Raunarski sistemi U irem smislu: Hardver Softver Podaci Procedure Ljudi U uem smislu: Hardver Softver

Podela raunara prema primeni raunari opte namene i raunari specijalnih namena

Raunari opte namene mogu da uitavaju razne programe i da reavaju razliite probleme. Raunari za specijalne namene imaju ugraene programe za reavanje samo onih problema za koji su namenjeni (na primer igranje aha, automatski piloti, upravljanje nekom mainom itd.).

Podela raunara prema broju korisnikaSa stanovita broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti raunar, postoje: viekorisniki (mainframe based) i jednokorisniki (PC based). Kod viekorisnikih sistema centralni raunar opsluuje sve korisnike. Kod personalnih (jednokorisnikih) raunara, kao to im i ime govori, svaki korisnik ima svoj raunar i na njemu vri obradu podataka.

Podela raunara prema broju naredbi koje izvravaju u jednom trenutku serijski ili SISD (Single Instruction Single Data), paralelni ili SIMD (Single Instruction Multiple Data). Serijski raunari u jednom trenutku mogu da izvre jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Najvei broj raunara je ovog tipa, a takvi su i svi personalni raunari. Paralelni raunari (zovu se jo i superraunari) mogu u jednom trenutku da izvre istu naredbu nad veim brojem podataka u memoriji.

Struktura hardvera Centralna(unutranja ili operativna) memorija Aritmetiko-logika jedinica Kontrolna jedinica Ulazno-izlazne jedinice Spoljna memorija

Centralna memorija Ova memorija se sastoji od elektronskih kola bitova, koja su grupisana u registre (8bitova=1bajt) Svaki bajt u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladitavanja podataka u nju ili oitavanja uskladitenih podataka. Kapacitet memorije izraava se u broju bajtova1024 bajta= 1 kilobajt(KB) 1024 kilobajta= 1 megabajt(MB) 1024megabajta= 1 gigabajt(GB) 1024 gigabajta= 1 terabajt(TB)

Aritmetiko-logika jedinica Aritmetiko-logika jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvoenje aritmetikih operacija sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja i logikih operacija uporeivanja dve vrednosti da bi se odredila vea i odreivanja da li je izraz istinit ili ne.

Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raunarskog sistema . Ona kontrolie izvravanje programa. Uzima instrukcije iz memorije, prepoznaje ih i nareuje odgovarajue akcije drugim jedinicama. Zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih raunara sastoji se od skupa ipova kojima se kontrolie i koordinira rad celokupnog sistema.

Jedinice spoljne memorijedva tipa: sa direktnim pristupom i sa sekvencijalnim pristupom.

Memorija sa direktnim pristupomMemorija sa direktnim pristupom je magnetni disk. On se realizuje u dva oblika, kao:

disketa (floppy disk) ili tvrdi disk (hard disk).Memorija sa direktnim pristupom je i optiki disk. On se realizuje kao:

CD DVD

DisketaDanas se koriste diskete od 3,5 (3,5 ina) kapaciteta 1,44 MB, ugraene u kutiju od tvrde plastike

Kada se disketa umetne u disketnu jedinicu, kliza se pomeri u stranu i otvori prorez kroz koji upisno-itajue glave nalegnu na disketu, a otvor na metalnoj ploi oko osovine diskete uklopi se na odgovarajue mesto na mehanizmu za okretanje. Sa gornje strane disketa ima plastini prekida koji, kada je otvoren, onemoguava pisanje po njoj i brisanje sa nje.

Hard disk Sastoji se od vie ploa premazanih magnetnim materijalom,postavljenih na istoj osovini. Bri je i znatno veeg kapaciteta . Znaajni parametri za izbor diska su: srednje vreme pristupa podacima, brzina prenosa podataka i kapacitet diska.

Hard disk

CD i DVD Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu povrinu (optiki medijumi) U CD ureaju se, opet primenom laserskog zraka, detektuju neravnine na povrini i oitavaju zapisani podaci. Kapacitet kompakt-diska je 640-700 MB. DVD diskovi su zasnovani na istoj tehnologiji kao CD, jedino im je kapacitet znatno vei; najee koristimo DVD diskove od 4,7 GB, mada ima i znatno veih. CD/DVD diskovi mogu biti : ROM-samo za itanje, R-jednom mogu da se nareu a onda postaju ROM, RW-mogu da se narezuju vie puta

USB disk USB disk se prikljuuje na USB prikljuak raunara. Nema pokretnih delova kao disketa ili hard disk jer koristi drugaiju tehnologiju za uvanje podataka. Prilikom prikljuenja na raunar ponaa se kao hard disk. Kapacitet 32, 64, 128, 256, 512MB , 1GB. Postoje i USB diskovi sa veim kapacitetom. Poto nema pokretnih delova otporan je na pomeranja, potrese, udarce, s obzirom na veliinu moe da se nosi u depu ili na traci oko vrata. Zbog ovih pogodnosti i kapaciteta koji je mnogo vei od kapaciteta diskete stekao je veliku popularnost, pa je gotovo izbacio disketu iz svakodnevnog korienja. Mnogi raunari, naroito prenosni, nemaju vie ureaj za disketu.

Memorija sa sekvencijalnim pristupom Memorija sa sekvencijalnim pristupom je magnetna traka. Kod savremenih raunara ona se realizuje u obliku kaseta razliitih veliina i ne koristi se aktivno, nego samo za arhiviranje programa i podataka.

Struktura PC raunaraPersonalni raunar, sa stanovita hardvera, ine tri osnovne celine: centralna jedinica, monitor i tastatura. Pored ovih, na raunar mogu biti prikljueni i razni drugi ureaji.

Centralna jedinica PC raunara sastoji se od slededih komponenti: Kuite sa izvorom za napajanje strujom, Osnovna (matina) ploa, Procesor, Memorija, Grafika kartica, Hard disk, Jedinica disketa, Optiki uredjaji i Razne dodatne kartice

KuditaPostoje tri osnovna tipa kuita: desktop mini (midi) tauer tauer

Desktop kudita

stoji na stolu i na njemu stoji monitor raunara

Tower kuditastoji na podu pod stolom a monitor raunara na stolu mini tower,

middle tower i (big) tower. mini i midi se koriste za kune potrebe, a big tower za servere i raunare za profesionalnu upotrebu

Notebook raunariPored raunara namenjenih za kunu upotrebu ili rad na poslu postoje i prenosni raunari namenjeni poslovnim ljudima, koji su upakovani u kuite veliine malo vee knjige (notebook). Ovi raunari mogu da rade nekoliko sati i na baterije. S obzirom na mali raspoloivi prostor, ovi raunari obino imaju malo slabije karakteristike u odnosu na stacionarne raunare iste tehnoloke generacije.

Izvor za napajanje strujomVaan deo kuita raunara.Obezbeuje elektrinu energiju za napajanje svih komponenti raunara koji se nalaze unutar kuita .Snaga napajanja je 200W ili vie (danas obino od 400 do 500W). Na njemu se nalazi i ventilator koji omoguuje strujanje vazduha unutar kuita i na taj nain hlaenje komponenti u njemu.

Kada nestane struje raunar prestaje da radi pri emu se on iskljuuje po nepropisnoj proceduri. U tom sluaju moe da doe do oteenja podataka na disku ili pojedinih komponenata raunara. Da bi se ovo spreilo postoje neprekidni izvori napajanja (UPS) preko kojih se raunar ukljuuje na elektrinu mreu. Kada nestane struje, raunar nastavlja da se napaja elektrinom energijom iz baterije UPS-a. U zavisnosti od kapaciteta baterije UPS-a raunar moe da se napaja elektrinom energijom jo 5 do 30 minuta to je dovoljno vremena da se zavri rad sa programima koji su startovani i da se raunar pravilno iskljui.

Matina ploa Na osnovnoj (matinoj) ploi PC raunara nalaze se komponente: Prikljuak za procesor, Prikljuci za RAM memoriju, Magistrale, ip set, Prikljuci (slotovi), Kontroleri, Portovi.

Prikljuak za procesor i prikljuci za memoriju

Matine ploe se izrauju namenski za odreeni model procesora, pa prema tome i prikljuak za procesor na matinoj ploi mora da odgovara rasporedu pinova tog procesora.I prikljuci za RAM memoriju na matinoj ploi su izraeni za odreeni tip RAM memorije i moraju da poseduju isti raspored kontakata kao i RAM memorija za koji su namenjeni.

Procesor

Procesor definie tip PC raunara. U njemu se realizuju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora odreene su njegovom arhitekturom. To su: brzina procesora, duina procesorske rei, radni takt i interni ke.

Brzina procesora izraava se u milionima operacija koje procesor moe da obradi u jednoj sekundi MIPSovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPSima(Milion Floating Point Operations Per Second). Duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrauje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori . Radni takt je uestanost impulsa koje generie sat (clock) specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije procesora. Svi fajlovi u vaem raunaru sastoje se od nula i jedinica, radni takt nam daje informaciju koliko "brojeva" na procesor moze da obrauje u jednoj sekundi. Ako procesor radi na 1GHz to znai da moe u jednoj sekundi da obradjuje 1000000000 "brojeva"(za PC je dovoljno da bude izmedju 2 i 3 GHz)

Memorija Memorija PC raunara sastoji se od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploi nalaze se tri tipa memorije: ke (cache), ROM i RAM. Kapacitet memorije izraava se brojem bajtova, odnosno veim jedinicama: kilo i megabajtima.

RAM (Random Access Memory) Predstavlja najvei deo memorije i u nju korisnik moe da upisuje sadraj i da ga ita. U njoj se za vreme rada raunara nalaze program i podaci sa kojima raunar radi. Po iskljuenju raunara sadraj ove memorije se gubi. Optimalno je da, za uobiajene potrebe, raunar ima bar 512 MB. Druga vana karakteristika memorije je i vreme pristupa, tj. vreme koje protekne izmeu zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije. Ono se izraava u nanosekundama (ns) i stalno se smanjuje.

ROM (Read Only Memory) ROM (Read Only Memory) predstavlja statiki deo memorije koji moe samo da se ita. Njen sadraj se ne gubi po iskljuenju raunara. Koristi se za uskladitavanje programa i podataka koji su esto potrebni, na primer za instrukcije za pokretanje raunara pri ukljuivanju.

Ke (cache) Ke (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni ke) ili uz njega (eksterni ke). Ova memorija ima viestruko bre vreme pristupa od obine memorije. Zbog toga se u njoj dre podaci koji se esto koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glavne memorije (RAM) u ke. Kada su sledei put potrebni isti podaci, procesor ih prvo potrai u ovoj memoriji. Ako su podaci tu, procesor im pristupa mnogo bre. Ako podaci vie nisu u ke memoriji, moraju se ponovo uzeti iz glavne memorije. Trenutno, veliina ove memorije je 512 KB

Baferi (buffers) Baferi (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju za svoje potrebe. Jedna od estih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Na primer, ako raunar ne moe dovoljno brzo da obrauje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unoenja. Slino, pri tampanju, ako tampa ne moe dovoljno brzo da odtampa podatke, oni se alju u bafer, gde ekaju u redu za tampu. Virtuelna memorija nije stvarna memorija, nego pojam koji se koristi u vezi s operativnim sistemima.

Kontrolni set ipova Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom raunara. Ona odreuje koja je naredba sledea na redu za izvrenje, uzima je iz memorije, interpretira i izdaje odgovarajue naredbe procesoru i kontrolie njihovo izvrenje. Kontrolna jedinica je realizovana na osnovnoj ploi setom ipova koji imaju odgovarajue uloge.

MagistraleElektrina kola pomou kojih se razmenjuju informacije meu komponentama. Postoje tri kljune magistrale: magistrala podataka (data bus), adresna magistrala (addres bus) i kontrolna magistrala (control bus).

Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka izmeu procesora i memorijskih lokacija. Adresna magistrala prenosi adrese koje generie procesor, kojima se specificiraju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa kojih se itaju podaci radi obrade. Kontrolna magistrala slui za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obratno.

Unutranji prikljuci (slotovi) Za prikljuivanje dodatnih ureaja postoje standardizovana prikljuna mesta, slotovi, u koja se ovi dodatni ureaji (zvani kartice) prikljuuju. Prikljuci se sastoje od utinica na koje se prikljuuju kontroleri razliitih jedinica ili same jedinice (kartice).

Kontroleri Za prikljuenje bilo kog ureaja na raunar potrebno je da budu ispunjena dva uslova. Prvi - da prikljuenje bude korektno u pogledu elektrotehnike - prikljuivanjem ureaja na standardne prikljuke (portove) raunara ili pomou posebnog elementa koji se, s jedne strane standardno ugrauje u raunar, a s druge strane ima prikljuak na koji se prikljuuje ureaj. Ovakav element za povezivanje naziva se kontroler. Drugi uslov - postojanje posebnog programa(veznika drajvera) koji e omoguiti prepoznavanje komandi koje stignu u kontroler i njihovo izvravanje na prikljuenom ureaju.

Spoljni prikljuci-portoviza prikljuivanje spoljanjih ureajaVrste portova: ps/2 serijski paralelni USB FireWire

Na ps/2 prikljuak mogu da se prikljue iskljuivo mi i tastatura. Postoje i mievi i tastature koji mogu da se prikljue na USB port.

Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan,pa je osnovni problem ove veze brzina.

Kod paralelnih portova svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem. Poto u jednom trenutku prenosi 8 bitova umesto jednog kao kod serijskih portova, paralelni portovi su bri nain za komunikaciju raunara sa prikljuenim ureajem. Ipak, prednost serijskih portova je u tome to signal serijskog porta moe da putuje dalje nego signal paralelnog porta (10 puta dalje).

USB port predstavlja serijski port namenjen za povezivanje perifernih ureaja sa ciljem da se ukine potreba za ugradnjom namenskih kartica (kontrolera) u slotove na matinoj ploi i omogui prikljuivanje i iskljuivanje ureaja "na vrue" - bez njegovog iskljuivanja. Brzina prenosa podataka na ovaj nain je od 15 do 150 puta vea od brzine prenosa obine serijske veze. Ovaj prikljuak obezbeuje i napajanje elektrinom energijom sa matine ploe za ureaj koji je na njega prikljuen.

FireWire port je serijski port koji je dizajniran za veliku brzinu prenosa digitalnih podataka u realnom vremenu. Pogodan je za prenos podataka sa multimedijalnih periferijskih ureaja (kao to su digitalne kamere ili digitalni fotoaparati) i drugih ureaja velike brzine kao to su najnoviji hard diskovi i tampai.

Predstavljanje slikaSlike na nekom grafikom ureaju mogu da se dobiju na dva naina: vektorski rasterski

Vektorske slike Kod vektorskog naina predstavljanja slike u memoriji raunara uvaju se samo podaci o elementima crtea (prava, kriva i drugi),a prilikom iscrtavanja crtaju se samo elementi slike. Zauzee memorije zavisi od kompleksnosti crtea. Pogodne za grafike i tehnike crtee Nedostatak-realnost

Rasterske slike Kod rasterskog naina predstavljanja slika se predstavlja tako to je povrina ureaja na kom se dobija slika (monitor raunara,tampa, ploter) podeljena u mreu kvadratia piksela . Svakom pikselu pridrueni su atributi koji ga opisuju (intenzitet osvetljenja i boja). Zauzee memorije ne zavisi od kompleksnosti slike, nego samo od broja piksela na koji je podeljena povrina slike i broja boja koje su na raspolaganju, tj. sve slike iste veliine zauzimaju jednaku memoriju. Broj podela po horizontali i vertikali izraava rezoluciju i jasno je da e kvalitet slike biti bolji to je rezolucija vea.

Grafika kartica Grafika kartica je ureaj koji podatke uskladitene u raunaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajue analogne signale koji kontroliu prikazivanje slike na ekranu. S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne raunare rasterske jedinice, za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod imenom bit-mapiranje (bit mapping) a podrazumeva da se svakom pikselu na ekranu pridruuje jedan ili vie bitova u memoriji.

Karakteristike grafike kartice su: maksimalna rezolucija slike, maksimalan broj boja, tip grafikog procesora i kapacitet video memorije.

Maksimalan broj boja zavisi od toga sa koliko bitova se prikazuje boja. Ako koristi 8 bitova, grafika kartica moe da generie 256 razliitih boja,16 bitova-65536 boja Maksimalna rezolucija slike je dimenzija najvee matrice piksela slike koja se prikazuje na ekranu. Za generisanje slike koja se prikazuje na ekranu monitora je zaduen grafiki procesor. Od tipa grafikog procesora, njegove brzine odnosno radnog takta zavisi i ukupan kvalitet grafike kartice. Grafiki procesor koristi video memoriju koja se nalazi na samoj grafikoj kartici. Od kapaciteta video memorije zavisi maksimalna rezolucija slike i maksimalan broj boja koje se generiu. Ako kapacitet video memorije nije dovoljan za obe zadate veliine, automatski se smanjuje broj boja po pikselu. Danas se kapacitet video memorije na grafikim karticama kree od 128MB do 1GB.

Grafika kartica se na matinoj ploi prikljuuje u jedan od slotova (prikljuaka). Grafike kartice se proizvode za odreeni tip prikljuka. Trenutno aktuelan tip prikljuka je PCIexpress. Na grafikoj kartici postoji prikljuak za monitor, tv izlaz (pomou koga grafika kartica moe da se povee na tv, tako da na tv-u moe da se vidi sve ono to se vidi na monitoru raunara) a u novije vreme i DVI prikljuak za prenos digitalnih video podataka od grafike kartice do monitora.

Zvuna kartica Slino grafikoj kartici, zvuna kartica ima zadatak da zvuk uskladiten u raunaru u digitalnom obliku pretvori u analogni oblik, tako da se moe reprodukovati u zvunicima. S obzirom na to da se danas gotovo svi raunari isporuuju sa CD ureajem i zvunom karticom, sve ee se integrie s osnovnom ploom.

Mrena kartica Mrena kartica (mreni adapter) omoguava povezivanje raunara na lokalnu raunarsku mreu.

FM i TV kartica FM kartica je radioprijemnik koji omoguava prijem radio programa za vreme rada raunara. TV kartica omoguava prijem TV programa pomou raunara. Mogu da se realizuju odvojeno ili zajedno.

Fax Modem Voice (FMV) kartica Glavna funkcija ove kartice je modemska tj. povezivanje raunara sa drugim raunarima korienjem telefonske linije. Omoguava i slanje i prijem faksova pomou raunara, a moe da se koristi i kao govorna maina za odgovor na telefonske pozive i prijem poruka (telefonska sekretarica). Pored ureaja u obliku kartice (interni modem) ovi ureaji postoje i kao posebne jedinice koje se prikljuuju na serijski port raunara (eksterni modem).

Ulazne jedinice tastatura mi (taped,trekbol,dojstik) digitajzer (grafiki tablet) skener digitalni fotoaparat ita bar koda itd. Kod viekorisnikih raunara, za unoenje programa i podataka u raunar najee se koristi terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature.

Tastatura Najrasprostranjeniji ureaj za unoenje podataka i komunikaciju sa PC raunarom. Koristi se za unos teksta u raunar, zadavanje komandi, pomeranje kursora na ekranu ili izbor eljenog menija - opcije. Pri ovome radu na ekranu kontroliemo ispravnost unetih podataka i po potrebi ih ispravljamo. Tastature najee sadre 101 taster sa standardnim amerikim tzv. QWERTY rasporedom slova. Raspored slova se moe i promeniti i prilagoditi odgovarajuim standardima pojedinih zemalja ili specifinim zahtevima korisnika.

Na standardnoj tastaturi tipke su grupisane u etiri delaa) alfabetski deo tastature - obuhvata najee 48 tastera poreanih u etiri reda u standardnom rasporedu slova, mada ima i onih na kojima su obeleeni YU znaci (, , , , itd). Ovoj grupi pripada i posebno izdvojeni taster: SPACE koji je vizuelno vei od svih ostalih i slui za unos blanko znaka koji je nevidljiv ali je ravnopravan sa svim vidljivim znacima. b) numeriki deo tastature - se aktivira pritiskom na taster Num Lock. Kada je pritisnut, na tastaturi svetli led dioda iznad koje je natpis Num Lock i u raunar se unose dekadne cifre. Ukoliko Num Lock nije aktivan, svaki od numerikih tastera proizvodi dejstvo koje je ispisano ispod cifre.

c) funkcionalni tasteri - su oznaeni kao F1, F2, itd. F12 injihova uloga se menja od programa do programa, tako da se obavezno navodi uz opis, tj. upustvo za korienje programa. Npr. najea funkcija tastera F1 je Help dakle "poziv za pomo" koji emo uputiti raunaru kada ne znamo ta (moemo) da uradimo, kako i sl. Kao rezultat dobiemo objanjenje i pregled alternativnih mogunosti za reavanje naeg problema. Zato se i kae da funkcionalni tasteri u sutini predstavljaju zamenu za neku esto potrebnu i korienu komandu u datom programu.

d) kontrolni ili komandni tasteri Esc - za ponitavanje poslednjeg koraka komande ije je zadavanje u toku, opoziv komande, prelazak u meni ili izlazak iz programa Caps Lock deluje na tastere slova; ako je ukljuen svetli odgovarajua led dioda, tekst se ispisuje velikim slovima, da bi se ispisivala mala slova treba pritisnuti Shift Tab - pomera kursor za vie mesta u desno, na poziciju sledeeg tabulator stopa Shift - Shift se mora drati da bi se ispisao gornji znak tipke koja ima dve oznake; ako je iskljuen Caps Lock pritisak na Shift i taster nekog slova ispisuje veliko slovo, ako je ukljuen Caps Lock pritisak na Shift i taster nekog slova ispisuje malo slovo Ctrl (Control) - uvek se koristi u kombinaciji sa nekim drugim tasterom, najee za zadavanje komande Scroll Lock - slui za pomeranje ekrana u nekim programima Num Lock - ukljuuje i iskljuuje numeriku tastaturu pri emu menja signalizaciju odgovarajue led diode;

Pause - privremeno zaustavlja izvrenje operacije koja je u toku Delete - brie karakter desno od trenutne pozicije kursora ili selektovani objekat Backspace - brie karakter levo od trenutne pozicije kursora ili selektovani objekat Enter - oznaava kraj poruke raunaru Insert - slui za preklapanje pisanja (overtype) i reim umetanja (Insert Mode) Home - pomera kursor na poetak tekueg reda PageUp, PageDown - pomeraju ekran navie ili nanie za veliinu jedne strane ili veliinu visine ekrana Up, Down, Left, Right - tasteri obeleeni strelicama gore, dole, levo, desno nazivaju se kursorski tasteri i slue za pomeranje kursora u odgovarajuem smeru

tastatura za plavue

Mievi i slini ureajiMi je ulazni ureaj i koristi se za izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste mieva: optiki i mehaniki (sa kuglicom).

Mehaniki mi sa donje strane ima kuglicu koja se rotira pri pomeranju mia. Dva senzora registruju rotaciju kuglice i kodiraju to u elektrini signal koji se prenosi do raunara. Kod optikog mia sa donje strane postoji laser koji evidentira pomeranje mia u odnosu na podlogu i to pomeranje mia kodira u elektrine signale koji se prenose do raunara. Sa gornje strane mia nalaze se dva ili vie tastera ija uloga je odreena programom u kojem se koriste. Precizniji je, ali i skuplji od mehanikog. Veza mia sa raunarom ostvaruje se pomou kabla (prikljuivanjem na PS/2 ili USB port) ili beinim putem.

Trekbol (Trackball) Ovaj ureaj je zamena za mia i slian je prevrnutom miu. Sastoji se od kuglice koja je postavljena u leite i okree se prstom. Okretanjem kuglice pomeramo pokaziva po ekranu. Povezuje se na USB ili game port.

Taped (touchpad) Taped se uglavnom nalazi na lap-top raunarima. On se takoe sve vie i vie koristi u ureajima kao to su mp3 plejeri (Apple iPod) i mobilni telefoni. Sastoji se od ploice veliine priblino 4x5cm2 pored koje se nalaze dva tastera. Pomeranjem prsta po ploici pomera se pokaziva na ekranu. Komande se zadaju pritiskom na tastere koji imaju istu ulogu kao tasteri mia ili kratkim udarcem u ploicu.

Dojstik (Joystick) Dojstik se uglavnom koristi za igre. Umesto kuglice kao kod mia, ima pokretnu palicu ijim pomeranjem se pomera kursor. Pritiskom na ugraenu dugmad zadaju se komande.

Svetlosno pero

Digitajzeri i grafiki tableti Digitajzeri i grafiki tableti su u sutini isti ureaji, razlika je jedino u veliini. Koriste se za unoenje podataka (koordinata) sa crtea. Pored toga, mogu da se koriste i za zadavanje komandi u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na grafiki tablet.

itai bar koda Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih linija koja se koristi za ifrovanje komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unoenja podataka u raunar. Koriste se u robnim kuama, samouslugama, bibliotekama i drugim mestima sa velikim prometom. Podatak se unosi u raunar tako to se bar kod osvetli specijalnim ureajem koji moe da bude poseban runi ureaj ili je ugraen u kasu samousluge, sto u biblioteci itd. Na taj nain oitava se podatak i odmah prenosi u raunar.

SkeneriSkeneri su ureaji koji prenose sliku u raunar u rasterskom obliku . Pojavljuju se u razliitim oblicima: kao runi, automatski ili kao skenerske glave koje se montiraju na plotere. Skener prelazi postepeno preko slike. Svetlost koju emituje svetlosni izvor reflektuje se od slike i prima optikim delom ureaja koji registruje intenzitet i boju odgovarajueg piksela na slici, slino kao kod aparata za fotokopiranje.

Izlazne jedinice Monitori Ekran terminala tampai Ploteri Zvunici ...

MonitoriNa osnovu tehnologije kojom su napravljeni monitori mogu biti: Katodni monitori (CRT), Monitori sa tenim kristalom (LCD), Gas-plazma monitori i LED monitori.

Monitori sa katodnom cevi Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tanije tri topa za crvenu, plavu i zelenu boju) koji alje snop elektrona u pravcu pojedinih taaka i, u zavisnosti od intenziteta zraka, taka koja je udarena zasvetli. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja eljena boja. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i estim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika. Karakteristike CRT monitora su: velika teina, veliko zauzimanje prostora visoka potronja elektrine energije, ali zato imaju veoma dobar kvalitet i otrinu slike.

LCD (Liquid Crystal Display) LCD monitori rade na principu promene polarizacije svetlosti pomou tenih kristala koji su pod odreenim naponom. Slika prikazana na monitoru sastoji se od piksela podeljenih na tri elije - po jednu za svaku osnovnu boju (plava, crvena, zelena) - koji, kada su osvetljeni daju sliku. Menja se refleksija svetlosti od povrine na razliitim delovima ekrana, tako da se svetlost u manjoj ili veoj meri reflektuje ili apsorbuje. Zbog toga se slika razliito vidi (po kvalitetu) u zavisnosti od ugla pod kojim se gleda monitor. Troe veoma malo elektrine energije i zauzimaju malo prostora, to je idealno za prenosive ureaje sa ekranima. Nedostatak LCD monitora u odnosu na monitore sa katodnom cevi je vea cena, loiji ugao vidljivosti i malo slabije performanse prikaza boja.

Gas-plazma monitoriGPD - Gas Plasma Display monitori se sastoje od tri staklene ploe izmeu kojih se nalazi plazma. Kada se kroz taku na monitoru propusti elektrina struja, plazma emituje energiju u vidu narandaste svetlosti, ba kao to i fluorescentne cevi emituju belu svetlost. Plazma monitori se upotrebljavaju kod prenosivih raunara, jer su veoma tanki i ne zamaraju oi. Poto im veliina nije ograniena, u plazma tehnologiji mogu se izraditi veliki zidni monitori. Plazma monitori troe mnogo energije i ne mogu prikazati mnogo boja, to su im glavni nedostaci.

LED monitori LED (Light Emitting Diode) monitori se sastoje od velikog broja veoma malih LED dioda poreanih u obliku mree na ekranu (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajuim intenzitetom svetla, ime se formira slika na ekranu.

Drugi nain klasifikacije monitora je na osnovu broja boja koji monitor moe da prikae. Po ovoj klasifikaciji postoje: Monohromatski monitori i Monitori u boji. Kod monohromatskih monitora itava povrina ekrana je jedne boje (crne, ute, zelene ili bele) a slova, crtei ili slike u razliitim intenzitetima druge boje koja se istie na podlozi. Kod monitora u boji svaki piksel moe da ima jednu od velikog broja razliitih nijansi boja. Broj boja koje mogu da se prikau na ekranu zavisi od tehnologije od koje je izraen monitor, memorije grafike kartice i zahtevane rezolucije ekrana. Monitori mogu da se klasifikuju i prema njihovoj veliini koja se, kao i kod TV-a, meri veliinom dijagonale ekrana. Ova veliina se meri u inima (1=2,56cm). Postoje monitori od 14", 15", 17", 19", 22" ...

tampai tampai (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafikih dokumenata. Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i dele se na: matrine, laserske i tampae sa mlaznicama (ink-jet).

Matrini tampai Matrini tampai su najstariji i rade na istom principu kao i pisae maine. Glava tampaa udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za tampanje sastoji se od udarnih iglica (pin) . Postoje tri vrste glava za matrine tampae, sa: 9, 18 i 24 iglice. Najee se koriste tampai sa 9 i 24 iglice, dok se tampai sa 18 iglica retko koriste. Vei broj iglica daje kvalitetniji otisak. Prednosti ovih tampaa su relativna jednostavnost, niska cena tampaa i potronog materijala. Nedostaci su mala brzina tampanja, bunost, kvalitet grafike. Brzina tampanja ovih tampaa se oznaava u broju znakova u sekundi.

Laserski tampai Ovi tampai imaju laserski zrak koji se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je jednako naelektrisan. Kada je valjak izloen laserskom zraku, naelektrisanje na valjku se menja, to deluje na privlaenje tonera. Kod crno-belih tampaa toner je crni prah koji se dejstvom naelektrisanja prenosi na papir i tako nastaje slika. Kolor laserski tampai prave sliku tako to ponavljaju ovaj postupak 4 puta sa plavim, crvenim, utim i crnim tonerom. Posle prenoenja tonera na papir, papir prolazi kroz grejae i izlae se visokoj temperaturi. Tako se prah ispee i fiksira na papiru, pa se dobija tampani otisak. Nain rada ovih tampaa slian je radu maina za fotokopiranje. Brzina tampanja izraava se brojem strana u minutu i najee je od 12 do 16. Prednosti su brzina tampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Nedostaci su visoka cena i tampaa i potronog materijala. Ovi tampai pored teksta omoguavaju i kvalitetno tampanje crtea i slika.

tampai sa mlaznicama tampai sa mlaznicama (Inc Jet) imaju cevice kroz koje se pod pritiskom izbacuju zagrejane kapljice mastila razliitih boja. Boju nanose direktno na papir gde se ona hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica odreuje kvalitet tampe. Tipian tampa ima 48 mlaznica. Boja se nalazi u kertridima i to obino u dva kertrida, u jednom je crna a u drugom su ostale tri osnovne boje plava, crvena i uta. Postoje i tampai koji imaju etiri kertrida, za svaku osnovnu boju po jedan. Prednost im je velika rezolucija, dobar kontrast i tiina pri radu, a mana im je visoka cena otiska po stranici. Sporiji su od laserskih tampaa (tampaju do 12 stranica u minuti) ali su jeftiniji. Cena otiska je vea nego kod laserskih tampaa.

Ploteri Ploteri su specijalni ureaji za crtanje crtea. tampaima mogu da se crtaju crtei obino do formata A3 , ploterima mogu da se crtaju crtei veih dimenzija. Prema nainu rada ploteri mogu da se podele na: vektorske i rasterske. Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatiki i termalni ploteri.