Nastavni Program Za 1. Razred Gimnazije

На основу члана 20. став 2. Закона о средњем образовању и васпитању

("Службени гласник СР Србије", број 5/90), који се на основу члана 117. овог закона

примењује јединствено на целој територији Републике,

Просветни савет Социјалистичке Републике Србије, на седници од 28. јуна

1990. године, донео је

ПРАВИЛНИК О ПЛАНУ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ГИМНАЗИЈУ И

ПРОГРАМУ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА I РАЗРЕД

Члан 1.

Овим правилником утврђује се план образовања и васпитања за гимназију и

програм образовања и васпитања за I разред гимназије општег типа и гимназије са

друштвено-језичким и природно-математичким смером.

План и програм образовања и васпитања из става 1. овог члана саставни су део

овог правилника.

I ПЛАН ОБРАЗОВАЊА ЗА ПРЕДМЕТЕ I РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ

Члан 2.

План образовања за предмете I разреда једнак је за гимназију општег типа и

гимназију са друштвено-језичким, односно природно-математичким смером.

Члан 3.

Број часова наставе српскохрватског језика и књижевности износи по четири

часа седмично са 140 часова годишње.

У гимназији у којој ученици стичу образовање на језику народности, број

часова српскохрватског језика и књижевности у I разреду износи по два часа седмично са

70 часова годишње.

Члан 4.

У гимназији у којој ученици стичу образовање на албанском, мађарском,

румунском, бугарском, русинском, односно словачком језику, број часова наставе језика

народности износи по четири часа седмично са 140 часова годишње.

Члан 5.

За први и други страни језик број часова наставе енглеског, француског,

руског, односно немачког језика износи по два часа седмично са 70 часова годишње.

Члан 6.

Број часова наставе латинског језика у I разреду износи по два часа седмично

са 70 часова годишње.

Члан 7.

Број часова наставе историје износи по два часа седмично са 70 часова

годишње.

Члан 8.

Број часова наставе географије износи по два часа седмично са 70 часова

годишње.

Члан 9.

Број часова биологије износи по два часа седмично са 70 часова годишње.

Члан 10.

Број часова наставе математике износи по четири часа седмично са 140 часова

годишње.

Члан 11.

Број часова наставе физике износи по два часа седмично са 70 часова

годишње.

Члан 12.

Број часова наставе хемије износи по два часа седмично са 70 часова

годишње.

Члан 13.

Број часова наставе информатике и рачунарства у разредно-часовном систему

износи по два часа седмично са 70 часова годишње у 60 часова блок наставе.

Члан 14.

Број часова наставе музичке културе износи по један час седмично са 35

часова годишње.

Члан 15.

Број часова наставе ликовне културе износи по један час седмично са 35


Члан 16.

Број часова физичког васпитања износи по два часа седмично са 70 часова

годишње.

Члан 17.

Програми образовања за предмете из чл. 3. до 16. овог правилника саставни су

део овог правилника.

II ПЛАН ОБРАЗОВАЊА ЗА ПРЕДМЕТЕ II, III и IV РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ

ОПШТЕГ ТИПА

Члан 18.

Број часова наставе српскохрватског језика и књижевности у II разреду износи

по четири часа седмично са 148 часова годишње, у III разреду по четири часа седмично

са 144 часа годишње и IV разреду по четири часа седмично са 128 часова годишње.


часова наставе српскохрватског језика и књижевности у II разреду износи по два часа

седмично са 74 часа годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и у

IV разреду са два часа седмично по 64 часа годишње.

Члан 19.


румунском, бугарском, русинском, односно словачком језику број часова наставе језика

народности износи у II разреду по четири часа седмично са 148 часова годишње, у III

разреду по четири часа седмично са 144 часа годишње и у IV разреду по четири часа

седмично са 128 часова годишње.

Члан 20.

За први страни језик број часова наставе енглеског, француског, руског,

односно немачког језика у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа годишње, у

III разреду по четири часа седмично са 144 часа годишње и IV разреду по три часа


За други страни језик број часова наставе енглеског, француског, руског,

односно немачког језика у II износи по два часа седмично са 74 часа годишње, у III

разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по два часа седмично са

64 часа годишње.

Члан 21.

Број часова наставе латинског језика у II разреду износи по два часа седмично

са 74 часа годишње.

Члан 22.

Број часова наставе устава и права грађана у IV разреду износи по један час

седмично са 32 часа годишње.

Члан 23.

Број часова наставе социологије у IV разреду износи по два часа седмично са


Члан 24.

Број часова наставе психологије у II разреду износи по два часа седмично са


Члан 25.

Број часова наставе филозофије у III разреду износи по два часа седмично са

72 часа годишње и у IV разреду по три часа седмично са 96 часова годишње.

Члан 26.

Број часова наставе историје у II разреду износи по два часа седмично са 74

часа годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње у IV разреду по два

часа седмично са 64 часа годишње.

Члан 27.

Број часова наставе географије у II разреду износи по два часа седмично са 74

часа годишње и III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње.

Члан 28.

Број часова наставе биологије у II разреду износи по два часа седмично са 74

часа годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по два


Члан 29.

Број часова наставе математике у II разреду износи по четири часа седмично

са 148 часова годишње, у III разреду по четири часа седмично са 144 часа годишње и IV

разреду по четири часа седмично са 128 часова годишње.

Члан 30.

Број часова наставе физике у II разреду износи по два часа седмично са 74

часа годишње, у III разреду по три часа седмично са 108 часова годишње и у IV разреду

по два часа седмично са 64 часа годишње.

Члан 31.

Број часова наставе хемије у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа

годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и у IV разреду по два


Члан 32.

Број часова наставе музичке културе у II разреду износи по један час


Члан 33.

Број часова наставе ликовне културе у II разреду износи по један час седмично

са 37 часова годишње.

Члан 34.

Број часова физичког васпитања у II разреду износи по два часа седмично са

74 часа годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по

два часа седмично са 64 часа годишње.

Члан 35.

Број часова наставе одбране и заштите у III разреду износи по један час

седмично са 36 часова годишње у разредно-часовном систему и 30 часова блок наставе, у

IV разреду по један час наставе седмично са 32 часа годишње у разредно-часовном

систему и 30 часова блок наставе.

III ПЛАН ОБРАЗОВАЊА ЗА ПРЕДМЕТЕ II, III и IV РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ СА

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИМ СМЕРОМ

Члан 36.

Број часова наставе српскохрватског језика и књижевности у II разреду износи

по четири часа седмично са 148 часова годишње, у III разреду по пет часова седмично са

180 часова годишње и IV разреду по пет часова седмично са 160 часова годишње.


часова наставе српскохрватског језика и књижевности у II разреду износи по два часа

седмично са 74 часа годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и у

IV разреду са два часа седмично по 64 часа годишње.

Члан 37.



народности износи у II разреду по четири часа седмично са 148 часова годишње, у III

разреду по пет часова седмично са 180 часова годишње и IV разреду по пет часова


Члан 38.

За први страни језик број часова наставе енглеског, француског, руског,

односно немачког језика у II разреду износи по три часа седмично са 111 часова

годишње, у III разреду по пет часова седмично са 180 часова годишње и IV разреду по

четири часа седмично са 128 часова годишње.

За други страни језик број часова наставе енглеског, француског, руског,

односно немачког језика у II износи по два часа седмично са 74 часа годишње, у III

разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по два часа седмично са


Члан 39.

Број часова наставе латинског језика у II разреду износи по два часа седмично

са 74 часа годишње.

Члан 40.



Члан 41.

Број часова наставе социологије у IV разреду износи по три часа седмично са


Члан 42.

Број часова наставе психологије у II разреду износи по два часа седмично са


Члан 43.

Број часова наставе филозофије у III разреду износи по два часа седмично са

72 часа годишње и у IV разреду по три часа седмично са 96 часова годишње.

Члан 44.

Број часова наставе историје у II разреду износи по два часа седмично са 74

часа годишње, у III разреду по три часа седмично са 108 часова годишње и IV разреду по

три часа седмично са 96 часова годишње.

Члан 45.


часа годишње, и III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње.

Члан 46.

Број часова наставе биологије у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа

годишње и у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње.

Члан 47.

Број часова наставе математике у II разреду износи по три часа седмично са 111

часова годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по два


Члан 48.

Број часова наставе физике у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа

годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и у IV разреду по два часа


Члан 49.

Број часова наставе хемије у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа

годишње.

Члан 50.

Број часова наставе музичке културе у II разреду износи по један час седмично са

37 часова годишње, у III разреду по један час седмично са 36 часова годишње и IV разреду

по један час седмично са 32 часа годишње.

Члан 51.

Број часова наставе ликовне културе у II разреду износи по један час седмично са

37 часова годишње, у III разреду по један час седмично са 36 часова годишње и IV разреду

по један час седмично са 32 часа годишње.

Члан 52.

Број часова физичког васпитања у II разреду износи по два часа седмично са 74



Члан 53.

Број часова наставе одбране и заштите у III разреду износи по један час седмично

за 36 часова годишње у разредно часовном систему и 30 часова блок наставе, у IV разреду по

један час наставе седмично са 32 часа годишње у разредно часовном систему и 30 часова

блок наставе.

IV ПЛАН ОБРАЗОВАЊА ЗА ПРЕДМЕТЕ II, III и IV РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ СА

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИМ СМЕРОМ

Члан 54.

Број часова наставе српскохрватског језика и књижевности у II разреду износи по

три часа седмично са 111 часова годишње, у III разреду по три часа седмично са 108 часова

годишње и IV разреду по четири часа седмично са 128 часова годишње.

У гимназији у којој ученици стичу образовање на језику народности, број часова

наставе српскохрватског језика и књижевности у II разреду износи по два часа седмично са

74 часа годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње и у IV разреду са

два часа седмично по 64 часа годишње.

Члан 55.



народности износи у II разреду по три часа седмично са 111 часова годишње, у III разреду по

три часа седмично са 108 часова годишње и IV разреду по четири часа седмично са 128


Члан 56.

За први страни језик број часова наставе енглеског, француског, руског, односно

немачког језика у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа годишње, у III разреду

по два часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по два часа седмично са 64 часа

годишње.

За други страни језик број часова наставе енглеског, француског, руског, односно

немачког језика у II износи по два часа седмично са 74 часа годишње, у III разреду по два

часа седмично са 72 часа годишње и IV разреду по два часа седмично са 64 часа годишње.

Члан 57.



Члан 58.

Број часова наставе социологије у IV разреду износи по два часа седмично са 64

часа годишње.

Члан 59.

Број часова наставе психологије у II разреду износи по два часа седмично са 74

часа годишње.

Члан 60.

Број часова наставе филозофије у III разреду износи по два часа седмично са 72

часа годишње и у IV разреду по два часа седмично са 64 часа годишње.

Члан 61.

Број часова наставе историје у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа

годишње, у III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње.

Члан 62.


часа годишње и III разреду по два часа седмично са 72 часа годишње.

Члан 63.

Број часова наставе биологије у II разреду износи по два часа седмично са 74 часа

годишње, у III разреду по три часа седмично са 108 часова годишње и IV разреду по три часа


Члан 64.

Број часова наставе математике у II разреду износи по пет часова седмично са 185

часова годишње, у III разреду по пет часова седмично са 180 часова годишње и IV разреду по

четири часа седмично са 128 часова годишње.

Члан 65.

Број часова наставе физике у II разреду износи по три часа седмично са 111

часова годишње, у III разреду по три часа седмично са 118 часова годишње и у IV разреду по

пет часова седмично са 160 часова годишње.

Члан 66.

Број часова наставе хемије у II разреду износи по три часа седмично са 111 часова

годишње, у III разреду по три часа седмично са 108 часова годишње и IV разреду по два часа


Члан 67.

Број часова наставе музичке културе у II разреду износи по један час седмично са


Члан 68.

Број часова наставе ликовне културе у II разреду износи по један час седмично са


Члан 69.

Број часова физичког васпитања у II разреду износи по два часа седмично са 74



Члан 70.

Број часова наставе одбране и заштите у III разреду износи по један час седмично

са 36 часова годишње у разредно часовном систему и 30 часова блок наставе, у IV разреду по

један час наставе седмично са 32 часа годишње у разредно часовном систему и 30 часова

блок наставе.

V ФАКУЛТАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

1. Факултативне наставне активности

Члан 71.

Број часова наставе језика другог народа или народности са елементима

националне културе у I разреду износи по два часа седмично са 70 часова годишње, у II

разреду по два часа седмично са 74 часова годишње, у III разреду по два часа седмично са 72

часа годишње и у IV разреду по два часа седмично и 64 часа годишње.

Број часова наставе трећег страног језика има исти фонд и распоред као и језик из

става 1. овог члана.

Члан 72.

Настава нацртне геометрије, астрономије, ликовне уметности, музичке уметности,

социологије, културе, развојне психологије, етике, сценске уметности, демографије,

геологије, класичног грчког језика и опште лингвистике предвиђена је по два часа седмично

са 70 часова годишње без одређења разреда.

Настава историје уметности и педагогије предвиђена је по четири часа седмично

са 140 часова годишње без одређења разреда.

Члан 73.

Програм предмета из чл. 72. и 73. овог правилника саставни је део овог

правилника.

2. Факултативне ваннаставне активности

Члан 74.

Екскурзије ученика предвиђене су до три дана у сваком од четири разреда,

стваралачке и слободне активности ученика од 30 до 60 часова у сваком разреду, хор са два

часа недељно, а културна јавна делатност школе са два радна дана у школској години.

VI ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Члан 75.

Осим наставе гимназије остварују додатни, допунски и припремни рад до 60

часова у сваком разреду, друштвено корисни рад од по два радна дана у сваком разреду и за

рад са ученичком заједницом од 15 до 30 часова у сваком разреду.

VII ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 76.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном

гласнику Социјалистичке Републике Србије - Просветном гласнику".

Број 61-389/90

У Београду, 28. јун 1990. године

Председник Просветног

савета СР Србије,

акад. проф. др Војислав Петровић

ПЛАН ОБРАЗОВАЊА ЗА ГИМНАЗИЈУ

ГИМНАЗИЈА - ОПШТИ ТИП

I разред II разред III разред IV разред Укупно

нед. год. нед. год. нед. год. нед. год. нед. год.

I ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

1.

а)

Српскохрватски

језик и

књижевност

4 140 4 148 4 144 4 128 16 560

б)


језик1)

2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

2.

__________

језик и

књижевност2)

4 140 4 148 4 144 4 128 16 560

3. Први страни

језик 2 70 2 74 4 144 3 96 11 384

4. Други страни

језик 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

5. Латински језик 2 70 2 74 - - - - 4 144

6. Устав и права

грађана - - - - - - 1 32 1 32

7. Социологија - - - - - - 2 64 2 64

8. Психологија - - 2 74 - - - - 2 74

9. Филозофија3)

- - - - 2 72 3 96 5 168

10. Историја 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

11. Географија4)

2 70 2 74 2 72 - - 6 216

12. Биологија5)

2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

13. Математика 4 140 4 148 4 144 4 128 16 560

14. Физика6)

2 70 2 74 3 108 2 64 9 316

15. Хемија7)

2 70 2 74 2 72 2 64 8 290

16. Рачунарство и

информатика8)

2+60 70 - - - - - - 2 130

17. Музичка

култура 1 35 1 37 - - - - 2 72

18. Ликовна

култура 1 35 1 37 - - - - 2 72

19. Физичко 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

васпитање

20. Одбрана и

заштита - - - - 1+30 36 1+30 32 2 128

С в е г а : 30 1050+60 30 1110 30 1080+30 30 960+30 120 4320

1) Српскохрватски језик и књижевност за ученике народа и народности који

наставу слушају на матерњем језику.

2) За ученике народа и народности према члану 7. Закона о средњем образовању и

васпитању.

3) У оквиру програма филозофије изучавају се и садржаји логике.

4) У оквиру програма географије изучавају се и садржаји геологије са

минералогијом.

5) У оквиру програма биологије изучавају се садржаји заштите и унапређивања

животне средине.

6) У оквиру програма физике изучавају се и садржаји астрономије.

7) У оквиру програма хемије изучавају се и садржаји хемијске технологије.

8) Настава у блоку.

ГИМНАЗИЈА - ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ СМЕР




1.

а)


језик и

књижевност

4 140 4 148 5 180 5 160 18 628

б)


језик1)

2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

2.

__________

језик и


4 140 4 148 5 180 5 160 18 628

3. Први страни

језик 2 70 3 111 5 180 4 128 14 489

4. Други страни

језик 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

5. Латински језик 2 70 2 74 - - - - 4 144


грађана - - - - - - 1 32 1 32

7. Социологија - - - - - - 3 96 3 96

8. Психологија - - 2 74 - - - - 2 74


- - - - 2 72 3 96 5 168

10. Историја 2 70 2 74 3 108 3 96 10 348


2 70 2 74 2 72 - - 6 216


2 70 2 74 2 72 - - 6 216

13. Математика 4 140 3 111 2 72 2 64 11 387

14. Физика6)

2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

15. Хемија7)

2 70 2 74 - - - - 4 144



2+60 70 - - - - - - 2 130

17. Музичка

култура 1 35 1 37 1 36 1 32 4 140

18. Ликовна

култура 1 35 1 37 1 36 1 32 4 140

19. Физичко

васпитање 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

20. Одбрана и

заштита - - - - 1+30 36 1+30 32 2 128

С в е г а : 30 1110 30 1110 30 1080+30 30 960+30 120 4320




васпитању.




5) У оквиру програма биологије изучавају се и садржаји заштите и унапређивања





ГИМНАЗИЈА - ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ СМЕР




1. а) Српскохрватски

језик и књижевност 4 140 3 111 3 108 4 128 14 487

б) Српскохрватски

језик1)

2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

2. __________ језик и


4 140 3 111 3 108 4 128 14 487

3. Први страни језик 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

4. Други страни језик 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

5. Латински језик 2 70 - - - - - - 2 70


грађана - - - - - - 1 32 1 32

7. Социологија - - - - - - 2 64 2 64

8. Психологија - - 2 74 - - - - 2 74


- - - - 2 72 2 64 4 136

10. Историја 2 70 2 74 2 72 - - 6 216


2 70 2 74 2 72 - - 6 216


2 70 2 74 3 108 3 96 10 348

13. Математика 4 140 5 185 5 180 4 128 18 633

14. Физика6)

2 70 3 111 3 118 5 160 13 449

15. Хемија7)

2 70 3 111 3 108 2 64 10 353



2+60 70 - - - - - - 2 130

17. Музичка култура 1 35 1 37 - - - - 2 72

18. Ликовна култура 1 35 1 37 - - - - 2 72

19. Физичко васпитање 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

20. Одбрана и заштита - - - - 1+30 36 1+30 32 2 128

С в е г а : 30 1110 30 1110 30 1110 30 990 120 4320




васпитању.




5) У оквиру програма биологије изучавају се садржаји заштите и унапређивања





I разред II разред

III

разред

IV

разред Укупно


II ФАКУЛТАТИВНИ

ПРЕДМЕТИ

1. Језик другог народа или 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

народности са

елементима националне

културе

2. Трећи страни језик 2 70 2 74 2 72 2 64 8 280

3. Нацртна геометрија 2 70

4. Астрономија 2 70

5. Ликовна уметност 2 70

6. Музичка уметност 2 70

7. Социологија културе 2 70

8. Историја уметности 4 140

9. Педагогија 4 140

10. Развојна психологија 2 70

11. Етика 2 70

12. Сценска уметност 2 70

13. Демографија 2 70

14. Геологија 2 70

15. Класични грчки језик 2 70

16. Општа лингвистика 2 70

I разред II разред III

разред

IV

разред Укупно

III ОБАВЕЗНЕ

ВАННАСТАВНЕ

АКТИВНОСТИ

1. Друштвено-користан рад 2 радна

дана

2 радна

дана

2 радна

дана

2 радна

дана

8 радних

дана

2. Додатни, допунски и

припремни рад

до 60

часова

до 60

часова

до 60

часова

до 60

часова

до 2 часа

недељно

3. Ученичка заједница 15-30

час.

15-30

час.

15-30

час.

15-30

час.

60-120

часова

IV ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

1. Екскурзије до 3

дана до 3 дана

до 3

дана

до 3

дана

2. Стваралачке и слободне

активности ученика

30-60

час.

30-60

час.

30-60

час.

30-60

час.

120-240

час.

3. Хор 2 часа

нед. 280 час.

4. Културна и јавна делатност

школе

2 радна

дана

ОСТВАРИВАЊЕ ПЛАНА И ПРОГРАМА

Распоред радних недеља у току наставне године

Разред

Разредно-

часовна

настава

Настава у блоку Обавезне и

факултативне

ваннаставне

актив.

Укупно

радних

недеља

Остали

радни

дани рачунарство и

информатика

одбрана

и

заштита

I

разред 35 недеља 2 недеље - 2 недеље 39

II

разред 37 недеља - - 2 недеље 39

III

разред 36 недеља - 1 недеља 2 недеље 39

IV

разред 32 недеље - 1 недеља 2 недеље 39

4 нед.

матура

2. Подела одељења на групе ученика.

Вежбе из физике, хемије, биологије, а из рачунарства и информатике у блоку,

остварују се у групама од 12 до 16 ученика.

Вежбе хора се остварују:

а) по 1 час недељно по гласовним групама

б) по 2 часа недељно све гласовне групе заједно.

ПРОГРАМ ОБРАЗОВАЊА ЗА I РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

(оба типа гимназије)

Циљ и задаци Циљ наставе српскохрватског језика и књижевности јесте образовање и васпитање

ученика као слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеног језика

и укуса.

Задаци наставе српскохрватског језика и књижевности су да:

- упознаје ученике са књижевном уметношћу;

- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима југословенске и

светске културне баштине;

- усавршава литературну рецепцију, развија књижевни укус и ствара трајне читалачке

навике;

- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности; и

оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумевање, тумачење и оцењивање

књижевно-уметничких дела;

- обезбеђује функционална знања из теорије и историје књижевности ради бољег

разумевања и успешнијег проучавања уметничких текстова;

- оспособљава ученике да се поуздано служе стручном литературом и другим изворима

сазнања;

- шири сазнајне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење и оригинална

гледишта;

- васпитава у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања, чувања и

богаћења културне и уметничке баштине, цивилизацијских тековина и материјалних добара

у оквирима југословенске и светске заједнице;

- уводи ученике у проучавање језика као система;

- уводи ученике у лингвистичка знања и појмове;

- развија језички сензибилитет и изражајне способности ученика;

- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми

успешно примењују у пракси;

- васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантним

особеностима српскохрватског језика;

- развија умења у писменом и усменом изражавању;

- подстиче ученике на усавршавање говорења, писања и читања, као и на неговање

културе дијалога;

- оспособљава ученике да се успешно служе разним облицима казивања и

одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама;

- подстиче и развија трајно интересовање за нова сазнања, образовање и

оспособљавање за стално самообразовање.

I разред

(4 часа недељно, 140 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

А. КЊИЖЕВНОСТ (88 часова)

I УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (30 часова)

Природа и смисао књижевности Појам и назив књижевности; књижевност као уметност; књижевност и друге

уметности; усмена и писана књижевност; улога књижевне уметности у друштву; књижевност

и проучавање књижевности, науке о књижевности: теорија, историја књижевности и

књижевна критика.

Уметнички доживљај, утисци, разумевање, сазнавање и доживљавање уметничких

вредности у књижевном делу.

Тема, мотиви, фабула и сиже у књижевном делу Тема (наслов - однос према теми); мотив (мања тематска јединица); фабула и сиже.

Појам варијаната (усмена творевина једнаких фабула, различитих сижеа).

Лик у књижевном делу Лик, карактер, тип (типски ликови у народној поезији), причалац (наратор), писац;

уметнички поступци у процесу стварања лика; функција и значења лика.

Мисли и идеје у књижевном делу Идеје, мисли, поруке, смисао књижевноуметничког дела. Мисли и идеје - побуђене и

развијене у читаоцу.

Композиција Композиционе целине (на примерима лирског, епског и драмског дела); јединство

мотива (статички, динамички, везивни, слободни); композиционо-мотивациони склад.

Језик књижевноуметничког дела Језик у књижевној уметности (уметности речи) и језичко општење изван књижевног

дела. Језичке јединице у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи,

служба речи).

Техника истраживања књижевноуметничког дела Књижевно дело и литература о делу - примарни извори (књижевно дело), секундарни

извори (литература о делу); техника читања књижевног дела; вођење бележака, рад у

библиотеци, избор и распоред прикупљених података, научна апаратура (библиографија,

фус-нота). Самостални писмени рад ученика.

Дела за обраду Сунце се девојком жени - лирска народна песма

Бановић Страхиња - епска народна песма

Хасанагиница - народна балада

Девојка бржа од коња - народна приповетка

Златна јабука и девет пауница - народна приповетка

Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење - умет. припов.

Антон П. Чехов: Туга - новела

Данило Киш: Рани јади - роман

Софокле: Антигона - трагедија

Иво Андрић: Беседа приликом примања Нобелове награде

О причи и причању

II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (10 часова)

Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима књижевности

старог века.

Еп о Гилгамешу

Хомер - Илијада (одломак - VI певање)

Библија - из Старог завета - Легенда о потопу; из Новог завета - Беседа на Гори;

Страдање и васкрсење Христово (Јеванђеље по Матеју)

III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)

Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика.

Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије

старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башћанска плоча,

Самуилов натпис, Брижински споменици, Мирослављево јеванђеље). Главне врсте

средњовековне књижевности (црквена поезија, апокрифи, житија и похвале). Међусобне везе

и утицаји писане и усмене књижевности.

Св. Сава: Житије св. Симеона (одломак) - Болест и смрт св. Симеона

Теодосије: Житије св. Саве (одломак)

Јефимија: Похвала кнезу Лазару

Деспот Стефан Лазаревић: (Слово љубве)

Константин Филозоф: из Житија деспота Стефана Лазаревића (о смрти Краљевића

Марка, о косовској бици); усмено предање о св. Сави (народне песме, приче, легенде).

IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)

Поетика народне (усмене) књижевности. Синкретизам, анимизам, аниматизам,

магијски начин мишљења, магична моћ речи; стварање као подржавање природи;

интензивност колективних осећања, нивелираност мишљења. Процес обликовања усмених

творевина. Усмени стваралац као представник своје средине. Однос: стваралац - дело -

слушаоци; идентификовање слушаоца за казивачем; рецензија усмене средине; општење и

васпитање усменим путем; опстајање дела која представљају јавно мнење; индивидуалност

усменог ствараоца и наслеђивање образаца; певач као чувар друштвеног, моралног и

националног кодекса. Историјско предање.

Типологија једноставнијих усмених облика. Трајност врста усмене књижевности.

Њихова основна обележја и разлике у функцији. Тематски кругови епске поезије. Јунаци као

васпитни узори своје средине. Народна поезија као усмена историја вишег реда у формирању

и трајању историјске свести - са ширим избором усмене поезије и прозе.

Српска дјевојка - народна песма

Кнежева вечера - народна песма

Марко пије уз рамазан вино - народна песма

Диоба Јакшића - народна песма

Ропство Јанковић Стојана - народна песма

Бој на Мишару - народна песма

V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (12 часова)

Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас - (појмови, особености, значај).

Ф. Петрарка: Канцонијер (избор сонета)

В. Шекспир: Ромео и Јулија

Сервантес: Дон Кихот (одломак)

Ш. Менчетић: Први поглед

Џ. Држић: Горчије жалости јесу ли гди кому

М. Држић: Новела од Станца, Дундо Мароје (одломци)

VI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (7 часова)

Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас.

И. Гундулић: Осман (одломци из I и VIII певања); Сузе сина разметнога (II плач,

Спознаје)

Молијер: Тврдица

VII ЛЕКТИРА (5 часова)

Данте Алигијери: Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V - Паоло и

Франческа)

Ђовани Бокачо: Декамерон (Федериго и дона Ђована, дан пети, прича девета)

Избор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Д. Радовић,

М. Антић, Љ. Симовић и др.)

VIII КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

На делима која су предвиђена за изучавање у овом разреду понављају се, проширују,

усвајају и систематизују основни књижевнотеоријски појмови.

Лирско, епско, драмско песништво.

Лирске ("женске") и епске (јуначке) песме. Врсте народне лирске поезије, тематски

кругови епске поезије. Лирско-епска песма, балада.

Епска поезија (одлике и подела на стих и прозу).

Епска поезија у стиху: епска песма, еп (епопеја). Епски јунак.

Епска поезија у прози: приповетка, новела, роман; једноставнији облици епске прозе:

мит, предање, бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово.

Драмска поезија (одлике, подела): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи.

Ренесансна комедија. Фарса. Драма и позориште. Драмски јунак.

Стих и проза. Метрика, хексаметар, десетерац, цезура.

Средства уметничког изражавања Епитет, поређење, персонификација, хипербола, градација, антитеза, метафора, лирски

паралелизам. Симбол.

Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

Б. ЈЕЗИК (32 часа)

I ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ

Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација.

II КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Језичка норма и стандардизација.

Књижевни језик. Књижевнојезичке варијанте. Функционални стилови. Нестандардни језички

варијетети.

Наречја српскохрватског језика (критеријуми, подела, називи, размештај, основне

особине). Дијалекатска основица српскохрватског књижевног језика.

Књижевни језици на српскохрватском језичком подручју до XIX века. (Повезати са

наставом књижевности).

III ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ

Језик као систем знакова.

Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Прозодија.

Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена

речи). Творба речи.

Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.

Лексикологија. Лексеме. Лексички фонд (речник, лексика).

Граматике и речници српскохрватског језика и начин њихове употребе.

IV ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФОФОНОЛОГИЈОМ)

Гласовни систем српскохрватског књижевног језика (понављање и утврђивање

систематизације гласова и њихових карактеристика).

Фонолошки систем српскохрватског књижевног језика. Дистинктивна функција

српскохрватских фонема, најважније варијанте фонема; Дистинктивне опозиције и

дистинктивне црте (показати на одабраним примерима).

Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и творби

речи. Алтернације у српскохрватском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније

стечених знања), Правописна решења.

Акценатски систем српскохрватског књижевног језика (и његово обележавање).

Клитике (проклитике и енклитике). Контрастирање акценатског система књижевног језика и

регионалног дијалекта (где је то потребно). Служење речником за утврђивање правилног

акцента.

V ПРАВОПИС

Основни принципи правописа српскохрватског књижевног језика. Правописи и

правописни приручници (и служење њима).

Писање великог слова.

Б. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (20 часова)

I УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Артикулација гласова, књижевна акцентуација, мелодија реченице, јачина, висина тона,

боја гласа, темпо изговора; пауза - логичка и психолошка и њихова изражајна функција.

Акценат речи, групе речи, реченице (смисаоница). Отклањање нестандардне акцентуације из

ученичког говора.

Изражајно казивање напамет научених краћих прозних и дијалошких текстова.

Рецитовање стихова.

Коришћење грамофонских плоча, звучних записа и магнетофонских трака у

подстицању, процени и снимању изражајног читања, казивања и рецитовања.

Стилске вежбе. Функционални стилови: разговорни, књижевноуметнички.

II ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Акцентовање речи и обележавање акцентских целина.

Правописне вежбе: писање великог слова.

Стилске вежбе: сажимање писменог састава уз појачавање његове информативности,

отклањање сувишних речи и неприкладних израза.

Домаћи писмени задаци (читање и анализа на часу).

Четири писмена задатка годишње.

СРПСКОХРВАТСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК


Циљ и задаци Циљ наставе српскохрватског као нематерњег језика је да ученици овладају овим

језиком у оквиру предвиђених језичких садржаја и лексике; да упознају елементе културе

народа који говоре српскохрватским језиком и да се тако оспособе за заједничко учешће у

разним видовима друштвеног и културног живота.

Задаци наставе српскохрватског као нематерњег језика су да ученици:

- овладају стандардним језиком у оквиру 1600/2000/1)

нових речи и израза;

- даље развију способност за разумевање свих усмених излагања;

- усвоје правилни изговор и прозодијске елементе;

- упознају граматику савременог српскохрватског језика;

- се оспособе за самостално изражавање на српскохрватском језику;

- се оспособе за разумевање текстова различитог жанра писаних језиком и стилом на

вишем нивоу у односу на претходни ступањ;

- се оспособе за коректно (правилно) писмено изражавање;

- упознају значајније карактеристике културе народа који говоре српскохрватским

језиком;

- упознају са делима писаним на српскохрватском језику из савремене књижевности,

као и са делима из ранијих епоха језички приступачни ученицима;

- развију интересовање за даље учење овог језика;

- стичу способности и навике за самостално коришћење речника и језичких

приручника;

- допринесу бољем споразумевању, зближавању и заједничким активностима ученика

различитих националности у процесу учења, рада и у другим видовима друштвеног живота,

у одбрани и заштити СФР Југославије, у унапређивању животне и радне средине.

__________

1) У косим заградама /... / означени су проширени програмски садржаји за које се

опредељује школа на предлог предметног наставника у зависности од нивоа знања

српскохрватског језика ученика.

I РАЗРЕД

(2 часа недељно, 70-78 часова годишње)

ТЕМАТИКА

Школа: из живота и рада ученика; нови наставни предмети; основна терминологија из

друштвених наука.

Из живота младих: забавни и спортски живот, учешће у друштвеним активностима,

смотре, сусрети; омладина у НОБ-у.

Културни живот: из културе (садашњост и прошлост); карактеристични обичаји из

прошлости у ближој и широј околини; о животу и раду најистакнутијих југословенских

научника и уметника; радио и ТВ-емисије из културе; значајније културне манифестације.

Друштвени и привредни живот: актуелна збивања у земљи; савремена открића;

пољопривредно-индустријски комбинати, задруге.

Комуникативне функције: исказивање (не)расположења, изненађења, забринутости,

(не)задовољства, разочарања, чуђења, прекора, физичких тегоба; (не)пожељности и

присуства неке особе на неком месту; убеђивање, опраштање.

РАД НА ТЕКСТУ (око 24 часа)

(10-12 текстова у току школске године)

В. Ст. Караџић: О народним певачима

С. Раичковић: Прва зарада дрвене Марије

Б. Нушић: Сумњиво лице (одломак)

Ј. Поповић: Истините легенде (по избору)

Б. Ћопић: Сурово срце

А. Ковачић: Детињство Ивице Кичмановића (одломак)

Л. Лазаревић: На бунару

С. Јаневски: Виолина

Писма стрељаних другарица Србе и Јованке Букмировић и Славке Ђуришић-Ђурђевић

В. Назор: Бака Спасенија (из дневника С партизанима)

Ј. Ј. Змај: из Ђулића

В. Илић: Зимско јутро

Д. Тадијановић: Висока, жута жита

М. Антић: Расејани дечаци

Ђ. Јакшић: На Липару

Д. Јеврић: песма по избору

Избор из народне прозе (приповетка, анегдоте)

Користити и текстове других жанрова у складу са тематиком.

ЛЕКТИРА (3 часа)

Два /три/ текста у току школске године по избору наставника и ученика.

И. Андрић: Мост на Жепи

Д. Ћосић: Далеко је сунце

М. Црњански: Ламент над Београдом

Избор из савремене прозе, научно-популарне литературе, омладинске штампе.

ГОВОРНО И ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ (око 23 часа)

Вежбе разумевања саслушаног или прочитаног текста, дијалога.

Давање комплекснијих одговора на постављено питање и постављање питања.

Репродуковање у основним цртама саслушаног или написаног текста, дијалога.

Рад на литерарном тексту: репродуковање садржине; анализа теме, места и времена

догађаја, ликова, описа, идеје и др.; језичко-стилска анализа.

Причање о самостално одабраној теми на основу сачињеног плана.

Обавештавање и извештавање о актуелним догађајима и збивањима уз давање

најосновнијих података.

Разговор о прочитаним текстовима, ТВ-емисијама и другим темама у оквиру

предвиђене тематике.

Описивање слике, фотографије и сл.

После усменог савладавања предвиђеним облицима изражавања увежбавати

одговарајуће облике у писаној форми.

Један писмени задатак у току школске године.

ЈЕЗИК (око 23 часа)

Фонетика Вокалски и консонантски систем стандардног језика.

Дистрибуција фонема.

Акценат: квантитет и квалитет акцентованих слогова: дистрибуција акцента;

акцентогене речи, енклитике и проклитике.

Морфологија Основни појмови из морфологије: морфема; коренске и афиксалне морфеме, аломорфи,

суплетивни аломорфи. Врсте речи. Критерији за поделу речи на врсте; речи са деклинацијом,

речи са коњугацијом.

Обележавање рода у стандардном језику код именица и осталих врста које имају

обележје рода.

Деклинациони облици: промена именица, сингуларија и плуралија тантум, промена

личних заменица, заменичко-придевска промена, промена бројева. Диференцијална улога

прозодије у деклинацији.

Глаголи. Указивање на најкарактеристичније морфолошке особености: обележавање

лица, броја и рода. Глаголски вид. Глаголски род. Глаголи с морфемом СЕ.

Глаголске основе: презентска и инфинитивна.

Неправилни глаголи.

Безлични (инфинитни) глаголски облици.

Систем личних (финитних) глаголских облика. Диференцијална улога прозодије у

коњугацији.

Правопис Утврђивање правописних правила у промени и творби речи.

АЛБАНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

(друштвено-језички смер)

Циљ и задаци Циљ и задаци у албанском језику и књижевности су да:


- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима албанске,

југословенске и светске културне баштине;

- усавршава литературну рецепцију, развија књижевни укус и ствара трајне читалачке

навике;

- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности и

оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумевање, интересовање и

вредновање књижевноуметничких дела;




сазнања;


гледишта;



у оквирима албанске, југословенске и светске заједнице;


- уводи ученике у лингвистичка знања и појмове;


- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појмовима и правописној норми



особеностима албанског језика;





одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама.

I разред


САДРЖАЈ ПРОГРАМА

А. КЊИЖЕВНОСТ (80)

I УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (30)

Природа и смисао књижевности Појам и назив књижевности; књижевност као уметност; књижевност и друге

уметности; усмена и писана књижевност; улога књижевне уметности у друштву; књижевност

и проучавање књижевности, науке о књижевности: теорија, историја књижевности и

књижевна критика.

Уметнички доживљај, утисци, разумевање, сазнавање и доживљавање уметничких


Тема, мотиви, фабула и сиже у књижевном делу Тема (наслов - однос према теми); мотив (мања тематска јединица); фабула и сиже.

Појам варијаната (усмена творевина једнаких фабула, различитих сижеа).

Лик у књижевном делу Лик, карактер, тип (типски ликови у народној поезији), причалац (наратор), писац;

уметнички поступци у процесу стварања лика; функција и значење лика.

Мисли и идеје у књижевном делу Идеје, мисли, поруке; смисао књижевноуметничког дела. Мисли и идеје - побуђене и

развијене у читаоцу.

Композиција

Композиционе целине (на примерима лирског, епског и драмског дела); јединство

мотива (статички, динамички, везивни, слободни); композиционо-мотивациони склад.

Језик књижевноуметничког дела Језик у књижевној уметности (уметности речи) и језичко општење изван књижевног

дела. Језичке јединице у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи,

служба речи).

Техника истраживања књижевноуметничког дела Књижевно дело и литература о делу - примарни извори (књижевно дело), секундарни

извори (литература о делу); техника читања књижевног дела; вођење бележака, рад у

библиотеци, избор и распоред прикупљених података, научна апаратура (библиографија,

фуснота). Самостални писмени рад ученика.

Дела за обраду Много се волеше девојка и јунак - лирска народна песма

Кäнга о Емин Дуракут - епска народна песма

Ђерђелез Алија - народна балада

Мали Љуљ - Миђени

Људи - Хивзи Сулејмани - роман

Нита - Јосип Реља - драма

Беседа приликом примања Нобелове награде - О причи и причању - Иво Андрић

Антигона - Софокле - трагедија

Туга - Антон П. Чехов - новела

II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (5)


старог века.


Хомер - Илијада (одломак - VI певање)

III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (3)


Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица), најстарији споменици јужнословенске

културе; (Башчанска плоча, Самуилов натпис и Брижински споменик) - информативно (2)

Почеци писмености на албанском језику и књижевности (први споменици)

информативно (1)

Св. Сава: Житије св. Симеона (одломак) - Болест и Смрт св. Симеона

IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (18)

Народна књижевност (усмена): појам, развој и основне карактеристике; основне теме,

мотиви и идеје у делима албанске и југословенских народних књижевности: међусобни

утицаји и усмене и писане књижевности; радови и врсте дела усмене књижевности.

Врсте народне књижевности Лирске народне песме: успаванке - Нина-нана; Много се волеше девојка и јунак;

Поздрав селу; У Милице дуге трепавице; Мајка оплакује сина; Љубавни растанак; До

виђења, друже, до виђења.

Епске народне песме (неисторијске и историјске): Martesa e Halilit, Marchall Tito n'kali

t'bardhe, Kënga e Emin Durakut (избор из епских стихова из усмене албанске књижевности;

Марко пије уз Рамазан вино; Кнежева вечера и Смрт мајке Југовића.

Народна епика у прози: особености и врсте: басне, приповетке, анегдоте, легенде

(избор).

Епско-лирска поезија: особености и врсте (баладе и романсе). Баладе: I ra mjegulla

Bujenes, Ђерзелез Алија, Çika patureshe; Хасанагиница. Романса: Ага Имери.

V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (8)

Хуманизам и ренесанса у европској, југословенској и албанској књижевности.


В. Шекспир: Ромео и Јулија

Данте Алигијери: Пакао (10 певања)

М. Држић: Дундо Мароје (одломак)

М. Берлети: Историја Скендербега (одломак)

Стара албанска књижевност (2) Главни представници: Бузуку, Лек Матранга, Пјетер Буди, Франг Базди, Пјетер

Богдани - приказ.

Историјски, културни и књижевни значај дела аутора старе књижевности -

информативно.

VI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (2)

Барок и класицизам и њихови главни представници у европској и југословенској

књижевности.

Иван Гундулић: Осман (одломци из I и II певања)

Молијер: Тврдица

VII ЛЕКТИРА (12)

Шекспир: Хамлет

Сервантес: Дон Кихот

Његош: Горски вијенац (2)

Ведат Кокона: На валовима живота

Хивзи Сулејмани: Деца моје реке

Владета Вуковић: Песме (избор)

Назим Рахмани: Крвава земља

VIII КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

На делима која се изучавају у овом разреду понављају се, проширују, усвајају и

систематизују основни књижевнотеоријски појмови.


Лирске ("женске") и епске (јуначке) песме. Врсте народне лирске поезије, тематски

кругови епске поезије. Лирско-епска песма, балада.

Епска поезија (одлике и подела на стих и прозу).

Епска поезија у стиху: епска песма, еп (епопеја). Епски јунак.



Драмска поезија (одлике, поделе): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи.

Ренесансна комедија. Фарса. Драма и позориште.

Драмски јунак.

Стих и проза. Метрика, хексаметар, десетерац, цезура.


паралелизам. Симбол.

Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

Б. ЈЕЗИК (32)


Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација.

II КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Језичка норма и стандардизација.

Књижевни језик. Књижевнојезичке варијанте. Функционални стилови. Нестандардни језички

варијетети.

Наречја албанског језика (критеријуми, подела, називи, размештај, основне особине).

Дијалекатска основица српскохрватског књижевног језика.

Књижевни језици на албанском језичком подручју до XIX века. (Повезати са наставом

књижевности).

III ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ

Језик као систем знакова.

Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Прозодија.

Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена

речи). Творба речи.

Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.

Лексикологија. Лексеме. Лексички фонд (речник, лексика).

Граматике и речници албанског језика и начин њихове употребе.

IV ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФОЛОГИЈОМ)

Гласовни систем албанског књижевног језика у области фонетике (носни и усни

самогласници; самогласник е; групе самогласника и дифтонга; сугласници: i, h, nj, c, sh, q, gj,

ç, xh, zh; групе сугласника. Фонолошки систем албанског књижевног језика, Дистинктивна

функција албанског фонема, најважније варијанте фонема; Дистинктивне опозиције и

дистинктивне црте (показати на одабраним примерима).

Морфологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и творби речи.

Алтернације у албанском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније стечених

знања).

Правописна решења.

Акценатски систем албанског књижевног језика (вежбе правилног изговора). Клитике

(проклитике и енклитике). Контрастирање акценатског система књижевног језика и

регионалног дијалекта (где је то потребно). Служење речником за утврђивање правилног

акцента.

V ПРАВОПИС

Основни принципи правописа албанског књижевног језика. Правописи и правописни

приручници (и служење њима). Писање великог слова.

КУЛТУРНО ИЗРАЖАВАЊЕ (28)

I УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Артикулација гласова, књижевна акцентуација, мелодија реченице, јачина, висина тона,


Акценат речи, групе речи, реченице (смисаоница). Отклањање нестандардне акцентације из


Изражајно казивање напамет научених краћих прозних и дијалошких текстова.

Рецитовање стихова.



Стилске вежбе. Функционални стилови: разговорни, књижевноуметнички.

II ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Акцентовање речи и акцентских целина.

Правописне вежбе: писање великог слова.




Четири писмена задатка годишње.

GJUHA SHQIPE DHE LETËRSIA

(gjimnezi shoqëroro-gjuhësor)

Qëllimi dhe detyrat Qëllimi i mësimit të gjuhës shqipe e të letërsisë është formimi dhe edukimi i nxënësve si

personalitete të lira, krijuese e të kulturuara, që do të kishin mendje kritike, gjuhë e shije të

fisnikëruar.

Detyrat edukativo-rsimore të mësimit të gjuhës shqipe jnë:

- që t'i njohë nxenësit me artin letrar;

- që të zhvillojë arsimin humanist dhe letrar në veprat më të mira të trashëguara kulturore

shqiptare, jugosllave dhe botërore;

- përsosja e literaturës, zhvillimi i shijes letrare dhe krijimi i shprehisë së përhershme për

lexim;

- që t'i udhëzojë nxënësit në qëndrim kritik dhe kërkimor ndaj letërsisë dhe t'i aftësojë për

lexim të pavarur, për përjetim, për të kuptuar, për të interpretuar dhe për të vlerësuar veprat letrare

artistike;

- që të pajisen me dije funkcionale nga teoria dhe historia e letërsisë për hir të kuptimit sa më

të mirë dhe përvetësimit të teksteve artistike;

- që t'i aftësojë nxënësit që në mënyrë të sigurtë të shërbehen me literaturë profesionale dhe

burime tjera të diturisë;

- që t'i përhapin njohuritë e nxënësve dhe t'i nxisin për mendim kritik dhe pikëpamje

origjinale;

- që t'i edukojë në frymën e progresit të përgjithshëm humanitar dhe në parimet e respektimit

të ruajtjes dhe të pasurimit të trashëgimisë kulturore dhe artistike, të arriturave civilizuese dhe të

mirave materiale në suaza të bashkësive shqiptare, jugosllave dhe botërore;

- që t'i inkuadrojë nxënësit në studimin e gjuhës si sistem;

- që t'i inkuadrojë nxënësit në dijenitë dhe nocionet linguistike;

- që të zhvillojë sensibilitet gjuhësor dhe aftësi shprehëse tek nxënësit;

- që t'i aftësojë nxënësit që t'i aplikojnë me sukses njohuritë teorike mbi dukuritë gjuhësore

dhe normën drejtshkrimore në praktikë.

- që t'i edukojë në frymën e tolerancës gjuhësore ndaj gjuhëve të tjera dhe veçorive të

ndryshme të gjuhës shqipe;

- që t'i zhvillojë aftësitë në te shprehurit me shkrim dhe me gojë;

- që t'i nxisë nxënësit në përsosjen e të shprehurit, të shkruarit dhe të lexuarit si dhe në

kultivimin e kulturës së dialogut;

- që t'i aftësojë nxënësit që me sukses të shërbehen me forma të ndryshme të rrëfimit dhe me

stile përkatëse funksionale në situata të ndryshme të të folurit.

K1asa I

(3 orë në javë, 105 orë në vit)

PËRMBAJTJA E PROGRAMIT Letërsi (80 orë)

I. HYRJE NË STUDIMIN E VEPRËS LETRARE (30 orë)

Natyra dhe kuptimi i letërsisë Nocioni dhe emri i letërsisë; letërsia si art; letërsia dhe artet tjera; letërsia gojore dhe letërsia e

shkruar; roli i artit letrar në shoqëri; letërsia dhe studimi i letërsisë; shkencat mbi letërsinë: teoria e

letërsisë, historia e letërsisë, dhe kritika letrare.

Përjetimi artistik, mbresat, të kuptuarit, të mësuarit dhe përjetimi i vlerave artistike në veprat

letrare.

Tema, motivi, fabula dhe syzheu i veprës letrare Tema (titulli-qëndrimi ndaj temës); motivi (njësia më e vogël tematike) fabula dhe syzheu.

Nocioni i variantave (krijimi gojor i fabulave të njëjta me syzhe të kundërt).

Personazhi në veprën letrare Personazhi, karakteri, tipi (personazhet tipike në poezinë popullore), tregimtari (narratori),

shkrimtari; veprimet artistike në procesin e krijimit të personazhit; funksioni dhe rëndësia e

personazhit.

Mendimet dhe idetë në veprën letrare Idetë, mendimet, porositë, kuptimi i veprës artistike letrare. Mendimet dhe idetë - të nxitura

dhe të zhvilluara tek lexuesi.

Kompozicioni Tërësitë kompozicionale (në shembujt e veprave lirike, epike dhe dramatike); njësia e motivit

(statik, dinamik, lidhor, të lirë); harmonia kompozicionale motivuese.

Gjuha e veprës artistike letrare

Gjuha në artin letrar (arti i fjalëve) dhe marrëdhënia gjuhë-sore jashtë veprave letrare. Njësitë

gjuhësore në veprën artistike letrare (zgjedhja e fjalëve nga ana e shkrimtarit dhe, dhe radhitja e

fjalëve, shërbimi i fjalëve).

Teknika e kërkimit të veprës artistike letrare Vepra letrare dhe literatura për veprën-burimet primare (vepra letrare), burimet sekundare

(literatura mbi veprën); teknika e leximit të veprës letrare; marrja e shënimeve, puna në bibliotekë,

zgjedhja dne radhitja e shënimeve të grumbulluara, aparatura shkencore (bibliografia, fusnota).

Puna e pavarur e nxënësve me shkrim.

Veprat për përpunim Shumë u desht vasha me trimin-këngë lirike popullore

Kënga e Emin Durakut - këngë epike popullore

Gjergjelez Alia - baladë popullore

Luli i vocërr - Migjeni

Njerëzit - roraan - Hivzi Sylejmani

Nita - dramë - Josip Rela

Biseda (fjalimi) me rastin e marrjes së Shpërblimit

Nobël - mbi tregimin dhe të rrëfyerit - Ivo Andriq

Antigona tragjedi - Sofokliu

Pikëllimi - novelë - Anton P. Çehov

II. LETËRSIA E VJETËR (5 orë)

Informime themelore mbi zhvillimin, llojet, tematikën dhe veçoritë e letërsisë së vjetër.

Epi mbi Gilgameshin Homeri - Iliada (fragment - kënga VI)

III. LETËRSIA E MESJETËS (3 orë)

Fillet e shkrimit të sllavisthtes; rëndësia e punës së Cirilit dhe të Metodit dhe e nxënësve të

tyre. Shkrimet më të vjetra sllave (alfabeti glagolitik, cirilik); dëshmitë më të vjetra të kulturës së

sllavishtes jugore; (pllaka e Bashqanit, mbishkrimi i Samuilit dhe përmendorja e Brizhit) - në

mënyrë informative (2 orë)

Shën Sava: Biografia e Shën Simeonit (fragment) - Sëmundja dhe vdekja e Shën Simeonit.

Fillet e shkrimit të gjuhës shqipe e të letërsisë shqiptare (dëshmitë e para) në mënyrë

informative (1 orë)

IV. LETERSIA POPULLORE (GOJORE) (18 orë)

Letërsia popullore (gojore): nocioni, zhvillimi dhe karakteristikat qenësore; temat themelore,

motivi dhe ideja në veprat e letërsisë gojore shqipe dhe jugosllave; ndikimet reciproke ndërmjet

letërsisë gojore dhe asaj të shkruar; gjinitë dhe llojet e veprave të letërsisë gojore.

Llojet e letërsisë popullore

Këngët popullore lirike: ninullat - Nina nana; Shumë u desht vasha me trimin; Të fala fshatit;

Milica me qerpike të gjatë; Po qanë nana djalin e vet; Ndarja e dashurisë, Mirëmbeç more shok,

mirëmbeç.

Këngët popullore epike: (johistorike dhe historike): Martesa e Halilit, Marshall Tita n'kali

t'bardhë, Kanga e Emin Durakut (zgjedhje nga epika në vargje të letërsisë gojore shqiptare); Marko

pin verë në ramazan; Mbrëmja e princërve dhe vdekja e nënës së jugoviqëve.

Epika popullore në prozë: veçoritë dhe llojet: përralla, përrallëza, anekdota, legjenda

(zgjedhje).

Poezia epiko-lirike: veçoritë dhe llojet (balada dhe romansa). Baladat: I ra mjegulla Bujanës,

Gjergjelez Alia, Çika potureshë, Hasanaginica. Romansa: Aga Imeri.

V. HUMANIZAM DHE RENESANSA (8 orë)

Humanizmi dhe Renesansa në letërsinë evropiane, jugosllave dhe shqiptare.

F. Petrarka - Kanconier (zgjedhje sonetesh)

V. Shekspiri - Romeo e Zhulieta

D. Aligeri - Ferri (kënga 10)

M. Dërzhiqi - Dundo Maroje (fragment)

M. Barleti - Historia e Skënderbeut (fragment)

Letërsia e vjetër shqiptare (2 orë) Përfaqësuesit kryesorë: Buzuku, Lekë Matrënga, Pjetër Budi, Frang Bardhi, Pjetër Bogdani -

të përfaqësuarit.

Rëndësia historike, kulturore dhe letrare e veprave të autorëve të letërsisë së vjetër - në

mënyrë informative.

VI. BAROKU DHE KLASICIZMI (2 orë),

Baroku dhe Klasicizmi dhe përfaqësuesit kryesorë në letërsinë evropiane, jugosllave.

Ivan Gunduliq - Osmani (fragmente nga kënga I dhe VIII) Molieri - Koprraci

VII. LEKTURA (12 orë)

Shekspiri: Hamleti

Servantesi: Don Kishoti

Njegoshi: Kurora e maleve (2)

Vedat Kokona: Në valët e jetës

Hivzi Sylejmani: Fëmijët e lumit tim

Vlladeta Vukoviq: Poezi (zgjedhje)

Nazmi Rrahmani: Toka e përgjakur

VIII. NOCIONET TEORIKE LETRARE

Në veprat e theksuara përsëriten, zgjerohen, përvetësohen dhe sistematizohen nocionet

themelore teorike letrare.

Poezia lirike, epike dhe dramatike

Këngët lirike ("të grave" dhe epike (burrash). Llojet e poezisë popullorex lirike. Këngët

epiko-lirike, balada.

Poezia epike (veçoritë dhe ndarja në poezi dhe proë).

Poezia epike në vargje: kënga epike, epi (epopeja). Trimi epik.

Poezia epike në prozë: përralla, novela, romani; format e thjeshta të prozës epike: miti,

legjenda, përralla, tregimi. Biografia (jetëshkrimi), lëvdata, shkronja.

Poezia dramatike (veçoritë, ndarja): tragjedia, komedia, drama në kuptim të ngushtë të

fjalës. Komedia e renesansës. Farsa. Drama dhe teatri. Trimi i dramës.

Vargu dhe proza. Metrika, heksametri, dhjeterrokshi, cezura.

Mjetet e të shprehurit artistik Epiteti, krahasimi, personifikimi, hiperbola, gradacioni, antiteza, metafora, paralelizmi lirik,

simboli.

Humanizmi, Renesansa, Baroku, Klasicizmi.

GJUHE (32 orë)

I. NOCIONE TË PËRGJITHSHME MBI GJUHËN

Vendi i gjuhës në jetën e njeriut. Veçoritë themelore të gjuhës. Gjuha dhe komunikimi.

II. GJUHA LETRARE

Shtresimi i gjuhës. Gjuha, dialektet dhe nëndialektet. Norma gjuhësore dhe standardizmi.

Gjuha letrare. Variantet gjuhësoro-letrare. Stilet funksionale. Variantet jostandarde gjuhësore.

Apofonia në gjuhën shqipe (kriteriumi, ndarja, emërtimi, q'vendosja, veçcoritë themelore). Baza

dialektore e gjuhës letrare shqipe.

III. SISTEMI GJUHËSOR DHE SHKENCAT TË CILAT MERREN ME TË

Gjuha si sistem shenjash pikësimi.

Fonetika dhe fonologjia. Tingujt dhe fonemat Rrokja. Metrika. Morfologjia. Fjalët dhe

morfemat. LLojet e morfemave. Morfologjia në kuptim të ngushtë (lakimi i fjalëvle). Fjalëformimi.

Sintaksa. Fjalia si njësi gjuhësore dhe komunikative. Leksikologjia. Fondi leksikor (fjalori, leksiku).

Gramatikat dhe fjalorët e gjuhës shqipe dhe mënyra e për-dorimit të tyre.

IV. FONETIKA (ME FONOLOGJINË DHE MORFOFONOLOGJINË)

Sistemi i tingujve të giuhës letrare shqipe në fushë të fonetikës (zanoret hundore dhe buzore;

zanorja ë; grupe zanoresh dhe diftongjesh; bashkëtingëlloret: h, nj, c, sh, q, gj, ç, xh, zh; grupe

bashkëtingëlloresh).

Sistemi finologjik i gjuhës letrare shqipe. Funksioni dalluos i fonemave shqipe, variantet më

të rëndësishme të fonemave. Opozicionet (kundërshtimet) dalluese dhe vizat dalluese (të

shpjegohen në shembuj të zgjedhur).

Morfofonologjia. Apofonitë morfofonologjike dhe roli i tyre në ndryshimin dhe fjalëformimin

e fjalëve. Apofonia në gjuhën letrare shqipe (zgjerimi dhe përforcimi i njohurive të mëpar-shme).

Sistemi i theksimit të gjuhës letrare shqipe (ushtrime lidhur me drejtshqiptimin). Klitikat

(proklitikat dhe enklitikat). Kontrastimi i sistemit të theksimit të gjuhës letrare dhe dialektit rajonal

(ku është e nevojshme). Përdorimi i fjalorit për përcaktimin e theksimit të drejtë.

V. DREJTSHKRIMI

Principet themelore të drejtshkrimit të gjuhës letrare shqipe. Drajtshkrimi dhe doracakët e

drejtshkrimit (dhe përdorimi i tyre).

Shkruarja e shkronjës së madhe.

KULTURA E TË SHPREHURIT (28 orë)

I. TË SHPREHURIT ME GOJË

Artikulimi i tingujve, theksimi letrar, melodia e fjalisë, fuqia, lartësia e tonit, ngjyra e zërit,

tempoja e ligjërimit, pauze - logjike dhe psikologjike dhe funksioni i saj shprehës. Theksimi i

fjulëve, togfjalëshit, i fjalive (i mendimeve). Evitimi i theksimit jostandard nga të folurit e

nxënësve.

Recitimi ekspresiv i teksteve të shkurtëra në prozë dhe dialog të mësuara përmendsh. Recitimi

i vargjeve.

Shfrytëzimi i pllakave të gramofonit, shënimeve kumbuese (tingëlluese) dhe shiritave

magnetofonike në nxitjen, vlerësimin dhe incizimin e leximit, rrëfimit dhe recitimit ekspresiv.

Ushtrime stilistike. Stilet funkcionale: bisedor, letraro-artistik.

II. TË SHPREHURIT ME SHKRIM

Theksimi i fjalëve dhe i tërësive të theksuara.

Ushtrime drejtshkrimore shkruarja e shkronjës së madhe.

Ushtrime stilistike: përmbledhja (koncizimi) i përmbajtjeve me shkrim me të përforcuarit e

informimit, evitimit të fjalëve të tepërta dhe të shprehjeve të papërshtatshme.

Datyra shtëpiake me shkrim (leximi dhe analiza e tyre në klasë)

Katër hartime me shkrim në vit (një orë për shtjellimin e hartimit, dy orë për korrigjim).

АЛБАНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

(природно-математички смер)

I разред



А. КЊИЖЕВНОСТ (око 80)

I НАРОДНА (усмена) књижевност (18)

Народна књижевност (усмена): појам, развој и основне карактеристике; основне теме,

мотиви и идеје у делима албанске и југословенских народних књижевности; међусобни

утицаји и усмене и писане књижевности; родови и врсте дела усмене књижевности.

Врсте народне књижевности Лирске народне песме: успаванке - Нина нана; Много се волеше девојка и јунак;

Поздрав Селу; Песма новој години; Мајка оплакује сина; Довиђења, друже, довиђења

(албанске народне песме); Љубавни растанак (српска народна песма).

Епске народне песме: особености врсте у стиху - (неисторијска и историјска): Marttesa

e Halilit, Marchall Tito n'kali t'barhe, Kenga e Emin Durakut (избор из епских стихова из усмене

албанске књижевности): Марко Краљевић укида свадбарину и Смрт мајке Југовића (избор из

српске епске поезије).

Народна епика у прози: Врсте прича: басне, приповетке, анегдоте, легенде (избор).

Епско-лирска поезија: особености, врсте (балада и романса), Баладе: I ra mjegulla

Bujenës, Ђерђалез Алија, Çika potureshë; Хасанагиница. Романса: Ага Имери.

Напомена: За обраду усмене књижевности југословенских народа предвиђена су 3 часа.

II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (4)

Основни појмови о особеностима књижевности старог века.

Хомер - Илијада (шести пев)

Виргилије - Енејида (одломак)

Еп о Гилгамешу (одломак)

III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (3)

Почеци писане књижевности југословенских народа, значај рада Ћирила и Методија и

њихових ученика - информативно (1)

Сава Немањић (св. Сава): Житије св. Симеона (1)

Почеци писмености на албанском језику и књижевности (први споменици) (1)

IV ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (10)

1. Хуманизам и ренесанса (препород) у Европи (3) Данте Алегијери - Пакао (10

певање)

Франческо Петрарка - Канцонијер (61 спев)

Вилијем Шекспир - Ромео и Јулија

2. Хуманизам и ренесанса у књижевности југословенских народа - информативно (1).

Марин Држић - Дундо Мароје (одломак) (1)

3. Хуманизам и ренесанса у албанској књижевности (2)

Марин Барлети - Историја Скендербега (одломак)

4. Стара албанска књижевност (3)

Главни представници: Бузуку, Лек Матранга, Пјетер Буди, Франг Барди, Пјетер

Богдани, Дјон Никол Казази, Јуљ Варибоба

Историјски, културни и књижевни значај дела аутора старе књижевности

(информативно)

V БАРОК, КЛАСИЦИЗАМ, РАЦИОНАЛИЗАМ И ПРОСВЕТИТЕЉСТВО (7)

Барок, класицизам рационализам и просветитељство у Европи (1)

Просветитељство у књижевности југословенских народа - информативно (1)

Доситеј Обрадовић - Писмо Харалампију (1)

Просветитељство у албанској књижевности (2)

Културни покрет у Воскопоју у 18. веку: представници: Теодор Кавалиоти, Теодор

Хаџифилини - Дханил Хаџиу (приказ).

Бејтеџијска књижевност (2)

Ибрахим Незими Сулејман Наиби, Хасан Зуко Камбери, Мухамет Кучуку - Чами

(информативно).

VI РОМАНТИЗАМ (35)

1. Романтизам у европској књижевности (3)

- Џ. Г. Бајрон: Путовање Чајлда Харолда (одломак)

- А. Пушкин: Евгеније Оњегин (одломак)

- Ш. Петефи: Слобода света

2. Романтизам у књижевности југословенских народа (битне одлике, значајнији

писци и дела и међусобне везе тих књижевности) (укупно 13)

Вук Караџић: Реформатор језика и сакупљач народног стваралаштва

Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)

Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића

Франце Прешерн: Сонетни венац

Лаза Костић: Санта Марија дела Салуте

Константин Миладинов: Туга за југом

Ђура Јакшић: Отаџбина

3. Романтизам у албанској књижевности (3)

- Историјски, друштвени и културни услови. Значај Призренске лиге.

- Културна друштва, школе, листови и часописи на албанском језику. Скупљање

фолклора (Тхими Митко, Зеф Јубани) - осврт

- Представници:

Наум Већиљхарџи: (просветитељска и књижевна делатност);

Јероним Де Рада: Кëngët е Milosaos

Гаврил Дара и Риу: Кënga e spresme e Balës

Константин Кристофориди: Рад у области језика (буквар, граматика, речник, преводи)

и књижевности (Лов брђана) - осврт Зеф Серембе: "Vjersha" (Песме) - Пријатељство, Мојој

драги (осврт).

Наим Фрашери: Живот и књижевно стваралаштво. "Bagëti e bujqësi II део (одломак);

"Lulet e verës" (Живот, Срце, Лепота); Историја Скендербега (одломак) - приказ

Сами Фрашери: културна, језичка и књижевна делатност (информативно).

Ндре Мједа: Живот и књижевно стваралаштво - "Јувенилиа", (одломак); Животни сан,

Путник (осврт).

Филип Широка: "Zani i Zemrës" - Скхо Даллльндуесхе -

Një lules së vyschkun - увелом цвету (осврт).

Љуиђ Гуракући: "Vjersha" - песма (избор)

ЛЕКТИРА1 (12)

Софокле: Антигона

Шекспир: Хамлет

Његош: Горски вјенац (2)

Ведат Кокона: На валовима живота

Хавзи Суљејмани: Деца моје реке

Синан Хасани: Ветар и храст

Владета Вуковић: Избор из поезије (1)

Појмови На наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни

књижевнотеоријски појмови.

- Уметност - појам, врсте, особености; односи међу уметностима. Књижевна уметност -

појам, поделе, особености. Књижевни родови и врсте. Књижевно (уметничко) дело - писац

(уметник) - прималац (читалац, слушалац, гледалац). Наука о књижевности - појмови

(књижевна критика, теорија књижевности, историја књижевности).

- Лирика - појмови. Структура лирске песме: тема, мотиви, композиција, ритмичка

организација, језик и стил. Лирске врсте у усменој и писаној књижевности - основне одлике

(митолошке, обредне, обичајне, породичне, посленичке, љубавне, родољубиве, описне,

сатиричне, мисаоне, елегичне, дитирамб, сонет, сонетни венац). Анализа лирске песме.

- Песнички језик - стандардни језик (однос). Основне одлике песничког језика. Епитет,

персонификација, поређење, контраст, метафора, хипербола, градација. Ритам гласова,

слогова, речи, говорних целина, стихова, строфа; паузе; трохемски и јамбски ритам. Стих -

врсте. Слик или рима.

- Епика - појам. Структура епског дела тема, композиција, лик, језик и стил. Епска

поезија и проза у усменој и писаној књижевности - основне одлике (епска песма, еп, мит,

легенда, бајка, басна, загонетка, приповетка, роман). Анализа епског дела.

- Лирско-епска поезија - појам, основне одлике (балада, романса, поема).

- Драма - појам. Драма као књижевни род и други родови (лирика и епика). Драма и

позориште: драма као књижевно и сценско дело. Структура драмског дела: попис драмских

1 За обраду једног дела из књижевности у домаћој лектири планирана су два часа.

лица, дидаскалије, монолог, дијалог. Композиција драмског дела: драмска радња, јединство

драмске радње, драмски сукоб, драмска напетост. Фазе развоја драмске радње експозиција,

заплет, кулминација, перипетија, расплет. Чин, слика, призор (сцена) и драмска ситуација.

Драмске (сценске) врсте (трагедија, комедија, остале врсте). Анализа драмског (сценског)

дела.

- Биографија. Књижевна критика и студија, есеј.

Б. ЈЕЗИК (30)


Општа знања о језику. Језик као систем знакова комуникације. Развој језика. Кратак

историјат албанског књижевног језика. Књижевни и народни (говорни) језик.

Фонетика: фонетика и фонологија, гласови (акустичне и артикулационе особине);

подела самогласника и групе самогласника књижевног албанског језика. Подела сугласника

(по месту артикулације, начину творбе - формирања, и дејству гласних жица). Слова

албанског језика. Фонетски феномени албанског језика (метафонија, апофонија,

дифтонгизација, ротацизам, палатализам, асимилација, мотатеза, смањење гласова, повећање

гласова). Дужина самогласника.

Слог и подела речи на слогове. Акценат и његове врсте.

Морфологија: структура речи - морфеме и њихове врсте (према творби, теми и

облику).

Граматичке категорије различитих реченичних делова: Именица, придеви, члан,

заменице, бројеви и њихове граматичке категорије. Глаголи и њихове граматичке категорије.

Непроменљиви делови реченице.

V КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (око 30)

1. Усмено изражавање (око 14)

Читање и казивање - нивои констатације, информације, нарације и идентификације.

Артикулација гласова, књижевна акцентуација, мелодија реченице. Јачина и висина тона;

боја гласа; темпо изговора конверзационог и уметничког текста. Пауза - врсте, функција.

Наглашавање речи, група речи, реченица (смисаонице у реченици, реченичком низу, одељку

и тексту). Рецитовање одабраних стихова из програма.

Причање о властитим и туђим доживљајима те стварним измишљеним догађајима

(према унапред сачињеном плану; с употребом дијалога и без дијалога; хронолошко и

ретроспективно; у првом и трећем лицу).

Описивање предмета, бића и појава (према унапред сачињеном плану; статички и

динамички описи; портретисање; описивање ентеријера и екстеријера).

Извештавање о различитим појавама и догађајима у друштвено-политичком,

економском и културном животу школе и друштвене заједнице.

Расправљање о разним актуелним темама у вези с програмом књижевности и

догађајима у земљи и свету (постављање, доказивање и потврђивање или одбацивање тезе;

прикупљање, груписање и коришћење чињеничног материјала, сучељавање различитих

ставова и гледишта, судова и оцена; дијалошка и монолошка расправа).

Праћење књижевне периодике.

2. Писмено изражавање (око 16)

Увежбавање, проширивање и систематизовање знања и умећа у вези са израдом разних

врста писмених састава (нарација, дескрипција, извештај, расправа).

Осам домаћих писмених задатака (читање и анализирање на часу). По два школска

писмена задатка у полугодишту (један час за израду и два часа за усавршавање задатака).

GJUHA SHQIPE DHE LETËRSIA

(drejtimi matematiko-naturor)

Qëllimi dhe detyrat Qëllimi i mësimit të gjuhës shqipe e të letërsisë është formimi dhe edukimi i nxënësve si

personalitete të lira, krijuese e të kulturuara, që do të kishin mendje kritike, gjuhë e shije të

fisnikëruar.

Detyrat edukativo-arsimore të mësimit të gjuhës shqipe janë:

- që t'i njohë nxënësit me artin letrar;

- që të zhvillojë arsimin humanist dhe letrar në veprat më të mira të trashëguara kulturore

shqiptare, jugosllave dhe botërore;

- përsosja e literaturës, zhvillimi i shijes letrare dhe krijimi i shprehisë së përhershme për

lexim;

- që t'i udhëzojë nxënësit në qëndrim kritik dhe kërkimor ndaj letërsisë dhe fi aftësojë për

lexim të pavarur, për përjetim, për të kuptuar, për të interpretuar dhe për të vlerësuar veprat letrare

artistike;

- që të pajisen me dije funksionale nga teoria dhe historia e letërsisë për hir të kuptimit sa më

të mirë dhe përvetësimit të teksteve artistike;

- që t'i aftësojë nxënësit që në mënyrë të sigurtë të shërbehen me literaturë profesionale dhe

burime tjera dë diturisë;

- që t'i përhapin njohuritë e nxënësve dhe t'i nxisin për mendim kritik dhe pikëpamje

origjinale;

- që t'i edukojë në frymën e progresit të përgjithshëm humanitar dhe në parimet e respektimit

të ruajtjes dhe të pasurimit të trashëgimisë kulturore dhe artistike, të arriturave civilizuese dhe të

mirave materiale në suaza të bashkësive shqiptare, jugosllave dhe botërore;

- që t'i inkuadrojë nxënësit në studimin e gjuhës si sistem;

- që t'i inkuadrojë nxënësit në dijenitë dhe nocionet linguistike;

- që të zhvillojë sensibilitet gjuhësor dhe aftësi shprehëse tek nxënësit;

- që t'i aftësojë nxënësit që t'i aplikojnë me sukses njohuritë teorike mbi dukuritë gjuhësore

dhe normën drejtshkrimore në praktikë.

- që t'i edukojë në frymën e tolerancës gjuhësore ndaj gjuhëve të tjera dhe veçorive të

ndryshme të gjuhës shqipe;

- që t'i zhvillojë aftësitë në të shprehurit me shkrim dhe me gojë;

- që t'i nxisë nxënësit në përsosjen e të shprehurit, të shkruarit dhe të lexuarit si dhe në

kultivimin e kulturës së dialogut;

- që t'i aftësojë nxënësit që me sukses të shërbehen me forma të ndryshme të rrëfimit dhe me

stike përkatëse funksionale në situata të ndryshme të të folurit.

Klasa I (3 orë në javë, 105 orë në vit)

PËRMBAJTJA E PROGRAMIT

LETËRSI (rreth 80 orë)

I. Letërsia popullore (gojore) (18 orë) Letërsia popullore (gojore): koncepti-nocioni, zhvillimi dhe karakteristikat qenësore, temat

themelore, motivi dhe ideja në vaprat e letërsisë gojore shqipe dhe jugosllave; ndikimet reciproke

ndërmjet letërsisë gojore dhe asaj të shkruar; gjinitë dhe llojet e veprave të letërsisë gojore.

Llojet e letërsisë popullore Këngët popullore lirike: ninullat - Nina nëna, Shumë u desht vasha me trimin; Të fala

fshatit; Kënga e Vitit të Ri; Po qanë nana djalin e vet; Mirëmbeç, more shok, mirëmbeç (këngë

popullore shqiptare); Ndarja e dashurisë (këngë popullore serbe).

Këngët popullore epike: veçoritë, llojet në vargje - (johistorike dhe historike): Martesa e

Halilit, Marshall Tita n'kali t'bardhë, Kënga e Emin Durakut (zgjedhje nga epika në vargje të

letërsisë gojore shqiptare). Ndërsa: Marko Kraleviqi e ndërprenë taksën e martesës dhe Vdekja e

nënës së Jugoviqëve (zgjedhje nga poezia epike serbe).

Epika popullore në prozë: Llojet: përralla, përrallëza, anekdota, legjenda (zgjedhje)

Poezia epiko-lirike: veçoritë, llojet (balada dhe romansa). Baladet: I ra mjegulla Bujenës,

Gjergjelez Alia, Çika potureshë, Hasanaginica, Romansa: Aga Ymeri.

Vërejtje: Për perpunimin e letërsisë gojore të kombeve të Jugosllavisë janë paraparë 3 orë.

II LETËRSIA E VJETËR (4 orë) Nocionet kryesore mbi veçoritë e letërsisë së vjetër.

Homeri - Iliada (kënga e gjashtë)

Virgjili - Eneida (fragment)

Epi mbi Gilgameshin (fragment)

III LETËRSIA E MESJETËS (3 orë) Fillet e shkrimit e të letërsisë të popujve jugosllavë, rëndësia e punës së Çirilit dhe të Metodit

dhe e nxënësve të tyre - në mënyrë informative (1 orë).

Sava Nemanjiqi (sh. Sava): Biografia (jetëshkrimi) i Shën Simeonit (1 orë).

Fillet e shkrimit të gjuhës shqipe e të letërsisë shqiptare (dëshmitë e para) (1 orë)

IV HUMANIZMI DHE RENESANSA (10 orë)

1. Humanizmi dhe renesansa (Rilindja) në Evropë (3 orë) Dante Aligieri - Ferri (kënga e 10)

Françesko Petrarka - Kanconier (tingëllima e 61)

Viliem Shekspiri - Romeo e Zhulieta

2. Humanizmi dhe renesansa në letërsinë e popujve të Jugosllavisë - në mënyrë informative

(1 orë)

Marin Dërzhiqi - Dundo Maroje (fragment)

3. Humanizmi dhe renesansa në letërsinë shqiptare (2 orë) Marin Barleti - Historia e

Skënderbeut (fragment)

4. Letërsia e vjeter shqiptare (3 orë)

Përfaqësuesit kryesorë: Buzuku, Lekë Metrënga, Pjetër Budi, Frang Bardhi, Pjetër Bogdani,

Gjon Nikollë Kazazi, Jul Variboba.

Rëndësia historike, kulturore dhe letrare e veprave të autorëve të letërsisë së vjetër (në mënyrë

informative).

V BAROKU, KLASICIZMI, RACIONALIZMI DHE ILUMINIZMI (7 orë) Baroku, klasicizmi, racionalizmi dhe iluminizmi në Evropë (1 orë).

Iluminizmi në letërsinë e kombeve të Jugosllavisë (në mënyrë informative) (1 orë).

Dositej Obradoviqi - Letër Harallampit (1 orë)

Iluminizmi në letërsinë shqiptare (2 orë) Lëvizja kulturore në Voskopojë në shekullin XVIII: përfaqësuesit: Theodor Kavalioti,

Theodor Haxhi Filipi, Dhanil Haxhiu (të përfaqësuarit).

Letërsia e bejtexhinjve (2 orë) Ibrahim Nezimi, Sylejman Naibi, Hasan Zyko Kamberi, Muhamet Kyçyku-Çami (në mënyrë

informative)

VI. ROMANTIZMI (35 orë) 1. Romantizmi në letërsinë Evropiane (3 orë)

- Xh. G. Bajroni - Shtegtimi i Çajlld Herolldit (fragment)

- A. S. Pushkini - Eugjen Onegini (fragment)

- Sh. Petefi - Liria e botës

2. Romantizmi në letërsinë e popujve të Jugosllavisë (karakteristikat kryesore,

shkrimtarët më të rëndësishëm, veprat dhe lidhja reciproke e këtyre letërsive) (gjithsej 12 orë)

Vuk Karaxhiqi: Reformator i gjuhës dhe mbledhës i krijimtarisë gojore

Branko Radiçeviqi: Ndarja e nxënësve (fragment)

Ivan Mazhuraniqi: Vdekja e Smail-agë Çengiqit

France Presherni: Kurorë tingëllime

Llaza Kostiqi: Santa Maria della Salute

Konstantin Milladinov: Malli për jugun

Gjura Jakshiqi: Atdheu

3. Romantizml në letërsinë shqiptare (20 orë)

- Kushtet historike, shoqërore e kulturore. Rëndësia e Lidhjes së Prizrenit

- Shoqëritë kulturore, shkollat, gazetat dhe revistat në gjuhën shqipe. Mbledhja e folklorit dhe

mbledhësit: (Thimi Mitko, Zef Jubani) - vështrim.

- Përfaqësuesit:

Naum Veqilharxhi: (veprimtaria iluministe dhe letrare)

Jeronim de Rada: Këngët e Milosaos

Gavril Dara i Ri: Kënga e sprasme e Balës

Konstandin Kristoforidhi: Puna në fushën e gjuhës (abetarja, gramatika, fjalori, përkthimet)

dhe të letërsisë (Gjahu i Malësorëve) - vështrim.

Zef Serembe: "Vjersha" (Miqësia, Vashës sime) (veshtrim).

Naim Frashëri: Jeta dhe krijimtaria letrare. "Bagëti e Bujqësi", pjesa II (fragment); "Lulet e

verës" (Jeta, Zemra, Bukuria); "Historia e Skënderbeut" (fragment) - të përfaqësuarit.

Sami Frashëri: veprimtaria kulturore, gjuhësore dhe letrare (në mënyrë informative).

Ndre Mjeda: Jeta dhe krijimtaria letrare - "Juvenilia" (fragment); Andrra e jetës, Shtegtari

(vështrim)

Filip Shiroka: "Zana i zemrës" - Shko dallëndyshe, Një lules së veshkun (vështrim)

Luigj Gurakuqi: "Vjersha" (zgjedhje).

LEKTURA2)2

(12)

Sofokliu: Antigona

Shekspiri: Hamleti

Njegoshi: Kurora e maleve (2 orë)

Vedat Kokona: Në valët e jetës

Hivzi Sylejmani: Fëmijët e lumit tim

Sinan Hasani: Era dhe lisi

Nocionet Në veprat e theksuara përsëriten, zgjerohen, përvetësohen dhe sistematizohen nocionet

themelore teorike letrare.

- Arti - nocioni, llojet, veçoritë, marrëdhëniet në mes arteva, Arti letrar - nocioni, ndarja,

veçoritë. Gjinitë letrare dhe llojet. Vepra letrare (artistike) - shkrimtari (artisti) - marrësi (lexuesi,

dëgjuesi, shikuesi). Shkenca mbi letërsinë - nocionet (kritika letrare, teoria e letërsisë, historia e

letërsisë).

- Lirika - nocionet. Struktura e poezisë lirike: tema, motivi, kompozicioni, organizimi ritmik,

gjuha dhe stili. Llojet e lirikës në letërsine gojore dhe atë të shkruar - veçoritë themelore

(mitologjike, rituale, të dokeve, familjare, sociale, erotike, patriotike, përshkruese, satirike,

refleksive, elegjike, ditirambi, soneti (tingëllima), kurorë soneti). Analiza e poezisë lirike.

- Gjuha e shkrimtarit - gjuha standarde (marrëdhëniet). Karakteristikat themelore të gjuhës së

shkrimtarit. Epiteti, personifikimi, krahasimi, kontrasti, metafora, hiperbola, gradacioni. Ritmi i

tingujve, i rrokjeve, i fjalëve, i tërësive te të folurit, i vargjeve, i strofave; pauzat; ritmi trokaik dhe

jambik. Vargu - llojet. Rima.

- Epika - nocioni. Struktura e veprës epike: tema, kompozicioni, personazhi, gjuha dhe stili.

Poezia epike dhe proza në letërsinë gojore dhe të shkruar - karakteristikat themelore, poezia epike,

epi; miti, legjenda, përralla, përrallëza, gjëgjëza, tregimi, romani). Analiza e veprës epike.

- Poezia epiko-lirike - nocioni, veçoritë themelore (balada, romansa, poema).

- Drama - nocioni. Drama si gjini letrare dhe gjinitë tjera (lirika dhe epika). Drama dhe

teatri: drama si vepër letrare dhe teatrore. Struktura e veprës dramatike: përshkrimi i

2 Për përpunimin e një veprenga lektura shtëpiake janë paraparë dy orë.

personazheve në dramë, didaskalitë, monologu, dialogu. Kompozicioni i veprës dramatike:

veprimi në dramë, uniteti i veprimit në dramë, konflikti në dramë, acarimi i merrëdhënieve në

dramë. Fazat e zhvillimit të kompozicionit të veprimit në dramë: përshkrimi (ekspozicioni),

gërshetimi, kulminacioni, peripecia dhe shthurja. Akti, pamja dhe situata dramatike. Llojet e

veprave dramatike (skenike): tragjedia, komedia, llojet tjera. Analiza e veprës dramatike

(skenike).

- Biografia. Kritika letrare dhe studiotë, eseji.

GJUHË (25 orë)

Njohuri të përgjithshme për gjuhën. Gjuha si sistem shenjash komunikimi. Zhvillimi i gjuhës.

Historiku i shkurtë i gjuhës letrare shqipe. Gjuha letrare dhe popullore (e folur).

Fonetikë: fonetika dhe fonologjia, tingulli (vetitë akustike dhe artikuluese të tij); ndarje e

zanoreve dhe e grupeve të zanoreve thë gjuhës letrare shqipe. Ndarja e bashkëtingëlloreve (sipas

vendit te artikulimit, mënyrës së formimit dhe sipas veprimit të tejzave të zërit). Shkronjat e gjuhës

shqipe. Fenomenet fonetike të gjuhës shqipe (metafonia, apofonia, diftongimi, rotacizmi,

palatelizmi, asimilimi, metateza, rënia e tingujve, shtimi i tingujve). Gjatësia e zanoreve.

Rrokja dhe ndarja e fjalëve në rrokje. Theksi dhe llojet e tij.

Morfologjia: struktura e fjalës - morfemat dhe llojet e tyre (fjalëformuese, temëformuese dhe

trajtëformuese).

Kategoritë gramatikore të pjesëve të ndryshme të ligjëratës: emrat, mbiemrat, nyjat, përemrat,

numërorët dhe kategoritë gramatikore të tyre. Foljet dhe kategoritë gramatikore të tyre. Pjesët e

pandryshueshme të ligjëratës.

KULTURA E TË SHPREHURIT (rreth 30 orë)

1. Të shprehurit me gojë (rreth 14 orë) Të lexuarit dhe të treguarit - nivelet e konstatimit, informimit, narracionit dhe identifikimit V.

Artikulimi i tingujve, theksimi letrar, melodia e fjalisë. Fuqia dhe lartësia e tonit, ngjyra e zërit;

tempoja e ligjërimit të tekstit bisedor dhe artistik. Pauza - llojet, funksioni. Theksimi i fjalëve,

togfjalëshit, i fjalive (i mendimeve në fjali, në një sërë fjalishë ose në një kaptinë të tekstit).

Recitimi i vargjeve të zgjedhura nga programi.

Shpjegimi i përjetimeve të veta dhe i përjetimeve të huaja si dhe i ngjarjeve të vërteta dhe të

paramenduara (sipas përpilimit të mëparshëm të planit; duke përdorur dialogun dhe pa dialog; ne

mënyrë kronologjike dhe retrospektive; në vetën e parë dhe të tretë).

Përshkrimi i sendeve, i qenieve dhe i dukurive (sipas përpilimit të mëparshëm të planit;

përshkrimet statike dhe dinamike; portretizimi, përshkrimi i brendshëm (enterierit) dhe i jashtëm

(eksterierit).

Raportimi mbi dukuritë e ndryshme aktuale dhe ngjarjet në jetën shoqëroro-politike,

ekonomike dhe kulturore të shkollës dhe të bashkësisë shoqërore.

Komentimi i temave të ndryshme aktuale lidhur me programin e letërsisë dhe ngjarjet në vend

dhe në botë (parashtrimi, dokumentimi dhe përcaktimi ose refuzimi i tezave; grumbullimi, grupimi

dhe shfrytëzimi i materialit faktik; ballafaqimi i qëndrimeve dhe i pikëpamjeve të ndryshme, i

gjykimeve dhe i vlerësimeve; shqyrtimi i dialogut dhe i monologut).

Përcjellja e periodës letrare.

2. Të shprehurit me shkrim (rreth 16 orë) Të ushtruarit, të zgjeruarit dhe sistematizimi i njohurive dhe i aftësive lidhur me përpunimin e

llojeve të ndryshme të përmbajtjeve me shkrim (narracioni, deskripcioni (pershkrimi), raporti,

analiza).

Tetë detyra shtëpiake me shkrim (leximi dhe analiza e tyre në orët e mësimit.

Katër hartime shkollore (një orë për shtjellimin e hartimit, dy orë për korrigjim).

БУГАРСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Циљ и задаци Циљ и задаци наставе бугарског језика су да:

- упознају ученике с књижевном уметношћу;

- развију хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима бугарске културне

баштине;

- усавршавају литературну рецепцију, развијају књижевни укус и стварају трајне

читалачке навике;

- упућују ученике на истраживачки и критички однос према књижевности и

оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумевање, интерпретацији и

вредновање књижевноуметничких дела;

- обезбеђују функционална знања из историје књижевности ради бољег разумевања и

успешнијег проучавања уметничких текстова;

- оспособљавају ученике да се поуздано служе стручном литературом и другим

изворима сазнања;

- шире сазнајне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење и оригинална

гледишта;

- васпитавају у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања чувања и


у оквирима светске заједнице;

- уводе ученике у проучавање језика као система;

- развију језички сензибилитет и изражајне способности ученика;

- оспособљавају ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми


- васпитавају у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантним

особеностима бугарског језика;

- развијају умења у писменом и усменом изражавању;

- подстичу ученике на усавршавање говорења, писања и читања, као и на неговање


- оспособљавају ученике да се успешно служе разним облицима казивања и

одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама.

I разред

(2 часа недељно, 70-72 часа годишње)


А. КЊИЖЕВНОСТ (32)

I КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (1)


старог века - информативно.

II СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ

(СТАРОБУГАРСКА КЊИЖЕВНОСТ) (8)


Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије

старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе. Трновска и

Преславска књижевна школа. Апокрифи. Богумилска књижевност. Тајна књига (одломак).

Црноризац Храбар: Описмене

Презвитер Козма: Беседа

Глигорије Цамблак: Похвално слово за Јефтимиј

III НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (10)

Народна (усмена) књижевност: појам, битне одлике, основне теме и мотиви, уметничка

вредност и значај (синтеза).

Народна поезија и њен значај у животу и историји бугарског народа.

Девојачка жалба - лирска народна песма

Стефан Караџа - епска народна песма

Краљевић Марко ослобађа три синџира робља - епска песма

Инџе војвода - народна епска песма

У недељу сунце греје - народна песма

Дајеш ли, дајеш, Балканџи Јово - народна епска песма

Заволео Стојан Борјанку - народна балада

IV НАСТАНАК БУГАРСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (2)

Главни представници: Пајсије Хилендарски, Софроније Врачански, Петар Беран

(информативно)

V ЛЕКТИРА (10)

Елисавета Багрјана: Потомка

Борис Христов: Коњче моје

Николај Хајтев: Приповетке (избор)

Марин Младенов: Приповетке (избор)

Избор из савремене поезије бугарске народности у Југославији.

VI КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

На делима која се изучавају у овом разреду понављају се, усвајају и систематизују

основни књижевнотеоријски појмови.


Лирске ("женске") и епске (јуначке) песме. Епски јунак.



Драмска поезија (одлике, подела): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи.

Фарса. Драма и позориште. Драмски јунак.

Стих и проза: Метрика, хексаметар, десетерац, цезура.


паралелизам. Симбол. Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

Б. ЈЕЗИК (18)


Језик као средство комуникације (основни појмови).

Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Његов национални и културни

значај. Место у породици словенских језика; наречја бугарског језика (источно и западно).

Дијалекатска основа бугарског књижевног језика.

II ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА

1. Фонетика Глас (акустичке и артикулационе особине). Улога говорних органа у стварању гласова.

Основна класификација гласова у речима.

Подела сугласника према месту и начину творбе, учешћу гласних жица; допунска

артикулација (неки тврди сугласници).

Гласовне промене: палатализација; метатеза гласа ъ; испадање самогласника у речима и

проширивање речи самогласницима; променљиво я; асимилација сугласника, мукли

сугласници (они који се пишу речима а не изговарају).

Појам слога; врсте слогова; структура слогова; подела речи на слогове.

Акценат: карактеристике бугарског акцента; упоређивање бугарског акцента са

акцентима српскохрватског језика. Енклитике и проклитике. Акцентоване речи; речи са два

акцента; другостепени акценат; двојаки акценти; семантичка значења акцента; интонација:

компоненте интонације: мелодија, пауза, интензитет, темпо. Логички акценат.

2. Фонологија Појам фонологије; појам фонеме (дефиниција) динстинктивна улога фонема.

Фонолошки систем бугарског језика.

III ПРАВОПИС

Основни принципи правописа бугарског књижевног језика. Типови правописа

(фонолошки, морфолошки). Писање сложеница и скраћеница. Правилна употреба

непостојаног я. Употреба интерпункције.

VI КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (22)

1. Усмено изражавање Артикулација гласова, књижевна акцентуација, мелодија реченице, јачина, висина тона,


Акценат, речи, групе речи, реченице (смисаоница). Отклањање нестандардне акцентуације из


Изражајно читање и казивање напамет научених краћих прозних и дијалошких

текстова. Рецитовање стихова.



Стилске вежбе. Функционални стилови: разговорни књижевноуметнички језик.

2. Писмено изражавање Правописне вежбе: писање великог слова.




Два писмена задатка годишње.

БЬЛГАРСКИ ЕЗИК И ЛИТЕРАТУРА

Цели и задачи Целта на обучението по български език и литература е образоване и възпитаване на

учениците като свободни, креативни и културни личности с критичен ум и култивиран език

и способности за оценяване на литературните произведения

Задачите на обучението по български език и литература са:

- опознаване на литературата като вид изкуство;

- да развива хуманистично и литературно образование въз основа на най-добрите

художествени примери от българската литература;

- развиване на умението да се възприеме литературната творба, да се развива

литературен вкус и създава навик за чегене;

- създаване на изследователско и критично отношение към литературата, подготвяне на

учениците за самостоятелно четене, емоционално възприемане, разбиране, интерпретиране и

преценяване на литературните произведения;

- подготвяне на учениците за използуване на специална научна литература и други

източници

- да се разшири кръгозора на учениковите знания, подтикване към критическо мислене

и оригинална гледища;

- възпитаване в дух на хуманизъм и уважение към културното и художествено

наследство;

- въвеждане на учениците в изучаването на езика като система;

- усвояване на определени знания от областта на лингвисиката и социолингвистиката;

- развиване на умението да се прилагат на практика теоретическите знания за езиковите

явления и правописни норми;

- възпитаване в дух на толерантност към другите езици;

- развиване на способност за устно и писмено изразяване;

- подтикване на учениците към усъвъренствуване на изговора, четенето и писането,

развиване културата на диалога;

- подготвяне на учениците да си служат успешно с различните форми на общуване и

функционални стилове в зависимост от говорната ситуация.

Първи клас /2 часа седмично, 70 - 72 часа годишно/

ЛИТЕРАТУРА /около 32 часа/

СТАРА БЪЛГАРСКА ЛИТЕРАТУРА /около 10 часа/

Начало на славянската писменост. Дейността на Кирил и Методий /информативно/.

Старославянски азбуки /глаголица и кирилица/. Старославянският език и редакциите му.

Първи писмени паметници на южните славяни /два паметника/. Книжовни школи -

Търновска и Преславска. Основна информация за развитието, жанровете, тематиката и

особеностите на старата българска литература /информативно/. Апокрифи. Богомилска

книжнина.

Константин Преславски - Азбучна молитва

Черноризец Храбър - За буквите

Богомилска книжнина - Тайната книга /откъс/

Презвитер Козма - Беседа против богомилите

Григорий Цамблак - Похвално слово за патриарх Евтимий

НАРОДНО ТВОРЧЕСТВО /около 10 часа/

Народно творчество: понятие, характерни особености, основни теми и мотиви,

художествено значение.

Народната поезия и нейното значение за историята и литературата на българския

народ.

Момини жалби - народна песен

Индже войвода - народна песен

У Недини слънце грее - народна песен

Стефан Караджата - народна песен

Крали Марко освобождава три синджира роби - народна песен

Даваш ли, даваш, Балканджи Йово - народна песен

Залюбил Стоян Борянка - народна песен

ВЪЗРОЖДЕНСКА ЛИТЕРАТУРА /2 часа/

Европейският Ренесанс и Българското възраждане. Възникване на българската

възрожденска литература. Представители - Паисий Хилендарски, Софроний Врачански,

Петър Берон, Добри Чинтулов, Петко Славейков, Христо Ботев /информативно/.

ИЗВЪНКЛАСНА ЛИТЕРАТУРА /8 часа/

Елисавета Багряна - Потомка

Николай Хайтов - разкази /по избор/

Борис Христов - Конче мое /стих./ Марин Младенов - подбор от творчеството му

Подбор от поезията на българската народност в СФРЮ сп. Мост

ЛИТЕРАТУРНИ ПОНЯТИЯ

Въз основа на дадените литературни произведения се усвояват, повтарят и

систематизират основните литературни понятия:

Лирика, епос, драма.

Лирически и епически стихотворения. Юнашки песни. Епически герой.

Епически видове: разказ, новела, роман, предание, легенда, мит. Житие, похвала, слово.

Драма /характерни особености и видове/: трагедия, комедия и драма в тесния смисъл на

думата. Фарс. Драмата и театърът. Драматичен герой.

Стих, проза, метрика, хекзаметьр, цезура.

Художествени средства за изразяване: сравнение, епитет, персонификация, хипербола,

градация, антитеза, метафора, паралелизъм. Символ. Хуманизъм, ренесанс, барок,

класицизъм.

ЕЗИК /30 часа/

Книжовен език

Общи понятия за езика. Езикът като средство за общуване. Книжовен /стандартен/ език

и неговото национално и културно значение. Отношението между книжовния език и

диалектите. Норми на книжовния език. Литературно-езикова култура и нейното значение.

Българският език и другите славянски езици /произход, място, граници/. Деление на

българските народни говори - источни и западни. Ятова граница. Диалектната основа на

българския книжовен език. Развой на българския език до XIX век.

Фонетика и фонология Фонетика. Звук /акустични и артикулационни особености/. Говорни органи и тяхната

роля за образуване на звуковете. Основна класификация на звуковете на човешката реч.

Класификация на гласните - според мястото на образуване и според участие на устните.

Класификация на съгласните -според мястото и начина на образуване, според участието на

гласилките и според наличието на допълнителна артикулация.

Звукови промени: палатализация, премятане /метатеза/ на Ъ, вмъкване и изпадане на

гласни, променливо Я, уподобяване /асимилация/ на съгласни, непроизносими съгласни

/елизия/.

Понятие за сричка. Видове срички. Структура на сричката в бълг. език. Вътрешни

сричкови граници.

Същност на ударението. Характеристика на българското ударение /съпостав ка със

сърбохърватски език/. Енклитики и проклитики. Акцентна дума. Думи с две ударения.

Второстепенно ударение. Двояко ударение. Смислоразличителна роля на ударението.

Интонация. Компоненти на интонацията - мелодика, пауза, интензивност, темп на

речта. Логическо ударение.

Фонология. Понятие за фонология. Фонема /дефиниция/. Смислоразличителна роля на

фонемите.

Правопис Правопис. Правописни принципи /фонетичен и морфологичен/. Основен правописен

принцип на българския език. Правописни речници и наръчници /упътване за тяхното

използване/.

Писане на сложни и сложни съкратени думи.

Правила за употребата на непостоянно Я.

Употреба на препинателните знаци. Пренасяне на част от дума на нов ред.

Транскрипция и изговор на чуждите имена в българския език.

Проверка на знанията чрез тест и посочване на грешките.

ГОВОРНА И ПИСМЕНА КУЛТУРА

Говорна култура

Четене. Изразително четене на художествен и информативен текст. Използуване на

грамофонен или магнетофонен запис на художествено произведение.

Упражнения: правилно произношение на гласните/избягване на грешките, допускани в

резултат на редукцията/, правилно произношение на съгласните/избъгване на грешките при

произношението на меките съгласни, на звучните съгласни в края на думите, неправилно

изпускане на някои съгласни в думите и др./; правилно произношение на променливото Я;

правилно произношение на срички, в които се допускат премятания, вмъквания или промяна

на звукове /напр. неправилно премятане на непостоянно Ъ и др./.

Устни съчинения: кратки изказвания, доклади, речи, съчинение по дадена тема.

Упражнения за развитие на стила. Разговорен стил.

Писмена култура

Практическо приложение на основните провписни правила в бълг. език /упражнения/.

Подготовка за самостоятелно писмено съчинение. Композиця на писменото съчинение.

Основни изисквания: яснота, прецизност, стегнатост, съгласуване на частите на съчинението.

Две класни упражнения /един час за изработка, два часа за поправка/.

МАЂАРСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Циљеви и задаци Настава мађарског језика и књижевности има следеће циљеве и задатке:


- упознаје ученике са социо-лингвистичким и лингвистичким знањима;

- тумачи језичке појаве на основу историје језика;

- развија изражајне способности ученика;

- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописним нормама


- васпитава у духу језичке толеранције према језицима других;

- упознаје ученике са књижевним вредностима;

- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима културне

баштине;

- усавршава литерарну рецензију, развија књижевни укус и ствара трајне читалачке

навике;

- упућује ученике на анализу и критички однос према књижевности и оспособљава их

за самостално читање, доживљавање, разумевање, интерпретирање и вредновање књижевно-

уметничких дела;

- обезбеђује знања из теорије и историје књижевности ради бољег разумевања и

успешнијег проучавања уметничких текстова;

- оспособљава ученике да се служе стручном литературом и другим изворима сазнања;

- подстиче ученике на лично мишљење и оригинална гледишта;

- изграђује научни поглед на свет;

- развија културу усменог и писменог изражавања;




одговарајућим стиловима у различитим говорним ситуацијама;

- оспособљава ученике да доживљавају естетско и да подстиче потребу за тим, да

поштују језичке и културне традиције, васпитава интелектуално здраву, радно способну

генерацију, која је способна за развијање материјалних добара, вредновање тековина

цивилизације и има васпитну улогу у продубљивању осећаја да је потребан општи

хуманистички напредак.

I разред


ГРАМАТИКА (31)

ЈЕЗИК

Настанак језика. Говор - примена језика. Језик - норма говора. Језик и размишљање.

Језик и говор. Језик и писање. Однос језика и друштва.

Знање, односно познавање језика. (Примена језичких елемената - речи и додатака

(наставака) - као и правила употребе у саопштењима).

Матерњи језик - језик средине (нематерњи језик) и страни језик. Једнојезични и

двојезични речници. Саветодавни речник за правопис (Helyesírási tanácsadó szótár) и Правила

мађарског правописа (A magyar helyesírás szabályai).

Систем језичких знакова: а) карактер и типови знакова; однос знака и онога што

означава, б) језички знаци, њихови писмени облици, елементи и њихова повезаност у

систему.

Језичка комуникација: Појам комуникације. Вербална и невербална комуникација.

Циљеви саопштавања. Чиниоци комуникације: језик, "порука", "одашиљалац", и "прималац",

"веза" и потребан посредник, тј. "канал" и нивои буке.

Језичке промене Нужне промене у језику. Лексичке промене. Фонетичке и граматичке промене.

Раслојавање језика (дијалекти и говор појединих скупина, група "slang"). Говорни језик.

Појам сродности језика. Угро-финска језичка група.

Светски језици. Група словенских језика (основне сличности и разлике у односу на

угро-финску језичку групу).

Састављање текста Функција речи и реченице за означавање нечега у тексту. Значај проширивања личне

лексике.

Унутрашња организација (композиција) текста: рашчлањивање и везе, везни елементи

међу реченицама и ставовима. Истицање садржаја писаног текста помоћу правилног избора

начина читања.

Практична питања састављања крупнијих текстова: разграничавање теме, давање

наслова, рашчлањивање, композиција и формирање ставова.

Стил Различита конструкција (композиција) и различити стилови књижевних, научних и

службених текстова. Појам и значај терминологије.

Значење речи и изрека. Проучавање стилске вредности у тексту: речи са једним

значењем, речи са више значења, хомонима, паронима и синонима. Проучавање стилске

вредности просте и сложене реченице у контексту.

Фонетика Појам фонеме (гласа).

Једначење гласова: а) самогласници исте творбе у речима и прилагођавање

самогласника, б) сугласници у групи (једначење по звучности, по месту или начину

образовања, стапање - асимилација и дисимилација, сажимање - правилан изговор ових

гласовних промена).

Музикалност мађарског језика.

Упоређивање фонда гласова мађарског и српскохрватског језика.

Правопис Увежбавање правописа самогласника и сугласника и препознавање њихових стилских

вредности у конкретним текстовима (прозе и лирике).

КЊИЖЕВНОСТ (75 часова)

1. Увод у проучавање књижевног дела (30 часова)

I Књижевност у систему уметности. Књижевна комуникација (аутор, дело, читалац).

Облик књижевног дела, композиција, структура. Књижевно дело као језичка структура.

Аристотелова Поетика.

II Књижевни родови и књижевне врсте Лирика, епика, драма. Лирске врсте. Тематика, композиција, мотиви, стил, лирске

песме. Епске врсте. Став наратора, лик и фабула. Врсте епских дела у стиховима. Драмске

врсте. Композиција класичне драме (експозиција, сукоб, катарза, расплет).

III Стилистика, реторика, поетика Стил. Стилске фигуре и тропи. Ритам и ритамске јединице. Версификације (тонска,

античка, силабичка).

2. Књижевност старог века (8 часова)

Опште карактеристике раздобља. Књижевност старог века на истоку. Класична грчка

књижевност и њене врсте: еп, лирика, драма, проза. Римска књижевност и њене главне врсте


Дела за обраду Еп о Гилгамешу (стварање)

Хомер: Илијада (18. песма: Ахилов штит или 6. песма: Хектор и Андромаха)

Есхил: Оковани Прометеј (Прометејова изјава о узроцима свог оковања)

Сапфа: Афродити

Библија (Песма над песмама)

3. Књижевност средњег века (8 часова) Главне карактеристике средњовековне културе. Средњи век као појам историје

уметности и књижевности. Главне књижевне врсте европског средњег века и његове

вредности у светској књижевности (информативно).

Дела за обраду Вечерња молитва св. Амброзија

Valter fon der Fogelvajde (Walther von der Vogelweide): A hársfaágak csendes árnyán -

Under der linden

Вијон (Villon): Apró képek balladája - Баладе

Почеци мађарске писмености и црквена литература.

Два типа световне књижевности на матерњем језику: витешка и трубадурска (дворска)

куртоазна литература.

Белетристичке врсте и беседништво - писане проповеди у црквеној епици касног

средњег века.

Дела за обраду Приче и легенде о св. Сави

Сликовита хроника (Képes Krónika)

Беседа и молитва за мртве (Halotti Beszéd és Könyörgés)

Маријина тужбалица (Старомађарска богородична тужбалица - Ómagyar Mária -

siralom)

Легенда о Маргити (Margit-legenda)

Ференц Апати (Apáti): Кантилена (Cantilena)

4. Ренесанса (8 часова) Главне карактеристике европског хуманизма и ренесансе. Ренесанса као епоха историје

уметности и књижевности. Хуманизам и реформација као световни односно црквени покрет

ренесансе и њихов значај у историји књижевности. Касна ренесанса или маниризам.

Италијанска, немачка, низоземска, француска, енглеска и шпанска ренесанса


Дела за обраду Петрарка: Канцонијер (избор)

Бокачо (Boccaccio): (Декамерон, 5. дан, 9. прича: A sólyom feláldozásának története -

Давање сокола за јело дами)

Информативно предавање о одомаћењу хуманистичке литературе у Мађарској, о

њеним важнијим књижевним врстама и писцима. Животно дело Јануса Панониуса.

Важније књижевне врсте и писци реформације.

Животно дело Балинта Балашија (Balassi Bálint).

Дела за обраду Јанус Панониус: Egy dunántúli mandulafáról (О бадему преко Дунава)

Mikor a táborban megbetegedett (Кад се разболео у логору)

Гашпар Хелтаи (Heltai Gáspár): A farkasról és a képről (О вуку и о слици)

Петар Борнемиса (Bornemisza Péter): Rajtam törtínt dolgok (Моје догодовштине)

Балинт Балаши (Balassi Bálint): A végek dicsérete (Похвала пограничним утврђењима)

Hogy Júliára talála így köszöne néki (Сусревши Јулију тако ју је поздравио)

Марин Држић: Дундо Мароје

5. Барок Барок као епоха историје уметности и књижевности. Покушај враћања средњовековног

погледа на свет. Карактеристике идеала уметности и стила барока. Касни барок или рококо.

Важније књижевне врсте барока у Европи и његове вредности у светској књижевности.

Милтон: Изгубљени рај (IX певање: Сагрешење)

Главне књижевне врсте барока: лирска песма, проповед, аутобиографија, еп у

стиховима, "куруцке песме". Лирика рококоа и литерарно писмо.

Дела за обраду Петер Пазмањ (Pázmány Péter): Az halálrul (О смрти)

Иван Гундулић: Осман (одломци)

Ференц Фалуди (Faludi Ferenc): Tündérkert, Tarka madár (Вилински врт, Шарна птица)

Келемен Микеш (Mikes Kelemen): 1. писмо.

6. Узајамне мађарско-јужнословенске књижевне везе Узајамне везе у народној књижевности. Роман о Троји и легенда о св. Ладиславу у

српској књижевности. Мађарски јунаци у народној књижевности Јужних Словена. Узајамне

везе у ренесанси.

Балинт Балаши (Balassi Bálint) и Никола Зрињи (Zrinyi Miklós) у јужнословенској

књижевности. Преводи епова приповедака у стиховима (széphistória). Мátyás-mondák

(Предања о Матији - Корвину - информативно).

Дела за обраду Српска легенда о св. Ладиславу.

Gergely éneke Jaksics Demeter veszedelméről (Песма Гергеља о мукама Дмитра Јакшића)

7. Народна књижевност Појам народне књижевности (фолклорне литературе). Главне карактеристике и везе са

древном књижевношћу и уметничком књижевношћу (професионалном књижевношћу).

Књижевне врсте народне књижевности: лирика, епика, народни обичаји с карактеристикама

драме. Традиције народне поетике Мађара у Југославији.

Дела за обраду Софокле: Антигона

Данте: Божанствена комедија (Пакао, 5. певање: Грешни љубавници)

Сервантес: Дон Кихот (глава III и VIII)

Шекспир

(Shakespeare): Ромео и Јулија

Одабране песме Балинта Балашија (Balassi Balint)

Никола Зрински: Szigeti veszedelem (Одбрана Сигета)

9. Паралелно са предложеним књижевним делима обрадити следеће појмове из поетике

(Poetikai szotar - Речник поетике): песма, дитирамб, еклога, ода, елегија, химна, псалм, сонет,

мит, еп, парабола, легенда, хроника, новела, роман, кратки роман, приповетка, балада,

романса, приповетка - еп у стиху (historiás ének), трагедија, комедија, драма, такт, фраза,

стих, веза међу стиховима, строфа, упоредба, супротстављање (антитеза), акумулација,

градација, понављање, паралелизам, елипса, анафора, епифора, хипербола, инверзија,

антономазија, иронија, парадокс, метафора, метонимија, синестезија, персонификација,

синекдоха, оксиморон, алегорија, симбол, рима/слик, ритам.

Напомена: Ови појмови су органски део садржаја под насловом: Увод у проучавање

књижевног дела, те се могу обрадити и у оквиру тих садржаја.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

Усмено изражавање Правилна творба гласова, свесна примена норми изговора у духу захтева регионалног

говорног језика. Увежбавање говорења у зависности од ситуације и догађаја, односно у вези

са темом: упућивање у средства за постизање жељеног утицаја - средства вербалног

карактера (граматичке конструкције, устаљене синтагме, ред речи итд.) и средства

невербалног карактера. Подстицање говорљивости, ослобађање од евентуалних комплекса.

Употреба разних фраза (израза) за изражавање мишљења, противљења, сумње, за везивање

за речи других, за потврђивање, за изражавање забринутости. Увежбавање микродијалога,

подела улога учесника у невезаном разговору (ћаскању) кроз разне ситуације. Дискусија

уживо поводом неке актуелности. Говорне ситуације у којима је усмено општење погодније,

односно комуникативне прилике у којима је писмено општење успешније.

Култура говорног понашања. Уважавање саговорника.

Писмено изражавање Јасно и прецизно изражавање у духу мађарског језика.

Облици развијања способности писменог изражавања:

- препричавање,

- опис,

- приватно писмо и

- краћа студија/дисертација.

Писано дело као извор информација. Употреба лексикона, речника, приручника,

помоћне литературе.

Четири школска писмена задатка (један час за израду а два за исправку).

MAGYAR NYELV ÉS IRODALOM

Cél és feladatok A magyar nyelv tanításának célja, hogy szabad és kreatív személyisegű tanulókat neveljen,

аkik bírálni tudnak, kifinomult nyelvérzékkel és jó ízléssel rendelkeznek.

A magyar nyelv és irodalom tanításának a célja és feladata, hogy:

- bevezesse a tanulókat a nyelvi rendszer tanulmányozásába;

- a szocio-lingvisztikát és a nyelvészetet mint tudományt megismerjék;

- a nyelvi jelenségek ismertetése a nyelvtörténet alapján;

- fejlessze a tanulók kifejezőképességét;

- a nyelvi tényekről és a helyesírásról szerzett elméleti tudásukat alkalmazni tudják a

gyakorlatban;

- nevelő hatása legyen olyan jellegű, hogy mások nyelvét tisztelje és becsülje;

- megismertesse az irodalmi értékeket;

- a legjobb irodalmi alkotásokon keresztül fejlessze a tanulók tudását és emberséges

érzésvilágát;

- tökéletesítse és fejlessze az irodalmi értékek felismerését és szoktassa rá a tanulókat a könyv

szeretetére;

- bevezesse a tanulókat az irodalmi alkotások elemzésébe és bírálatába, felkészítse őket az

önálló olvasásra, az elolvasott anyag átélésére, megértésére, előadására és értékelésére;

- biztosítsa az irodalomelméleti és irodalomtörténeti ismereteket, hogy a művészi szövegeket

megérthesse és tanulmányozhassa a tanuló;

- felkészíti a tanulókat a szakirodalom és egyéb forrásművek használatára;

- serkentse a tanulókat az egyéni állásfoglalás és velemény-nyilvánítás igényére;

- tudományos világnézetet alakítson ki;

- a beszéd- és íráskultúrát fejlessze;

- serkentse a tanulókat beszéd-, írás- és olvasáskészségük önálló fejlesztésére, valamint a

kulturális párbeszédre;

- felkészítse a tanulókat, hogy különböző beszédszituációkban stílusosan fejezzék ki magukat;

- tegye őket képessé az esztétikum befogadására és igénylésére, a nyelvi és kulturális

hagyományok megbecsülésére, neveljen szellemileg ép munkabíró nemzedéket, az anyagi javakat

fejlessze, a civilizáció vívmányait értékelje és nevelő hatással legyen az általános emberséges

fejlődés érzésének elmélyítésében;

- serkenteni a tanulókat az új és újabb ismeretek szerzésére, oktatni és nevelni őket az allandó

önképzésre.

I osztály

(heti 4 óra, évi 132 óra)

Részfeladotok: - állapítsuk meg, hogy milyen mértékben sajátították el a tanulók az általános iskola

tantervének legfontosabb anyagrészeit magyar nyelvből, milyen mértékben képesek önállóan

alkalmazni az irodalom, a nyelv és közlőképesség keretében szerzett tudásukat és készségeiket,

hogy az észlelt hiányosságokat és gyengeségeket kiküszöbölhessük;

- bővítsük, mélyítsük és rendszerezzük a népköltészet jellegzetességeivel és értékeivel

kapcsolatos tudnivalókat;

- ismerjék meg a jelentős irodalmi alkotások bemutatásával az irodalom fejlődésének

jellegzetességeit;

- bővítsük ki az elsajátított irodalomelméleti fogalmakat, és tanuljanak meg a tanulók újakat a

népköltészeti és műköltészeti alkotások feldolgozásának keretében;

- ismertessük meg a tanulókat az irodalom tanulmányozásával, a szövegelemzés módszereivel

és a műelemzés típusival;

- készítsük fel rendeszeresen a tanulókat az irodalmi alkotások önalló olvasására,

értelmezésére és azok többszempontú értéklésére;

- mélyítsük el és rendszerezzük a tanterv által meghatározott nyelvi ismereteket és

készségeket;

- fejlesszük a tanulóknál a szóbeli és írásbeli kifejezés- és közlésformákat;

- fokozatosan készítsük fel a tanulókat az irodalom, a nyelvi ismeretek és a kifejezőképesség

fejlesztésével kapcsolatos tankönyvek, kézikönyvek és a szakirodalom önálló használatára;

- fejlesszük rendszeresen a tanulók kritikai gondolkozásmódját, alkotóképességét, önállóságát

és a munkához való felelősségteljes viszonyulását.

NYELVTAN (31 óra)

A NYELV

A nyelv keletkézése. A beszéd, a nyelv alkalmazása. A nyelv: a beszéd szabálya. A nyelv és a

gondolkodás. A nyelv és a beszéd. A nyelv és az írás. A nyelv és a társadalom kapcsolata.

A nyelv tudása illetőleg ismerete. (A nyelvi elemek - szavak és toldalékok - valamint a

használati szabályok alkalmazása a közlésben).

Anyanyelv, nemanyanyelv és idegen nyelv. Egynyelvű és kétnyelvű szótárak. A Helyesírási

tanácsadó szótár, A magyar helyesírás szabályai.

A nyelvi jelrendszer: a) a jelek természete és típusai; a jel és a jelölt kapcsolata; b) a nyelvi

jelek, írásos formáik; az elemek és összefüggéseik a rendszerben.

A nyelvi kommunikáció: A kommunikáció fogalma. Verbális és nem verbális

kommunikáció. Közlési célok. A kommunikáció tényezői: a nyelv az „üzenet", a „feladó" és „vevő"

a „kapcsolat" és ennek megvalósításához szükséges közvetítő közeg a "csatorna" és a zajszintek.

Nyelvváltozás A nyelv szükségszerű változása. A szókészlet változásai. Hangtani és nyelvtani változások. A

nyelv rétegződése (nyelvjárások és csoportnyelvek). A köznyelv.

A nyelvrokonság fogalma, a finnugor nyelvcsalád.

A világnyelvek. A szláv nyelvcsalád (alapvető azonosságok és különbségek a finnugor

nyelvcsaládhoz viszonyítva.)

A szövegalkotás A szó és a mondat jelentéshordozó szerepe a szövegben. Az egyéni szókészlet terjedelme,

bővítésének jelentősége.

A szöveg belső szerkesztettsége tagolás és összefüggés, kapcsoló elemek mondatok és

bekezdések között. Az írott szöveg tartalmának megközelítése az olvasás helyes módjával.

Testesebb szövegek szerkesztésének gyakorlati kérdései; a téma körülhatárolása, a címadás, a

tagolás, bekezdések szerkesztése, formálása.

Stílus

Irodalmi, tudományos és hivatalos szövegek eltérő szerkesztési és stílusbeli vonásai. A

terminológia fogalma, jelentősége.

A szó és a szólások jelentése. Egyjelentésű, többjelentésű, azonos és hasonló alakú,

rokonértelmű szavak stílusértékének megfigyeltetése a szövegben. Az egyszerű és az összetett

mondat stílusértékének vizsgálata a szövegkörnyezetben.

Hangtan A fonema (beszédhang) fogalma.

A hangok igazodása egymáshoz: a) a hangrend és illeszkedés; b) a mássalhangzók találkozása

(a hasonulások, az összeolvadás, a megrövidülés, ezek helyes kiejtése).

A magyar nyelv zeneisége.

A magyar nyelv hangállományának összehasonlítása a szerbhorvát nyelv hangállományával.

Helyesírás A magánhangzók és a mássalhangzók helyesírásának gyakoroltatása és stilisztikai értékeinek

felismerése konkrét prózai és verses szövegek alapján.

IRODALOM (75 óra)

1. Bevezetés az irodalmi mű tanulmányozásába (30 óra) I Az irodalom a művészetek rendszerében. Az irodalmi kommunikáció (szerző, műalkotás,

befogadó). Az irodalmi műalkotás formája: kompozíció, szerkezetei. Az irodalmi műalkotás mint

nyelvi struktúra. Arisztotelész Poétikája.

II Irodalmi alapformák és műfajok Líra, epika, dráma. Lírai műfajok. A lírai vers tárgyköre, kompozíciója, motívumai, stílusa.

Epikai műfajok. Az elbeszélő nézőpont, a szereplő és a történet. Verses epikai formák. Drámai

műfajok. A klasszikus drámai szerkezet (bevezetés, bonyodalom, tetőpont, megoldás).

III Stilisztika, retorika, verstan A stílus. Alakzatok és típusok. A ritmus és a ritmusegységek. Verselési rendszerek

(szólamnyomatékos, időmértékes, mértékkapcsoló).

2. Az ókor irodalma (8 óra) A korszak általános jellemzői. Az ókori kelet irodalmai. A klasszikus görög irodalom és

műfajai: eposz, líra, dráma, próza. A római irodalom és fő műfajai. (Tájékoztató jellegűen)

Művek

Gilgámes - eposz (Teremtés)

Homérosz: Iliász (18. ének: Akhilleusz pajzsa vagy 6. ének Hektór és Andromakhé)

Aiszkhűlosz: A leláncolt Prométheusz (Prométheusz vallomása leláncoltatásának okairól)

Szapphó: Aphroditéhez

A Biblia (Ének éneke)

3. A középkor irodalma (8 óra) A középkori kultúra fő jellemzői. A középkor mint művészet- és irodalomtörténeti fogalom.

Az európai középkor főbb irodalmi műfajai és világirodalmi értékei. (Tájékoztató jellegűen)

Művek Szent Ambrus esti imája.

Walter von der Vogelweide: A hársfaágak csendes árnyán.

Villon: Apró képek balladája

A magyar nyelvű írásbeliség és egyházi irodalom kialakulása.

Az anyanyelvű világi irodalom két típusa: lovagi és deák-irodalom.

A későközépkori egyházi epika szépirodalmi műfajai és prédikáció irodalma.

Művek

Történetek és legendák Szent Savaról

Képes Krónika

Halotti Beszéd és Könyörgés

Ómagyar Mária - siralom

Margit - legenda

Apáti Ferenc: Cantilena

4. Reneszánsz (8 óra) Az európai humanizmus és reneszánsz fő jellemzői. A reneszánsz mint művészet- és

irodalomtörténeti korszak. A humanizmus és a reformáció mint a reneszánsz világi illetve egyházi

mozgalma és irodalomtörténeti jelensége. Későreneszánsz vagy manierizmus. Az itáliai, a

németországi és németalföldi, a francia, az angol, a spanyol reneszánsz. (Tájékoztató jellegűen).

Művek

Petrarca: Daloskönyv (válogatás)

Boccaccio: A sólyom feláldozásának története (Dekameron, 5. nap. 9. novella).

Tájékoztató a humanista irodalom magyarországi meghonosodásáról, főbb műfajairól és

íróiról. Janus Pannonius életműve.

A reformáció főbb irodalmi műfajai és írói.

Balassi Bálint életműve.

Művek

Janus Pannonius: Egy dunántúli mandulafáról, Mikor a táborban megbetegedett.

Heltai Gáspár: A farkasról és a képről

Bornemisza Péter: Rajtam törtínt dolgok

Balassi Bálint: A végek dicsérete. Hogy Júliára talála így köszöne néki

Marin Drzić: Dundo Maroje (részlet)

5. Barokk (6 óra) A barokk mint művészet- és irodalomtörténeti korszak. A középkori világkép

visszaállításának kísérlete. A barokk művészeteszmény és stílus jellemzői. Későbarokk vagy

rokokó. Az európai barokk irodalom főbb műfajai és világirodalmi értékei.

Milton: Elveszett paradicsom (IX. könyv: A bűnbeesés)

A barokk irodalom főbb műfajai: líra, prédikáció, önéletrajz, verses eposz, kuruc költészet.

Rokokó líra és irodalmi levél.

Művek

Pázmány Péter: Az halálrúl

Ivan Gundulić: Osman (részletek)

Faludi Ferenc: Töndérkert, Tarka madár

Mikes Kelemen: 1. levél

6. Magyar délszláv irodalmi kapcsolatok (3 óra) A népköltészeti kapcsolatok. A Trója regény és a Szent László - legenda a szerb irodalomban.

Magyar hősök a délszláv népköltészetben. A reneszánszkori kapcsolatok. Balassi Bálint és Zrínyi

Miklós délszláv vonatkozásai. Széphistória fordítások. Mátyás mondák. (Tájékoztató jellegűen).

Művek

A Szerb László - legenda.

Gergely éneke Jaksics Demeter veszedelméről.

7. Népköltészet (3 óra) A népköltészet (folklór irodalom) fogalma, főbb jellegzetességei és kapcsolata az

ősköltészettel és műköltészettel (hivatásos irodalommal). A magyar népköltészet műnemei: líra,

epika, dramatikus népszokások. A jugoszláviai magyar népköltészeti hagyomány.

8. Olvasmányok (9 óra) Szophoklész: Antigoné

Dante: Isteni színjáték (Pokol, 5. ének A szerelem halottjai)

Cervantes: Don Quijote (III. és VIII. fejezet)

Shakespeare: Rómeo és Júlia

Balassi Bálint válogatott versei

Zrínyi Miklós: Szigeti veszedelem

9. A javasolt irodalmi művekkel párhuzamosan feldolgozni az alábbi poétikai fogalmakat

(Poétikai szótár): dal, dithürambosz ekloga, óda, elégia, himnusz, zsoltár, szonett, mítosz, eposz,

példa, legenda, krónika, novella, regény, kisregény, elbeszélés, ballada, románe, históriás, ének

tragédia, komédia, dráma, ütem, szólam, verssor, sorkapcsolat, versszak, hasonlat, ellentét,

halmozás, fokozás, ismétlés, párhuzamosság, ellipszis, anafora, epifora, hiperbola, inverzió,

felcserélés, irónia, paradoxon, metafora, metonimia, szinesztézia, megszemélyesítés, szinekdoché,

oximoron, allegória, szimbólum, rím, ritmus.

Megjegyzés: a fogalmak szerves részei a Bevezetés az irodalmi mű tanulmányozásába

elnevezésű anyagrésznek tehát ennek keretében is feldolgozhatók.

KIFEJEZŐKÉPESSÉG FEJLESZTÉSE (20 óra)

Szóbeli közlés A helyes hangképzés, kiejtés normáinak tudatos alkalmazása a regionális köznyelv

követelményeinek szellemében. A közlési helyzeteknek és eseményeknek megfelelő a témához illő

beszéd gyakorlása: a befolyásolási szándék verbális (nyelvtani szerkezetek, állandósult

szószerkezetek, szórend stb.) és nemverbális eszközeinek tudatosítása. A közlékenység serkentése,

esetleges gátlások feloldása. A véleménnyilvánítás, ellentmondás, kételkedés, mások véleményéhez

való kapcsolódás, helyeslés, aggodalom kinyilvánításához szükséges fordulatok használata.

Szituatív helyzetekben mikrodialógusok, társalgás szerepeinek gyakorlása. Élőszóbeli vita alkalom

kínálta szervezésre. Teremtsünk olyan beszédhelyzeteket, amelyekben az élő szó megfelelőbb

kifejezőeszköz, valamint olyan körülményeket amikor az irásbeli kifejezőeszköz a megfelelőbb.

Kultúrált közlési magatartásra nevelés. A beszélőtárs iránti tiszteletnyilvánítás.

Irásbeli közlés Világos, magyaros és szabatos fogalmazás.

Az írásbeli készségfejlesztés formái:

A korábban megismert közlésformák szerkesztése, gyakorlása

- elbeszélés,

- leírás,

- magánlevél és

- kisértekezés.

Az írásmű mint ismerethordozó. Lexikonok, szótárak, kézikönyvek, segédkönyvek

használata.

Négy iskolai dolgozat íratása (egy tanítási órán íratjuk, és két órát tervezünk a javításra).

РУМУНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

(општи тип гимназије)

Циљеви и задаци Циљ наставе румунског језика и књижевности јесте оспособљавање и васпитавање

ученика као слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеног језика.

Задаци наставе румунског језика су да:

- уводи ученика у проучавање језика као система;

- уводи ученика у социолингвистичка и лингвистичка знања;

- тумачи језичке појаве на језичком наслеђу и новонасталим исказима;


- оспособљава ученике да теоријско знање о језичким појавама и правописној норми


- васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима и специфичним

вредностима матерњег језика;


- развија хуманистичко и књижевно образовање на најзначајнијим делима румунске,

југословенске и светске културне баштине;

- усавршава литерарну рецепцију, развија књижевни укус и ствара трајно интересовање

за језик и књижевност;

- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности и

оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумевање, интерпретирање и

вредновање књижевно-уметничких дела;



- омогући ученицима усвајање стручних појмова и основних елемената научно-

књижевне методологије;

- шири развојне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење и оригинална

гледишта;

- изграђује научни поглед на свет;


- подстиче ученике на усавршавање говора, писања и читања, као и на неговање



одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама;



у оквирима југословенске и светске заједнице.

I разред

ЈЕЗИК (26 часова)

Књижевни језик Језик - друштвена појава; функција језика; значај језика као средства комуникације.

Настанак румунског језика, место румунског језика међу романским језицима. Време и

територија формирања румунског народа и језика. Конститутивни елементи румунског

језика. Историјски дијалекти. Порекло румунског књижевног језика. Време настанка

румунског књижевног језика; односи између књижевног језика и језика књижевне

уметности. Дијалектална основа књижевног језика. Румунски говори у САП Војводини.

Лексикографија. Речници. Пописи речи. Ономастика и топонимија.

Правописни и ортоепски проблеми Писање, правопис, интерпункција. Вокали и консонанти и специфичне особености

правописа и ортоепије. Специфични случајеви правописа и ортоепије и врсте речи. Писање и

изговор властитих и заједничких страних имена. Стварање речи и правописни и ортоепски

проблеми. Писање сложених речи. Писање великог слова. Скраћенице.

Фонетика и фонологија Гласови језика. Стварање изговорних гласова. Гласови румунског језика. Вокали.

Консонанти. Артикулисање гласова. Фонологија. Фонема и њене функције. Вокални систем.

Полувокали. Дифтонзи. Трифтонзи. Консонантски систем. Слог. Акценат. Фонетске

промене. Интонација. Слова. Алфабет. Правопис. Правописни принципи. Ортоепија. Ритам и

акценат; изражајна вредност изговорних гласова. Фонетске промене. Средства за проучавање

изговорних гласова.

УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (35 часова)

Природа и смисао књижевности Појава и назив, књижевна уметност, улога књижевне уметности у друштву;

књижевност и друге уметности.

Уметнички доживљај: утисци, разумевање, сазнавање и доживљавање уметничких


Језик књижевноуметничког дела Односи између књижевног језика и језика књижевне уметности. Лингвистичка грађа у

књижевном делу (ауторов избор и распоређивање речи, функције речи).

Тематика, мотиви, фабула и сиже у књижевноуметничком делу Тематика, наслов (однос према теми); мотиви (мања тематска јединица); фабула и сиже.

Ликови у књижевноуметничком делу Лик, карактер, тип, наратор, писац, уметнички поступци у процесу стварања лика,

функција и значење лика.

Мисли и идеје у књижевноуметничком делу Идеја, осећања, порука, смисао књижевноуметничког дела (тумачење читалаца).

Композиција и мотивација Композиција и мотивација. Композицијски елементи специфични за лирско, епско и

драмско дело; јединство мотива (статички, динамички, везивни, слободни);

композициономотивациони склад.

Техника истраживања књижевног дела Извори: примарни (књижевно дело), секундарни (литература о делу); читање

књижевног дела ради проучавања; вођење бележака; рад у библиотеци. Научна апаратура

(библиографија, фуснота). Писани рад (ученика).

Дела за обраду.

Народно стваралаштво - општи појмови, време настанка, садржај, карактеристика,

главне врсте и уметничка вредност.

Лирска поезија (селекција лирских дела у стиховима).

Епско стваралаштво у стиховима: Mesterul Manole (Мајстор Маноле) Зидање Скадра,

Новак и Вила Бужор.

Епско стваралаштво у прози: "Prislea cel voinic si merele da aur" "Јунак Прслеа и

златне јабуке"

Друге врсте (селекција пословица, изрека и загонетки)

Културно стваралаштво - општи појмови, садржај, карактеристике, главне врсте и

уметничка вредност.

И. Л. Карађале: Vizita (Посета)

И. Славић: Скормон

Софокле: Антигона (фрагменти)


КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (око 8 часова)

Основни појмови о настанку, развитку, тематској разноликости, врстама и

карактеристикама књижевности старог века илустроване одломцима из значајних дела

азијских и европских народа (Гилгамешов еп, Махабхарата, Рамајана, Библија, итд.).

СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (око 10 часова)

Почеци писмености и књижевности код југословенских народа и народности

(информативно). Значај Ћирила и Методија и њихових следбеника.

Стара румунска књижевност на старословенском језику.

Први записи и текстови на румунском језику. Румунска црквена књижевност у XVII и почетком XVIII века.

Дела за обраду

"Ĭnvǎtǎturile lui Neagoie Basarab..." (Поуке Неагоја Басараба...) (одломци)

Писмо Неакшуа (1521)

Симион Штефан: Дидахија (одломци)

ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (око 10 часова)

Хуманизам и ренесанса у румунској, југословенској и светској књижевности - општи

приказ.

Франческо Петрарка: Песме (селекција)

Мигел де Сервантес: Дон Кихот... (одломак)

Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија

Mарин Држић: Дундо Мароје (одломак)

Молдовски, мунтенски и ердељски хроничари (историчари) (општи приказ).

Дела за обраду

Цр. Уреке: Летопис државе Молдавије (одломак)

М. Костин: Летопис државе Молдавије (одломак)

Ј. Некулче: Летопис државе Молдавије (одломак)

O samă de cuvinte (Значајне речи)

Д. Контемир: Опис Молдавије (одломак)

БАРОК, КЛАСИЦИЗАМ, РАЦИОНАЛИЗАМ И ПРОСВЕТИТЕЉСТВО (око 5 часова)

Барок, класицизам, рационализам и просветитељство у Европи, румунска и

југословенска књижевност (општи приказ).

Ж. Б. Молиjер: Тврдица (одломак)

И. Гундулић: Осман (одломак)

ЕРДЕЉСКА ШКОЛА (око 3 часа) (општи приказ латинистичког правца).

Ј. Б. Делеану: Цигониада

Почеци лирске поезије, прозе и позоришта на румунском језику (око 3 часа)

Песници Вакарешти (селекција)

КЊИЖЕВНОСТ "ЧЕТРДЕСЕТ ОСМЕ" И "УНИОНИСТИЧКА" КЊИЖЕВНОСТ (око

15 часова)

За сваког писца из "четрдесет осме" и "унионистичке" генерације дати општи приказ

живота и дела

В. Крлова: Сутон

И. Е. Радулеску: Летач

Гр. Александреску: Мирчина сенка на Козији, Пас и куче, Секира и шума

К. Негруци: Александру Лапушнеану

Д. Болинтинеану: Сан Марина

Маноил (одломак)

В. Александри: Обала Серета, Крај јесени, Кирица у унутрашњости

Ал. Одобеску: Pseudo-kynegerikos (одломак)

Н. Филимон: Стари и нови Бољари (одломак)

Б. П. Хашдеу: Разван и Видра (одломак)

НАПОМЕНА: Уз обраду књижевних дела усвајају се књижевно-теоријски појмови који

су у функцији обраде.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

Усмено изражавање Језик, друштво, култура. Комуникација: језичка способност, језичко знање, употреба

језика. Језик и говор (појмовно разграничење). Говор и писање (примарност усменог

општења); три говорна канала усмене комуникације: реч, интонације, нејезички знаци;

предност непосредног контакта саговорника при усменом општењу (важност изузетног

реаговања за успешно споразумевање). Комуникативне прилике у којима се успешније

писмено општи, односно говорне ситуације у којима се боље усмено општи.

Култура говорног понашања. Однос говорника и саговорника. Говорна толеранција

(поштовање говорне посебности саговорника). Култура дијалога (уважавање права

саговорника на другачије мишљење).

Писмено изражавање Основне одлике писменог изражавања: јасност, прецизност, складност, сажетост.

Практичне вежбе. Основна начела припремања, планирања и композиције писмених састава.

Техника истраживања књижевног дела.

Четири школска писмена задатка (један час за израду, а два за исправку).

LIMBA Sl LETERATURA ROMANA

Scopul si sarcinile Cursurile de limba si literatura română au următoarele scopuri si sarcini:

- să initieze elevii în studiul limbii, înţeleasă ca sistem;

- să înlesnească elevilor buna înţelegere a noţiunilor din cadrul socio-lingvisticii şi a

lingvisticii propriunise;

- să descifreze noţiunile de limbă, bazînduse pe tradiţie şi încercările inovatoare;

- să dezvolte sensibilitatea pentru limbă şi capacitatea de ex-primare a elevilor;

- să înlesnească elevilor aplicarea corectă în practică a cunoştinţelor teoretice privind limba şi

principiile ortografice şi de punctuaţie;

- cultivarea indulgenţei faţă de alte limbi şi faţă de valorile specifice din limba maternă;

- să iniţieze elevii în descifrarea literaturii artistice;

- să dezvolte spiritul umanitar şi literar, pornind de la operele de seamă din cadrul literaturii

romăne, iugoslave şi universale;

- să dezvolte capacitatea de receptare literară, afinitatea literară, dezvoltînd elevilor un

continuu interes pentru limbă şi literatură;

- să iniţieze elevii în munca ştiinţifică, formîndule un spirit critic în modul de a judeca

literatura şi deprinzîndui cu lecturi individuale, cu trăirea, înţelegerea, interpretarea şi valorificarea

operelor artistice;

- să asigure cunoştinţe funcţionale în cadrul teoriei şi instoriei literare pentru o mai bună

înţelegere şi analiză minuţioasă a operelor literare;

- însuşirea noţiunilor de specialitate şi a elementelor de bază a metodelogiei ştiinţifico-

literare;

- să lărgească diapazonul cunoştinţelor, înlesnind elevilor posibilitatea luării unei atitudini

critice şi a unei viziuni originale;

- să formeze elevilor a atitudine ştiinţifică în a judeca lumea;

- să formeze noi aptitudini în exprimarea orală şi scrisă;

- să determine elevii la perfecţionarea comunicării, a scrisului şi a cititului, cultivînd, în

acelaşi timp, cultura dialogului;

- să inoţieze elevii cu diversele forme de comunicare şi o folosire corespunzătoare a ştilurilor

funcţionale în diferite situaţii de comunicare;

- să educe elevii în spiritul unui progres uman general, respectînd, păstrînd şi îmbogăţind

patrimoniul cultural, literar şi a bunurilor civilizatorii şi materiale a comunităţii iugoslave şi

universale.

Clasa I

(4 ore săptămînal, 132 de ore anual)

LIMBA (26 de ore)

Limba literară Limba - fenomen social; funcţiunile limbii; importanţa limbii ca mijloc de comunicare.

Formarea limbii române. Locul limbii române între limbile romanice. Perioada şi teritoriul de

formare a limbii şi poporului român. Elementele constitutive ale limbii române. Dialectele istorice.

Limba literară. Originile limbii române literare. Epoca de formare a limbii române literare.

Raporturile dintre limba literară şi limba literaturii artistice. Baza dialectală a limbii literare.

Graiurile româneşti din P.S.A. Voivodina.

Lexicografia. Dicţionare. Glosare. Onomastica şi toponimia. Probleme de ortografie.

Probleme de ortografie si ortoepie Scriere, ortografie, punctuaţie. Vocalele şi consoanele şi particularităţile specifice de

ortografie şi ortoepie. Cazuri specifice de ortografie şi ortoepie şi părţile de vorbire. Scrierea şi

pronunţarea numelor proprii şi comune străine. Particularităţi specifice de punctuaţie şi ortografie.

Formarea cuvintelor şi problemelor de ortografie şi de ortoepie. Scrierea cuvintelor compuse.

Scrierea cu litere majuscule. Despărţirea cuvintelor în silabe. Abrevierile.

Fonetică si fonologie Sunetele limbii. Producerea sunetelor vorbite. Sunetele limbii române. Vocale. Consoane.

Articularea sunetelor. Fonologia. Fonemul şi funcţiile lui. Sistemul vocalic. Semivocale. Diftongi.

Triftongi. Sistemul consonantic. Silaba. Accentul. Alternanţe fonetice. Intonaţia. Litere. Alfabetul.

Ortografia. Principii de ortografie. Ortoepia. Ritmul şi accentuarea. Valoarea expresivă a sunetelor

vorbite. Schimbările fonetice. Mijloace de cercetare a sunetelor vorbite.

INITIERE IN STUDIUL OFEREI LITERARE (35 de ore)

Natura si semnificaţia literaturii

Noţiunea şi denumirea; literatura artistică; importanţa literaturii artistice în societate; literatura

şi celelalte ramuri ale artei.

Emoţia artistică: trăirea, înţelegerea şi descoperirea valorilor artistice în opera literară.

Limba operei literare Raporturile dintre limba literară şi limba literaturii artistice. Materialul lingvistic în opera

literară (selectarea şi repartizarea cuvintelor din partea autorului, funcţiile cuvîntului).

Aspectul tematic, motivele, tema si subiectul operei literare Aspectul tematic, titcul (atitudinea faţă de temă); motivele (mici unităţi tematice); tema şi

subiectul.

Personajele din opera literară Personajul, caracterul, tipul, povestitorul, autorul; procesele artistice în realizarea

personajului, funcţia şi însemnătatea personajului.

Gîndurile si ideile în opera literară Ideae, sentimentele, mesajul; semnificaţia operei literare (modalităţi de interpretare ale

sititorului).

Compoziţia si motivele Structura compoziţională şi motivele; Elemente compoziţionale specifice operei lirice, epice

şi dramatice; unitatea motivelor (statice, dinamice, interferenţa motivelor, specificul motivelor de

sine stătătoare; interferenţa şi unitatea compoziţiei şi a motivelor.

Prosesul de analiză al operei literare Izvoarele: primare (opera literară), secundare (studiile referitoare la opera literară); lectura

operei literare pentru analiza acesteia; folosirea fişelor; munca în bibliotecă. Folosirea aparatului

ştiinţific (bibliografia, notele de subsol). Tema scrisă (din partea elevilor).

Opere literare pentru analiză

Creaţia populară- noţiuni generale, perioada de apariţie, conţinutul, caracteristicele,

principalele specii şi valoarea artistică.

Poezia liricâ (selecţie făcută din creaţiile lirice în versuri)

Creaţia epică în versuri: "Meşterul Manole", "Zidirea cetăţii Skadar", "Novac şi Zîna",

"Bujor"

Creaţia epică în prozâ: "Prîslea cel voinic şi merele de aur"

Alte specii (Selecţie din proverbe, zicâtori şi ghicitori)

Creaţia cultă- noţiuni generale, conţinutul, caracteristicele, priнcipalele specii şi valoarea

artistică

I L. Caragiale: "Vizita" I. Slavici: "Scormon"

Sofocle: "Antigona" (frag.)

LITERATURA (45 de ore)

LITERATURA MEDIEVALA (cca 8 ore)

Informaţii generale despre apariţia, dezvoltarea, diversitatea tamaticâ, specii şi particularităţi

specifice ale literaturii medievale, ilustrate cu fragmente din iperele de seamă ale popoarelor asistice

şi europene ("Epopeea lui Ghilgameş", "Mahabharata", "Ramayana", Biblia etc.).

LITERATURA MEDIEVALA (cca 10 ore)

Inceputul scrisului şi a literaturii la popoarele şi naţionalităţile iugoslave (prezentare

informativă). Insemnătatea activităţii lui Ghiril, Metodie si a adepţilor.

Literatura română veche în limba slavonă.

Primele menţiuni şi texte în limba română. Literatura română religioasă în secolul al XVII-lea şi începtul de secolului al XVIII-lea

OPERE PENTRU ANALIZA

"Invăţăturile lui Neagoie Basarab..." (fragmente)

"Scrisoarea lui Heacsu"(1521)

S. Stefan: "Predoslovie către cititori"

Antim Ivireanu: "Didahii" (fragmente)

RENASTEREA SI UMANISMUL (cca 10 ore)

Renasterea si umanismul în literatura română, iugoslavă şi universală - privire de ansamblu.

Francesco Betrarca: Poezii (selecţie)

Miguel de Cerventes: "Don Quijote..." (fragment)

William Shakespeare: "Romeo si Julieta"

Marin Drzić: "Dundo Maroje" (fragment)

Cronicarii moldoveni, munteni si ardeleni (prezentare generală)

Opere pentru analiza

Gr. Ureche: "Letopiseţul ţârii Moldovei", fragment

M. Costin: "Letopiseţul ţării Moldovei", fragment

I. Neculce: "Letopiseţul tării Moldovei", fragment

"O samă de cuvinte" (selecţie)

D. Cantemir: "Descrierea Moldovei", fragment

BAROCUL, CLASICISMUL, RATIONALISMUL SI ILUMINISMUL (cca 5 ore)

Barocul, clasicismul, raţionalismul şi iluminismul în Europa, literatura română şi iugoslavă

(prezentare generală)

J. B. Moliere: "Avarul"

Gundulić: "Osman" (fragment)

SCOALA ARDELEANA (cca 3 ore) (prezentare generală a curentului latinist)

I. B. Deleanu: "Tiganiada"

Inceputulile poeziei lirice, a prozei si a teatrului în limba română (cca 3 ore)

Poezii Văcăreşti, C. Conachi, Gh. Asachi, D. Golescu (prezentare generală).

Poezii Văcăreşti (selecţie)

LITERATURA PASOPTISTA SI UNIONISTA (cca 15 ore)

Pentru fiecare scriitor din generaţia paşoptistă şi unionistă propuse prezentării generale a vieţii

şi operei.

V. Cîrlova: "Inserare"

I. E. Rădulescu "Zburătorul"

Gr. Alexsandrescu: "Umbra lui Mircea la Cozia"

"Cîînele şi căţelul" "Toporul şi pădurea"

C. Negruzii: "Alexandru Lăpusneanu"

D. Bolintineanu: "San-Marina"

"Manoil" (fragment)

V. Alecsandri: "Malul Siretului"

"Sfîrsit de toamnă"

"Chirita în provincie"

Al. Odobescu: "Pseudo-kynegerikos" (fragment)

N. Filimon: "Ciocoii vechi şi noi" (fragment)

B. P. Hasdeu: "Răzvan şi vidra" (fragment)

NOTA: In dependenţă de specificul operelor literare analizate să fie însuşite sau recapitulate

noţiunile de teorie literară corespunzătoare.

CULTURA EXPRIMARII (26 de ore)

Exprimarea orală Limba, societatea, cultura. Comunicarea: aptitudinea comunicării, cunoştinţele despre limbă,

modul de folosire al limbii. Limba şi limbajul (distincţie noţională). Limbajul şi scrisul (prioritatea

comunicării orale); trei modalităţi de comunicare orală: cuvîntul, inflexiunea, semnele

extralingvistice; avantajele contactului direct dintre interlocuitori în comunicarea orală

(însemnătatea reacţiei interlocuitorului pentru o bună înţelegere). Situaţiile favorabile pentru

comunicarea în scris sau orală.

Cultura în raportul comunicării. Raportu dintre vorbitor şi interlocuitor. Toleranţa

comunicativă (respectul comunicării specifice a interlocuitorilor). Cultura dialogului (respectarea

dreptului interlocutorului la părere diferită).

Exprimarea în scris

Particularităţile specifice ale exprimării în scris: claritatea, preciziunea, uniformitatea,

conciziunea. Exerciţii practice. Principiile de bază privind pregătirea, planificarea şi structura

compoziţională a lucrărilor scrise. Tehnica studiului operei literare.

Patru lucrări scrise (o oră pentru redactare şi două pentru corectare).

РУСИНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

(општи тип гимназије)

Циљеви и задаци Циљ наставе русинског језика и књижевности је да образује и васпитава ученике као

слободне, креативне и културне личности, критичког ума, оплемењеног језика, способности

да процени уредност књижевног дела.

Задаци наставе русинског језика и књижевности су да:

- уводи ученике у проучавање језика као система,

- уводи ученике у социолингвистичка и лингвистичка знања,

- тумачи језичке појаве на језичком наслеђу и новонасталим исказима,

- развија језички сензибилитет и изражајне способности ученика,

- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми

успешно примењују у пракси,


особеностима русинског језика,

- упознаје ученике са књижевном уметношћу,

- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима русинске

књижевности, југословенских књижевности и светске културне баштине,

- усавршава литерарну рецепцију, развија књижевни укус и ствара трајне читалачке

навике,

- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности,

- оспособљава ученике за самостално читање, доживљавање, разумевање,

интерпретирање и вредновање књижевно-уметничких дела,


разумевања и успешнијег проучавања књижевно-уметничких дела,


сазнања,


гледишта,

- изграђује научни поглед на свет,

- развија знања и умења у писменом и усменом изражавању,


културе дијалога,


одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама,



у оквирима југословенске и светске заједнице.

I разред

(4 часа недељно, 132 часа годишње)


Књижевни језик Језик као средство комуникације (основни појмови).

Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Национални и културни значај

језика. Књижевни језик, народни говор, говорне варијанте. Стандардизација књижевног

језика. Књижевнојезичка норма и језичка правилност. Књижевнојезичка култура и њен

значај.

Русински језик (место у породици словенских језика). Однос према украјинском,

пољском и словачком језику. Утицај других језика на русински језик. Нормирање русинског

језика. Русински језик у актуелном окружењу (обогаћивање језика, некритичко преузимање

речи и конструкција), језик првих објављених дела и савремени језик.

Правопис Правопис и његови делови. Типови правописа (фонетски, морфолошки и мешовити).

Основни принципи правописа русинског књижевног језика. Правописи и правописни

приручници. Рад на правопису русинског језика (Костељник, Нађ, Кочиш).


Састављено и растављено писање речи.

Правописни знаци. Скраћенице. Растављање речи на крају ретка.

Транскрипција речи из страних језика (основни принципи и примери).

Фонетика и фонологија Тест - говор и изговарање гласова (тест за ученике).

Дефиниција фонетике. Глас и његове акустичке и артикулационе карактеристике.

Акценат.

Дефиниција фонологије. Дефиниција фонеме. Фонолошки систем. Варијанте фонема.

Фонетска и фонолошка транскрипција.

Говорни органи и њихово учешће у стварању гласова. Звучни и безвучни гласови,

орални и назални. Основна подела гласова.

Систематизација вокала: према вертикалном и хоризонталном положају језика -

Џоунзов дијаграм. Систематизација консонаната према начину и месту творбе.

Слог (дефиниција, структура, подела речи на слогове).

Акценат у русинском језику. Тестирање правилног наглашавања код ученика. Акценат

групе речи у реченици.

Интонација реченице, ритам, пауза.

Интонација у изражавању (интонација, ритам, пауза, јачина гласа), вежбање правилног

читања.

УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (35 часова)

Природа и смисао књижевности Појам и назив, књижевна уметност, улога књижевности у друштву; књижевност и друге

уметности.

Уметнички доживљај: утисци, разумевање, сазнавање, доживљавање уметничких


Језик књижевно-уметничког дела Језик у уметности речи и језичко општење изван књижевног дела. Језичке јединице у

књижевно-уметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи, служба речи).

Тематика, мотиви, фабула и сиже у књижевно-уметничком делу Тематика, наслов (однос према теми); мотиви (мање тематске јединице); фабула и сиже.

Мисли и идеје у књижевно-уметничком делу Идеја, мисли и поруке; смисао књижевно-уметничког дела.

Композиција и мотивација Композиција и мотивација (појам); композиција лирског, епског и драмског дела

(основна начела); јединство мотива (статички, динамички, везивни, слободни);

композиционо-мотивациони склад.

Техника истраживања књижевног дела Извори: примарни (књижевно дело), секундарни (литература о делу); читање ради

проучавања; вођење бележака; рад у библиотеци. Избор и распоред прикупљених података.

Научна апаратура (библиографија, фуснота). Писмени истраживачки рад ученика.

Дела за обраду:

Девојачка лепота - народна песма

Младост пролази - народна песма

Хватање регрута - народна песма

Козак Голота - дума

Дунаве, Дунаве, зашто тужан течеш - народна балада

Чаловка Петро - народна приповетка

А. П. Чехов: Туга


Иво Андрић: беседа приликом примања Нобелове награде


Књижевност старог века (8 часова)

Основни појмови о особеностима књижевности старог века.



Хомер: Илијада (одломак)

Библија (из Старог и Новог завета)

Средњовековна књижевност Основне информације о почецима писмености и књижевности словенских народа.

Старословенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик.

Избор из средњовековне књижевности (одломци из апокрифа, хагиографија и

биографија; молитве и похвале, црквена приказања, хронике, родослови, повеље, закони,

натписи и сл.).


Учење Володимира Мономаха

Слово о полку Игорову

Стефан Лазаревић: Слово љубве

Народна (усмена) књижевност (10 часова)

Народна (усмена) књижевност: појам, битне одлике, основне теме и мотиви, уметничка

вредност и значај (синтеза).

Улога народне поезије у нашој историји.

Хуманизам и ренесанса (10 часова)

Хуманизам и ренесанса у Европи и у нашим крајевима.



В. Шекспир: Хамлет

М. Сервантес: Дон Кихот (одломак)

М. Држић: Дундо Мароје (одломци)

И. Вишенски: Полемике (одломци)

Барок и класицизам (5 часова)

Барок и класицизам у Европи и код нас (информативно).


И. Гундулић: Осман (одломци из I и VIII певања)

Ж. Молијер: Тврдица (одломци)

Из савремене књижевности (4 часа)

Иво Андрић: Приповетке (избор)

Једно дело по избору из савремене књижевности на русинском језику.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (26 часова)

Усмено изражавање Језик, друштво, култура. Комуникација: језичка способност, језичко знање, употреба

језика. Језик и говор (појмовно разграничење). Говорење и писање (примарност усменог

општења); три говорна канала усмене комуникације; реч, интонација, нејезички знаци;

предности непосредног контакта саговорника при усменом општењу (важност узвратног

реаговања за успешно споразумевање).

Култура говорног понашања. Однос говорника и саговорника. Толеранција (поштовање

говорне посебности саговорника). Култура дијалога (уважавање права саговорника на

другачије мишљење).

Писмено изражавање Основне одлике писменог изражавања: јасност, прецизност, складност, сажетост.

Практичне вежбе. Основна начела припремања, планирања и композиције писмених састава.

Техника проучавања књижевног дела.

Четири школска писмена задатка (један час за израду, два за исправку).

РУСИНСКИ ЯЗИК И КНÏЖОВНОСЦ

Цилй и задатки Настава руского язика и кнïжовносци ма шлïдуюци цилï и задатки:

- уводзи школярох до виучованя язика як система;

- уводзи школярох до социолингвистичних и лингвистичних знаньох;

- толкуе язични зявеня на язичним нашлïдству и прейг новонасталих виразох;

- розвива язични сензибилитет и висловни способносци школярох;

- оспособюе школярох же би теорийни знаня о язичних зявеньох и правописней норми

успишне применьовали у пракси;

- воспитуе у духу язичней толеранциï спрам других язикох и вариянтним особлïвосцом

руског язика;

- упознава школярох з кнïжовну уметносцу;

- розвива гуманистичне и кнïжовне образованє на найлепших дïлох рускей

кнïжовносци, югославянских кнïжовносдох и шветовей културней традициï;

- усовершує литературну рецепцию, розвива кнïжовни снак и формуе тирваци навикнуа

гу читаню;

- упутюе школярох на вигледовательне и критицке одношене гу кнïжовносци;

- оспособює школярох за самостойне читане, дожице, розуменє, интерпретованє и

вреднованє кнïжовноуметнïцкого дïла:

- обезпечує функционални знаня з теорï и историï кнïжовносци же би ше лєпше

розумели и успишнєйше преучовали кнïжовноуметнïцки дïла;

- оспособює школярох за сигурне хаснованє фаховей литератури и других жридлох

знаня;

- преширює спознайни видогляди школярох и унапрямує их на критицке роздумоване и

оригиналносц;

- будує наукови попатрунок на швет;

- розвива знаня и схопносци у писменим и усним висловйованю;

- поспишує усовершованє бешеди, писаня и читаня, як и пестованє култури диялогу;

- оспособює школярох же би ше успишнє служели з рижнима формами висловйованя и

одвитуюцима функционалнима стилами у розличних бешедних ситуацийох;

- воспитує у духу общого гуманистичного прогресу и на началу почитованя, чуваня и

богаценя културного и уметнïцкого скарбу, цивилизацийних досягох и матерялних доброх у

рамикох югославянскей и шветовей заєднïци.

I класа

(4 години тижньово, 132 годзини рочно)

ЯЗИК (26 годзини)

Кнïжовни язик

Язик як средство комуникациï (основни поняца).

Основни поняца о кнïжовним (стандардним) язику. Националне и културне значенє

язика. Кнïжовни язик, народна бешеда, бешедни вариянти. Стандардизация кнïжовного

язика. Кнïжовноязична норма и правилносц. Кнïжовноязична култура и єй значенє.

Руски язик (место у фамилиï славянских язикох). Одношене зоз украïнским, польским и

словацким язиком. Уплïв других язикох на руски язик. Нормованє руского язика. Руски язик

у актуалним окруженю (збогацоване язика, нєкритицке преберанє словох и конструкцийох);

язик перших обявених дïлох и сучасни язик.

Правопис Правопис и його часци. Файти правопису (фонетски, морфологийни, мишани). Основни

принципи правопису руского кнïжовного язика. Правописи и правописни приручнïки. Робота

на правопису руского язика (Костельник, Надь, Кочиш).

Писанє велькей букви.

Писанє словох ведно и окреме.

Правописни знаки. Скраценя. Розкладанє словох на концу мора.

Транскрипция словох зоз странского язика (основни принципи и приклади).

Фонетика и фонология Тест - бешеда и вигварянє гласох (тест за школярох).

Дефиниция фонетики. Глас и його акусрични и артикулацийни характеристики.

Наглашка.

Дефиниция фонологиï. Дефиниция фонеми. Фонологийни систем. Вариянти фонемох.

Фонетска и фонологийна транскрипция.

Бешедни органи и ïх учасц у стваряню гласох. Дзвонки и нєдзвонки гласи; орални и

назални. Основне подзелєне гласох.

Систематизация вокалох: спрам вертикалного и горизонталного рушаня язика -

Джоунзов дияграм. Систематизация консонантох спрам способу и места твореня.

Склад (дефиниция, структура, дзелєне на склади).

Наглашка у руским язику. Тестованє правилного наглашованя при школярох. Наглашка

на групи словох у виреченю.

Интонация виреченя, ритем, павза.

Вежбанє у висловйованю (интонация, ритем, павза, моц гласу); вежбанє правилного

читаня.

УВОД ДО ПРЕУЧОВАНЯ КНÏЖОВНОГО ДÏЛА (35 годзини)

Природа и смисел кнïжовносци Поняце и назва; кнïжовна уметносц; улога кнïжовносци у дружтве; кнïжовносц и други

уметносци.

Уметнïцке дожице: упечаток, розуменє, спознанє, дожице уметнïцкей вредносци у

кнïжовним дïлу.

Язик кнïжовноуметнïцкого дïла Язик у уметносци словох и язична комуникация звонка кнïжовного дïла. Язични єдинки

у кнïжовноуметнïцким дïлу (писательов вибор и розпорядок словох, служба словох).

Тематика, мотиви, фабула и змист кнïжовноуметнïцкого дïла Тематика, наслов (одношенє гу теми); мотиви (менши тематски єдинки); фабула и

скрацени змист.

Думки и идеï у кнïжовноуметнïцким дïлу Идеï, думки, порученя; смисел дïла.

Композиция и мотивация Композиция и мотивация (поняце); композиция лирского, епского и драмского дïла

(основни начала); єдинство мотивох (статични, динамични, вязни, шлєбодни);

композицийно-мотивацийни склад.

Технïка виглєдованя кнïжовного дïла Жридла: примарни (кнïжовне дïло), секундарни (литература о дïлу); читане з намиру же

би ше преучовало; водзенє призначкох; робота у библиотеки. Вибор и розпорядок

позбераних податкох. Наукова апаратура (библиография, фуснота). Писана школярска

виглєдовацка робота.

Дïла за обробок

Дзивоцка краса - народна писня

Младосц преходзи - народна писня

Лапанє регрутох - народна писня

Козак Голота - дума

Дунаю, Дунаю, чом смутни чечеш - народна балада

Чаловка Петро - народна приповедка

А. П. Чехов: Смуток


Иво Андрич: ьешеда знагоди приманя Нобеловей награди

КНЇЖОВНОСЦ (45 годзини)

Кнïжовносц старого вику (8 годзини) Основни поняца о особеносцох кнïжовносци старого вику.


Еп о Гилгамешови

Хомер: Илияда (виривок)

Библия (зоз Старого и Нового завиту)

Стредньовиковна кнïжовносц

Основни информациï о початкох писменосци и кнïжовносци славянских народох.

Старославянски писма (глаголïца, кирилска); старославянски язик.

Вибор зоз стредньовиковней кнïжовносци (виривки з апокрифох, гагиографийох и

биографийох; молитви и похвали, церковни приказаня, хронïки, родослови, повелï, закони,

надписи и под.).


Поучованє Володимира Мономаха

Слово о полку Игоровим

Стефан Лазаревич: Слово о любови

Народна (усна) кнïжовносц (10 годзини) Народна (усна) кнïжовносц: поняце, сущни прикмети, основни теми и мотиви;

уметнïцка вредносц и значенє (синтеза). Улога народней поезиïи у нашей историï.

Гуманизем и ренесанса (10 годзини) Гуманизем и ренесанса у Европи и у наших крайох.


Ф. Петрарка: Канцониєр (вибор сонетох)

В. Шекспир: Гамлет

М. Сервантес: Дон Кихот (виривок)

М. Држич: Дундо Мароє (виривки)

И. Вишенски: Полемики (виривки)

Барок и класицизем (5 годзини) Барок и класицизем у Европи и у нас (информативно).


И. Гундулич: Осман (виривки з I и УІІІ шпиваня)

Ж. Молиер: Скупенда (виривки)

Зоз сучасней кнïжовносци (4 годзини) Иво Андрич: Приповедки (вибор)

Єдно дïло по вибору зоз сучасней кнïжовносци на руским

язику.

КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ (26 годзини)

Усне висловйованє

Язик, дружтво, култура. Комуникация: язична способносц, знане, хасноване. Язик и

бешеда (розгранïчене поняцох). Бешедоване и писанє (примарносц усней: комуникациï: три

бешедни канали усней комуникациï: слово, интонация, нєязични знаки; предносци

непостредного контакту у усней комуникациï (важносц повратного реагованя за успишну

комуникацию).

Култура бешедного справованя. Одношенє бешеднïка и собешедниïка). Толеранция

(почитованє бешедней окремносци собешедиïка). Култура диялогу (почитованя праца

собешеднïка на иншаке думанє).

Писмене висловйованє Основни характеристики писменого висловйованя: ясносц, прецизносц, складносц,

зжатосц. Практични вежби. Основни начела пририхтованя, планованя и композициï писаних

составох.

Технïка преучованя кнïжовного дïла.

Штири школски писмени задатки (єдна годзина за писанє и два годзини за виправок).

СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Циљ и задаци Циљ и задаци наставе словачког језика и књижевности су следећи:

- да ученици упознају законитости савременог књижевног словачког језика и да науче

да их практично примењују;

- да ученици стекну знања из социолингвистике и лингвистике;

- да им се језичке појаве објасне на текстовима књижевне традиције и на новијим

текстовима;

- да се развије и негује језичка култура ученика и култура њиховог изражавања;

- да ђаци знају успешно применити теоријска сазнања о језичким појавама и

правописној норми;

- да негују коректно језичко изражавање и да разазнају узајамне утицаје словачког

језика и контактног српскохрватског језика;

- да се негује толерантан однос ученика према језицима других националних заједница

у нашој средини;

- да се ученици упознају са књижевним стваралаштвом;

- да се хуманистичке идеје и књижевна сазнања стичу анализом највреднијих

књижевних дела словачке, југословенске и светске књижевности;

- развијати истанчан смисао ученика за књижевну рецепцију, за неговање књижевног

доживљаја и неговање њихове љубави према књизи и читању;

- неговати истраживачко-критички однос ученика према књижевности, њихове

читалачке навике, самостално просуђивање, процењивање и интерпретацију књижевно-

уметничког дела;

- да ученици стекну функционална сазнања из теорије и историје књижевности, уз

помоћ којих ће боље разумети суштину књижевног дела;

- оспособити ученике да без проблема користе стручну литературу;

- да се обогати општа култура ученика, да се подстиче њихово критичко расуђивање и

лични, оригинални однос према књижевности;

- да се развије научни поглед на свет;

- да се побољша усмено и писмено изражавање ученика;

- да се ученици подстичу на самостално усмено и писмено изражавање, да се

усавршавају у читању и да негују културу дијалога;

- да се ђаци васпитавају у духу хуманистичког напретка, у оквирима југословенске и

светске заједнице.

I разред

(4 часа недељно, 132 часа годишње)


Књижевни језик

Правопис

Фонетика и фонологија

УВОД У АНАЛИЗУ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (35 часова)

Карактер и суштина књижевности Појам и назив; књижевна уметност; функција књижевности у друштву; однос

књижевности и осталих врста уметности.

Уметнички доживљај: дојам, разумевање и схватање уметничких вредности књижевно-

уметничког дела.

Језик књижевно-уметничког дела Језик књижевно-уметничког дела и језичка комуникација уопште. Језичке јединице у

књижевно-уметничком делу (употребљена језичка средства, њихов распоред у тексту,

функција речи).

Тематика, мотиви, фабула и сиже књижевно-уметничког дела

Тематика, назив (однос према теми); мотиви (мање тематске јединице); фабула и сиже.

Ликови у књижевно-уметничком делу Лик, карактер, тип, наратор, писац, уметничко уобличавање личности, функција и

значај књижевног лика.

Идеја у књижевно-уметничком делу Идеја, мисао, порука; суштина књижевно-уметничког дела.

Композиција и мотивација Композиција и мотивација (појам); композиција лирског, епског и драмског дела

(основни принципи); мотиви (статички, динамички, слободни); композиција.

Техника анализе књижевно-уметничког дела Извори: примарни (књижевно дело), секундарни (литература о делу, начин читања

књижевног дела приликом анализе; белешке; библиотекарски радови, одабир и распоред

података. Библиографија и фуснота. Писмени рад (ученик).

Књижевна дела за обраду:

Na Králˇovej holi - словачка народна песма

Ja som bača velˇmi stary - народна песма

Išli hudci horou - народна балада

Janove príhody - словачка народна приповетка

Божена Сланчикова Тимрава - Tapákovci

Антон Павлович Чехов - Туга

Јозеф Цигер Хрански - Јамка

Софокле - Антигона

Јан Штевчек: Студија о делу из словачке књижевности


Књижевност старог века (8 часова) Основне информације о књижевности старог века, карактер ове књижевности.



Хомер: Илијада (одломак)

Библија (одломци из Старог и Новог завета)

Књижевност средњег века (8 часова) Почеци словачке књижевности: Старословенска књижевност. Култура Велике Мораве.

Ћирило и Методије, њихови ученици (информативно). Традиција Велике Мораве и Ћирило-

методијске традиције у словачкој књижевности.

Средњовековна латинска књижевност. Латински као књижевни језик Словака.

Карактер књижевности средњег века.


Легенда о св. Свораду и Бенедикту (одломак)

Избор из средњовековне латинске књижевности

Народно (усмено) стваралаштво (10 часова) Народно (усмено) стваралаштво - појам, настанак, развој, основне карактеристике,

основне теме, мотиви, идеје, уметничка вредност и значај народног стваралаштва (синтеза).

Улога народног стваралаштва у историји словачког народа.


Избор из лирских песама

Избор из балада

Епска поезија - Силађи и Хадмази

Jánošik a pandúri - словачка народна приповетка

Народне уречице, изреке, питалице и бројалице (извори)

Хуманизам и ренесанса (8 часова) Европски књижевни хуманизам и ренесанса, словачка хуманистичка и ренесансна

књижевност (карактер, значај) - информативно.

Основне карактеристике књижевности хуманизма и ренесансе.


Франческо Петрарка: Канцоњер (изабрани сонети)

Ђовани Бокачо: Декамерон (новела)

Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија

Мигуел де Сервантес: Дон Кихот

Павол Кирмезер: одломци из ренесансне драме

Марин Држић: Дундо Мароје (одломак)

Барок, просветитељство, класицизам (10 часова) Књижевност барока, просветитељство и класицизам у Европи, у словачкој

књижевности (карактеристике и значај) - информативно.


Жан Баптист Молијер: Тврдица

Јан Амос Коменски: Педагошки списи (приказ)

Штефан Пиларик: Доживљаји Штефана Пиларика (одломак)

Јан Колар: Кћи Славије (пролог, избор сонета)

Јан Холи: Selanky (избор)

Јан Халупка: Kocúrkovo (одломак)

Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију (одломак)

Савремена литература (4 часа) Јозеф Цигер Хронски: Јозеф Мак

Јан Чајак мл.: Zypa Cupák

Напомена: Приликом обраде књижевних дела треба савладати књижевнотеоријске

појмове који су у функцији наведених текстова.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (26 часова)

II разред



О језику

Морфологија

Књижевност (80 часова)

Романтизам (35 часова) Романтизам у европској књижевности - информативно.

Романтизам у словачкој књижевности - настанак, карактер, представници

(информативно) и у књижевности југословенских народа.

ПРВИ СТРАНИ ЈЕЗИК


I разред

Циљ и задаци Циљ наставе страних језика је стицање, проширивање и продубљивање знања и умења

у свим језичким активностима, упознавање културног наслеђа створеног на датом страном

језику и оспособљавање за даље образовање и самообразовање.

Задаци наставе страних језика су да ученици:

- усвоје говорни језик у оквиру нових 1.200 речи и израза што у току осам година учења

језика чини укупан фонд од око 2.600 речи и израза продуктивно, а рецептивно и више;

- негују правилан изговор и интонацију уз обраћање посебне пажње на оне ритмичке и

прозодијске схеме које су битне при усменом изражавању;

- разумеју говор (непосредно и путем медија) и спонтано се изражавају у оквиру тема

из свакодневног живота и основне тематике из природних и друштвених наука;

- овладају техником информативног читања и разумеју сложеније језичко-стилске

структуре у тексту, као и упознају особености језика читањем одломака из познатих

књижевних и научно-популарних дела;

- развијају способности правилног писменог изражавања, писања краћих самосталних

састава и њихове усмене интерпретације;

- стичу нова сазнања о карактеристикама земаља и народа чији се језик учи, посебно

оних које су битне за разумевање језика и културе тог народа;

- упознају оне историјске догађаје који су од значаја и у светским оквирима и научно-

техничких достигнућа земаља чији се језик учи, уз избор одговарајућих садржаја и у

корелацији с другим образовно-васпитним подручјима;

- оспособе се за вођење разговора о нашој земљи, њеним лепотама, културним и

историјским тековинама;

- стичу општу културу и развијају међукултурну сарадњу и толеранцију, моралне,

радне и естетске вредности, као и интелектуалне способности, машту и креативност;

- оспособе се за даље образовање и самообразовање коришћењем речника, лексикона и

друге приручне литературе.

Комуникативне функције: обнављање, утврђивање и проширивање оних

комуникативних јединица са којима се ученик упознао у основној школи: ословљавање

познате и непознате особе; исказивање свиђања и несвиђања, слагања и неслагања са

мишљењем саговорника; тражење и давање дозволе; честитање и исказивање лепих жеља;

позивање у госте, прихватање и неприхватање позива; обавештење и упозорење; предлагање

да се нешто уради; одобравање или неодобравање нечијих поступака; приговори, жалбе;

изражавање чуђења, изненађења, уверености, претпоставке или сумње; давање савета;

исказивање симпатија, преференције, саучешћа; изражавање физичких тегоба, расположења.

I разред


Тематика Из живота младих: нова средина и другови; спортска такмичења.

Породица и друштво: спољни изглед и особине чланова породице; чланови породице

у кући и ван ње; ситуације из свакодневног живота и на радном месту; односи у породици и

друштву.

Из савременог живота и тековина културе и науке народа чији се језик учи и

наших народа: природне лепоте и заштита човекове средине; путовање и коришћење

саобраћајних средстава; из историјске и културне прошлости; културне и привредне

манифестације које су постале традиционалне; из живота и рада познатих људи; актуелне

теме од васпитног значаја.

Школски писмени задаци: по један писмени задатак у сваком полугодишту.

Лектира: до 15 страница тематски занимљивог, језички приступачног текста који

одговара интересовању и предзнањима ученика.

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

I разред



I РЕЧЕНИЦА Обновити реченичне моделе обухваћене програмом за основну школу. Ред речи у

реченици. Место прилога и прилошких одредби.

- Питања

a) "WH" questions

"Where are you going?" How can we get there?"

б) Алтернативна питања

"Did you take a bus or did you walk?"

в) Учтива питања

"Would you open the window, please?"

г) Питања са предлогом на крају

"Who are you looking at?"

- Индиректни говор

а) изјаве - без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од

садашњих времена)

"I'll do it as soon as I can." He says that he will do it as soon as he can.

б) молбе, захтеви, наредбе

"Come back!" He told me to come back.

"Pass me the bread, please". He asked me to pass him the bread.

в) питања са променом реда речи - без промене глаголског времена (глагол главне

реченице у једном од садашњих времена).

- Yes/No questions

"Have you seen Mary?" He wants to know if I have seen Mary.

- "WH" questions

"What do you want?" He asks me what I want.

II ИМЕНИЧКА ГРУПА

1. Члан

- Обновити употребу одређеног и неодређеног члана.

- Одређени члан уз имена годишњих доба, оброка и назива земаља.

The winter of 1978 was very cold. The lunch we had yesterday was very good. He lives in the

USA.

- Неодређени члан у изразима за меру, време и количину

two pounds a yard, 50 miles an hour, 15 dinars a kilo

- Нулти члан уз заједничке именице

go by car, be in bed, go to school и др.

2. Именице

- Множина именица - обновити

- Конгруенција именица са глаголом у једнини

information, news, furniture, luggage, mathematics и др.

The news is on at ten o'clock. Mathematics deals with space and number.

- Синкретизам једнине и множине

sheep, deer, trout

- Саксонски генитив

a) код именица на -s

Jones' dictionary, St. James's Park

b) у координативним структурама

John's and Mary's book, John and Mary's book

- Други номинали - герунд

a) у фунцкији субјекта

Swimming is my favourite sport.

b) у функцији објекта (после глагола like, hate, start, stop и др.) She likes cooking.

3. Заменички облици

a) Заменице

- Обновити оне личне, показне, присвојне, релативне и одричне заменице предвиђене

програмом за основну школу.

- Узајамно-повратне заменице -each other, one another

Mary and Peter see each other every day. The students from different countries couldn't

understand one another.

- IT уз копулативне глаголе

It is raining. It is cold.

- Неодређено one

I lost a friend but you gained one.

- Одрична земаница none

She has a lot of friends, but I have none. He asked for food but got none.

b) Детерминатори

- Неодређени детерминатори - some, any

They want some paper. I don't have any bread left.

- Одрични детерминатор no

There are no eggs in the fridge. There's no milk in the cup.

4. Придеви

Обновити поређење придева

5. Бројеви

Децимали, разломци; четири рачунске радње

6. Квантификатори

Обновити many/much, a lot of/lots of; few/little

III ГЛАГОЛСКА ГРУПА 1. Глаголи

- Време и аспект глагола

- Обновити глаголске облике предвиђене програмом за основну школу

- The Present Perfect Tense - проширити употребу прилошким одредбама lately, recently

I haven't seen him recently. Have you seen a good film lately?

- The Present Perfect Continuos Tense (P)3)3

He has been working in that factory for ten years now.

- The Past Perfect Tense

When we came the train had already left.

- Модални глаголи

a) can (be able to, be allowed to), could

Sorry, but I can't come again next week. Can I smoke in here?

Could I smoke in here?

3 P = рецептивно

b) must (have/got/to, be obliged to)

I've got to go now.

- Пасивне конструкције - за истицање безличности и за навођење научних чињеница

The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.

- Двочлани глаголи (фразални и предлошки)

apply for, shout for, bring up и др.

2. Прилози

Поређење прилога

IV ТВОРБА РЕЧИ Најчешћи префикси и суфикси за творбу придева

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, и др.

V ОРТОГРАФИЈА Основна правила интерпункције. Писање великих слова.

VI ЛЕКСИКОЛОГИЈА Најчешћи идиоми и фразеологизми

VII ЛЕКСИКОГРАФИЈА Структура и коришћење двојезичних речника.

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

I разред



Садржаји програма обрађени у основној школи интегришу се с новим елементима у

систематизоване шире целине на вишем нивоу.

Постављање питања и давање одговора Нови модели

Дисјунктивна питања

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?

Негативно питање

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen?

Doch, ich habe es gelesen.

Изрична реченица као питање

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?

Питања у неуправном говору

Ich frage dich, ob er kommt.

Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was usw)

Одговори пуни или елиптични (увек у дијалогу)

Казивања радњи и стања у садашњости, прошлости и будућности - радња изражена плусквамперфектом

Er hatte das schon längts gesehen.

- радња зависне реченице дешава се истовремено са радњом главне реченице

везници: während, solange, seit (dem)

Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solange ich ihn kenne, sammelt er

Briefmarken.

- радња зависне реченице дешава се пре радње главне реченице

везници: nachdem, als (плусквамперфект у споредној, претерит у главној реченици)

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie kam zum Bahnhof, als der

Zug schon obgefahren war.

- радња зависне реченице дешава се после радње главне реченице

везници: bis, bevor, als (исто време у обе реченице)

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, bevor (ehe) ich ins Kino gehe.

Казивање заповести Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!

Одредбе квалитета и квантитета Изражавање једнакости-неједнакости

Er ist genau so alt wie du.

Er ist älter als ich.

Употреба компаратива и суперлатива у предикативној и атрибутивној функцији.

Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heilesten. Der heileste Monat

Juli...

Систематизација категорија којих у матерњем језику нема или су битно

различите

Члан Одређени, неодређени

Одређени члан уз географске појмове: називе планина, мора, језера, земаља мушког и

женског рода, затим уз имена дана у недељи, месеци у години, годишњих доба

Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die

Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erste

Arbeitstag in der Woche. Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.

Без члана

- лична имена, имена земаља средњег рода, имена градова, континената; предикативно

употребљени називи позива; градивне именице; узвици и изрази

Hans ist Student. Jugoslawien ist еine Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die

Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tag um Tag; weder

Mеnsch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.

Инфинитив са "zu" уз неке глаголе и изразе Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, keinen Wunsch)

tanzen zu gehen.

Оријентација у времену и простору Проширити могуће одговоре на раније обрађена питања у вези са оријентацијом у

времену и простору

Wann...

heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer, am 1.

September 1976, den 1. Juni 1976

Wie lange...?

Seit wann...?

eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit

unserer Begegung.

Wo...?

draußen, drinnen, überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends

Wohin...?

dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin

Woher...?

Пропозиције које у синтагми са именицом дају ознаке за место

hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür

usw.

Казивање претпоставки, узрока, намере Модални глаголи у служби изражавања претпоставки или намере.

Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.

Конјуктив презента и претерита помоћних и модалних глагола - у реченицама и фразама за изражавање жеље и могућности, сумње, нестварности

So wäre es vielleicht besser.

- плусквамперфект у поменутим случајевима (рецептивно)

Hätte ich ihn nie gesehen!

Творба речи Сложеница (именица и придев), префексирање глагола, изведене именице и придеви

Schule, Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit,

Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

Синоними, хомоними и антоними, фразе и лексиколизовани спојеви речи lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nhmen; in Bewegung setzen.

Изговор Однос гласова и слова.

Подела гласова. Дужина и квалитет вокала. Дифтонзи.

Акценат речи. Мелодија основних типова реченица.

Ортографија Интерпункција - основна правила.

Поделе речи на слогове.


Лексикографија Структура двојезичних речника и служење њима.

РУСКИ ЈЕЗИК

I разред



Реченица Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице.

Управни и неуправни говор.

Именице Варијанте падежних наставака: локатив једнине на - у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу,

о крае/на краю; номинатив множине на -а, - я, - ья, - е: города, учителя, деревья, граждане.

Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална

припадност. Промена именица на -ия, -ие, -мя.

Именице плуралија тантум (рецептивно).

Непроменљиве именице (рецептивно).

Презимена на -ов, -ев (Петров, Фадев и сл.).

Обнављање и систематизација основних именичких промена.

Заменице Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей. Неодређене заменице: кто-то, кто-

нибудь, некоторыǔ, нескољько.

Обнављање и систематизација обрађених заменица у основној школи.

Придеви Поређење придева: компаратив придева типа: старший, младший; прост облик

суперлатива: ближайший, простейший, худший. Присвојни придеви на -ов, -ев, -ский.

Придеви за означавање простора и времена: сегодняшний, здешний.

Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем,

готовый к чему, способный к чему и сл.).

Бројеви Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 и 30, 40, 90, 100, 500 - 900,

1000 и њихова употреба у најчешћим структурама за исказивање количине (броја) и

времена с предлозима: с - до, с - по, от - до, к и др. Исказивање времена по сату у

разговорном и службеном стилу.

Четири основне рачунске радње (рецептивно).

Глаголи Најчешће алтернације основе у презенту и простом будућем времену. Творба вида

помоћу префикса, суфикса, основе.

Потенцијал - грађење и употреба.

Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређно кретање и кретање

једном у оба правца; активирање до сада обрађених глагола кретања (идти - ходить, ехать

- ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить,

везти - возить; рецептивно усвајање нових глагола кретања: гнать - гонять, ползти -

ползать.

Глаголски прилози (рецептивно).

Рекције глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика (поблагодарить

кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком - чëм и сл.).

Прилози Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину. Поређење

прилога.

Предлози Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик

(для с генитивом, из-за с генитивом у одредби одвајања од места и узрока, из-под с

генитивом у одредби одвајања од места, к с дативом у временској одредби, по с дативом

у атрибутској, просторној и узрочној одредби и сл.).

Везници Најфреквентнији прости везници у независно сложеним и зависно сложеним

реченицама (а, да, и, но, ил, если, пока, потому, что, так как, перед тем как и сл.).

Реченични модели Реченичне моделе предвиђене програмом за основну школу и даље примењивати у

различитим варијацијама и комбинацијама. При том тежити да се уоче сличности и

разлике у изражавању истих односа у руском и матерњем језику. У овом разреду посебну

пажњу посветити, пре свега у облику вежби, моделима у потврдном, одричном и упитном

облику за исказивање следећих односа:

Субјекатско-предикатски односи Реченице са именским предикатом

а) копуле:быть, стать, явлаяться

Его отец был врачом, а он станет инженером.

Это утверждение является спорным.

б) одсуство копуле

Его брат токарь по металлу.

Она сегодня весëлая.

Он сильнее всех.

Објекатски односи а) директним објектом

Мы купили новый учебник.

Я не получил ответа.

б) индиректним објектом

Он их поблагодарил за помошь

Эта фотография напоминает о прошлом.

в) зависном реченицом

Брат в письме сообщсрз, что он летом приедет к нам.

Просторни односи Реченице с одредбом

а) израженом прилогом

Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).

Он остался там (внизу, наверху, внутри).

б) израженом зависним падежом

Машина появилась из - за угла.

Кошка вылезла из - под дивана.

Мы долго гуляли по городу.

Временски односи Реченице са одредбом

а) изражене прилогом

Я пришëл раньше тебя.

б) израженом зависним падежом.

Они вернулись к вечеру (к трëм часам).

Я сегодня работал с пяти до семи часов.

Начински односи Раченице са одредбом израженом прилогом

Он хорошо говорит по-русски.

Он пишет более красиво, чем ты.

Она поет красивее всех.

Узрочни односи Реченице са одредбом израженом зависним падежом.

Он не приехал срок по болезни.

Атрибутивни односи Реченице с атрибутом

а) у суперлативу

А. С. Пушкин является величайшим русским позтом.

б) у зависном падежу

Я забыл тетрадь по русскому языку.

Ортографија Подела речи на слогове. Писање великих слова. Писање префикса.

Творба речи Најчешћи префикси и суфикси.

Лексикографија Структура двојезичних речника и служење њима.

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

I разред



Језичка грађа савладана у основној школи интегрише се са новом грађом и

непрестано примењује, проширује и усавршава.

Пасивне конструкције est + партицип перфекта

La Bastille est prise en 1789.

La Tour Eiffel est construite en 1889.

- указати на прицип творбе осталих облика пасива

ll a été/il fut élu président;

Elle sera/elle serait recompensée...

Финалне реченице са употребом pour + inf.

Инфинитивне реченице - типа

Je le vois venir.

Питања: Qui est - ce qui/que

Qu'est - ce qui/que

Que;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu'est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y

avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? - A

mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?

Одговори: C'est... qui/que; A qui/quoi; Avec qui; Pour qui и дрге раније научене конструкције

Индиректна питања: Dis-moi à quoi tu penses. Je te demande se que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce

remède?

Негација pas du tout, non plus, personne, quelqu'un, quelque chose

Ce film ne me plaît pas du tout!

A moi non plus!

Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.

Казивање претпоставке si + имперфект/кондиционал

Si nous étudiions, nous réussirions.

Казивање времена avant de...

quand

Avant de partir il lui a donné son adresse. Quand la guerre éclata, il partit avec ses camarades.

Quand l'as tu rencontré? Je l'ai rencontré quand je suis rentré.

Казивање жеље, воље, намере a) субјунктивом

б) инфинитивом

J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d'oeuvre du Louvre. J'aimerais que vous visitiez le

Louvre pour y admirer les chefs-d'oeuvre d'art. Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau. Il

faut que nous luttions... Que voulez-vous qu'il fasse? Qu'il obéises parents. Il travaille beaucoup

pour gagner sa vie et pour faire instruire ses enfants. Il travaille beaucoup pour que ses enfants

obtiennent une bonne éducation.

Одредбе квалитета и квантитета - значење придева зависно од места

un homme pauvre - le pauvre homme; un soldat brave - un brave soldat; un homme d'âge

moyen - le Moyen âge и сл.

Одредбе за време - дани у недељи, prochain/dernier;

il y a/dans;

pendant/depuis;

dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine dernière; l'année prochaine. Le lundi et le jeudi

il travaille jusqu'a cinq heures. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce

congrès aura lieu dans dix mois ou dans un an...

Поређење C'est l'usine la plus moderne et la plus importante de la région. Cette foire n'est pas aussi

intéressante que celle de l'année dernière.

Одредбе за начин In conduit prudemment/de maniere prudente/avec prudence. Elle parle français couramment,

sans difficulté...

Изрази за меру и количину

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... и сл.

Combien d'eleves ont vu cette émission Une trentaine./Environ 30. Il y a pas mal de livres a

ce sujet; j'en ai lu plusieurs...

Слагање времена - само са индикативом, и то:

Présent - présent (истовремена радња)

Présent - Passé composé (пре)

Présent - Futur (после)

Il me dit qu'elle part.

Il me dit qu'elle est partie.

Il me dit qu'elle partira.

Именичка група Слагање детерминаната и именица у роду и броју; разлике у изговору (где постоје) и

разликовање наставака у тексту.

les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs

Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de

sympathie.

les déterminants indéfinis quelques, plusieurs, certains, autre, tout - у различитим

значењима

tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...

Наставци именица и придева teur/trice

acteur - actrice

al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), ou -s/x

trou, genoux

Глаголска група Субјунктив презента - објаснити принцип творбе, а примењивати само у датим

реченичним моделима.

Прости перфект (passé simple) - принцип творбе, препознавање у тексту и разумевање.

Казивање свршене и несвршене радње у говору (passé composé-imparfait) - научено у

основној школи примењивати и усавршавати, а у тексту указивати и на аналогну употребу

простог перфекта и имперфекта.

Слагање партиципа перфекта са субјектом ОРТОГРАФИЈА

Интерпункција - основна правила.


Подела речи на слогове. ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Деривација: суфикси и префикси ЛЕКСИКОГРАФИЈА

Структура двојезичних речника и служење њима

ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК


I разред

Циљ и задаци Циљ наставе другог страног језика је стицање нових знања и овладавање новим

језичким системом што доприноси проширивању и богаћењу општих изражајних и

интелектуалних могућности ученика, упознавање културе, обичаја, и начина живота народа

чији се језик учи као и развијање естетских и моралних вредности.

Задаци наставе другог страног језика су да ученици:

- упознају основне карактеристике система језика и језичких структура и усвоје око

1.400 најфреквентнијих речи и израза;

- усвоје правилни изговор и интонацију;

- разумеју саговорника и усмено излагање о темама из свакодневног живота;

- овладају техником гласног читања и читања у себи и разумеју једноставне текстове с

темама из свакодневног живота, текстова са научно-популарним садржајима и сл.;

- савладају основе ортографије ради коректног писменог изражавања у оквирима

усвојене лексике и језичких структура;

- оспособе за давање информација о себи, о свом дому, о нашој земљи, њеним

природним лепотама и културно-историјским тековинама;

- упознају са начином живота народа чији језик уче и тековинама њихове културе и

цивилизације;

- развију интелектуалне особености и подигну општи образовни и културни ниво;

- изграде свест о потреби сарадње и толеранције међу народима;

- овладају методама за даљи самосталан рад на богаћењу и усавршавању стеченог

језичког знања.

Комуникативне функције Говорне моделе који се употребљавају у комуникацији у реалним животним

ситуацијама у зависности од контекста и знања језика проширивати, обогаћивати и

нијансирати из разреда у разред: привлачење пажње, ословљавање познате и непознате

особе; представљање себе и трећег лица; исказивање свиђања и несвиђања, слагања односно

неслагања с мишљењем саговорника; тражење и давање дозволе; честитање и исказивање

лепих жеља; позивање у госте, прихватање односно неприхватање позива; изражавање

могућности, немогућности, обавезе и непостојања обавезе да се нешто уради; обавештење и

упозорење; предлагање да се нешто уради; одобравање или неодобравање нечијих поступака,

приговора; изражавање задовољства или незадовољства; изрицање забране, наредбе;

изражавање изненађења, чуђења, уверености, претпоставке или сумње; исказивање физичких

тегоба, расположења, нерасположења, радости, забринутости, исказивање симпатије; давање

предности, савета.

I разред


Тематика Теме из области школског, породичног и друштвеног живота у земљама чији се језик

учи и у нашој земљи.

Из живота младих: распоред часова; ситуације у разреду; свечаности; спортске

активности; одлазак на излет - екскурзију; дружење.

Породица и друштво: представљање чланова породице, њихове особине и

интересовања; дневни послови чланова породице у кући и ван ње; куповина - у самоуслузи и

робној кући; оброци и јела; одлазак у госте, пријем гостију; празници, саобраћајна средства;

тражење и давање информација.

Уз наведену тематику обрадити и: дане у недељи, месеце, годишња доба, време на

часовнику, временске прилике.

Школски писмени задаци: по један писмени задатак у сваком полугодишту.

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

I разред



I РЕЧЕНИЦА

1. Проста реченица: потврдна, упитна, одрична.

John buys newspapers every day.

Is he going to finish the work soon? When did you arrive home?

Tom wasn't at home. I don't like milk.

2. Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби.

The train arrived late this morning.

II ИМЕНИЧКА ГРУПА

1. Члан

- Основна употреба одређеног и неодређеног члана.

- Одређени члан уз редне бројеве, суперлатив, називе река, мора и океана

the second, the tallest, the Danube, the Adriatic, the Pacific

- Нулти члан уз властите и градивне именице, називе обеда, дана у недељи, месеца и

годишњих доба

Peter Jones, milk, Lunch, Sunday, June, summer

2. Именице

- Правилна множина именица

book/books, box/boxes, lady/ladies, shelf/shelves

- Најчешћи примери неправилне множине

man/men, woman/women, child/children, foot/teet, tooth/teeth

- Изражавање припадања и својине

Саксонски генитив

Tom's dog; our neighbours' car (R)*

3. Заменички облици

a) Заменице

- Личне заменице у функцији субјекта и објекта

I meet him at school every day.

- Показне заменице

This is my book and these are Peter's books.

- Упитне заменице

What is your father? Which of the boys is your brother?

б) Детерминатори

- Показни детерминатори

This book is Mary's.

- Присвојни детерминатори

My books are on the shelf.

- Неодређени детерминатори

some, any

They usually lend me some money. There isn't any flour in the house.

4. Придеви

- Најфреквентнији описни придеви

I've got yellow tulips in my garden.

- Синтетички компаратив и суперлатив

Dick's brother is younger than Peter's.

5. Бројеви

Прости бројеви до 100. Редни бројеви до 30.

6. Квантификатори

much, many; little, fes; a lot of, lots of

I don't have much time hos. He doesn't have many friends.

III ГЛАГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи

- The Simple Present Tense за изражавање уобичајене радње.

John always gets up late.

- The Present Continuous Tense

a) за радњу у току

John is singing now.

b) за радњу која ће се догодити у скорој будућности

John is leaving Belgrade tomorrow.

- Императив - друго лице једнине и прво и друго лице множине

Come here! Go home at once.

Don't stay too late, John. Let's go out.

- The Simple Past Tense (правилни глаголи и глаголи be и have)

- BE GOING TO за изражавање намере у будућности.

- Модални глаголи

can, must - simple present

She can speak English well. She can't come today.

I must work hard. You must not keep it for ever.

- Двочлани глаголи - look out, get on, get off, remind of и др.

2. Прилози

Врсте прилога (за начин, место и време)

He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.

3. Предлози

Најчешћи предлози за оријентацију у времену и простору.

IV ТВОРБА РЕЧИ

Творба именица суфиксима -er/-or, -ess

V ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Најједноставнији идиоми и фразеологизми

VI ЛЕКСИКОГРАФИЈА

Структура и коришћење двојезичних речника.

(Упутити ученике на фонемску транскрипцију).

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

I разред



- Проста, проширена и независно сложена реченица

Das ist (mein, sein, dein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt

(spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den

Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nicht Neues. Es ist warm

und wir gehen Baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging

nicht richtig.

- Постављање питања и давање позитивних и негативних одговора

Was ist das? Ist das ein (eine...)? Nein, das ist kein (keine ...). Kommst du mit? Ja, ich komme

mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche

keinen Bleistift. Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht. Was

machst du? Was liest er? Wer singt dieses Lied? Wem zeigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu

spät?

- Изражавање садашњости, прошлости и будућности

Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fußball auf dem Schulhof. Mein

Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das

Autowerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag

spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.

- Изражавање заповести

Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepaßt! Du

bleibst hier! Er soll lesen!

- Изражавање жеље, молбе

Ich möchte ins Theater gehen. Möchten Sie mir helfen, bitte!

- Изражавање квалитета и квантитета

Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleißig wie sein Bruder. Der

Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher. Dort waren nur einige

Besucher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hundert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist

zehn Jahre alt.

- Издражавање временских, просторних и начинских односа

Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er

kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr ...? Heute ist der 12. September 1985.

Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstraße 19. Wo wohnt er?

Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie

spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?

Да би се остварили постављени захтеви, потребно је да ученици савладају следеће

градиво:

Именице. Усвајање рода, броја и падежа именица уз помоћ члана, наставака и

детерминатива. Номинатив, датив и акузатив једнине и множине са одговарајућим

предлозима и без предлога. Саксонски генитив.

Члан. Усвајање одређеног и неодређеног члана уз именице у наведеним падежима.

Сажимање члана са предлогом im, ins, zum, ans...

Заменице. Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу. Присвојне и показне

заменице као детерминативи уз именице у наведеним падежима. Jemand, niemand, etwas,

nichts.

Придеви. Придеви у саставу именског предиката, а у атрибутивној функцији само

рецептивно. Описна компарација са "ebenso... wie" и "nicht so... wie". Основни и редни

бројеви.

Предлози. Предлози са дативом, са акузативом и предлози са оба падежа.

Глаголи. Презент јаких, слабих и помоћних глагола. Модални глаголи, сложени и

рефлексивни глаголи. Безлични глаголи. Футур и перфект најфреквентнијих глагола;

претерит само помоћних и слабих глагола.

Везници. У независно сложеној реченици und, aber, oder, denn, итд.

Фонетика и ортографија. Изговор гласова и интонација. Абецеда, читање и писање

свих гласова са тежиштем на карактеристикама немачке ортографије: ei, eu, äu, ü, ö, ei, (h као

знак за дужину вокала), ch, sch, tsch, s (на почетку речи и између два вокала), sp, st, ß, z, tz,

удвојени вокали, удвојени консонанти. Велико почетно слово свих именица. Растављање

речи на слогове.

Лексикографија. Структура и коришћење двојезичних речника.

РУСКИ ЈЕЗИК

I разред



Реченица Проста и проширена реченица - изјавна, упитна и одрична. Интонација изјавне и

упитне реченице са упитном речју и без ње. Независно сложене реченице са најчешћим

везницима. Најчешће зависно сложене реченице.

Именице Основни појмови о категоријама именица: род, број и падеж именица мушког рода на

сугласник (тврд и мек), средњег рода на -о, -е, женског рода на -а, -я, мушког рода на -а, -я.

Падешка парадигма. Номинатив у функцији субјекта, именског дела предиката и вокатива.

Основно значење и функција осталих падежа. Типови промене именица.

Заменице Промене личних заменица. Упитне заменице: кто, что (цела парадигма); какой, чей.

Присвојне заменице за сва три лица и показне заменице: этот, эта, это, эти уз именице у

номинативу.

Придеви Основни типови придева и њихова промена. Слагање придева са именицом у роду,

броју и падежу.

Бројеви Основни бројеви до 100. Десетице и стотице до 1000 (без деклинације). Редни бројеви -

генитив једнине и множине (у исказивању датума и времена по сату).

Глаголи Основни појмови о категоријама глагола: лице, време, вид, начин. Глаголска времена:

садашње, прошло, будуће (просто и сложено). Инфинитив и његова употреба за грађење

будућег времена. Заповедни начин: идти-ходить; ехать-еэдить; идти-ехать.

Прилози Употреба најчешћих прилога за означавање времена, места и начина.

Предлози Најчешће употребљавани предлози: в и на са акузативом и локативом: с са генитивом и

инструменталом; о с локативом и с генитивом (посесивно значење).

Изговор, читање, писање Практично овладати свим фонетским јединицама путем опонашања наставниковог

изговора или аудитивних средстава (у оквиру савладаних тема и говорних структура), уз

објашњење одређених фонетских појава. Посебно увежбати изговор: ы, л, о, ч, щ, ж, ш и

меких сугласника.

На крају I године учења ученици треба:

- да знају сва руска слова и поседују увежбаност њиховог писања:

- да познају функцију слова я, е, ë, ю, э, ы, щ, ж, ь, ъ;

- да познају и функцију акцента у руском језику;

- да правилно изговарају ненаглашено о, а, е, я;

- да познају функцију слова я, е, ë, ю на почетку речи и после самогласника;

- да познају природу изговора меких сугласника и начин њиховог обележавања помоћу

я, е, ë, ю, и, ь;

- да владају изговором глаголских завршетака -ся, -тся, - ться;

- да знају правилан изговор г у наставцима -ого, сего;

- да владају интонацијом потврдне, упитне и одричне реченице.

Указивати на изговор и писање гласовних група: ки, ги, хи; ств, вств, стн, здн, лн.

Лексикографија Структура и коришћење двојезичних речника

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

I разред



Искази, питања и одговори у простим и простопроширеним, потврдним и одречним

реченицама - у следећим говорним моделима: C'est/ce n'est pas

a) determinant + nom

C'est la salle. C'est un beau restaurant.

C'est ma place. C'est notre professeur.

б) determinant + nom + de...

C'est l'hôtel de mon père. C'est un café - bar.

в) adjectif + adverbe

C'est bon, ce n'est pas occupé.

г) présentations

C'est Paul. C'est le père de Marie.

C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).

C'est...? Qui, c'est...

Non, ce n'est pas...

Est-ce que c'est...? Oui,

Non,...

Qu'est-ce que c'est?

Qui est-ce? C'est...

Ce sont... Ce ne sont pas...

Ce sont....? Est-ce que ce sont...

Sujet + Verbe être + Attribut

a) determinant + nom

Paris est une grande ville.

Michel est un bon élève.

б) adjectif qualificatif

Notre école est moderne. Sa classe est grande.

в) nom (profession, nationalité)

Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.

Nous sommes Yougoslaves. Ils sont Français.

Питања: Est-ce que... и позитиван и негативан одговор

Es-ce que son père est garçon au restaurant? Oui... Non...

Sujet + Verbe + Complêment d'objet direct - углавном avoir, prendre, vouloir, regarder,

voir, acheter, manger, boire, lire, ecrire и са употребом партитивног "de"

Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.

Je lis roman intéressant.

Sujet + Verbe + Complement d'objet indirect - углавном са глаголима donner, montrer,

parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...

Je vais téléphoner à ta chambre.

Le client désire un café.

Питања: A qui...,?

A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel

a) de lieu:

aller, à ... Venir de... se trouver... habiter... са предлозима и прилозима као: dans, sur,

devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite, ici, loin; à (en), au - за градове и земље;

б) de temps:

са најчешћим одредбама за време, као: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier;

lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...

Питања: Quand...? A quelle heure est-il?

Il part à trois heures. Il arrive dеmain. Il est quatre heures.

Quel jour... Quelle date...

Aujourd'hui, c'est lundi, le...

Comment...?

Comment allez-vous?

Il y a/II n'y a pas

Питања: Est-ce qu'il y a, y a t-il de...?

Il y a du... de la... des... un, une, beaucoup de..., assez de...; il n'y a pas de...,

Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)

Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?

Dans ce super-marhé il y a...

Изражавање жеље, молбе, заповести

Viens, ici! Ecoutez attentivement!

Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle.

Veuillez me suivre, suivez-moi...

Impératif + complément

Dites - lui de venir...

Imperatif + complément d'objet (direct, indirect)

Montrez-moi votre passeport.

Il faut + infinitif

Il faut mettre la table... servir des clients...

Најчешћи облици описног казивања, без тумачења грам. облика:

Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...

Да би се ови модели користили у говорној комуникацији, увежбава се на разним

примерима следеће граматичко градиво:

Groupe du nom Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - разликовање рода и броја у говору и у

писању.

Les pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).

Les déterminants: possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel, numeraux; les articles/défini,

indéfini, contracté)

Слагање детерминанта са именицом у роду и броју уз уочавање разлика у изговору и

наставака у тексту.

Groupe du verbe

Présent et Futur prochain, Passé récent.

Compléments: direct, indirect, circonstanciels - са именицама и детерминантама у

оквирима наведених модела, са заменицама углавном само у датим примерима са

императивом (Montrez-moi... dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)

Најчешћи глаголски изрази:

Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud,

froid, faim, soif. Најчешћи изрази и фразе: (при поздрављању, захваљивању из вокабулара са

радног места)

Bonjour, bonsoir, au revoir, à bientôt, bon voyage, s'il vous plait, je vous en prie, suivez-moi

(Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); plait-il...? comment?... pardon... vous dites.

Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Très bien, merci... ça va... voilà

la carte... voilà votre clé ... je vous sers... и сл.

être présent (absent, assis, debout).

prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train, l'avion) и сл.

Лексикографија Структура и коришћење двојезичних речника.

ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК

Циљ Превођење реченица и лакших оригиналних текстова са латинског језика на

српскохрватски (и обратно), боље разумевање граматичких и других модела у

српскохрватском и страном језику те сналажење у интернационалном речнику наука и

уметности.

Задаци Ученици треба да:

- стекну основна граматичка и лексичка знања;

- утврде и прошире граматичка и лексичка знања српскохрватског и страног језика;

- усвоје одређен фонд речи (350) и израза, пореклом из класичних језика, који се

користе у терминологији наука и уметности;

- упознају географске и историјске оквире у којима се развила римска цивилизација, да

уоче њену посредничку улогу између грчке и европске цивилизације и значај антике за

развој наше културе на примерима текстова, оригиналних или преведених;

- стекну основна знања о римској религији, митологији, институцијама, обичајима

свакодневног живота и другим областима римске, односно античке културе.

I разред



Латински језик и његова распрострањеност. Абецеда. Изговор. Нагласак. Врсте речи и

њихова промена. Категорије номиналне и вербалне промене. (4)

Имена I а - деклинација именица и придева (2)

II о - деклинација именица и придева мушког и средњег рода. (6)

III - деклинација именица и придева мушког, женског и средњег рода консонантских и

вокалске основе. (9)

IV u - деклинација. (2)

V е - деклинација. (1)

Најважнији изузеци у деклинацији. (2)

Компарација придева. Суплетивна и описна компарација. (4)

Заменице: личне, присвојне, повратне, показне, односне, упитне. (6)

Бројеви: основни и редни. (3)

Глаголи Индикатив времена презентске основе актива и пасива глагола I-IV конјугације и

глагола III конјугације на - io. Индикатив времена презентске основе глагола esse. Индикатив

времена перфекатске основе глагола I-IV конјугације, глагола III конјугације на - io и глагола

esse. Партицип перфекта пасива. Индикатив времена сложених с партиципом перфекта

пасива и глаголом esse. (20).

Императив презента и футура актива глагола свих конјугација и императив презента и

футура глагола esse. (4)

Непроменљиве врсте речи

Прилози; творба и компарација. (1)

Писмени задаци: у првом полугодишту предвиђен је програмом један контролни

задатак (тест), у другом полугодишту два писмена задатка (превод реченица са латинског на

српски језик и обратно). (6)

Лектира: Гримал, Пјер: Римска цивилизација (у преводу)

ИСТОРИЈА


Циљ и задаци Циљ наставе историје је да ученици овладају знањима о развоју људског друштва од

најстаријих времена до савременог доба, како би у склопу наставе осталих предмета

допринела развоју њихове стваралачке личности.

Задаци наставе историје су да ученици:

- овладају знањима о историјским појавама и процесима на садржајима о прошлости

људског друштва и прошлости народа и народности Југославије;

- развијају критичку историјску свест и историјско мишљење као основу научног

схватања развоја људског друштва;

- негују патриотско осећање на слободарским традицијама српског и осталих

југословенских народа васпитавајући се у духу братства, јединства и међусобног уважавања;

- упознају историјски развој народности у духу јединства и заједништва и оданости

Србији и Југославији;

- схвате значај одбране независности и интегритета Србије и Југославије као заједнице

равноправних народа и народности;

- негују на историјским садржајима радно, морално и естетско васпитање.

I разред



Увод Историја као наука: однос према осталим друштвеним наукама, историја као наставни

предмет, историјски извори, рачунање времена; периодизација историје. (2 + 1)

Првобитне људске заједнице Развитак људског рода у палеолиту и неолиту; метално доба и распадање првобитних

људских заједница, верске представе првобитних људи; праисторијска налазишта у

Југославији. (2 +1)

СТАРИ ВЕК

СТАРА ДРУШТВА И ДРЖАВЕ

Стари исток: Развитак друштва и опште карактеристике држава на подручју Старог истока; Стари

Египат; држава, друштво (слободни слојеви и робови). Религија (египатска, вавилонска,

браманизам, будизам, хиндуизам, јудизам); култура (писма, зачеци науке, уметности,

књижевности). (3 + 2)

Стари Грци: Критско-микенски период: најстарија историја Грка (хомеровско доба); полиси и

њихова друштвена структура (слободни слојеви и робови); колонизација; особеност уређења

Атине и Спарте; грчко-персијски ратови; сукоб Атине и Спарте (пелопонески рат) и криза

грчког полиса; привреда, религија, култура - филозофија и наука, књижевност, уметност. (7 +

3)

Хеленистичко доба:

Македонска освајања и хеленистичке монархије: хеленизам као симбиоза грчке и

источњачке културе. (2 +1)

Стари Рим: Најстарија историја Рима (период краљева); завођење републике и политичке борбе

патриција и плебејаца; римска освајања у Италији; пунски ратови, стварање светске

робовласничке државе и њено уређење. Привреда у периоду Републике; класне и политичке

борбе - реформе браће Грах и устанци робова; криза Републике - први и други тријумвират;

Римска империја (државно уређење у доба принципата и домината); криза робовласничког

друштва - колонат, римска религија, хришћанство, филозофско-теолошка учења (Библија);

рана организација цркве, хришћанство као званична религија у Римском Царству, прве јереси

- аријанство.

Напади варвара; подела Царства, сеоба народа; пад Западног Римског Царства.

Балканске земље под римском влашћу - Илири, Трачани, Келти и Дачани.

Култура: грчки утицаји, наука (филозофија, историја) књижевност, уметност, римско

право као највећи допринос Рима античкој култури. Остаци римских споменика у нашој

земљи. (10 + 4)

СРЕДЊИ ВЕК

ДРУШТВО И ДРЖАВЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Велика сеоба народа и државе раног средњег века у Западној Европи (I-ХI век) Варварске државе на територији Западног Римског Царства; Франачка држава и зачеци

феудализма у Западној Европи. Улога папства и цркве. Култура раног средњег века у

Западној Европи (каролиншка ренесанса). (3 + 2)

Источна Европа од V до XII века Византија - покушај учвршћења империје (Јустинијан I); специфичности друштвеног и

државног уређења Византије; источно хришћанство и раскол цркве; култура Византије и

утицај на православне народе; Стари Словени и правци њихових сеоба, постанак државе код

Западних и Источних Словена - Пољска, Чешка, Кијевска Русија. (4 + 2)

Исламски и арапски свет Ислам, настајање исламске државе у Арабији, освајања и постанак Калифата;

особености друштвеног и државног уређења, распад јединственог Калифата; арапско-

исламска култура (наука, књижевност и уметност); утицај арапско-исламске културе на

културу народа Европе. (2 + 1)

Јужни Словени и њихови суседи од VI до XII века Насељавање Балканског полуострва, односи према суседима и староседеоцима;

насељавање Бугара и Мађара; покрштавање Јужних Словена; друштвено раслојавање и

појава првих држава - Карантанија, Хрватска, Србија, Зета, Самуилово Царство, зачеци

културе. (7 + 3).

Семинарска вежбања (радови) 2 часа.

Годишња систематизација 6 часова.

ДОДАТНИ САДРЖАЈИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНОСТИ

I Школе на албанском наставном језику (3 наставне јединице)

1. Програмска теза "Илири, Трачани, Келти и Дачани" (стр. 3. програма) обрађује се у

две уместо 1 наставне јединице.

2. Албанци у раном средњем веку: формирање албанског народа, византијска власт на

територијама настањеним Албанцима.

Кнежевина Арберија (Арбанум) у XII веку.

II Школе на бугарском наставном језику (2 наставне јединице)

Бугари у раном средњем веку: Прабугари, насељавање и стварање бугарске државе;

ширење државе и борбе са Византијом. Кристијанизација; Прво бугарско царство; пад

Бугарске под византијску власт; култура у периоду Првог царства.

III Школе на мађарском наставном језику (2 наставне јединице)

Мађари у периоду раног феудализма: насељавање, однос према становништву у

Панонској низији и према суседима, примање хришћанства, формирање феудалних

друштвених односа и државе, ширење државе у XI веку.

IV Школе на словачком матерњем језику (1 наставна јединица)

Словаци у доба раног феудализма: насељавање Западних Словена, Самов племенски

савез, Великоморавска држава и примање хришћанства, насељавање Мађара и пропаст

Великоморавске; Словаци у Угарској.

V Школе на румунском наставном језику (2 наставне јединице)

Дакија: борбе са Римљанима и освајање Дакије.

Настанак и развој првих румунских држава - рани средњи век.

VI Школе на русинском наставном језику (1 наставна јединица)

Прикапартије у периоду раног феудализма: насељавање Словенаца у Прикапартију.

VII Школе на турском наставном језику (3 наставне јединице)

1. Постојбина Турака, сеобе и прве државе: постојбина Турака; узроци, правци и

последице сеобе; Хунско-турска држава; сеоба Хуна у Европи (Западни Хуни); цивилизација

и култура у средњој Азији.

2. Турци у раном средњем веку: Göktürki Uygurska држава (Држава Гоктурка и Ујгур;

сеоба турских племена према Европи; друштвено-економски односи; државно уређење и

култура Турака у раном средњем веку; прве муслиманске државе Карахан и Газнелија;

културе и цивилизација Турака после примања ислама.

ГЕОГРАФИЈА


Циљ и задаци Циљ наставе географије у гимназији је да ученик стекне нова и продубљена знања,

умења и навике из физичке, друштвене и националне географије Југославије и Србије

(појмови, законитости развоја и територијалног распореда географских објеката, појава и

процеса) неопходна за научно тумачење савремене светске стварности и развој патриотизма.

Задаци наставе географије су да ученик:

- упозна предмет и методе проучавања природно-географских и друштвено-

географских објеката, појава и процеса и њихово деловање на својства географске средине;

- уочава и схвата корелативне односе између географије и других природних и

друштвених наука;

- стиче глобалне представе о физичко-географским карактеристикама земље;

- схвата и разуме закономерни развој географске средине као резултат деловања

природних појава, процеса и човека;

- упознаје актуелну и комплексну географску стварност савременог света;

- стиче нова знања о својој отаџбини, њеном положају, месту и улози у савременом

свету;

- стиче нова знања о природи, становништву, насељености и привреди Србије;

- васпитава се на стеченим географским знањима у духу припадности недељивом

глобалном свету;

- васпитава се у духу љубави према отаџбини и према свему што је лепо и племенито.

I разред


ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА


Увод (1)

I УВОД У ФИЗИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ (2)

1. Физичка географија - предмет, подела и задатак проучавања: кратак преглед

историје физичке географије. Везе са сродним наукама.

II ОПШТЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗЕМЉЕ (3)

1. Земља у космосу: савремене хипотезе о постанку Земље и Сунчевог система.

2. Географске последице Земљиног облика и њених кретања: последице

ротације и револуције.

III УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ И ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ (6)

1. Земљине сфере: унутрашње геосфере: језгро, омотач језгра. Земљина кора

(литосфера): методе упознавања Земљине унутрашњости; спољашње сфере - атмосфера,

хидросфера, биосфера.

2. Земљина кора: минерална грађа Земљине коре; минерали и њихове особине.

3. Стене: магматске, седиментне и метаморфне стене; руде и минерални ресурси.

4. Геолошки развој Земљине коре: кратак преглед по ерама, периодима и епохама.

IV РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ (16)

1. Рељеф литосфере: морфоструктуре; унутрашње силе (појам); пирогени покрети -

постанак континената и океанских басена.

2. Орогени покрети - вертикални и хоризонтални: раседање - стварање громадних

планина и котлина; набирање - стварање венчаних планина; основни облици рељефа:

планине и равнице.

3. Вулканизам: елементи вулкана; вулкански облици рељефа, типови вулкана;

вулканске зоне на Земљи.

4. Земљотреси: подела земљотреса; јачина земљотреса; земљотреси - најстрашније

природне катастрофе; трусне зоне на Земљи; трусна подручја у Југославији, методе

предвиђања земљотреса.

5. Облици рељефа настали радом спољашњих сила: морфоскулптуре: појам

спољашњих сила, распадање стена, денудација, акумулација.

6. Речна ерозија (рад текућих вода): облици рељефа настали радом речне ерозије;

типови долина; акумулативни речни облици.

7. Крашка ерозија: површински крашки облици; подземни крашки облици рељефа;

Динарски краш.

8. Глацијална ерозија: ерозивни и акумулативни облици рељефа.

9. Еолска ерозија: ерозивни и акумулативни облици рељефа.

10. Абразија: абразиони облици рељефа; типови морских обала; морски седименти

огромно складиште минералних сировина.

V АТМОСФЕРА (10)

1. Атмосфера: структура атмосфере и састав ваздуха.

2. Климатски елементи: температура ваздуха; загревање и хлађење ваздуха;

мерење температуре ваздуха; дневни и годишњи ток; термички градијент и температурна

инверзија (појмови); географски распоред температуре - изотермне карте.

3. Ваздушни притисак: мерење ваздушног притиска; циклони и антициклони;

општа циркулација атмосфере.

4. Ветрови: планетарни, периодични (монсуни) и локални ветрови.

5. Водена пара у атмосфери: испаравање и влажност ваздуха; магле и облаци

(типови облака); трајање сунчева сјаја (инсолација).

6. Падавине: ниске (роса, слана, иње и поледица) и високе падавине (киша, снег и

град); мерење падавина; годишње суме падавина; географски распоред падавина на

Земљи - изохијетне карте.

7. Време: појам времена у метеоролошком смислу; ваздушне масе и ваздушни

фронтови; метеоролошке станице; прогноза времена; нагле промене времена -

атмосферске непогоде.

8. Клима: основни климатски појасеви и типови на Земљи; појмови - микроклима и

клима градова.

9. Човек и клима: утицај људске делатности на промену (загађивање) ваздуха и

колебање климата; отопљавање климата ("ефекат стаклене баште"), киселе кише,

уништавање озонског омотача: узроци и последице.

VI ХИДРОСФЕРА (14)

1. Светско море: хоризонтална подела (мора, заливи, мореузи); рељефи дна

океанских и морских басена.

2. Физичке и хемијске особине морске воде: температура, провидност, боја,

светлуцање и сланост (салинитет); лед у мору.

3. Кретање морске воде: таласи, морске струје, плима и осека; систем струја

Атлантског океана.

4. Значај мора: море колевка живота и неисцрпни извор слатке воде и енергије,

огроман резервоар хране и најбогатији "рудник" света; саобраћајни значај мора: заштита

светског мора.

5. Воде на копну: подземне воде; издан и извори; термо-минералне воде

(класификација и значај); коришћење подземних вода и неопходност њихове заштите.

6. Реке: основни елементи водотока; речни систем, речни слив и речна мрежа.

7. Основне хидролошке карактеристике река: промене водостаја и протицаја на

рекама; речни режими; водне снаге; коришћење и значај водотока; заштита од

загађивања.

8. Језера: начин постанка; класификација (подела) језера, живи свет језера; значај

језера и њихова заштита; правни аспект заштите вода наше земље.

9. Лед на копну: снежна граница и стални снег; лавине; постанак ледника и њихови

типови; савремено географско распростирање ледника; значај ледника - климатски и

економски.

VII БИОСФЕРА (7)

1. Биљни и животињски свет: утицај природних и друштвених чинилаца на

распрострањење биљног и животињског света.

2. Земљиште: основни типови тла; заштита земљишта од ерозије, загађивања,

заслањивања, уништавања.

3. Распрострањење биљних заједница и животињског света на Земљи:

географски распоред биљних заједница и животињског света (хоризонтално и вертикално

распрострањење); заштита шума и појединих ретких биљних и животињских врста.

VIII ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ЗАКОНИТОСТИ У ГЕОГРАФСКОМ ОМОТАЧУ

(5)

1. Физичко-географски (природно-територијални) комплекси: природни

појасеви и зоне - најкрупнији и најсложенији природно-територијални комплекси на

Земљи; зоне хладног, умереног и жарког појаса.

2. Основне физичко-географске законитости у географском омотачу: зоналност,

интегралност (јединство), ритмичност (периодичност), кружење материје и енергије;

заштита природно-теоријских комплекса.

3. Природна средина и човек. Видови утицаја човека на природу; улога природне

средине у развоју друштва: природни ресурси Земље (резерве, обнављање, коришћење и

заштита).

Г о д и ш њ а с и с т е м а т и з а ц и ј а ( 4 )

БИОЛОГИЈА


Циљ и задаци 4

Циљ наставе биологије у гимназијама је да у склопу општих циљева наставе допринесе

развоју комплетне личности ученика, како у образовном тако и у васпитном смислу. То

подразумева усвајање наставних садржаја биологије са научног аспекта уз истовремено

развијање психофизичких способности ученика на сазнајном и психомоторном плану.

Задаци наставе биологије су да ученици:

- стекну општа научна знања из области биолошке науке и праксе;

- разумеју опште законитости које владају у живој природи и прихвате их као основу за

формирање сопствених и општих норми понашања према околини у којој живе;

- познају чињенице и генерализације које ће усвојити као нове информације и које су

основа за даље стицање знања;

- развију перцептивно сазнавање објективне стварности;

- стекну способност мисаоног уопштавања сазнања у облику појмова, правила,

принципа, законитости, дефиниција, закључака, доказа, хипотеза, теорија, система вредности

итд;

- развију своје мисаоне и изражајне способности;

- развију способност за самоиницијативно и самостално истраживање;

- прихвате да је очување, унапређивање и заштита животне средине њихов приоритетни

задатак;

- оспособе се за самообразовање и самосталан избор занимања у току даљег

школовања.


I разред 5

(2 часа недељно, 70 часова годишње, 9 вежби)

I ОСНОВИ ЦИТОЛОГИЈЕ (20)6)6

Биологија ћелије. Хемијски састав ћелије, органска и неорганска једињења која

учествују у изградњи ћелија.

Прокариотска и еукариотска ћелија.

Ћелијска мембрана. Грађа ћелијске мембране.

Једро. Грађа и улога једра. Мембрана једра и плазма једра. Хромозоми, хроматин

(организација хроматина, ДНК, хистони, РНК, нехистонски протеини). Једарце.

Ћелијске органеле. Цитоплазма. Рибозоми. Полизоми. Цитоплазматичне мембране

(ендоплазматичне мреже; голдзијев систем; лизозоми, специфичне грануле). Пластиди.

Митохондрије. Центрозом. Цитоскелет.

Разлике између ћелија једноћелијских и вишећелијских организама. Разлике између

биљне и животињске ћелије.

Циклус ћелије. Деоба ћелије: амитоза, митоза и мејоза.

Вежба: Методе изучавања ћелије помоћу светлосног и електронског микроскопа.

Раздео вируси. Порекло и значај.

ПРОКАРИОТА

Раздео бактерије (Bacteriophyta). Опште одлике бактерија - грађа и хемијски састав

бактеријске ћелије. Промет материје у бактерији. Облици и размножавање. Систематика.

4 Циљ и задаци наставе биологије идентични су за све смерове гимназија

5 Програм за I разред је идентичан за све смерове гимназија

6 Број у загради иза наставне области или теме представља оријентациони број часова за

област или тему у целини (обрада новог градива, вежбе, утврђивање, обнављање)

Филогенија, екологија и распрострањеност. Бактерије изазивачи болести биљака, животиња

и људи.

Раздео модрозелене алге (Cyanophyta). Опште одлике - грађа и размножавање.

Систематика. Филогенија. Екологија и распрострањеност модрозелених алги. Значај

модрозелених алги у природи.

ЕУКАРИОТА

II МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА НИЖИХ БИЉАКА (20)

Задаци морфологије и систематике и њихов значај. Таксономске категорије. Методе

систематике. Ботаничка номенклатура. Принципи филогенетске систематике. Преглед виших

таксона.

Вежба: основни принципи и методе детерминације биљака.

Раздео силикатне алге или дијатомеје (Bacillariophyta). Опште одлике - грађа ћелије и

размножавање. Систематика. Екологија и распрострањеност. Значај дијатомеја у природи и

њихов практични значај.

Раздео мрке алге (Phaeophyta). Опште одлике - грађа и размножавање. Систематика.

Екологија и распрострањеност. Значај мрких алги.

Раздео црвене алге (Rhodophyta). Опште одлике - грађа, облици и размножавање.

Систематика. Екологија и распрострањеност. Значај црвених алги.

Раздео еугленоидне алге (Euglenophyta). Опште одлике на примеру зелене еуглене.

Екологија и распрострањеност.

Раздео зелене алге (Chlorophyta). Опште одлике - грађа, облици и размножавање.

Систематика. Екологија и распрострањеност. Значај зелених алги у природи.

Вежба: детерминација неких алги помоћу кључа.

Раздео хара (Charophyta). Опште одлике - грађа и размножавање. Систематика.

Филогенија алги. Екологија и распрострањеност.

Раздео гљиве (Mycophyta или mycota). Опште одлике гљива - грађа и размножавање.

Систематика. Филогенија. Екологија и распрострањеност. Значај гљива у природи и

привреди. Гљиве као изазивачи болести култивисаних биљака, домаћих животиња и човека.

Раздео лишаји (Lichenophyta). Опште одлике - компоненте лишаја, грађа и

размножавање. Систематика. Филогенија. Екологија и распрострањеност лишаја. Значај

лишаја у природи и привреди.

Вежба: детерминација лишаја из најближе околине школе.

III МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ВИШИХ БИЉАКА (30)

Биљна ткива. Творна ткива (meristemi). Покорична, механичка, апсорпциона,

фотосинтетичка и проводна ткива. Проводни снопићи. Ткива за магацинирање, проветравање

и излучивање.

Морфологија вегетативних органа. Корен, делови, облици, грађа и метаморфоза.

Изданак, кратки и дуги, пупољак. Стабло, облици, гранање, коегзистентност у грађи,

метаморфоза, анатомска грађа (примарна и секундарна). Лист, делови, облици, обод лиске,

сложени листови, нерватура, анатомска грађа, метаморфоза.

Раздео риниофите (Rhyniophyta). Опште одлике на примеру риније.

Раздео маховине (Bryophyta). Опште одлике - грађа, размножавање и развиће.

Систематика. Филогенија. Екологија и распрострањеност. Значај маховина у природи.

Вежба: детерминација маховина из најближе околине школе.

Раздео пречице (Lycopodiophyta). Фосилне пречице. Одлике на примеру астероксилона.

Опште одлике рецентних пречица - грађа, размножавање и развиће. Систематика.

Филогенија. Екологија и распрострањеност.

Раздео раставићи (Equisetophyta). Опште одлике - грађа и размножавање. Систематика.

Филогенија. Екологија, распрострањеност и значај.

Раздео папрати (Polypodiophyta). Опште одлике - грађа (корен, стабло и лист),

размножавање и развиће. Систематика. Филогенија. Екологија, распрострањеност и значај.

Вежба: детерминација папрати из најближе околине школе.

Раздео голосеменице (Pinophyta). Класа изумрлих семених папрати

(Lyginopteriodopsida) - одлике на лигиноптерису.

Класа цикаса (Cicadopsida). Одлике. Екологија и распрострањеност.

Класа гингкоа (Gingkopsida). Одлике. Екологија и распрострањеност.

Класа четинара (Pinopsida). Опште одлике - корен, стабло, лист, репродуктивни

органи, опрашивање и оплођење. Семе. Циклус развића. Систематика. Филогенија

голосеменица. Значај.

Вежба: детерминација четинара из најближе околине школе.

Раздео скривеносеменице (Magnoliophyta). Репродуктивни органи: цвет (грађа,

симетрија, опрашивање и оплођење), цвасти (врсте), семе и плод (врсте плодова, расејавање

плодова и семена).

Одлике дикотила и монокотила. Систематика.

Класа дикотила (Magnoliopsida). Фамилије: љутића, букава, бреза, купуса, ружа, боба,

помоћница, уснатица и главочика. Филогенија. Екологија, распрострањеност и значај.

Вежба: детерминација родова дикотила из фамилија које су изучаване.

Класа монокотила (Liliatae). Фамилије: љиљана, шашева и трава. Филогенија.

Екологија, распрострањеност и значај.

Вежбе: детерминација родова монокотила из фамилија које су изучаване.

МАТЕМАТИКА

Циљ и задаци Циљ наставе математике у гимназији је:

- стицање математичких знања и умења неопходних за разумевање законитости у

природи и друштву, за примену у свакодневном животу и пракси, као и за успешно

настављање образовања;

- развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности и научног

погледа на свет.

Задаци наставе математике у гимназији јесу:

- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа, као и

проблема из разних подручја;

- стицање опште математичке културе, уз схватање места и значаја математике у

прогресу цивилизације;

- оспособљавање ученика за успешно настављање образовања и изучавање других

области у којима се математика примењује;

- допринос формирању и развијању научног погледа на свет;

- допринос радном и политехничком образовању ученика;

- развијање логичког мишљења и закључивања, апстрактног мишљења и математичке

интуиције;

- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су: упорност,

систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самосталан рад, критичност;

- даље развијање радних, културних, етичких и естетских навика ученика;

- даље оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других извора

знања.

РЕДОВНА НАСТАВА

Утврђена су три модела наставних планова и програма математике за гимназије:

М1 (4 + 4 + 4 + 4 = 16) - за општи тип гимназије;

М2 (4 + 3 + 2 + 2 = 11) - за друштвено-језички смер гимназије;

М3 (4 + 5 + 5 + 4 =18) - за природно-математички смер гимназије;

За I разред у сва три модела програм је исти.

ГИМНАЗИЈА - СВИ МОДЕЛИ

I разред



Логика и скупови (15) Основне логичке и скуповне операције. Важнији закони закључивања.

Основни математички појмови, дефиниција, аксиома, теорема, доказ.

Декартов производ; релације, функције.

Елементи комбинаторике (пребројавање коначних скупова: правило збира и правило

производа).

Реални бројеви (9) Преглед бројева; операције, поље реалних бројева.

Приближне вредности реалних бројева (грешке, граница грешке, заокругљивање

бројева; основне операције са приближним вредностима.

Пропорционалност (8) Размера и пропорција, пропорционалност величина (директна, обрнута, уопштење);

примене (сразмерни рачун, рачун поделе и мешања).

Процентни рачун, каматни рачун.

Таблично и графичко приказивање стања, појава и процеса.

Увод у геометрију (8) Основни и изведени појмови и ставови геометрије. Основни објекти геометрије: тачка,

права, раван.

Основни ставови о релацијама припадања, распореда и паралелности.

Међусобни положаји тачака, правих и равни.

Дуж, многоугаона линија. Полуправа, полураван, полупростор. Угао, диедар.

Многоугао. Оријентација.

Подударност (36) Основни ставови о подударности. Изометрије, подударност геометријских објеката.

Подударност дужи, углова, троуглова.

Прав угао. Нормалност правих и равни. Угао између праве и равни.

Вектори и операције са њима.

Директне и индиректне изометрије. Симетрије, ротације и транслације равни и

простора.

Односи страница и углова троугла.

Кружница и круг.

Значајне тачке троугла. Четвороугао.

Примене.

Конструктивни задаци (троугао, четвороугао, многоугао, кружница)

Рационални алгебарски изрази (30) Полиноми и операције са њима; дељивост полинома. Растављање полинома на

чиниоце.

Операције са рационалним алгебарским изразима (алгебарски разломци).

Примена трансформација рационалних алгебарских израза код решавања линеарних

једначина и неједначина; линеарне једначине са параметрима7.

Важније неједнакости.

Сличност (14)

7 Тема "Линеарне једначине и неједначине; линеарна функција", као посебна тема,

изостављена је. Ти садржаји су обрађени у VIII разреду основне школе и овде се обавља

само њихово продубљивање и мање проширивање (једначине с параметрима, системи с

три непознате).

Мерење дужи и углова.

Пропорционалност дужи: Талесова теорема.

Хомотетија. Сличност. Питагорина теорема.

Потенција тачке.

Примене.

Тригонометрија правоуглог троугла (8) Тригонометријске функције оштрог угла; основне тригонометријске идентичности.

Решавање правоуглог троугла.

НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са

једночасовним исправкама (12)

ФИЗИКА

(за оба типа гимназије)

Циљ и задаци Циљ наставе физике у гимназији јесте да ученици стекну основна знања из физике

(појаве, појмови, закони, теоријски модели) и оспособе се за њихову примену, као и да

стекну основу за настављање образовања на вишим школама и факултетима, на којима је

физика једна од фундаменталних дисциплина.

Задаци наставе физике јесу да ученици:

- упознају најбитније појмове и законе физике као и најважније теоријске моделе;

- упознају методе физичких истраживања;

- разумеју физичке појаве у природи и свакодневној пракси;

- развијају научни начин мишљења, логичко закључивање и критички прилаз решавању

проблема;

- оспособе се за примену физичких метода мерења у свим областима физике;

- оспособе се да решавају физичке задатке и проблеме;

- схвате значај физике за остале природне науке и за технику;

- упознају став човека према природи и развијају правилан однос према заштити

човекове средине;

- стекну навике за рационално коришћење и штедњу свих видова енергије, а посебно

електричне енергије;

- стекну радне навике и практична умења.

I разред

(2 часа недељно, 40 + 30 годишње)

1. Увод (3) 1.1. Предмет, методе и задаци физике. Веза физике са другим природним наукама и са

техником.

1.2. Вектори и основне операције са векторима (P).

2. Кретање (10) 2.1. Релативност кретања. Референтни системи. Вектор положаја. Равномерно и

неравномерно кретање (праволинијско и криволинијско) (R).

2.2. Средња брзина (P). Тренутна брзина. Убрзање (P).

2.3. Праволинијско кретање са сталним убрзањем. (Пређени пут и средња брзина при

равномерно убрзаном кретању) (P).

2.4. Кретање материјалне тачке по кружној путањи. Угаона брзина (P). Угаоно убрзање

(P). Транслационо и ротационо кретање чврстог тела.

2.5. Галилејев принцип релативности кретања. Класични закон сабирања брзина (R).

Демонстрациони огледи: 1. Операције с векторима (помоћу динамометра на магнетној табли).

2.1. Равномерно и равномерно убрзано кретање (Атвудова машина, стрма раван).

2.2. Мерење брзине и убрзања помоћу колица, ваљка или куглице на стрмој равни.

Снимање слободног пада куглице помоћу стробоскопа. Брзина, тренутна брзина и убрзање

помоћу електронских секундомера (скалера).

2.3. Кружно кретање (центрифугална машина). Ротација тела (пут, брзина и убрзање).

3. Сила (21) 3.1. Узајамно деловање тела. Маса, импулс, сила. II Њутнов закон (основни закон

динамике)

Δp

F= PΔt

3.2. Закон акције и реакције (III Њутнов закон) (P). Основна једначина динамике

1 2 nma = F + F +...+ F P

3.3. Закон инерције (R) (Галилејев закон, I Њутнов закон). Инерцијални и

неинерцијални референтни системи. Силе инерције. Динамика кретања по кружници.

Центрипетална сила (P) (сателити, I космичка брзина) (P).

3.4. Скаларни и векторски производ вектора (P)

3.5. Динамика ротације. Момент силе. (P) Момент инерције. (R) Момент импулса (R).

Основни закон динамике ротације (Жироскопски ефекат). (P)

3.6. Закони статике. (P). Примене закона статике. Равнотежа. (Стрма раван, полуга).

3.7. Трење. Сила трења. (P)

Демонстрациони огледи: 3.1. II Њутнов закон (колица за различите силе и масе тегова). Галилејев експеримент

(кретање колица по жлебу низ и уз стрму раван).

3.2. III Њутнов закон (колица повезана спиралном опругом или динамометром).

3.3. Фукоов оглед. Центрипетална сила.

3.4. Момент силе, момент инерције (Обербеков точак), момент импулса (жироскопски

ефекат).

3.5. Слагање и разлагање сила. Равнотежа полуге (на кантару и на теразијама).

3.6. Клизање тела низ стрму раван.

4. Гравитација (5) 4.1. Кеплерови закони. Њутнов закон гравитације. Кевендишов оглед. (1)

4.2. Гравитационо поље. Јачина гравитационог поља (R). Кретања у гравитационом

пољу (коси хоризонталан хитац). Слободан пад (P). Бестежинско стање (R).

Демонстрациони огледи: 4.1. Тежина (тело обешено о динамометар), слободан пад (Њутнова цев, метална

плочица и папирна плочица).

4.2. Бестежинско стање.

5. Закони одржања (16) 5.1. Увод (о законима одржања). Изолован систем, Закон одржања импулса (P).

Кретање ракета. Појам центра инерције и кретање центра инерције

5.2. Рад силе (P). Кинетичка енергија и рад (P). Снага (P). Конзервативне силе.

Потенцијална енергија гравитације (P) и сила еластичности. Потенцијал гравитационог поља.

Кинетичка енергија ротације и момент инерције (R). Закон одржања енергије у механици (P).

(Еластичан и нееластичан судар, космичке брзине, "мртва петља", потенцијалне криве).

5.3. Ротација тела и стабилност осе ротације. Закон одржања момента импулса (P).

(пируете, II Кеплеров закон)

Демонстрациони огледи:

5.1. Закон одржања импулса (помоћу колица са опругом), (кретање колица са

епруветом). Нееластичан судар (куглице од пластелина).

5.2. Модел "мртве петље", Максвелов диск, еластичан судар челичних куглица.

Снимање еластичних судара помоћу стробоскопа.

5.3. Одржање момента импулса (Прантлова столица, точак од бицикла).

6. Границе применљивости класичне механике (3) 6.1. Релативистички ефекти и ограничење закона класичне механике.

6.2. Физика микросвета и границе класичне механике.

Лабораторијске вежбе (10) - Проучавање убрзаног кретања Атвудовом машином или скалером.

- Закон одржања енергије у механици (колица са тегом).

- Одређивање коефицијента статичког трења помоћу стрме равни.

- Закон одржања импулса (колица и тела).

Два писмена задатка (2)

ХЕМИЈА

Циљ и задаци Циљ наставе хемије у гимназији је да ученици стекну продубљена знања из хемије

(опште, неорганске, органске, биохемије и примењене хемије) неопходна за научно тумачење

и разумевање појава и промена у природи и на тај начин стекну основна знања за наставак

образовања на вишим школама и факултетима.

Задаци наставе хемије у гимназији су да ученик:

- стекне шира и продубљена знања о структури супстанце, хемијским елементима,

неорганским и органским једињењима;

- усвоји основна знања о принципима хемијске технологије и значај производа хемијске

индустрије;

- сагледа значај и место хемије и хемијске индустрије с аспекта заштите и

унапређивања радне и животне средине;

- овлада основним знањима неопходним за разумевање и примену производа хемијске

индустрије у свакодневном животу;

- поступно упознаје методе хемијских истраживања;

- развија критичку и стваралачку машту путем експерименталне наставе и формира

правилан однос према раду;

- развија позитивне особине личности, као што су: тачност, прецизност,

систематичност, уредност, упорност, одговорност, смисао за самосталан рад и критичност;

- развија способност за научну активност и умење да самостално учи (посматрају,

експериментишу и размишљају о тексту уџбеника и стручне литературе);

- развија способности за успешно настављање образовања и изучавање других области

у којима се хемија примењује.

Општи смер

I разред 8

(2 часа недељно, 70 годишње, 60 теорије, 10 вежби)

МАТЕРИЈА (2)

Врсте материје. Смеше и чисте супстанце. Одвајање чистих супстанци. Елементи и

једињења.

АТОМСКА СТРУКТУРА МАТЕРИЈЕ (10)

8 Програм је исти и за природно-математички смер.

Агрегатна стања материје - молекули и атоми. Атомска маса и атомски број. Структура

атома. Изотопи. Релативна атомска маса. Енергетски нивои електрона и атомске орбитале.

Изградња електронског омотача атома. Паулијев принцип искључења и изградња периодног

система. Периодичне особине елемената и енергија јонизације. Афинитет према

електронима.

Демонстрациони огледи: Реактивност елемената Iа групе, бојење пламена.

Реактивност елемената VIIа групе.

Променљивост својстава елемената II периоде.

ХЕМИЈСКА ВЕЗА, МОЛЕКУЛИ И КРИСТАЛИ (11)

Типови хемијских веза. Ковалентна веза. Поларност хемијске везе. Поларност

молекула. Молекулски кристали. Атомски кристали. Јонска веза. Метална веза. Јонски

кристали. Водонична веза. Формуле једињења.

Демонстрациони огледи Растварање водоника и хлороводоника у води и провођење струје кроз ове растворе.

Реакција амонијака с водом и хлороводоником.

Сублимација јода.

Настајање кристала натријум-хлорида.

Електропроводљивост чврстог и растопљеног калијум-нитрата.

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ (16)

Квантитативно значење симбола и формула. Релативна молекулска маса, мол, моларна

маса и моларна запремина. Стехиометријска израчунавања.

Кретање честица као услов за хемијску реакцију. Енергетске промене у хемијским

реакцијама (агзотермне и ендотермне реакције, реакциона топлота). Брзина хемијске

реакције. Утицај природе реактаната, концентрације (закон о дејству маса), температуре и

катализатора на брзину хемијске реакције. Повратне и неповратне хемијске реакције.

Хемијска равнотежа. Константа равнотежа. Чиниоци који утичу на хемијску равнотежу. Ле

Шатељеов принцип. Примена хемијске равнотеже у хемијској технологији.

Демонстрациони огледи Дејство метанске киселине различите концентрације и температуре на исте запремине

бромне воде.

Разлагање водоник-пероксида.

Вежбе (5) Утицај концентрације, температуре и природе реактаната на брзину хемијске реакције.

Утицај концентрације на хемијску равнотежу.

РАСТВОРИ (12)

Дисперзни системи. Прави раствори, колоидни раствори. Растворљивост. Количинска

концентрација.

Раствори електролита. Електролитичка дисоцијација. Степен дисоцијације. Константа

дисоцијације. Јаки и слаби електролити. Јонске реакције.

Демонстрациони огледи Одређивање електричне проводљивости водених раствора: амонијака, амонијум-

хлорида, глацијалне етанске киселине, разблаженог раствора етанске киселине и натријум-

хлорида.

Реакција бакар (II) - сулфата са гвожђем.

Електролиза цинк-јодида.

Вежбе (3) Припремање раствора одређене концентрације.

Реакција сулфатне киселине с карбонатима и ацетатима.

ОКСИДАЦИОНО-РЕДУКЦИОНЕ РЕАКЦИЈЕ (6)

Основни појмови редокс реакција. Редокс потенцијал и оксидациони број. Напонски

низ метала. Хемијски извори електричне струје. Корозија. Електролиза.

Демонстрациони огледи Електролиза цинк-јодида.

КИСЕЛИНЕ И БАЗЕ (13)

Појам киселина и база. Протолитичка теорија киселина и база. Протолитичка

равнотежа у води. pH вредности. Јачина киселина и база.

Вежбе (2) Одређивање pH водених раствора: хлороводоника, натријум-хидроксида, амонијака,

етанске киселине, натријум-карбоната, амонијум-хлорида, натријум-хидроген-карбоната,

натријум-ацетата и амонијум-ацетата универзалним индикатором. Добијање алуминијум-

хидроксида, испитивање његове растворљивости у киселинама и базама.

Друштвено-језички смер

I разред

(2 часа недељно, 70 годишње)

МАТЕРИЈА (4)

Врсте материје. Смеше и честа једињења. Одвајање чистих материја. Елементи и

једињења.

АТОМИ (7)

Величина, маса и структура атома. Изотопи. Електронски омотач. Енергетски нивои и

атомске орбитале. Паулијев принцип искључења и изградња периодног система. Периодична

својства елемената. Енергија јонизације и афинитет према електронима.

ХЕМИЈСКА ВЕЗА И ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ (16)

Типови хемијских веза: ковалентна веза, јонска веза, метална веза. Поларност

молекула. Кристали.

Квантитативно значење симбола и формула. Атомска маса, молекулска маса, мол,

моларна маса, моларна запремина. Стехиометријска израчунавања.

Енергетске промене у хемијским реакцијама. Брзина хемијске реакције. Хемијска

равнотежа.

Демонстрациони огледи: Дејство хлоридне киселине различитих концентрација на метални магнезијум или цинк.

Разлагање водоник-пероксида.

РАСТВОРИ (9)

Дисперзни системи. Растворљивост. Количинска концентрација. Раствори електролита.

Електролитичка дисоцијација. Протолитичка теорија киселина и база. Јонски производ воде

и pH. Јачина киселина и база. Индикатори. Пуферски раствори.

Демонстрациони огледи: Одређивање електричне проводљивости водених раствора: амонијака, амонијум-

хлорида глацијалне етанске киселине, разблаженог раствора етанске киселине и натријум-

хлорида.

Одређивање pH индикатором.

ОКСИДАЦИОНЕ И РЕДУКЦИОНЕ РЕАКЦИЈЕ (5)

Редокс потенцијал. Напонски низ метала. Електролиза. Корозија.

Демонстрациони огледи: Електролиза цинк-јодида.

НЕМЕТАЛИ (12)

Водоник, вода, заштита воде од загађења, једињења водоника.

Халогени елементи, једињења с водоником и кисеоником. Примена.

Кисеоник и сумпор: једињења са кисеоником и водоником. Примена.

Азот и фосфор: једињења са водоником и кисеоником. Примена важнијих једињења.

Угљеник и силицијум: једињења са кисеоником и водоником. Карбонати. Силикати.

Демонстрациони огледи:

Реактивност елемената VIIа групе.

Сагоревање сумпора и угљеника у чистом кисеонику.

Растварање бакра у азотној киселини.

Добијање и испитивање својства амонијака.

Реактивност белог и црвеног фосфора.

МЕТАЛИ (8)

Елементи Iа групе (натријум и калијум).

Елементи IIа групе (калцијум и магнезијум).

Елементи IIIа групе (алуминијум).

Упоредни преглед и опште карактеристике елемената и једињења.

Демонстрациони огледи: Дејство натријума и калијума с водом.

ПРЕЛАЗНИ МЕТАЛИ (9)

Општа својства. Производња метала. Гвожђе, производња, једињења, челик.

Кобалт и никал. Хром и манган. Бакар и сребро. Цинк и жива. Једињења. Примена.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА


Циљ и задаци Циљ наставног предмета рачунарство и информатика јесте да ученици стекну основну

писменост из рачунарства и да се оспособе да користе рачунар у даљем школовању и

будућем раду.

Задаци наставе рачунарства и информатике су да се ученици:

- усмере и надограде индивидуална искуства у области рачунарства;

- упознају са саставом рачунарског система и функцијама најважнијих уређаја;

- упознају с најважнијим функцијама оперативних система;

- оспособе за коришћење готових програма;

- упознају с основним елементима рада са бројевима, текстом, графиком и звуком;

- упознају с могућношћу решавања практичних проблема на рачунарима;

- упознају с могућношћу чувања и коришћења великог броја података у рачунару;

- упознају с различитим применама рачунара;

- упознају с предностима и недостацима рачунара у различитим применама и изграде

критички став о томе.

I разред

(2 часа недељно, 70 годишње, 60 часова наставе у блоку)


1. Рачунарски систем (2 + 2)

Састав рачунарског система. Функције појединих уређаја рачунарског система.

Повезивање микрорачунарског система. Укључивање система у електрично напајање.

2. Оперативни систем (8 + 6)

Улога оперативног система. Ознака уређаја рачунарског система у оперативном

систему. Форматирање дискета. Систем тека. Евиденција тека у систему - каталог. Копирање

тека. Издавање садржаја текстуалних тека. Извршавање програма.

3. Коришћење готових програма (2 + 8)

Дистрибуција програма. Врсте програма са гледишта ауторских права. Радна копија

програма. Врсте документације о програму. Инсталирање програма. Извршавање програма.

Врсте менија. Помоћ за време извршавања програма. Примери готових програма (нпр. текст

едитор и др.).

4. Програмирање (4 + 4)

Решавање задатака на рачунару. Фазе у изради програма. Програмски језици.

Преводиоци интерпретатори. Пример једног програма. Извршавање програма. Исправке

грешака у програму. Чување програма.

5. Програмски језик BASIC (PASCAL) (50 + 40)

Први корак у програмирању. Прва комуникација са рачунаром. Рачунар као

калкулатор. Први програм. Појам променљиве и додељивања вредности променљивој. (8 + 0)

Рад са бројевима. Уношење и издавање бројева. Програмски циклуси. Бројчане

функције. Тачност рачунања. (4 + 6)

Рад са текстом. Текст и знаковни податак. Знаковна променљива. Издавање знаковних

вредности. Знаковне функције. Програмска колекција података. (4 + 6)

Рад са графиком. Цртање по екрану. Знаковна графика. Примери елементарних цртежа.

Анимација. Графика високе резолуције. Цртање тачки и дужи. Примери сложенијих цртежа.

(4 + 8)

Рад са звуком. Генератор звука. Основни појмови о звуку. Звук на микрорачунарима:

звучна опомена, музички тонови и звучни ефекти. Програмирање мелодија. (6 + 0)

Израда сложенијих програма. Алгоритмизација задатака. Разгранати програми. Врсте

релацијских израза. Наредбе преласка по вредности релацијског израза. Низови података.

Врсте низова, потпрограми. (14+12)

Датотеке. Основне операције у раду са текама. Секвенцијална и директна датотека.

Примери формирања и коришћења датотека. (10 + 8)

6. Примене рачунара (4 + 0)

Научно-техничка примена рачунара. Пословна примена. Примена рачунара у

проблемима управљања. Информациони системи. Вештачка интелигенција. Примена

рачунара у образовању. Рачунарска комуникација.

МУЗИЧКА КУЛТУРА


Циљ и задаци Циљ наставе предмета музичка уметност је да подстицањем, стварањем и даљим

неговањем интересовања, навика и потреба за слушање вредних музичких остварења

развија код ученика љубав према музичкој уметности, допринесе њиховом естетском и

хуманом развоју и подизању нивоа њихове музичке и опште културе.

Задаци наставе музичке уметности су да:

- упозна ученика са изражајним средствима музичке уметности и особеностима

основних музичких стилова и жанрова;

- упозна ученика, кроз слушање музике, са највреднијим делима различитих

стилова и облика;

- усваја и прошири основне музичкотеоријске појмове историјским редом;

- створи и развије навике код ученика да слушају вредна музичка дела, прате

музички живот, изграђују позитиван став према музичкој уметности и праве сопствене

дискотеке;

- богати и оплемењује емоционални живот ученика и развије способности за

процену уметничке вредности;

- васпитава ученика у неговању националног идентитета, патриотизма, хуманизма и

интернационализма;

- негује певање и свирање познатих примера из дела српске, југословенске и светске

музике;

- негује хорско и оркестарско музицирање у школи.

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ ТИП

I разред

(1 час недељно, 35 часова годишње)


Изражајна средства музичке уметности (2 часа)

Улога музике у животу и друштву. Значај усменог предања.

Музика у првобитној друштвеној заједници и културама старога века (3)

Корени музике и њене првобитне улоге, извори, документи, најстарији музички

инструменти. Примери за слушање: снимци традиционалне народне музике разних

народа. Музика у животу старих источних народа, Грчке и Рима (улога, облици,

инструменти, теорија). Јевреји - Псалми по избору: Грци (напитница Сеикилоса).

Музика средњег века (3 часа)

Стара хришћанска музика: грегоријански корал и византијско певање.

Рани облици вишегласја: органум, дискант, мотет (старофранцуски).

Световна музика средњег века: трубадури, минезенгери.

Почеци духовне и световне музике код нас.

Примери за слушање: грегоријански корал, византијско певање, органум, Рамбо де

Вакеира - Календа маја; Адам де ла Ал - Игра о Робену и Мариони; Кир Стефан Србин -

Ниња сили.

Музика ренесансе (8 часова)

Три века великих достигнућа у уметности (14, 15. и 16).

Развој духовног и световног вишегласја. Мотет, миса, мадригал.

Највећи представници ренесансне вокалне музике: Палестрина, Орландо ди Ласо,

Галус, Маренцио, Да Веноза.

Инструментална музика ренесансе.

Ренесанса код нас: Фрањо Босанац, Андрија Мотовуњанин.

Примери за слушање: Жанекен - Битка код Марињана; Палестрина - Миса папе

Марчела (одломак); Ласо - Матонда миа кара; Ехо; Галус - Патер ностер; Ево како умире

праведник (Ecce quomodo moritur iustus); неки мадригал Маренција или Да Венозе; Ђ.

Габријели - Sonata pian e forte; нека тачка из програма ансамбла "Ренесанс";

Мотовуњанин - Фротола (ансамбл "Арс нова").

Музика барока и рококоа (17 часова)

Нова музичка и уметничка стремљења у епохи барока.

Појава опере и њен развој у Италији, Француској, Немачкој и Енглеској.

Најистакнутији представници: Монтеверди, А. Скарлати, Лили, Персел.

Развој инструменталне и вокално-инструменталне музике у бароку и њени облици:

свита, соната, концерт, фуга; кантата, ораторијум, пасија.

Представници инструменталне музике у бароку и рококоу: Корели, Вивалди, Бах,

Хендл, Скарлати, Купрен.

Примери за слушање: Монтеверди - Аријаднина тужбалица (Lasciate mi morire);

Лили - увертира по избору; Персел - Тужбалица Дидоне из опере "Дидона и Енеј";

Корели - Кончерто гросо (по избору); Корели - La folia; Вивалди - Годишња доба (по

избору); Бах - Француска или Енглеска свита, по избору; Виолински концерт Е-дур;

Бранденбуршки концерт бр. 2; Свита бр. 2, h-мол; Токата и фуга де-мол за оргуље;

одломци из Пасије по Матеји и Мисе, h-мол; Хендл - Музика на води (одломак); арија

(Ларго) из опере "Ксеркс"; Алилуја из ораторијума "Месија."

Д. Скарлати - Сонате по избору; Купрен - Жетеоци.

Развој опере у 18. веку (2 часа)

Криза италијанске опере серије и Глукова реформа.

Рађање комичне опере и њени први представници: Перголези, Чимароза.

Примери за слушање: Глук - арија Орфеја и Хор духова из опере "Орфеј и

Еуридика"; увертира за оперу "Алчесте" или "Ифигенија у Аулиди"; Перголези - арија

Серпине из опере "Служавка господарица"; Чимароза - увертира за оперу "Тајни брак".

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И ОПШТИ ТИП ГИМНАЗИЈЕ

I разред



Изражајна средства музичке уметности (1 час)

Улога музике у животу појединца и друштва. Значај усменог предања.

Музика у првобитној друштвеној заједници и културама старог века (1 час)

Корени музике и њене првобитне улоге. Музика у животу старих источних народа,

Грчке и Рима. Примери: Јевреји - Псалми по избору; Грци - напитница Сеикилоса.

Музика средњега века (1 час)

Почеци музичке уметности у латинској и грчкој традицији.

Стара хришћанска музика: грегоријански корал и византијско певање. Музика

трубадура. Рани облици вишегласја. Почеци духовне и световне музике код нас. Примери:

грегоријански корал; византијско певање: Рамбо де Вакеира - Календа маја; Кир Стефан

Србин - Ниња сили.

Музика ренесансе (3 часа)

Развој духовног и световног вокалног вишегласја: мотет, миса, мадригал. Највећи

представници вокалне музике: Палестрина, Орландо ди Ласо, Галус, Маренцио, Да Веноза.

Инструментална музика ренесансе.

Ренесанса код нас: Фрањо Босанац, Андрија Мотовуњанин.

Примери за слушање: Палестрина - одломак из Мисе папе Марчела; Ди Ласо - Матона

миа кара; Галус - Ево како умире праведник (Ecce quomodo moritur iustus); неки мадригал

Маренција или Да Венозе; нека тачка из програма ансамбла "Ренесанс".

Музика барока и рококоа (5 часова)

Појава опере, њен развој и најистакнутији представници у 17. веку: Монтеверди, Лили,

Персел.

Развој инструменталне и вокално-инструменталне музике у бароку и њени главни

облици: свита, соната, концерт, фуга; кантата, ораторијум, пасија. Најважнији представници

ових музичких врста - Корели, Вивалди, Бах, Хендл, Скарлати, Купрен.

Примери за слушање: Монтеверди - Аријаднина тужбалица (Lasciate mi morire); Корели

- La folia; Вивалди - Годишња доба (по избору); Бах - Бранденбуршки концерт (по избору);

Токата и фуга de-мол, за оргуље; завршни хор из Пасије по Матеји; Хендл - арија (Ларго) из

опере "Ксеркс"; Алилуја из ораторијума "Месија", Д. Скарлати - Соната (по избору); Купрен

- Жетеоци.

Даљи развој опере у 18. веку (1 час)

Рађање комичне опере (Перголези) и Глукова реформа.

Примери: арија Серпине из "Служавка господарица" Перголезија; Глук - арија Орфеја

из опере "Орфеј и Еуридика".

Музика преткласике и класике (8 часова)

Развој сонате и симфоније. Најистакнутији представници бечке класике - Хајдн,

Моцарт и Бетовен. Композитори класичног стила на тлу Југославије - Соркочевић, Јарновић.

Примери за слушање: Хајдн - Симфонија са ударцем тимпана, II став; Лондонска

симфонија, D-дур бр. 104, I став; Моцарт - Симфонија g-мол, I став; Мала ноћна музика;

увертира и нека арија из опере "Фигарова женидба"; Бетовен - Соната cis-мол. "Месечина";

Клавирски концерт бр. 3, c-мол, III став; Ода радости из 9. симфоније; 5. симфонија, I став;

Соркочевић - 3. или 7. симфонија.

Романтизам у музици (8 часова)

Општа обележја романтизма у музици. Соло-песма, клавирска минијатура, програмска

музика.

Примери: Шуберт - Недовршена симфонија, I став; соло-песме "Пастрмка" и

"Вилењак"; Менделсон - нека песма без речи; Виолински концерт е-мол, I став; Шуман -

Лептири; Шопен - Полонеза As-дур; мазурка по избору; Соната b-мол, II и III став; Григ -

Клавирски концерт а-мол, I став; I свита музике за драму "Пер Гинт"; Берлиоз - Фантастична

симфонија, II став; Лист - симфонијска поема "Прелиди"; Мефисто-валцер; Брамс -

Виолински концерт, III став; мађарска игра по избору; III симфонија, F-дур, III став; Р.

Штраус - Тил Ојленшпигл.

Опера, оперета и балет у 19. веку (7 часова)

Развој опере у Италији (Росини, Белини, Верди), Немачкој (Вебер, Вагнер) и

Француској (Гуно, Бизе, Делиб). Развој оперете (Офенбах, Штраус).

Примери за слушање: Росини - увертира и арија Фигара из опере "Севиљски берберин";

Белини - арија "Каста дива" из опере "Норма"; Верди - Хор Јевреја из опере "Набуко";

квартет из IV чина опере "Риголето"; тријумфална сцена из опере "Аида"; Вебер - увертира

за оперу "Чаробни стрелац"; Вагнер - увертира и хор морнара из опере "Холанђанин

луталица"; свадбени хор из "Лоенгрина"; Јахање Валкира из музичке драме "Валкира"; Гуно

- балетска музика из опере "Фауст"; Бизе - хабанера и арија тореадора из "Кармен"; Делиб -

одломак из балета "Копелија"; Офенбах - баркарола из "Хофманових прича"; Ј. Штраус -

увертира "Слепи миш".

ЛИКОВНА КУЛТУРА


Циљ и задаци Циљ образовања у ликовној уметности је откривање свих расположивих могућности

код ученика за ликовно изражавање, оспособљавање за разумевање ликовних дела, као и

оплемењивање личности ученика у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном

оријентацијом.

Задаци наставе ликовне уметности су да:

- уводи ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке у

практичном и теоретском раду;

- упути ученика да схвати уметничко дело у оквиру друштвено-историјских услова;

- оспособи ученика да стечена практична и теоретска знања примени у будућим

занимањима;

- упозна ученика с ликовним законитостима кроз самостална ликовна остварења;

- уведе ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упути да се критички

односи према властитим и туђим ликовним делима;

- развија лични однос ученика према сликарским, графичким, вајарским и

архитектонским остварењима, као и остварењима примењених уметности и дизајна;

- упозна ученика с основним одликама и развојем уметности у друштвено-историјским

раздобљима у нас и у свету;

- омогући свестрани развој ученикове личности, како емоционално-доживљајних тако и

интелектуално-креативних способности;

- развија потребе и смисао за самостално стварање образовања и доживљавања

уметничких дела у условима слободног изражавања стваралачких могућности појединца у

нашем друштву;

- упути ученика да тумачи уметност на научним основама како би доприносио

оплемењивању међуљудских односа;

- изгради схватање код ученика да истицање универзалности ликовног језика утиче на

укидање језичких, националних и расних раздвајања;

- упозна ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао,

осећања и потребе неговања културних тековина;

- изгради схватања код ученика да бављење ликовним уметностима треба да постане

навика неопходна за развој целовите личности.

I разред

(друштвено-језички тип)



I ЦЕЛИНА (12)

1.1. ОПШТИ ДЕО

Шта је уметност? Уметност у простору и времену. Уметност и друштво.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Облик: Конструкција и пропорција. Компоновање слободно образованим упрошћеним

облицима на задатим форматима. Утврђивање (визитирањем) и представљање пропорција

посматраног предмета у различитим положајима, компоновање у исте формате.

Представљање предмета посматраног из истог угла, компоновање у различите формате.

Тродимензионално обликовање (вајање). Слободно компоновање. Представљање

основних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно одабраног мотива.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Карактер праисторијске

уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска

Венера, Алтамира). Праисторијска уметност у Југославији: Палеолит (Бадањ), Мезолит

(Лепенски вир), Неолит (Винча, Предионица, Бутмир). Метално доба.

2. ОПАЖАЊА И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

3. МЕДИЈИ: Цртање, сликање, вајање, графика и уметничка дела и споменици културе

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичко-методичка

II ЦЕЛИНА (23)


Врсте ликовних и примењених уметности. Простор. Перспектива (инверзна, линеарна,

ваздушна).


Облик. Рад по природи (цртање). Простор. Линеарна перспектива. Представљање

једноставних правоугаоних предмета. Представљање дела унутрашњег или спољашњег

простора. Ваздушна перспектива. Простор. Рад по природи (цртање). Линија, шрафура

(графика - припрема, извођење, штампање).


Идејне основе грчке цивилизације и уметности. Утицаји претходних цивилизација

(Египат, Крит, Микена). Три раздобља у развитку. Најзначајнији споменици и уметници.

Сликарство ваза. Историјски значај грчке уметности.

Грчки споменици на тлу Југославије. Архитектура (Хераклеја Линкестис, Стоби).

Скулптура и дела примењених уметности у југословенским музејима.

Уметност старог Рима. Нове појаве у архитектури и скулптури (Пантеон, базилике;

портрети, историјски рељефи. Сликарство (Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију

уметност Запада. Римске урбане целине на тлу Југославије (Емона, Салона, Сирмијум,

Виминацијум). Архитектура (Диоклецијанова палата, Ромулијана, Гамзиград). Скулптура

(портрети Константина, саркофази из Салоне). Мозаици (Рисан, Ромулијана). Сликарство

гробница (Бечка, Виминацијум).

2. ОПАЖАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

3. МЕДИЈИ: Цртање, сликање, вајање, графика, уметничка дела и споменици културе

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

I РАЗРЕД

(за општи и природно-математички тип гимназије)



I ЦЕЛИНА (12)


Шта је уметност? Уметност у простору, и времену. Уметност и друштво.


Облик: Конструкција и пропорција. Компоновање слободно образованим упрошћеним

облицима на задатим форматима. Утврђивање (визирањем) и представљање пропорција

посматраног предмета у различитим положајима, компоновање у исте формате.

Представљање предмета посматраног из истог угла, компоновање у различите формате.

Тродимензионално обликовање (вајање). Слободно компоновање. Представљање

основних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно одабраног мотива.


Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Карактер праисторијске

уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ,

Вилендорфска Венера, Алтамира). Праисторијска уметност у Југославији: палеолит (Бадањ),

мезолит (Лепенски вир), неолит (Винча, Бутмир).

Цивилизација старог Египта. Архитектура: мастабе, пирамиде, храмови. Особености

скулптуре: портрет. Бојени наративни рељеф. Примењена уметност.

Цивилизације у пределу Тигра и Еуфрата. Уметност Сумера, Бабилонаца, Асираца и

Персијанаца.

Идејне основе грчке цивилизације и уметности и њихов значај. Утицаји претходних

цивилизација (Египат, Крит, Микена).

Почеци грчке уметности. Архајско раздобље. Грчка уметност класичног раздобља.

Дорски, јонски и коринтски стил у архитектури. Хеленистичко раздобље - главни споменици

и уметници.

Грчки споменици на тлу Југославије. Архитектура (Хераклеја, Линкестис, Стоби).

Уметност старог Рима и њен значај за каснију уметност. Нове појаве у архитектури и

скулптури (Пантеон) базилике; портрети, историјски рељефи. Сликарство (Помпеји). Римске

урбане целине на тлу Југославије (Салона, Сирмијум). Архитектура (Диоклецијанова палата,

Ромулијана). Скулптура (портрет Константина, саркофази из Салоне). Мозаици (Рисан,

Ромулијана).

2. ОПАЖАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ И УОПШТАВАЊЕ

3. МЕДИЈИ: цртање, сликање, вајање, историја уметности.

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичка.

II ЦЕЛИНА (23)


Врсте ликовних и примењених уметности, простор. Перспектива (инверзална,

линеарна, ваздушна).


Облик. Рад по природи (цртање). Простор. Линеарна перспектива. Представљање

једноставних правоугаоних предмета. Представљање дела унутрашњег или спољашњег

простора. Ваздушна перспектива. Простор. Рад по природи (цртање). Линија, шрафура

(графика - припрема, извођење, штампање).


Особености старохришћанске уметности. Уметност у доба сеобе народа. Уметничко

стварање у раздобљу преромантике.

Споменици старохришћанске уметности на тлу Југославије (Св. Донат у Задру),

скулптура (Рељеф из Св. Недеље).

Одлике романтичке уметности. Новине у архитектури и главни споменици (Св. Сернен,

Пиза). Скулптура и њена везаност за архитектуру (Везлеј).

Романтични стил у архитектури Југославије (катедрале у Трогиру и Задру). Камена

скулптура (Радованов портал). Романтичко сликарство (Св. Михаило у Стону).

Главна обележја готичке уметности. Новине у архитектури и главни споменици

(Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре (споменици Реме, Амијен). Витражи.

Особености готике у Југославији. Обележја готике у Далмацији. Дела Јурја Далматинца

и Андрије Алешија. Палате (Кнежев двор у Дубровнику). Готика у Словенији: цркве

(Птујска гора), сликарство Истре (Берам).

Одлике исламске уметности. Главни споменици архитектуре. Минијатура.

Исламска уметност у Југославији. Архитектура џамија (Синан-пашина џамија у

Приштини), амами (Даут-пашин амам у Скопљу).

Одлике византијске уметности. Главни споменици архитектуре (Св. Лука у Фокиди) и

сликарства (Кахрије Џамија). Византијски утицај на уметност других земаља (Русија,

Рубљов-Грузија).

Византијски споменици на тлу Југославије. Српска уметност - крај XII, XIII век:

архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева, Сопоћани). Уметност 1300-1370,

архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака (Старо Нагоричене,

Дечани). Иконе и минијатуре. Уметност 1370-1459; архитектура (Раваница), особености

скулптуре (Каленић), сликарство фресака (Манасија).

Сликарство у Македонији - XII век (Св. Климент у Охриду). Средњовековна утврђења.

Поствизантијска уметност на тлу Југославије - XV - XVII век (Ново Хопово, Никољац),

Лолгин, Јован.

Уметност стећака (Кулинов стећак). Некропоље.

Претече ренесансе (Ђото). Идејне основе настанка ренесансне уметности. Главне

особености. Ренесанса у Италији (Донатело, Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаел,

Тицијан).

Ренесанса на северу Европе: Низоземска (браћа Ван Ајк, Бројгел), Немачка (Дирер,

Хопбајн).

Маниризам. Његове одлике. Главни представници.

Ренесанса у Југославији и њене особености.

Архитектонско-скулпторално дело Николе Фирентинца (катедрала у Шибенику).

Дубровачки сликари (Никола Божидаревић).

2. ОПАЖАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

3. МЕДИЈИ: Цртање, сликање, вајање, графика, уметничка дела и споменици културе.

4. СРЕДСТВА: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ


Циљ и задаци Циљ наставе физичког и здравственог васпитања је задовољавање основних биопсихо-

социјалних потреба ученика у области физичке културе; формирање правилног схватања и

односа према физичкој култури и трајно подстицање ученика да те активности уграде у

свакодневни живот и културу живљења.

Задаци наставе физичког и здравственог васпитања су да се:

- квалитативно и квантитативно продуби спортско-моторичко образовање;

- развију физичке способности ученика;

- оспособи ученик за самосталан рад и самоконтролу у одржавању физичке кондиције,

јачању здравља и нези тела;

- створе услови у којима ученик доживљава радост слободног ангажовања у спортским

и рекреативним активностима;

- прошире знања која доприносе објективном сагледавању вредности и могућности

физичке културе;

- развију хигијенске и друге културне навике за очување и јачање здравља ученика.

Садржаји програма усмерени су на:

- развијање физичких способности,

- спортско-техничко образовање,

- повезивање физичког и здравственог васпитања са животом и радом.

I РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

На свим часовима наставе физичког васпитања, предвиђа се:

- развијање основних елемената физичке кондиције карактеристичних за овај узраст и

пол, као и других елемената моторне умешности, који служе као основа за повећање радне

способности, учвршћивање здравља и даље напредовање у спортско-техничком образовању,

- превентивно-компензацијски рад у смислу спречавања и отклањања телесних

деформитета,

- оспособљавање ученика у самосталном неговању физичких способности, помагању

раста, учвршћењу здравља, као и самоконтроли и провери својих физичких и радних

способности.

Програмски задаци се одређују индивидуално, према полу, узрасту и физичком

развитку и физичким способностима сваког појединца, на основу оријентационих вредности

које су саставни део упутства за вредновање и оцењивање напретка ученика као и

јединствене батерије тестова и методологије за њихову проверу и праћење.

II СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Спортско-техничко образовање се реализује у I, II и III разреду кроз заједнички

програм (атлетика, вежбе на справама и тлу) и кроз програм по избору ученика, а у IV

разреду кроз програм по избору ученика.

А. ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОГРАМ

I разред



I АТЛЕТИКА

У атлетским дисциплинама треба радити на развијању водећих моторичких особина за

дату дисциплину.

1. Трчање

Усавршавање технике трчања на кратке и средње стазе:

- на 100 m - ученици и ученице, на 800 m - ученице и на 1000 m - ученици, штафета 4 x

100 m - ученици и ученице.

2. Скокови:

Скок удаљ рационалном техником,

скок увис једном од рационалних техника.

3. Бацање

Бацање кугле, "рационалном" техником (ученици 5 kg, ученице 4 kg). Такмичења у

атлетским дисциплинама.

II ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

1. Вежбе на тлу

За ученике и ученице:

- премет напред, уз помоћ, два премета странце улево и удесно. Вага претклоном и

заножењем и сп. постављање руку на тло, одразом стајне ноге колут напред

2. Прескоци

За ученике:

- коњ у ширину (висине 120 cm), згрчка, разношка.

За ученице:

- коњ у ширину (висина 110 cm), згрчка, разношка, склонка.

3. Кругови:


- из мирног виса вучењем вис узнето, спуст увис стражњи, издржај, вучењем вис

узнето, спуст увис предњи (полако), саскок.


- дохватни кругови - наскоком згиб, њих у згибу, предњихом спуст увис стојећи.

4. Разбој


Паралелни разбој из њиха у упору, предњихом саскок са 1/1 окретом према притки; на

почетку разбоја, из њих у упору у зањиху склек, предњихом упор, зањих у упору, склек,

предњихом, упор итд.


Двовисински разбој: наскок увис, ослонити једну ногу о н/п и сп. одразом зањих,

предњихом премах згрчено у вис лежећи јашући; премах на н/п одножењем премах и саскок

окретом за 90° (одношка) бок уз притку.

5. Вратило


Дохватно вратило: из виса предњег потрком, наупор јашући, прехват у потхват,

кобртљај напред у упору јашућем, уз помоћ, премах одножно назад до упора, одривом од

притке саскок назад увито.

6. Греда


Висока греда: залетом и суножним одразом наскок у упор премах одножни десном

(левом) у упор јашући, окрет за 90° у упору јашућем, упор седећи предножити високо,

издржај, замахом назад и уз помоћ руку у чучањ, усправ, вага чеона, издржај, приножити,

јеленски саскок странце, бок уз греду.

7. Коњ са хватаљкама

За ученике: премах одножно десном напред замах улево, замах удесно, замах улево и

спојено премах левом напред, премах десном назад, замах улево, замах удесно и сп.

одножењем десне, саскок са 1/2 окрету улево, леворучке, до става на тлу леви бок уз коња.

СПОРТСКА ИГРА (ПО ИЗБОРУ)

Понављање и учвршћивање раније обучаваних елемената. Даље проширивање и

продубљивање техничко-тактичке припремљености ученика у складу са изборним

програмом за дату игру.

Учествовање на такмичењима на нивоу одељења, школе и на међушколским

такмичењима.

Минимални образовни захтеви (провера) Атлетика: трчање на 100 m за ученике и ученице, трчање на 800 m за ученике и 500 m

за ученице, скок удаљ, скок увис, бацање кугле - на резултат.

Вежбе на справама и тлу: ученици: наставни садржај програма вежби на тлу, прескока,

једне справе у упору и једне справе у вису; ученице: наставни садржај програма вежби на

тлу, прескока, греде и двовисинског разбоја.

ПРЕЧИШЋЕНИ ТЕКСТ ПРОГРАМА ПРИПРЕМИЛИ СУ ЧЛАНОВИ

РЕДАКЦИЈСКИХ ГРУПА:

Српскохрватски језик и језици народа и народности 1. Акад. др Павле Ивић, председник Комисије

2. Акад. др Мирослав Пантић, члан

3. Мр Љиљана Николић, секретар Комисије

4. Нада Ристић, члан

5. Анка Будимлија, члан

Страни и класични језици 1. Др Ранко Бугарски, председник Комисије

2. Катарина Јановски, секретар Комисије

Филозофија, социологија, устав и права грађана 1. Акад. др Михаило Марковић, председник Комисије

2. Акад. др Милорад Јовичић, члан

3. Др Драгољуб Кавран, члан (устав и права грађана)

4. Мр Милољуб Перић, секретар Комисије

Историја 1. Акад. др Василије Крестић, председник Комисије

2. Акад. др Сима Ћирковић, члан

3. Мр Милутин Перовић, секретар Комисије

Географија 1. Др Вујадин Рудић, председник Комисије

2. Др Србољуб Стаменковић, секретар Комисије

Биологија 1. Др Милоје Крунић, председник Комисије

2. Мр Вељко Терзија, секретар Комисије

Математика, рачунарство и информатика 1. Др Душан Аднађевић, председник Комисије

2. Акад. др Драгош Цветковић, члан

3. Богољуб Маринковић, секретар Комисије

Физика 1. Акад. др Звонко Марић, председник Комисије

2. Др Стеван Ђениже, члан

3. Емило Даниловић, секретар Комисије

Хемија 1. Др Живорад Чековић, председник Комисије

2. Акад. др Драган Виторовић, члан

3. Момчило Јоветић, секретар Комисије

Музичка уметност 1. Мирјана Ивановић, председник Комисије

2. Акад. Дејан Деспић, члан

3. Марија Озгијан, секретар Комисије

Ликовна уметност 1. Мр Зоран Вуковић, председник Комисије

2. Мр Здравко Милинковић, секретар Комисије

Физичко васпитање 1. Др Јован Петровић, председник Комисије

2. Др Иван Здански, секретар Комисије

Documents

Nastavni Program Za 1. Razred Gimnazije