1. STRUKTURA I MONITORING KREDITNOG PORTFOLIA BANKE

Pod pojmom kreditnog portfolia banke treba podrazumevati grupu kredita ili sve kredite u aktivi banke koje je menadžment banke klasifikovao prema korisnicima kredita. Primera radi, krediti mogu biti: komercijalni, investicioni, hipotekarni itd.Svaki kreditni portfolio treba da sadrži sledeće elemente:

o Vrstu kredita i ročnost kreditao Visinu i strukturu kamatnih stopao Obezbeđenje (kolateral) kreditao Zaštitnu klauzulu u kreditnim ugovorima

Kreditni plasmani treba da su jednaki svojim izvorima. Dakle, izvori sredstava su ti koji diktiraju obim i strukturu kreditnog portfolia. U principu posmatrano, svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namenjeni pravnim i fizičkim licima. Ponuda kredita treba da je kompletirana sa visinom i vrstama kamatnih stopa, određenim kolateralom, učešćem ili položenim depozitom od strane korisnika kredita.Ključni ciljevi kreditnog portfolia se odnose na:

o Obim portfoliao Strukturu portfoliao Kreditne uslugeo Naplatu kreditao Cenu kreditao Ostvareni profit

Oblikovanje strukture kreditnog portfolia banke je u nadležnosti „top“ menadžmenta banke. Menadžment banke je pri kreiranju kreditnog portfolia većim delom ograničeni kreditnom politikom banke.Kvalitet kreditnog portfolia zavisi od tri ključna faktora, a to su:

o Kapitalo Zaradeo Kreditna disciplina

Analiza kreditnog portfolia banke pokazuje, da se krediti mogu podeliti u dve grupe:o Problematični kreditio Standardni krediti

Problematični krediti se obično dalje klasifikuju kao:o Substandardni krediti- obuhvataju sve one kredite koji pokazuju lošije performanse od

očekivanih performansio Sumnjivi kredit- obuhvataju sve one kredite koji su sa povećanim rizikom naplateo Krediti sa gubitkom- obuhvataju one kredite koji su kod banke otpisani

Problemski krediti pbočno završavaju u likvidaciji ili u sanaciji korisnika kredita. Standardni krediti pokazuju nepromenjene performanse u odnosu na projektovano stanje kredita.Preko monitoringa kreditnog porfolia, menadžment banke ostvaruje:

o Kvalitetan kreditni portfolioo Doslednu primenu kreditne politikeo Pronalaženje problematičnih kreditao Propuste pri puštanju kredita u tečajo Objektivno formiranje rezervi koje su u funkciji pokrivanja kreditnih gubitaka

Monitoring kreditnog portfolia može se izračunati:o Pre odobravanja kreditao Posle odobravanja kredita

Na prvi pogled ispada nelogično, da se sprovodi monitoring pre odobravanja kredita. Činjenica je, da se sa uključivanjem monitoringa u kreditne aktivnosti pre odobravanja kredita, stvaraju uslovi za eliminisanje potencijalnih propusta koji su nevidljivi i nedostupni kreditnom analitičaru.Monitoring posle odobravanja kredita predstavlja stalno praćenje kredita od strane kreditnog referenta zaduženog za kreditnu partiju klijenta i menadžera u referadi monitoringa. Zadatak je monitoringa da skrene pažnju kreditnom referentu o nedostatku kreditne dokumentacije pri odobravanju kredita, nepoštovanju kreditnih propisa definisanih kreditnom politikom, da dostavi listu klasifikacije kredita po naplativosti. Kreditni menadžer je taj koji održava saradnju sa klijentom, pa je iz tih razloga monitoring analiza od izuzetne važnosti u vođenju razgovora sa kreditnim dužnikom.Izuzetan pregled kredita predstavlja specifičan monitoring, koji se obavlja u slučajevima kada kreditni referent uoči poteškoće u vraćanju glavnice kredite i plaćanju dospele kamate.Za monitoring funkciju je važno, da je nezavisna od ostalih poslovnih funkcija, da je objektivna u sagledavanju otvorenih problema i da obaveštva o svim pitanjima kreditnog portfolia „top“ menadžmenta banke i upravne organe banke.

2. NAMENSKA I PREMIJSKA ŠTEDNJA

Namenska štednja spada u najrasprostranjeniji vid štednje, jer ne predstavlja sama sebi svrhu, već ima svoju namenu. Namenska štednja predstavlja oblik oročene štednje i otvorenu kreditnu liniju za namensko korišćenje depozitnih sredstava.Namenska štednja se pojavljuje u obliku više modaliteta kao što su:

o Dečija namenska štednjao Đačka namenska štednjao Studentska namenska štednjao Namenska štednja zaposlenih radnikao Penzionerska namenska štednjao Stambena namenska štednjao Potrošačka namenska štednjao Prozvodna namenska štednja

Realizacija namenske štednje zavisi od postojanja međusobih relacija između klijenta, banke i trgovaca. U namenskoj štednji banka ima obavezu, da otvori kreditnu liniju i prema trgovcu i prema korisniku kredita. Korisnici namenskih depozita teže da obezbede atraktivan bonus od strae trgovaca (koji obezbeđuje potrošnju namenskih sredstava).Premijska štednja predstavlja štednju u ratama sa ciljem da se posle ugovorenog roka prikupe određena sredstva, koja bi se upotrebila u određene svrhe. Premijska štednja predstavlja oročenu štednju u vremenskom trajanju od 1 do 5 godina. Korisnik premijske štednje ima obavezu, da u ugovorenom vremenskom roku mesečno polaže uloge koji ne mogu biti manji od ugovorenog uloga.

Obračun kamata kod premijske štednje može se vršiti na četiri načina:o Osnovna kamata- obračunava se na depozit premijske štednje, a visina zavisi od dužine

ulaganja mesečnih ratao Zaštitna kamata- obračunava se radi zaštite od inflacije i to u visini procentalnog iznosa

porasta cena na maloo Premijska kamata- obralunava se jao dodatna kamata na uloge oročene duže od 3

godineo Stimulativna kamata- obračunava se kao dodatna kamata, pod uslovom da su mesečni

ulozi veći od unapred utvrđenog iznosa

RENTNA ŠTEDNJA

Rentna štednja spada u oblik dugoročne štednje namenjene, u prvom redu, srednjoj generaciji štediša.Rentna štednja predstavlja:

o Štednju do punoletsvao Štednju za školovanjeo Štednju za penzijeo Štednju za lečenjeo Štednju za sahrane itd

Renta predstavlja novčani iznos (jednokratni) koji obuhvata glavnicu i obračunatu kamatu koja se isplaćuje u jednakim vremenskim periodima.Modaliteti rentne štednje:

o Višekratno polaganje rentnog depozita, tzv. „štednja za rentu“o Uplata za rentu

Sastavni deo svakog rentnog posla jeste ugovor sačinjen između vlasnika rentnog depozita i banke.Svaki takav ugovor treba da sadrži sledeće elemente:

o Period formiranja mizeo Broj obroka renteo Naziv korisnika renteo Visinu kamatne stopeo Obračun kamateo Način isplate renteo Uslove razoročavanja dela rentnog depozitao Raskidanje ugovora o rentnom depozitu

Rentna štednja kao oblik dugoročne štednje predstavlja korisnu aktivnost ne samo za banku, već i za vlasnika rentnog depozita i korisnika rente. Preko rentne štednje, banke mogu obezbediti značajne dugoročne izvore sredstava pod relativno povoljnim uslovima, a vlasnici rentnog depozita sigurnost svog uloga, prihod po osnovu štednje i zaštitu uloga od njenog inflatornog obezvređivanja, te mogućnost prenošenja svog uloga na korisnika rente za neki naredni period (finansiranje studija dece i sl.)

3. ZLATNI ŠTEDNI RAČUN

„Zlatni ptedni ralun“ predstavlja specifičan oblik nenovčane avista štednje, iskazane u gramima zlata. Po ovom modelu banke bi ponudile budućim štedišama na prodaju zlato, s tim da su kljenti u obavezi da otvore u banci štednu partiju po principu „zlatnog štednog računa“. Otkup zlata od poslovne banke može se od strane klijenta izvršiti na dva načina:

o Putem efektivnih dinarao Putem dinarske protuvrednosti prodatih konvertibilnih sredstava banci

Banka je u obavezi, da po položenom štednom ulogu obračunava kamatu i to u visini važeće kamatne stope na devizne štedne uloge po viđenju. Kamata se ne isolaćuje mesečno, već se na kraju poslovne godine ili prilikom gašenja računa pripisuje ulogu i iskazuje u gramima zlata.Klijent može podići iz banke zlato, samo onda kada je saldo na štednoj partiji dostigao težinu najmanje prometne jedinice. Klijent može ugasiti svoj „zlatni štedni račun“ ukoliko je to najavio u roku od 15 dana. Ukoliko se klijent opredeli da ugasi štednu partiju, a u momentu gašenja je saldo u manjem iznosu od najmanje prometne jedinice, klijentu se nudi:

o Da dokupi iznos zlata u iznosu vrednosti najmanje prometne jediniceo Da izvrši prodaju zlata zatečenog na saldu štedne partije u svojoj banci

MODEL ŠTEDNJE ZA PENZIJE, OSIGURANJE ŽIVOTA, TROŠKOVE SAHRANE

Krajnji cilj modela jeste, da građanima obezbedi izvesniju, sigurniju i bezbedniju starost. Model polazi od stanovišta, da štednju treba ponuditi građanima u starosnom dobu od 19 do 60 godina. Model se zasniva na principu dogovorene oročene štednje u dinarima ili devizama. Minimalni rok oročavanja treba da iznosi 3 godine.Osiguranje života predstavlja kombinaciju štednje i osiguranja i oblik dugoročne namenske štednje. Osiguranik vrši periodičnu isplatu ugovorenog iznosa koju je prihvatilo osiguravajuće društvo da će isplatiti ukoliko se dogodi osigurani slučaj.Tradicionalno žuvotno osiguranje predstavlja kombinaciju osiguranja za slučaj smrti osiguranika i za slučaj da osigurano lice doživi osigurani vremenski rok.Štedno kreditni model za pokriće troškova sahrane, kreirale su banke i njihovi deponenti iz komunalne oblasti. Model se zasniva na namenski oročenoj porodičnoj štednji i kreditiranju. Banka je u obavezi da na prikupljena štedna sredstva, obračunava kamatu kao na uloge oročene na godinu dana.

4. SAVREMENI BANKARSKI ARANŽAMANI(OVERDRAFT, SVIP, NOW, NIF ARANŽMANI)

Overdraft računi predstavljaju čekovni račun koji se može pretvoriti u kreditnu linije kod banke. Postoji mogućnost da klijent izvrši prekoračenje na transakcionom računu do određenog iznosa uz obračun uobičajene kamatne stope (dozvoljeni minus na tekućem računu). Putem overdraft računa izbegava se tehnologija zaključavanja kreditnih ugovora, izvođenje kreditne sposobnosti klijenata i obračun operativnih troškova.Svip depoziti odnosno aranžmani predstavljaju specijalne aranžmane između klijenata i banke. Klijenti u dogovoru sa bankom određuju maksimalni i minimalni limit za svoj čekovni račun ili transakcioni depozit. Ukoliko je saldo na čekovnom računu klijenta banke iznad gornjeg

ugovorenog limita, banka je u obavezi da dnevne troškove novčanih sredstava plasira u kamatonosne hartije od vrednosti. Ukoliko se desi da nivo čekovnog računa klijenta banke padne ispod donjeg limita, tada banka automatski vršu transfer nedostajućih sredstava sa računa hartija od vrednosti klijenta.Now aranžman predstavlja kombinaciju štednog i čekovnog (tekućeg) računa, pri čemu se stvara mogućnost da banka brže i efikasnije privuče „slobodna“ finansijska sredstva. Tehnologija now aranžmana se sprovodi tako, da se omogućava plaćanje čekovnog računa. Razlika između „klasičnog“ štednog računa i štednog računa u now aranžmanu jeste, da se preko ovakvog štednog računa mogu automatizmom povlačiti sredstva depozitara. Takva mogućnost nije prisutna kod „klasičnog“ štednog računa, iz razloga što se novčana sredstva mogu povlačiti po isteku roka oročavanja. Super now aranžmani nemaju limitirane kamatne stope. Putem now aranžmana obezbeđuje se: tekuće plaćanje, likvidnost i prinos banci u obliku kamate.Nif aranžmani predstvaljaju oblik finansijske saradnje izneđu emitenta hartije od vrednosti i specijalozovanih investicionih banaka. Nif aranžamani se zaključuju na srednji vremenski rok. Specijalozovane investicione banke podržavaju emisiju i plasman hatija od vrednosti na finansijskom tržištu. Grupa specijalizovanih investicionih banaka se obavezuje da će otkupiti iznos neprodatih hartija od vrednosti, odnosno umesto otkupa odobriti emitentu Stend baj kredit (vraćanje kreidta sa odloženim rokovima).

5. KARAKTERISTIKE POSLOVA TREZORA

Reč trezor ima više značenja koja podrazumeva: kasu, blagajnu, posebno uređen podzemni prostor koji služi za smeštaj određenih HoV, dragocenosti, gotovog novca i važnih dokumenata. U cilju zaštite od napred navedenog propisuje se način postupanja i rukovanja vrednostima koje se unose ili iznose iz trezora. Prvi uslov da bi se specijalni prostor mogao koristiti kao trezor jeste, da ima najmanje dve brave i dva različita ključa za zatvaranje. Drugi uslov jeste, da sa svakim ključom rukovodi posebno stručno lice. Trezorom, dakle, u praksi rukovode najmanje dva lica, rukovaoca ili suključara. Suključare trezora i njihove zamenike određuje nadležni rukovodilac banke, čijem organizacionom delu pripada trezor. Trezor mogu otvarati samo rukovaoci ključeva odnosno suključari ne prepuštajući da to u njihovo ime učini neko drugi.Po završetku svake trezorske operacije trezor je neophodno zatvoriti. Pored rukovaoca trezora mogu biti prisutni i suključari, a samo izuzetno dva lica, pod uslovom da u trezoru obavljaju drugu službenu delatnost i uz prisustvo i nadzor suključara. Iz tih razloga je neophodno voditi posebnu evidenciju o ulasku u trezor lica koja nisu suključari. Evidencija se vodi u posebnoj knjizi koja se čuva u trezoru.Otvaranje i zatvaranje trezora obavlja se preko dve specijalno urađene brave, od kojih svaka treba da ima poseban i različit ključ. Trezorom rukuju dva službena lica koji se nazivaju suključari i svako od njih ima po jedan ključ. Pravilima trezorskog poslovanja bliže se definišu pravila rukovanja ključevima trezora. Obzirom da čuvanje i rukovanje sa ključevima trezora, kao i šifra trezora predstavljaju strogu poslovnu tajnu, nedopustivo je da suključari šifru poveravaju nekom drugom van radnog vremena.Suključari ne smeju praviti grešku da:

o Ključeve trezora povere drugom službenikuo Budu duže odsutni u toku radnog vremena van poslao Ostave otvoren trezor

o Ostave ključeve u bravi trezorao Ostave kljčeve na čuvanje u kasi kojom rukuje druge lice

Ukoliko službeno lice, odnosno suključar napusti trajno radno mesto, određuje se drugo lice, odnosno suključar treba da izvrši primopredaju ključeva trezora. Primopredaja se vrši u prisustvu drugih suključara i službenih lica određenih da prisustvuju primopredaji i ista se upisuju u specijalno propisani registar.Banka je dužna da posebnu pažnju posveti duplikatima ključeva trezora. Svaki duplikat ključa se posebno pečati sa odgovarajućom oznakom i predaje se na čuvanje određenoj drugoj filijali ili poslovnoj jedinici banke, obično u istom ili najbližem mestu.

6. VREDNOSTI U TREZORU

Vrednosti u trezoru su raznovrsne. Najčešće su evidentirane sledeće trezorske vrednosti:o Ispavne novčanice u svežnjevima i paketimao Kovani novac u vrećicamao Zamenjene oštećene novčaniceo Oštećeni kovani novaco Plemeniti metalio Strane valute u paketima i svežnjevimao Kasete sa gotovinom iz blagajneo Ostale vrednosti

Plemeniti metali se čuvaju u posebnim kasetama i polažu trezor. Ostale vrednosti u trezoru se odnose na: taksene i poreske vrednosti, čekove u stranoj valuti, menice, HoV, čekovne knjižice, štedne knjižice itd. Bez obzira na značaj vrednosti, svi polozi u trezoru se knjiže preko određenih računa. Izuzetak su jedino trezorske knjige, šifre, klešta, knjige amaneta.Kasena gotovina se odlaže u trezoru da bi prema potrebi bila preneta iz trezota u blagajne radi isplate klijentima banke. Sam akt unošenja i iznošenja novca u trezor i iz trezora ima svoj protokol. Protokol se vodi na posebno odštampanom obrascu i to različito za svaku vrednost u trezoru. Unošenje i iznošenje vrednosti iz trezora vrši se preko trebovanja. Nalog se potpisuje od strane ovlašćenog lica. Vrednost koja se unosi ili iznosi iz trezora vodi se u trezorskoj knjizi. Trezorska knjiga pokazuje stanje gotovine i stanje ostalih vrednosti koje se nalaze u trezoru. Vođenje trezorske knjige zasniva se na specijalnom sistemu grupisanja vrednosti, kao što je na primer: zbirni karton za dinarsku gotovinu, zbirni karton za novčanice...Novčanice kao trezorske vrednosti se pakuju u pakete po 100 komada, koje se dalje pakuju u svežnjeve od po 10 paketa. Pakovanje novčanica u pakete i svežnjeve treba obavljati komisijski.Slanje i prijem trezorskih vrendosti se vrši:

o Amanetnom poštom (preko železnice ili avio saobraćaja)o Preko kurira (železnica, drumski i avio saobraćaj)

Ako se trezorska vrednost šalje preko amanetne pošte rukovaoc trezora izdaje nalog za izdavanje određenih vrednosti iz trezora, nalog se izdaje u prisustvu suključara trezora.Slanje i prijem vrednosti po kuririma se vrši kada su u pitanju veći iznosi novca. U tim slučajevima kuriri pri prenosu novca imaju i oružanu pratnju. Svaki radni zadatak ove prirode treba da se smatra strogo poverljivom i službenom tajnom.

7. KARAKTERISTIKE POSLOVA REDOVNOG DEPOA

Pri obavljanju depo poslova banke su garantovale da će se njima poverene pokretne stvari čuvati na bezbedan način, a na poziv njihovog vlasnika će se uručiti u nepromenjenom stanju.Subjekti depo poslova su:

o Deponenti (ostavljači, polagači)- pravna i fizička lica koja su spremna ostaviti vrednost na čuvanje

o Depozitari (čuvari)- koji obavljaju poslove depoa (npr. banke, štedionice)o Depo-ostave ili primljene vrednosti (predmeti) koji se predaju na čuvanje

Poslovi depoa mogu biti u obliku:o Redovnog depoao Specijalnog depoao Depoa pod starateljstvomo Poslova izdavanja bančinih sefova

Poslovi redovnog depoa obuhvataju sledeće depo vrednosti:o HoVo Dokumentao Dragocenostio Štedne knjižiceo Polise osiguranjao Isprave o duguo Rezervne ključeve

U depo se ne može primati efektivni strani novac, lako zapaljivi predmeti, predmeti podložni kvaru i raspadanju.Poslovi redovnog depoa se mogu svrstati u tri grupe vrednosti:

o Grupa koja služi za obezbeđenje bančinog potraživanja (obveznice, menice, polise osiguranja i druge HoV)

o Grupa koja se predaje banci na čuvanje (HoV, čekovi, plemeniti metali, štedne knjižice, ključevi, isprave o dugu)

o Grupa koja se predaje banci na čuvanje i rukovanje (lutrijski kuponi)Polazeći od načina vođenja i čuvanja depoa oni mogu biti:

o Otvorenio Zatvoreni

Otvoreni depoi se predaju u banku nezapečaćeni. Otvoreni depoi su vrednosti koje se odnose na obezbeđenje bančinog potraživanja, na čuvanje i rukovanje.Zatvoreni depoi se predaju banci na čuvanje, tako da su njihove vrednosti upakovane i zaključane u kasete, umotane u platno ili stavljene u omot od hartija i zapečaćene pečatom deponenta.Vrednost se može primiti u depo kod banke samo na osnovu izjave deponenta, odnosno potpisivanja ugovora o depou. U depo banke vrednost se predaje uz propratno pismo, u kome se navodi o kojoj vrsti depoa se radi.

Vrednost u depou se može izdati od strane službenika banke isključivo po pismenom nalogu deponenta i uz potvrdu koju je deponent dobio od banke pri predaji vrenosti u depo. Dužnost banke jeste, da otvorenu ostavu primi na čuvanje i da sa njom rukuje kao „dobar domaćin“

8. KARAKTERISTIKE POSLOVA SPECIJALNOG DEPOA I IZDAVANJE SEFOVA U ZAKUP

Specijalni depo predstavlja deponovane vrednosti koje se saglasno propisima državnih organa i sudova, moraju predati centralnoj banci. Specijalni depoi se mogu podeliti u dve grupe:

o Deponovane vrednosti u obliku plemenitih metala i predmeta na bazi njiho Deponovane vrednosti u obliku strane valute i čekova koji glase na stranu valutu

Plemeniti metali obuhvataju zlato i platinu. Srebro i predmeti od srebra ne predstavljaju plemenite metale. Postupak deponovanja plemenitih metala i predmeta koji se izrađuju od njih, zavisi od toga da li su deponovane vrednosti svojina države ili će biti njena svojina u nekom narednom periodu.Čica koja su pod starteljstvom imaju obavezu da deponuju određene vrednosti kod centralne banke. Pored deponovanih vrednosti, lica pod starateljstvom predaju u depo i odluku starateljskog organa nadležne opštine, koja sadrži sledeće elemente:

o Ime lica pod starateljstvomo Ime starateljao Odredbu o načinu raspolaganja sa deponovanom vrednosti

Dragocenosti kao deponovane vrednosti, se predaju u zatvorenom omotu sa pečatom staratelja.Poseban oblik depo poslova predstavljaju poslovi koji se odnose na izdavanje sefova. Pojam sef, potiče od reči „safe“ što znači siguran. Sef predstavlja čelične pregrade u posebnom čeličnom ormaru koji je ugrađen u posebno trezorsko odeljenje u cilju izdavanja klijentima ili drugim strankama radi čuvanja: vrednosti, predmeta i dokumenata. Na spoljnim vratima sefa obično postoje dve brave sa različitim sistemima otvaranja i zatvaranja. Ulaz u prostoriju gde su smešteni sefovi treba da je odvojen od ulaza u trezor, u kojem se čuvaju vrednosti banke. Za razliku od redovnog depoa, deponovane stvari položene u sefu čuvaju se sa dva ključa, jedan poseduje zakupac sefa, a drugi (nulti ključ) poseduje službenik banke. Nulti ključ otvara sve sefove uz stavljanje u drugu bravu ključa kojeg poseduje zakupac sefa. Sef se ne može otvoriti samo sa nultim ključem, niti se može otvoriti samo sa ključem koji poseduje zakupac sefa. Jedan i drugi ključ treba da su istovremeno u funkciji kako bi se otvorio sef. Na ovaj način se obezbeđuje potpuna sigurnost deponovane vrednosti u sefu. U poslednje vreme su uvedene šifre na sefu, tako da je pir otvaranju sefa neophodno znati i šifru. Svaki sef ima svoj matični broj. Banka je dužna da zakupcu sefa garantuje tajnost, a sve evidencije i svi podaci koji se odnose na poslovanje sa sefom predstavljaju poslovnu tajnu banke. Na iznajmljeni sef korisnik plaća određenu naknadu (zakupninu) bez obzira da li se sef koristi i da li se u njemu drži mala ili velika deponovana vrednost.

9. KARAKTERSTIKE DEVIZNO-VALUTNIH POSLOVA

Devizno-valutnim poslovima se bave banke koje ispunjavaju uslove predviđene zakonom i drugim pozitivnim propisima (imaju ovlašćenja NBS). Uslove koje treba ispuniti da bi se dobilo oblašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova propisuje Ministarstvo fnansija, dok

ovlašćenja za vršenje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom odobrava Centralna banka. Centralna banka po pravilu propisuje obavezu poslovnoj banci, da drži minimalnu rezervu za održavanje likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom. Rezerva se drži u devizama ili u drugim deviznim likvidnim plasmanima.

Ovlašćenja centralne banke za obavljanje devizno-valutnih poslova odnosi se na:o Kupovinu i prodaju efektivne strane valute od domaćih lica i lica iz inostranstvao Kupovinu putničkih i bankarskih čekova koji glase na stranu valutu i dinareo Kupovinu kreditnih pisama koja glase na stranu valutu, od domaćih lica i lica iz

inostranstvao Prijem neutrošenih dinara deviznog porekla od stranih licao Isplatu doznaka u inostranstvuo Preuzimanje otkupljenih stranih sredstava plaćanja od ovlašćenih menjača i trgovinskih

radnjio Vođenje deviznih računa građana itd.

Banke mogu dobiti saglasnost od centralne banke da obavljaju navedene vrste devizno-valutnih poslova u celini ili delimično i to u zavisnosti od podnetog zahteva banke, uslova koje ispunjava i odluke centralne banke o mogućem stepenu ovlašćenja.Strana sredstva plaćanja obuhvataju: efektivnu stranu valutu, čekove, kreditna pisma i druge instrumente međunarodnih plaćanja.Centralna banka je u obavezi da svim ovlašćenim bankama kao i ovlašćenim menjačima, dostavi zbornik koji sadrži „Opis stranih novčanica i kovanog novca i njihovih falsifikata“, kako bi sprečila kupovinu falsifikovanih novčanica i kovanog novca, kao i tumačenjenovih stranih novčanica koje su puštene u opticaj.Ukoliko banka kupuje efektivno strano sredstvo plaćanja putem zamene za ček, ona naplaćuje dva puta proviziju. Jedna provizija se naplaćuje za kupovinu efektivne valute, a druga provizija se naplaćuje za prodaju čeka kao instrumenat plaćanja.Postupak unošenja i iznošenja domaće i strane valute zavisi od deviznog statusa lica koje to čini, odnosno da li je upitanju rezident ili nerezident (strani državljanin), odnosno da li je u pitanju lice sa statusom domaćeg ili lice sa statusom stranog lica. Iznošenje i unošenje domaće valute regulisano je posebnim propisima centralne banke u određenom iznosu i u određenim apoenima.Kupovina i prodaja efektivnih stranih valuta posebno se evidentira i obračunava na obrascima koje je propisala centralna banka.Otkup efektivne strane valute se ne vrši u neograničenom iznosu niti u svim apoenima.Otkup efektivne strane valute je moguće izvršiti pod uslovom:

o Da su strane novčanice ispravne i da su u opticaju (da nisu oštećene, pohabane, zamrljane)

o Da se nalaze na važećoj kursnoj listi centralne bankeo Da iznos i apoeni ponuđenih novčanica ne prelaze dozvoljeni nivo po propisima i

uputstvima centralne banke

10. KARAKTERISTIKE MENJAČKIH POSLOVA

Prema zakonskim propisima, menjački poslovi obuhvataju poslove kupoprodaje:

o Efektivnog stranog novcao Putničkih čekovao Bankarskih čekovao Kreditnih pisama

Pravo obavljanja menjačkih poslova najčešće imaju:o Banke i štedioniceo Privredni subjekti čija je delatnost usmerena ka pružanju turističkih uslugao Ugostiteljska preduzećao Privredni subjekti čija je delatnost prevoz putnika i pružanje usluga u putničkom

saobraćajuo Pošteo Trgovinska preduzeća koja imaju ovlašćenje da u zemlji prodaju robu strancima za

devizeo Organi državne uprave

Ukoliko neka od navedenih institucija dobije ovlašćenje od centralne banke za obavljanje menjačkih poslova, ona stiče status ovlašćenog menjača.U ovlašćenju za obavljanje menjačkih poslova se od strane centralne banke tačno navodi:

o Da li menjač obavlja poslove samo prema stranim licima ili i prema domaćim licimao Na kojoj granici se obavljaju poslovio Koliki je obim menjačkog poslao Sedište menjačao Mesto gde je postavljena menjačnica i vreme trajanja njenog radao Naziv banke kojoj se dostavljaju kupljena strana sredstva plaćanja

Da bi se kvalitetno obavljali menjački poslovi neophodno je da menjači stvore sledeće tehničke uslove:

o Da ovlašćeni menjač raspolaže sa odgovarajućim prostorom preko koga će se vršiti kupoprodaja stranih sredstava plaćanja

o Da na vidnom mestu, ispred prostora gde se nalazi menjačko mesto, stavi natpis „Menjačnica“, na srpskom jeziku i na jednom od svetskih jezika, kao i naziv, odnosno ime i prezime vlasnika menjačnice

o Da fizičkom licu, korišćenjem standardnog softvera, izda potvrdu o izvršenom otkupu i prodaji efektive čekova

o Da sopstvenu kursnu listu istakne na mestu koje je vidljivo za strankeo Da obaveštenje o visini provizije istakne na način koji je vidljiv za strankeo Da na vidnom mestu za stranek istakne „Važno obaveštenje“o Da vodi dnevnik blagajne korišćenjem standardnog softverao Da menjačko poslovanje knjigovodstveno odvoji od druge delatnosti koju obavljao Da poslovnoj banci, odnosno NBS svakodnevno elektronski dostavlja izveštaj o

obavljenim menjačkim poslovimaRadnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove treba da imaju certifikat NBS o završenoj obuci za obavljanje menjačkih poslova korišćenjem softverske aplikacije za te poslove. Menjačko mesto treba da je opremljeno posebnom opremom, odnosno savremenim uređajima za otkrivanje falsifikovanih novčanica.Za razliku od poslovne banke koja obavlja menjačke poslove, u svoje ime i za svoj račun, ovlašćeni menjač obavlja menjačke poslove u svoje ime a za račun banke sa kojom ima sklopljen

ugovor o menjačkim poslovima. Ovlašćeni menjači su dužni da predaju otkupljena sredstva plaćanja poslovnoj banci sa kojom imaju sklopljen ugovor o menjačkim poslovima.Ovlašćeni menjači su dužni da prilikom predaje vrednosti dostaviti banci urednu dokumentaciju. Dokumentacija se sastoji od odgovarajućih listova rekapitulacije kupovine i obračuna kupovine, kao i od listova rekapitulacije prodaje i obračuna prodaje.Po prijemu stranih sredstava plaćanja banka vrši proveru da li se sredstva plaćanja slažu po vrstama i valutama sa listom rekapitulacije kupovine i prodaje valuta.On izdaje poseban nalog blagajni za otkup stranih sredstva plaćanja, a isto tako izdaje i poseban nalog svojoj blagajni radi isplate dinarske protuvrednosti menjaču. Isplata dinarske protuvrednosti se vrši u gotovini, a može i odobravanjem tekućeg računa ovlašćenog menjača. Najčešće se menjaču na tekući račun odobrava stimulativna provizija, kao i efektivni troškovi koje menjač pravda preko odgovarajuće dokumentacije.Banka je dužna saglasno uputstvu i potpisanim ugovoru sa centralnom bankom, da strana sredstva plaćanja preda centralnoj banci, da se razduži za avans, odnosno naplati dinarsku protuvrednost predatog stranog sredstva plaćanja.

11. POSLOVANJE GOTOVINOM U BLAGAJNI

KARAKTERISTIKE POSLOVANJA BLAGAJNE

Gotovina u blagajni podrazumeva kasenu gotovinu u dinarima koja služi za tekuće potrebe blagajničkog poslovanja i neposredno snabdevanje klijenata banke gotovim novcem.Što se tiče vrsta blagajni u bankama, moguća su sledeća rešenja:

o Blagajne preko kojih se vrše sve isplate i uplateo Blagajne specijalizovane za uplateo Blagajne specijalizovane za isplateo Devizne blagajneo Blagajne za otkup plemenitog metalao Blagajne za razmenu novcao Ručne blagajneo Brojački sto (uz postojanje odgovarajuće uplatne, odnosno isplatne blagajne)

Mešovite blagajne obavljaju uplate i isplate i razmenu novca sa ili bez učešća likvidatora, uz korišćenje odgovarajućih mehaničkih sredstava.Blagajnički sto predstavlja posebnu vrstu mešovite blagajne koja preuzima dotacije, višak novca od ostalih poslovnih jedinica i veće uplate od klijenata banke.

ISPLATE I UPLATE U BLAGAJNI

Pre nego što se pristupi bilo kakvoj isplati novčanih iznosa, blagajnik je dužan proveriti da li je dokument likvidiran, odnosno da li je prošao prethodnu kontrolu. Likvidatura dokumenta podrazumeva proveru sledećih informacija:

o Da li je dokument sproveden kroz šalterski terminalo Da li je na dokumentu jasno ispisan iznos sa brojem i slovimao Da li je dokument sproveden kroz štednu knjižicuo Da li je dokument isplaćen platnom karticomo Da li je dokument potpisan od srane likvidatora

Pored toga, blagajnik je dužan da na isplatni dokument stavi odgovarajući pečat, oznaku da je isplaćeno i svoj potpis. Blagajnik je dužan pre isplate novca proveriti identifikaciju stranke, a tek potom izvršiti konačnu isplatu gotovine sa upozorenjem da se eventualne reklamacije mogu činiti samo tu na šalteru. Identifikacija stranke se sprovodi na način da blagajnik proverava identitet podnosioca isplatnog listića, proverava isplatni listić ili platnu karticu.Blagajnik je dužan da prima dokumenta za uplatu na identičan način preko opšte likvidature. Ako su u pitanju veći iznosi novčanica i kovanog novca, blagajnik ima pravo da zahteva od klijenta da klasificira novčanice po apoenima, izvrši njihovo povezivanje u „karike“od po sto novčanica i da proveri da li se položeni iznos slaže sa upisanim iznosom u uplatnici, odnosno položnici, uz proveru da li su novčanice ispravne i autetične.Zadatak blagajnika jeste, da u toku radnog dana izdvoji pohabane novčanice od ispravnih novčanica, da vrši pakovanje i jednih i drugih u „karike“ i „zavijutke“ na koje stvavlja pečat, datum i svoj potpis.Ispravne i pohabane novčanice se razdvajaju po apoenima i izdanjima, pa se tako sortirane pakuju u pakete od 100 komada, a 10 paketa se pakuje u „svežanj“ od 1000 komada.

OBRAČUN BLAGAJNE

Na kraju radnog dana se obračunava blagajna, tako da se sav novac koji se zatekao u blagajni popisuje i sastavlja se obračun blagajne u dva primerka. Blagajnik elektronskim putem izvodi listu „Dnevni promet blagajne“ koji sadrži rubrike sa stanjem blagajne.Zatečen novac na kraju radnog dana razdvaja se u dva dela:

o Na novac određen za blagajnički maksimumo Višak novca iznad blagajničkog maksimuma koji se predaju u trezor banke

U blagajničkom poslovanju se uglavnom koriste obrasci koji se štampaju u dve boje:o Za uplate u crnoj bojio Za isplate u crvenoj boji

Pravilo blagajničkog poslovanja glasi, da je nedopustivo brisati i vršiti ispravke po dokumentima. Ako se i izvrši ispravka, tada se na dokumentu navodi oznaka „ispravio“, uz datum i potpis.

12. POHABANE I OŠTEĆENE NOVČANICE I KOVANI NOVAC

Pod pohabanim novčanicama se podrazumevaju one novčanice koje su usled upotrebe u velikoj meri istrošene, istanjene, zalepljene, zamrljane, zamaščene, iskrzane. To su dotrajale novčanice koje po izgledu nosu za upotrebu. Pod oštećenim novčanicama se podrazumevaju sve one novčanice koje su usled pravilnog ili nepravilnog rukovanja, odnosno više sile, nepogodne za normalan opticaj. Banke su dužne da sve pohabane novčanice ili oštećeni novac izdvoje iz opticaja i postupe sa njima po uputstvu centralne banke. Banke su dužne, prema rasporedu centralne banke, da takve novčanice i kovani novac amanentnom pošiljkom proslede ka trezoru centralne banke.Oštećene novčanice se prilikom zamene svsrtavaju u sledeće grupe:

o Oštećene novčanice koje se mogu zameniti u punoj vrednosti nominalnog iznosa uz naplatu fabrikacionih troškova (oštećenje do 40%)

o Oštećene novčanice koje se mogu zameniti u punoj vrednosti u punoj vrednosti nominalnog iznosa bez prava naplate fabrikacionih troškova (oštećenje do 6%)

o Oštećene novčanice koje ne mogu zameniti zbog velikog stepena oštećenja.Oštećeni kovani novac zamenjuje se uz naplatu fabrikacionih troškova. Oštećeni kovani novac u sitnim apoenima, izrađeni od metala manje vrednosti, ne može se zameniti. Oštećeni kovani novac sortira se u dve grupe, i to u grupu u kojoj neće biti zamenjen kovani novac i u grupu u kojoj će biti zamenjen kovani novac. Makulaturne novčanice u kovani novac obuhvataju sredstva plaćanja koja su izrađena sa greškom. Primerci makulaturnih novčanica su najčešće: nepotpuno odštampani, nisu utisnute sve predivđene boje, bez oznaka su, ili bez serisjkih brojeva. Ukoliko se utvrdi, da je u pitanju makulaturni novac, on se bez ikakvih troškova zamenjuje, jer je u pitanju očigledna greška Zavoda za izradu novčanica.

13. MANJKOVI I VIŠKOVI U BLAGAJNI

Blagajnički manjkovi i viškovi ubuhvataju manjkove i viškove:o Gotovog novca (domaćeg i stranog)o Plemenitih i drugih metalao Taksenih vrednostio Poreskih i drugih vrednosti (čekovi, uplatnice, poštanske markice)

Blagajnički manjkovi se najčešće pojavljuju:o U blagajnio U trezoruo Kod primljenih dotacijao Kod predaje novca

Svaki izveštaj o manjku, bilo blagajne bilo trezora, treba da sadrži seldeće podatke:o Iznos manjka, gde je nastao manjako Kako je konstatovan manjak (kojom prilikom)

Banka je dužna utvridit odgovornost za manjak i to u svakom nastalom pojedinačnom slučaju. Po prispeću izveštaja o nastalom manjku, nadležni rukovodioci su dužni da odrede posebnu komisiju sa zadatkom da bliže utvrdi visinu manjka, uslove pod kojima je prouzrokovan manjak, i odgovorna lica.Nakon što se utvrdi lice koje je izazvalo manjak, odgovorni rukovodilac svojim rešenjem definiše obavezu odgovornog lica da nadokandi manjak i pri tome navodi način plaćanja (u ratama, bez rata).

14. ISTORIJSKI RAZVOJ PLATNIH KARTICA

Smatra se, da je ozbiljniji razvoj emitovanja platnih kartica započet 1914. godine, kada je amrečka telegrafska komapanija emitovala svojim privilegovanim korisnicima platne kartice za odloženo plaćanje računa. Nakon što su uočene prednosti platnih kartica, veći broj hotela, naftnih komapnija, trgovačkih kuća i železnica su počeli ubrzano emitovati platne kartice. Kompanije su izdavale kartice svojim kupcima ili korisnicima usluga sa ciljem da se koriste u prodajnim objektima emitenata kartica.

Prvi ozbiljni sistem platnih kartica pojavljuje se 1949. godine, koji je osnovala specijalizovana institucija pod nazivom „Dajners klub“. Za ovu platnu karticu je karalteristično, da se između korisnika i emitenta kartice prvi put pojavljuje posrednička organizacicija „Diners club“.Nakon pojavljivanja platne kartice „Diners club“, 1958.godine pojavljuje se sistem platnih kartica turističkog koncerna „American Express Company“. Platna kartica je bila internacionalnog karaktera i nosila je naziv „American express“. Velika potražnja za platnim karticama uticala je, da je 1959. godine Bank of America iz Kalifornije osnovala sistem platnih kartica pod nazivom „Bank Americard“. Širenjem bankarskog sistema na Evropsko finansijsko tržište priključuje se programu Berclays bank iz Londona, te se pri tome prvobitni naziv platne kartice gubi. Tako se 1977. godine ova platna kartica naziva Visa karticom.Prve domicilne platne kartice se u bivšoj Jugoslaviji pojavljuju krajem 60-ih godina prošlog veka. Početkom 1966. godine domicilne banke organizuju poslovanje sa „Yuba“ debitnom karticom.„Dinacard“ se počela izdavati krajem 2003. godine, koja je bila debitna i kreditna kartica.

15. VRSTE PLATNIH KARTICA

KREDITNE I DEBITNE PLATNE KARTICE

Platne kartice se mogu razvrstati prema više kriterijuma. Najčešće se kao kriterijumi razvrstavanja koriste: lokacija, funkcije, ekskluzivnost, tehnološke karakteristike, broj učesnika.Prema funkciji platne kartice se mogu podeliti na:

o Klasičneo Elektronskeo Poslovne (biznis)o On lineo Zlatne (gold)o Platinaste kartice

U odnosu na asocijacije koje emituju platne kartice, mogu se podeliti na:o American expresso Euro cardo Master cardo Maestroo Dinerso Visa kartice

Polazeći od lokacije platne kartice se mogu podeliti na:o Nacionalneo Internacionalneo Nacionalne platne kartice emituju: centralne banke, poslovne banke, poštanske

štedionice, kompanije i preduzeća.Do sada emitovane nacionalne platne kartice mogu se podeliti u tri grupe:

o Program Yuba kartice(klasik, elektron, zlatna i junior)-namenjen fizičkim licimao Program Dina card (38 banaka se za ovaj program opredelio)o Sopstvene kartice emitovane od strane matičnih banaka (Vocard-Vojvođanska banka a.d.,

Novi Sad, Post kartica- Poštanska štedionica Beograd)

o Kompanijske kartice emitovane od strane kompanija u funkciji interne upotrebeInternacionalne platne kartice koje su se koristile u domicilnoj prakse odnose se na:

o Program American expresso Program Visao Program Europay (Master card i Maestro)o Program Diners

Polazeći od funkcije koju obavljaju, platne kartice se dele na:o Debitne karticeo Kreditne karticeo Interne korporacijske kartice

Polazeći od ekskluziviteta, platne kartice se dele na:o Platinasteo Zlatneo Poslovneo Laserske kartice

Polazeći od broja učesnika u pravnom poslu, platne kartice se dele na:o Specijalneo Univerzalne kartice

Jedna od najčešćih prisutnih pdela platnih kartica jeste na:o Debitne io Kreditne

Debitne kartice su u funkciji plaćanja do visine pokrića na tekućem računu korisnika kartice. Za debitne kartice je karakteristično, da se iznos koji se plaća putem ove kartice automatski skida sa računa vlasnika kartice u njegovoj banci. Sa ovom karticom se može koristiti samo onoliko novca, koliko ga ima u datom trenutku na računu vlasnika kartice. Debitne kartice se mogu koristiti na mestima koja imaju elektronske uređaje za proveru stanja na računu u banci vlasnika kartice.Najpoznatije debitne kartice u praksi su:

o Visa Electrono Maestroo Dina cardo Master card

Debitne kartice se ne mogu koristiti za plaćanja putem interneta.U zavisnosti kakva je mrežna tehnologija, debitne kartice se mogu podeliti na:

o Sistemske debitne karticeo Nesistemske debitne karticeo Prethodno uplaćene debitne kartice

Kreditne katice se mogu podeliti na:o Obične (potrošačke) kreditne karticeo Univerzalne kreditne kartice

Kod običnih kreditnih kartica prisutna su dva učesnika:o Emitent (davalac) kreditne karticeo Korisnik (imalac) kreditne kartice

Preko kreditne kartice se emitent obavezuje da će korisniku kartice prodati robu ili prižiti uluga sa odloženim plaćanjem (ne kredit), na rok koji obostrano prihvate.

Običnu kreditnu karticu, korisnik može koristiti samo kod emitenta kartice. Ovakve kreditne kartice obično izdaju velika trgovička preduzeća (Robne kuće, supermarketi), preduzeća za iznajmljivanje automobila...Kod univerzalnih kreditnih kartica pojavljuju se tri učesnika:

o Emitent (izdavalac kartice)o Korisnik (imalac) karticeo Ugovorno preduzeće

Emitenti univerzalnih kreditnih kartica su najčešće banke i specijalizovane kompanije za poslovanje sa kreditnim karticama. Korisnici kreditnih kartica mogu biti fizička i pravna lica. Obaveza je emitenta kreditne kartice da pri izdavanju kartice ispita kreditnu i platežnu sposobnost lica koje želi da postane korisnik kreditne kartice. Kreditne kartice se obično izdaju na vremenski period od godinu dana. Univerzalne kreditne kartice ne predstavljaju samo bezgotovinski istrument plaćanja već i dvostrani kreditni odnos. Revolving kreditne kartice predstavljaju poseban oblik upotrebe platne kartice, kada se na kraju obračunskog perioda plaća samo deo dospelog duga (npr. 20%) dok se ostatak prenosi na sledeći period i na njega se obračunava kamata. Revolving krediti se odobravaju do godinu dana. Kreditna kartica predstavlja pismenu ispravu, koju je dužan imalac kartice pokazati ugovornom preduzeću, jer se imalac kartice legitimiše kao da će umesto njega emitent kartice izvršiti plaćanje.Cilj emitovanja platnih kartica bio je, da privuče kupce i obezbedi stalan promet emitentima kartica.

16. KREDITNI BIRO U FUNKCIJI KREDITNIH KARTICA

Nakon hiperinflacije (1993. godine) pojavila se ideja i neophodnosi finansijskog praćenja boniteta građana. U početku su formirane „crne liste“ na kojima su se nalazila imena građana koji su zloupotrebljavali tekući račun i izgubili prava korišćenja tekućeg računa. Spiskovi neodgovornih korisnika tekućih računa dostavljani su od poslovnih banaka Udruženju banaka Srbije. Nisu sve banke dostvljale podatke, pa se postepeno izgubio smisao formiranja „crnih lista“. Tokom 1997. pokrenuta je inicijativa za formiranje Centralnog registra građana, a konačno je usvojena na upravnom odboru Udruženja banaka Srbije 2004. godine.Posao organizacije Centralnog kreditnog registra poveren je Udruženju banaka Srbije jer je:

o Postojao interes banaka članica Udruženja da formiraju Kreditni biro (na osnovu Zakona o bankama)

o Udruženje banaka raspolagalo sa neophodnim resursima za obavljanje ovih poslova (prostor, kadrovi, hardver, softver)

o Udruženje banaka imalo datoteku podataka o oceni boniteta klijenata i zloupotrebi tekćih računa i platnih kartica od strane građana

o Udruženje banaka moglo najbrže organizovati rad Kreditnog biroa, uz najmanja dodatna ulaganja

U prvoj fazi rada Kreditnog biroa uvedena je evidencija o fizičkim licima. U narednoj fazi rada evidentirani su podaci o pravnim licima i njihovim obavezama. Evidentirani su podaci o obavezama fizičkih lica prema lizing komapanijama, prema poreskoj upravi. U kreditnom birou se vode podaci za pravna lica o preuzetim kreditima, garancijama, HoV, kao i podaci o urednosti

izmirenja obaveza. Keditni biro ne vodi podatke o depozitima klijenata, već o obavezama klijenata neke banke.Zahvaljujući ažurnom radu Kreditnog biroa, banka može proveriti sakog građanina koji traži novi kredit: da li je uredno vraćao prethodno uzete kredite, da li je imao više kreditnih partija i da li je bio više puta žirant. Na ovaj način je umanjen rizik davaoca kredita i izvedena je ocena boniteta tražioca kredita i negovog žiranta. Svaki evidentirani podatak se u Kreditnom birou čuva naredne 3 godine.Kreditni biro je organizovan da bi banke:

o Smanjile ektivne kamatne stope i ostel troškove po kreditima (zbog smanjenja rizika)o Povećale kreditnu aktivnost (zbog pouzdanosti klijenata)o Skratile vreme obrade kredita i smanjile potrebnu dokumentacijuo Delovale preventivno na korisnike bankarskih usluga da na vreme izmiruju svoje obaveze

U kreditnom birou se vode podaci samo o građanima koji su za to dali pismenu saglasnost. Korišćenjem Kreditnog biroa, banke mnogo lakše donose odluke. Kreditni biro vodi podatke o visini zaduženosti klijenta po osnovu korišćenih kredita i zaduženosti po osnovu jemstva. Ukoliko je tražilac novog kredita prezadužen (više od 1/3 zarade je u starim kreditima) ne može mu se odobriti kredit. Isto tako, ako je žirant ispunio bonus mogućeg jemstva (nekoliko puta je bio jemac i prešao je 1/3 zarade), jemstvo se ne može prihvatiti jer je jemac prezadužen.