Medjunarodni ugovori

8/18/2019 Medjunarodni ugovori

1/74

Садржај:

1. Увод....................................................................................................................... 3

2.Методолошки оквир истраживања...................................................................... 5

3.Облици, називи и врсте међународни у!овора...............................................1"3.1. Облици међународни у!овора...................................................................1"

3.2. #азиви међународни у!овора....................................................................1"

3.3. $рсте међународни у!овора......................................................................13

3.%. &туктура текста међународни у!овора....................................................1%

3.5. У!оворне стране међународни у!овора....................................................1'

%. (роцес зак)у*ења међународно! у!овора......................................................1+

%.1. (ре!овори за склаање међународни у!овора........................................1-

%.2. (отис у међународним у!оворима............................................................1

%.3. /ати0икациа међународни у!овора........................................................21

%.%. (риватање међународни у!овора...........................................................23

%.'. (ристуање међународном у!овору...........................................................2%

%.'. &туање на сна!у међународни у!овора..................................................25

5. /е!истровање и деоновање међународни у!овора......................................2'

5.1. ување деоновање међународни у!овора............................................2-

'. Услови за равова)аност у!овора....................................................................2

'.1. &лободан ристанак на међународни у!овор...........................................2

'.2. 4озво)ени редмет у!овора Ius Cogens...................................................31

+.4ество у!овора................................................................................................... 32

+.1.4ество у!овора у односу на стране у!оворнице........................................32

+.2. 4ество у!овора у односу на трее државе...............................................3%

-. 6лаузуле у међународним у!оворима...............................................................3%

-.1.6лаузула национално! третмана.................................................................3%

-.2. (ре0еренциални или овлашени третман.............................................3'

-.3. 6лаузула наовлашение нацие..............................................................3'

. 7ума*ење међународни у!овора.....................................................................3-

.1. (оам и ци) тума*ења међународни у!овора..........................................3-

.2. &убекти тума*ења међународни у!овора................................................%"

.3. Методе тума*ења међународни у!овора..................................................%"

1". Обавеза сна!а међународни у!овора Pacta sunt servanda......................%3

1".1. 8лементи и !ранице римене међународни у!овора...........................%%


2/74

1".2. &редства за обезбеђење међународни у!овора....................................%5

11. Моди0икаци и ревизиа међународни у!овора...........................................%'

11.1. 9мандмани и моди0икацие међународни у!овора.............................%+

11.2. /евизиа међународни у!овора : клаузула Omnis conventio inte ligitur

rebus sic stantibus................................................................................................%-

12.(оништа у!овора..............................................................................................%

12.1.(равни основ релативне ништавости........................................................5"

12.2. (равни основ асолутне ништавости.......................................................51

13. (рестанак важности у!овора..........................................................................53

13.1. &усензиа или ривремена обустава дества у!овора...........................53

13.2. Узаамни соразум......................................................................................53

1%. Утица рата на међународне у!оворе.............................................................55

15. ;ак)у*ак...........................................................................................................5+


3/74

1. Увод>Међународни у!овор редстав)а равни акт, роизвод

са!ласности во)а двау или више субеката међународно! рава,

изражен реко надлежни ор!ана у ци)у стварања рециро*ни рава

и обавеза.?1 7ермин >у!овор? у наширем смислу ре*и окрива све

области у коима субекти међународно! рава склаау соразуме.

/азлика се рави у о!леду омовно! разликовања у!овора од росто!,

реутно! ан!ажовања држава или уверавања кое може дати една

држава дру!о. @ако у дато олити*ко ситуации ан!ажовања и

уверавања мо!у бити од зна*аа, не мо!у се одвести од

тени*коравни оам у!овора.

#абронии и свакако едан од назна*ании извора међународно!

рава, кои у роцедуралном смислу омо!уава аутономиу во)е

међународни субеката редстав)а међународни у!овор. (реко

у!овора се на трансарентан на*ин ромовише и ре!улише

међународна сарадња коа се, !енерално, одвиа на ринциима кои

важе и у унутрашњем раву. @ак, сеци0и*ности међународни

у!овора, субекти зак)у*ивања, рати0икациа, на*ин римене и навеи

бро дру!и итања коа су кроз неуедна*ену римену изазивала

недоумице, разрешена су кроз коди0икациу у!оворно! рава и

доношењем 6онвенцие о у!оворном раву усвоене у Aе*у 1'.

!одине.

>@денти0икациа у!овора као извора рава мо!уа е = аB са 0ормално

равне стране, т. кроз анализу остука зак)у*ења у!овора,

овлашења лица и само! инструмента и бB са материалне стране, т.

кроз анализу равно! у*инка кои се жели остварити у!овором.?2

1 (ро0. др &ми)а 9врамов, „Међународно а!но "ра!о#, 9кадемиа за

диломатиу и безбедност, стр. 2, Aео!рад, 2"11. !од.

3


4/74

@з зак)у*ено! у!овора роисти*у разне врсте обавеза, ње!ов е0екат

може бити стварање едно! астрактно! раво! равила, усостав)ање

рециро*ни рава и обавеза у одређеном домену као што е

економски, културни итд, или ак разрешење неко! сорно! итања.

>Међународни у!овор на основу међународно! рава, мо!у зак)у*ити

само субекти међународно! рава?3

У роцесу настанка у!овора, централну та*ку заузима во)а субеката.

Међународни у!овор е роизвод са!ласности во)а, у завршно 0ази

мани0естациа во)е. $ан озитивно! равно! оретка, с едне стране, и

ван друштвени роцеса са дру!е стране, во)а нема самосталну

е!зистенциу. У!овор не настае у равном вакууму, во)а се моракретати у !раницама озитивно! рава, а сам у!овор као инструмент

от*ињен е равилима међунароно! у!оворно! рава, у о!леду

ва)аности остука и окон*ања.

У!овори редстав)ау зна*аан елеменат у олитици едне зем)е и

*есто овратно делуу на базу из кое су роизашли. $еза између рава

и олитике ни!де ние тако ре)е0но оцртана као на терену

међународни у!овора.

>У сваком у!овору треба разлу*ити редмет и ци). (редмет у!овора,

како е истакао &тални суд међународне раведе су рава и обавезе,

дакле норме, али су оне само средство да се оствари друштвени ци).

(олити*ки ци)еви кои се остваруу утем у!овора имау сво основ у

међунарном раву.?% &о)но, или 0ормално мани0естации во)е,

ретоди база из!радње во)е, коа редстав)а веома сложен, а

онекад и ротивуре*ан роцес.

2 (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 2.


% (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 3.

%


5/74

#а 0ормирање во)е ути*у обективни услови друштвено! живота, али

и субективне сна!е кое разумом и интелектом, свесном активношу

усмеравау или мењау односе у Међународно заедници. ;а

међународно раво од круциално! зна*аа е со)на мани0естациа

во)е за коу су везане одређене равне оследице.

5


6/74

2.Методолошки оквир истраживања

2.1. Формулација проблема=

7ермин >у!овор? у наширем смислу ре*и окрива све области у коимасубекти међународно! рава склаау соразуме. /азлика се рави у

о!леду омовно! разликовања у!овора од росто!, реутно!

ан!ажовања држава или уверавања кое може дати една држава

дру!о. @ако у дато олити*ко ситуации ан!ажовања и уверавања

мо!у бити од зна*аа, не мо!у се одвести од тени*коравни оам

у!овора.

#абронии и свакако едан од назна*ании извора међународно!

рава, кои у роцедуралном смислу омо!уава аутономиу во)е

међународни субеката редстав)а међународни у!овор. (реко

у!овора се на трансарентан на*ин ромовише и ре!улише

међународна сарадња коа се, !енерално, одвиа на ринциима кои

важе и у унутрашњем раву. @ак, сеци0и*ности међународни

у!овора, субекти зак)у*ивања, рати0икациа, на*ин римене и навеи

бро дру!и итања коа су кроз неуедна*ену римену изазиваланедоумице, разрешена су кроз коди0икациу у!оворно! рава и

доношењем 6онвенцие о у!оворном раву усвоене у Aе*у 1'.

!одине.

@з зак)у*ено! у!овора роисти*у разне врсте обавеза, ње!ов е0екат

може бити стварање едно! астрактно! раво! равила, усостав)ање

рециро*ни рава и обавеза у одређеном домену као што е

економски, културни итд, или ак разрешење неко! сорно! итања.

У роцесу настанка у!овора, централну та*ку заузима во)а субеката.

Међународни у!овор е роизвод са!ласности во)а, у завршно 0ази

мани0естациа во)е. $ан озитивно! равно! оретка, с едне стране, и

ван друштвени роцеса са дру!е стране, во)а нема самосталну

'


7/74

е!зистенциу. У!овор не настае у равном вакууму, во)а се мора

кретати у !раницама озитивно! рава, а сам у!овор као инструмент

от*ињен е равилима међунароно! у!оворно! рава, у о!леду

ва)аности остука и окон*ања.

У!овори редстав)ау зна*аан елеменат у олитици едне зем)е и

*есто овратно делуу на базу из кое су роизашли. $еза између рава

и олитике ни!де ние тако ре)е0но оцртана као на терену

међународни у!овора.

2.2 Основно питање=

6ои е к)у*ни осов за склаање и равова)аност у!овораC

2.3.Премдемт истраживања=

(редмет истраживања ово! рада есте во)а субеката као к)у*ни

0актор стуања у у!овори однос двау или више субеката Међународне

заеднице.

2.3.1. Сазнања о предмету=

#а 0ормирање во)е ути*у обективни услови друштвено! живота, али и

субективне сна!е кое разумом и интелектом, свесном активношу

усмеравау или мењау односе у Међународно заедници. ;а

међународно раво од круциално! зна*аа е со)на мани0естациа

во)е за коу су везане одређене равне оследице.

2.3.2. Појмовно- катеоријални апарат=!а потребе ово истраживања посебно су зна"ајне следе#е

де$иниције=

$%о!ор& у наширем смислу ре*и обувата све области у коима субекти

Међународне заеднице стуау у односе.

+


8/74

'о!е(а& /езервисана е за акте коима се оснивау међународне

ор!анизацие, утврђуе њиов домаша и надлежности.

'а)*& Уоби*аен назив за у!оворе коима се уређуу зна*ана олити*ка

итања или склаау вони савези.

+он!ен,-е& #арасрострањении назив за међународне у!оворе и

уотреб)ава се за акте кои ре!улишу економске односе, културне и

социалне, али и мултилатералне соразуме кои се зак)у*уу од

окри)ем међународни ор!анизациа.

+он)орда*& 7ермин резервисан иск)у*иво за соразуме кое зак)у*уе

&вета &толица, односно аа, као о!лавар 6атоли*ке цркве са

државама о итању оложаа 6атоли*ке цркве у оединим зем)ама.

+о."ро.-/& #а*еше се уотреб)ава за соразуме коима се државе

обавезуу да е рибеи арбитражи у ци)у решавања едно!

конкретно! сора.

+ар*е0 Озна*ава соразум ко!а зак)ууу команданти оружани

единица за време траања нериате)ства.

'ро*о)о0 #а*еше редстав)а доунски акт рание зак)у*ено!

у!овора, коим се рошируе домаша у!овора, утврђуе та*ан смисао

оедини ре*и или израза.

1odus DEDFGHE (редстав)а релазни или ривремени соразум коим се

решава неко моментално актуелно итање, на едан краи временски

ериод.

-


9/74

2.%. &и'еви истраживања=

2.%.1. (ау"ни ци' истраживања есте да се дође до

*ињеница коима се оисуе сеци0и*ан карактер међународни

у!овора, као и редуслови за склаање и услови за ње!ово исуњавање.

2.%.2. )ру*твени ци' истраживања о!леда се у

оашњењу и бо)ем разумевању како међународни у!овори ути*у на

оложа држава у међународно заедници.

2.+. Генерална хипотеза=

,еународни уовори представ'ају најважнији правни акт којим

се утврује сарадња држава на меународном плану.

2.+.1. Прва посебна ипотеза=

$%о!ор- "ред/*а!(ау "ра!не а)*е )о-.а /е ре,-"ро2но о%ран-2а!а

/у!ерен-*е* др3а!а4 одно/но ре,-"ро2но у/"о/*а!(ау "ра!а -

о5а!е6е7

2.+.2. )руа посебна ипотеза=

8а%0а/но/* !о(а д!ау -0- !-9е /у5е)а*а у%о!орно% одно/а "о!0а2-

одређено "ра!но де/*!о7

2./. (а"ин истраживања=

(ри истраживању коришене су следее методе=

основне методе Iанализа, синтеза, анало!ина метода, индукциа,

дедукциаB

оштенау*не методе Iстатисти*ка и комаративнаB


10/74

методе рику)ања одатака

методе иситивања.

2.0. !на"ај истраживања=

2.0.1. (ау"ни зна"ај истраживања се о!леда у томе да се

дође до *ињеница коима се оисуу како и у коо мери међународни

у!овори и стуање у у!оворне одосе ре!улише односе међу државама.

2.0.2. )ру*твени зна"ај истраживања о!леда се у

оашњењу узрока и оследица коима се о!рани*ава суверенитет

држава, односно како се обезвеђуу рава и обавезе !арантоване

међународним у!оворима.

2.. Оправданост истраживања

2..1. (ау"на оправданост истраживања се о!леда у давању

дориноса остоео литератури из области рава, *име се дае

зна*аан доринос роширивању знања везани за равни оквиритања дества међународни у!овора.

1"


11/74

2..2. )ру*твена оправданост истраживања се о!леда у

бо)ем разумевању међународни рава и обавеза кое са собом носи

едан у!оворни однос, како би се сте*ена сазнања у будуности

искористила као битан 0актор у креирању и обо)шању оложаа

наше државе у међународно заедници, али и бо)е ориентацие и

озицие у будуем у!оворном обавезивању.

11


12/74

3.Облици називи и врсте меународни уовора

3.1. Облици меународни уовора

>7радиционално међународно раво ние редвиђало осебан

облик кроз кои во)а држава мора бити изражена. Aе*ка конвенциа у

де0инициу у!овора ук)у*уе и неке 0ормалне елементе.?5

(од у!овором рема *лану 2, одразумева >Међународни

соразум зак)у*ен исмено између држава, кои е ре!улисан

међународним равом, било да е саржан у едном или два или више

инструмената међусобно овезани, без обзира на њиов осебан

статус. Усмени соразум може бити ости!нут кроз одр!оварауе

изаве надлежни ор!ана.?'

(итање законитости усмено! у!овора своди се на уставне одредбе

оедини зема)а. @заве имау равно дество едино ако оти*у од

надлежно! ор!ана, а надлежност се о равилу утврђуе унутрашњим

равним актима. У зависности од олити*ко! зна*аа и тежине итања

коа *ине садржину у!овора, у!овори мо!у бити зак)у*ени у све*ано

0орми, као што е слу*а са актовима, мо!у бити раени заклетвом,

или у виду мање 0ормални аката, као нр. размена нота између

ше0ова држава.

3.2. (азиви меународни уовора

(оред традиционално! назица >у!овор? уоби*аени су и дру!и називи

као нр. ове)а, акт, устав, статут, конвенциа, ротокол, конкордат,

комромис, modus vivendi, мемораднум о соразумевању, картел,

5 (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 11'.

' (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 11'.

12


13/74

декларациа. #азиви и 0ормалности кое рате зак)у*енње извесни

у!овора немау зна*аа у о!леду суштине равно! деловања у!овора.

Jво су само синонми кои служе за озна*авање едне исте равне

*ињенице, да са!ласност во)а двау или више субеката овла*и

одређено равно дество. #азиви и 0ормалности кое рате зак)у*ење

извесни у!овора немау зна*аа у о!леду суштине равно! деловања

у!овора. @змеђу оедини кате!ориа у!овора несумњиво остое

разлике, али оне роисти*у иск)у*иво из садржине у!овора, намере

у!оворни страна, а не из облика.

>(ове)а и устав резервисани су за акте коима се оснивау

међународне ор!анизацие, утврђуе њиов домаша и надлежност. ;бо!уло!е коу имау међународне ор!анизацие у савременим условима, а

осебно олити*ким оследицама кое роизилазе из њиове

делатности, риродно е да се акти о њиовом оснивању и устроству

издвое из оно! мноштва равни аката реко кои се остваруе

свакодневна сарадња у Међународно заедници. 4ок се назив (акт

уотреб)ава за зна*ана олити*ка итања или воне везе, нр. Aраан

6еле!ов акт итд. 6онвенциа е нарасрострањении назив и

уотреб)ава се за акте кои ре!улишу економске односе, културне и

социалне, али и мултилатералне соразуме кои се зак)у*уу од

окри)ем међународни ор!анизациа, нр. 6онвенциа о статусу

избе!лица итд.

#азив 9кт уотреб)ава се за зна*ане вишестране соразуме

ости!нуте на међународним кон!ресима и кон0еренциама, нр.

;авршни акт Aе*ко! кон!реса 1-15. !одине. 6онкордат е резервисан

иск)у*иво за соразуме кое зак)у*уе &вета &толица, односно аа,

као о!лавар 6атоли*ке цркве са државама о итању оложаа

6атоли*ке цркве у оединим зем)ама.

13


14/74

(оам 6омромис се на*еше уотреб)ава за соразуме коима се

државе обавезуу да е рибеи арбитражи у ци)у решавања едно!

конкретно! сора. 6артел озна*ава соразум ко!а зак)у*уу

команданти оружани единица за време траања нериате)ства, у

ци)у размене зароб)еника и рањеника, рекида ватре и томе сли*но.

(ротокол на*еше редстав)а доунски акт рание зак)у*ено!

у!овора, коим се рошируе домаша у!овора, утврђуе та*ан смисао

оедини ре*и или изразаK нр. (ротокол уз тр!ова*ки соразум

између Lу!ославие и @залие из 1'5. !одине.

Мodus vivendi редстав)а релазни или ривремени соразум коим се

решава неко моментално актуелно итање, на едан краи временскиериод. 4екларацие мо!у бити еднострани равни акти и рема томе

обавезвати само државу коа и е издала, а мо!у оседовати и

у!оворни карактер. 4екларациом мо!у две или више држава утврдити

на*ела свое со)не олитике, или мо!у заузети став о едном

одређеном итању, тако да оримау у!оворни карактер и мо!у бити

двоаке рироде.

&оразум може бити ости!нут и роизводити равно дество кроз

размену нота или исама, кроз од!оварауе изаве влада или

арламената. &авремени друштвени роцеси ук)у*или су арламенте

директно у вођење со)не олитике и ова облик одесан е за стил

рада колективни ор!ана. 4ок остали у!оворни облици редстав)ау

единствене инструменте рава и обавеза, 0ормулисане у едном акту,

дотле код размене нота имамо два или више еднострани равни

аката, кои кроз остуак размене остау двострани или вишестрани

у!овори.

Меморандум о соразумевању е облик кои се оавио у нановио

ракси. Оби*но озна*ава акте донете на не0ормалан на*ин у

1%


15/74

олити*ки комликовано ситуации. (о своо рироди меморандуми

имау сна!у у!овора, као што е нр. Меморандум о са!ласности између

влада @талие, Уедињено! 6ра)евства, &94 и Lу!ославие о слободно

територии 7рста из 15%. !одине?+

3.3. рсте меународни уовораУ зависности од броа у!оворни страна у остуку зак)у*ења у!овора,

разликуемо двостране IбилатералнеB и вишестране IмултилатералнеB

у!оворе. @ док су билатерални у!овори резултат са!ласности во)а две

у!оворне стране, мултилатерални соразуми као у*еснике имау три или више

страна у!оворница. 4а би у!овор добио еитет међународно! равно! извора

све у!оворне стране морау имати статус субекта међународно! рава.

>Међународни у!овори се зак)у*уу између та*но утврђено! броа у!оворни

страна, кое и обавезуу. У зависности од *ињенице да ли су ори!инарно

у!оворне стране дозволиле ристуање нови, накнадни, у!оворни страна

остоеем у!овору разликуемо отворене у!оворе I!де е дозво)ена

мо!уност ристуаB и затворене у!оворе I!де е основним текстом у!овора

забрањено раво ристуања странама кое нису у*ествовале у ње!овом

доношењуB. (остое у ракси и тзв. олуотворени у!овори, !де е за

ристуање нови страна у!оворница отребна са!ласност ори!иранарни

у!оворни страна.?-

+ (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 11+11.

15


16/74

& обзиром на *ињеницу териториално! важења, међународне у!оворе

делимо на !енералне, или оште, и ре!ионалне. Међународно равно дество

!енерални у!овора има ошти домен римене Iу ринциу важи за целу

међународну заедницуB, док ре!ионални соразуми важе за државе едно!

ре!иона.

(рема садржау редмета и односа кое ре!улишу међународни у!овори мо!у

бити= олити*ки, економски, административни, !рађанскоравни, тени*ки,

у!овори роцедурално! карактера ... У оквиру овако широко де0инисано!

редмета мо!уе су да)е класи0икацие у!овора кое диктира наведена врста

друштвени односа. Ово врсти у!овора не риадау тзв. олити*ки

соразуми, за кое едан бро равни исаца сматра да и државе зак)у*уу

са намером да се њима обавежу олити*ки или морално, али не и равно. &обзиром на ор!анизациу и на*ин доношења одлука држава, осебно у

међународном оштењу, али и урисруденциу Међународно! суда равде,

коа и усмено изнете ставове овлашени редставника држава узима као

звани*не, асно е да овакав став нема уориште у међународном раву, те да

нема равно необавезууи у!овора.

У ранио међународноравно доктрини одела на ле!ислативне и

контрактуалне у!оворе имала е веи зна*а не!о што !а има данас.

6ритериум за ову оделу међународни у!овора е њиово временско

важење. #аиме, ле!ислативни у!овори или у!оворни закони су они кои

садрже ошта равила међународно! рава, а е адекватно њиовом зна*ау,

и временско важење ду!отрано. &а дру!е стране контрактуални у!овори о

равилу имау ужи редмет ре!улисања, две у!оворне стране и краткоро*на

рава и обавезе страна у!оворница. 4анас у ракси ова одела нема веи

зна*а, ер и контрактуални у!овори *есто имау особености ле!ислативни

соразума.

- (ро0. др #енад 9врамови, (ро0. др Милош Маркови, Међународно а!но

"ра!о, @нтернационални Универзитет, Aр*ко, 2""3. !од, стр. 22.

1'


17/74

3.%. Стуктура текста меународни уовора Међународним равом ние утврђена структура у!овора кои се зак)у*уу.

Међутим, међународна ракса у!лавном е де0инисала саставне делове кое

у!овори садрже. У комозиции у!овора данас разликуемо= наслов, уводни део

или реамбулу, дисозитивни део и релазне или завршне одредбе.

@денти0икациа међународни у!овора врши се омоу наслова, кои може да

буде завани*но! или незвани*но! карактера. ;вани*ни назив одређуе наре

врсту у!овора Iове)а, конвенциа, декларациа, ротоколB, а отом и ње!ов

редмет т. односе кое ре!улише Iна ример 6онвенциа о уклањању сви

облика расне дискриминациеB. #езвани*ни називи дау се оним у!оворима

кои немау назив у изворном тексту, а на*еше су у итању

у!оворизак)у*ени разменом нота или усмени соразуми. Уз наслов оби*но

иде и датум зак)у*ења у!овора, а *есто и имена у!оворни страна.

Уводни део или реамбула у!овора садржи ци)еве кое странке желе да

ости!ну и мотиве кои су и руководили да ристуе зак)у*ењу у!овора.

Уоби*аена е ракса да се у уводу билатерални у!овора наводе и имена

уномоника страна у!оворница, а у новие време и обашњење израза кои се

користе у да)ем тексту у!овора, кое се мо!у наи и у централном делу

у!овора.

(рава и обавезе у!оворни страна констатоване су у наважнием

централном или дисозитивном делу у!овора. 4исозитивне одредбе

!руисане су у *ланове, а код обимнии у!овора *ланови су !руисани у

оде)ке, делове и !лаве.

(релазне или завршне одредбе садрже ошта равила везана за стуање на

сна!у и 0ункционисање у!овора. Mима се рецизира стуање на сна!у

у!овора, остуак измена и доуна, став)ање резерви, рестанак важења

у!овора, бро римерака у!овора, на*ин решавања сорова.

;авршне одредбе садрже време и место зак)у*ења у!овора, и отисе

овлашени редставника страна у!оворница. Уоби*аено е да текст

међународно! у!овора буде садржан у едном документу, ремда

ракса ознае и слу*аеве да у!овор буде садржан у више докумената.

1+


18/74

(оред стандардно! у ракси се оав)уу и у!овори у урошено

0орми оут размене нота, меморандума о са!ласности. 8леменат

стандардне 0орме међународни у!овора у време када се међународно

раво конституисало као !рана рава и када е утица рели!ие на

државу био далеко веи, е такозвани историски део или инвокациа.

@нвокациа е кроз ризивање на божанства обавезивала у!оворне

стране да савесно исуне реузете обавезе. 4анас елементе инвокацие

садрже само конкордати.

Aирање езика за зак)у*ење у!овора аутономно е раво у!оворни

страна. 6ада се ради о билатералним у!оворима исти се зак)у*уе, о

равилу, на езицима у!оворни страна, а онекад и на IдиломатскомB езику трее државе као треем или едином. 6ада е у итању

мултилатерални у!овор он се зак)у*уе на едном или више

диломатски езика. ;а вишестране у!оворе кои се склаау у оквиру

Уедињени нациа користе се араски, кинески, шански, ен!лески,

0ранцуски и руски език. 6од у!овора кое зак)у*уу међународне

ор!анизацие између себе или са треом државом користи се едан од

диломатски езика.

#аведена равила о езику зак)у*ивања међународни у!овора

конституисана су кроз вековну раксу међународно! оштења. #о,

треба реи да се у касном средњем веку као незвани*ни диломатски

език користио латински, а одма отом 0ранцуски, а у NN веку

ен!лески език. ;вани*ни службени езици ор!анизацие Уедињени

нациа су ен!лески, 0ранцуски, руски, кинески и шански език.

1-


19/74

3.+. 4оворне стране меународни уовора

8итет међународно! у!овора имау само они у!овори кое су зак)у*или

субекти међународно! рава. У!оворна сособност суверени држава и

њиов статус међународно! субекта никад ние довођена у итање , а

стиулациа O свака држава има сособност да склаа у!оворе O

редвиђена е као равно равило Aе*ком конвенциом о у!оворном

раву из 1'. !одине. У ракси е доста недоумица изазвало итање да

ли у!оворним каацитетом расолажу и 0едералне единице едне

сложене државе. #ацрт 6онвенцие о у!оворном раву из 1'. !одине

е редвидео од!овор на дилему , али исти ние остао део важее

6онвенцие. @ак, одредба из #ацрта да Oдржаве *ланице 0едерално!

савеза мо!у имати сособност склаања у!овора ако се на ту

сособност ристае у савезном уставу и у !раницама у њему

роисанимO , остала е оште равно на*ело.

4ру!ом Aе*ком конвенциом о у!оворном раву из 1-'. !одине

међународноравни субективитет дат е и међународним ор!анизациама.

(равни основ у!оворне сособности међународни ор!анизациа е акт о

оснивању или уставни акт, што отврђуе тезу да е у!оворна сособност

међународне ор!анизацие изведено! карактера. Овакав став отврђуе и урисруденциа Међународно! суда равде O... међународне ор!анизацие су

субекти међународно! рава кое, за разлику од држава, не уживау ошту

надлежност. Међународне ор!анизацие одређуу се Oринциом

сециалностиO, т. државе кое су и основале дау им одређена овлашења

*ие су !ранице одређене 0ункциом заедни*ки интереса, а ромовисање

кое су им те државе оверилеO.1" >(рема томе , оснива*ким актом или

статутом међународне ор!анизацие имау о!рани*ен у!оворни каацитет.

лан '. Aе*ке конвенцие о у!оворном раву из 1'. !одине реузето саPQQR=SSTTT.UEGVWEQXYFGQWF.VWZS[E\W]WXS\F^_%^-`a]aVGDFGYEb]VRW]DcUF

^_%^1cG]WVHGEPcZVDVW] 2".11.2"15

1" @звод из саветодавно! миш)ења Међународно! суда равде из 1'.

дато! на затев &ветске здравствене ор!анизацие о законитости уотребе

нуклеарно! оружиа од стране држава у оружаном сукобу.

1

http://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovora


20/74

9ли док о!рани*ена у!оворна сособност међународне ор!анизацие делуе

FWZ] VUGFd11 , у!оворна сособност устаника у неком оружаном сукобу важи

само у односу на државу коа и е ризнала .?12

4. Процес закључења међуародо! у!овора

>Међународни у!овор е резултат едно! сложено! роцесасастав)ено! од неколико одвоени 0аза, кое, свака за себе имау

осебан зна*а и за кое су везане одређене оследице. ;а сваку 0азу

у!оворно! роцеса од рворазредно! зна*аа е надлежност субеката и

надлежност ор!ана. (отребно е разлу*ити каацитет или равосубекта међународно! рава да зак)у*уе међунадорне у!оворе, од

надлежности ор!ана коме е оврена реализациа одређено! равно!

осла.

(равни каацитет за зак)у*ење у!овора е неодвоив од равне

ли*ности. 7о зна*и да се међунарони у!оворни однос може

васоставити само између субеката међуанродно! рава. Ius

Contra:endi;


21/74

он роизилази из равно! акта коим су основане ор!анизацие. 7акође

међународне ор!анизацие улазе у у!оворне односе са дру!им

међународним ор!анизациама, и са државама, а онекад и са

риватним лицима или корорациама. 7реба обратити ажњу на

вишеструку уло!у међународни ор!анизациа у роцесу зак)у*ења

у!овора. Оне се мо!у оавити само као 0орум за ре!оворе, дру!им

ре*има, у!овори мо!у бити зак)у*ени од њиовим окри)ем, уз њиову

омо, али без њиово! у*еша као у!оворни страна.

>&вета &толица и аа као вровни о!лавар и застуник интереса

6атоли*ке цркве оседуу, такође, о!рани*ени каацитет. У рвом реду

зак)у*уу конкордате, а и неке дру!е кате!орие у!овора, ри *емуследи роцедура коу редвиђа међународно раво. (равна рирода

конкордата е сеци0и*на о своо материи, ер ре!улишу итања коа

улазе у унутрашњу надлежност држава. &вето &толици е ризнат

субективитет у међународном раву и осредством то! своства може

да уђе у у!оворне односе.?15

Међународно раво редвиђа 5 етаа у зак)у*ењу Међународни

у!овора= ре!овори, отис, рати0икациа, стуање на сна!у,обав)ивање и ре!истровање у!вора. У*еснике у ре!оворима именуе

државни ор!ан зависно од одредаба устава дате зем)е.

%.1. (ре!овори за склаање међународни у!овора6раем Neff века зак)у*ење међународни у!овора улазило е у кру!

асолутни реро!атива монара. Монарси су водили ли*но ре!оворе,

а у!овор е стуао на сна!у отисом монара, Aуржоаске револуцие

уносе новину у на*ину вођења со)не олитике, ук)у*ууи у та

роцес изврше и редставни*ке ор!ане државе. @звршна власт, о

равилу, води ре!оворе, а кона*на отврда у!овора е у домену

редставни*ки ор!ана.


21


22/74

(редстав)ање државе решено е Aе*ком конвенциом о у!оворном

раву, а се >едно лице сматра редставником државе да буде везано

у!овором, ако однесе од!овраауе уномое, или ако роизилази из

раксе заинтересовани држава или дру!и околности да су имале

намеру да ово лице сматрау као редставником државе у том ци)у, и

да не затевау одношење уномоа?1'

Aе*ком конвенциом одређена е !руа лица коима ние отребно

уномое, кои се сматрау редставником државе на основу свои

0ункциа. gе0ови држава, влада и министри инострани ослова

изузети су од одношења уномоа. 7акође су изузети од одношења

уномоа ше0ови диломатски мисиа за усваање текста у!овораизмеђу државе коа акредитуе и државе код кое се акредитуе, као и

акредитовани редставници држава на међународним кон0еренциама

или код међународне ор!анизацие. >Уколико неовлашено лице

зак)у*и у!овор, такав акт е без равно! дестава, сем ако !а држав

доцние не отврди.?1+

У о!леду роцедуре зак)у*ења међународни у!овора нема

утврђени равилаK оби*но се та равила утврђуу ре о*еткаре!овора. 4анас се римењуу тенике директни ре!овора и тенике

0ормулисања у!овора у крилу међународни ор!анизациа.

>7еника директни ре!овора користи се код зак)у*ења двострани

у!овора, али и вишестрани. У овом слу*ау деле!ати остуау стро!о

о су!естиама свои влада и у сталном су контакту са владом у ци)у

1' лан +. Aе*ке конвенцие о у!оворном раву из 1'. !одине. реузето саPQQR=SSTTT.UEGVWEQXYFGQWF.VWZS[E\W]WXS\F^_%^-`a]aVGDFGYEb]VRW]DcUF


1+ лан - Aе*ке конвенцие 1' реузето са

PQQR=SSTTT.UEGVWEQXYFGQWF.VWZS[E\W]WXS\F^_%^-`a]aVGDFGYEb]VRW]DcUF


22

http://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovorahttp://www.minoritycentre.org/library/be%C4%8Dka-konvencija-o-pravu-me%C4%91unarodnih-ugovora


23/74

добиања евентулани додатни овлашења. 4иректне ре!оворе

оби*но воде министри инострани ослова, диломатски редставници

зема)а уз омо ексерата и тени*ко! особ)а, зависно од редмета

само!у у!овора. #а међународним кон0еренциама и кон!ресима, оред

звани*ни редставника држава, мо!у у*ествовати и осматра*и.?1-

>7оком ре!овора сваки састанак завршава се ротоколом ко!а

отисуу ре!овара*и. 6ада се ости!не са!ласност и утврде основна

на*ела на коима у!овор треба да о*ива, ристуа се стилизации

само! у!овора.?1

%.2. (отис у међународним у!оворимаУсешно окон*ани ре!овори завршавау се риватањем, >(ре отиса

у!овора *есто се само ара0ира или отисуе ad re=erendum.

(ара0ирањем у!овора врши се аутенти0икациа текста, али ара0

може имати и дру!у 0ункциуK уколико ра!овра*и рекора*е

овлашења дата у уномоу, и желе да о томе добиу са!ласност свое

владе, ставие само ара0.?2" (отис ad re=erendum е условни отис

или отис са резервом, како би остало ростора владама држава да се

накнадно изасне о тексту у!овора. Уколико влада да своу са!ласносту!овор се накнадно не отисуе. 7реба имати у виду да ad re=erendum

не зна*и де0инитивно реузимање у!оворни обавеза, не!о само

отврду отиса.

У слу*ау у!овора зак)у*ени на међународним кон!ресима или

у!овора кои су дело међународни ор!анизациа, оверавање се врши

усваањем у!овора у облику резолуцие или завршно! акта кон!реса. ;а

ову врсту у!овора ракса ние единствена у о!леду да)е роцедуре.

1- (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 123.


2" (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 12%.

23


24/74

(отис у!овора има разли*ит е0екат уколико е у итању у!овор

зак)у*ен у све*ано 0орми или у урошено. У слу*ау све*ане 0орме,

е0екат отиса о!рани*ен е на аутенти0икациу текста и не зна*и

кона*но реузимање обавеза. @ак, Aе*ка конвенциа налаже држави

>да се уздржи од аката кои би мо!ли лишити у!овор ње!ово! редмета

и ци)а.?21 6од у!овра у урошено 0орми Iкои не затевау

рати0икациуB отис има 0ункциу не само аутенти0икацие текста

не!о и кона*но! обавезивања, али то мора бити озна*ено у самом

уномоу. У оба слу*аа садржана е обавеза оштовања и исуњења

у!оворни обавеза у >добро вери?, тако да међународно раво не рави

никакве разлике што се ти*е равне сна!е ови двау облика

обавезивања.

У новио ракси уоби*аено е и ривремено увођење у живот у!овора

након отиса, с тим да ње!ово де0инитивно стуање у живот зависи

од рати0икацие. Уколико не дође до рати0икацие рестае

ривремена римена у!овора, али се сматра иак да е у!овор у

међувремену био на снази.

>4востране у!оворе отисуу истовремено оуномоена лица. 6од

вишестрани у!овора, уколико државе одлу*е да све отишу у!овор

истовремено, ривата се на*еше абецедни ред, но мно!о *еше

остав)а се одређени рок унутар ко!а државе мо!у да отишу у!овор,

а у том слу*ау следи ронолошки ред.?22

21лан 1-. Aе*ка конвенциа о у!оворном раву 1' реузето са



22(ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 125.

2%



25/74

%.3. /ати0икациа међународни у!овора>(ристанак државе да буде везана у!овором изражава се утем

рати0икацие?23

>/ати0икациа е еднострани, 0ормални равни акт, коим навиши

државни ор!ан уставом овлашен за зак)у*ивање међународни

у!овора, отврђуе у!овор и усостав)а равни режим 0ормулисан

у!овором. У!овор сти*е уну равну сна!у тек актом рати0икацие,

осим ако сам у!овор не редвиђа суротно. 7им моментом држава

равно реузима у!оворне обавезе. (рема томе рати0икациа

међународни у!овора е конститутивни елемент у роцесу настанка

међународно! у!овора.?

2%

#адлежни ор!ан има раво да одбие рати0икациу, ер риватање

или ускраивање рати0икацие е дискреционо раво сваке државе, уз

оравдан разло!, у суротном се држава дискредитуе ред

Међународном заедницом. ;а одбиање рати0икацие отребни су

озби)ни разлози и она мора бити теме)ито образложена.

/ок за рати0икациу на*еше редвиђен е самим у!овором, тако да

Међународно раво не редвиђа рокове унутар кои се има извршити.

У суротном ретостав)а се да рати0икациа мора бити извршена

што е мо!уе ре, а евентулано оду!овла*ење доводи до заоштравања

односа између држава у!оворница.

(риликом рати0икацие, држава може одбити или риватити

рати0икациу, али не може остав)ати услове и мењати у!овор, ер

23 лан 1%. Aе*ка конвенциа о у!оворном раву 1' реузето са



2% (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 125.

25



26/74

рати0икациа ние дата условно. @змене у!овора мо!у уследити само

утем нови ре!овора и ново! соразума.

>/ати0икациа е веома стара установа. Она ву*е свое орекло ош из

римско! рава, али е сво ун зна*а добила развоем арламентаризма.

Mен смисао е с едне стране у же)и држава да ош еданут

реиситау и размотре у!оворне обавезе, а са дру!е стране, у оа*ано

улози народно! редставништва кое настои да задржи контролу над

вођењем со)не олитике и има кона*ну ре* у реузимању

међународни обавеза.?25

Устав сваке зем)е одређуе надлежне ор!ане за рати0икациу

међународни у!овора, као и сам роцес рати0икацие. @з то!а следи

да е рати0икациа унутрашњи равни акт, но акто кои на

међународном лану овла*и одређене оследице. /ати0икациа

међународни у!овора може бити оверена ше0у државе. Може бити

заедни*ко дело алрамента и ше0а ржаве. 7акође, рати0икациа може

бити дело законодавни ор!ана.

У нашем равном систему #ародна скуштина е навише

редставни*ко тело и носилац законодавне власти, а е њо оверена

рати0икациа. #ародна скуштина >отврђуе међународне у!оворе

када е законом редвиђена обавеза њиово! отврђивања.?2'

У!овори кое зак)у*е међунаронде ор!анизацие ре!улисани су

конвенциом о зак)у*ењу у!овора од стране мњђународни

ор!анизациа коа е усвоена 1-'. !одине. У о!леду надлежности


2' лан . Устав /еублике &рбиеPQQR реузето

са=SSTTT.cdQ]DGE.dcH.WdSR]ZFSDEFTS131"""2-ScdQ]DWFRc\[EaFdW\EbF, 2".11.2"15.

!одине

2'


27/74

ор!ана не остое нека ошта равилаK све зависи од структуре и аката

о оснивању сваке оедина*не ор!анизацие.

>$елики бро у!овора везуе стуање на сна!у за дан размене

ноти0икациони инструмената. /ати0икациони инструменти или исма

су 0ормални акти кои садрже целокуан текст у!овора или само рви

и оследњи *лан, као и овешање да е у!овор бити савесно извршен.

(отисуе !а оби*но ше0 државе и министар со)ни ослова. /азмену

рати0икациони инструмената врше на*еше Министарства

инострани ослова.

(ошто е систем размене рати0икациони инструмената за вишестране

у!оворе исувише сложен, рати0икациони инструменти деонуу се у

седиште едне од држава у!оворница, на*еше оне !де е у!овор

зак)у*ен или код hенерално! секретара У#.?2+

%.%. Приватање меународни уовора

/азлози ракти*ности и едноставности увели су у међународну раксу,

оред рати0икацие, едноставние 0орме ристанка на оследицеусваања међународни у!овора.

лан 1%. бе*ке конвенцие редвиђау та*ки 2. да држава може бити

везана у!овором ростим риватањем или одобравањем у условима

сли*ним онима кои се римењуу на рати0икациу. (редставници

државе истовремено отисуу текст у!овора након *е!а се врши

размена аката. Ова облик обавезивања е новие! датума, а равда се

интензивним међународним саобрааем кое затева моменталнореа!овање или акциу о итањима оцењеним као итним. (ример ове

врсте у!овора е нр. Lалтски соразум из 0ебруара 1%5. отисан од

стране &та)ина, /узвелта и ер*ила. #е може се не!ирати не!ативна

2+ (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 12+.

2+


28/74

страна ово! на*ина обавезивања, ер он носи у себи оасност да едно

одру*е со)не олитике остае без демократске контроле

редставни*ки тела. У ову кате!ориу убраау се и iентлменски

соразуми у ан!лосаксонско ракси.

/асрострањено е миш)ење да ови у!овори садрже само моралне, а

не и равне обавезе. 7акође, рисутно е и миш)ење да редмет ове

врсте у!овра у урошено 0орми мо!у бити само тени*ка и

административна итања. У ракси е ак дру!а*ие. $рло зна*ана

олити*ка итња у рошлости решавана су на ова на*ин. ;а оцену

ва)аности ови у!овора од римарно! су зна*аа намере у!оворни

страна, коа мора бити асно и недвосмислено изражена. /азлика уроцедури не ути*е на карактер у!овора. У!овори у урошено 0орми

или 0ормални у све*ано имау исту обавезну сна!у.

%./. Приступање меународном уовору

(редстав)а израз ристанка државе или међународне

ор!анизацие на у!овор у *ием склаању ние у*ествовала као у!оворна

страна, или ак есте у*ествовала, али !а ние у редвиђеном року

риватила.

6онвенциа о у!оворном раву редвиђа ристуање државе у!овору у

три слу*аа = >1 B ако у!овор редвиђа да ова ристанак може та

држава да изрази утем ристуањаK 2B ако е на дру!и на*ин утврђено

да су се државе кое су у*ествовале у ре!оворима до!овориле да та

држава може да изрази ристанак утем ристуањаK или 3 B ако су сесве *ланице касние до!овориле да та држава може да изрази ова

ристанак утем ристуања. (рема томе, мо!уност ристуања

међународним у!оворима е разли*ита.>2- 7акозваним затвореним

2- (ро0. др #енад 9врамови, (ро0. др Милош Маркови, исто, стр. 2+2-.

2-


29/74

у!оворима ние редвиђено ристуање треи држава или е, ак,

изри*ито забрањено. У затворене у!оворе садау двострани и

вишестрани у!овори *ии е редмет ре!улисања о!рани*ен на у!оворне

стране. 4акле, само накнадним до!овором или роменом у!овора

држава отисница треа држава може да ристуи у!овору. 6од

олуотворени у!овора, какви су, рецимо, у!овори кои се склаау у

оквиру ре!ионални ор!анизациа мо!у е накнадан ристу само

држава из то!а ре!иона.

;аедни*ко и за затворене и олуотворене у!оворе е да е роцес

ристуања у!овору везан за *ињеницу да е оменути у!овор стуио

на равну сна!у. 6од отворени у!овора, *ии е ци) да се артикулише

во)а међународне заеднице и да им ристуи што веи бро држава,

трее државе мо!у истим ристуити и ре стуања на сна!у

наведени у!овора. 7аква е ситуациа са универзалним у!оворима

скло)еним, римера ради, у оквиру Уедињени нациа, коим

слободно мо!у ристуити све државе *ланице ОУ#. (ристуање

међународним у!оворима се може извршити едностраним идвостраним актом. 6од затворени и олуотворени у!овора роцес

ристуања се обав)а у 0орми двострано! равно! акта соразума о

ристуању кои се зак)у*уе између страна у!оворница и државе коа

ристуа. Уколико треа држава ристуа универзалном у!овору

роцес ристуања се одвиа едностраним актом. Одлуку и акт о

ристуању доноси ор!ан државе у *ио е надлежности рати0икациа

међународни у!овора и исти достав)а деозитару у!овора, кои о

*ињеници ристуања обавештава све у!оворнице.

2


30/74


31/74

У улози деозитара мо!у да се нађу една или више држава или

међународна ор!анизациа, односно њен секретариат. Међународни у!овори

се обав)уу анало!но донетим роисима у унутрашњем раву.

Lош (актом 4руштва народа била е редвиђена обавеза риаве,

односно ре!истрацие у!овора у &екретариату 4руштва кои е исте

обав)ивао, као услов ње!ове уноважности. У суротном, санкциа за не

ре!истровање е била необавезност у!овора. &ли*не одредбе садржи и

(ове)а Уедињени нациа коа редвиђа обавезу ре!истрацие у!овора код

&екретариата ОУ#, а ње!ово обав)ивање. #а међународни у!овор или

соразум кои ние ре!истрован у &екретариату ниедан *лан У# нее се мои

озвати ни ред едним ор!аном Ор!анизацие У#.

". #е!истровање и де$оовање међуароди% у!овораУстанова ре!истрацие међународни у!овора везана е за борбу ротив

тане диломатие и тани у!овора. У 4екрету о миру од -. новембра

11+, &оветска влада, 0ормулишуи своа на*ела међународне

олитике, одрекла се тане диломатие и ристуила е обав)иању

тани у!овора царске /усие. Aорбу ротив ттане диломатие овео е

и редседник &94 $илосн у >1% та*ака?, изложени -. ануара 11-K

изаснио се енер!и*но ротив тани соразума и затевао е да

диломатиа ради >авно и нао*и!лед сви?. Осуда тане диломатие

ние изостала ни на само 6он0еренции мира у (аризу 11K указано е

том риликом да у тано диломатии треба тражити едан од !лавни

узрока рата. (од утицаем ти идеа, унета е у (акт 4руштва народа

одредба на основу кое >сваки у!овор или међународна обавеза коу

убудуе зак)у*и едан *лан 4руштва, мора бити одма ре!истрована у

&екретариату, кои е обавити *им буде мо!уе. #иедан од овиу!овора или међународни обавеза нее бити уноважан ре но што

буде ре!истрован.?2 Ова *лан обудио е о!ромно интересовање и

докртина !а е обележила као нову 0азу у роцесу настанка


31


32/74

међународни у!овора. /е!истровање би редстав)ало битан елеменат

у!овора , а нере!истрован у!овор не би мо!ао да роизводи равно

дество, међутим у ракси се одустало од такво! ри!орозно! става.

>@талиански теорети*ар рава 9нцилоти истуио е 123. !одине са

тезом да е нере!истрован у!овор равно обавезан, али се у слу*ау

сора странке не мо!у на ње!а озивати ре ор!анима 4руштва народа.

&анкциа за нере!истровање у!овора ние ништавост акта, ве едино

немо!уност да се та акт озове ред ор!анима 4руштва народа,

ракса е касние отврдила ова став.?3"

Установу ре!истровања усвоила е и (ове)а У#. >&ваки у!овор и

међународни соразум ко!а зак)у*и неки *лан У#, осле стуања на

сна!у ове (ове)е бие, што е ре мо!уе, ре!истрован у &екретариату

и обав)ен од ње!ове стране. #иедна страна из такво! у!овора или

међународно! соразума, кои ние ре!истрован са!ласно одредбама

става 1. ово! *лана нее мои да се озове на та у!овор или соразум

ни ред едним ор!аном У#.?31

>/е!истровање у!овора у У# редстав)а само едну мо!уност за

државе у!оворнице, али не, стро!о узевши, и равну обавезу. (риликом

ре!истровања у!овора &екретариат не иситуе са!ласност у!овора са

(ове)омK он росто у!овор рима, а затим обав)уе.?32

4ржаве изван У#, исто као и њени *ланови, мо!у односити свое

у!оворе на ре!истровање, оно се врши на затев едне стране, а не >?

o@cioK едино у слу*ау када е една од у!оворни страна сама

3" (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 131.

31лан 1"2. (ове) У# реузето са

PQQR=SSTTT.Ecd.\Z.]Y.WdSRWVjSk]QFWEb][ESaWdED]SRVDF[b]lcG.RHj


32


33/74

Ор!анизациа, у!овор мора бити ре!истрован о звани*но дужности. У

&екретариату У# остои осебан ре!истар у кои се уносе дета)ни

одаци о у!овору, а &екретариат обав)уе у!оворе у засебно збирци.

;амиш)ени ци), забрана тани у!овора кроз установу ре!истрацие

у!овора, ние остварен, али ре!истровање у свом данашњем облику има

сво ун смисао. >7о е едан на*ин рециро*но! обавештавања држава

о њиовим у!оворним обавезама. #а та на*ин ре!истровање се

оав)уе као облик ин0ормисања *ланица међународне заеднице.?33

+.1. 5ување- депоновање меународни уовора>увар или деозитар у!овора е установа новие! временаK ње!ова

уло!а ние само тени*ке рироде. Mему су оверене зна*ане

административне 0ункцие везане за живот у!овора. Он се оав)уе

као сона између држава у!оворница и они кои то желе да остану,

о итањима рецизираним у самом у!овору. Отуда роизилази да е

ње!ова 0ункциа међународна.?3%

Aе*ка конвенциа ре!улише установу деозитара у *л. +'+.4еозитар може бити една или више држава, међународна

ор!анизациа или !лавни админстративни 0ункционер такве

ор!анизацие. (оред обавезе *увања ори!инално! текста у!овора и

уномоа деле!ата, деозитару 6онвенцие оверава следее обавезе

>да изаде оверене коие текста, као и текстове у!овора на осталим

езицима кое у!овор редвиђаK да рима све отисе у!овора, да рима

и *ува све инструменте, саоштења и доставе у вези са у!овором те да

о томе обавести *ланице у!овора и државе кое то мо!у остатиK да

исита да ли е отис, инструмент, саоштење или достава у вези са


3% (ро0. др &ми)а 9врамов, исто, стр. 133.

33


34/74

у!овором однета у роисаном облику и у датом слу*ау скрене ажњу

држави у итањуK да обавести државе кое мо!у остати *ланице

у!овора о дану риема инстумената отребни за стуање на сна!у

у!овора. 4еозитар е такође обавезан да безбеди ре!истровање

у!овора.?35

У слу*ау несла!ања између држава и деозитара, деозитар е дужан

да обавести све државе у!оворнице, или надлежни ор!ан међународне

ор!анизацие. У обав)ању ови веома осет)иви 0ункциа, деозитар

мора да остуа обективно и са дужним обзиром рема свим

државама.

35 Aе*ка конвенциа из 1'в реузето са



3%



35/74

&. Услови за $равоваљаост у!овора4а би у!овор мо!ао да роизводи равно дество, отребно е да буде

зак)у*ен од надлежно! ор!ана, али и да остои 1B слободан

ристанак, 2B дозво)ен редмет у!овора. Ови услови односе се

одеднако на едностране и вишестране у!оворе.

/.1. Слободан пристанак на меународни уовор

>У унутрашњем равном оретку ристанак субекта рава е услов за

ва)аност у!овораK у!овори зак)у*ени од ринудом су ништавни. У

међународном оретку слободан ристанак е услов за ва)аност

у!овора, само у међународном оретку ринуда се оав)уе у

двоструком виду= 1B ринуда над државом као колективитетом, 2B

ринуда над лицем овлашеним за зак)у*ење међународни у!овора.

6ао критериум разликовања узима се обекат ринуде.?3'

6ласи*но м

Documents

Medjunarodni ugovori