Medjunarodni odnosi odgovori

7/15/2019 Medjunarodni odnosi odgovori

http://slidepdf.com/reader/full/medjunarodni-odnosi-odgovori 1/13

Међународни односи-питања које је Жиле Алмагро дао

1.По професорима Димитријевићу и Стојановићу, међ.односи су?

-Наука о међ.односима проучава основне чињенице односа између политичких

територијалних потпуних друштава-која су данас државе-степен и обликмеђузависности између њих, чиниоце који на њих утичу и објективне исубјективне процесе у кретању међ.односа и организовања облика ових односа,с циљем откривања законитости које их одређују

2.У чему највећи број теоретичара крајем ХХ века налази битак међ.односа?

-У „трансакцијама“ свих врста које пресецају државне границе: политичким,безбедносним, економским, друштвеним, културним

3.Како Међународни институт за интелектуалну сарадњу Друштванарода(Женева, 1936) одређује науку о међ.односима?

-У једној од првих познатих дефиниција, наука о МО је пре свегадескриптивног карактера...донекле припада врсти савремене историје народа и каотаква, она обухвата све области као што су економија, трговина, разменапроизводње, добара, новца, као и области политике и културе.

4.Објасни утицај Првог светског рата на настанак науке о међ.односима.-Можда најважнији друштвени разлог да се на један нов начин, организовано и

систематски, приступи изучавању узрока рата и услова за мир, лежи у страху који је изазвао Велики рат са свим његовим последицама. Наука о МО започиње својживот у зачуђености како је тако нешто као што је био Велики рат, уопште моглода се догоди, сматра Крис Браун.

5.Квинси Рајт-8 конститутивних дисциплина и 4 вештине МО?(наука о Мо каоеклектична дисциплина)

-8 конститутивних дисциплина: међ.политика, међ.право, међ.организације,дипломатска историја, међ.економски односи, војна историја, колонијалнавладавина, вођење спољних послова

-4 вештине: ратна вештина, дипломатска вештина, политичка географија идемографија

6.Навести круцијална раздобља која су утицала на међ.односе.

Доба зараћених држава у Кини (480-221 г.п.н.е.), Пелопонески рат(431-404 г.п.н.е.),Макијавелијева 16-овековна ренесансна Италија, Тридесетогодишњи рат иВестфалски мир у 17.веку, Бечки конгрес 1815. године

7.Како Џон Бартон и представници енглеске школе одређују предмет науке о

МО?

-Ради се о природи и чиниоцима моћи држава и других актера у међ.односима,замисли и систему равнотеже снага, колективној безбедности, теорији и систему

1



одлучивања у спољној политици, као и у новије време, видовима испољавањасложене међузависности и утицају коју она има на међународни систем

8.Објасни значај САД-а на настанак науке о међ.односима?

-Нацији која је у већини тадашњих кључних параметара моћи држава сустигла

и престигла посусталог хегемона у светским пословима, Велику Британију,била су неодложно потребна продубљена истраживања међународне збиље,објашњења узрока и предвиђања кретања, трендова и процеса, а не само описионога што је било или онога што се сада догађа. Управо је једно таквоистраживање узрока британске вишевековне превласти које је извео адмиралАлфред Махан, утицало на председника Рузвелта да започне изградњу ратне итрговачке морнарице, што је недуго затим омогућило да САД одлуче исходВеликог рата и на тај начин тријумфално уплове у немирне воде ХХ века као„америчког века“

9.Прва и друга дебата-ко побеђује у првој и зашто?

-Прва велика дебата у развоју науке о МО одиграла се између међуратнихидеалиста и послератних реалиста; временски обухвата раздобље од раних 20-их докраја 50-их година ХХ века. Превагу у том вишедеценијском сучељавањуаргумената и ставова однели су заговорници реалистичког приступа усмеравајућимладу науку у правцу истраживања „стварне“ стварности. „Супериорност“ овогприступа међ.односима потврђена је избијањем Другог светског рата и неуспехоммеђуратних напора и главне установе међ.безбедности, Друштва народа, да сачувамир. Језиком Макијавелија речено, наука о МО је победом реалиста у првој великојдебати напредовала од бављења оним како би требало да буде, ка истраживањумеђ. стварности каква јесте.

У другој великој дебати сукобили су своје ставове заправо заговорници дваметодолошка приступа: традиционалног и научног. Ову дебату је одликовалаполемика између Хедлија Була(трад.) и Мортона Каплана. Дебата се одигравала 50-их и 60-их

10.Шта по Алфреду Зимерну обухвата област међ.односа?-Проучавање међ.односа протеже се од друштвених наука на једном крају до

моралне филозофије на другом, тврдећи још да област међ.односа не обухвата један предмет или дисциплину већ „сноп предмета који су виђени из заједничкогугла“

11.Први професор међународних односа? Први финансијер и оснивач? Првакатедра? –Алфред Зимерн –Дејвид Дејвис -1919. Абериствит, Велс, катедра јеносила назив „Вудро Вилсон“, предмет се звао „International World Politics“

12.Нај-метод извртања чињеница-близина у времену-Близина у времену значи да нам блискост два догађаја која се налазе у ланцу

узрочности, допушта бољу контролу других узрока и самим тим добијање тачнијегмерења фактора(за разлику од тога да ли је дужина носа Клеопатре заслужна заизбијање Великог рата)

2



13.Значај анализе садржаја у међ.односима-Овај метод се нарочито развио у току Другог светског рата, с циљем да се из

саопштења датих преко средстава јавних комуникација извуку елементи који бидопринели стварању стварне слике о непријатељу, његовој снази, моралу. Значај

анализе садржаја је у анализи докумената(дипл.ноте, разговори државника,преговори влада) који се презентирају у јавности. Анализа садржаја је посебнаформа квантитативне семантике, која се мање односи на стил одређеног текста, авише на изражене мисли. Начин на који се анализира садржај може бити:квантитативна семантика(значење речи) и предметни регистар(утврђивање главнихсадржаја неке поруке која се анализира)

14.У којој је књизи и из које године уведен термин „рачвање глобалне

структуре“?

-„Turbulence in World Politics“ Џејмса Розенауа из 1990.године

15.Шта значи израз „рачвање глобалне структуре“?-Процес „рачвања глобалне структре„ представља чињеницу у међународнимодносима да не постоји више само један, state-centric world(систем држава као једини скелет светских односа), већ да уз њега постоји и још један, многосредишњисвет састављен од десетина хиљада субјеката-учесника у међународнимодносима(појединци, поддржавни, наддржавни, транснационални,мултинационални, глобални субјекти чине „други свет у свету“-multicentric world)

16.Зашто се термин „светска политика“ користи више од осталих?-Израз „светска политика“ користи се више зато што је обухватнији од осталих

сличних термина, да нагласи да се не односи само на односе међу државама већ даобухвата и односе међу организацијама као што су НВО, мултинационалнекомпаније, терористичке групе. Термин „међународни односи“ је превише „statecentric“

17.Наведи најпознатије дело Арнолда Тојнбија.-„A study of history“

18.Наведи најпознатије дело Фернана Бродела.-„Медитеран и медитерански свет у доба Филипа Другог, шпанског краља“

19.Зашто се неореализам назива и структурални реализам?-Зато што, за разлику од класичног реализма који сматра да се узроци свих

дешавања налазе у људској природи, неореализам тврди да се главни узроци налазеу структури међ.система, односно да је национална безбедност или небезбедност унајвећој мери производ одлика структуре међународног система.

20.Шта је, по Кенету Волцу, структура?

-Структура је појам који Волц уводи, да означи оно што се апстраховањем можеизвући из међународне политике и она се састоји од:

3



1.начина организације власти(који је у међународној политици анархија, а уунутрашњој хијерархија)

2.расподеле моћи у међународном систему, који у зависности од броја полова,односно најјачих и најмоћнијих држава у међународном систему, може битиуниполаран, биполаран(Волц) и мултиполаран

Волц сматра да се главни узроци дешавања у међ.односима налазе у структуримеђ.система

21.Нивои анализе+3 реализма.-Анализа на нивоу појединца(узрок људска природа-клас.и неоклас.реализам),

анализа на нивоу државе(узрок у природи држава-клас. и неоклас.реализам),анализа на нивоу међ.система(узрок природа међ.система-неореализам)(Волц)+(нео)класични реализам, неореализам, реализам рационалног избора

22.Наведи 3 „С“ реализма.-Усресређеност на државу(statism), survival i self-help

23.Објасни опис као циљ теорија и дај пример.

-Сложеност догађаја и велика количина информација приморавајуполитикологе да се усредсреде на образце (када политиколози проучавајупојединачни догађај (студија случаја) или, још боље, серије догађаја кроз простор ивреме, циљ није само да се опишу догађај (и), већ уместо тога да се они доведу увезу са неким обрасцима других догађаја). Пример: Хипотеза: “Демократије не ратују између себе” темељна хипотеза теорије демократског мира Ова хипотеза је некакав опис образца који постоји у односима између

демократских држава

24.Објасни релативне добитке у међ.односима.

-Релативни добици – оног тренутка кад почнете да размишљате колико добијајудруги (отуда релативни – у односу на друге) односно ко добија више, тешко јесарађивати.

25.Објасни апсолутне добитке у међ.односима.

-Апсолутни добици – колико ја добијам у некој сарадњи – само то је важно. Док је мени добро, ја ћу наставити да сарађујем

26.Зашто су реалисти сумњичави према сарадњи у међ.односима?

-Зато што сматрају да је главна препрека за сарадњу могућност да вас та државаса којом сарађујете превари, а други проблем је постојање апсолутних и релативних добитака. Анархична структура међународног система “не дозвољава”пријатељство, поверење и част

27.Како безбедносну дилему дефинишу Бут, Вилер и Џервис?

4



Безбедносна дилема “... Постоји када војне припреме једне државе узрокујунерешиву неизвесност код других, да ли те припреме имају само одбрамбенециљеве (да се увећа властита безбедност у једном несигурном свету), или имајуофанзивне циљеве (измену status quo-a)”. (Booth and Wheeler)

Безбедносна дилема “... Подразумева ситуацију у којој поступци помоћу којих једна држава покушава да повећава властиту безбедност умањују при томебезбедност других”. (Robert Jervis)

28.Које су две гране политичког либерализма?

-Установе и демократија

29.Теорије међ.односа по Џозефу Нају-ТЕОРИЈЕ СУ СУШТИНСКИ ВАЖНА СРЕДСТВА КОЈА КОРИСТИМО ДА БИСМО

ОРГАНИЗОВАЛИ ЧИЊЕНИЦЕ .

30.Које су три најважније теорије међ.односа у ХХI веку?

-Рационалистичке(реализам, либерализам, марксизам, неолиберализам,неореализам), социјални конструктивизам и рефлективистичке(пост-модернизам,феминистичка теорија, нормативна теорија, критичка теорија, историјскасоциологија)

31.Зашто је сарадња кључни појам код либерала?

-Оно што је интересантно и што разликује свет од 1945. у осносу на претходна раздобља, јесте да једна мирољубива трговачка стратегија државаусредсређених на трговину донела много веће резултате и била многоефикаснија него икада раније. Преко механизма индустријско-технолошког развоја и међународне трговине, државе могу да промене свој положај у

међународној политици, и то могу да ураде путем повећане трговине иекономског раста који је економска сарадња учинила могућим(Розекранц,Успон трговачке државе).

32.Зашто је међ.право по некима облик примитивног права?

-Зато што постоји питање ко ће применити санкције и зато што касни застварношћу

33.Научни узроци настанка науке о међ.односима.

-Немогућност тада постојећих дисциплина да обухвате сву сложеностмеђународне стварности

-Потреба за продубљеним истраживањима међународне збиље, објашњењемузрока и предвиђања кретања, трендова и процеса, а не само описа онога што јебило или онога што се догађа

34.Када су основани Савет за спољне односе и Чатам Хаус?-Council on Foreign Relations, 1921, New York,-The Royal Institute of International Affairs - Founded in 1920, and based at ChathamHouse in London

5



35.Дела Тукидида, Каутиља и Хуга Гроцијуса(оснивач међ.права).

-„Историја Пелопонеског рата“, „Арташастра“, „De Jure Belli ac Pacis“

36.Како се зове часопис који издаје Савет за спољне односе?

- Foreign Affairs, 192237.Спајкман каже да израз „међународни“ треба заменити којим изразом?

- Међудржавни-interstate

38.Наведи друштвене узроке настанка науке о МО.

-Први светски рат и његове последице-Појава САД-а као водеће светске силе-Научно-технолошки напредак и повећање међузависности-Настанак прве социјалистичке државе

39.Шта, по Миршајмеру, објашњава наука о МО?-„Начин на који свет ради“

40.Ко је аутор дела „Увод у студије међ.односа“?

-Ренувен и Дирозел

41.Шта Кенет Волц каже за теорије, а шта за реалност?

-Ја дефинишем теорију као слику, ментално формирану, о ограниченомподручју или домену активности. Теорија осликава организацију подручја и везеизмеђу његових делова. Неограничени материјали било ког подручја могу битиорганизовани на безброј начина. Стварност је комплексна; теорија је једноставна.Путем поједностављивања, теорије уводе суштинске елементе у игру и показујуодносе узрока и међузависности- или сугеришу где они да се траже

42.Наведи 4 критеријума метода извртања чињеница?

-Уверљивост, близина у времену, однос према теорији и чињенице

43.Објасни предвиђање

Предвиђање је чак теже од описивања због сложености људске природе Ипак, неке прогнозе се морају дати, ако не у облику експлицитних прогноза,

онда се бар покушавају дати одређене тенденције које догађаји умеђународним односима могу имати (исто)

Пример: Ако опис да демократије не ратују између себе узмемо као релевантан, онда можемо предвидети на пример, да ће демократска Русијабити бити мање неријатељски расположена према Сједињеним Државама идругим демократијама него што је то био Совјетски Савез у времекомунистичког система (исто)

44.Дела и године-Моргентау, Волц, Миршајмер

6



-„Политика међу народима“1948, „Теорија међународне политике“1979,„Трагедија политике великих сила” 2001

45.Главно дело економског либерализма?

-Ричард Розенкренс, „Успон трговачке државе“

46.Објасни појам националног интереса у објективном и субјетивном смислу.

-У типичне представнике схватања националног интереса као објективнекатегорије могу се убројати две школе мишљења: реалистичка, нарочито уприступу Моргентауа, као и системска на начин на који је ову замисао развиоКаплан. Моргентау одређује нац.интерес у терминима силе, као звезду водиљудржавне политике, а сам нац.интерес је при том и непроменљив у времену ипростору. Заговорници системског приступа такво „објективно“ утемељење овезамисли виде у систему, његовој структури и одликама, као и у потребама којепроистичу из систему иманентне тежње да се одржи у равнотежи, произведенационални интерес, који и није ништа друго него задовољење тих потреба

наметнутих системом.На другој страни, субјективна схватања националног интереса, који неки зову и јавни интерес, изједначава се са државним интересом, а у појединим крајњимтумачењима и са оним што одлуче званични доносиоци одлука. Најпознатијипредставници таквих схватања(Снајдер, Сапин, Брук) сматрају да је нац.интерессве што ти доносиоци одлуке одлуче, односно оно што они сматрају да националниинтерес јесте.

47.Објасни појам анархије.

-Одсуство цетралне власти, врховног ауторитета. Међународна политика јеанархична

48.Како се може ублажити дејство анархије по либералима?

-Неолиберални институционализам сматра да се међународна анархија(чијепостојање признају, као и реалисти) може ублажити тако што се формирајумеђународне институције.

49.Дефиниција безбедносне заједнице.

-Дефиниција безбедносне заједнице Карла Дојча: „Безбедносна заједница јескуп људи који су се удружили. Под удруживањем овде мислимо на достизањеунутар једне територије, духа заједништва и успостављање снажних и широко распрострањених институција и делатности довољних да осигурају..поузданумирољубиву сарадњу између њеног становништва. Под духом заједништвамислимо на веровање..да заједнички друштвени проблеми морају и могу бити разрешени кроз процесе мирољубиве сарадње која даје сигурност да се чланиценеће међусобно физички борити, него сукобе решавати на неки други начин“.

50.Аутори појмова „геополитика и политичка географија“.

-Израз геополитика (од грчких речи геа- земља и политики – политика) увео јеу употребу шведски професор Рудолф Кјелен

7



- Аутор термина политичка географија је немачки професор географије уЛајпцигу Фридрих Рацел

51.Структура и процес у ХIX и XX веку

-Struktura se odnosi na raspodelu moći, a pod procesom podrazumevamo obrasce i

vrste interakcija između jedinica sistemaХIX-Na početku veka, Napoleon je pokušao da stvori francusku hegemoniju u

Evropi, ali nije uspeo u tom poduhvatu. Njegovi napori da to ostvari, ujedinili su drugezemlje u koaliciju koja će na kraju poraziti Francusku. Da je kojim slučajem uspeo,sistem bi bio izmenjen u unipolarnu strukturu. Međutim, posle Napoleonovog poraza1815. godine, odlukama Bečkog kongresa došlo je do restauracije starog multipolarnog poretka u kome je postojalo pet velikih sila koje su uravnoteživale jedna drugu.Revolucionarna Francuska promenila je proces međunarodnog sistema tokom ovihdvadesetak godina (trajanja revolucionarnih i Napoleonovih ratova - prim. prev.) izapretila je da promeni njegovu strukturu, ali na kraju nije uspela da strukturu

evropskog međudržavnog sistema učini unipolarnom.Za realiste koji stavljaju naglasak na strukturu (međunarodnog sistema – prim. prev.), velika promena desila se 1870. godine sa ujedinjenjem Nemačke. Međunarodnisistem 19. veka ostao je multipolaran, ali došlo je do velike promene u raspodeli moći uSrednjoj Evropi. Nova ujedinjena nemačka država smeštena u središtu Evrope, međutim,nije proizvela nestabilnost, zbog njenog prvog, briljantnog kancelara, Ota fon Bizmarka.Od 1870. do 1890. godine, Bizmark je bio agilni diplomata kome je pošlo za rukom daublaži osećanje pretnje kod svojih suseda, otklonivši samim tim efekat ove velikestrukturalne promene u političkom procesu međunarodnog sistema. Bizmarkovinaslednici nisu bili tako vični. Od 1890. godine, pa na dalje, sistemi saveza u Evropi postali su mnogo rigidniji - sa jednim savezom okupljenim oko Nemačke, i drugim okoRusije i Francuske. Bipolarnost saveza postepeno je postajala sve oštrija, što je svedovelo do konačne eksplozije 1914. godine.

ХХ-Opadanje sovjetske moći u Istočnoj Evropi okončalo je biplolarnu strukturumeđunarodne politike posle Drugog svetskog rata i učinilo mogućim ponovno ujedinjenje Nemačke. Džon Miršajmer, politikolog sa univerziteta u Čikagu, ponudio je odgovor koji je glasio: “Povratak u budućnost”(slavni ogled iz 1990. godine - prim.prev.). Oslanjajućise na analizu sa aspekta strukturalnog realizma, izvukao je pesimističke zaključke kakoće budućnost biti ista kao prošlost, zato što je struktura međunarodnog sistema sličnaonoj iz prošlosti.

Stvari su se, međutim, promenile na tri načina. Na nivou strukture, Sjedinjene Državesu još uvek u Evropi i njihova moć je skoro četiri puta veća od veličine ujedinjene Nemačke. Teoretičari koji stavljaju naglasak na strukturu, brinu da Amerikanci neće idalje ostati uključeni. Sa završetkom Hladnog rata Amerikanci bi se u nekom trenutkumogli okrenuti izolacionističkoj politici, i «otići kući». Postoje i važne nestrukturalne promene. Proces međunarodne politike u Evropi značajno je izmenjen razvojem novihustanova. Evropska Unija ujedinjuje Nemačku i druge evropske države, na način na kojione ranije nikada nisu bile povezane. Treća promena ne tiče se dešavanja na nivousistema, nego na nivou unutrašnje politike. Nemačka unutrašnja politika predstavlja

8



poluvekovnu demokratiju i promene u vrednostima koje je njen narod doživeo, preobrazile su državu koja je vodila rat u državu socijalne sigurnosti. Nemačka koja je prouzrokovala probeleme u srcu Evrope 1870, 1914, i 1939.godine, nije bila demokartskadržava. Koji će od ova tri pristupa, na nivou strukture, u vidu procesa ili na nivouunutrašnje politike najbolje predvideti budućnost Evrope. Treba da obratimo pažnju na

sva tri, ali čini se da su predviđanja zasnovana na procesu i promenama u unutrašnjoj politici ipak dugoročnija

52.Кисинџер-подела међ.система

-Стабилни и револуционарни

53.Кисинџер-легитимитет

-Кисинџер схвата легитимност као „ништа више него један међународниспоразум о природи изводљивих договора и о допустивим(о допустивости се овеговори са становишта очувања основних оквира међ.система) циљевима и

методима спољне политике“. Легитимност, по њему, значи прихватање основнихоквира и начела система пре свега од стране великих сила

54.Арон и Каплан-подела међ.система

-Каплан: систем равнотеже снага(18.19. и почетак 20.века), лабави биполарнисистем(Хладни рат), крути биполарни систем(најоштрије фазе Хладног рата иАтина вс.Спарта), универзални међ.систем(будућа светска конфедерација),хијерархијски међ.систем(будући светски систем с једним хегемоном), појединачнивето систем, врло лабави биполарни ситем(фазе Х.рата), детенте систем,нестабилни блоковски систем, непотпуни нуклеарно-дифузни систем

Арон: хомогени(укључује државе истог схватања политике-од 1648. до 1789.) ихетерогени системи(државе-чланице имају битно различите вредности-Наполеонови ратови, период после 2.светског рата).. По мерилу распореда моћи, разликује биполарне и мултиполарне

55.Одлике револуционарних система.-Револуционарни међународни системи су најчешће биполарни у погледу

распореда моћи и имају следеће одлике: постављају се изузетно амбициознинационални циљеви, а за њихово остварење користе се сва расположива средства;силовито се стварају и разарају савези; спољна политика има предност надунутрашњом..

Револуционарни међународни систем(по Кисинџеру) одликују тежњенезадовољних великих сила да промене сам систем

56.Субјекти међ.односа-првих 10-12 држава, 4 одлике, врсте..

По територији:1.Русија(17м км2) 2.Канада(9.9м) 3.САД(9.8м) 4.Кина(9.5м) 5.Бразил(8.5м)

6.Аустралија(7.7м) 7.Индија(3.2м) 8.Аргентина(2.78м) 9.Казахстан(2.72м) 10.Алжир(2.38м) 11.ДР Конго(2.34м)

По становништву:

9



1.Кина(1.34млрд) 2.Индија(1.2млрд) 3.САД(313мил) 4.Индонезија(248мил) 5.Бразил(199мил) 6.Пакистан(190мил) 7. Нигерија(170мил) 8.Бангладеш(161мил)9.Русија(142мил) 10.Јапан(127мил) 11.Мексико(114мил) 12.Филипини(103мил)

57.Ормуски пролаз се налази..

-Између Омана и Ирана58.Међ.системи-Бул, Каплан, Арон, Нај

-Арон: „Међународни систем је целина састављена од политичких јединица(држава) које између себе развијају редовне односе и способне су да уђу уопшти рат“.

-Бул: „Међународни СИСТЕМ ПОСТОЈИ КАДА 2 ИЛИ ВИШЕ ДРЖАВА, КАО ДЕЛОВИ,САЧИЊАВАЈУ ЈЕДНУ ЦЕЛИНУ, ТО ЈЕСТ КАДА ПОСТОЈИ ДОВОЉАН СТЕПЕНМЕЂУДЕЈСТВА ИЗМЕЂУ ЊИХ“

-Каплан: “СИСТЕМ ПРЕДСТАВЉА СКУП МЕЂУПОВЕЗАНИХ ПРОМЕHЉИВИХ,РАЗЛИЧИТ ОД СВОЈЕ ОКОЛИНЕ, НА НАЧИН ДА ТАКАВ СКУП ЗАДРЖАВА ПОСЕБНОСТ ИПОД УТИЦАЈЕМ ПОРЕМЕЋАЈА КОЈИ ДОЛАЗЕ ИЗ ОКРУЖЕЊА”

-Нај: Међународни системи нису само државе које га чине. Међународниполитички систем је образац односа између држава.

Најважнији представници реализма, њихове књиге. Различите поделе

либерализма, најважнији представнци и њихова дела. Дефиницијабез.заједнице Карла Дојча(напамет). Дефиниција безбедносне дилеме Роберта

Џарвиса+пример. Андрија Милетић-„Национални интерес у америчкојтеорији међ.односа“. Џејмс Розенау „Turbulence in World Politics“1990.

Запамтити разлику између појмова међ.поредак и светски поредак изапамтити дефиниције ових појмова које даје Хедли Бул.

Реализам

Идеализам

Најшире гледано, ове две школе мишљења се разликују око схватања

истинске природе човека: реалисти сматрају да је човек по природи зао

(Children of the Dark- Niebuhr) a идеалисти да је човек по природи добар(Children of the Light- Niebuhr)

Дефиниција безбедносне заједнице Карла Дојча: „Безбедносна заједница је скупљуди који су се удружили. Под удруживањем овде мислимо на достизање унутар једне територије, духа заједништва и успостављање снажних и широко распрострањених институција и делатности довољних да осигурају..поуздану

10



мирољубиву сарадњу између њеног становништва. Под духом заједништвамислимо на веровање..да заједнички друштвени проблеми морају и могу бити разрешени кроз процесе мирољубиве сарадње која даје сигурност да се чланиценеће међусобно физички борити, него сукобе решавати на неки други начин“.

Дефиниција безбедносног режима Роберта Џарвиса: „Безбедносни режиминастају када група држава сарађује у управљању спорним питањима с циљемизбегавања рата, настојећи да смање безбедносну дилему тако што уз истовременосамостално деловање узимају у обзир и понашање других“.

„Безбедносни комплекс укључује групу држава чији су безбедносни проблемитолико блиско повезани, да се њихове националне безбедности не могу стварнопосматрати одвојено једне од других“(Бузан)

Дефиниција безбедносне дилеме Роберта Џарвиса и пример:“ Безбедноснадилема је ситуација у којој поступци помоћу којих једна држава покушава да

повећа властиту безбедност умањује при томе безбедност других“. Током Хладног рата имали смо ситуацију у којој су се обе велике силе наоружавале због страха однаоружавања оне друге; исход је да су обе постале мање безбедне

Булове дефиниције појмова „међ.поредак“ и „светски поредак“: „ Подмеђународним поретком подразумевам образац деловања који одржава основнеили првенствене циљеве друштва држава или међ.друштва. Под светским пореткомБул подразумева оне обрасце људске делатности која одржава основне илипрвенствене циљеве друштвеног живота у човечанству као целини.

Sama reč “diplomatija” došla je od grčke reči “diploma” koja označava “akt savijendvostruko i koji dolazi od suverena

Ренувен-„Историја међународних односа“

Jovan Ristić „Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1876-1878.“ i „Spoljašnjiodnošaji Srbije novijega vremena“.

Termin «međunarodni» (International) prvi put je upotrebljen 1789. godine u deluDžeremi Bentama «Introduction to the Principles of Morals and Legislation»

U središtu Nauke o međunarodnim odnosima nalaze se pitanja rata i pitanja mira

Теорије: експланаторне, нормативне(или прескриптивне), интерпретативне

Реализам(класични до ХХ века, модерни реализам 1939-1979, неокласични инеореализам 1979. до данас)

11



Офанзивни(иде се на релативне добитке, максимизирање моћи, Миршајмер) идефанзивни(контигентни што значи да зависи од околности-државе се не понашајуувек исто) неореализам(Гласер, Волц, очување позиције као главни циљ, могућа исарадња)

Офанзивни(Закарија и Швелер) и дефанзивни неокласични реализам-државници, а не државе главни учесници у међ.пословима

Реализам рационалног избора-могућност сарадње у МО. Међ.институције имајуза циљ уклапање мањих у међ.поредак и учешће у некој међ.институцији-ЏозефГрико

Бери Базан наводи пет нивоа анализе: 1) међународни систем; 2) међународниподсистем; 3) јединице; 4) подјединице; 5) појединци.

Класични(Моргентау), Неореализам(Волц)Periodizacija liberalizma Либерални интернационализам (Immanuel Kant, Jeremy Bentham, Michael W.

Doyle, Bruce Russet) Идеализам (J. A. Hobson, Woodrow Wilson, David Held, Norberto Bobio) Либерални институционализам (David Mitrany, Ernst B. Haas, Robert

Keohane, Lisa L. Martin)

Međunarodne institucije su važne zato što one pružaju informacije i daju okvir kojioblikuje očekivanja država članica. One ljudima omogućavaju da veruju da neće biti

nekog sukoba. One produžavaju senku budućnosti i umanjuju akutnost bezbednosnedileme. Ustanove umanjuju delovanje anarhije koja je jedna od glavnih pretpostavkirealizma

Institucije stabilizuju očekivanja na četiri načina1.Prvo, one obezbeđuju osećanje trajanja

2.Drugo, ustanove omogućavaju priliku za recipročno ponašanje3.Treće, institucije omogućavaju protok informacija4.Konačno, institucije omogućavaju načine da se reše sukobi

Majkl Dojl-Teorija demokratskog mira u tekstu „Kant, liberal legacies andForeign Affairs“ ) tendencija da su liberalne države istovremeno miroljubive

(sklone miru) u njihovim međusobnim odnosima i 2) da su neuobičajenosklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim državama.

Kompleksna međuzavisnost je situacija u kojoj je stepen ekološke, kulturne,društvene i ekonomske međuzavisnosti visok a vojne nizak. To znači da je stepenekonomske, okolinske i društvene saradnje veoma visok a verovatnoća izbijanjarata gotovo ravna nuli. (Džozef Naj, Robert Kiohejn, “Power andInterdependence, 1977)

12



Кључни концепти либерализма: Колективна безбедност, условљавањекосмополитиски модел демократије, демократски мир

Хаусхофер је иначе будућу органмизацију света предвидео у виду три

“панобласти”: Пан-Америке, Пан-Европе и Пан-Азије, у којима ће доминиратиСАД, Немачка и ЈапанAlfred Thayer Mahan- The Influence of Sea Power upon History 1660-1783Halford John Mackinder- The Geographical Pivot of History(1904)-предностконтиненталних сила(тј. оне државе које контролишу средишњи део европскогконтинента, “географски пивот историје” (“предео срца” или “Heartland”)-Ко влада Источном Европом, влада пределом срца.Ко влада пределом срца, влада светским острвом.Ко влада светским острвом, влада светом. (1919)

Спајкмен-Римленд(ивичне области Евроазије) значајнији од Хартленда

Ђулио Дуе-Учења о преимућству ваздухопловне моћи

Субјекти међународних односа(државе, међународне организације итранснационалне организације) су они чиниоци који се састоје од људи, даклегрупе или заједнице, и уз то испољавају следеће услове: Организованост Независност Међународни карактер Политички значај

13

Documents

Medjunarodni odnosi odgovori