druge strane javi, reče:

— Heii, Bile, momče, ja sam. Siuisatj, mi!sli,m da ćeš za n-eko- l'ilko dana moraiti da odgodiš pu tovainje na odmor... znam da će Meri da se Ijiuiti, ali miislim da se nešito kuva. No, još ne zmam taono šta je, aili zmaj da te bez velike nužde ne bilh za­ustavljao. Tačno, dođi poisle ve čere ovamo. Možda ćeš mi us- trebaiti.

Sipuisti slušalicu. Sada mru je bitto malo lakše. Njegov mladi

NINĐA - SPECIJAL 49

pomoćnik Biid Kanson bio je vredain i pouzdan miomalk. Sa njim u uredu biće mu mnogo laikiše.

Zatvori vrate na uredu, a on­da krete preko uilice do- sallu- na izinad čijjiih se vrata uprajvo tog trena upaii plaivo-zetlena ne- onsSkći refklama.

Uinutra, osim vlasinice saliuna Tine Džoinson i banmana Paita Trevora, initje bilo niibag više.

— Zdravo, Džime — pozdra­vi ga Tima. — Kao i olbiiono?

Šerif samo kliminiu glaivom i zatuze mesto koje mu je pripa­dalo pobieidn;iiih dvadeset goidi- na.

Ntjegovo uobićajeno piće za to dolba dama i godine stiže pr­ed njega. Caiša viisikitia i ledeno Madna konzerva pilva. On na- iskap istrese visfki, strese se, a oinida otipi mali gutaljaj hlaldin- og pi'va. »Oudno«, mislila je Tina gledajući ga, »godiinaima pije na isti načim. Neki tiuidi su ovu mešaiv*inu piili kaiko bi se šfto’ pre napili, a Stari TaiLbot mogao je ovako po čitavu noć«.

Kako čuvar zakona nije po oibiča/ju počeo da je zadir ktujei nudi joj brak, ona se zagle­da u n jega.

— Brige, staro momče?On se trže.— Nešto si reMa, Tiina?

— To sam i miisTila. Prvo, se- dl6 ovde već petnaesit miinuita, a j'OB me nisi pitao šta sam od­lučila o tvojoj bračnoj ponuldi. Dnugo, i ne čuiješ šta sam te pitala. Daklle, m ijiče te nekakve brige “ uzvraiti simpaltićina bri neta, četrdesetili god’iina, ali još uvek siveža i vesela.

— Zar se to vidi? Ne brini, niije ništa strašno. Pojavili su se neiialkvi stranci, ali Bil i ja ćemo već sve da srediimo. Nego, šta si odlučila lepotice molja, ha?

iBrineta se naismeja.— Da viđiim p'Pvo kako ćeš

da središ te strance, stari re- volverašu, a onda, ko zina, mo­žda i prisltainem.

Oboje se naisimejaSe i nasta- više nešto da ćućore naignaxti je dno prema drugom.

— S/ta je bilo, Les — upiita Pi!t kada se Eldridž vrartio, — Sta s'i namir.isao, tigre?

— Ništa posebno, ali mislim da će uskoro u ovom mirnom kraijiu šerif imati iglavoibolje. Oin.a družina koja je danas sti­gla je olbičma banda. Dolšili su da od građana Naičitza na,plate zaštilbu.

50 NINĐA - SPECIJAL

— Zašliitu? Pa to je prosio^ iit, čolveče. Današnji gaingisiteri rade druge stvari — gotovo po skoči Pit sa svoga mosta.

— U pravu si u oiba slučaja, al.i taiko stvari storje.

— Ne treiba ni da piitam da li ćeš da se umešaiš, zar ne?

iNiinđa nišita ne odgovori. Ni sam niije znao šta će da uradi. A, možda, je i znao, samo nije d^bi biteo da prizna. Sta se nje­ga ticalo to što će ndia inala banda da napadne nokog vlas- niika pilane ovde na jugu? Sta irna om sa tiim? To je posao za icikailine čuvare zaikona.

Pa ipak, dubolko u sebi, znao Je da šarao zavarajva seibe. Nje­gov poisao bio je da se bori sa takvima kaikvi su bili došljaci u ■motel Abraihanma Roibiinsa, nje­gov ži'vcvl bio jc nepreikiidna bor ba sa bezakonjem!, ma gde se ono javljalo.

Ništa nije odgovorio Pitu, a mao je da to nije ni potrebno. Jedimo se kaljao što nije po.neo kaitainu, valkizaši i sivoj e sai no­ževe.

Po.šao je u sohu u kojoj ga je čeJiaHa Siumilko. Ništa nije re kla kada je videla izraz njego­vog lica. Verna devojka samo pođe do ormara gde su stajale njihove stvari i iz ugla izvadi duguljastu torbu koja je pod- sećaila na toirbe za golf.

— Nisam zaboravila ni ovo, ni sa kime sam se vezala za či­tav žiivot — reče pružajiući mu torbu.

Niinđa jedmom rukom prihva­ti torbu, a drugom obgrli telo svoje verne devojlce. Kraltak po Ijulbac u koisu i dodir njesnih gnudi bili su dc^oljni da nasta­vi da je miluje položi,vši je na melkajni ležaj.

Koliko puita su dosad vodili i Ijiuibav, pitao se dok je jednom rukom akiidao svilenu blu7ju sa devojičiinog tela? Hiljadu, mili- on puta? Ko z.na. Pa ipak, siva- ki put su nailazili načitna da se drukčije sretnu i posvete jed­no drugom.

Nežno je ljubio bud:nG, prele- po oblilkovaine grudi grickajući sve tvrde bradavice. Onda spu­sti usne iE:.m.eđ;u njih IjiUbeći i.4i naizmonirno.

— Oh, Los. . . dragi — uzda- hinu dovojka uvijajuća se čita­vim tolom.

Kao čarolijom, sukmja od la­ganog maiterijala kliznu niz nje ne raskošne kukove i završi na podu. Sada je na sebi jjmaila sa­mo gaćice od tanke bele čipke.

Lesli se sipmtao sve niže, za­državši se samo za trenutak kod pupka koiji je pokušavao da u- rnaikne njegovom vrelom, hitr­om jeziku.

NINĐA - SPECIJAL 61

Osetio je devajíine butine ka ko ga miiiiujiu po olbrazima doik je pomerao ñüavu još niže. Us­ne mu se zaustavilSe na nežnoj, mirisnoj čipki, tii.čino iia onoan mestu na kome se nazirao tam- iii splet crnilh, doibro mu po­znatih svilenih dlačica. Pritis­nu usne na to vrelo mesto ose- eaiući kako pulsiira, kako pre- klilnje da požuri i uđe, dubo­ko. ..

Dali je Sumiiko pokretima bo kova i zadnjice saiina uspela da sidne tu poslednju prepi'ekiu ko ja je deli'la od s'pajanja sa vo­ljenim čovokom ili je Lesli ne- svesino prstima to učinio tek pred njim saibliista najintimniji deo devojke kaju je već godi­nama voleo.

Bilo je u, međuvremenu u njegovom životu još mnoigo, mjno*go ŽGna različiitih godiina, lepóte, pa čaik i r.asa. Ali, Su- mi'ko je uveik dominirala nad svima.

Jedina, nepanovljiiva — nije- gova Sumiko.

Dug jecaj izlete iz devojči- nih gnudi u trenutku kada je nezadrživo prodro u nju. Oidgo- varaia je na svaiki njegov po­kret kao što izdisaj siedi za u- dissijem. Njen jezik bio je čai; u njegovim ustima, čas u uve- tu, da bi, opet velikom brzinom Jclienuo niz vrat. Vrebala je pri

liku da svojim sitnim, beliim zu­bima dohvati jedinu od njego­vih bradavica uvučenih u splet grudnih mišića. Naijzad joj j& to uspelo i ona jekinu pobedni- čki.

,JSieikoliiko puta menjali su po­ložaj trudeći se da jedino dru­gom pmže maksimum zadotvolj stiva. Kada su konačno došli d« vrhunca, ona obema no/ ama priltisnu Lesliija za svoje telo oscćajući kako iz njegove utro­be u nju šiklja uzavrelo soiine,

Neko vreme ležali su nepo­mično, a onda se Lesli prebaci na drugiu stramiu. Sumiiko spu­sti glavu na njegov stomalk i poče nukaima da miluje najin- tiarmiOi deo njegoivog tela. Us­koro oseti kaiko se poinovo bu­di i ona ushićeno uzdahnu.

Lesli se prepustio svim bi­ćem. Iako mu je ovo bezbroj piiita radila, uvek se trudila da bude drugačije.

Posle ko »na koliko vreme­na, ophrvaini siaitkiim umorom. oipušteino se umiri'še.

Mrak je već odavno pao. Ni,- nđa se polako izvuče iispod us­nule devojke i šmiugnu u ku~ patiilo. Nakon pet minuta već je bio s druge strane prozora njihovog apartmana.

Veiliki vrt, zasađen najrazli- čitijim ovećem i rastimjem, pru žao se na obe strane. Odmah je

53 NINĐA - SPECIJAL

krenuo ka onom mestu na kome se nalaiziio aipantman gaingsitera. Još izdaileika prime’tio je žar ci­garete.

»Neopreani uribani siledžija uzda se u svoj loš sluh i glo­mazni piišitoilj koiji miu veroiva- tno sto/ji duboko uguran u ko- ri'Ce pod miiškom«, razimiisljao je ninđa' dok se bešuimino pri­bližavao sve jačem mi'risu du- vaina. Uspravio se na nGipunih pola metra ispred gangstera i prozoira pod kojiim je oivaij se­deo naslomjen na zi'd. Zaklon mu je bila paiima kratikoig de­belog Sitabla.

— Zmači večeras idemo sa­mo Carli i ja? — začu razgo- vetain glais iz sobe.

— Ćaa'liju samo treba druš­tvo. Posao će on saim da završi. U to ne sumnjam, zar ne, Car­li? — prapoiznaite Lesli glas vo­de bamde,

— Tako je šefe. Biće sitnica da poitipaliim onoilika drva»-uz- vraiti prozvani gangster smešika j'Ući se nadmeno.

Istim putem kojim je doišao, ninđa pomovo kliznu u tamu. Sumiko se nije ni pomerila ka­da je dohvatio torbu sa onuž- jem i svojim crnim sviletnim kostimom. Za tren dka presvu­kao se sikrilvajjuči farmerke i maijiou u krošnju oibližinije paO- me. Onida je oprezno P'otroao

prema mestu na kome su gan­gsteri parkirali limuziine. Oiba autoimoibila još su bila na is­tom mestu. Mogao je da ih sa­čeka i već tu sredi, ali niije že­leo da stvara neprililke Aibra- bamu Robinsu. Zaito s.tade iza jednih kola i sačeka da se ba­nditi poijave. Ciim su seli za vo­lan i pokrenuli motor an se ne­čujno, kao paulk, prikači čučeći na maisilvnom zadni.jem braniikiu. Njegovo smažino telo gotovo se prilepilo' uz crni lim tako da je bio skoro nevidiljiv.

Gangsteri još jeninom tog da­na polkaizaše da dolbro znaju po­sao kojim se bave. Cim su ušli u naselje skretoise u sporednu uJiou ii, kriivudajiući' levo-desmo, izbiše na drugu stranu naselja izbegavši tako i šerifa i njego­vog pomoćnika i sve ostale ra­doznale oči. Kada su sve tla Na­čiza ostala za njima, nastavilše većom brzilnom prema pilani i velikom stovarištu Dejla Rilč- monda.

Carli, koji je sedeo do voza­ča. oidjeđnom načulji uši.

— Hej, Bo jesi li čiuo nešto?— upita mladog voizača.

— Ne. S-ta je trebalo da ču­jem?

— Ništa, ništa. Vozi dalje. Možda mi se samo učinilo.

Carli je ipalk čuo onaj šum kada je niinđa, sikočivši na krov.

NINĐA ~ SPECIJAL 53

za trenuitak zbog neravnog pu­ta izgubio ravnotežu i vrhom nožnog paJca .udario u krov au­tomobila.

Vožnja se nasitavi u tišiini, a onda oba gam,gatara iistovreme- no kritonulše.

Gledaijući ih naopačke okre­nute glave, posmatrao ih je ne ko ili nešto bez lica. NaKirali su tek samo usike proreze na mes- tu na kome je normalno treba­lo da se nailaze oči.

— Hej, do đavola, šta je sad pa ovo? — vilknu Cairlii hvata­jući istovremeno' dršku pištolja.

— Otikiid znam. Ja samo vo­zim — odgovori mladi Bo bez veze.

— Koči, koči kad ti kažem! Stresi tog vraga sa krova.. Sta čekaš? — zaurla Carli očigledno prestravljen.

Momaik iz sve snage nagazi kočniicu i veliki »litnkoki« se opasino zamase na uskom putu. Kada se praš'ima oko njih sle­gla, oni se zaigleidaše i:sipreld, pa iza automobila. Ispred farova nije bilo ni žiive duiše. Carli do- graibi veliku balteriiju i okrete sinop svetla iiza automoibila.

Niig'de nikoga.— Bo, reci, moilim te da li

smo ndiog videli ili smo isto­vremeno potodeli?

— Ne znam, Carli, boga mi. Smeo bih da se zalkunem da je

ONO u crnom stvarno visillo is­pred šoferšajibne, ali sada više ništa ne zinam. Miislim da je bolje da što pre nastavimo,

— U pravu si. Ma šta da je bilo sada više nije tu, a nas če­ka .posao. Hajdemo — odluči stariji ortaik i oni poinovo se- doiše na sedišta.

:No tek, što je automobil uh- valtio brziinu, oibojica iistovre- meno u smopu snažnih farova ug*leda!še siluetu u crnom kako, ruku sferštanih na grudima, sto ji nasred puta.

— Carli! — vrifenu Bo — Eno ga opet tamo! ! !

— Vidim i sam, šita se dereš. Daj gais! ZJbriši ga s puta!

Bo je već bio dcwoiljno za- plašen i Carlijeva dreka samo poveća njegoivu naipet'Osit. .Pri­hvativši naglo dodalti gas »lin- kolin« uz šferilpu širokih guima jednostavno polete, ddk je u njegovoj uinutraišnjositi odjeki­vao hiisteriični smeh dvojice či- kašikih gangstera.

Obojica' iinetiinlktivno zatvorrše oči kada su stigli do mesta na kome je limiuzima trebalo da tresne u nepozinato biće i raz- nese ga. Međuitim, umesito snaž nog udara, loma kostiju poid udarom tvrdog lima i masivnog branika — tišima. Bo poiče da koči jer je pretila opasnosit da đlete s druma. Ubrzo prikoči.

54 N IN Đ A — SPECIJAL

— Carli... nema ga... lapa- rio je ... Gide je? — gol ovo vri- arm Bo.

Ali, uaiesto odgovora, začu samo tih jecaj svoig ortaka i to samo na tren.

Istog časa kada je on usporio i obratio se Carliju kroz krov »l'inkGlina« probi se srefbrno če- ličmo sečiivo katame koja je u rukama niinđe sekla i kaitnen i metal. Vrh stoletnog mača za­čuđujućom lakoćom prdbi te­me gangstara iz Cikaga i na­stavi sve ddbl.je, doik se nije pojavilo negde iapod brade.

Istom lirziinom mač izlete na polje i krv, iizmaešana sa deli- ćiraa moEga, šifenu kroz teJi na­činjen o'tvor prskajjući Boa po licu i košulji. Kada je shvaitio šta se 2íbiJlo, momak poče da vrišti i jedva po oidi gde se na­lazi kvaika na vratima.

Gurnu teška vrata i ishuri je­dnu nogu naipolje.

A tamo — spoboda u crnom. U stvari, prvo je primietio dugi mač koji je na bledoj mesečiini mutno zasij ao.

— N e... zašto. .. ja. ..Niinđa podiže ruku. Pokxet je

izgledao spor i nedovoljmo jak. Ipak, sečivo za dve trećine uto- nu u starnak mladog gangstera. Ninda oikrete sečivo levc-des- no, a onda ga po\'u.če uivis. Is^

tim poteEom otdgumu telo na­trag u kola.

Niigde na uskom putu nije bilo ni žive duše.

Ninđa obriBa sečivo katane o košulju tek ubiijenog Boa, a on­da otvori pntljažjnik. Tamo već bila spremna kaníLa, .sa ke- roiiinom namonjena piila;iii Dt'j- la Ričmonda. Niinđa brzo ilsplju ska sadržinu kante po cei im ka liima, a najviše po telima ubi- jeaiiih. Odmakao se divadeKetaii koraka, a onda iz pojasa izva­dio sićušni kliker oiepraviihicj,:; oblika. Odmeri njegovu težiinu i hiiinu ga prema kolima. Prvo rz uinutrašnijosti limiuzine sev- nu bledoplava svetlost, a oriik’. odi.ietonu strahovita eksplozija, I ako se čula u gradu, mora da je izgledala slaba.

Plamen liznu sa svih strani: i u tren oka automobil se hu svojim mračnim tovatroia pj;e- tvori u ogromnu buifctimiju. Ni-- nđa sačeka trenuitalk- dva, a on­da poirča preko ravnice prem- . visoravni sa koje je motel »Za­bran jeino voće« mogao da se vidi u daljini.

Kada je četrdeset pet minu­ta kasnije tek blago zadihan us­kočio kroz prozor apartmani., Sumiko je , i dalje spavala u istom položaju. Niinđa očisti oružje, izbrisa tragove prašiive sa kostima, a onda íxie pod

NINĐA - SPECIJAL 55

tuš. Piinilh pola sata proveo je pod Madnkn m'lazoim, a onda, OTiEilio nag, oipruži se krajj us­nule devcijke.

X *

Kaiko je noi6 protekla mirno, stari šerii pomisill da. su se "amgsteri predomislili i oitisli, bar za isvesno vreme. No, te- Ici.TO koji; je ndvoliko miinuta posle sedaim časova zazvonio budeći ga iz slatkog dreaneža uveri ga da »ireSi.

— Seriie, izgleda da se do­godila nesreća — javijao je nadzornik iz Rii5moiidcjve pila- &e. Jutros saun na puitu na ki- lom'etar od pilaine naiSao na olupiimu iiekcjig autoimobila koji se još pušio. Ko'liko sam usipeo da vidim imutra su dva sagorela ljudska tela. Da, sače- kaou i ni,šta nečiu dirati.

Talbot brzo poizva svog po- mcćmika pa zajedno pojuiriše prema mestu događaja.

Uzalud se stari čuvar reda i aiira pitao kako je automobilmogao da eksplodira na takoravnom putu.

— Yero(vatn,o su iniali neka­kav eksploziv u kolima — reče Bli i šerif morade da prizna da

je mornak naoverovatnije u pravu.

— AH š.ta će im ekisiploziiv, do sto jada ~ uzdaibnu Talbot.

— Šerife, znate da je sve vi­še terorista. Možda su i ovi pri­padali nekoj terorističkoj gru­pi, ali očigledno nisu stigli ta­mo kuda su naumili.

Šerif se zagleda u svog po­moćnika kao da ga vidi prvi put, a omda huikinu.

— Za nas u svakom slu'čaju ovde više nema nikakvog posla. Neka Piilgud obavi ostaltak po­lila, a ja treba da naipišem iz- veštaj,

Bil htede da proltestuije, ali p<ranavajućii sitarog Tadbota i njegovo strogo poištovainje pro­pisa samo klilmmu glavom.

— U redu, šefe, poavaću ga rad i om.

Sat kasnije, probijaijiući se kr­oz s 'e veću gomiilu radoznala- ca, sanitetska kola sa doiktoir- om Filgud'Om stiigoše na lice mesta.

Stari sudski lekar, sa naoča- i’ima natalmuitim na vrh nosa, priđe olujpilni i baci kratak po­gled umuitra.

— Sta hoćeš da uradim sa ovim, Džime? Ovo ti je sve reš pečesno', to vidiš i sam. Sta oče- kuiješ od mene?

56 NINĐA - SPECIJAL

— Sta ja znam. Valjda zjiaš svoj posao, matoro zalkeralo— breanu se šerif na leikara.

Ovaj popravi' naočare na no­su, frlkinu i pozva divojiicu mo­maka sa nosilima da izjgorele oBitatke teila iznesu \z oliuipine. Nekđliilto minuta kasni|,ie, zavi- jaij'U'ći sirenom bez pottrebe, sa- nite.tslka kola oidjuriše puit Na- čitza.

— Hajde, narode, na posao. Zašto dagnubilte? Ovde ionaiko nema šta da se vidi — reče šerif.

Dva sata kasnije pogodi ga nova nevolja. Sav zadihan, u njegov ured luleite doiktor Fili- gud u maotillu u kome je oči­gledno obavio i aiuitoipsitju uglije niisanih ositataika.

— Džime, ne znam kaJlco je jedan od one dvojice 'umro pre nego šito je ispečen, aili onaj drugi iima probijenu lolbanj'U i polomljenu dointju viilicu.

— Ceikaj... polako. Sta ti sad pa to znači. Zar nisu stra- daii u požaru?

— Ja znam šta govorim, a ti valjda znaš da slušaš ono što ti se govori. Onom je lobanja probiijena nečim o'šitrim i tan­kim... Uostalom, evo ti izvešta ja pa čitali! — friknu omaleni mr šavi čovek i bacivši na s.to ne­koliko otkucanih sitranica okre­

te se na peti i izlete iz šerifo- ve kancdariije.

Džim Talbot pročilta izveštaj, zamisli se, a onda još jednom prelete iisipiisaine redove. Znao je da je Fil@ud sruičnjak za svoj posao i zaito nimalo nije sum­njao u njegov izveštaj.

— Otkud sad prolbušena lo- banja, do Sito jada! — hulknu poluiglaisino. Da nije možda ko­mad lima sa krova. Mora da je to. ..

lisitotg časa uskoči u službeni au/to i pohiita na meisto doigađa- ja. No tamo ga je čekalo razo­čarenje. Krov ndkada sjajjine li­muzine bio je iisikidain eksplozi­jom i izolblličen vr-eliinom vaitre. Alko je nekaikve ruipe i bilo sa­da je nestala.

dno što se desilo u tim ko­lima za njega će ositaiti tajna.

Osećao je to svim bićem.— Pa, kad je već tako, zašito

onda da razibiiijam glavu? Oni ionako nisu iz mog grada, a ni iz okruga. Za ostalo me baš briga — prominmilija sitari šerif seibi u bradu i .vraiti se u grad.

Za to víreme, Dajmond Ces­ter je nervozno šetkao po solbi. Njegovi momci nikako da se

NINĐA - SPECIJAL 57

vrate, a na lokalnoj radio-sia-- nici već dva saita slušao je sa­mo kan-tri muziku i nekakve beizivezine vesti.

O požaru u pilainj ni reči.— Zar je moguće da su ne­

gda zaibrijali? — reče narjizad.Ostali momci su ćurtali sluite-

či neko zlo.— Vili, aedi u kola i pro'veri

šta se zibilo:. Svratii u neki od saluina i osiluiani šta se priča, a onda brzo natrag.

Momaik koiji je još uvek bio u istoan beloim odelu samo Mi- mmu glavom i požuri da pos'lu- ša„

Do Nač'i'za je stiigao za nepu­nih pola časa postaivlja ioići ve- rovaitno rekord na tom delu pu ta, ako se izuzme rekord mla­dog Arnija Ričmonda i njego­vog »poršea«. Na ulasku u grad ipak je uisjporio i pogledom poitražio prvo zgo'dno pairkira- lište. Našao ga je tik ispred « - laska u jedain od re'storama.

Parikirao se u hladovimi, a onda nehatino -uišao. u restoran. Iako je billo relativno rano, u- nuitra je bilo pet-išesit gostirjiu. Om narući kafu i sendvič, a on­da se smesti nedalleko od troiji- ce Ijudii koji su nešto živo raz­govarali. Kada ga ugledalše, oni utišaiše glasove. Ipak, čuo je o- no najvažnije.

'Dvojica Ijiudi, očigledno stra­nci, iizgtibili su život u zaipalje- nom automobilu koji je koinač- no idemtififcavan kao »linkolm«.

Villi se zagrcniu i neikoiliko ka­pi kafe upropasti njegovo belo odelo. On opscva, tresnu oista- tak sendviča i požuri! napolje.

— E, bdš im;a svakaikvog sve­ta damas — prokomenitaritea sta ri Džaimbo Stak i podiže osita- tak semdviča.

Gamgister je drhitao i z;bog o- noga šito je ouo i zibog isfleka- nog odela. Uibaci menjač u br- ziiniu i naglo dade gas. Kola pos kooiše i umalo ne srušiše šerifa Tailtooita koji ih je uipravo obi- laizio.

On dade znak strancu da sta­ne i priđe bliže prozoru.

— Sitramče, taiko nećeš da sti­gneš dalje od mog zatvora iH mrtvaonice. Ovde se vozi po­lako. To ti piše i na onom zna­ku tamo, a i dole na putu. Bo­lje gledaj da ne završiš kao ona dvojiica noćais.

Posle ove tirade on beisno po gleda Viliija, a onda nastavi pult resitocrana.

Vili beisno opsova, aili ipak mnogo pažljiviiiie pokrete kola. Vozio je priistqjno sve do izla­ska iz naselja, a omda besno siti sniu papučicu za gas.

Način na koni je zaiuistavio ko la na parkingu iispred motela

58 NINĐA - SPECIJAL

dovoljno je potkazivao da se ne­što dogodilo. To je zaldjuičio i stari portir, kao i Abraham Ro- bilns koji je slučajno tog treniu- tka bacio pogled kroK prozor.

Villi brzim korakoim prođe poired poritira, a onda zaanače u hodniik u kome ,se nalazio aipart- man Dajmonda Cestera.

— Sita je bilo? — upita šef ne dajući mu vremena ni da predahne.

— Gatovi su gazida... mrt­vi. .. obojica. Kola su iizgorela.

— Kako mrtvi, sto ti bogo­va? ! Kako? !

— Otikuid znam. Samo sam to u speo da čujem. Nešto im se desilo. Kola su se zapalila, a njiih dvoijica su Izgorela.

— Gde, da li si bar to čuo?— Nedaleko od pilane. Nisu

Sfbijglii da....— UmiUlfcni, idi'Ofte. To i sam

znam. Biudale, kaiko su samo moigli' da zaibrljaju? Carli je ipak bio iskusain momaik. Neee... Tu nešto smrdi, saznaću šta — reče Cesiter nervoano griokaiju- ći uisinu.

Morao je ipak da prizna da je vilše zlbunjen nego besain. N i­je moguće da su njegovi mom­ci čeikali kao ovce da se ispeku u kolima koja su se zapailila bez oibzira na koji naćiin.

Neko ih je držao u šahu, mi­su mogli napoilje. Ali, imali su oružje. Zašto nitsu pripucali?

Bilo je mihoigo pitarnja, ali. nijedan odgovor nije bio zaido- voljavaij uči:.

— Hajde, Vili, idemo do še­rifa. Piitaću njega. Imam pravo na .¡isiinu, ta zar ne plaćam po­rez ovoj vašljivoj državi, i to redovno?

Vili htede nešto da kaže po­kazujući na iisflekaino odeio, aii odustade. Onaiko u trku zgrabi jedan sako sa oWiž<nje stolice i brzo ga zameni za svoj na ko­me su tri velike mrlje od kafe joiš uvek bile i te kako vidljive.

Šerif je odmah video, strani automobil koji se parkirao is­pred njegovoig ureda, ali nije žurio da napusiti Tilnin salun i cde da vidi ko ga traži. Kada je nervoEini vozač po treći put zatruJbio skrećući ta;ko pažnju prolaznika, TalJbot popravi oi>a sač sa koilitom i krete.

— Džime, nemoj mnogo de. se juinflčilš tamo napolju pošto mi se čini da ću uskoro da ti kažem »da« — dobaci mu Tima iza šanka.

On samo odmahnu glavom -i kreite preko ulice.

— Gde gori., gospodo? — u- pita kada je priišao limuzin-L.— Izvolite ujmuitra, isunce je u

NINĐA ~ SPECIJAL 69

ovo doba dana opasno avde u Načitzu.

Očigledino je bio ras-položen da izludi ncipoianate i nezvane go-ste. To £U i ani osetiili.

— Šerife, samo da ti ka-'/em da mi je ^uveiiner stari dužnik i za tren oika mo,«ii’ da te sme- iiim. Zato malo sicrati jezilk i odgovarajj na moja pitanja — obrecnu se Cester kada su se vraita za njim zaluipiila.

— To sa fjuvernerom ostavi za neko;!? dnugog. Ako i dalje b'Jideš drzaik i n;.ifsto.iviš da pre- tiš, kazniou te zboig pre traje služ benom liic-u. Đa čujem šta te inuči — reže čestita starina po­kazujući ,!,;an'i?s'ileru da je pre­ma takviuna kao što je on sa­svim neoisetljiv.

— Dva moja čoveka nestaJa su tolioim noći. PoSIi su da oba­ve jedan posao za mane, a-li se nisu vratili.

— I, šta ja imam sa tim?— Ovđe si ti predstavnik za

kona i trebalo bi, da znaš sve ono sto siB dešava u ovom va- šl’jivom gradu j oiioJim.

— INiTister, jedine vaake u o- vom gradu si takvi kao ti, ali nema vas često ni mnoigo. Dru­go, noćas su dva nepoznata čo- veka izgorela u kolijma. Oči­gledno nesrećni slučaij. Uostal­om, evo ti duiplikat mog izve- §taja. Uz njega imaš i izveštaj

doktora Filguda, a sad napolje. Moram da provetriim »radnju«, a iimam i druga poda.

Vili htede da nasrne na še­rifa, aii Cester je već bio s. oaie strane vrata.

Doik su se vraćali u motel, Dajmond je već pročitao čitav izveštaj.

— Neko ih je napao. Jadan od njih dvojice dobio je udarac u glavu. Probijeno mu je te­me i slcmljeina vilica. Prema tame, ni onaj dnugi nije pro­šao bez rana. To i objašnjava nijbovu smrt. Znao sam đa ni­su teik taiko, kao ovce čekali da ih pobiju. E, pa nećemo tako. Noćas ćemo da razorimo motel, opljačkamo ono što tamo nađe­mo, kao i gosite, a onda briše­mo natrag!

Ostataik pinta protekao je u tišiini.

Bad Spenser odluči tog jutra da još jednom okuša sreću kod Suzane Klark. Znao je da ona ima momka, onog tipa, kaiko ga je zvao, čija je boja kože skri­vala njegovo porekilo. Ali, svi su dobro znaJd da je mladi T<>- bi Džordan oitetdkrvni crnac. Boija njegove kože samo je bii-

60 NINĐA - SPECIJAL

la usipocmena na nekog pretka čiija je koža biila bêla, a čija je sitirast neikad davino u utrobi crne robinje posejala belo se- me.

Deivojlke i većina žena u Na- čizu iabegaivali su Suzamu zbog te veze, a i nrjemiu teitku. Medu- tim, mjima to niije smeitalo. Sta ra tetka imala je svoj vrt, svo­je kngige, stare ploče — i us- pomeine.

Suzana je imala Tabiija i, što se nje tiče, drugi n.ilsu ni po- sitojali.

Eleon, Bad se toig jutra prvo osveži s nekolilko gutljaja viiski- jci, a omda krete. Zmao je da Suizana u to vreme sedi na svom starom mestu i sliika. Nije se prevario. Nedaleko od početka močvare, opčiiniiena njenim ra­stimjem i amlbijentom, sedeia je plavokosa Suz-ana Kllark i mešala boje.

— Zdravo, lepotice — poz­dravi je Bad i sede pored mje.

— Baide Spensepu, rekla sam ti da me tako ne zoveš. Isto tako Silina ti rékla da me osta­viš na miru. Ja imam veremi- ka i niko me drugi ne intere- suje. Pogotovo ne čoivelk kao ti. Odlazi — reče ddk joj je glas podrhtavao od srdžbe.

— Taiko dakle.,. Ja ti ne valjam, a onaj crnja ti je do­bar. Ha? Možda zbog »one«

stvari. Kaži Suzi, leipojko, je 11 istina da im je »ona stvar« za­ista tako velika kao što se pri­ča. Možda te je to .. .

iNiije završio. Istog časa. mala šalka plavokose devojke raspali ga preko lica zakačivši ga po oku.

— E, sad Qu da ti polkažem ti.,.. CDnaSka kurvo... Sad ćeš da vidiš kaiko to radi momak kao ja — prosikta i dograbi je svojim debelim prstiana.

Bio je jak kao bik, iako je salo počelo da miu guši mišiće. Devojka krikinu, ali Bad se ni­je obazirao na to.

— Puisti me. . . ne smeš. . . nemoj.,.

Uzialud. se koprcala.Bad je jednim zamahom sru­

ši sa nisike sboličice, a onda se baci preko nije. Od težine nije- govog tela devojka izgubi vacs- dixh. Bad, ponesen željom da uztme to vitko, lepo telo poče histerično da jolj čepa blaizu po kuišavaijući istovremeno drugom rukom da joj zadigne suknju.

Ona ga dohvati šakama po li- C'U. Njeni negovani nokti osta­više osam duigiih, krvavih, braz­da u mesnatim obrazima, ali to niije zaijstavilo napasnika.

— T o ... mačiko... to volim... hajde, samo nastavi. Znaš ti šta pravi muškarac voli — dahtao je Spenser klečeći iznad devoj-

NINĐA - SPECIJAL 61

ke do;k je drhtavitm prstima ski­dao naramenice i oit’koipčaivao dugmad na šlicu.

Međutim, to je biio sve što je uspeo da uradi.

Oseti d,ve s-nažne ruke kako ga vuku uvis, a oinda bacaju na zemljiu. Skoičio je kao oparen, a Oiada se brzo podigao.

Dva meitra iza njega, staijao je Tobi Džoirdan bled u liou, dok s>u mu u očiima sevale mu­nje.

— Prokleta Ornčugo... usu­dio si se da me napaidineš, ha? Sad ću da ti pokažem, a onida ćeš da gledaš kako 6u da ti po- ševim dragainu — siiktao je Spe nser. podi.žući treigere.

— Toibi... pujsti ga, hajde da bežimo — jecala je Suzana.

Momak je nije ni poigiledao. Samo joj je dao znak rukom da se skloni. Već način na koji je zaiuzeo stav trebalo je da ujpozor.i Sipeinisera da pred so­bom ima nekog ko se razume u tuču, ali zahiuiktali sin vails- nice rohne kuće u Načizu sa­mo podiže retke dujge prame­nove kase koija ga je sve više napiuštala i — navali.

Njegove velike pesiiice pro- aujaie vazdubom — i proma- šiše. Tobi je biio na istom mes­tu, ali je iiz'iviio telo u stranu. Iako je jednim udarcem mogao da sT/uši Spetnsera zadovoljio se

samo time da ga ovlaš ošamari. Ovo belog napadača još više razijari. Ponovo se zaieteo, ali ovog puita usred naleta zausta­vi ga noga Tobida Džordana. Pogođen u pleiksuB, Spenser se sruši na koieina. Kada je po­vratio dah, proštenja.

— Sad si. . . gotov.. . ubiću te ... nema ti spasa.

Kada je ustao, poiseže rukom u džep i izvadi poveći nož na sklapainije. Dugo sečiivo bilo je nazultalijeno, a sam vrh bio je neoibičinog oiblika, šiljat i zakri­vljen.

— Ne, Toibi! ! ! — Suzama je prestrašeno vrisnuJa, ali se mo mak samo naismeja.

Spenser ovog puta krete Oip- reznije —■ ali i to mu je billo uizailiiiid jer Tobi niije čekao da bude naipadnuit. Napao je prvi. Okrete se oko sebe, isipusti krik, a onda briidom stoipala pogodi. Spensera u šaiku. Nož istog Č£i- sa izlete iz šake zibunjemog mo­mka. No nije imao mnogo vre­mena za razimišljainje. Udarci počeše da pljiušite sa svih stra­na. Toibijene ruke radile su kao vetrengače. Jedna arkada na Sipeoserovom liou puče i mlaka krv poteče niz oanojeno lice. U ustima je već osećao slan uikus sopfstvene krvi. Desna ruika sa- ' svim miu je utrnula doik je le­vom uzailud pokušavao da za­

82 NINĐA - SPECIJAL

štiti lice. Kada bi mu to i pošlo za ru'koim, siiedili su udarci u E 'ra n a 'k , slatoiine, grudini k'oŠ.

Koinaono pade na zemljiu.Tobi već zamahniu da ga do­

krajči, .aJj. se predomiisii.— Nisi vredain toga — reče i

akrc'te se.Radii :je Suzana poikuiplia svo

je stvari 1 koliiko-toliiko potpra­šila l>l‘uzu, lirenuli su. Bad Spe iiseT je još uvek klečao na isitom mestu. Prolazeći pored njega, Toibi za-jtade.

— Spar.seru, ub'iću te ako .iUca da više priđeš mojoj dcvoijci— reče dovodjino gla&mo da ga ošamućeiii Bad čuje.

Nike) od njiih troje nije znao da je oi/taivoj sceni iprisustvo- vao S'Iiim Taker, samo'avan'ii lo­vac, u .sitvari; oibičina skitmica i sitni lopov. Čučao je skriven u obiližnjeim Kaistiinju. Isprva je 3iiimo hteo đa gleda Suzamu dok je slikala, a kada se pojavio Sipenser i na,pao je, poradovao se da će viddti ono šito je sam rotko kad uapevao' da radi. Ta­ko je Čuo i pretili u koju je To­bi upuitio Speniseru. Naročito je dobro upaimitio onu reč; »U- biću te«,

U prvi maih htede da priđe i pomogne Spensem, ali se pre- dotnaieli i o®tade u seoaci.

*1.i*

Megi Bold je i protekle noći sanjala isti sam. Opet su tu biili nagi crni muSkarci obojenih, li­ca, oma ista .¡jzrnaigUca punila joj je nozdrve i pluća, ista pri^ iiiu'sema tutnjava i aeraagovetni zvuci. Ali., ovoiga puita i nešto novo.

Glas. Dalek, dubok i suges- tijvain.

— Kćeri moja. . . došao je čais. Tj si potomak princa tame. SJed'ićeš i slušaćeš sve što ti kažem. Došao je čas da ljude podsetim.0 na naše postojaflij«. Kucnuo je čas osvete...

Glas se čo,g gulbio, čas poja­čavao.

Kada se proibudiila nije mo­gla da se priseti s i ih reči, ali na neki naičiai je znala da su one ostale urezane duiboko u njenoj podsveisiti i da će se, kad bude poitrebno, javiti.

Kad bude potreibno?»Sta. ja to pričaim«, pomislli

devojka. »Kaikivi su tu sinO'Vi? Sta se dešava sa mnom? KaJkav princ tame«?

istresla se od neprijabnosti, ali isitovrememo oseti i da više niije uplašena kao posle prvog sna. Staviše, osećala je kaiko je ispunjava dotle nepoznat OBećiiij moći.

NINĐA - SPECIJAL m

Delti RaomoTid nu-diO' Joj je novac, udobnost — a njeni sno vi n.iiidili' su joj minogo, mnogo više.

Nudili su joj moć!Kakvu moć, ko će joj to oibe-

zbedi'li, kaiko. ..?•Na ti pitanja nije umela da

odgovori'. Znaia je jodmo da će biiti tako i to joj je 'bilo do­voljno.

Kada je sat kasnije sela u džiip i kreinula, u glavna uilicu Načiza, bila je to. jedna nova Meg.

L],iidi kraj kojih je pJola'z;ila nisiU mo'iili da oitr.f?nu po. led od njenih dugiih leipih nofiu, stru­ka koiii se uvijao i zaidnjice ko­ja se izaziivačllii dsticaila ispod tanke, sviiene miini haljine.

— Ta crna kuGka... samo k;.vd bili nioigla da je sretnem ne^de u mraku — reče Meri Tejior svojoj prijateljici Džuidi.

'— ba zinai, i ja bih ti se pri- đinrž.iila. Vidi, onog mo!g šmolk- Ijana kaiko je zabaiavio, a ova­mo, kad legnemo, on ne može ni da ga nađe. A, sa onom bu- akoun b i... — uzvrati mršaiva Dž3,idi dok su joj sitne oci ki­dale meso sa tela lepe crnkinje.

Kao da je oisetila ntjihove mi­sli, Meg se okreite i mahinu im rukom.

Kremila je, ni sama ne Zina- fući zašto, pravo u robnu kuću

gospođe Speinser. Nije namera- vala niišta da kupi i zato se za­čudila samoj sebi šito ide baš tamo. IVleđutim, neSto je teralo da baš tamo krene. Dugo je še- tala na spratu na kome je bi­la izdožeaia ženska odcća. Ski- daila je modele koji siu joj se srviđaili, oikretaila, ih i vraćala na- z.aid. Zagledala nove parfeme i koizmatiiku.

Speiniser, koji je tokoim noći nekako uspeo da prikrije rane na licu i zaleči arkadu, krišom je posmatrao kroz dvostruko og­ledalo u svojoj katncelariji. Nje gova boigobojažljiiva majka nije .smela ni da ga pita, gde je za­radio oigreiboitine i modrice. Sa­mo se prekrsitila i nei tala u svo joj kiinceilaruiji u Itojoj je do­miniralo veliko raspeće na po­zlaćenoj drvenoj podlozi.

Setivši se od koga je dobio batine Bad odliuti da svoj bea iskaSi na devojci, tim pre što na spratu osim jedne prodava­čice nije bilo nilkog vi še. Isiko- riistio je trenutalk kada je Meg zalšla u odeijak u kome su sta­jale ta'šne ii priđe joj.

— Nešto poikušavaš da zdipiš ili samo napajaš oči? — reče bezobrazno zureći u njene bu­tine.

»On je prvi... on je prvi«, začu Meg u dubini s\ oje sivesiti nekakav glas. Zato je samo od-

64 NINĐA SPECIJAL

meriia bezoibraanog momlka, i oikreinula ise:

—■ E'j, čekati, može tO' ta­ko. Moram da te pretresem. Su minjiva si mi— požu,ri Baid za nj'Om.

Rukama je već zadigao ioina- ko' kratiku siulkrnju. Oičekivao je sve druigio siimo ne oinoi . to je Meg U'čiinilla.

A, ona nije učimida biuš ndišta. Čaik je izazivački raširila, buti­ne kao da ga zoive. Bad se za- bilenu u njene oiči koje po-češe nelkćilko da se meaxiaijai. Posita- jčiile su dublje, a onda neki cr­veni pilaimJ'čci zaiigraše u dnu njenih zeiniica..

— Diakde.. . ti. . . baš. . . to hoičeš — mucao je dok mu od- jednom oEinojetna šaka kreite mediu devotjćiine b'Uitine.

Pusti su miu IMizili duž poru- ba sviti effiiilh gaičica. Sve dalje, sve dubilje. Oseti i dlačice pod prstima, a. omda dodiinnu nešto i trže prste Icao da je naleiteo na .žar.

— Sita, dO' đavola, tu imaš?! — uz vilknu dok je otresao ru­kom polkuišaivaijući na taj naioiin da odai.Eina bol.

Meig ni.je ništa rettda. Plam'iičci u ¡ngeniiim očima posttaijaili s'u sve izražaljniiji. Spenser se uplašeno trže i pobeže u kaneeilariju.

Oma devojika. tStajala je još neiko vreme bez pokreita, bez

promeee izraza na. liciu. Levom ruikom krete među buitdne i do- taće oinaj mladež čudinoj:; obli­ka. Uzdrhtala je. Oma iiamaiglica poiako po'če da joj nestaje pred očima. Onda se poikremila, I^a- gainim liorakom napuistila je robnu Ikuću.

Isite mićii Bati Speinsei: je ne­stao.

Nilk'O' niije zmao ni k,ako, ivi gde.

Njegova majika Č0ka.li.i je sve do kaisnoig poipoidneva narednog dama, a onda je stvar prijaiviila šerifu Talbotu.

— Goispođo Spenser ni(.(žda je moiniak oitiÈao negde da. se k- duva, da se provede. Ziuarte .šita m iiS ilim — polkiuša Tailboit da je um'i'ri.

— Aii, šerife, moj dečak ni­je talkav, oin jc dobar aim, sva- ice subote i nedelje iide sa mn­om u crkvu. Ja sam ga viiapi- t'aila...

Čitavih peit miiniuta nije za­tvarala uista. Seriif shvati da ne vredi da'lje da se sa nijom na­teže i samo reiče kako će da preduzme s-ve i sazna šta je sa nestalilm momkom.

Međuitim, doigađaiji su prete­kla svaiki njegov pokušaj.

iNeko je iste večeri primetio kaiko jedan od retlkilh pasa lu­talica u ziubiima nosi odsečenu ljudsku rulku. U stvari šaku i

NINĐA - SPECIJAL 65

podilakticu. muidii počeše da se o.kuip)],tajiu oko psa sa lužasom gledajući u deo nečijeg tela. I šerif je odmah sitig-ao. Međuitian na ru-ci nije bido ničeg što bi ukazivalo na neiki' trag. Ni sa­ta, ni prstena, burme, balega. .. Nilčeg.

Dva saita kaisnije panika po­stade j'Oiš veća kada jedan od žiiteilija Načiza obavesit'i šerifa da je u svoirn dvorištu našao doojl deo ljudskog tela.

Seri i se nemo zagleda u zid svofle kaint‘(iilariije. Godinaima se u njegoivom gradu ništa nije do gađailo, a sad odjednoim toliko stvari,

Sta li ga još čeka? Sta će se još doigoidiiti možda već tokom, ove moći.

Neizvesnost je potrajala sa­mo kraitko vreme. U ritjegovu kainceil ariju uđe 81 im Tak eri. U ispriuženoij ruci koiju je driao dalleko' od seibe nosio je neka­kvu platnenu kesu.

— Sta je to, Slime, i otkud ti ovde? Zar nilsi dole u močva­ri? — upita šerif nimalo odu­ševljen štO' mu ovaj ,smrdlj'ivko dolazi u posetu, i to u ovo vre­me.

Takeri nišita nije rekao. Sa­mo sitavi omu kesu na sto i od- mače se u ugao. Drhtav om ru­kom pokazivao je na keisfu.

Šerif krete ne skrilvajući ga­đenje i brzo oiđreši kanap ko­jim je kesai bila vezana. Goto­vo krikinu kad ugleda njen sa­držaj.

Tu, nasred njegovog radnoig stola stajala je ljudska glava. Sirom oitvorene oči gledale su pravo u njega. Nije morao da zaigleda dva puta.

Bio je to Bad Spenser, ad- noismo njegoiva glava.

Prepoznao ga je odmah.Onda se seti rulke, ]3a dela te­

la. ..— Ipak ga... je uibio, . . čuo

sa/m kada mu je to rekao — po­če da mrmlja Sliim Takeri.

— Ha, sta reče?— Da, da, momak ga je uibio.

Prvo ga je pretukao, a onda ga je noćas ulbiio — reče Takeri sada, sasvim razgovebno.

— Ko, proklet bio, govori!— povika šeirif.

— Tobi. Oinaj .mali crni Tobi Džordan, eto ko.

Šerifu je billo poitrebno punih petnaest miiniuita da iz odrpanca koiji je očiigledmo bio u šoku iz­vuče sve oino što ga je intere- sovalo. Onda reče.

— U redu, Takeri. O avome ni reči, jesi li čuo? Caitaćeš sve dok ti ja drugčiije ne nairedim. Ja'Sino?

Takeri samo kliiminu glavom, a onda, bacivši još jedinom po­

66 NINĐA - SPECIJAL

j'liid na odisečemi glavu, pobeže li: kancelarije.

Stajao je neko vreme skri­ven u senci obližnje zgrade, a k/i-da vide šerifa kako ui^zi u a,utomo(bil i odlazi prema Jugu, tin pohiita u prvi sakin. Deset rattiuta kasnioe svi pri&utni zna- 3i su:

Bada Spe“®era, sina njiihove aiJgrađam'ke, ja'dne misis Spen- sftr, ubio Je i rasliomađao Tobi Diordan.

Crnac! ! ili'riiajeina mranija prema cAio-

jeri!ma odiJedinom poče da se budi prerastajući sve brže i sve '/iše u požar strasti, i želje za ki*v}ju.

--- Eh, gde su ona vremena iicda Je KKK vladao? Da Je ta­ko ostalo ne bi nam te smrdljd- ve crnčuge šetaJe tu pred no- so;:n, za/vodali naše devojke i po riHšali se kao ravnopravni — ja vi se Pol Deamoind nekadašnji plsjntažer, potomalk stare jiiS- njačlce porodice kome J.e allio- hol odneo i pamet i imanje.

I sada je bio pristojmo nald- ven, što se virielo po zaikirva- vljenim očiima i podbulom licu. Pošto isskaipi Još Jednu čaau on Je ražbi o zid, a omda se nesi- ,?urr!.o uspravi i iispentra na sto licu.

— Ljudi, to moramo da ka- zniiRi-o. Dohvatimo ornčuigu i po

dignimo ga viisoko, na neku gra nu... ili Još bolje... na krst. Da! Na krst! Kao nekada, kao što su naši očevi radiili — ur­lao je pijainiim glasom.

Deo saliuna ostao je miram, ali veći deo prihvati reči pija’- nog Dezmonda i nastavi da ur­la zajedno s njim.

Slim Takeri, koji je posled- njih sat vremena bio heroj da­na, žurno Je ispiijao brojne čaiše piića kojima su ga prisutini ča - šćavali. Demonslci osmeh pojavi se na njegovom žućkastom, mr šavom licu. Najjizaid će i on biti zapamćen po nečetmu.

Po pobuni protiv crnja. Po­buni koiJu je, eto, on izazvao.

Sala za ručavaoje u motelu Abrahama RobitnEa bila je is­punjena do poslednijeg mesta, Naime pred samu večeru ispred moteila su se zaius¡tavila dva aiuito'busa puma turista. Umornih i gladnih. I očigledno punili dže pova, jer ajutobusi su bili super moderni, opremljemi najmoder- nijiiim uređajima za udobno pu- tovamje, a i odeća i nalát na žemaona. garantovali su dobre mušteriije.

NINĐA - SPECIJAL

Tabasko Piirt je veselo čavr­ljao sa sivojom riđokosom pri­jateljicom doik je S'UmikO' pa­žljivo slušala šta joj priča vlas .nilk moteila. Lesli je, po obi'ča- jiu, posmatrao pridošlice ocenj'U- i'jći jed/nog po jednog. Kada je ispitivanje billo gotovo on i saim poče da slni.ša Robinsa, A onda, odjednora, haragei.

Niinđa hitro prelete pogledom pi> sali, ml i nije video ništa što bi moglo da liči na neposredmu oipivsno'st.

Onda se doigodillo.Dajmoind Cester je utpao sa

petoricom svojih momaka u sa­lu za nučciivainje. Za tren oka postaiviili su sc taiko da siu sve prisiutne mogli da pokrivaju svo j'ijm automaitsikim pi’iikaima i pi;- štoiljlma.

— U redu, narode. Mi želimo '.;aano vaš novac i , nakilt, a ođ vas zaivi'si da' li ćemo uzeti i neki život — odjeknu Česterov gilas.

U tremu, u sali zavlada po- metnfia. Zane počeše da vrište, muškarci da protestuju.

Dvojica čuvara reda lileteš''; u salu iz jedne sporedne pros- iorije, ali ih gamgsiteri pobiše u istom trenu.

Ninđa isik-oristi trenutak i ne­stade sa stolice na kojoj je do tada sedeo. Jcš jedam trzaj i njegoivo snažno telo kao opru­

ga odskoči od poda i izlete kr­oz O'bližinji prozor.

— Gazćja, (mati pobeže — P'>- vika jedain od gangtsera.

— Za njiim. Ubij ga — naredi Ceisiter kratko i gaingster požuri da posluša.

Salu ie napustio isthn puteaoi kojim je nestao i ninđa. Cim je doškočio na travnjak oinežve- reno poče da se okreće lcv';)-<3e" sno. laiko je T>rostor bio dobro osvetljen niigde na daljini o i dvadesetak metara nije raoKS'? da primeti živog stvora. Da .¡e pogiledao uvis stvar bi bila dr ik 6ija. Ovako...

iNinđa pade na njegova r«- mena kao ptica grabljivica i po lomi m'U vrat istog trem ka<3a je doJivatip njegovu lob-anju svojim šakama. Odmali ga po ­vuče u žbuinje, a onda odjuri do svog aparbmaina.

— Mir, mir! ! !Oštar glas gangsterskog vc><ip

i nekoiliko ¡.»paljenih pucnjeva natera prisutne da se umire.

— Lnate dva miinuta ds svs vredinosti staivite na svoje love, Ponavljam, samo dva mi­nuta! Posile toga ubićemo sva­kog na kome nađemo nakit II: noivac u džepu. Jasno?

Prestrašeini Ijiuda počeše da osvrću okolo, ali kako niotku­da nije sitiz'aila pomoć, jedsn po jedain počeše da vade novčasii'’

68 NINĐA SPECIJAL

ke, a žene da sikidaju naušnice, narukvice i ogrlice.

Zadovoliini gangsteri počeše da se cere.

Isnenaida čiltava prostorija u- to'niu u .miraik. Jedino svetio bi­la je ofiikuidina mesečina koja se probijaila kroz rastinje iz vrta.

—■ Hej, šefe, šta je ovo? — poA'ika ndko od gangstera.

— Otikiud znaim, budalo. Vi lamo, srvi na pod. Sad! — na­redi Cesiter, a onda dodade. — Pucajte, momci!

NekoJiko puanjeva odjetonu, a omda se začu i prvi kriik.

Samo, bio je to kr'ilk jednog od gam;gsitera naoružanih ma- šiinlkama. Pogoiđan šurikeaiom tačno poisred čeia, pao je uza zid kraj kojeg je stajao.

Poiput senke ninđa se nečuj­no kretao po sali. Pre nego što je preiseikao dovod struje dobro je osmotrio rasipored bainidiita.

Joiš jedan šurilken zviznu kr­oz salu, a onda na scenu stopi kaitana. NaijMiži gangster ugle­da nedaleiko od seibe nekafevu taiminiu seinku i odmaih okreite ruiku sa pilsitoljem ka njoj. Sa­mo, bio je užasno spor. Smrtno spor. Prvi zamah kaitane odse- če mu ruldu koja grčevito ste­žući dršikiu oružja oidleite pod obližmji sto, Drugi uidarac ga pogodi isp-od gruidinog koša, a onda glatiko nastavi prema su­

protnoj slabini. Presečeno pre­ko pola telo pade na dive razli- oiite strame.

Tog časa, kao da je nešto na- sduitio, Caster poče da doziVa svoje ljude.

Dvojica se nisu javila.— Poibiću vas sve! — poviika

histerično. — Gde su moji ^u- di? ! Hej, Vili, vidiš li ti nekog?— upita svog glavnog pomoćni­ka.

Vili htede da mu nešto od­govori, ali istog trena owseti xi- bod isipod samog grkljana. Ka- tana m'UjnjeiVilto sunu naviše i prolbi mu teme.

— Villi, čuješ li me? ! — po­vika Cesteir još jednom.

— Hej Šefe, nešto se događa. Villi je bio ovde kraj mene, a sad ga ni ja niti čujem, niti vidim. Sta da radim? — vikao je jedan od prežiivelih gangste­ra!

— Pucaj na sve što se pome- ri i kreni ka vratima — naredi Ceater.

Automatski pištolj izbaci, de­sert kuršuma, a onda umiuknu.

'Gangsiter je prvo osetio kako mu mišići na stomaku popušta­ju, a onda miu do mozga stiže i strahovit bol. Pokuša da vri­sne, ali ni za to viSe nije imao vremena. Smrt ga je pretekla.

Nindine oštre oči tražile su gangstera kojd se nalazio na

NINĐA - SPECIJAL >69

drug<Mn kra.i'U sale. I tao je imao auitomart i saida je, onako uspa­ničen, moigao da ubije nelkog od nedužnih gasitiju. Niinđa ga ugleda kaiko promiče pored je­dnog od prozora. Iz desne šalke izileie jedain od šalkena i nepo­grešivo nađe put do samog gan- sterovoig srca.

Neprekiidino doziivajući svoje ljude Cester je, pognut, grabio prema vraitoma. Neikoiilko puita ii&peo je da ugleda senike koje su se diKiule s poda i odmah je u njihovom pravcu iiapaljiivao hice. Na sreću ne>opreanih go- sti!jiu bio je lo« strelac.

□ipsova prositačlki, a onda se naglo oikrote i poitrča prema iz­lazu, Uispeo je. Za trenutalk je zastao, a onda požuri prema ie- laizu dz motela. »Linkoln« je bio parkiran odmah kraj ulajznih vrata. Ko zna šta se doigodilo ,u onom mralku. »Bilo šta da je, mene je mimoišlo«, pomitsili doik je žurio ka ialazju.

A tada stade kao uikoipan.Ogromina senika u omom, uči

niJa mu se kao oblak od er, sta­jala je nasred prdlaiza. Skui io je oči ne bi li video botlje, ali u tome nije us/peo.

— Beži,.. siManjaj se.. . ubi­ću te! — povika dižući pištolj.

— Neće,l Nemaiš više muni- ciije — začu ledeno hladan glas.

iSummja ga pogodi kao pesni­ca.

»Goispode, zar je maguiće? Koliko sam meitaika iispaido? Se­dam, oisaim... sve«?

— Gotov si, Cesteru. Smrt je stijgila po tebe.

Ta,j glas, tako tiih, taiko suro­vo faitalain.

— N e... nećeš... t i... đavo­le! — pofviika i zaviitla oriužje i ne poikušavajiući da porvuiče dki- dač.

Onda pojuri praivo na kala­nu.

Ugledao je sečivo telk kada je blesinuHo pred njeigovim oči­ma. Glaiva miu naglo odlete u stranu, a obezglavijono telo, po neto ilnerciijoim, naista.vi trk ave do statelenog zida i zajedno sa srčom odlete u vrt.

iBateriji^ke lampe počeše da, ša raju zido've. Rolbins je brzo us­peo da ukUjiuči rezervne agre­gate i svetio obasija prizor u sali i predvorju.

Kriici užasa odijekniuše kada su prisutni počeli da otkriivaiju pobijene napadače.

— Moiliim vas, ostanite na svojim mesti/ma. Moraćemo da saičekamo šerifa. Sve će biti u redu. U svakom sluica ju opas­nost je proišia! — pokii^arvao je Roibiins da umiri svoje goste, ali uzalud.

70 NINĐA - SPECIJAL

Ljudi počeše da graibe svoje novčainiike i naikdrt, a onda po- hrliiše prema hoJiu.

Kada su naleteli na odseče­nu CeiS/teroivvi glavu, ukopaše se u meíítiu. Naipravi se pravi haos. Mno'gi popadaše. Tada se pono- vo javi Ro'biins.

— Ljudi, molim vas, pođiite11 vrt! Tamo je sive u redu. Bi- ćete posluženi. Kreniite ovuda— neprestano je govorio vode­ći dve stariije dame prema vrtu koji se sada kupao svetlu.

Niko nije primetio kada se liOsli vratio među goste. Sada je sa ostalima pošao prema vrtu držeći Sumiko pod ruku. Ona je, kao i Piit, pr im etila kada je nestao kroz prozor. Znali su šta sledi.

Ninđa je koračao mimo. Sa­mo je jedinoii:; trenutka stisnuo miišicu svoje ljubljene, a onda siu nastaivili put do prvog stola.

Blaga mirzika i piće koje su vredmi keilneri nemilice nudili povrati kolifeo-toiliko noi'malnu atmosieru. Ljudi su potoglasno komentarisali ono što se dogo­dilo.

Pričalo se i ovo i ono. Jedino nilko nije mogao da odgoneitne ko je pobio naipaidače.

— Ko je da je, svaka mu časit!— ponavljao je neki sredoveoni trgofvački poitnik. — Da, da, sva ka mu čast. Trebalo je imati

mu. . . han, izvinite, srca pa se suprotstavili šeistorici naoruža- nih baindita, i to po mrklom mraku.

Pit se osmehnu na ove reči i ■'namignu Lesili'jiu.

Robins im priđe jednog tre- nuitka, pogleda upiitno Bila, pa Leslija, ali njih dvojica ostado ­še potpuno mirni.

— Pozvao sam šerifa ali čiisto sumnija.m da će moći nešto da uraldi — reče tek da nešto kaže.

— Kolika je šteta? — upita ga Tabaisko Pit poslovniim gla­som.

— Nije veliika. Uostailom, sve je osigurano...

Do kuće starog bračnog para Džordan nije bilo laiko stići no­ću, po iKanom i lošem putu. Stari šerif vozio je polaiko, pro kliinjiući i svoii posao, i gradsko veće i sve do zvezda. Vest ko­ju mu je doTieo Slim Takeri mačiila je samo jedno.

Pakao u gradu- i okrugu.Da, pakao. Vrućine koje sii

vladale poislednjih nedelju da­na, malo posla i mnogo viskija biće dovoljno da posle vesti, ko ja ga je pogodila kao metak, potpale sive one besposličare u

NINĐ A - SPECIJAL

saDutnima. A omi kqji su odu- vek mrzel'i crnce iiskomtiće svo ji'h pet minuta.

— Ko zna gde je Bili — P«če šerif da govord saim sa solboim.— Njegova žena kaže da je kre n,uo w ured, a tamo ga nema.

Oinda ponovo poče da viče u mikro'fon.

— Bik-!. .. htulo, Bile, javi sc do điiivoila!

Zvu'činici u nijefiovoj kancela­ri,jii .S'U grrncli, ali nikoga nije bilo da čiye ponulku.

Talboit oduist;ide d ponovo svu pažnju posveti voižnji.

Trdbailo mu je dvadeset mi­nuta da stigne do stare siroima«- ne farme. Mluno svakog očokiva iija, na veraindi je zatekao i To bilja i njegovo-g dedu.

Stari Sem Džoirdan odmah oseti probaidanje u grudima. Starac je zjnao da poissta pred­stavnika zdkoina u ovo doiba anaioi saimo jedino: nevoiliiu.

Šerif ih pozdravi, a oaida od­mah pređe na stvar,

— Tdbi, da li moželš da mi kažei5 gde sd proveo današnji dam?

— Mogu, šerife. Bio sam ov­de, Jutros saim sa dedom radio dole kraj reke u polju, a onda sam do mailočais poipraviljao oimi krntigu od »foirda«. Evo, čafk ni ruke nisaim usfpeo da oiperem kaiko valja — reče moimak po-

k^ujući uljem zamaišćene dla­nove.

— Hm, čujem imao si neki sukob sa Spenseram?

— Jesam — odgovori mladić kao iz toipa. — Nadam se samo da vam je rekao i zibog čega smo se potulklli?

Uibrzo je šerif čuo čitavu pri­ču. Posmatrao je momka ravino u očii. Ovaj niije ni trepmuo. Se rdf najzad klimniu glaivam.

— Veruijem ti, sianiko. Priipazj te se ovih dana, Naiime, neiko je Uibio Sipeinsera, raskomadao ga... njegova odsečena glava ostala je u mojqj kanceiladjd — reče ustajuči sa svog mesta.

Oba miuSkarca gikoičiše.— Znači, zato ste doišli.,, K<i

je mene oiptužio? S'Jutiite li ko bi mogao da bude ulbica? — pro vadiiše pitanja iz Tofbija.

“ Nemam pojma ko je to mogao da bude. Tebe niiko niije optužio. Covek koji je video tu­ču daneo je i Spemiserovu gla­vu. U sivakom slučaju ja znam da si nevin. Bojim se drugih.. .

iSerif nije završio ono što je započeo.

Nije ni morao. Oba Džordaitia znala su na šta miisli.

Stari Džordan' odmah pođe u kuću. Iza starog ormana izva­di davno kfuplijenu dvocevScu. Sitajvi dve patrone u ležište, a omda se vraiti na veraindu.

72 NINĐA - SPECIJAL

— Dečko, uđi u kuću i zaklju čaj vrata — reče Tobijiu.

— Ne, deda. Ovo ćemo za[je- dno da pregnmimo — uzvrati miladdić i sede pored starca.

Seli su jedan pored drugog i u tiišitni počeli da očekuju ono što će se nemiinoivmo dogoditi.

Šerif joiš jednom uiključi ra- dio-istainicu kada jo iiz dvorišta Džordanoiv'iih izibio na uski put. O'vog puta imao je sreću.

— Čujem vas, šeriie... ne, nisam bio* ovde. Deisiilo se nešto— govorio je momaik zaidihano.— U stvari, dogoid'iile su se dve stvari.

Šerif skide ,še.šir kao da će mu biiti lalklše.

— Sita se desilo, Bilie? Kaži sve redom — reče tiho.

— U moitelu »Zalbram[ieno vo će« bio je pravi: poikolj.. . a iiz grada siu nesitaili Siuzama Klark i Džemis KouH, da bamkarev Džems.

— Kalkav pokoilj, momče, jo si li usipeo nešto da saanaiš?

— Celkao sam vezu sa vama, pa sam miisilio oinda da krenem.

— U redu sačekaj me kod severnog iizllaza. Idemo zatjedno. Posle toga vildećemo šta se de­silo sa ono dvoje. Gotovo.

Šeirii vraiti mikrofon na me­sto, a onda se bodje namesti iza volaina. Dade gais i pojuri prema auto-sitradi.

Gcd'inamii je Načiz b,:o miran, provinci[jisiki gradić, sa usitailije- nim navikama. A sada, samo u nekoliko dama, sve se iizimenilo. Poij.ava nepoanaitiih prolbisveta, neiii gilavoseča, pa nestanak dvo je mladih iz naselja i li\j pokolij u moted‘U onog crnog veterana.

— Gospode, da Ii ću usipelti sam da režim sve to? Još ako dođe do guž;ve sa crnciima. ..

Čestit starac nije smeo ni da razmišlja o svemu onome §to bi moglo dai se dogodi.

Zanesen u misli, nije ni pri- metio dAT'a kamioneta puna nje­govih siugrađana koóa protuit- njaiše pored njega baš kada je krenuo auto-isitradom. Da se sa mo za. trenutak okrenuo video bi kaiko skreću na put sa kojeg je on uipravo došao. Ovako, on uiklijiuoi sirenu i poj uri da se nađe sa svojim pomoćnikom.

Neišto kasnije zajedno naista- viiše put do motela Abrahama Robiinisa.

— Kada su nestali Klarkova i mali Kouli? — uipita šerif.

— To niko ne zna taono. Mils- ter Kouli kaže da je njegov sin Džems bio kod njega u banci sve do zatvaranja i da je zaition pošao kiući. Međuitim, kada je desetak minuta kasni(je zvao ku ću, njegov sin nije bio tamo. Ni(je ga bilo sve do večere, a onda su zvali vas, odnosno me­

NINĐA - SPECIJAL 73

ne. Sto se tiče Suzaine Klailk, njona tetka kaže da je nije vi- deila još od ruoka. Miisliila je pr­vo da je devoijika pošla do svog moaTika, onog Tolbija Džordaina, aJi kada se nije pojavila na ve­čeri stara gioapoda Vudi se uz- nemiriila. Eto, to je sve. Ah, da. Mksiter Kuli veruje da je reč o otmici' zbog učene. Ne znam otkiud mu ta ideja. Doik sam ja bio u gradu, još se nilko nije javio da traži pare.

Šerif Talibot je ćuitike saslu- .šaci sivog pomooniika. Netkako jc bio siiguran da nesta;na(k dvoje mladih noma nilkalkve veze sa kidmaipovanjam. Pred očima mu je neprekidno biila odsočena gla va Bada Spensera i on se vidno trže.

Bez reči su nasitavili put do mii4ola. Sve goste zatefcli su u vril'i!. Šerif fidrnah pozva Robijn sa i! ovaj ga povede u salu za ru čavanje koja se s^da kupala u svetlu. Sve je još uvek billo oma ko kao i kada se sveitlo prvi put upalilo posle naipada i kraja gan^psters'ke grupe Daijmonda Ćeistera.

Odsečena Dajmondova glava još uvek je ležala na podu u lokrv’i krvi, a njegovo obezjglav- Ijeno telo s druge strane stakle noig zida. Šerif odmah prepo- znatle svog nedavnog posetioca.

— Još jedna odisečena glava— promrmlja šerif kao za. sebe.

Njegovo čuđenje bilo je još veće kaida nađe gangstere pobi jene šurikenom i šalkenom, kao i one raspolućene kaitamom.

— Gospode bože, čilme su ovi ljudi iskasapiJijeni i kaikve su ovo metalne zveade i igle? — upiita Billa, adi momak samo sleže ra­menima.

— Neáto slično video sam u stripu o ninđama, aili to je sa­mo strijp — promuca Bil nesi­gurno.

— Kakvi stripovi, kakve nin,.. Kako reče da se ti zovu?

— Niinđe, šefe. To S'U vam nekadašnji japanski...

Pomoćnilk ne završi jer šerif besino odmahnu rukom.

— Caveče, ovo ni(je nešto ne- kadašinje, ovo je taze. Ovo je uradio neki maniljaik! — povika šerif.

Onda pozva Rdbiinsa da mu ispriča šta se desilo. SI uišao je pažljivo, a kada Robims zavi ši reče:

— I tako, kad se .svetio upa­lilo lopovi su bili sređeni, a ono ga ko je to uradio ni od korova. I vi hoćete da ja u to poveru- jem?

Veliki crnac sleže ramenima.— Šerife, kako vam volja.

Taiko je bilo. UostaJom, to mo­gu da potvrde i gosti.

74 NINĐA - SPECIJAL

Šerif posla Bida na jediniu stra mu vrta, a on sam poče da ispi­tuje ostale goste. Kajda je nai­šao na Les»] i,ja, Pita i Sumiiko, om se prvo zagleda u kose ofii lepe devojke, a omda se skoro trže kad srete ledeinoiplave oči Leslija Elidridžs.

— Od kaad ste vi ovde? — upita direktno.

— Šerife, to su moji ličini gosti. Tu se tri-četjiri dama — po žuri Piobins da objaisini. — Do- .iili su na kraći o-dmor, a omda...

— Ne .srvida mi se sve ovo— nastavi šerif kao da. slsdi mi­sao koja ga je odamo miučiila.— Odjedmom je mmoigo strana­ca ovde. Ovi vaši gosti, pa očni pobijeaii gangsteri, pa glavose- ča u gradu...

Lesli se trže. Kaikvog to joS glavoseču šerif pomimije?

— O kalkivoim je glavosefii veo, šerife? — upita mimo.

— Otkud znam kaikvom. Mla­di Spenser je nestao iz grada, a onda su našli prvo jednu ru­ku, zatim donji deo trupa i ko­načno je oma skitnica u moju kaneeilariju dmela njegovu od- sečemu glavii. Sad su nestaili i ono dvofje.. . — reče Talbot na krajiu kao da se valjka.

Kada su gosti potvrdili ono ^to je rekao i Roibins, šerif sa­mo necmoono raširi ruke 1 krete natrag u grad.

— Ovaj narod iiz autobusa može datlje, a nadam se da 6u va još videti — obrati se šerif Lesliju.

— Imate neki poseban razlog za to, šerife? — ne izdrža Lesli da ne bočne starog čuvara zako ­na.

— R-Tožda i imam. Vi u siva- koim .s'I'UČajdi ne napuštajte ovo mesito pre nego što se vidimo jc5 jednom.

Tobi zaou buku motora. Prvo jednog, pa omda još jednog. Malo zatim kroz drveće pamuJltO" vca ugleda svetla farova kami- o.na koji siu poskakivali po ne- rsivnom tlu.

— Dolaze — reče tiho.— Cuo sami ih i ja. Znaš, To­

bi, bojim se samo za Anabel. Ona još nije zaboravila noć ka da su pripadnici Klana uibiii na­šeg sina. Tvog oca. Kako će đa po-dmese ovo što sledi?

Momak samo teško uzdahnu.D'va minuta kasnije kamioni

za'ko'račiše na desetaik metara od širokog drvenog trema. Farovi su i dalje svetleli obasjavajući starog crnca kaji je sedeo na stepeniku i mlad-ića koji je sta­jao naslonjen na stub.

NINĐA - SPECIJAL 75

— Ljudi, omi nas čekaju! Da­kle, momak zna da nećemo osta■'.i'ili našefi čoveka neosvećenog. DOHVATITE IH!!!

Bio je to glas pijanog Pola Dozmonda. Ljuljajući se stajao ■je koraik-dva iispred, os.taiih.

Stari Džordan ustade i uperi ftaru dvoccv’ku na gomiJu.

— Stojte! Došli ste u pogrež- na kuću. Moj dečko...

Nifle Uüpeo da zavnši. Dez- mond zaurla kada je ugledao oružje.

— Ta pi'l'jitva crnčuga nam još i proti. On se usudio da po­digne pušlcu na MENE. .. na ^ A.S. Uibi'jite ih, spalite Ui!

Nekud .sa drugog k,amiona planu hitac i »tari Džordan srn ■:-i ,se kao da ga je grom pogo- c'ic. Bio je pogođeTi posred gru­di k’ur.šumoim velikog kalibra. Tobi Icriknu prihivatajući slabaš nt» telo svog dode. Onda se isto­vremeno iz kuće zaori kuiknjava irl6;pe .slftr'ce, a sa kamiona u dvorištu zaori se diviljačka dre­ka.

Tobi pusti starca i zalete se u ¿o-miki. Udarao je na gve stra­ne. Nogom sruši jednog čoveka, a drugu dvojicu zaikači gotovo ubistvenim udarcima po glavi i. vratu.

— Zgrabiite štene! Obesite ga! Sravnite ga sa zemljom — za- ’.irla Pol Dezmonđ još jednom,

a onda pade kao pokošen jer g& Tobi jednim oštrim udarcem agrčeoiih prstiju desne šake po­godi u predelu srca lomeći mii reibra.

Trenutak kasnije našao se pod nogama čitavog tuceta razjare­nih i od pića poduludih na,pada- ča.

Nije video kaiko nekoliciina onih koji su bili u pozadini pa« le baklje i flaše napunjene ben­zinom.

Podmuklo oružje ulete kroz otvorene prozore. Trenutak dva vladala je tišiina, a onda benzin eksplodira sejući plamene jezič­ke svuda po kući. Rasušeno di'-- vo začas prihvati plamen i či­tava kuća bulknu u ogromnom ognju.

Saimo jednom začu se kriik ■slepe Anaibel Džoirdan, a onda iz vatre koja je sve više lizala ka nebu odjeteuše reči stare crnačke duhoivne pesme »Gkis- pod je moj«.

Rili ja je basinela dok je neko­lilko flaša sa viskijem kružilo među izbezuanljonim napadači ­ma.

— Idemo dalje! — Noćas je naša noć! Spalićemo sve crnje!— vikao je novi vođa.

Rulja prihvati. Za pat minu­ta svi poslcaikaše u kamione i odd^riše prema susednoni ima­

76 NINĐA - SPECIJAL

nju koje se nalazilo na obliž­njem brežuljku.

Kada su izbili na sam vrh, neko vriisnu poikazujući ruki*m prema Nač'iziu.

— Momci... tamo... gori. .. požar u Načlzu!!!

iNoć je već uveliko osvojila, a Meg Bold nije magla da zaspi. Nešto je teralo da ustane i izađe pred kuau. Oisetila je u sebi ono sada već poznaito podrbitaivanije. Kremuila je nesvesno ka jxižinom deilu grada. Sitigavši do- pasled- njiih kuća, zastaila je. Tada u se­bi, kao da joj neko u samom mo7-cnu šapuće, začu reši:

— Sada! Neka oganj iz tebe progoivori, neka se ispuni zavet tvog pretka, princa tame. Po- sej o;gainj i smnt, napravi paikao odmoh. .. zaiuivek!

Meg se zagleda u samo dno drvenog zida zgrade koja se na- laiziila -nekih dvadesetak metara dalje. Gledaila je uporno, dugo, a onda tanika, crvena nit kreite iz same zeniice njenog oka. Pla­men zahvati zid i pojuri oko kuće.

Cma de voljka, kao kalkiva bo giruja pakla, okrete leđa pla- meiniu i krenu dalje.

Nekoililio ku/ća kraj puta ko­jim je prošla zaipali se čudnim plamenom kqj:i je pod njenim po/gledom iizvirao ispod zemlje i betona.

Koračala je gotovo čitaiv sat.Dvadesetak kuća na različi­

tim stranama .malog grada bi­lo je oibaviijeno plamenom.

Vriska Ijuidi tek utanulih u snove a onda na ovaiko užasćin način probuđenih ispuni mir­nu, letnju noć.

Troja vatrogasna kola još uivek S'U sitaijala iza vraita gara­ža dok je dežurni vćiitroigaisac okretao telefon za tdefooom pozivajući vaitrogasce — dobro voljce u pomoć.

Kao da se nje to ništa ne ti­če, Meg Bold vrati se u sivoj stan. Bila je sva u groznici, oči su joj sijale čudinim sjajem, a onaj neobični mladež na dinu butine kao da je oživeo. Le- gavši u krevet ona stavi oibe šake na 'nijega i poče da ga mi- luije. ..

Priivuičeni odBijajem na !et- njem ne'bu, odsjaijem koji je svojim rumenilom javljao no­vu nevolju, šerif Talbot i tije- gov pomoćnik Bil stigoše na imanje porodice Džordan — ali kaisno.

— Gospode, sipailili su im ku­ću do temeil'ja — povika Tal­bot još jednom kao da s'amo

NINĐA - SPECIJAL 77

Bogu može da se o:braiti u ovoj lu'doii noći.

— SerLfe, ovamo — .poiZ'va ga Bil poliJigilaisao. — Ovde je To­bi. Misilim da je gotciv, iako još diše. Sto se tiče sitarog Džorda­na, mils'l'im da je ovaj naigoreli Icš njegov. Hej, ©no tamo još nekog tela — dodade i požuri da vidi o kome je reč. Šerife, ovo je Dezimond. .. ndko mu je pr<iibi]0 grudi. . . mrtav j-e,

U nemoćnom besu šerif tres­nu šešir o zemlju.

— Pola života proveo sam o\"de u miru i talagoistaincju, a vidi sad. Bile, kakivo je to pro- bletSftvo, palo na ovaj grad i njegove žitelje? Kalkrvo? !

Mladi pomoćnik samo neimoč­no odmahnu glavom.

Pažiljivo su pođilgli Tabija i smestiii ga u odeiljak u kome se obiono prevoize zaitvorenici, a oaida pojuriše u Načiiz.

Alko se šerif nadao da će ta­mo naći bar trenutni mir, grd­no se razočarao kada je još iz daleka ugledao visoke plameno­ve.

— N e... ne... to n ije... to ne može... — poče da mumla dok je Bil stiskao papučicu za gas jureći prema samom cemtru u kome se već oikupiia gomila ljudi u pidžamama i s.pavaćica- ma.

Uzalud se raspitivao šta je to zadesilo Načiz. Niko iniiie znao odgovor. Tek tu i tamo po- néko poče da pomiTije crnce, ali za to nirje bilo dokaza.

Borba sa vatreinom sitihijom trajala je sve do jutra, ali su prvi juiiannji zraci o'basjali sa­mo zgariišta.

Vatra jednoistaivino niije ustu- kmula pred imlazevima iz Smr- kova. Plamtela je sve doik nije progutala i poislednji komad S'bvsiri koje su mogle da gore. Onda se ugasila — sama od se­be.

U nemom užaisu ljudi su po- smatraii zgarišlta krsteći se i pitajući se šta je sada na redu?

I

Kao i obično Lesili je ustao prvi. Ali, umesto da ode u vež- baoniicu i preda se 'Vežbanju idi meddti'rainju, om, stade ispred vrta i zagleda se u daljiiniu, Da­leko na horizontu kao da je na- Silutio lelujanje crnih stuibova dima.

— Ni ti nisi mogao više da spavaš — začu iza sebe glas Abrahama Roibinsa mada je oje govo kretanje ninđa čuo pre ne go što se i pqjaivio.

n NINĐA - SPECIJAL

... Nešto se dešava tamo, uHT8.du — reče Lesli pokazujući i'ukoHi u pravcu Nañiza.

Robáis se zagleda, ali nije video iminogo.

--- Hajde da vijdiimo šta j-e. ioiiaJvo moraim do grada, do ba­nke i prodavnice. Ideš sa, miri- oiTi? — uipiiia vlasnik motela.

J-resIi samo klimnu gilavíma i i i ii h d'voj i ca Uiskočiše u plawo- í:6Íí.'ni kamionet marke »ševro- let«,

IJ ,!:'ra'du ih dočdkai miriis pa- ■Jijevine i smfkinuita lica ,stafn.ov- fjiž.a grada. Njih dv&jiica <izađo-

¡2 kola i krenuše prema ban- (ii,; ,ali ih tamo dočed aše zakijiu- f:a'na vrata. Robins pogleda 71a (ia*:., a onda ponovo luhvati kva- }tij Ti.a masi:vinim vratima.

— Zatvoreno je do daljeg...- do viknu mu stražar ne otva-fajiići proizor i dade mu znak

udalji'.— Hajdemo do šerifa da nam

í/ÍTÍíisa,j, šta je hilo. — reče Ro- |;k¡í!, ali ga Lesli uhvati za ru- p.v i, pokaza ka dnu uilice.

'r.umo se lepo videlo veliko ¿gax,ište jiedne oveće kuće.

PS'... to. je bainikareva ku-..- procedi RoibiniS.

litom im priđe šerifov pomoć- sf.k E,a.

— Da rto je B ILA kuća go- gi:>os!i:na Kouiliija. lagileda da su f. žapalM tvo ji... tvoji saple-

meniici — procedi neispavaind i mrzovoljni momak. — Izigleda da su o.svetili Džordano/ve, jer su zapalili još devet kuća. Za teibe bi bilo bolje, momče, da, se ne pokaKuješ minqgo na, uili- ci. Danas crnje nisu baš dobro­došle u Načiz.

Poisle tih reči Bil se okrete petama i nastavi: niz uilicu.

Tek tada Robins shvati da na uilici nema onih koji su tu čistili, raznosili robu i radiilii sv© sporedne poslove.

Da. Na ulici nije bilo niije- dnog crnca.

iNinđa oseti kako miu se ne- gde u atomalliu javlja ono do­bro poznato vilbriTainje koje je najavljivala nevolje.

— Roblase, mfelim da će .st­varno biti, bolje ako se vraitiš. Veruj mi. To nema nikakve ve­ze sa hrabrošću — reče miu Les li.

Robins isprva htede da pro- tesitujo, ali, veteran iz Vlijetna- ma, anao je da ceni pravi savet,

— Ideš i ti? — upita kratko,— Doći ćxi. Ostaću malo da

vidim šta se ovde Isuva.iRobinsi uslkoči u kamioneit,

O'kreite ga .gotovo u'mestu i od­juri put motela. Kada je pogle­dao u retroiviizor Leslija nije više biio na istom mestu. Ninđa je već sftijgao do šerifove kance­larije i .sada je stajao ispred je~

NINĐA - SPECIJAL 79

dne od ćeili'ja na čijem je tvr- doan Icžaiiu Sitajala kesa sa gla­vom Bada Spansera. Samo .je­dan krataiJt poifiled bio mu je dovoljan da oiceni kaiko -je gla­va odsečena nekam vrstoin se- kire.

— Kaiko znaš da je reč baš0 sekiri, a ne, recimo, o m;včeti iU nekom drugom oružju.? — upiita šerif.

— Znam, šerife, i to je do­voljno — uzvrati Lt^ji i ode na i,iliiou uip,rikos ierifovom negodo- vainju.

>Ndko vreme je posmatrao u- licu, a onda je u fledao devoj- ku.

Doilazila je laganiim, o-dmere- nim korakom. Još iz daljioe mo gao Je da zapazi njen ta«ki st­ruk i duge, vitice noge. Oko ša­ke leve rulke nemamo je okre­tala kaiš torbice.

Haragei poče lajgamo da otiku- cava trpoKorenije. Ninđa se la- gaino Oibazre, ali nije video ni­koga ko bi mogao da predstav­lja pretmj'u.

Devoijka je dolazila sve bliže, izigleda da je i ona njega ugle­dala jer za trenuitali uispori hod1 dobro se zagleda u nepozna­tog. Oči joj blesnuše priitajenim žarom, avTaži pima . senzualna usta, a oaida nastaivi još više nji&ući kukovima.

Od'jeđinoim iz jednih vrata pr­ed m’u iskočiše dva mornka.

— Evo jedne od njihoviti ■ poviilia -momaik žute kose i zri­kavih očiju. — Seta se da se noćas ništa nije dogodilo., a možda je baš ona čuvala straru doik su n,jene crnje palile v3' tru.

Na njegoive pOiV.ilka iz salims prelko puta na. uiliic.i izađe pi- t,-- šesrt ranii'i posetilaca. Za tren oiia dko devojke se stvori živa ograida.

— Izsjzivaš nas, zar ne? — cv hrabri se caaj zrikavi. — E pa, pre nego što te sredimo, valjii-lo bi da se malo poigraano s to- botm. Momci, ko će da mi pi?- mogne? Ova kiuja nas je i Uj­ko mesecirna izazivala uvii’aju- ći kukovima i mlatarajući nam ovim njenim batacima Ispr JcI noisa.

Odmah je našao pamoćnifci;.Iako je opasnost biila oči3*5«-

dna, devojka se i>6i,gledno iiijf; nimalo uzrujala. Samo su joj oči opasno zaplamsaile dobi.]si­jući neki crvenkaist sjaj.

Haragei!Odjednom i svom snaig om!Ninđa se osvrte oko sebe, s.li

jedina živa bića u blizini lilli su oni ljudi ispred njega.

I devojka.I baš kada je pogledom đfj-

iakao njene oči hairaigei post.’ -

80 NINĐA - SPECIJAL

de još initenziivniji. Izvor opas­nosti bio je u nj,ioj. Ali, kaikve opasinoisiti?

Prvi moimaik koji polkuša da dohvati bluzu na njetmim gru- ditma jauknu bolno i uihvati se za oko jer ga je baiš na to mes­to pagadiila mafe tašna u devoj- činim rukama.

To kao da je bio znalk za os­tale i ndkoililko njiih sruči se na nj'U. Lesli htetde prvo da. vikne na njiih, ali onda odiluči da od- mah krane u aikciju. Dohvati nekoliko najfalližih maipadača i, kao da su u pitair ju liutke od krpe, baci ih nekolilko metara dalfje. Napaidači ga još nisu pri- métiii i om moraide još dvoljiiou da podigne sa tela srušeme de­vojke i da ih baci daleko oid nije.

— Zar vats tni)je sramota?— reče tihim glasoim. Napadate nezaštićenu devo:jlku! Sta óu ja, kaio stranac, da poimislim o va­ma?

Njegov glas iz^gleda da je na trojicu na/jsnažmiijilh momaika de lovao kao crvena marama na bi ka u areni.

— Hej, pa ovde imamo i je­dnog Ij'ubitelja crnog mesa. Sa mo bojim se da neće imati či­me da zagrize kad mu iabije- mo zulbe — pretio je momaik u masnom ko.mlbinezonu.

Bio je visiok gotovo diva me­tra i težak najmanje sto pede­set kilograma. Saike su mu viiše ličile na lopate nego na Ijudisike ©kistremitete.

— Bravo, Milte! Hajde poka­ži tom sitramcu kaiko mi reša- vamo sitvarl — javi se zrikavi koji je koinaono uspeo da se po digne sa zemlje i sada Je iz go- mie hrabrio grmalja.

Milt sikloni kosu sa čela i on­da Itrete ka Leslioai. Ovaj po­diže rulku.

— Sitaoiii, siinko. Taiko nećeš dalelko. Nema razloga da odeš kući slomilienog nosa. Bolje se okreni i sa svojim društvom po traži neku laikšu zabavu.

Lesli je namerno govorio, je­dva čujniim glasom. Ali, umesto da u tom glasu pročilta opome­nu i na vreme odioistane, Milt steče još veće samopouzđainje.

— Ha, ha, jesite li ga čuli? ! Još ga niisam ni dothvatio, a on već sikič'i. E, sad ćeš da vidiž!

Naglo pojuri i zamahnu de­snom rukom.

Pesinica zvianiu kroz vaizduh, a on, ponesen silinom zamaha1 blagim udarcem koji mu Lesli smesti između plećki, odlete kr02 vazd'uh i tresnu o trotoar. Začudo uistao je prilično brzo za svoju težinu.

Poigiedom potraži prepreku o koju se sapleo, ali tle ispod nje

NINĐ A - SPECIJAL 81

govih nogu billo je ravno kao t.ep:siia. Onda diže pagled pre­ma strancu kojii je stajao mir­no, ruiku spuateinih kraj tela. Silajaio je i as-mehiiivao se.

Milt vriisnu i zalete se s'la- pravo u sitr iinčev stomak.

iO\’0 pu,ta za.'uistavio se u me st'j kao da je mileteo na zid, a. riiUetoo je na koren desme ,v\- k(' .Leslija Eldridža. Kratalk Ir- zai) naivil.se i gloimaizni moimak ka« dote odlete uvis. Dok je pmdao ma zemllju pogodi ga sna žiun udarac noigom u sitomak i 01' f>.sitadc' da leži nep<m.iča.n.

Ovo jo bio zmak za ostale da nfiVale. Dvojica potegioSe i no- .ževe. Niko .niije tačno video šta ie stranac uiMidio, tek oni s no- žen;iima bdno za/jaulkaše kada irn pod atlarcilma vešitoi* stran­ca poipuca.še kosti u zgldbovitna. Jed.an od naipadača je uzalud poiiU,šaivao da naimesti svoi po­lom Ijen i nos na staro mesto dole su oata'li .iečeći bauljali po uli­ci.

Borba jc bila ofccinčaina.-Hara;,i?ei je, ipa'k, još bio pri-

EUiaTl.CiTiopula lopoti'ca posmaitrala

ie .‘-.vof-i spas’’’oca bez ikakvoig iz­raza na li'cu. Svideo se on njoj, p.I'i neki unuitrašniji glas, .neika nepozmala sila terala je da se okrene i ode. Bez reči, bez ges­ta. Okrenula se samo dva puta.

Prvi put nepoznati je .staijao me đu oiboreinim najpadačima, a ka da se dnuigi put osvrnula on je nesitao.

iDoik je iVIeg odimicala niz ulicu, niinda je iz prikrajka pr- atii>. Tak-o je video i gde ,stanu­je. Kada je davojka uäla u ku­ću, on neipriimolmo šmuignu kr­oz vrt i kao veliika mačka klÍK- nu kroz pod.rur0dki prozor. Ne- čujino se dočelka na ncí 'e i l<a- da rmu se oči naiviikoše na ta­mu krete polaiko duž prostori- je.

H.ar,agei! ! !Oipat jaik, izneriadain, goitovo

fiizi'Šii prisutan.Ninđa stade i po'čo da o-shis-

Ivuje.Mrtva tišiina. Pa i:pak, nirnda

je osećao da nije .sam u po.dru- mu.

Onda ugleda tamnu, velilku seniku nekoga ko je skluipćan sedeo ili čučao u uglu, podru­ma. Niinđa oprezno krete na tu stranu sprem;ui da reaguje u onom ::lin<sm del'iou selkunde lía rla opasiri'ost naja,vi svoje prisu-.StlV’O.

Senka u u.glu nije se po.me- rala. Niinda je ipa¡k video da je reč o covöku. Ogromnom i bu­dnom. Video je svetlucanje ve­likih beonjača. Pr\šao je sas- \‘i'm Miß u.

82 NINĐA - SPECIJAL

Tačno, bio je to čovek. Crnac jer ft'a nige odaivalo belaisaunie kože, budan Jer su ai'Li oči bile otvorene, ali čovek nije disao. Kao da nije bio živ. Pa ipak. Diči su mu sijale.

Niinđii ga dodi.mu. K;)ža je biila ft'ialka kao da Je bila na- mii/aina nekim uljem. Onda sh­vati da Je lice o:i4romin«''i crnca biilo obojeno, jer Jo Jedna po­lovima bila ne.’ito svctlija od <,irui e.

0;jc&,iio je da se nešto čudno zbiva u oivoij kući, aili to ne-š to io:“ nikada nije osetio. I sam vazduh u podruinui imao je dru kčiji miris i kao da Je bio nabi­jan nekakvom pritajenom ener i'ij onn.

Sve to kao da Je pripadalo svetu l.atne.

Ma;/;iJ cl? Kobudera?Ali, noMuo/i'nće. Kobudera pri

¡jaida pro'ii’lusti i Dalekom isto­ku.

Ma:g;ja? Možda, ali Icakva, ovIvLid potiče?

'U svakom slučaju, za^ključi ninđa, sve ;što će se desiiti, de- aiće se noću. Znao Je to sasvim pouzd.mo. Jer, sve mračne sile '. ■ulole su noć.

Kao ninđa.Mrak je bio njihovo doba,

.saveanik.•Ziito baci Jo'š Jedan pogled

na nepomiqn.o telo, a OD da se

istim putem izvuče iz podru­ma. Daleko od radozrićilili oči­ju, u nekoliko skokova pređe vrt i i?:bi na poipreeniu ulicu.

■■■U

Šerif TaJboit nalete .na I.c3li~ ja, u trenu'tku kada je .ovaj liteo da aa.usiavi jedain od čc'tiri ta­ksija u Načiizu.

— Sitramče, dođi ovamo. M i­slim da mi duf'uješ bar obja.š- njenje za ono što se daKodilo pre pola sata — reče Icad rnu Lesili priđe lakim korakom.

— Objašnjenije? O čemu ce radi, šerife?

— Pretukao si one iljude, pro klet bio. Eito o čemu se radi. Ne znam zašto te odmah ne uhapisim. Ionako Je svo ovi) i>o- čelo da ,kc događa otliako ste ae vi si!r;!:ni;i pojaivili u mom gra- d'U.

— A šLa Je sa tim ljudima koje pominjete, šerife? Zar i njima nije mesto u zatvoru. Pa oni su naipali onu devojku — ]-eče Leaii iz,begav.ajuići da ka­že »cnnkiniju«. — Sta Je sa va­šim poznatim Južnijaokim. džon- tl'inenskim odnosom prema leip- šem poIi..i?

— Koju devojku? Miisiilš o- nu... M eg... onu crnu nami- gušu?

NINĐA - SPECIJAL

— Meg? Taiko se zove? Ko ie ona, šta radi? — nastavi Le-

.ne bi li jiaiveo šerifa da go­vori.

— Ne /jnavn ja Jeo je ona. Ij' grad jc do.šia pre dve godine. CmIí: ne znaiin ni čime se bavi. Po\,'re'rao.na je radi'la za DejJa Ru'moiiida, a oindii je prestala. Znaru da i'rna ra'čun u, banci— i to je .s\a‘.

—• Kakav je njen društvemi ž-ivct? Irna li nokog za.štiinika?

— Misiliš fi;\?de, u Načizii? T a j bi. morao da bude belac. jer ovde ije.m:,' bogalih crnja, osim tvog doiraaćiinii Abrah,ama Uo~ biasa, ali njc'i>'a niikada nisam video ni blizu Meg.

Tali:o Lesli itiiiiia novo nije uspeo da sazaa. Bar ne od še­rifa. Zato odluči da se vrati u moiial.

— Pa, Šerife, ako ne name- ravate da me harpsite mogu. 11 đa se vratim svom domaćin« i priijate'ljima?

Talbot .saíno frknu i odmah­nu 5-Lvkfvn!, na .šta mu se Ijeisli riakloini, a onda uskoči u taksi.

Šerif ga isprati pogledo-m, a onda nas Lavi da raKmišlja o o- r.nme što ga je m.uči'lo čitavu noć: da li da pozove pomoć, ili da pokuša .sanri da ispliva iz ove ludioice u koju je zapao. Ipak odluči da sačeka još malo. Zato krete prema banci koja je sa­

da bila otvorema. Bankar .Kiouili je smestio ženu i maltoletnu kćer u hoteJ, a onda je pošao u ka- ncelairiju. Čekao je da otrniicari njegovo,g naslednika daju gla.s od sebe, da traže otikupnimu ili biio .šta (]r.ug(.). Kada je Tal­bot poki’cao na njegova vrata, citi go.l-oivo poskoči sa mcisLa.

— Ima li vc.sti, žerife? Jc,sili uspeo da nadeš mog s'na? .Za šta te, do davoki, plaćiiijno? !— viknu na kraju, ali kad vide umorno Talbotovo lice i veiii|?.c podočnjake on se U'Uiiri. — Iz­vini, stari, video .si šla. rne je sve snašlo. Prvo D/onis, pa no­ćas požar...

— U redu jo, m'i'Ster Kouli, ahvatam vas. Znioči, nein,;i no-- v osii ni kod va«? Olmičari s'- nisu javili? Idean do one jadni' U'do'vicc da viidim da li iina vt;- s',i o Suzaini..

— Ne treba da jde.š tamo. J;; s.aan je maločas zvao. Nj.šta.

Ne.ko vreme sedcli su bez re či, oiphrvani svako svojiiin mi­slima i brif^ama.

— Šerife —• javi so Kouli prvi — zivr ne pomdiljaš da je ovo neko proklet.sitvo palo na grnxl? Već n'odiinairna živimo mi'rno, naš.i c.rnci su miroljubi­vi, vredni ljudi, i sam znaš. Ot­kud sad sve ovo? Čujem da su stari Džordan i njego.va žena mrtvi. Sta je sa Tobijem?

84 NINĐA - SPECIJAL

— I on je mirta-v. Rimo su bile iGtíke. Jii'tros je izdahnuo. ¡:no se proikletsitva. tiče, ne znam

da kažem. Sve više i sain u tu veruj om.

Opet jc nasíaJa ti«iu>a, a on­da šprif po>;dr;i:\á bankara i kre te u kamuelariju.

r>iožda ć e ipalv biti bolje (la !>()zovem pomoć iz okruis 'a.

Sumiko je poimno pra'tiil'a pro mene na Leslijevom licu. Jedi- iiiO pred .njom ninđa nikada ni- iie ni pofcužao da .sakrije da ga nešto muči, da se .sprema u ak­ciju.

— Les, zar je tako ozbiljno?— upita devojka tiho.

— Ne zmam ni .sam, Sumi­ko. Ne.što .se do'gada, ali ne ne­što obično. Kao da je reč o ne­čem. ..

— Nečem natprirodmom — za vrši Siumiiko njegio 'u misao.

— Da, devoijčite, baš tako. Osetio sam opasnost, osetio sam i pris'ustvo neke nepoznate ener gije, ali ni.šta opipljivo. Shva­taš? !

Sutmdko samo klijninu glavom. Ma koliko se to gramičilo sa razuimiom, dobro je znala da ne- zemal'jisike sile ipak ponekad mo gu da delu(jiu... i da deluju.

— linaš li bar neki trag?— Imani. Nju — odigo.vori

Lesii krait'ko.IJćutali su još jednom. Lesli

je po sloti put aniiiliziruu !ice, telo, poikrete, pomašainje, ave ono što ,(0 biJo deo lepe, tivjiin- stvene crn'ki'nje. Naoko, sve je billo u rediu. iPa iipak, !i.ufa'gei nikada nije varao.

S prvim sumrakom LjOsIL bez reči dob vati svoju torbu sa Ijo- stimom i oružjem, poljubi Su­miko i krete ka prozoru.

— Gde je Pit? — upita ;::ro nego .što je krenuo.

— Ah, iuaš dečko je još uvek u zagrljaju svoje ridokose. Iz­gleda da se pošteno za^frejiio— odgovori Sumiiko, a onda dodade. — Čuvaj se, I es, i ja sam joiš uvek /.aigrejana za tt;- be, znaš!

Le.sili jaj poisia poljubac, a on da nestade kroz prozorski ';ik~ vir. Nije žeileo da reskira i uzi­ma motor ili ndia od parkira- niJi k'ola. Držeć] se sve dužih i tamini'jiih .sertki, on potrča pre­ma Načizu.

Kada je saanao da je tog po- pod;ne;va nestao i treói član iije- goive driužiine, Vudi Armstroinjg, Arni Ri'čmond odjednom oseti

NINĐA - SPECIJAL 85

neoipisiiv strah. Prvo Bad, pa Džeinis, a sada i Vuidi. Osteo je još samo on. Ali-, ko se to dko- mi'O na njega i njegove prijaite- Ijc? Zašlo?

Piilanij;) su ostala bez odgovo­ra.

M.oijTiaik ijede u »porše« i p(>- jiuri 17. grada. Vozio je kao u s'iiu, monjaf¡ lći brziine automat­ski. Do.šao je sebi. tek kada ši­roke gume skliznuše sa auto- puila i po!Če.še da pos.kaku{jiu pre ko ncravinog sporednog puta nanutoig kamenjem.

Arni uikooi.Daleko pred njiim nalazili su

se <)'bri.si ulaska u kainjon iz ko jeg je onog dama 5uo tutnjavu, jauke, jecaije i sve ono zbog čc- gii je po'bi'gao glavom bez ob­zira.

Za.šlo sam uopite krenuo na ovu stranu? — upita se po- i]iug,kiij-no. — Sta me to tamo privlači?

Ndkoliko minuta kasmije po­novio poikrete koila 1 nasltavi da vozi sve dok je automobil' mo­gao da se kreće. Kona,6no stade pored jedinog velikog drveta i izađe iz kola. Svud naokolo vla­dao je mir. Kanjon je, kupa­jući se u poslednjim zracima sunca, još uvek bio divlje lep. Njegovi kameni zidovi preliva-li su se u desetine boja i nijan­si, Odnekud su se čule i piti'ce.

Jedan zec šmugnu iz grma kraj kojeg je Aimi sitajao i nesitade u kanjonu.

»Ovde je sive normalno. Ipak sam ja one večeri samo sanjao sve ono. Mora da je tako billo. Koji bi se daivo krio u kanjo­nu«, nasmeja se momak sa­mom sebi, a onda zakoraiči u dugački hladni procep.

Kretao se laigaino zagledajući svateu iizbočinu, svaiko ud ubi je- nje, izvrnutu stonu il‘i kamen koji je preteći viisio sa zidina kanjona. Mesto je istovremeno bilo divlje i lepo, ziistrašuijuče i priivlaono.

A tada, ianeinađa iza jodne krivine, pred njim so ukaza pra \'i zid od miraika. Hladan vetar zastruja sa te strane i poče da mu bije u lice. Momak, zastra­šen, stade i brzo se okrete. Iza njegovih leđa još uvek su sc videli poslednji tragovi rume­nila na nebu, a omda i to nesta­de.

— Pa sigurno da je mrak, evo, \'cć je poki devet — hra­brio ,it‘ mladi Ričmond samog sebe bacivši pogled na sat.

No, i-aiko je svim srcem želeo da se vrati, neka nepoznata si­la terala ga je napred. Činilo mu se da koirača sve teže, da se probija kroz nešito nepozna­to što ga je usporavalo. Oko

86 NINĐA - SPECIJAL

i)ogu počeše da mu se i-zvijaju pramenovi žučkasto-sive magle.

— J.OŠ samo do one stone ta­mo, a onda se vraćaim — reče mo.maOi saimoim ¿ebi i nastavi ■prema nazubijenoj slani koja i;e ja.sino ocrtavala na nekih dvadesetak meštaru i&prod nje- •;;a.

Najzad Kti'žc i do iije i dr- iriavim rukama doli.vati iivicu <wrom,nokani('¡na.

Nešt'o čudno se r.bilo, bio je o'vostiin toga. Svi oni zvuci iz prirode koje Jc v'U) maločas ;n>.) s.'ao da iuje .odjedno>m su utih- liu'li. Čaik se ni zvezde na nebu nisu viideile iznad ivica kanjona.

Omda začu Oine diru Efe zvu- ke, . . One iste koje je čuo i pre iu-ki dan. U početku tiho, a, on­da sve jače. Okrete se i utflcda | )o v o rk (i t a n in i ) s e n k i. Brzo .=:e t>rilc:pi HZ .sarri zid sicrivajarji fie iza S il( 'n ov i:to g Sirebcna.

Povorka pr(;đo tik !iraj n jega.l..epo je video o!.ir-'"'i''i'Ui, naga crn.'i tela i lie;?. Lica koja ku bila naimazana crnom i crven- •:>m bojom. I/.ca na kojiima su naiveće bile velike, ali mrtve oci.

K-iđa je 1 posledinja spodoba VA povorke prokla kraj njega, 'v'iše nije Meo da bezi. Morao :ie da vidi kakvu to tajnu kriije kanjon.

Čekam je, na kioje je i;vaki ni- nđa navikao, koiuično se ispi a- tillo. Lepa crnkiinja najzad jr? naipustila svoj'U kuću. Kada j.-' zalupila vrata za soboirvi, k re ­nula je kao u transu preina, ko­lima parkiratiiiTi u ;;pi>rednoi uličici. Mrak je već pao i sve manje je ljudi biilo ua ulicanvi Nač'za. Nestamak četvoro mln- dih i požar koji je uništio t(wi- to kuća bili su i te ka! o dor. r razlog da .se pred mralkom t neptKiial.im zloin, koje se uvu klo u njihov grad, sakriju viáestrukí> zabraivljenib vrat.;:.

Meg uključi mdtor svijg an lomoibila i naglo krote pre ni. • periferiji Načiza. 3fQijc primci.■■ la senku koja se jednim, sko­kom našla na. braniiku autoinv; ■ billa.

VoiZila je brzo i sigurno. Dj.’- žeći se prstima za zadnja svet- la, niinda je poigled-om prati i te.iTn kojiim. su prolazili. Zaikiju či da se voze u supro't.nom srne - ru od onog kojim je om te ve­čeri došao.

Kada i poslednja svetla N a­čiza nesitadošc iza njihovih le da, devojka naglo skrate sa as­falta i nastavi da vozi po beS“ puću. Pa ipak, i dalj-e su njene

NINĐA - SPECIJAL 87

ruke si'iiurno vladale volamom ve'lilvih kola.

CiUiv usat kaisinirje gume za- ,;-:kriipaše i automobil stade. Još đok su se točkovt okretali ni­nđa adskoči u stranu i, pošto se otkotrljao nekoliko malara, prilijiibi: se uz tlo.

Kada je podigao /. laviu larc- kiiiA cnu ' rni'm .Sivilonom kapu- iiačoirn, i^speo Jc da vidi viitlsu si'Iuoiu kako Bt st aije u noći. Sa če'kao jo min-ut-dva, a onda i „aiTi l.rcinno na islu stranu. TJza u>:i je n;i!-.ai:rin opipavao glatiki

¿;d pred sobom. Niigde prolaza, pukotino i]i bilo kakvog meata kojim je mo jlo da se prođe. Pa ipak, bio jo sasvim siiguran da le dovajka baš tu nesitala.

Diže )K>p;lcd uvis. Zid se đi- iiao gctovij dvadeset metara ka nefeu. Biv. okilevanja ninđa na­vuče šuko-ikandže i snažnim po kreitima poče da se penje uz ?'irmi ?;:d. Ono što je za obič- no‘ii čovdJva bilo nemoguće za i-Indu je bio običan uspon. Zn krii,lki) vi'eme našao se na sa- m.oin vrliLi. Ležeći na stomaku i umirujući teik nešto mailo u- brzanije disanje, ninđa se za­gleda prorna dnu kanjona. Oči 3U mu se bryo priviMe na mrak, ali on ip «k odluči da se pre- pusiti drugim čulima. Zato za- t'v ori oči i gotovo sasvim pre­kinu disanje.

Ništa. Saimo tešika tišina u kojoj se ništa ne kreće.

Caik ni vazduh.A onda, ipak, njegoiv ošitri sil-

uh konstatova nekakav šum. Neko .se bos kretao dnom ka­njona. Koraci su biili Mtri, što je zinači'lo da oni koji dole ho­daju poznaju teren. Tada začu još nešto. Texail< tr/dah neke žene, Uzdah k.>ji je označavao povratal; iz nei;ve.siti. Ninđa po­novo otvor: oči i /,agleid;i se u mraik. Da, tamo se belasa že­nsko telo. Odjednom, telo po- digniijto nevidljivim ruki'i'ma, itao da je počelo da lebdi, a on- da se pokrenu. Nekoliko meta­ra dalje ponovo se umiri.

Tada, neočekivano, na neko­liko mesta izbi vatra osveti ja- vajući širok prostor na dmu ka­njona.

Naga, snažna tela mušikarca klečala su u ijravilnora. krugu oko kamenitog uzvišenija na ko me je ležalo nago telo bele de- vojike.

Biila je to Slizana Klairk, stala pre dva dana iz Naciza.

■Ninđa tada ugleda i drugo te­lo. Muško. Vi.silo je razapeto na dve ukr-itene grede. Kada je bolje zagledao, spazi tamne tač­ke na ,iakama i .stopalima mla­dića.

Momak je jednostavno klino­vima bio zakucan za grede.

NINĐA - SPECIJAL

Haragei!Nekakva nepoar>ata sifla poče­

la je da se kreće kanijtmoaTi.Istog Irena ninđa se dkrete

na leđa. Taman na vreme da izinad sebe uigleda crvano-crno lice d-žiinoiv kog crnca, U njego­vim šakama ugleda 1 sdkiru sa dva iiHikri'vljena sečiva. Teško oružijc zvizniu kroz vazduh, ali uirae.sito u telio zari se svom sili­nom u kamenito lile.

To oružje, /.alključi ninđa dok so munjeviito Uispraivljao na ušicom ispustu, niij'O izrađoino u ovom vdku. Ni u proSlora, ni onom pre njega. Taikva sečiva više no pois'tiojo.

Laikoćom koja zadivi i nimđu, cnuic istrže sečivo iz tvrdog tla i zamahniu j-OK jednom.

Ovog puta 'katana sikćući izle te iz korica i njego-vo kao bri­jač o.štro 'sečivo zasečo snaž'n'U ru:ku i'»nad zglđba šatko.

Selkira pade zajjadno sa sti'smu lim prstima šake, ali nam i na­padač bez reči navivli na niindu. Davno uvožbanim poikretom ninđa kleče na jedino kolono, a ka'tana koji se dotle nailazio vo­doravno poio'žen iispred nijego- vih očiju, sevnu polukružno i jed.nosita'vino prekraji napadača na dva dela. Neiljud'S'ki jecaj .na­pusti te:lo oborenog čoveka, a Jiekaihva taminocrvema masa iz­lete i'z njoga i nestade u pukoti

nama ma vrhu karijona. Ninda priđe i nogom gurnu ostaitke te­la preko ivice na onu stranu kojom se poipeo. Usput baci po­gled nix strmiinu, ali tamo nije bilo nikoga, Judino je moigao da vidi seniku vcli'kog napuš- tenoig automobila.

Brziinoim munjo vrati se na staro mesto.

Kraj prikovanog mo'mika sa­da su Bilajala troijica viisoikih cr­naca, U rukama jednog o(d njih zaiiskri veTiiki nož krijvudavog seči'va.

Sve glave okretoše se na jed­nu stranu kada odjekmu polmiU-li pucanj, U oMaifcu dima ninda nazre nekaikvu siluetu i kreta­nje, TirenUt^k kasnije jtz oblalk;! se pojavi nekakva spodoba uvi­jena u široki ogrtač i sa mas­kom na glavi, Takive masikc', obredne ma’ske, setI se niinđa, video .¡e i u m-uzeju u Eiaai Fran cisku.

Čudno sivcililucanje i scivanje prati'lio je hod bosih nogu !jp(i- dobo. Kada je prišla uzvišici na kojoj je ležalo nago telo be le devoijike, spodoba se zausta 'i t podiže ruke visoko. Ogrtač se raiSitvori i ninđa ugleda jedno od najlepših žem,sikih tela koja je video u žiivOitu.

No vremena za điivljcrnje nije bilo. Zena u ogrtaču okrete se trojici crnaca i dade im znak

MNĐA - SPECIJAL 89

riiikoiiTi. Isitog trona krivudavo scćivo Sijuri se u , rudi razajpe- tog milaidića. Njemu se iz usita f)lc Kamo težak uzdah. Očigled­no niije bio sveatan.

Ve.štiun poilezoim i za kratko vi'omt; crnac koiji je držao bo­dež otvori SPudni koš mladića i levoim šakoim iščupa mu srce.

Tutnjava u dmu kanjona se pcjijača. Iz zemlje i okolnih ste na poče da izlazi nekalkva ma- ,£jla i neka sups'tainca nalilk na kalrain.

Živi kru\q načinjen od Ijud- sliih teJa, iili su bar ličila na ljudska, poče da. se njiše u mo­notonom ritmu.

N'OiSiećr srce koje je još podrh­tavalo, v,i.soki crnac priđe žoni u oiiirtaču i, klekmuvši na oba kolcina, ispruži ruku u kojoj je držao jeziivi dar.

iiena skide m.aisiku sa lica.— Iipak si to ti — prošaputa

ninđa prepozmaivši devojku ko­ju je pratio.

IVIo g dohvati krvavo drhtavo srce podiže ga ianad glave, a zaitim prinese ustima. Beli zubi blesnuše za tren, a omda se za- riše u još uvek toplo meso.

Tutnaaiva u kanjonu se poja­ča, a sevanje iz pulkotiina i iz dulbine kaniojna pojača se još jednom. Jecatji i prigiiSeni krici koiji kao da su dolaiziili s drugog

sveta, negde ispod zemlje i'S ipu- niše noć.

Crnci korji su dotle klečali ustadoše i zaigraše neku nepo- anatu igru oko svoje gospoda­rice.

;Sinaiž,ain grč potrese .njeno vit­ko telo. Osetila je ikako joj se prsti na, rukama kruite, kako joj se negoiva)ni nokti ki'ive i sve više počinju da liče na kandže. Njetno lepo lice poče da se izdu žuje i sve više da liči na glaivu slepog miša. Oči su joij sada. go- rele crvenkastim plamenom, a ie usta su joj izbijali šištavi krici.

Crnac ispod njeinih nogu po­diže bodež i kreite prema nepo- miLanocn telu bele devojke. Za­stao je pred njom visoko podi­gavši ruike sa bodežom.

JNTinđa brzo iizvadi šuriken ie pojasa, a onda iz njegovog grla izlete »ikiaiii-i«. Krik koiji ledi krv u žilama, deikoncentriše i paraliiše proitiivnika i daje onu toJiilko važnu prednost u obra­čunu.

Ovog puta ništii od togii. Pa ipak, za trenuitak pes.ma um u- knu na dmu kanjona, sve glave podigoše se prema njemu, a ru­ke kaje su grčevi'to stezale ubi- stveni bodež ostadoše da leibde u nedoumici. Istog trena srebr- nasta zvezda smiii', zvezida sa šeist oštrih krakova, stušiti se

90 NINĐA - SPECIJAL

prema velikoj ;,ilavi i zari se svoro. siliincm u široko, ravno čelo.

Ninđina snaiga bila ,jc bezmer na i šuriikeai ulete goitovo svom veličinom u mozak vi:so!koiii crn­ca. Bodež mu ispade iz .šaika i on Itrote prštim;! da Iraž] taj predmet ki>ji mu je uleteo u kost i mozak, z;“;!'! eilur;i .se i ne­stade iz viđnof; ¡.joljii ninde.

JoLŠ dok je Hiifikon le'tc'io ka svom cilju niinda poče brzo da .se .spušta niz slrmi zid. Kada ga najzad ugledaše kako visi na nekih sodam-oaam mdtani iz­nad zemlje, ljudi z iiurlaše. Kop­lja i širolce niačete kao čaroli­jom sitvoriSe .‘■je u njiihovim ru­kama. Dva koiplja koja kao da su izletela iz katapulta zariše se u stene pod njegovim noga­ma. Om ih iskoristi kao stope- nike a onda u veličanstven ora salto skoku odlete prema sredi­ni kainjona, prema najpajdačima.

Katana izlete i? korica pra­ćen vakizašiiiem.

Borba .sa dva mača. Stil četiri vetra, otvar-'^nje na o.sam sitra- na. To su mogli samo retkii, vr­lo, vrlo retki borci.

Nimđa je bio j,edan od tili ma- lobrcjnijh.

Živi zid zatvori se oko njega. Velike oči preteći su gledale buduću žrtvu. Kada Lz devojči-

niih grudi izbi cmaj ši'štavi krik; cma telesa navaliSe.

Kaitana i vakiza.šL u ninđimim rukama oživeše. Više nisu bil: samo onužje. Bili su produžene ruke ninde.

Kjaitaiia je sokao na jediUoj strani, vakizaši jc probadao na drugoj. Ali, demonima je tre­balo više od jednog udarca da nestanu.

Ninđi je oistajalo sve rnainje prostora (ia zamahne .svojim smrtonosaiim oružjem. Na-p.adač; su padali oko njega bez glasa, us>tajali i navailjivali dalje ne osvrćući se na obezglavljena te­la koja su padala na njih. Udar cem noge ni.nđa zaustavi najbli­žeg napadača, a onda mu s.ju,iri vakizaši u grudi'. Ispusti dr.šlkr. oružja i brzo iz pojasa izvuče dve sitne kugiiice. Baci ih prca tvoje noge i u istom pokre-itu pomovo dohvati dršku vakizaši- ja. Kuglice ekiSiplodiraše ob;ivi- jajući ninđu belirm oblakom di­ma. Na,pad a či /.astaidoše tek tren a onda njibova koplja sunuše

sredinu belog oblaka, a má­cete počaše da paraju po njemu.

Niinđa je istoig časa, kada ga je dim obavio, skočio uvia i okronuvši se preko glave izle- teo iz živog zida.

čim se našao brojnijem nep­rijatelju iza leđa, on naTali. Ka-

NINĐA - SPECIJAL 91

trna je neum-oljivo sdkao sve ;ii(> Jii'Li fl!.’ n;išlo na p.utu.

Za tioiiutiik niiida ofcrete !ila- vi! i vidti kri'ko ji'diin cd crnaca, ' ! i:će ka iippiKrjiirnom lelu bele d.(,'Vi>J:ke i;,:i vlsojvo podig,iuv1 ini fjivdc'žtini.

rjiinc-la Još Jciiii'orvi te večeri krik, a ond:i ,isi>tnu va.lti--

,:asi. Kraljki r'iač, izbačen veli- koTTi zai'i t;o izraedi,!plee;,!, S'IuiŽ'Ihil; deuKvna I Oiii pa- ;ie ničii-t' na zemlju, uzidud |)0- !;iiiiajvajnćL da dohvati oružje i j«:u,pa !ia.

Jedina m aicila, k o ja je na<,;lo izro’rii-Ia iz niraka, dohvati nim- ■Ju po s-lahini. On oseti kao da ,‘j;a J(' ()'],).:,}'! io planrien i od,rnali odskoči u slran.u. Sledcćiim po- ki'olor-n on upuiti sečivo katame oa, t'iciiluiu'iilu ruku sa mačetom i ona ;f oli-olrlja po prašini. Nin. da, po/liri đa blokadom zaustavi k, vai'en jc.

ia ko Je smeo da se zakune da jc cf'jorio n^ jmanje tuce napa- '■'ača, ninda se zamisli kad oko i-:ebe uffloda još uvek opasno ve- i’iki J'roJ boraca koji očigledino Jii'm z,nali ,ni za strah ni za, bok

Bi)rlta neustrašivog borca i ne liud.'ikLh .stvorova nastavi se is'VoiTi Žestinom. Borba na život i smrt.

U trenutku kada je vid.eo ka­ko o.'iro-mni crnac čupa srce iz grudi njegovog druga Arni Ri'č-

raond oseti kćiiko mu creva neza držiivo lete prema grlu i i’stc- vremeino mu se mrak navlaf.;. na oči. Srušio se na zemlju pf) - vra;ći3:jući. Kada je po drugi p-ul podigao po'gled prema istom mf"- stu, uglodii nekiiikvu .sanku sa inaeevi'.ina u ru '-ainu kako sccfi oko sobi\ a <«irta polako kliznu na steni) i uto:nu u duboku nr- fivesticu.

Katana odseče Još J«l'Oii gla­vu. Njenu octricu obli >,;'ust3 crna krv, leplj,i;va i čudnog mi- riisa. Kako se sve više poniera.'i prema mestu na koine jo leža­lo telo bele devajke, iz.a ’koje ie naslonjena na stemi stajaila Meg visoko pod'iginutih :rulvu, n>nda je PiVe više osećao kako inu ur- ka iiepoiznata slila, slf'žt' stopala, usporava nje^iovo pokrete i spre čava ga da ide dalje.

Shvatio je još nešto.Samo oni čiije je glve odsti-

kao oSitajali su na tlu. Zato je sada vsšto ¡zbe.:.iavao ošire vr­bove koplja, podvlačio . ¡0 pod visoko uz:dif,':inu.te ruke ,sa nia- čelama i sekao. Sekao kao sam aindeo smrti.

Nekoliko puta ka njemu .suk- nuše pia.menovi iz zidina klan­ca, ali ninđa jo bio brz kao mi­sao.

Naijza.d, pred njim ostadoše jcš trojica napadača.

Sva trojica su u okrvavljenin'i

92 NINĐA SPECIJAL

ruikama stezali ogroimne rnačele. Jedan od njih izgubio je u ttíku bo'i'be oko. Ni nđa u trenu vide kako izbijeno oko visi na Itunkoj niili j,spod 0‘6ne duipl jc. Kao da sklanja dosadnog insdfcla, crnac dograbi sluzavo oko, (itki;dc ga i baci daleko od sdbe, Niinđa svoj prvi udarac usredsredi ba« na njega. Oištri vrh kaUmo pro juri kro7, demomovo grlo, okre­te se a omda ki’ote na jedmiu stranu. Presečene žile poipustišei gla,va pade nogde iza ramena. Ninda .se kao vihor okr('te n;a petama i katana kao ehisa zviz­nu po ko zna ko/ji put kroz oma niiljujiu'ći vaziduh.

Prvo jedno, a za njim i drugo crino telo os bad e bez glave i ote- tura u mrak.

Nimda isipusti kroz no'zdrve naikuipiljeini vaizduh u plućiinia dugim izdah'ora. Kada je potom udahiniuo nov vazduli, oseti ka­ko mu se u glavi muti.

Ihiraigei ga opornonu da je opas'no«! u samom vazduhu lioji udiše i (nn po'če da diiše sve spo­rije.

Oči siu mu po^čivale na viso­koj viitkoj devojci koja jc sada izgubila gotovo sve od svoje le­póle. Nokiti, pretvoreni u kan­dže, okrenuše se prema niinđi. Oči, koije su garele crvenim pla mencm, nagoveStavle su opas­nost. Njeni siitni beli zubi sada

3u se pretvorili u ubistvone šilj­ke. Njene lepe, duge noige sa obdim butinama počele su izine- nada da se krive dok iim se ko­ža Ijušitiila.

Mog čaBii iz diCvojčilnih oči- j-u pokuljaše plamoni bičevi kao mujnje u leilnijoj dluji.

Ninđa ¡«pravi kata'nu i posta­vi je ispred svog lica.

Suidar nepoanate onergije i vefcoiviima starog čelilka bio Je strahoivit.

Plamen čarobnjiaika Ivi ji je očigledino obuzeo telo ML\g Boid bio je Jak. Ali i kaftanii su ne­kada daivino slkovaili drugi čor(* njaci, čarobnjaci kovaSkog og­nja i čekića,

Ninđa oseti kaiko veliii&iinGtve- no oružje u njegoivim .šakama zadrhta dok se iz sečiva otc' go­tovo ljudski krik.

Plamen se odbi i odh'te ne­kud u tamu.

»Ne gledaj u protivnikove oči, niti u njegovo oružje, to će te zavesti. Uzdaj se u svqja ču­la, u KJ, uzdaj se u prirodu«, zvonile su nimdi u Uišima reči starog seoTiseia izrečene nekad davno međiu trešinjama u tu.

Katana vrisnu još jednocm, a onda polete ka telu ispred sebe. Ninđa osoti kako ošitriac uleće u telo i oseti novi udar energi­je koji ga potrese sve do rame­

NiyĐA - SPECIJAL 93

na i kičme. Naglo je povuikao mač i spremio ga za novi uda­rac.

Ta-da još jače oseti kaiko ga oin i nepoznata S'iila vuče za no­ge poikušavafjući da ga priikiiije za zemlju. Niinđa odvoji miisli od toiga i osiloibodi se napasti. Tel'o preci nj,im sada je st,ajailo korak dalje. Iz rane na ti bu- hi! ’izbijaJa je crna tekućina ši­reći alio setoc teižalk miriis. U tre nulku l'iad nimđa zaon^hnu ka­lanom, zeml'ja pod njim i pod žen.s'kiim, deimoinom se otvori.

Osetio je kako propaida neko- liik« metai'a, aili se onda ipak do­čeka na noge.

Do'le u mralku oseti neko kre­tanje. Vazduh je bio puin elektri citeta. Neika sila pokušaivala je sada da mu istrgne kaltama iz šaka. Niinđa zaitvari oči.

Sada je odjednom oisetio bla­ženi mir. Prosto je mogao da prati tok snage koja je jumula njegovim venama.

Katana se podiže i pogodi svom silinom.

i jnaga demiona u žansikom obli čju odlete u stramiu a iiz rane na vratu polkulja zelenkasto- -žućkasta vaitra. Viisoko. Kirik koji izibi iz dubine obezglavlje­nog tela odjeknu kao krik same smrti.

Telo je ipak i dalje stajalo dok

je zemlja oko njega drhtala i urlala.

Ninđa priđe bliže. Kataina la­gano krete uviis, a onda sc svom snalcog snuči' izimeđu ramena lela. Ciim je stigla do dina tr'bu- ha, naglo se istrže, a onda kruž­nim udarcem zaseče po slaibini.

Raislkomadano telo pade na zemlju. Niinda vide kaiko ga pla mičci sa zemlje laigano obaiviija- j:u i gutaiju uvlačeći ga pod zem iju.

Kri'ci i jauci nisu pi'eslajjali.Podrhtavanje tla bivalo je

sve jače preteći da se prc'lvori u pravi zem];jotreis.

i\li, desiilo se još ne.što.Plamičci počeše polako da je­

njavaju, a onda tekućima, koja je pomeišana sa čudnom omam- Ijuijućom maglioim tekla na .sve strane, poče da se povlači pod zemljiu.

Niinđa jednim skokoan izlote iz rii]pe.

U dn.u kainjona vladala je li­ši,na. Tek ponegde plaimenovi su jo,š uivek obasjavali ra.z!b'o(jište.

0;n priskoči devojci ko'ia je jos uvek nepomično ležala na icamem.itom postolju i podiže je. Bila je živa, ali o/pijeina ko zrna kojim nepoznatim opijumom.

Ninđa je lepo podiže preko rameina, a onda krete iščuipavši u Sipu t vaJkizasi iz nepomičnog

94 NINĐA — SPECIJAL

U dnu kanijona zaori se još Jednom liriik demoiriii jači od .'"►vih pret'hod'nih, a ogroirn'na gte- :..a poilele sa visine od preko dvadeset metara. Ninđa potrča.

Dvadeset imotiiira dalje ugilt:- da jo2 jedno teio na zomOji.

Haro'/iei je mirovao i ninđa Kiistado.

■Na korak od njcii a ležalo je ueip(i'niiiCi'H) telo beloff momka. v>n so sa/e, dohvati omliiaivelo lolo i pojuri dalje dok se na ko rali-idv'a iza njei,£;a u dno ka r jo- na obrusavalo sve vi.še kamenja.

Iz duibiine l'janjoina Još uveik je odzivainija-1'o urlanje i bes sada r>n,bcdonoig dcmoina.

Priric tame ostao je u svom ■jarsiv’u.

O’,stao je kraj svoga gospoda- i'a i kraj rafikomadan.O'g tela i'ivog potomka.

Kraj Me.:; Boidi.Niinđa istrča iz kanjo,na.Ciiin je .stao nn tra.\rnaito tle,

buli a i'/-:a njC'/'ovih leda nnrflo prestado. N ije se ('alk video ni f.rag praiime koju su pod.iEfle oburvane stene.

Niišta.Ni traga mailcpredaSnjaj kata

liliizmi, urlamj'u i' tutnjavi.Samo mrtva tišina.A onda, kao da se tek probu­

dio iz sna, negde .u obližnjem grmu zaipeva slavuj. Ispr'/a ti­ho, kao da okJeva, a onda nj'e-

gova pesma poče da se pro.s-i- pa kroz ieimju noč.

Ninđa položi tela mladića i devojke na sedišta »poršea« ko­ji je i, datlje stajao na Istom mestu, i sede n,a zemlj-u.

Bacio je pogled prema k.rnio- riu koji je sada sasvim ismonio lik. Umosito dubokog gi'otla sa­da se tamo pružala tdv plitka jairuga u kojoj je liattnenje po­krilo sivaki trag onog šito se de­silo.

A, .šita se dcisilo?Teška noć'na mora? Tek saimo

joá Jedain neohjašinjivi san?Cutao je. Laganim pokretom

smače kapuljaču sa glave pušta jući blagom povetarcu da ohladi vrelo i vlažno čelo, zalcprša mokru kosu.

San? T3a Ii je to bio tožaik, mračan sam?

Kataina u njegovoj ruci je mi­rovala kao i vaiki^aši u korica­ma na leđima.

Sa oštrice katane nestajale fti’ poislcdnje kapi one cr'iie leplijive teono'sti... krvi teškog mirisa.

Kada je nestala i poslednja kiip, veličanstveno oružje ka'<5 da odabmi.

T'iiinđa krete pristima ka mes­tu na slabini gde ga je zakačila rniačeita. Pod prstimna oseti ra­nu.

Ipaik nije bio san.iDaldio na obzorju nov] dam

NINĐA - SPECIJAL

jc nago'veštavao svoj dolazaik.JNTinđa odiiuči da krene. Baci

još jedain pop;lcd .na tela d’/oije mladih. Spiuvivli su mirno kao da se nailaze kod svojih kuća, u ud ahn. iim p os t eli j ama.

Da li će t,e ikćida seliti šta su te noći prežiiveili?

Ko z’na.•Nimcia uvi. ciružjo, i presvuče

U svakodivuvjui odeću.Ni[jednom se nije osvrnuo.

Arui Ričm'ornd se prvi probu­dio. Na .sc'di.štu kraj njoga spu- vala je iva,iia Suzao Klark.

MoTriiak se l/rže.»Dtikuid ja sa njom?! Pa. . .

ona je devojka onog Tobiija Džor dana... a sad evo je, naga, po­red mone«, brzo je razimišljao ’•nomak.

T<)|g trona i devojka otvori cč:. Prvo se s neveriicom zagle­da u lji;e mo-mika kraj sdbo, a ondii ga preipoznade.

— Arni, otloud ti ovde?Moimnk jo i .nehotice buljio u

itjt'iif' iza'/ovno grudi i ona spu­sti pogled. UgledaiV.ši soipsitveiiiu nagolu, oma prigušeno vrisnu.

— Jesmo li,. . . nas. .. dvoje. . . mislim . . .

Arni odrečno mahinu glavom.— Ne znam, Suzi. ,. veruj -mi,

ništa ne znam. Znam da sam. si­

noć sitiigao ovde sam... i to je sve. Kunem ti se, nisam te ni taikinuo.

Brzo je skidao ko.šuilju dok je to govorio i onda je pruži de- vojci. Okrenu« je glavu dok je ona brzo nvalačiki, košulju. Bio je viflok i njcigova ]iošulja sada joj j(' pad'iila. do ]K)!oviine buti­na. ivnda je poiniivo seki, on;,i reče.

— Ni ja ne rnogu da sc' se- tim. Čini nv sc du su mu pro... ni toga se ne .sećriim.. . nekoli­ko dan-a neke .ogromnu' crne ru­ke zgrabile i ponele. . . ali, so- ćam se j oiš, bar mi se tako čim i, nekih čudnih crveno-ei-nih ma,s ki. . . i to je sve.

Crveno-crne maiskc. I)al)0',me, to je i om viidtio laimo u kam jo- nu. Aili, do đavola, gde jo sad kamjoai? Mesto u koje jo zurio ne veru'jući rođenim očim,a,, \7.- gledalo je sada sasvim druikči- jp-

— Niišta ne shvatam. Ama ba.<5 ništa! Ne .smiem aii da ti kažcmi •šta sam video... .šta miislian da sam video. Najbolje da krene­mo, ,'1 0 ovome ćemo jednom.. . nek(;mi drugom prilikom, dok se sredimo.

Ka,da je okrenuo »por.še«, ba­ci. poslednji pogled ka meistu na kome je neikada stajao onaj čudesno lep divlji i sada tako tajanstveni kanjotn.

96 NINĐA - SPECIJAL

Za troniiila'k mu se u.čini ka­ko gore mecfiii oiblacim;i viidi sitvorenip u crnom sa vitkiim mačoim u rukama, a onda v.etar j-aKveja, i tu posilodinju vitiiju strašne noći koja jo oslaila za njiim.

N oći ko ja će, nada je 1» siis- vi'iTi .sujurno zn;i.o, ostati u n je- ¡iov im ,mi^:lima do kraja žiivOila.

H a jde, usUijte .tiO'luipčići— pO'Vika Taiboisko Piii li:i])aju-

ei pasmicditn o vr.;ita ap;n'l,imana Lasliija iildradža i Su.miko.

Glaiva sa d'Uiiiom cr.noim kOKom pojavi: se u uskom otvoru vra­ta.

— Pite, om još spava. Ziiiaiš, noć;;« .smo .se. . .

Niije završila i Pit se osimcih-ll r U .

— Pa ni crvenokosa i ja ni- ■sim'o baš spavali, ali vas dvo­je. . . Dolbro, dobro, neka se ve­liki ratnik naisipava. Mi ćomo va.s čekati kraj bazena. Ionako na,m je oBtailo tek nekoiliiko damii odmora.

Vesel'O zvižduićući, plavokosi ¡"rmalj odšeta niz hodnik pocuip kujući kao nekakav dečkić.

Sumiiko »e vrraLi prostraini.;im krevetu na čijo j je .sredini ninđaspavao diu:boki'm, i-K-'rniruiim snom.

Još jutro« rain'O previla jc ra­nu na- njefi’ovoj slaihini, a •in- da sela kraj nje/ia držeći nje­govu jila.vu u krilu. Dutio, di'Htio

je milovala po koKi šapućući mu najme'/jn'ije i-eči.

Posle dužofi vromena jz n je - govili firudi ote se ir/.dah okik- .šanja i on utoin.u u miraiii, okrcp Ijiujući san.

'l’ ajna Primea tamc' ostaće po- Ropaina u nj(,'i”'oviim mislima.

Zniuvt'ik.VcMina Ruimiko osc'ćala je da

i(' njc'in čovek pre'l.urio prdko ,^'lave iK'.što .straišno i nij*' htula nišla du .i a piit a. N j kad se ))ro - imdi, ni sutra'dain, ni ikada više.

Om pred n jom n ije im ao taijmii ako b iiili' simatrao da trob;! nešto cki jo j liažc’, reći će jo j.

Ona jo.š jednom pomiilova spaivača na svom krilu.

Nai|jo]ju je sve ,(.?lai:inijc o d je ­k ivao smeih goisit'iju ko ji su brčkali u baizi'mu.

A tamo, dv.adesc'tak kilom ie- tara dalje, u Nači.z.u, dvoje mla­dih pokušavalo je da potisne ne­jasna sećainja na no'ć za kojai nisu biili siiEjurni ni da su je doživeii.

— K R A J —

Dobro došliu porodicu

roto romana!

ninđa

DESIGN ROTO ROMANI