RAČUNARSKI SISTEMI prvi razred gimnazije

  • View
    144

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of RAČUNARSKI SISTEMI prvi razred gimnazije

Raunarski sistemi U irem smislu: Hardver Softver Podaci Procedure Ljudi U uem smislu: Hardver Softver

Podela raunara prema primeni raunari opte namene i raunari specijalnih namena

Raunari opte namene mogu da uitavaju razne programe i da reavaju razliite probleme. Raunari za specijalne namene imaju ugraene programe za reavanje samo onih problema za koji su namenjeni (na primer igranje aha, automatski piloti, upravljanje nekom mainom itd.).

Podela raunara prema broju korisnikaSa stanovita broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti raunar, postoje: viekorisniki (mainframe based) i jednokorisniki (PC based). Kod viekorisnikih sistema centralni raunar opsluuje sve korisnike. Kod personalnih (jednokorisnikih) raunara, kao to im i ime govori, svaki korisnik ima svoj raunar i na njemu vri obradu podataka.

Podela raunara prema broju naredbi koje izvravaju u jednom trenutku serijski ili SISD (Single Instruction Single Data), paralelni ili SIMD (Single Instruction Multiple Data). Serijski raunari u jednom trenutku mogu da izvre jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Najvei broj raunara je ovog tipa, a takvi su i svi personalni raunari. Paralelni raunari (zovu se jo i superraunari) mogu u jednom trenutku da izvre istu naredbu nad veim brojem podataka u memoriji.

Struktura hardvera Centralna(unutranja ili operativna) memorija Aritmetiko-logika jedinica Kontrolna jedinica Ulazno-izlazne jedinice Spoljna memorija

Centralna memorija Ova memorija se sastoji od elektronskih kola bitova, koja su grupisana u registre (8bitova=1bajt) Svaki bajt u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladitavanja podataka u nju ili oitavanja uskladitenih podataka. Kapacitet memorije izraava se u broju bajtova1024 bajta= 1 kilobajt(KB) 1024 kilobajta= 1 megabajt(MB) 1024megabajta= 1 gigabajt(GB) 1024 gigabajta= 1 terabajt(TB)

Aritmetiko-logika jedinica Aritmetiko-logika jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvoenje aritmetikih operacija sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja i logikih operacija uporeivanja dve vrednosti da bi se odredila vea i odreivanja da li je izraz istinit ili ne.

Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raunarskog sistema . Ona kontrolie izvravanje programa. Uzima instrukcije iz memorije, prepoznaje ih i nareuje odgovarajue akcije drugim jedinicama. Zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih raunara sastoji se od skupa ipova kojima se kontrolie i koordinira rad celokupnog sistema.

Jedinice spoljne memorijedva tipa: sa direktnim pristupom i sa sekvencijalnim pristupom.

Memorija sa direktnim pristupomMemorija sa direktnim pristupom je magnetni disk. On se realizuje u dva oblika, kao:

disketa (floppy disk) ili tvrdi disk (hard disk).Memorija sa direktnim pristupom je i optiki disk. On se realizuje kao:

CD DVD

DisketaDanas se koriste diskete od 3,5 (3,5 ina) kapaciteta 1,44 MB, ugraene u kutiju od tvrde plastike

Kada se disketa umetne u disketnu jedinicu, kliza se pomeri u stranu i otvori prorez kroz koji upisno-itajue glave nalegnu na disketu, a otvor na metalnoj ploi oko osovine diskete uklopi se na odgovarajue mesto na mehanizmu za okretanje. Sa gornje strane disketa ima plastini prekida koji, kada je otvoren, onemoguava pisanje po njoj i brisanje sa nje.

Hard disk Sastoji se od vie ploa premazanih magnetnim materijalom,postavljenih na istoj osovini. Bri je i znatno veeg kapaciteta . Znaajni parametri za izbor diska su: srednje vreme pristupa podacima, brzina prenosa podataka i kapacitet diska.

Hard disk

CD i DVD Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu povrinu (optiki medijumi) U CD ureaju se, opet primenom laserskog zraka, detektuju neravnine na povrini i oitavaju zapisani podaci. Kapacitet kompakt-diska je 640-700 MB. DVD diskovi su zasnovani na istoj tehnologiji kao CD, jedino im je kapacitet znatno vei; najee koristimo DVD diskove od 4,7 GB, mada ima i znatno veih. CD/DVD diskovi mogu biti : ROM-samo za itanje, R-jednom mogu da se nareu a onda postaju ROM, RW-mogu da se narezuju vie puta

USB disk USB disk se prikljuuje na USB prikljuak raunara. Nema pokretnih delova kao disketa ili hard disk jer koristi drugaiju tehnologiju za uvanje podataka. Prilikom prikljuenja na raunar ponaa se kao hard disk. Kapacitet 32, 64, 128, 256, 512MB , 1GB. Postoje i USB diskovi sa veim kapacitetom. Poto nema pokretnih delova otporan je na pomeranja, potrese, udarce, s obzirom na veliinu moe da se nosi u depu ili na traci oko vrata. Zbog ovih pogodnosti i kapaciteta koji je mnogo vei od kapaciteta diskete stekao je veliku popularnost, pa je gotovo izbacio disketu iz svakodnevnog korienja. Mnogi raunari, naroito prenosni, nemaju vie ureaj za disketu.

Memorija sa sekvencijalnim pristupom Memorija sa sekvencijalnim pristupom je magnetna traka. Kod savremenih raunara ona se realizuje u obliku kaseta razliitih veliina i ne koristi se aktivno, nego samo za arhiviranje programa i podataka.

Struktura PC raunaraPersonalni raunar, sa stanovita hardvera, ine tri osnovne celine: centralna jedinica, monitor i tastatura. Pored ovih, na raunar mogu biti prikljueni i razni drugi ureaji.

Centralna jedinica PC raunara sastoji se od slededih komponenti: Kuite sa izvorom za napajanje strujom, Osnovna (matina) ploa, Procesor, Memorija, Grafika kartica, Hard disk, Jedinica disketa, Optiki uredjaji i Razne dodatne kartice

KuditaPostoje tri osnovna tipa kuita: desktop mini (midi) tauer tauer

Desktop kudita

stoji na stolu i na njemu stoji monitor raunara

Tower kuditastoji na podu pod stolom a monitor raunara na stolu mini tower,

middle tower i (big) tower. mini i midi se koriste za kune potrebe, a big tower za servere i raunare za profesionalnu upotrebu

Notebook raunariPored raunara namenjenih za kunu upotrebu ili rad na poslu postoje i prenosni raunari namenjeni poslovnim ljudima, koji su upakovani u kuite veliine malo vee knjige (notebook). Ovi raunari mogu da rade nekoliko sati i na baterije. S obzirom na mali raspoloivi prostor, ovi raunari obino imaju malo slabije karakteristike u odnosu na stacionarne raunare iste tehnoloke generacije.

Izvor za napajanje strujomVaan deo kuita raunara.Obezbeuje elektrinu energiju za napajanje svih komponenti raunara koji se nalaze unutar kuita .Snaga napajanja je 200W ili vie (danas obino od 400 do 500W). Na njemu se nalazi i ventilator koji omoguuje strujanje vazduha unutar kuita i na taj nain hlaenje komponenti u njemu.

Kada nestane struje raunar prestaje da radi pri emu se on iskljuuje po nepropisnoj proceduri. U tom sluaju moe da doe do oteenja podataka na disku ili pojedinih komponenata raunara. Da bi se ovo spreilo postoje neprekidni izvori napajanja (UPS) preko kojih se raunar ukljuuje na elektrinu mreu. Kada nestane struje, raunar nastavlja da se napaja elektrinom energijom iz baterije UPS-a. U zavisnosti od kapaciteta baterije UPS-a raunar moe da se napaja elektrinom energijom jo 5 do 30 minuta to je dovoljno vremena da se zavri rad sa programima koji su startovani i da se raunar pravilno iskljui.

Matina ploa Na osnovnoj (matinoj) ploi PC raunara nalaze se komponente: Prikljuak za procesor, Prikljuci za RAM memoriju, Magistrale, ip set, Prikljuci (slotovi), Kontroleri, Portovi.

Prikljuak za procesor i prikljuci za memoriju

Matine ploe se izrauju namenski za odreeni model procesora, pa prema tome i prikljuak za procesor na matinoj ploi mora da odgovara rasporedu pinova tog procesora.I prikljuci za RAM memoriju na matinoj ploi su izraeni za odreeni tip RAM memorije i moraju da poseduju isti raspored kontakata kao i RAM memorija za koji su namenjeni.

Procesor

Procesor definie tip PC raunara. U njemu se realizuju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora odreene su njegovom arhitekturom. To su: brzina procesora, duina procesorske rei, radni takt i interni ke.

Brzina procesora izraava se u milionima operacija koje procesor moe da obradi u jednoj sekundi MIPSovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPSima(Milion Floating Point Operations Per Second). Duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrauje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori . Radni takt je uestanost impulsa koje generie sat (clock) specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije procesora. Svi fajlovi u vaem raunaru sastoje se od nula i jedinica, radni takt nam daje informaciju koliko "brojeva" na procesor moze da obrauje u jednoj sekundi. Ako procesor radi na 1GHz to znai da moe u jednoj sekundi da obradjuje 1000000000 "brojeva"(za PC je dovoljno da bude izmedju 2 i 3 GHz)

Memorija Memorija PC raunara sastoji se od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploi nalaze se tri tipa memorije: ke (cache), ROM i RAM. Kapacitet memorije izraava se brojem bajtova, odnosno veim jedinicama: kilo i megabajtima.

RAM (Random Access Memory) Predstavlja najvei deo memorije i u nju korisnik moe da upisuje sadraj i da ga ita. U njoj se za vreme rada raunara nalaze program i podaci sa kojima raunar radi. Po iskljuenju raunara sadraj ove memorije se gubi. Optimalno je da, za uobiajene potrebe, raunar ima bar 512 MB. Druga vana karakteristika memorije je i vreme pristupa, tj. vreme koje protekne izmeu zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije. Ono se izraava u nanosekundama (ns) i stalno se smanjuje.

ROM (Read Only Memory) ROM (Read Only Memory) predstavlja statiki deo memorije koji moe samo da se ita. Njen sadraj se ne gubi po iskljuenju raunara. Koristi se za uskladit

Search related