MMS PITANJA

1. Koje sve vrste postolja i nosaa postoje ?Razlikujemo sledee vrste postolja i nosaa : Monopod, tripod, pedestal, kran, runi kran, ureaj sa snimanje iz helikoptera, polecam, steadicam, skycam (spidercam) i specijalna postolja.2. ta je teleprompter?Teleprompter je ureaj koji osobi koja pria postavlja elektronski vizuelni tekst po kojem e osoba govoriti. Sastavljen je od : video kamere, ureaja za projektovanje, reflektujueg stakla i nosaa.3. ta je venk ?venk je horizontalno i vertikalno kretanje kamere. Svaki venk treba da ima poetak i kraj. Dobro je da poetak i kraj traju to due da bi se u montai lake napravila veza sa drugim kadrovima. Pokret navie se koristi kada se eli da se u kadru izazove vee interesovanje, iskae vie emocija, nada, itd. Pokret nanie kada se eli da se oslabi interesovanje, smanje emocije, naglasi nezadovoljstvo itd4. ta je plan ?Plan je odnos izmeu veliine objekta ili figure vidnog polja objektiva. Plan se odreuje na osnovu veliine ljudske figure koja stoji unutar okvira slike. 5. Kako se planovi mogu podeliti?Planovi se mogu podeliti na opte i krupne. Opti planovi omoguuju gledaocu orijentaciju u prostoru, vremenu i radnji, i obavetavaju ga o svim prisutnim linostima jedne scene. U ovu grupu spadaju : daleki plan (daleki total), opti plan (total), srednji opti plan (polutotal) i srednji plan. U krupnim planovima gledalac ne moe da se prostorno orijentie ako prethodno nije dobio informaciju preko optih planova. U ovu grupu planova spadaju : amerii plan, srednje krupni plan, krupni plan, vrlo krupan plan i detalj.6. ta je rakurs ?Rakurs, odnosno ugao snimanja, predstavlja poziciju i visinu sa koje kamera posmatra cenu. 7. Kako se vri podela rakursa?Prema poloaju kamere rakurs moe biti: normalni, donji, gornji, ekstremno donji (ablja perspektiva) i ekstremno gornji rakurs (ptija perspektiva). Po intenzitetu podizanja ili sputanja horizontalne ravni u kadru, moe biti : blag i otar.8. Koja tri oblika slike daju osnovne pozicije kamere ?To su: an fas, profil i poluprofil.9. ta su podudarni kadrovi ?Podudarni kadrovi su oni kadrovi u kojima je veliina izvoaa umetnika, u odnosu na sliku kadra, jednaka u oba kadra. Ti kadrovi treba da se podudaraju, ako je mogue, u tonovima pozadine i u tonovima lica.10. ta su to komplementarni uglovi kod snimanja ?Koplementarni uglovi su oni uglovi u kojima je smer pogleda glumca identian, iako, naravno, u suprotnim pravcima.11. ta je svetlost?Svetlost se definie kao deo elektromagnetnih radijacija koje ovek vidi.12. Koje vrste grafike postoje?Postoje dve vrste grafike : Bitmape (paint ili rasterska grafika) sastoji se od piksela, i vektorska (drawn grafika) sastoji se od vektora13. ta je dubina boja ?Dubina boja predstavlja broj bitova koji se koristi za predstavljanje boje. Npr: 8 bita 256 boja.14. Koji modeli boja postoje ?Osnovni modeli boja su : Trihromatska teorija boja, osnovni princip glasi da se svaka boja moe dobiti kombinacijom tri osnovne boje R,G,B (crvena, zelena i plava). Aditivni model boja, kod kojeg su osnovne boje R,G i B, a kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv. subtraktivne ili komplementarne boje.

15. ta je belo a ta monohromatsko svetlo ?Zraenje koje obuhvata skoro sve talasne duine u vidljivom delu spectra predstavlja belo svetlo. Zraenje koje obuhvata samo jednu talasnu duinu ili vrlo uzak opseg talasnih duina je monohromatsko ili spektralno svetlo.16. ta je luksmetar ?Luksmetar je ureaj za merenje osvetljenosti povrine, koje pada na neki predmet ili se od njega odbija. Rezultat merenja se iskazuje u jedinicama lx, futkandela.17. ta je animacija ?Animacija predstavlja niz malo razliitih slika koje se prikazuju jedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.18. Od ega zavisi kvalitet zvuka kod digitalnog audia ?Najvie zavisi od sledea tri faktora: Frekvencije uzorkovanja : koriste se frekvencije od 44,1 KHz, 48 KHz i 96 KHz Rezolucije , odnosno veliine uzoraka : to je broj bitova koji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakog od uzoraka; u upotrebi su rezolucije od 8, 16 i 24 bita. Od izbora 5:1, stereo ili mono audia

19. ta je bitrate ?Bitrate je prosean broj kilobita koji slui za pamenje jedne sekunde zvuka.20. Koji su najee korieni formati za digitalne video zapise ?Tu spadaju : MPEG, AVI, DV, DivX, i RM.21. Koliko iznosi rezolucija HDTV-a, a koliko DTV-a ?Rezolucija HDTV-a je: 1920x1080, a DTV-a je : 720x576.22. Koja je uloga osciloskopa u TV sistemu?Osciloskopi su uredjaji koji na televizijskom ekranu prikazuju video signal u vremenskom domenu ispisujuci liniju po liniju slike, jednu preko druge, posebno za parnu, a posebno za neparnu polusliku. Na njima se pored video signala za parnu i neparnu polusliku vide horizontalni sinhronizacioni signal, vertikalni sinhronizacioni signal i BURST signal, zavisno od vrste i tipa.23. Koja je uloga vektorskopa u TV sistemu?Vektorskop prikazuje hrominentni deo video signala u koordinatnom sistemu, gde ja apscisa U komponenta, a ordinata V komponenta video signala. Na ulaz moze da se dovede kompozitni ili komponentni video signal. Bez obzira koji je oblik video signala doveden, on se razlaze na signal razlike F (R-Y) koji se vodi na vertikalnu osu, i signal razlike U (B-Y) koji se vodi na horizontalnu osu.24. Nabrojte audio instrumente ?Pikmetri: su instrumenti za merenje vrnih vrednosti audio signala.Vumetri: instrumenti koji pokazuju srednju vrednost audio signala, Audioskopi: na svojim ekranima prikazuju prostornu raspodelu signala po nivou, istovremeno prikazujui vrne i srednje vrednosti svakog kanala zasebno, kao i njihov fazni odnos. Spektrometri - prikazuju promenu spektralne karakteristike, kako ulaznih tako i izlaznih signala.25. Nabrojte nekoliko audio konektora ?XLR, RCA (IN), TS, TRS, SCART, DIN audio.26. Nabrojite nekoliko video konektora ?BNC, RCA(IN), S-VIDEO, SCART, F konektori, N konektori, C konektori.27. Karakteristike konektora ?BNC Konektor : Prenos signala do 2 GHz, impedansa od 50 i 75 ; F Konektor : Prenos signala od 0,25 do 2 GHz, impedansa 75 ;C Konektor : Prenos signala frekvencije do 12 GHz, impedansa kabla 50 ;N Konektor : Prenos signala od 12 do 20 GHz, impedansa kabla od 50 i 75 ;

28. ta je balansirani a ta nebalansirani signal ?

Kod balansiranog signala, ukoliko se javi impulsna smetnja u nekom trenutku t, ta smetnja se pojavljuje i u normalno polarizovanom i u invertovanom signalu. Tako da, s obzirom na to da diferencijalni pojaava meri razliku ova dva signala, njihova razlika ostaje ista, tj smetnja se eliminie. Nebalansirani signal ine normalno polarizovani signal i masa. Ovakav signal nije otporan na impulsne smetnje.29. Propusni opseg kablova sa upredenim paricama (UTP) ?

Kategorija 3 : do 16 MHzKategorija 4 : do 20 MHzKategorija 5 : do 100 MHzKategorija 6 : do 250 MHzKategorija 7 : do 600 MHz

30. Prenosna mo ureaja ?

USB 2.0 do 480 Mb/sFireWire do 800 Mb/sExpressCard do 2,5 Gb/seSata do 3Gb/sUSB 3.0 do 5 Gb/sThunderbolt do 10 Gb/s

31. ta se koristi za pronalazak greke kod optikih kablova ?

Za pronalaenje prekida kod optikih kablova koristi se OTDR ureaj, koji radi tako to se pusti signal kroz optiki kabl, kada signal naie na prekid, on se vraa nazad. Vreme povratka signala slui za izraunavanje udaljenosti na kome je dolo do prekida.

32. ta je kvantizacija ?

Kvantizacija predstavlja zaokruivanje amplitude odmeraka na najbliu dozvoljenu vrednost iz ukupnog opsega vrednosti, odnosno to je postupak odreivanja amplitude pojedinih uzoraka.

33. ta je counturing ?

Javlja se zbog malog broja kvantizacijskih nivoa. Manifestuje se u slici kao izoblienje konture odnosno javljaju se grube linije po ivicama osobe ili predmeta i dovodi do poveanja granulacionog uma u slici.

34. Kako se izraunava dinamika slike ?

Izraunava se po formuli D = 6n (dB), gde je n broj bita. Dinamika video signala ide do oko 50 dB, a za audio signale do 140 dB.

35. Uestanost odmeravanja za PAL i NTSC sistem ?

Za PAL sistem iznosi 17,73 MHz, a za NTSC sistem iznosi 14,31 MHz.

36. Koje vrste svetla postoje ?

Razlikujemo : Tvrdo svetlo svetlo se emituje direktno iz izvora poput male take i daje svetlu tvrd, otar i jasno definisan izgled, Meko svetlo ima suprotan efekat od tvrdog svetla ( sakriva nepravilnosti kod povrina i detalja), SRGB svetlo koristi meavinu fluorescentnih prahova na bazi primarnih boja, LED svetlo njegov nedostatak je to je skupo.

37. ta je grid ?

Da bi se svi reflektori postavili u studiju uglavnom se koristi grid (rotilj). To je sistem meusobno povezanih metalnih cevi ili ina okaenih horizontalno ispod plafona.

38. Koji smerovi svetla postoje ?

Postoje : prednje svetlo, pozadinsko svetlo, bono svetlo, pozadinsko bono svetlo, donje svetlo i troetvrtinsko svetlo.

39. Kompresija sa gubitkom ?

Kompresija sa gubitkom omoguava veliki stepen kompresije uz neprimetan pad kvaliteta. Ako je kompresija kvalitetno izvedena, ljudski vizuelni sistem nee primetiti razliku. Postie se veliki stepen kompresije od 2 100.

40. ta su I, P, B, i D frejmovi ?

I frejmovi (inter, intra, anker frejmovi) nose kompletnu informaciju potrebnu za rekonstrukciju drugih slika. Najmanji je stepen kompresije oko 8%. P frejmovi se dobijaju kao razlika uporeivanja sadraja trenutne I i predhodne predpostavljene P slike. Kompresioni odnos je oko 25%. B frejmovi se dobijaju na osnovu uporeivanja trenutne slike I sa prethodnom P i buduom B slikom. Kompresioni odnos je najvei i iznosi oko 65%. D frejmovi ili DC frejmovi namenjeni su samo za brzo pregledavanje i premotavanje slike i u njih je implementirana samo niskofrekfentna komponenta.

41. ta je Hroma ki efekat ?Chroma keying je postupak meanja dva video signala, pri kome se jednobojna pozadina u jednom video signalu, zamenjuje nekim drugim video signalom. Taj drugi video signal moe da bude generisan u raunaru ili sa nekog drugog izvora. Mogu da budu statine ili pokretne slike.42. ta je virtuelni studio ?Virtuelni studio je nastao sa ciljem da eliminie nedostatke Hroma ki efekta ( Hroma ki ne prati promene ugla snimanja, prelaz sa zuma na total, prelaz sa jedne kamere na drugu te se tako remeti realni odnos uesnika i predmeta sa scenografijom i gubi se oseaj prostornosti odnosno dubine slike ). Ono to je novo u odnosu na hroma ki je virtuelni set ( hardver + softver ). Statina pozadina se zamenjuje dinamikom, kompjuterski generisanom 2D ili 3D pozadinom.43. ta je pan a ta tilt ?Pan predstavlja pomeranje kamere po horizontali, a tilt oznaava pomeranje kamere po vertikali.44. Odreivanje poloaja kamere ?Vri se pomou : pan, tilt, pomeraj po x, y i z osi, zum i fokus.45. Najefikasniji sistem za praenje kamera ?Najefikasniji sistem za praenje kamera je PATERN. On se koristi za sisteme najnie klase za studija sa relativno velikim brojem kamera.46. Objasniti statistiku, vremensku, prostornu i subjektivnu redundansu ?Statistika redundansa: kada TV signal slike sadri veliku koliinu informacija koje se uvek ponavljaju (blanking periode), vrednosti video semplova su do neke mere predvidljive. Statistika verovatnoa narednog sempla podatka koji ima poznatu vezu sa svojim prethodnikom stoga se moe iskoristiti za redukovanje ukupne koliine podataka koje je potrebno preneti.

Vremenska redundansa: odnosi se na redundansu izmeu slika. Uporeivanjem uzastopnih slika, odnosno prethodne i trenutne slike, pronalazi se slinost i razlika (entropija i redundansa) meu njima i prenosi se samo njihova razlika.Prostorna redundansa: vri se pronalaenje i uklanjanje redundanse unutar svake pojedine slike (frejma). Ako posmatramo sliku koja ima velike povrine sa istom bojom i sjajnou, vidimo da su elementi susedne slike skoro isti, odnosno prostorno su korelisani. Ova slinost je iskoriena da se redukuje broj bitova potrebnih za opisivanje prethodne i naredne povrine slike. Umesto prenoenja podataka od 720 piksela, neophodno je preneti samo kod koji opisuje prvi element, a zatim drugi koji kae koliko puta treba ponoviti taj piksel du TV linije.Subjektivna redundansa: vezana je za svojstva ljudskog oka. Ljudsko oko ne vidi sve vrednosti digitalnih odmeraka na isti nain, pa se neki odmerci mogu odbaciti a da ne doe do degradacije slike.47. Sta znaci duzina i polozaj vektora na vektorskopu ? Od cega zavisi duzina vektora boje ?Duzina vektora pokazuje zasicenje boje, a polozaj vektora vrstu, odnosno fazu boje.48. Koji sve parametri video signala mogu da se mere pomocu kolor bar signala ? est kolor pruga predstavljaju R, G, B primare prijemnika i njihove komplemente: cijan (CY), ljubiasta (MG) i uta (YL). Cijan se dobija meanjem B i G, uta se dobija meanjem R i G, a ljubiasta se dobija meanjem R i B. Bela pruga (W) predstavlja referentno belo i dobija se meanjem R, G, B u odreenom odnosu. U ureajima kolor bar signal dobija se pomou elektrinih ER, EG, EB signala, koji se generiu u koderu ureaja49. Za sta se koristi multiberst signal ?Multiberst signal slui za merenje frekvencijske karakteristike televizijskih uredjaja i sistema.50. Kako vizuelno moze da se proverava kvalitet podesenosti TV prijemnika ?Pomou okruglog test signala. Pomou ovog test signala mogue je ispitivati ili podeavati mnoge parametre koji su bitni za rad nekog televizijskog sistema ili samog TV ureaja (TV prijemnik, monitor, dekoder...), a da se ne koristi nikakav merni instrument, ve da se samo posmatra izgled test signala na ekranu. Samo u pojedinim sluajevima potrebno je koristiti osciloskop radi postizanja vee tanosti.

51. Kakva je razlika izmeu 100.75 i 100.100 kolor bar signala ?

Kolor bar koji nosi oznaku 100.75 je EBU (European Broadcasting Union) kolor bar signal sa obeleenim karakteristinim nivoima. 100.100 kolor bar signal je po FCC standardima.

52. Na maski vektorskopa ta predstavljaju manji, a ta vei kvadratii ?

Manji kvadratii pokazuju odstupanje vektora boje od dozvoljenog za 20, a vei kvadratii za 100.

53. Objasniti povezivanje uredjaja u petlju loop?

Osciloskop ima dva ulazna kanala A i B (kompozitna). Njihovi kompozitni video ulazi, kao i ulaz za eksternu referencu, povezani su loop-om, u petlji visoke impedanse da bi se zatitio integritet signala. Sinhronizacija instrumenta moe da bude interna ili eksterna.

54. Kako se izraunava luminentni signal za utu boju ?

Luminentni signal Ey za utu boju dobija se kao 0,30ER + 0,59EG + 0,11 EB .

55. Kako se meri napon, struja i otpor pomocu univerzalnog instrumenta?

- . ) .- . .- , . , , .

56. Nabrojati neke od osnovnih karakteristika SCART konektora. Koliko pinova ima SCART konektor, objasniti uloge 7, 11, 15 i 19 pina?

SCART : S -video RGB , - , - , , , SCART 10 15m.

Scart konektor ima 20 pinova: 7.pin : B - RGB Blue in 11.pin : G RGB Green in 15.pin: R RGB Red in 19.pin VOUT Composite video out;

57. Koaksijalni kabl sadri dva provodnika od kojih jedan potpuno okruuje drugi, sa dielektrikom izmeu njih. Karakteristina impedansa koja se definie kao odnos napona i struje na bilo kojem poprenom preseku voda. Izraunava se na osnovu izraza

Slabljenje se definie kao logaritamski odnos napona na kraju provodnika U2 prema naponu na poetku provodnika U1.

Maksimalna frekvencija na kojoj se moe upotrebiti koaksijalni kabl izraunava se po formuli:

58. Zato se vri upredanje bakarnih ica u parici?

ice su meusobno spiralno upredaju zbog smanjenja zraenja. Kada se ice upredu, ponitavaju se talasi generisani u razliitim navoima, tako da ceo sklop zrai mnogo manje.

59. Kakva je razlika izmeu kablova sa upredenim paricama kategorije III i kategorije VI?

Kablovi kategorije 3 koriste se u telefonskim aplikacijama u koje spada i ISDN. Kablovi kategorije 6 koriste se, uglavnom, od 1988. godine. Lie na kablove kategorije 3, ali su parice gue upredene, ime je smanjeno presluavanje izmeu parica i omoguen kvalitetniji signal na veim razdaljinama.

60. Objasniti uticaj energetskih vodova na prenos signala kroz audio i video kablove , ako se nalaze u neposrednoj blizini ?Pri ukrtanju energetskih sa telekomunikacionim kablovimapotrebno je da ugao ukrtanja bude to blie pravom uglu, a najmanje 450. Uizuzetnim sluajevima ugao ukrtanja moe biti i manji od 450, ali ne manji od 300.

61. Kako se definie slabljenje I disperzija kod optikih kablova?

Slabljenje je gubitak snage svetlosti tokom njenog prostiranja kroz optiko vlakno. Najjednostavnije reeno, slabljenje je redukcija jaine signala ili snage svetlosti du optikog prenosnog puta. Slabljenje optikog signala, tj. vlakna, izraava se u decibelima po kilometru [dB/km].Disperzija je zajedniki naziv za sve efekte koji prouzrokuju razliita kanjenja komponenata predajnog signala pri njegovom prostiranju, odnosno to je irenje svetlosnih impulsa tokom njihovog prolaska kroz optiko vlakno. Ona izaziva deformaciju impulsa kako u analognim, tako i u digitalnim optikim62. U kom optikom prozoru je najmanje slabljenje ?Najvee slabljenje je u prvom optikom prozoru, a najmanje u treem.63. Kakva je razlika izmeu (dB) decibela i (Np) nepera ?A ako je referentni napon Uo=0,775V, oznaka za napon je dBu, a za struju dBi. U telefoniji se ne uzima logaritamski odnos sa osnovom 10, ve se koristi prirodni logaritam ija je osnova e=2,71828. Takav odnos se izraava u Np (neper). Odnos dB i Np moe se izraziti relacijom: 1dB = 0,115 [Np], 1Np = 8,686 [dB]64. Kakva je razlika izmeu DVI i HDMI interfejsa ?

HDMI DVI . DVI , HDMI . , HDMI 15 , DVI 5 m.65. Objasniti ukratko postupak digitalizacije analognih signala ? - : , k.

66. Kolika je frekvencija odmeravanja kompozitnog signala za PAL sistem ?

Za PAL sistem kod koga je irina video signala u osnovnom opsegu 5MHz, potrebno je da minimalna frekvencija odmeravanja bude vea od 10MHz.

67. Kako glasi Nikvistvov uslov ?

Frekvencija odmeravanja mora da bude najmanje dva puta vea od irine frekvencijskog opsega signala68. Kojom se uestanou odmeravaju Y , R-Y, B-Y signali za standard odmeravanja 4:1:1 i 2:1:1 ?

4:1:1 - Uestanost odmeravanja luminentnog signala je 13,5MHz, a signala razlike R-Y i B -Y etiri puta manja i iznosi 3,375MHz. 2:1:1 - Uestanost odmeravanja luminentnog signala je 6,75MHz. Uestanost odmeravanja signala razlike R-Y i B-Y je dva puta manja i iznosi 3,375MHz.

69. Objasniti standard odmeravanja 4:2:0 ?

Uestanost odmeravanja luminentnog signala je 13,5MHz, a signala razlike R-Y i B-Y 6,75MHz. Luminentni signal odmerava se u svakoj, a signali razlike u svakoj drugoj liniji. Rezolucija slike iznosi 576 aktivnih linija sa po 720 aktivnih odmeraka za luminentni signal, i 360 odmeraka za jedan signal razlike, za drugi je jednaka nuli. Ovo je ekvivalentno rezoluciji slike od 576 aktivnih linija sa po 720 aktivnih odmeraka za luminentni signal, i po 360 odmeraka za po jedan signal razlike sa 288 linija.

70. Koliki je broj odmeraka po aktivnoj liniji za signale Y, Cr i Cb, za standard odmeravanja 4:2:2 i 4:2:0 ?

4:2:2 - Luminentni signal Y ima 720 odmeraka po aktivnoj liniji, a signali razlike R-Y i B-Y po 360 odmeraka po aktivnoj liniji. 4:2:0 - 720 aktivnih odmeraka za luminentni signal Y, i 360 odmeraka za jedan signal razlike, za drugi je jednaka nuli.

71. Koliki je binarni protok potreban za nekomprimovani video signal pri standardu odmeravanja 4:1:1 i osmobitnoj kvantizaciji za vidljivi deo signala ?

Za osmobitnu kvantizaciju stadarda odmeravanja 4:1:1 iznosi :

N 4:1:1= 8N = 8 15.552.000 = 124.416.000 bit / s = 124,416 b/s

Za desetobitnu kvantizaciju standarda odmeravanja 4:2:2 iznosi :

N 4:2:2 = 10N = 10 20.736.000 = 207 360 000 bit / s = 207,360 Mb/s

72. Kada se javljaju Aliasing izoblienja? Objasniti .

Ukoliko je uestanost odmeravanja manja od 10MHz dolazi do pojave izoblienja koje se naziva Aliasing. Aliasing kod analognog video-signala javlja se zbog interferencije izmeu spektra luminentnog i spektra hrominentnog signala. Ovo izoblienje se na TV prijemniku manifestuje kao pozadinska slika, prave linije postaju talasaste a dolazi i do pojave duginih boja. Kod digitalnog signala ovo izoblienje se na TV prijemniku manifestuje kao treperenje sitnih detalja, ivice slike pri reprodukciji postaju nazubljene a dolazi i do naizmeninog poveanja i smanjenja osvetljaja u delu slike.

73. Kako se izraunava kvantizacijski um ?

Izraunava se na osnovu izraza :

74. Objasniti entropiju i redundansu u slici ?Cilj svakog sistema za kompresiju je prepoznati i poslati samo koristan, odnosno promenljivi deo ulaznog signala. Taj korisni deo signala naziva se entropija. Entropija predstavlja korisne informacije u slici. Ostali, nepro-menjivi deo ulaznog signala naziva se redundansa.75. Gde se koristi kompresija bez gubitaka i koliki je stepen kompresije ?Koristi se u medicini za kompresiju razliitih snimaka kod kojih bi svaki gubitak mogao dovesti do neupotrebljivosti i netanosti. Koristi se i za kompresiju multimedijalnih podataka kada se eli maksimalan kvalitet. Ima vrlo ograniene mogunosti, pa se ee koristi kompresija sa gubicima. Stepen kompresije je ogranien i iznosi od 1:2 do 1:8.76. Objasniti sutinu diskretne kosinusne transformacije ?Diskretna kosinusna transformacija nastala je iz Furijeove transformacije, a njena sutina je da signal iz vremenskog domena prevede u frekvencijski domen. Pomou nje se vrednosti elemenata slike pretvaraju u koeficijente koji se dalje lake mogu podvrgnuti postupku kompresije. Ona ne vri kompresiju. Pomou nje se samo izvorni elementi slike pretvaraju u oblik iz kojeg je mogue jasno odrediti redundansu.77. Koja je uloga DC i AC koeficijenata kod diskretne kosinusne transformacije ?DC koeficijent sadri najvei deo informacije o slici i najbitniji je za rekonstrukciju slike. Predstavlja srednju vrednost svih 64 DCT koeficijenta. On nosi celu informaciju o slici. Preostala 63 koeficijenta nazivaju se naizmeninim ili AC koeficijentima.

AC koeficijenti sadre informaciju o prostornim frekvencijama u bloku odnosno u slici. Horizontalni AC koeficijenti predstavljaju brzinu promene sjajnosti boje u horizontalnom smeru a vertikalni AC koeficijenti u vertikalnom smeru.

80. Koliko blokova ima slika rezolucije 720x576 piksela?Cela slika rezolucije 720x576 piksela deli se na blokove dimenzija NxN (8x8), tako da slika ima 90x72 blokova. Svaki blok je dimenzije 8x8.

81. Kakva je razlika izmeu intrafrejm i interfrejm kompresije ?Intrafrejm kompresija je kompresija unutar jedne slike, a interfrejm kompresija je kompresija izmeu slika.82. Objasniti MPEG 2 standard?Ovo je opti standard. Namenjen je profesionalnoj digitalnoj televiziji. Donet je 1999. godine. Izrastao je na nedostacima standarda MPEG 1. On je kompatibilan sa MPEG 1 standardom, koristi iste alate i dodaje neke nove. Namenjen je video-signalima koji su dobijeni progresivnom analizom i video- signalima dobijenim analizom sa proredom. Cilj je da se sa VHS kvaliteta pree na kvalitet slike profesionalnih studijskih TV ureaja. Pokriva sve standarde PAL, NTSC i SECAM. Najea rezolucija u ovom standardu je 720x576 kod PAL sistema i 720486 kod NTSC sistema.83. Koje su primarne boje i koje se sve boje mogu dobiti pomou primarnih boja?Primarne boje su RGB (Red-Crvena, Green-Zelena i Blue-Plava). Primarne boje meusobno su nezavisne, i meavinom bilo koje dve pri-marne boje ne moe se dobiti trea. Meanjem R i G stvara se utisak ute boje, meanjem G i B stvara se utisak cijan, a R i B utisak ljubia-ste ili purpurne boje.84. Koja je uloga makrobloka? Iz ega se sastoji makroblok za standard odmeravanja 4:2:2 ?Makroblok je osnovna jedinica za kodiranje slike, a sastoji se iz 4 luminentna bloka i 2 hrominentna bloka za standard 4:2:2.85. Koliko je ukupno trajanje linije u PAL sistemu, a koliko vremena otpada na aktivno trajanje linije?Trajanje linija u PAL sistemu je 64 s, od toga 52s otpada na aktivni deo linije.86. Video tranzicije u Premieru ?Video tranzicije se u premieru postavljaju iz menija Effects Video transitions. Odaberemo eljenu tranziciju i miem je prevuemo u razmak izmeu dva video klipa, ili dve slike.87. Titlovi u premieru ?Kreiraju se tako to u panelu project idemo desni klik pa idemo na New Item Title. Otvara se prozor u kojem zadajemo ime titlu. Nakon to idemo na OK, otvara se meni u kome moemo menjati svojstva titla, kao to je pozicija, font, stil itd...

88. Kljune slike u premieru ?Kljune slike mogu da se primene na gotovo svim parametrima video efekata, oneomoguavaju brojne izmene u efektima u odreenom vremenu. Nalaze se u panelu Effect controls.

89. Video efekti ?

Iz panela Effects idemo na Video effects, odaberemo eljeni efekat i prevuemo na video fajl na kome elimo da primenimo odabrani efekat.

90. Audio efekti ?Iz panela Effect, idemo na Audio Effects, odaberemo eljeni i prevuemo na video fajl.

15