Lekcija 5 1. Koristeci dosadanje rezultate, u stanju smo da odredimo fundamentalnu donju granicu oekivane vrednosti:

a. sufiksnih kodova datog informacionog izvora

b. prefiksnih kodova datog komunikacionog kanala c. vrednosti prefiksnih kodova datog informacionog izvora.2. Kraftova nejednakost potvruje postojanje:

a. Oekivane duine koda

b. prefiksnih kodova datog komunikacionog kanala

c. Fanoovog prefiksnog koda

3. enon Fanov kod:

a. Je loiji to je entropija izvora manja

b. Ne zavisi od entropije

c. Je bolji sto je entropija izvora veca

4. Ako je entropija izvora veca:

a. enon Fanoov kod je loijib. enon Fanoov kod je bolji5. Oekivana duina kodnih rei E*L+ enon Fanoovog koda data je izrazom.

6. Za bilo koji diskretni izvor informacija bez memorije, ija je entropija H(U):

a. postoji log D, D-arni prefiks kod

b. postoji barem jedan D-arni prefiksni kod

7. Hafmanov algoritam kodovanja izvora informacija bez memorije, pomocu D-arnog prefiksnog koda, daje:

a. optimalan kod maksimalne mogude oekivane vrednosti kodnih rei b. optimalan kod minimalne mogue oekivane vrednosti kodnih rei

8. Hafmanov kod pripada grupi:

a. Neoptimalnih kodovab. Optimalnih kodova

9. Najoptimalniji kod predstavlja kod:

a. ija je oekivana duina kodnih reci veca od oekivane duine kodnih rei drugog koda

b. ija je oekivana duina kodnih reci manja od oekivane duine kodnih rei drugog koda

10. Hafmanov algoritam konstruie:

a. Vise optimalnih kodovab. Kodne rei

c. Prefiksni kod

11. Kod Hafmanovog koda broj neiskoridenih listova u kodnom stablu koje odgovara optimalnom D-arnom prefiksnom kodu izvora U sa n simbola je jednak:

a. negativnom ostatku deljenja n-1 sa D-1

b. pozitivnom ostatku deljenja n-1 sa D-1

12. Kod Hafmanovog koda za dati izvor informacija U, u kodnom stablu koje odgovara optimalnom D-arnom prefiksnom kodu za U, postoji najvie:

a. D-3 neiskoricenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

b. D-2 iskoricenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

c. D-2 neiskoricenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

13. Kod Hafmanovog koda broj listova u D-arnom stablu je:

a. 1+k (D-1), gde je k broj unutranjih vorova, ne ukljuujudi koren

b. 1+2 (D-2), gde je k broj unutranjih vorova, ukljuujudi koren

c. 1+k (D-1), gde je n broj unutranjih vorova, ukljuujuci koren

14. Hafmanovo kodovanje je optimalno, to znai da ako je Z jedan Hafmanov kod informacionog izvora U, a X drugi jednoznani kod istog izvora, tada je:

a. E[Lx]=E[Lz]

Lekcija 6 15. Prenos informacija podrazumeva:

a. jednu od tehnika kodovanja

b. njihovo prenoenje iz jedne take u drugu ili njihovo prenoenje kroz vreme

16. Primer prenoenja od jedne take do druge je:

a. memorisanje nekog sadraja na nekom memorijskom mediju

b. komuniciranje izmedju dva mobilna telefona u jednoj mrei

17. Primer prenoenja kroz vreme je:

a. komuniciranje izmeu dva mobilna telefona u jednoj mrei

b. memorisanje nekog sadraja na nekom memorijskom mediju

18. U uslovima izuzetno visokog uma nije uopte moguce obaviti pouzdan prenos poruka.

Tacno.19. Nivo uma je takav:

a. da nije mogude preneti poruke sa prihvatljivim nivoom greaka u prenosu

b. da je mogue preneti poruke sa prihvatljivim nivoom greaka u prenosu

20. Osnovna ideja zatitnog kodovanja je:

a. izbacivanje redundanse u kodirane poruke

b. konstruisanje optimalno kodirane poruke

c. dodavanje redundanse u kodirane poruke21. Na slici je prikazan:

a. Model komunikacionog kanala

b. Prenos informacije sa kodom za ispravljanje greke

22. Simbol je element skupa koga nazivamo:

a. Poruka

b. Alfabet

23. Ulazna sekvenca (sekvenca koju treba preneti) u potpunosti :

a. Zavisi od dekodovanja informacionog izvorab. Je odredjena informacionim izvorom

24. Izlazna sekvenca (primljena sekvenca) je odreena uslovnom:

a. verovatnocom ulaza za poznati izlaz

b. verovatnocom izlaza za poznati ulaz

25. Diskretni kanal bez memorije je najjednostavniji komunikacioni kanal formalno je odreen sa:

a. etri veliine

b. Dve veliine

c. Tri velicine

26. DMC komunikacioni kanal je vremenski

a. Promenljivb. Ne promenljiv

27. Najprostiji DMC kom. kanal je:

a. LSC

b. TSC

c. BSC

28. Slededa slika predstavlja:

a. Hafmanovo stablo

b. 1 i 0

c. Dijagram binarnog simetrinog kanala (BSC)

29. Ukoliko prenosimo 8 poruka po 3 bita preko BSC dobijamo verovatnocu korektnog prenosa (1-p)^3 = 0.9^3 = 0.729, to znai da je BSC sa parametrom p:

a. 0.02

b. 0.01

c. 0.2

d. 0.1

30. Ukoliko je verovatnoca korektnog prenosa poruke 0.729, odgovarajuca verovatnoca greke je:

a. 1+0.271

b. 3-0,729

c. 1-0.729

31. Za kanal kaemo da je bez povratne sprege ukoliko raspodela verovatnoce:

a. ulaza zavisi od izlaza

b. ulaza ne zavisi od izlaza, ili formalno32. Kapacitet kanala:

a. Odreuje deo kanala u kom um ne deluje na informacije

b. Meri sposobnost jednog kanala da prenosi informacije33. Kapacitet kanala je:

a. maksimalna koliina informacija koje ulaz kanala moe preneti na izlaz

b. maksimalna prosecna koliina informacija koje ulaz kanala moe preneti na izlaz

34. Slededi izraz odreuje:

a. Kapacitet C diskretnog kanala sa memorijomb. Kapacitet C diskretnog kanala bez memorije35. Na slici je predstavljen kanal sa:

a. Nesimetrinim ulazom i simetrinim izlazom

b. Simetrinim ulazom i ne simetrinim izlazom36. Na slici je predstavljen kanal sa:

a. Simetrinim ulazom i nesimetrinim izlazom

b.Simetrinim izlazom i ne simetrinim ulazom.

37. Stoga je nalaenje raspodele verovatnoce ulaza za koju se dostie kapacitet simetrinog DMC kanala:

a. ekvivalentno nalaenju ulaza koji maksimizuje odreenost izlaza

b. ekvivalentno nalaenju ulaza koji maksimizuje ne odreenost izlaza

38. DMC je simetrian ako je istovremeno sa simetrinim ulazom i sa nesimetrinim izlazom.

Netacno

39. DMC je simetrian ako je istovremeno sa simetrinim ulazom i sa simetrinim izlazom.

Tacno

40. Slededi izraz predstavlja:

a. Brzinu prenosa (za osnovu b) koda kojim se koduje diskretan izvor U sa | YU | poruka, ije su kodne rei razliite duine

b. Brzinu prenosa (za osnovu b) koda kojim se koduje diskretan izvor U sa |YU| poruka, ije su kodne rei fiksne duine

41. Binarni kod sa 8 kodnih rei i duinom kodnih rei 6, brzina prenosa je:

a. 1/5

b. 1/3

c. 1/2Lekcija 7 42. Kod koda ponavljanja verovatnoca pogrenog dekodovanja tei nuli, kada

a. smanjujemo broj ponavljanja (a samim tim i duine kodnih rei)

b. povecavamo broj ponavljanja (a samim tim i duine kodnih rei)

43. Ukoliko primenimo kod ponavljanja, dovoljno velik broj ponavljanja:

a. u stanju smo da kompenzujemo gubitke usled umova na kanalu do mere koja je definisana kapacitetom kanalab. u stanju smo da kompenzujemo gubitke usled umova na kanalu do proizvoljne mere44. Brzina koda sa ponavljanjem je (n- broj ponavljanja):

a. 2^n

b. 1*n

c. 1/n

45. Ukoliko kod koda ponavljanja, konstantno uvecavamo n:

a. Brzina prenosa ostaje prihvatljivab. Brzina prenosa postaje ne prihvatljiva

46. Ako je kapacitet jednog DMC, C=0.25 bita za prenos poruka BSS izvora. Ako se prenos vri brzinom R=0.5, tada dobijamo greku najmanje 11%, to znai:

a. da ce najmanje 11% bita biti pogreno dekodovano ako ne koristimo kod za ispravljanje greakab. da ce najmanje 11% bita biti pogreno dekodovano bez obzira kakav kod koristili za ispravljanje gresaka47. Povratna sprega ima znaenje kada je:

a. R>C

b. RC

50. Ako je Rkodna re)130. Minimalna teina jednog konvolucionog koda jednaka je:

a. minimalnom broju nultih simbola na putanji koja polazi i zavrava se u nenultnom stanju

b. minimalnom broju nenultih simbola na putanji koja polazi i zavrava se u nultnom stanju

Lekcija 12 131. Na slici je prikazan:

a. Digitalni konvolucioni koder da modulatorom

b. Analogni komunikacioni system

c. Digitalni komunikacioni sistem

132. ARQ:

a. automatsko izdavanje zahteva za slanje nove poruke

b. automatsko izdavanje zahteva za kraj komunikacije

c. automatsko izdavanje zahteva za ponavljanjem poruke

133. FEC:

a. automatsko izdavanje zahteva za slanje nove poruke

b. dekodovanje primljene sekvence, kao najblie kodne rei

134. Kada se dogode detekcije greke, alje se zahtev za ponavljanjem poruke.

a. FEC

b. AQR

c. QRC

d. ARQ

135. ARQ

a. Povedava brzinu prenosa

b. Ne menja brzinu prenosa

c. Smanjuje brzinu prenosa

136. Koja tvrdnja je istinita?

a. FEC je daleko jednostavnije dekodovanje u poreenju sa ARQ

b. ARQ je daleko jednostavnije dekodovanje u poreenju sa FEC

137. Koja tvrdnja je istinita?

a. ARQ ne zahteva dodatni povratni kanal, koji zavisno od primene i scenarija komuniciranja je uvek na raspolaganju

b. ARQ zahteva dodatni povratni kanal

138. Postoje dva tipa ARQ:

a. Stani i idi

b. Prekidani

c. Stani i ekaj, neprekidni

139. Kod ARQ, NAK predstavlja:

a. Pozitivnu potvrdu

b. Negativnu potvrdu

140. Selektivni ARQ:

a. prenosi ponovo sve kodne rei

b. prenosi ponovo samo kodne rei primljene sa grekom

141. RS kodovi pogodni su za ispravljanje:

a. nekoncentrisanih, pojedinanih greakab. koncentrisanih, paketnih greaka 142. Moe se reci da konvolucioni kodovi:

a. Daju loiji rezultat od blok kodovab. su efikasniji od blok kodova 143. Hibridni ARQ:

a. Detektuje ali ne ispravlja greku

b. Detektuje greku i zahteva slanje bitova za korekciju

144. Nain za korigovanje paketskih greaka je:

a. Interdivide

b. intermove

c. interliving

145. Dva tipa interlivinga su blok interliving i konvolucioni interliving.

Tacno

146. Na prijemu se kodne rei deinterlivinguju pre dekodovanja.Tacno

147. Na prijemu se kodne rei interlivinguju pre dekodovanja:

Netacno

148. Konkatenacija je:

a. Kombinovanje dve kodne rei ili vise kodnih rei zbog boljeg interlivinga

b. Kombinovanje dva koda u serijskoj vezi

149. CIRC koder koristi:

a. dva nivoa interlivinga i dva konkatenirana Rid Solomonova koda

b. tri nivoa interlivinga i tri konkatenirana Rid Solomonova koda

c. tri nivoa interlivinga i dva konkatenirana Rid Solomonova koda

Lekcija 13 150. Cilj kriptografije je :

a. Kodovanje poruka u cilju obezbedjenja tanostib. Kodovanje poruka u cilju efikasnijeg prenosa

c. Kodovanje poruka u cilju obezbeenja tajnosti i autentinosti 151. Deifrovanje je:

a. Nedeteriministiko b. Deterministiko 152. ifrat C je jednoznano odreena ako se zna:

a. C i K

b. C i M

c. M i K

153. Kriptoanalitiar ima za cilj da:

a. razvije metod za tajno pisanje

b. obezbedi siguran prenos porukec. razvije sistem tajnosti/autentifikacije154. Neautorizovani korisnici:

a. Znaju klju K

b. Ne znaju klju K

155. ifrat i poruka su svima dostupni a klju nije.

Ne (nije dostupna ni poruka)

156. Sistem je perfektan ukoliko je uzajamna informacija izmeu iftata i poruke:

a. Razliita od nule

b. jednaka nuli157. I(C;M) = 0; oznaava da je:

a. ifarski sistem jednoznaan

b. Sifarski sistem diskretan c. ifarski sistem perfektan 158. Kod perfektnog ifarskog sistema:

a. Broj mogudih poruka je jednak broju ifrata b. Moguih kljueva mora biti makar koliko i moguih poruka159. Kod One-Time-Pad za klju se koristi sluajni binarni niz:

a. ija je duina duplo veda od porukeb.Koji mora biti barem kompleksan koliko je i poruka

160. Kod One-Time-Pad:

a. Isti klju se sme koristiti samo dva puta

b. Isti klju se uvek koristi zbog jednoznanosti

c. Isti klju se koristi jednom

161. Ukoliko koristimo isti klju kod One-Time-Pad:

a. Olakavamo razmenu kljua

b. Jaamo kriptografski system

c. Kompromitujemo sistem

162. Kod perfektne ifre:

a. Postoji klju koji preslikava svaku poruku u svaki ifrat sa nejednakom verovatnodom

b. Postoji klju koji preslikava svaku poruku u svaki ifrat sa jednakom verovatnoom

163. Taka jedinstvenosti je najmanja koliina ifrata kojom mora raspolagati kriptoanalitiar:

a. Da bi mogao da odredi ifrat C jednoznano

b. Da bi mogao da odredi klju K jednoznano164. Najmanja koliina ifrata koja omogucava da sistem bude razbijen naziva se:

a. Kritina takab. Taka jedinstveosti

165. Kolika je taka jedinstvenosti kriptosistema kojim se ifruju poruke iz alfabeta od 96 znakova, pri emu je entropija poruka 3 bita/po znaku, dok je entropija kljua 33 bita.

a. 9.9

b. 58

c. 9.2 = (33/(log96-3))

166. Kolika je ztaka jedinstvenosti kriptosistema kojim se ifruju binarne pruke, redundanse 25%, dok su kljuevi duine 16 bita i uniformno su raspodeljeni.

a. 74

b. 89

c. 64 (16/0.25*1)

167. Autentifikacija obezbedjuje mehanizam kojim se moemo uveriti da je

a. primljena poruka poslata od neautorizovane osobe

b. da nije pokuan napad na poruku

c. primljena poruka poslata od autorizovane osobe