MENADZMENT TURISTIŒKIH DESTINACIJA

  • View
    23

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of MENADZMENT TURISTIŒKIH DESTINACIJA

MENADZMENT TURISTIKIH DESTINACIJA

MENADZMENT TURISTIKIH DESTINACIJAstudenti:Aleksandra Pavlovic 2014/39Ana Veselinovic 2014/121TURISTIKE DESTINACIJE

kljuna komponenta globalnog turistikog sistema

skup razliitih komponenata koje zajednikim delovanjem obezbeuju zadovoljavanje potreba turista.

Danas esto govorimo o destinaciji:Koja predstavlja razlog putovanja, a turistike robe (elementi ponude) izazivaju poseteKao poslovnom sistemuKao prostornoj celiniKao sociokulturnoj i ekolokoj celiniKao trino-turistikoj celiniKao konkurentskoj jedinici iKao virtuelnom poslovnom mehanizmu (preduzeu).

GRAD KAO DESTINACIJA

1900 13% 1950 29%2008 50% 2030 8,3 mild

Gradske sredine su :skladita komercijalnog i nacijonalnog bogatstva i moi; kreatori i lideri kulture i mode;uvari nacionalne istorije i kulturenosioci nacionalnog duha

Tipovi gradova: Svetski grad koncept koji je nastao iz globalizacijeDualni grad - gde socijalna polarizacija predstavlja dominantan elementAlternativni prostori - gde urbane promene i rekonfiguracija zajednica i prostora stvaraju nova kulturna mestaThe Cybercity gradovi budunosti

Tipovi gradova II:Resort gradoviTuristiko Konvertovani gradovi

Red.br.GradoviPrimeri1Glavni gradovi i kulturni centriLondon, Pariz, Rim, Beograd, Novi Sad2Metropole i istorijska utvrenjaYork3Veliki istorijski gradoviBe i Oxford, Ni4Unutranja gradska podrujaManester, Kragujevac5Revitalizovana priobalna podrujaLuka u Sidneju6Industrijski gradoviBradford, ?7Primorski risorti i zimski sportski centriLilehamer, ?8Namenski graeni resortiKankun, 9Turistiko zabavni kompleksiLas Vegas , Diznilend, Jagodina10Specijalizovani turistiko usluni centriBanje, Banje11Kulturno umetnini centriFirenca, NiTIPOLOGIJA GRADSKIH TURISTA

Page prvobitna tipologijaDodatni tipovi posetilacaPoseta prijateljima i roacimaPoslovni putniciPosetioci konferencija i izlobiObrazovanjeKultura i istorijaReligiozni putniciDnevni posetiociOdmor DogaajiShoping ZabavaUesnici mirovnih misijaPosetioci dravnih delegacijaVojne misijeMICEZdravstveniSportski posetiocituristi na produenim odmorimaKraci odmoriHumanitarni radniciTragai za lepim vremenom

Odnos izmedju urbanih podruja koja ostaju orjentisana na rezidente i ne tee razvoju turizma i turistiki orjentisanih gradova koji razvijaju turizam

Las Vegas London Dzakart Bali Njujork Sao Paolo

Turist-centric ..... ............................................................. ............................................................. Resident-centric Proces formiranja gradske destinacije

Urbana regeneracija Razvoj postojeih proizvoda etnike etvrti, shoping, nasleeRazvoj novih proizvoda ukljuujui konvencije , izlobe i shoping moloveTematske celine ukljuujui naslee, gradove budunosti, shoping gradove, kulturalne gradoveKreiranje zabavnih zona, ukljuujui tematske parkovePovezivanje lanova destinacije kako bi se pruzilo celovito turistiko iskustvo.

Identitet je kritini element svih turistikih destinacija i moe se posmatrati u irem smislu i specifinom smislu.Gradski turizam

specifani oblik turistikih kretanja u irem smislu obuhvata kulturni, religiozni, poslovni, tranzitni

Grdaske destinacije predstavljaju kompleksne turistike motive koji su sainjeni od pojedinanih atrakivnih objekata, arhitektonskih i ambijentalnih celina, atraktivnog spomenikog naslea, parkovskih povrina, cvetnih aleja, drvoreda, sportsko-rekreativnih terena i kompleksa, poslovno-trgovakih centara.

Godinji tok turista u gradskim i planinskim destinacijama

Dolasci i noenja u gradovimaNASLEE I KULTURA

Prenoenje oblika i vrednosti iz prolosti u savremeni svet je proces koji lei u osnovi turizma.Turizam obezbeuje korisno opravdanje za ouvanje barem najboljih i najreprezentativnijih elemenata prolosti obezbeujui im komercijalnu vrednost.

Novi SadBeogradKragujevacTrg slobodeSpomenik Svetozaru MileticuGradska kuaSrpsko narodno pozoriteTanurdzieva palataVladiin dvorGradska biblioteka I itaonicaZgrada Matice srpskeBanovinaPetrovaradinska tvravaUspenjska crkva, Saborna crkva Svetog ora, Nikolajeva crkva, Katolika crkva ime Marijino, SinagogaKalemegdanski tvravaNeboja kulaVojni muzejMuzej lova I umarstvaNarodno pozoriteMuzej Nikole TesleMuzej Josipa Broza TtaMuzej avijacijeBeli dvorTrg republikeMuzej savremene umetnostiHram Svetog SaveCrkva RuicaCrkva Svete PetkeCrkva svetog MarkaGardo Konak knjeginje LjubiceBotanika bataHotel MoskvaHipodromRuevine NATO bombardovanjaMiloev venacKneev arsenalSpomen park Kragujevaki oktobarMemorijalni kompleks Slovako grobljeSpomeniciCrkveManastiri (Blagovetenje rudniko, Voljava, Petkovica, Draa, Divostin, Lipar, Denkovac, Sarinac, Raletinac)ETNIKE ETVRTI

Ukljuivanje etnikih okruga u moderni turistiki grad doprinosi poveanju bogatstva gradskih doivljaja obezbeujui mogunosti da se istrauje po drugim kulturama kroz dozivljavanje jedinstvene hrane i pia, kupovinu, uestvovanje u etnikim festivalima i uopte angaovanje sa ovim okruzima na nivou koji odgovar njihovim interesima. Etnika stanovnitva i njihovo jedinstveno izraavanje kulture, rituala, obiaja, oblaenja i kuhinje moe pomoi u izgradnji kosmopolitske slike koja se moe troiti od strane turista. DOGAAJI

Gradovi koriste dogaaje kao sredstva za privlaenje posetilaca, brendiranje i uopteno podizanje profila gradova.

Dogaaji se mogu koristiti za:

1. Izgradnju pozitivne slike,2. Popunjavanje kapaciteta van sezona,3. Formiranje osnova marketinke strategije.

Dogaaji se mogu: - Odravati uvek na istoj lokaciji, - Pomerati izmeu gradova, - Odravati istovremeno u nekoliko gradova, - Jednokratni dogaaji, - Dogaaji velikog i malog obima.

Manifestacije u Srbiji:

Exit, Novi SadBeer fest, BeogradNisville dzez festival, NiMeunarodni muziki festival Constantinus , NiNike muzike sveanosti, NiGitarijada, ZajearGua, DragaevoFilmski festivali (Ni, Pali, Vrnjaka Banja)Vrnjaki karneval, Vrnjaka BanjaArsenal fest, KragujevacEco street party, Kragujevac

oping

oping je jedna od glavnih turistikih atrakcija i ansa za jedinstvenost, ekskluzivnost, vrhunski kvalitet a niske cene su esto koriene u marketinkim porukama.

Maloprodaja kupovinaOkrugGinzaMega trni centriWest Edmonton Trni centar (Alberta, Kanada), UliceRodeo Drive (los Aneles) i Ulica Oksford (Sidnej)PijacePijaca Stenli (Hong Kong)AerodromiBescarinske prodavnice na veini meunarodnih aerodromeRobne kueHarods (London) i Blumigdeils (Njujork)Specijalizovane maloprodajeenska moda u ItalijiEKO GRAD

Koncept Ekograda je zasnovan na urbanoj ekologiji, koja prouava vezu izmeu gradova i prirodnih sistema, i koja je zasnovana na injenici da gradovi predstavljaju sastavni deo prirodnog okruenja.

Principi definisanja Ekograda:Grad mora biti dugorono odriv.Grad mora da koristi sistemski pristup u proceni njegove interakcije sa okruenjem.Plan grada mora biti dovoljno fleksibilan kako bi se adekvatno menjao u skladu sa rastom i promenama u gradu.Otvoreni prostor u Ekogradu mora biti multifunkcionalan.Grad mora biti deo regionalnih ili glabalnih ekonomija.Grad mora biti atraktivan i privlaan za posao.

PLANINSKE DESTINACIJE

Planine predstavljaju dominantna obeleja pejzaa, zauzimajui oko povrsine Zemlje

Planine su bile naseljene poljoprivrednicima i religioznim zajednicama (podsticale stalni protok ljudi, ukljuujui hodoasnike i lanove religioznih zajednica)

Frukogorski manastiri i manastiri Ovarsko kablarske klisure

Oblici turizma koji su se pojavili u planinskim regionima ukljuuju eko turizam, turizam zasnovan na prirodi, alternativni turizam, zimski turizam, ruralni turizam, avanturistiki turizam i dr

AfrikaAzijaEvropaJuna AmerikaSvazilendMongolijaAustrijaBolivijaUgandaAfganistanvajcarskaLesotoKazahstanGruzijaEtiopijaKirgistanAndoraCentralna afrika republikaTurkmenistanJermenijaRuandaLaosMakedonijaBurundiNepalSlovakaadButanKosovoMalaviAzerbejdanLihentajnZambiaTadikistanSan MarinoUzbekistanvajcarska i Austrija su primeri prvih svetskih ekonomija koje imaju dugu istoriju ljudskih naselja i korienja planina za rekreaciju.

Nepal i Butan predstavljaju ekonomije treeg sveta koje imaju dugu istoriju ljudskih naselja ali mnogo krau istoriju korienja planina za rekreaciju domaeg stanovnitva i u skorije vreme za meunarodni turizam.

Druga grupa zemalja koja ukljuuje Japan, Severnu Koreju, vedsku i Norveku imaju veoma veliki procenat njihove povrine pod planinama.Relativno esta veza izmeu planina i nizija deava se u situacijama kada planinsko zalee predstavlja komplementarne atrakcije obalskih ili ravniarskih destinacija.

Turistike aktivnosti ukljuuju irok spektar zimskih sportova, banje, avanturistiki sportovi, planinarenje, peaenje, kampovanje, lov i ribolov i razgledanje.

Od svih dostupnih aktivnosti, zimski sportovi nastavljaju da budu dominantan oblik aktivnosti u mnogim regionima.

Planinske aktivnosti se mogu klasifikovati kao hard i soft avanture na bazi fizikog napora i potrebnih tehnikih vetina za uestvovanje u njima. Planinarenje, planinska vonja bicikla i rafting se mogu klasifikovati kao hard avanture dok se peaenje, razgledanje ivotinja vonja kanua i kampovanje mogu klasifikovati kao soft avanture.Sneg/ledU vazduhuVodaSnoubordingSkijanjeHodanje po sneguTrkeKlizanjeNordijsko skijanjeSkijaki skokoviHokej na leduParaglajdingSkakanje sa liticeJedriliarstvoLetenje zmajemMikro-osvetljenjePadobranstvoSkakanje sa padobranomBandi jumpingVonja kajakaRonjenjeSkijanje na vodiSplavarenjeVonja kanuaJedrenje