UNIVERZITET U BEOGRADU Fakultet politikih nauka Beograd, Jove Ilia 165

Predmet: UVOD U DIPLOMATIJU I DIPLOMATSKU ANALIZU

Prof. dr Jelica Stefanovi-tambuk

UVOD U DIPLOMATIJU I DIPLOMATSKU ANALIZU

(MATERIJAL ZA PRIPREMU PREDAVANJA, VEBI I

PRVOG TESTA 14. NOVEMBRA 2012. GODINE OD 14.00h DO 16.00h)

Beograd, 04. oktobar 2012. godine

SADRAJ:

1. Diplomatija: Duga prolost i kratka istorija imena...........................3-35

2. Da li je dananja diplomatska analiza makijavelistika?................36-67

3. Bejkonova teoretizacija posredovanog pregovaranja......................68-82

4. Neprekidno pregovaranje kao okosnica obrazovanja sistema

upravljanja evropskim poslovima.......................................................83-90

5. Diplomatske funkcije u doba kada se diplomatija zvala pregovaranje.................................................................................... 91- 127

DIPLOMATIJA: DUGA PROLOST I KRATKA ISTORIJA IMENA

Kratka istorija imena

Drevni Grci nainili su dve vrste sagraujuih, odnosno sauspostavljajuih veza teorije, kojom danas oznaavamo samo prakse saznanja, i onih praksi koje mi danas nazivamo diplomatijom, ali ne svrstavamo u red praksi saznanja.

Stari Heleni misije svojih izaslanika upuivane u svetilita da od njihovih proroka saznaju poslanje znanja bogova o onome to ih eka, kako bi mogli znati ta da odlue da im je initi, nazivali su teorijom. Zaduenja (mandat) izaslanika u svakoj takvoj teoriji bila su da:

potrae predskazanje bogova,

prime njihovo poslanje,

razmisle koju i kakvu skrovitu poruku sadri,

razotkriju skriveni savet pruen u pronaenoj poruci,

procene kakve posledice po polis koji ih je odaslao mogu, u tom otkrivenom skrovitom savetu, imati nalozi dati za delovanje, i

izveste, po povratku, one koji su ih odaslali kakvo su

proroanstvo dobili i ta ono nalae da im je initi.

Zato to su morale ishodovati saznanje i to im je uinak morao biti znanje ta treba preduzeti, stari Grci su ovakvu vrstu izaslanih misija zvali teorijama (Constantinou, 1996). Misijama izaslanika upuivanim u proroita, zbog filognostikog ishoda sprovedenog zaduenja (mandata) koje im je odreivano, Grci su nalazili da ispravno pristaje naziv teorija (theria, = razmatranje; therein

= promiljati). Teoriji su rodno sline i znaenjski srodne u starogrkom jeziku bile i rei theoros (posmatra; svedok) i thea (gledite; ljudski vid) i, theos (bog, onaj koji sve vidi, misli, razume i zna, gleda, svedoi, vrednuje, procenjuje, nagrauje ili kanjava, ili miljenje veitih istina i otuda najvii nain bivstvovanja).

Herodot u Istoriji izvetava o jednom delovanju atinskih izaslanika poslatih u Delfijsko svetilite da bi se, u osudnom vremenu pretnje persijskog napada na Atinu i Heladu, posavetovali, primanjem kroz rei njegove proroice poslanja bogova ta ih eka i skrivene poruke ta im je initi. Teorija je razmotrila posledice primljenog poslanja. Zakljuivi da je ono nepovoljno za njene poslodavce zamolila je proroicu za novo poslanje. Svi uesnici ove teorije zaloili su za njega i svoje ivote. Kada je na ovaj nain teorija izmolila novo poslanje i dobila ga, razmotrivi ga kao povoljnije od prvog vratila se da sugraanima, svojim poslodavcima, prenese protumaenu poruku ta se njihovom polisu moe dogoditi i koju je odluku najrazboritije doneti. Praksa ovog odailjanja ini oitim da su je zbog naina na koji je ostvarivala gnozis (gnsis, spoznaja, saznanje) Grci nazivali teorijom.

Potreban savet za preduzimanje najbitnijih radnji, temeljne pretpostavke za miljenje i zakljuivanje, sticanje i jasnijeg uvida, i pribavljanje alata, i stvaranje programa miljenja radi ispravnog injenja neeg odreenog u svoju korist, stari Grci su postizali onom vrstom delovanja koje mi danas nazivamo optim imenom diplomatija, a oni su ga zvali teorijom. Njihova teorija usmeravala je politiku. Jezikom dananjice, Grcima je diplomatija usmeravala spoljne politike njihovih polisa. Danas umesto diplomatije koja bi usmeravala spoljne politike postojeih politija najvea je potranja za teorijama koje bi bile kadre da tome slue (policy- oriented theory) iako je ponuda takvih teorija najoskudnija.

Zato prakse upuivanja poslanstava na stranu filognostikih ishoda, koje su

stari Grci zvali teorijom, danas tako ne nazivamo, ve ih nazivamo diplomatijom?

Kako je nastala re diplomatija, ako je nismo slino rei teorija, nasledili od

Grka?

Da li je i ko to i kada skovao re diplomatija?

Odgovore na ova pitanja moemo potraiti na nain starogrkih teorija koje su

imale filognostiki ishod. Kako bi na njihov nain ishodovali saznanje o rei diplomatija moramo se uputiti u naa dananja svetilita gde se, preko rei njihovih proroica, moe dobiti poslanje od naih dananjih bogova koji sve vide, misle, razumeju i znaju, gledaju i svedoe, vrednuju i procenjuju, nagrauju i kanjavaju.

Prvo takvo proroite na putu teorije do saznanja o rei diplomatija, ak itava dolina proroitva, danas je Internet sa dve najuvenije proroice maine za pretraivanje zvane Jahu (Yahoo) i Gugl (Google). Njima se najee obraa za savet i pronalaze temeljne pretpostavke za miljenje i zakljuivanje i sticanje i

jasnijeg uvida i pribavljanje alata i stvaranje programa miljenja radi ispravnog

delovanja.

Sledee proroite na putu teorije do saznanja istorije rei diplomatija su opte

i specijalizovane enciklopedije, od Prosvetiteljstva do danas nezaobilazno proverena

proroita.

Potom se teorija, radi saznanja nastanaka rei diplomatija, mora preduzeti do

proroitva kakvi su specijalizovani renici za diplomatiju.

etvrto nezaobilazno proroite na putu teorije do znanja istorije rei diplomatija su vodii za diplomatiju meu kojima su noviji krti, a stari icrpniji u pruanju uvida.

Ishod teorije u proroite WWW: re diplomatija je konstrukcija jednog teoretiara

Dolina dananjih proroita, zvana Internet, javno ima najdostupnije ono koje se zove World Wide Web. Njegova oznaka je www, kao to je to bilo slovo na proroitu u Delfima. Istina ovo www nije zagonetno kao ono E na proroitu u Delfima. WWW je skraenica punog naziva World Wide Web, tog danas najpopularnijeg proroita.

Ukoliko se obratimo Pitiji www, onoj starijoj zvanoj Jahu (Yahoo) za

predskazanje o rei diplomacy (diplomatija) saoptie da o njoj ima na svim jezicima vise desetina miliona stranica, a na engleskom jeziku tek koji milion stranica manje. Kaemo li joj diplomatija odgovor e biti predskazanih tek nekoliko stotina hiljada stranica. Ako se obratimo mlaoj proroici www, onoj koja se zove Gugl (Google), dae nam guglovanjem diplomacy opet vie stotina hiljada stranica na engleskom jeziku. Guglovanjem diplomatija dobiemo tek koju desetinu hiljada stranica predskazanja manje.

Svakoga dana se odazvani brojevi stranica na ukucanu re diplomacy (diplomatija) dobijaju u sve veem broju od starije "Pitije" zvane Jahu (Yahoo). Ona mlaa, koja se zove Gugl (Google), na isti nain pozivana ukucanom rei diplomacy (diplomatija), odazivae se, takoe svakodnevno, sa sve vie stranica.

Dobijena poslanja preko ovih proroica mogu nas zapanjiti. Jednako mogu biti zapanjujua koliko je Atini predskazana sudbina pred napad Persijanaca proroice

Pitije, koja se zvala Aristonka, bila preneraavajua, prema Herodotovom izvetavanju, za atinske izaslanike u teoriji u Delfijskom svetilitu. Slino njima moramo se odupreti padanju u oaj, neprilino poslenicima diplomatije jer donosi samo neuspeh delovanju, i ponovo pokuati, kao to su inili i atinski izaslanici iz Herodotove pripovesti, da nae proroice zamolimo za novo poslanje o diplomatiji. Milostivije predskazanje neemo morati da izmolimo zavetovanjem pretnjom nalik njihovoj da do smrti nee napustiti Delfijsko svetilite sve dok ga ne budu dobili.

Internet u traenju boljeg poslanja dugo neemo naputati, i bez zavetovanja. Sigurno je da e traenje potrebnog saznanja trajati, iako sigurno ne do kraja ivota. Oduie se sve dok nam uzaludno lutanje od jednog do drugog, i do onog davanog poslanja naih proroica ne bude dosadilo, i primoralo nas da dignemo ruke od tastature raunara.

Traenje potrebnog poslanja moe nam olakati uklanjanje lako uoljive gomile stranica o drutvenoj igri zvanoj Diplomacy (Diplomatija). Njen naziv je privlaan oglaivaki mamac. Meutim, igra iza tog imena nee pruiti nita od potrebnog saznanja o istoriji rei diplomatija i njenim znaenjima. Bie manje ekanja na potrebno poslanje ako se zaobie okolno ispitivanje onih koji nisu ni nalik Timonu iz Herodotove prie o pominjanim atinskim izaslanicima. Potrebno je izbei pitanje za

poslanje o diplomatiji raznih Timona u naim proroitima, ali slabo korisnih, a to su komovi od onog Answers.com, preko Jevees.com do Askme.com.

Preica u diplomatskom delovanju nema. Nema ih ni u postizanju saznanja o diplomatiji. Ponajmanje ih ima u postizanju znanja diplomatije. Jedina ispravna strategija u diplomatiji je poboljanje rada, iscrpnija priprema za dobijanje odgovora i istrajno razjanjavanje. Sledei opisanu strategiju moemo molbu, ili zahtev za novo poslanje naim proroicama poboljati usredsreenjem na sutinu traenog. Usredsreenje, a ne okolienje u diplomatiji je pravilo najblie zakonu.

Postavimo li novo traenje usredsreenije sroeno kao diplomatija+re (diplomacy+word) ili diplomatija+poreklo+re (diplomacy+origin+word), to je i sutina naeg interesovanja, i ako koristimo engleski jezik za to, preduzeemo i drugi vid poslanstva radi unapreenja naeg saznanja o diplomatiji. Stari Grci su misije izaslanika upuivali meu varvare, sve one koji ne govore grkim jezikom, radi sticanja znanja o ivotu i nainima organizacije varvara potrebnog za procenu moe li neto od njihovih praksi doprineti unapreenju njihovih polisa, i te misije filovarvarskih ishoda, nazivali, takoe, teorijom. Ojaavi sada sa dve veze teoriju

kod starih Grka i dananju diplomatiju moemo biti jo sigurniji da naa re diplomatija nema istorijski poetak, niti neprekidnu prolost korienja i oslojavanja svog znaenja od starog veka i to na prostorima koje su naseljavali Heleni. Putokaz koji su nam na putu do diplomatije ostavili je da njenu sutinu ini optenje sa Drugim, razliitim, u kome stiui znanje o toj razliitosti gradimo razumevajue saznanje o sebi i svom delovanju.

Primenjenom strategijom saznanja prilagoenom diplomatiji dobiemo povoljnije poslanje od ranijih. Najpre, razumevanjem svojih predrasuda oslobaamo se za saznanje. To saznanje je da diplomatija nije re koju su stvorili drevni narodi, iako su upranjavali prakse koje danas pokriva re diplomatija koju koristimo. Nisu je napravili, niti imali u svom jeziku ni stari Grci, niti Rimljani. Nismo je nasledili ni kao tvorevinu jezike prakse ljudi u srednjevekovlju. Nisu je znali, ni koristili ljudi u prvim vekovima novog doba, ukoliko uzimamo da ono poinje ili otvaranjem ili zavrnicom XV veka.

Saznajemo, iz dobijenog poslanja, da je diplomatiju konstruisao, da je re diplomatija skovao, jedan teoretiar. Otkrivamo da je re diplomatija konstrukcija teorije. Saznajemo i ime i prezime teoretiara koji ju je nainio, nain na koji je re diplomatija konstruisao, kada je to uradio. Doznajemo u kojim znaenjima i okvirima oznaavanja je tu napravljenu re koristio. Upuujemo se u saznanje da je on re diplomatija podigao kao kovanicu engleskog jezika. Uredio je sadraj njenog pojmljenja na ve rasporeenim temeljima celovite graevine, ije je pojedine namene i naine upotrebe oznaavao pridev diplomatski. Pratimo, i procenjujemo sa razumevanjem, ponuene analize potonjeg znaenjskog graenja diplomatije, kao i rei koje su njeno potomstvo i rei koji su njene pretee.

Izvetaj teorije World Wide Words: re diplomatija je kovanica (konstrukcija)

Edmunda Berka

Preduzeta teorija dovela je do primanja jednog www poslanja, proroice po imenu Google, o osobenoj i zanimljivoj istoriji rei diplomatija. To poslanje je World Wide Words (http://www.worldwidewords.org/).

World Wide Words sadri istraivanja rei meunarodnog engleskog jezika iz britanskog ugla gledanja. Autor ovih lingvistikih istraivanja Majkl Kvajnon

(Michael Quinion) objanjava da bira rei iju istoriju ispituje prema jezikoj praksi, odnosno uestalosti upotrebe te rei savremenog engleskog jezika u svakodnevnom govornom prometu. Rei u ivi jeziki protok obino uvode neki vani dogaaji. Tada one postaju ovom istraivau predmet istorijske obrade.

Re diplomatija dola je na listu uestalo upotrebljavanih, i time privukla njegovu panju, u jednoj od faza dugog trvenja Zapada sa Irakom. Posle izuzetnog zaotravanja i pribliavanja ivici rata, izgledalo je da su opasnosti od vojnog sukoba otklonjene. Tadanje, naizgled uspeno, izbegavanje neprijatnog vojnog sukoba Zapada sa Irakom mnogi komentatori su ocenjivali kao trijumf diplomatije. Privuen pomodnou rei diplomatija, steenoj jednom takvom pobedom, istraiva je postavio kao polazite ispitivanja moderno znaenje diplomatije kao upravljanja meunarodnim odnosima putem pregovora. Krenuo je iz te polazne take u istorijsku potragu do nastanka ovako odreenog dananjeg znaenja, i potom kretanja od njega do onog puta kojim bi stigao do nastanka re diplomatija ga nosi. Ostvarene rezultate saoptio je 29. novembra 1997 na stranici Tematska re: diplomatija (http://www.worldwidewords.org/topicalwords/index.htm).

Ovo istraivanje istorije rei diplomatija iroko otvara uvid u dugo graenje znaenjskih magistrala, mostova, prilaznica, obilaznih petlji i skretanja do konstrukcije rei diplomatija, njenog konstruktora i naina na koji ju je konstruisao.

Saznajemo da se do imenice diplomatija (diplomacy), stiglo procesom viestrukog prenoenja znaenja.

Koren joj ini izvorno starogrka re diploma. Diploma je bila re za neto predvojeno ili presavijeno na dva dela. Otuda je re diploma i daleki srodnik engleske rei dvostruko, dvojno, neto to ima dva lica i, konano, dvolino double. Diploma je stigla u engleski jezik preko latinskog jezika kao posrednika. Znaenje joj je ostalo isto kao i u prenoseem, latinskom jeziku. Engleski jezik primio je re diploma u znaenju dravnog dokumenta ili zvaninog dokumenta koji daje neku povlasticu. Zvanini dokumenati ove vrste nazivani su diplomama zato to su obino bili predvojeni, ili presavijeni na dvoje, i zapeaeni. Presavijanje i peaenje dokumenata bilo je neophodno kako bi sadraj ostao sauvan od znatieljnika u vremenima kada koverat jo nije bio izmiljen. Razvoj rei diploma nije se zaustavio u tom znaenju. Postepeno u engleskom jeziku re diploma poinje da stie nova znaenja. Razvoj njenog znaenja odvijao se u dva pravca.

Jedan put sledio je trasu logike izvornog znaenja. Diplomom se i danas naziva dokument kojim se potvruje sticanje odreenih visokokolskih ili strunih znanja, osposobljenosti ili vetina. Najee diploma vie nije predvojeni, nego u rolnu uvijeni dokument. Obino je uvuena u odgovarajuu navlaku, ili je samo povezana crvenom trakom. Veliki broj ljudi nastoji da stekne dokument koji se naziva diplomom. Svaki upisani uenik, student ili poslediplomac uenjem nastoji da doe do diplome. Poeljnost takve diplome je to ona svedoi svakom licu, na ije je ime izdata, da mu pripadaju sva prava i obaveze odreenog zvanja koje mu ona potvruje datim, ime ih ono i stie. Mnogi jezici poznaju re diploma upravo u tom znaenju. Postoje i lokalne rei istog znaenja. Na jezik ima istu re diploma, ali i re, istovetnog znaenja koje ima i ona, a to je svedoanstvo. Meutim, za vie stepene obrazovanja radije se i u srpskom jeziku koristi re diploma, nego svedoanstvo.

Druga razvojna putanja znaenja odvela je re diploma do neobinih odredita. Proces prenosa znaenja kree kada re diploma, koja oznaava dravni dokument ili zvanini dokument koji daje neku povlasticu, poinje da se upotrebljava i kao naziv za arhiv. Arhiv je danas uobiajena re za sabirni prostor pohranjivanja diploma ili/i za zbirku pohranjenih izvornih primeraka (originala) takvih zvaninih dokumenata. Diploma je prva postala naziv i za sve diplome sabrane na jednom mestu. Danas se zbog toga diplomatskom kopijom (diplomatic copy) naziva verni duplikat originalnog dokumenta kojim njen dravni ili zvanini izdavalac daje nekom odreenu povlasticu povlasticu da ga predstavlja.

Prethodno navedeno novo znaenje imenice diploma dalo je u engleskom jeziku i koren prisvojnom pridevu diplomatski (diplomatic). Pridev diplomatski, najpre, se odnosio na odreenu vrstu dokumenata dravni ili zvanini dokument

koji daje neku povlasticu. Potom je poeo da se koristi i za nazivanje procesa tumaenja drevnih dravnih dokumenta. Pomeranja u znaenju prideva diplomatski su oita od rei koja obeleava posebno svojstvo (dravni, zvanini) dokumenta, preko svih prikupljenih dokumenata takve vrste na jednom mestu, do procesa provere verodostojnosti i tumaenja te vrste dokumenta.

Dodatni prenos znaenja odigrao se preuzimanjem oznaenja koji je pridev

diplomatski nosio u francuskom jeziku. Izraz diplomatski kor (corps diplomatique) u francuskom jeziku poinje da stie nova znaenja u XVIII veku. Izraz

diplomatski kor ili diplomatsko telo to je na naem jeziku bolji i jasniji izraz, a

bez premetanja znaenja izvorno je u francuskom jeziku oznaavao arhiv, odnosno prikupljene i pohranjene dokumente ve jasno opisane posebne vrste.

Postepeno e u francuskom jeziku pridev diplomatski (diplomatique) poeti da se koristi za oznaavanje i svakog dokumenta koji se tie meunarodnih odnosa.

Potom diplomatski (diplomatique) poinje da oznaava i grupu ljudi koji otpravljaju ili vre meunarodne poslove to ih uzajamno povezuje na nain na koji su povezani ljudski udovi i organi. Kao to povezanost udova i organa ini ovekovo telo, tako i otpravljanje meunarodnih poslova ini od ljudi koji se time bave jedno posebno telo, diplomatski kor (corps diplomatique). Izraz diplomatski kor (corps diplomatique) stigao je u znaenju tela ljudi koji otpravljaju poslove u meunarodnom optenju i u engleski jezik. Pred kraj XVIII veka izraz diplomatski kor (corps diplomatique) uvreio se u engleskom jeziku. Njegovo postupno odomaenje potisnulo je, kao i u naem jeziku, domau re telo nau re telo smenjuje fonetska, ali ne i transkripcijska, posvojenica francuske rei corps u obliku kor, a izraz biva diplomatski kor. Francuska re corps istisnula je u engleskom jeziku domau re telo body iz izraza diplomatic body, mada je u istom znaenju tela ljudi koji otpravljaju ili vre meunarodne poslove postojao. Istiskivanje je ostavilo u engleskom jeziku i danas za diplomatski kor izraz diplomatic corps.

Kada je pri zavretku XVIII veka u engleski jezik stigao francuski izraz corps diplomatique (diplomatski kor), Edmund Berk (Edmund Burke, 1729-1797) imao je jeziku podlogu da 1796. godine prvi upotrebi re diplomatija (diplomacy). Ova analiza Berku pripisuje zasluge za prvo korienje rei diplomatija za celinu osobene javne delatnosti upravljanja meunarodnim poslovima. Tvrdnja je ilustrovana Berkovim iskazom: Jedini izgovor za nau prosjaku diplomatiju jeste...da je zasnovana na bezuslovnoj nunosti.

Zanimljiva je potreba da se u nalazima ovog istraivanja istorije rei diplomatija panja skrene na izdvojeni navod i istakne kako Berk u izrazu prosjaka diplomatija (mendicant diplomacy) re diplomatija nije upotrebio kao laskavu. Primer da diplomatija moe oznaavati ne samo celinu osobene javne delatnosti upravljanja meunarodnim poslovima, nego i delatnost sporno asnih, uzvienih i pohvalnih namera i dela, sadri, nepunih stotinu godina kasnije od Berkove konstrukcije same rei i njene prve upotrebe u dananjem znaenju, napomena u Enciklopediji Britaniji (Encyclopaedia Britannia) iz 1870: Ono to znamo kao diplomatiju dugo je smatrano...delom kao vrsta nekako moralno sumnjive delatnosti.

uivanja loeg glasa delatnosti koju je poela da oznaava od kada je Berk takvo znaenje uneo u nju kada ju je skovao, ne smeta naem istraivau da opravdava i hvali Berka za znaenjski verodostojno izgraeni (konstruisani) model stvarnosti delatnosti ije ime re diplomatija postaje. Berk je u stvaranju rei diplomatija uneo i znaenjski sloj delom moralno sumnjive delatnosti koji ju je ve uveliko pratio i dok je imala druga, ranija imena. Nosila je ovaj nepovoljni ig i kada se prethodno zvala pregovaranje, ili neprekidno pregovaranje, i kada je pre toga nosila ime ustanova, dunost ili posao ambasadora. Poslenici i delatnici diplomatije, pre nego to je njihovoj delatnosti Berk dao novo ime diplomatija, svojim injenjima su uveliko stekli lo ugled. Ambasadori i izaslanici, koji obavljaju poslove u okviru diplomatije, znatno pre nego to je Berk smislio ime diplomatija za delatnost kojom se bave zaradili su moralne diskvalifikacije, i postali sumnjivi brend.

Ispostavlja se da iako je Edmund Berk osobenu delatnost voenja meunarodnih poslova, im joj je dao ime diplomatija pokazao i u ravom svetlu, nije uinio nikakvu povredu njene prakse. Povredu jeste uinio njenoj teoriji, od tada zvanoj diplomatska teorija, iako je veina kljunih prvorazrednih radova o zamislima i praksama pokrivenim novim imenom diplomatija napisana pod nazivima koje su drutvena ustanova, proces optenja i sistem udruenog sporazumnog upravljanja imale pre nego to su objedinjene imenom diplomatija. Istiui da jedan znaenjski sloj diplomatije zauzimaju i ponaanja nedostojna pohvala, Berk je jedino ispravno

skrivio to je meu znaenja te rei diplomatija koju je skovao uveo i ona neugodna obeleja stvarnosti delatnosti. Ukljuenim nepovoljnim znaenjima u pojam diplomatije nije on izveo re na lo glas, ve je jedino pojmom diplomatije susreo i ravi glas na koji su ve dospeli ambasadori i pregovarai. Sasvim precizno reeno, Berk je ukljuio u znaenja svoje kovanice diplomatija i ve imenovana znaenjska raslojavanja uinjena ocenama ustanove i poslova ambasadora koju su joj neki od njih napravili svojim umotvorinama.

Zbog pojedinih poslova koje obavljaju i naina na koji svoju slubu vre ambasadori su dugo i esto popreko gledani. Budui stranci koji dolaze po odobrenju jedne vlasti da borave u njenom drutvu, a radei po nalogu druge vlasti i za svoje drutvo, uvek su bivali izloeni predostronom oprezu, esto manje opravdanim, a nekada posve osnovanim sumnjienjima, preziru, optubama, prekorima. Izneli su ugled ustanove ambasadora na loe mnjenje neki od njih i u svom

zbog njegove prirode, a prevashodno zbog naina na koji su ga pojedini obavljali, i to najee oni koji se prepoznaju po zadovoljnom samoobraanju reima jednom ambasador, uvek ambasador, ne shvatajui drutvenu porugu sadranu iza njih. Bilo je tako i pre ove reenice, i pre nego to je ser Henri Votn (Henry Wotton), u ambasadoru nedolinom nastupu prigodne duhovitosti, sroio svoju nepopravljivo tetnu ugledu ustanove: Ambasador je astan ovek, poslat u inostranstvo da lae za dobro svoje zemlje (Legatus est vir bonus peregre missus ad mentiendum reipublicae causa).

Rav glas koji je pratio ambasadore pre Votnove doskoice nije imao ni jezgrovitu, niti verodostojnu formulu. Verodostojnost je manjkala u smislu da ju je poznato sastavio upravo neki ambasador. Kada je Votn napisao svoju, napred navedenu, formulu ambasadorskog nevaljalstva, laici su dobili neoborive potvrde svojih predrasuda. Votnovom formulom lagodno e se potom sluiti da saeto opravdaju sva ve proirena nepovoljna miljenja o ovoj ustanovi. Danas se najbitnije injenice o diplomatiji nee lako pronai u javnom prometu. Ali, od severa do juga, i od istoka do zapada planete, i danas e se i svaka povrno obavetena persona prikazivati upuenom u diplomatiju isukanom doskoicom ser Henri Votna uzgred pomenuto, a sutinski je bitno rei, potpuno neuspenog ambasadora Ambasador je astan ovek, poslat u inostranstvo da lae za dobro svoje zemlje.

Razvoj rei, koja na poetku svog rodoslova ima ime predvojenog dokumenta posebnih svojstva i po izvoru koji ga stvara, i po sadraju, i po nameni ali se od tog pretka prenoenjem znaenja i delova smisla od naslednog pojma na nasledni pojam udaljila od roda, nije stao Berkovim graditeljskim (konstruktivnim) probojem. Re diplomatija koju je skovao za delatnost meunarodnog optenja, poseban nain upravljanja meunarodnim poslovima i sistem pravljenja i ouvanja poretka stekla je i dodatne slojeve u ve obeleenom znaenjskom prostoru.

Diplomatija je postala koren i opteg imena svih svojih delatnika. Konstruisanjem rei diplomatija kao imena osobene delatnosti upravljanja meunarodnim poslovima i svako lice koje se njom bavi dobilo je po imenu delatnosti naziv diplomata (u engleskom diplomat, dok su stariji naziv bili i diplomate i diplomatist). Teorija je izgradila (konstruisala) diplomatiju, a graevina (konstrukcija) diplomatije dala je ime svojim stanarima. Diplomatija je postala osnov imenovanja zanimanja njome, ili zanimanja u njoj. Kako je skovano (konstruisano) ime

diplomatija obujmilo pregovaranje kao jednu od najbitnijih sastavnica celine delatnosti, ili jedan od najbitnijih gradivnih procesa same ove ustanove i sistema to je po obujmljujuoj rei diplomatija i nekadanji pregovara dobio izmenjeno ime diplomata.

Pregovara je danas ostao pregovara bez diplomatije, ili diplomata bez diplomatije kada mu takav mandat za posredovanje u odreenoj stvari da vlada neke drave, jedna meunarodna organizacija, odnosno meunarodna ustanova ili vie njih, grupa drava, neka nevladina organizacija, bilo meunarodna bilo nacionalna, ili grupa nedravnih uesnika u meunarodnim poslovima. Pregovara je i dalje naziv za svakog predstavnika drave koji nije profesionalni diplomata, a ovlaen je da pregovara, kao i za svakog predstavnika ma kog nedravnog uesnika meunarodnih poslova. Zbog obujmljivanja pregovaranja konceptom diplomatije sve poznate i traene osobine i naini ponaanja za nekadanjeg pregovaraa, iz doba kada se sve to se danas zove diplomatija ranije zvalo pregovaranje, preli su i na diplomatu.

Svakodnevni jezik prisvojio je normativni koncept diplomate. Koristi ga za ocenjivanje, ili vrednovanje ponaanja ljudi u meusobnom optenju. Poavi od diplomatski uzornog modela ili pozitivne uloge diplomatije, zavrio je i u prekornoj, ili negativnoj predstavi diplomate.

Zahtevane osobine besprekornog diplomate, istaknute posebno u poimanju vrlina i dobrih sposobnosti, prele su i na svakog pojedinca koji ih poseduje i ispoljava u svakodnevnom ljudskom optenju. Time je vrli pojedinac u svakodnevnoj ljudskoj komunikaciji zavreivao ocenu da je dobar diplomata. Kae se za pojedinca da je diplomata, ili dobar diplomata, ukoliko se uljudno ponaa, ima meru u odnosima, i neusiljeno, a utivo opti sa ljudima. Poznata pohvala nekome da je dobar diplomata nastala je prenosom znaenja sa uslova za uspeh pregovora na celinu delatnosti ija su sastavnica pregovori postali, to jest na diplomatiju. Uspeh pregovora nuno zahteva vladanje sobom. Trai i vinost nalaenja pristojnih rei i za najneugodnije stvari. Dobar pregovara bila je pohvala za uesnika pregovora koji je u stanju da ih okona kada je pogodno sporazumima, a kada nije da ih zavri i bez sporazuma, ali uvek klonei se nepotrebnog ruenja drugih, buke ili udaranja pesnicom o sto.

Dobar diplomata nije samo pozitivna mera, normativni uzor ponaanja ljudi u svakodnevnom optenju. Vrednovanje ponaanja pojedinca u svakodnevnom ljudskom optenju poznaje i negativnu stranu merila dobar diplomata. Pojam

diplomata u ljudskom optenju, jednostavno, nije zastao na pohvalnom znaenju. Podran okolnostima, odbio je da se u razvitku znaenja zaustavi iskljuivo na sadravanju pozitivnih vrednosti. Pozitivnom smislu sadraja pojma diplomata doao je kao par i dodati negativni smisao. Uljuenost jo uvek ne samo to nije vrlina do koje mnogi ljudi dre, ve, izgleda, postaje osobina do koje sve manje sveta dri. Grubost, surovost u ophoenju, uznemireni povieni glas, stakato rei, sve ee ispunjavaju javnu sferu govorenja gde je jezik delovanje. Ravo je to takav jezik i ponaanje, to govor povreivanja i uvreda, bodea rei isukanih iz nepromiljanja, ili iz smiljenog vaenja iz korica razboritog miljenja probijaju sve ee u diplomatsku

sferu.

Kako se nepotovanje, neuviavnost i nepristojnost snano probijaju u prvi red ophoenja, tako se uljuenost sve ee vidi kao maska koja prikriva rave namere. Izbegavanje nepotrebnih i tekih rei tumai se kao nesposobnost da se popu kae pop, a bobu bob. Govor pribran, sreen i sveden na sutinsko i injenino izlaganje, a neizvrgnut u vrednosno suenje i presuivanje ceni se kao pritvornost. Otuda je za privrenike neuljuenosti neko ko odbija da proglasi neprijateljstvo zavredeo da za takvo ponaanje dobije ocenu neprijatelja. Privrenici neuljuenosti zato svakog ko uviavano predoava svoje interese, neomalovaavajui tue, ali bez podizanja tona saoptava i neugodne istine, ocenjuju kao diplomatu. Samu ocenu diplomata ta osoba ne dobija kao pohvalu. Diplomata, u takvim okolnostima, je negativna ocena. Upotrebljena je u negativnom znaenju da nekoga obelei kao osobu namernu na ravu nameru i delo, prevrtljivu i nepostojanu.

Pridev diplomatski (diplomatic) smisaono je, takoe, napredovao dodavanim znaenjima. Pridev diplomatski danas se koristi u svakodnevnom ljudskom optenju da oznai osobine kakve su odmerenost, uljudno ophoenje ili smirenosti u odnosima. Ima, naalost, i ovaj pridev pridrunice negativnog i loeg znaenja. Rava klima svetskog optenja, naruena otputanjem nasilja u mnogim pravcima, prinude i ideoloke zagrienosti pregrejala je upranjavanjem sile diplomatiju u umotvorinu (konstrukt) diplomatije sile. Usijala je silom ovaj nesuvisli spoj diplomatije i njene sute suprotnosti.

Privezivanje diplomatije sili, ili sile diplomatiji, dovelo je do take gubljenja

pozitivnih znaenja diplomatije i naplavilo pridev diplomatski negativnim smislom.

Diplomatija sile, ogolivi silom diplomatiju i liivi je pripadnih sredstava i uinaka, pustila je da diplomatiju kao uljuenu i uljuujuu delatnost nasele sve

dobio kao stanare loe ljudske osobine, stekao negativna znaenja.

Isak Goldberg (Isaac Goldberg) je u napadu brutalne domiljatosti sve loe strane, koje sada javnost pripisuje diplomatiji, pobrao, uveren da je duhovita, u jednu reenicu: Diplomatija je initi i govoriti najneugodnije stvari na najlepi nain. Stekla su se u tim reima sva dananja negativna i negativistika poimanja diplomatije, njenih poslenika, pregovaranja i pregovaraa. Smestio se tu i preovlaujui nain opaanja stanja savremenog diplomatskog sistema i dananjeg sistema diplomatije. Preovlaujue se i savremeni diplomatski sistem i dananji sistem diplomatije opaaju kao vladavina sile zaogrnuta prividom potovanja meunarodnog prava. Poseban prezir uiva meovita diplomatija (mixed diplomacy), diplomatija prinude, nekadanja diplomatija topovnjaa, a najtanije

diplomatija sile. Re je o pridruivanju tehnologija i tehnika prinude diplomatskom

delovanju opravdavanom ciljem postizanja ili podizanja uinaka diplomatije.

Navedena Goldbergova misao postae prinovljena, i danas poznatija i prihvaenija pokuda loih strana diplomatije od preanjih Votnovih i Berkovih prekora. Prihvaenija je zato to je sabrala sadanje uslove, naine i ishode na koje

diplomatija sile upravlja meunarodnim poretkom blisko nainu na koji opaa globalna javnost. Goldbergova odrednica diplomatije sabrala je svu mnoinu dananjih nelaskavih znaenja pojma diplomatija. Graditelji javnosti, i to globalne, rade i dalje na diplomatiji. Nastoje da samu njenu sutinu preokrenu. Svrhu sporazumnog odluivanja svih o stvarima koje se svih tiu time izvrgavaju osudi da je nesuvisla i neostvarljiva zabluda. Govorei i piui prigodne cinizme upinju se da zamisao diplomatije unize. Graditelji javnosti reeni da spree diplomatiju da zaustavi

kao najbolje to je oveanstvo smislilo silu da sama vlada svetom ustro prave

(konstruiu) o njoj, sve vie i sve ee, rave ideje, loe pomisli, negativne vrednosti.

Diplomatska teorija bi tu injenicu morala uvideti. Bilo bi potrebno da se ona trgne kako bi napravila korak unazad od svojih sadanjih zaokupljenosti i postavila pitanje: zato je tako. Stoji pred diplomatskom teorijom dobro promiljanje ta je njoj initi u konstruisanju diplomatije. Moda i zato to diplomatiji jo ima pomoi u njenoj teoriji. Ta njena teorija stoji spremna, mada nije u punom radnom pogonu. Protivnici diplomatije zato ne odustaju od poricanja postojanja diplomatske teorije. ini im se da e odsekavi diplomatsku teoriju od diplomatije, lake zavriti sa diplomatijom. Jednom za uvek.

pravi otpornost i istrajnost diplomatije kao do sada najboljeg smiljenog naina da sila ne vlada svetom.

Diplomatska teorija stoga ima prepun rokovnik obaveza. Prva od njih je da skine ljagu sa svog predmeta. Mora da osvetli interesnu pozadinu kovanica meovite diplomatije ili diplomatije prinude ili diplomatije sile provereno potvrujui da je jedina delotvorna diplomatija ona kojoj nije pridrueno nasilje kako vie ne bi slovila za politiko silovanje ubedljivo prerueno u zavoenje.

Ishod teorije u proroite Enciklopedija: re diplomatija je konstrukcija

jednog teoretiara

Proverena proroita oveanstva od doba prosvetiteljstva su opte enciklopedije. Pojedine decenijama uivaju nepomraeni ugled hramova znanja. Neke su sabranim saznanjima i njihovom valjanou tokom vremena uspele da sauvaju dostignuti domet iz najboljih dana i jo uvek su mesta kojima se obraa za najpreglednije i najsaeteije saznanje.

Ugledne i manje ugledne, stare i nove enciklopedije, samo one izdavane na Internetu, ili one koje su u mnogo tomova, na mnogo jezika i u mnogo izdanja objavljivane tampane i na papiru, a imaju i svoje portale na www i digitalna izdanja, ostaju prosvetljujua proroitva. Stoga teorija koja trai poslanje o istoriji rei diplomatija, a ve jedno ima da je ona konstrukcija jednog teoretiara, mora se u proveri uputiti i do optih enciklopedija.

Odabrati pravo meu tim proroitima nije posao koji se moe olako obaviti. Ima enciklopedija ovenanih nezasluenom slavom. Jedna od tih slavnih enciklopedija, kojoj se esto obraa, morala je biti zaobiena kao mesto za teoriju. Kako ishod preduzete teorije mora biti saznanje o diplomatiji, to se poslanje nije smelo traiti od proroitva koje je ve jednom o njoj dalo neskriveno obmanjujue poslanje, ak i da je bilo bez namere da njime ijednom obmane. Kako je u diplomatiji obmana podrivanje same osnove diplomatije, a potenje jeste jedina zdrava diplomatija, morala se izbei ona enciklopedija koja je nuenim saznanjima o diplomatiji potvreno obmanjivala. Zbog potenog saznanja o diplomatiji put nije

smeo da vodi do izvora iz koga ne izvire samo potenje na ukazano poverenje, to

zdravlje diplomatije.

Nakratko pozornost posvetimo zabrani obmane i zahtevu potenja koji diplomatska teorija ispostavlja diplomatiji. Diplomatska teorija zabranjuje diplomatiji obmanu. Potenje diplomatiji nalae diplomatska teorija. Diplomatska teorija je poverenje otkrila kao nuan uslov diplomatskog optenja. Ispostavila ga je kao zahtev diplomatiji, radi njene delotvornosti. Nastojala je da strogou zahteva konstruie uesnike diplomatskog optenja sposobne da omogue delovanje nunog uslova poverenja, bez kojeg njihovo optenje nije ostvarljivo. Praktiari su mislili ovu zabranu i zahtev i prevodili ih u pravila primernog injenja. Teorijsku zabranu i zahtev sroili su kao upozoravajue pravilo da obmanjiva sebe iskljuuje iz diplomatskog optenja, jer drugi osvedoeno postaju uvereni da ne deluje u poverenju i ne gradi poverenje. Diplomatija poiva na uzajamnom poverenju. Izveli su ovu pretpostavku diplomatije skoro u poslovicu: Jednom me prevari, sram te bilo, prevari me drugi put sramota je moja (Cheat me once shame on you, cheat me twice shame on me).

Poznata je ovo zabrana, poznati zahtev. Tano je i da se ne sprovodi uvek u diplomatskoj praksi. Poznata zabrana i poznati zahtev jesu dovedeni do pravila diplomatskog optenja. Meutim, i dalje pravila stoje u diplomatiji da bi bila krena. Jedna duhovita opaska saoptava kako se u diplomatiji moe prekriti svih deset boijih zapovesti osim jedanaeste. Jedanaesta zapovest glasi ne dozvoli da te otkriju. Diplomatska praksa je nebrojeno puta potvrdila obmanjivaima da je za njih obmana bila najtetnija. Ipak, i dalje neki u diplomatiji obmanjuju na svoju tetu. Nevolja je kada tete obmanjivau podnose svi uesnici nekog diplomatskog sistema. Diplomatska teorija moe da pomogne tada da diplomatija u celini ne plati cenu uinjene tete. Jedan nain je da diplomatska teorija poteno rasvetli posledice obmane i predloi naine polaganja rauna za obmanom uinjenu tetu svim uesnicima diplomatskog sistema.

Jedan teoretiar koji se dao na poteno rasvetljavanje posledica obmane

kraljeubica i kraljeubilakog Direktorijuma njihove obmane da svoje unutranje poslove vode prema svojim nazorima, a ne kao nazorima cele Evrope, i spreavajui ih da te pojedinane nazore uspostave, ruenjem poredaka u evropskim dravama kojeg su se latili instaliranjem svoje revolucije silom van granica svoje drave predloio je tada naine da Francuska revolucija poloi raune za obmanom

uinjenu tetu svim uesnicima tadanjeg sistema. Otkrio je da mu za taj posao nedostaje prava re, obujmljujue ime takvog posla. Skovao je (konstruisao) zato za njega re diplomatija. Celokupno ranije pregovaranje steklo je natkriljujue novo ime diplomatija. Ime konstruktora rei diplomatija ve je saznato. Zvao se Edmund Berk (Edmund Burke). Sada su predoeni razlozi zbog kojeg se poduhvatio konstruisanja rei diplomatija za preanju delatnost, prakse i teoriju koja se zvala pregovaranje.

Prethodne injenice presudile su da se za poslanje o istoriji rei diplomatija i njenim znaenjima ne obraa enciklopedijama u kojima poznato ima obmana o diplomatiji. Zato teorija nije upuena do Enciklopedije Britanike (Encyclopedia Britannica). Ona se kao proroite, kada je za njega pitanje bilo istorija diplomatije, pokazalo vanredno nepouzdanim. Potraimo kao dokaz za ovu tvrdnju odrednicu "diplomatija" u izdanju Enciklopedije Britanike za razdoblje 1875-1889.

Moe se na stranicama tog izdanja Enciklopedije Britanike proitati naredno predvianje budueg razvoja diplomatije i diplomatskog sistema: Bio bi istorijski apsurd pretpostaviti da e diplomatski odnosi povezivati Kinui Japan (Jusserand,

1922: 464). Drei se diplomatskog pravila razlonosti ovaj je izvor znanja obmanuo jednom o diplomatiji; obmanue ponovo. Nije se radilo o nekoj pogreci u proceni budunosti diplomatije. Radilo se o obmani o sutini diplomatije. Greka bi potekla, mogue, iz nedovoljnog pouzdanog razumevanja sutine diplomatije. Obmana potie iz namere da se diplomatija izmisli (konstruie) kao iskljuujua za druge, kao nedostina svim civilizacijama, a ne kao ukljuujua ustanova, proces i sistem udruenog donoenja odluka svih koje se te odluke tiu.

Obmana je napravljena kako bi diplomatija bila predstavljena kao civilizujua (uljuujua) i civilizovana (uljuena) delatnost judeo-hrianstva, sasvim strana, tua drugim civilizacijama, svim drutvima drugaijih kultura, vrednosti i istorije, nedostupna drugim rasama osim beloj, nemogua za ljude drugih vera od judeo- hrianske. Krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina dvadesetog veka kada su brojni narodi razliitih kultura, do tada drani pod kolonijalnom vlau evropskih drava, postavljali zahteve i vodili borbe da dou do svoje slobode i organizuju sopstvene drave obnovljene su rasprave o merilima civilizovanosti drutava.

Robert Redfild (Robert Redfield) tvrdio je da drutvo biva civilizovano kada zajednica vie nije uska, izdvojena (izolovana), istorodna i samodovoljna, kada podela rada vie nije jednostavna, a dotadanje line odnose zamenjuju nepersonalizovani, a

porodine povezanosti postaju izmenjene ili zamenjene vezama politike privrenosti ili ugovornim vezama (Redfield, 1953: 22). Dubina slinog razumevanja civilizujue sutine, svrhe i smisla diplomatije pokazuje cilj graenja (konstruisanja) diplomatskog sistema bez mnogih njenih dananjih uesnika. Civilizujua i civilizovana ustanova, proces, delatnost i sistem diplomatija je normativno samo i ako obezbeuje da o svemu to se svih tie svi sporazumno odluuju. Zbog iznete obmane Enciklopedije Britanike suprotne ovoj normativnoj meri, iskazanoj krajem XIX veka tvrdnjom da bi bio diplomatski apsurd pretpostavljati da e diplomatski odnosi povezivati Kinu i Japan, bilo bi diplomatski apsurdno preduzeti teoriju do proroitva otkrivenog u obmanjujuoj netanosti svojih poslanja. Bio bi, bez takve starogrke metafore, teorijski apsurd traiti saznanje na stranicama izvora koji se ve dokazao kao predrasudan u miljenju i nameran da obmanjuje u nuenom znanju o diplomatiji. Poverenje u diplomatiji se strpljivo gradi i zato se ne sme olako razgraivati. Jednom naeti temelji poverenja obaraju graevinu koja je cela na njima sazdana.

Zato je kao pouzdano proroite u vrsti enciklopedija odabrana standardna Enkarta enciklopedija iz 2003. godine (MSN Encarta, 2003). Sadri dovoljno obuhvatno i opirno poslanje o diplomatiji.

Zahvatilo je istorijske diplomatije. Prilagoeno tom najnovijem imenu za drevne prakse ukljuilo je preseke i diplomatije ranog doba, renesansne diplomatije, diplomatije u evropskom sistemu drava, i nove diplomatije.

Obradilo je diplomatsku maineriju drava: ministarstva inostranih poslova, misije drave u inostranstvu, posebno njihovu organizaciju i delatnosti, i spoljnu slubu drave. Zbirno se svi posmatrani inioci mogu nazvati strukturom nacionalnog diplomatskog sistema.

Mesto su u obradi dobile i diplomatske konvencije: diplomatski protokol, povlastice (privilegije) i izuzea (imuniteti) i jezik diplomatije. Diplomatski pregovori su naglaeni. Obraen je i poetak korienja rei diplomatija na engleskom jeziku. Proputeno je da se navede kako se pre nego to je za ustanovu, sistem, proces i delatnost konstruisano ime diplomatija ona nazivala, i to u onim istorijskim razdobljima, ili istorijskim diplomatijama (diplomatskim sistemima) koje su obraivane. Izvetaj ove teorije o konstrukciji rei diplomatija sledi.

Izvetaj teorije Microsoft Encarta Encyclopedia Standard: re diplomatija je

konstrukcija Edmunda Berka

Pojmovno diplomatija biva odreena kao prakse i institucije putem kojih drave vode meusobne odnose. Diplomatija je ovde posmatrana iz ugla drave.

Tvrdi se da je izvorno engleska re diplomatik (diplomatics), slino francuskoj rei diplomatika (diplomatique) znaila staranje o zvaninim dokumenatima i arhivama, u smislu njihovog uvanja i prikupljanja, ili je oznaavala vrednovanje zvaninih dokumenata i arhiva koje su glavninom inili ugovori. Izriito se ne govori kako je dolo do prenosa znaenja. Podrazumeva se da se prenoenje odigralo, sa zvaninog dokumenta, na ugovore. Potom se ulazi u pominjanje nove faze procesa prenosa znaenja u XVIII veku.

Ovoga puta, tvrdnja glasi da je znaenje diplomatski (diplomatic) preneto sa zvaninih dokumenata, znai sa diplomatskih dokumenata, na svaki dokument u meunarodnim odnosima. Dalji prenos znaenja sa diplomatskog dokumenta, kao svakog dokumenta koji se odnosi na meunarodne odnose i svakog dokumenta u meunarodnom saobraanju, na diplomatski kor ostaje bez objanjenja. Govori se o tom novom znaenju prideva diplomatski jasno uoljivom u izrazu diplomatski kor (diplomatic corps) koji se shvata kao telo ambasadora, poslanika i zvaninika prikljuenih stranim misijama.

Nema pomena kako je pridev diplomatski stekao ovo dodatno i sutinski upadljivo novo znaenje. Moralo se stei u pridevu diplomatski neko znaenje vie kada se naao u izrazu diplomatski kor. Neemo nai ovde to razjanjenje. Naime, ostajemo bez odgovora kako je diplomatski, koji je oznaavao vrstu dokumenta, a potom svojstvo dokumenta dokumenta u meunarodnim odnosima postao oznaitelj za odreenu grupu ljudi, koja zbog vrste posla koju svaki pripadnik te grupe obavlja (ambasadori, poslanici i zvaninici u stranim misijama) i mesta gde ga obavlja (u inostranstvu, u drugoj, ne u svojoj zemlji) izgleda kao da oni ine jedno telo,

diplomatski kor.

Najzad stiemo i do saoptenog prenosa znaenja sa diplomatskog kora na celinu delatnosti voenja meunarodnih poslova koju obavljaju ambasadori, poslanici i zvaninici prikljueni stranim misijama. Saznajemo da je taj prenos izvrio Edmund Berk (Edmund Burke). Zapazimo da imamo drugo po redu saznanje, sasvim saglasno

postignutom prethodnom teorijom, da je engleski filozof i politiar, kako je ovde blie predstavljen Edmund Berk, prvi upotrebio na engleskom jeziku re diplomatija (diplomacy). Postoji i druga saglasnost. Oba izvora su podudarna da je Berk prvi put upotrebio re diplomatija 1796. Dolazimo ovde do znaajnog razilaenja tumaenja negativnog znaenja kojim je konstruktor rei diplomatija odmah i prvi popunio pojam na koji je ovu svoju kovanicu njegovog imena, a to je diplomatija, napravio.

Potvruje nam i ovaj drugi izvor da je od samog poetka nainivi re diplomatija Berk stavio iza nje i pozitivna i negativna znaenja. Primer negativnog znaenja ovde se ne odnosi na prosjaku diplomatiju Britanije, koji je iskorien u prvom izvoru. Ovde nailazimo na primer dvostruke diplomatije (double diplomacy). Bez poznavanja okvira okolnosti u kojima je izraz upotrebljen, mnogi bi se odluili da bi ispravnije znaenje glasilo dvolina diplomatija. Na izvor tvrdi samo da je Berk stavio nelaskavi pridev, itali ga bilo kao dvostruk ili dvolian, ispred svoje kovanice diplomatija kako bi prekorio Francuze zbog naina na koji je

vode.

Jedna netanost, nipoto beznaajna, promakla je piscu redova o diplomatiji u ovoj enciklopediji. Re je o tvrdnji da je Berk korio Francuze zbog dvostruke diplomatije ili dvoline diplomatije tokom Napoleonovih ratova. injenice govore da je to uinio znatno ranije. Prvo, Berk nije doiveo Napoleonove ratove. Drugo, ponaanje francuskih revolucionara po preuzimanju vlasti, kada su se bacili na objavljivanje diplomatskih dokumenata francuske monarhije kako bi je ocrnili pred njenim i meunarodnim drutvom, za Berka je bilo nedopustivo ruenje normativne graevine ustanove koju e zbog utemeljenja u sporazumno preuzetim obavezama sadranim u diplomatskim dokumentima, kako smo ve otkrili, po pravilu ugovorima, nazvati diplomatijom. Ovde je bilo mesto pravovremenom upozorenju da se izneto tumaenje nelaskavog, ili negativnog znaenja, u kome je Berk svoju kovanicu diplomatija upotrebio, ne dri verodostojnih injenica.

Nije na odmet to su i ovaj i prethodni izvor posvetili panju negativnim znaenjima kojima je Berk darivao diplomatiju im ju je konstruisao. Sigurno je, na taj nain, postavio osnovnu putanju kojom e se kasnije pojam i re diplomatija puniti nelaskavim ili negativnim smislom. Meutim, i ovom i prethodnom izvoru promie, ili u vidokrug ne ulazi da je nelaskave prideve Berk morao smestiti ispred rei diplomatija i u jednom i u drugom sluaju jer temeljno znaenje, ili nosea znaenja koja je pridao toj svojoj konstrukciji nisu sadrala nita negativno, nisu oznaavala

neto neispravno, nisu ukljuivala odstupanja. Previde prave obe analize da su mu opisni pridevi prosjaka, kada je govorio o engleskoj diplomatiji, i dvostruka ili

dvolina, kada je govorio o francuskoj diplomatiji, bili nuni da upozori kako se u oba sluaja odstupa od njegove prave ili ispravne diplomatije, onog idealnog modela kome je i dao normativno ime diplomatija.

Koristan je, otuda, i primer u prvoj, i primer u drugoj prii o neobinoj istoriji nastanka imena diplomatije. Olakavaju oba primera razumevanje razvitka negativnih znaenja pojma diplomatija, koja je ve konstruktor te rei i tog pojma zapoeo navodnim korenjem i desno i levo, i Britanije i Francuske, zbog njihovih diplomatija. Bilo bi jo korisnije da je ili u jednoj, ili u drugoj prii mesto dobio i najkrai nagovetaj da je Berk ovo inio jer je svoj pojam iza imena diplomatije napravio kao normativni uzor. Naalost, ni prvi, a ni drugi izvor nisu ponudili tumaenje Berkovog normativnog koncepta, odnosno predoili mapu pozitivnih znaenja rei diplomatija. Razumljivo je da je temeljni obrazac pojma ili znaenja rei morao biti ili pozitivan, ili sasvim izvesno makar vrednosno neutralan, kada je Berk morao pronalaziti prethodno navoene atribute prosjaka i dvostruka ili dvolina radi oznaavanja neprihvatljivog diplomatskog ponaanju dve razliite drave, dve raznorodne vlasti. Berk, u protivnom u sluaju da je pojmu kome daje ime diplomatija prikljuio ve u poetku negativna znaenja ne bi imao razloga da prethodnim atributima i prosjaka i dvostruka ili dvolina kori desno i levo, i Englesku i Francusku. Ukljuena negativna znaenja oslobodila bi ga potrebe da svojoj kovanici diplomatija pripaja prideve koji ne laskaju njenom voenju.

Obe do sada saznate pripovesti o neobinoj istoriji rei diplomatija nisu zapazile da je utemeljujui Berkov pojam, kome je dao ime diplomatija, morao imati pozitivna, ili vrednosno neutralna znaenja. Bilo bi jednako korisno da su najsaetije navedena osnovna pozitivna, ili vrednosno neutralna znaenja diplomatije. Ukoliko ni zbog ega drugog, ono radi razumevanja zato je, i iz kojih razloga, konstruktor svom sainjenju diplomatije potom dodavao i negativna znaenja koja su predoena. Kada ve saznajemo kako su glasila ta negativna znaenja, bilo je pogodno i da je podastrta pozadina utemeljujui pozitivnih, ili vrednosno neutralnih, znaenja diplomatije kojim je Edmund Berk navedena negativna znaenja pridruujue stavio. Zato i zbog ega ba ta, zato tako sroena, i zbog kojih ponaanja Engleske i Francuske, valjalo bi nam znati u jednako optim crtama kolike su posveene izdvojenim oblicima negativnih znaenja.

Kratka istorija rei diplomatija zavrava u ovom enciklopedijskom poslanju u udnoj tvrdnji, pitijski saeto sroenoj i bez bliih uputa za otkrivanje svoje skrivene poruke, kako je, naime, od Napoleonovih ratova izraz diplomatija spojen sa meunarodnom politikom i spoljnom politikom. Nije tada spojen niim drugim sa meunarodnom politikom i spoljnom politikom do suverenom teritorijalizovanom dravom koja je izala kao pobednik iz sredinom srednjevekovlja zapoetog nadmetanja raznorodnih suverena. Ovo nadmetanje bie okonano tek 1815. godine, a ne kako se tvrdi ugovorima u Minsteru i Osnabiriku, ili Vestfalskim mirom 1648. Suverena teritorijalizovana drava tada se uspostavila kao jedini preduzetnik diplomatije i meunarodnih poslova i jedini posednik spoljne politike. Iskljuivi sve druge oblike organizovanja drutava iz sporazumnog udruenog odluivanja svih o poslovima koji se svih tiu obavila je, prema svojoj organizacionoj meri jedinog upravljaa, spajanje diplomatije, meunarodne politike i spoljne politike.

Ishod teorije u proroite specijalizovani diplomatski renici: re diplomatija je konstrukcija jednog teoretiara

Diplomatskih renika nema u izobilju. Ukoliko napravimo razliku meu njima na renike maksima i sentenci o diplomatiji, povezanim konceptima i diplomatama (Freeman, 1997) onda se ve mali broj specijalizovanih renika viestruko umanjuje. Dva diplomatska renika mogla su zato biti uzeta kao mesta za teoriju u starogrkom

smislu.

Jedan je novijeg datuma. Rezultat je rada dva ugledna britanska istraivaa i teoretiara diplomatije Defrija (Defa) Berida (Geoff Berridge) i Alana Dejmsa (Alan James). Ovaj diplomatski renik objavljen je 2001. godine.

Drugi diplomatski renik je stariji. Proistekao je 1960. godine iz grupnog rada sovjetskih naunika i praktiara. Bilo je to u doba kada je Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika ne samo postojao, nego gajio uverenje da moe ostvariti koreniti preobraaj sveta i uspostaviti nekakvu novu vrstu diplomatije, socijalistiku diplomatiju, suprotnu po svojim naelima i uincima bruoaskoj diplomatiji.

Potraimo poslanja i jednog i drugog diplomatskog renika. Nastali su u dva razliita istorijska doba. Sainjeni su u dva razliita diplomatska sistema. Stariji je sastavljen u diplomatskom sistemu Hladnog rata. Drugi, noviji, napravljen je u post-

hladnoratovskom diplomatskom sistemu. Pisana su na dva razliita jezika, iz dva razliita vrednosna i misaona ugla. Jedan i drugi zato omoguavaju da steknemo uvid i u istoriju stvaranja istorije nastanka rei diplomatija i njenih znaenja.

Izvetaj teorije A Dictionary of Diplomacy: re diplomatija je konstrukcija

Edmunda Berka

Autori Diplomatskog renika (A Dictionary of Diplomacy) Def Berid i Alan Dejms u odrednici diplomatija (Berridge, James , 2001: 62-63) dotakli su pitanje porekla rei diplomatija.

Uvaili su razvojni doprinos koji je Edmund Berk dao 1796. uvoenjem naziva diplomatija (diplomacy) za sistem optenja meunarodnog drutva (Berridge, James , 2001: 63). Ovo je trei izvor koji, za sada, potvruje da je re diplomatija konstrukcija teorije, ili najtanije konstrukcija jednog teoretiara. Podudaraju se, za sada, sva tri izvora i u pogledu imena konstruktora rei diplomatija. Sva tri sadre tvrdnju da je re diplomatija kovanica Edmunda Berka, i saglasni su oko 1796. godine kao vremena u kojoj je poznato da je tu re upotrebio.

Razlike se javljaju u opisu pojma kome je Berk dao ime diplomatija, odnosno sadrini znaenja rei diplomatija. Prethodna dva saznanja vodila su, i datim primerima prosjaka i dvostruka ili dvolina diplomatija, da je konstruktor napravio re diplomatija kao ime za ono to danas uopteno nazivamo nacionalnim diplomatijama, a mislimo tako govorei o turskoj, srpskoj, hrvatskoj ili amerikoj diplomatiji, uopte ne pravei razliku i najee izjednaavajui diplomatske politike i diplomatsko delovanje ma koje drave sa njenom spoljnom politikom.

Berid i Dejms, ispravno tvrde da je Berk ime diplomatija dao celini sistema meunarodnog optenja i sporazumnog upravljanja poslovima o kojima se odluke tiu svih i kada svi kojih se sporazumi tiu u njihovo postizanje nisu ukljueni. Novim imenom diplomatija Berk je, po sudu Berida i Dejmsa, obujmio celinu ve tri uspostavljeno uzglobljena sistema: sistem diplomatije, nacionalne diplomatske sisteme i diplomatski sistem. Autori renika nisu ulazili u objanjenja Berkovog pojma diplomatije. Time su napravili obavezu drugima da ako ne podrobno, ono neto iscrpnije od crtica koje su dali, izloe Berkov pojam koji stoji iza imena diplomatija koji mu je konstruisao. Dodajemo ovde na njihove naznake o tom pojmu sledee.

Prvo, Berk je obujmio pojmom ispod nove skovane rei diplomatija njen sistem, odnosno sistem diplomatije. ine ga ustanove, pravila, ciljevi, postupci, sredstva i vrednosti pripadni delatnosti diplomatije. Sistem diplomatije jednako se misli kao i sistemi nekih drugih delatnosti koje se odvijaju izmeu posebnih, jasno izdvojenih i samostalnih uesnika, na primer, sistem meunarodne razmene. Drugim reima, Berk je pojmom, kome je dao ime diplomatija, obuhvatio je sve ideacione i materijalne pretpostavke, normativne i pragmatine uslove, strukture, organizaciju, sredstva i procese koji su se pre njegove misaone intervencije u renik engleskog jezika nazivali pregovaranjem (negotiation).

Drugo, pojmom kome je skovao (konstruisao) ime diplomatija Berk je obujmio organizaciju drave neophodnu da bi bila deo sistema diplomatije, od posebnog odseka vlade koji upravlja ukljuenou drave preko svojih misija u inostranstvu u taj sistem i voenjem odnosa sa stranim misijama uspostavljenim kod sebe, do politike koju drava vodi koristei tu organizaciju kako bi uestvovala u diplomatskom sistemu, odnosno sistemu optenja meunarodnog drutva. Danas se taj sistem oznaava kao nacionalni diplomatski sistem, ili mikro ravan (White,

2005: 388; 397). ini je organizacija diplomatije i politika uspostavljena na nivou drave iz ugla njenih interesa i potreba uestvovanja u sistemu optenja meunarodnog drutva.

Tree, pojam je ukljuivao najbitniji sistem, koji je Edmundu Berku bio razlog da celokupnu delatnost nazove diplomatijom, a to je sistem optenja meunarodnog drutva, odnosno skupnost suverenih drava od kojih nijedna na vlada drugima, ve zajedniki upravljaju stanjem svoje skupine, ili, kako se ustalilo u savremenom argonu meunarodnim drutvom ili meunarodnim poretkom. Re je o sistemu koji se esto danas oznaava kao meunarodna diplomatija, to je logiki neodrivo. Ovako oznaavanje je proisteklo iz poistoveivanja meunarodnog drutva koje ine suverene nacionalne drave i koje nema svoju jedinstvenu vlast ni nad jednom od njih, niti nad njihovim unutranjim drutvima sa vlau nacionalne drave koja ima jedinstvenu vlast nad drutvom unutar svojih granica. Sleenjem logike realistikih struja u oblasti teorije meunarodnih odnosa, pre svega misaone putanje neorelizma Keneta Volca o tri ravni (nivoa) analize meunarodne politike, ovaj sistem optenja meunarodnog drutva, drutva koje su stvorile drave za sebe, biva predstavljen kao ravan makro perspektive. Diplomatija se u toj ravni meunarodnog sistema, iako se

o njoj neispravno govori kao o ravni svetske politike, vidi kao proces komunikacije koji je centralni za uinke globalnog sistema (White, 2005: 388).

Pomenom da je Edmund Berk 1796. prvi put napravio i upotrebio re diplomatija za sistem optenja meunarodnog drutva Berid i Dejms su, izgleda, smatrali da su pitanju nastanka rei diplomatija posvetili dovoljnu panju, a njenom tvorcu ukazali duno potovanje. Nisu troili prostor, niti uloili truda da u posebnoj odrednici obrade Berkovo shvatanje diplomatije. Mogao je ovaj konstruktor rei diplomatija, sposoban da je nae kao ime za pojam sistema optenja meunarodnog drutva i dokae novim imenovanjem da je posve razumeo njegovu sutinu dobiti koji poseban izdvojen red. Uostalom, njegova kovanica diplomatija stoji i danas za pojam veoma malo izmenjen u odnosu na onaj koji je on stavio iza skovane rei, a sama re je neosporno proireno odomaena.

Zbog konceptualnog i teorijskog delovanja Berk se unapred svrstao meu prve diplomatske teoretiare, iako ne najranije koji su objanjavali i nastojali saznajno da grade njenu novu zgradu usred obruavanja poretka Respublicae Chiristanae. Nije shvatljivo zato je njegov misaoni rezultat ostavljen neobraenim u posebnoj odrednici renika o diplomatiji, renika o ustanovi, delatnosti, procesu i sistemu kome je on dao ime, kada se heterarhijski poredak poeo da obruava pod udarima narodnog suvereniteta. Re diplomatija, od kada ju je Berk smislio, gotovo je sasvim pomraila seanja na starije nazive sistema sporazumnog optenja, ak i jedinica evropskog drutva. Tokom razdoblja od XV do XVIII veka ovaj evropski sistem nosio je dva posebna, starija imena. Prvo je bila ustanova, dunosti ili poslovi ambasadora od

1436. do priblino 1638. Drugo je bilo neprekidno pregovaranje od priblino 1638. godine kada mu je kardinal Rielje izmenio staro ime. Tim imenom ili samo imenom pregovaranje sistem optenja evropskog drutva nazivan je do 1796. kada ga je kao ime smenila Berkova kovanica diplomatija.

Snaga Berkove konstrukcije pokazuje se u tome to je njegova diplomatija skoro sasvim potrla seanje, sklonivi u gotovo potpuni zaborav, da se ime diplomatija samo uslovno sme koristiti ne samo za sisteme meunarodnog optenja pre tog doba, i to ne jedino u Evropi, ve ni na jednoj taki planete. Pre nego to je Berk izmislio re diplomatija nikada pre, i ni na jednom drugom mestu, ona se nije koristila. Kada je optilo pleme sa plemenom, rod sa rodom, narod sa narodom i kada su svi oni, ili neki od njih, stvarali udrueno naela upravljanja sobom, a ne vladanja jednog nad ostalima, upranjavali su predstavljanje, optenje i pregovaranje, ali ih

nisu zvali diplomatijom. oveanstvo ovu, u pamenje lako urezujuu re, nije znalo. Nije je znalo sve dok Edmundu Berku nije polo za rukom da je konstruie.

Celokupan Berkov doprinos nije se otisnuo u oceni autora ovog diplomatskog renika. Nisu nali da vredi objaviti posebno napisanu odrednicu o Berku i shvatanju diplomatije koju je izgradio. Zasebnog prostora za Berka, ni iole, nema u tom reniku. Sigurno, da je zavredeo neki red. Koji red, makar znatno skromnijeg broja slovnih znakova od onog koji su nesporno zavredeli pomenuti diplomatski teoretiari. Meu njima je (na 209 stranici) pomenut prvi graditelj moderne diplomatske teorije Bernar di Rozje (Bernard du Rosier, oko 1400-1475). Ermolao Barbaro (Ermolao Barbaro, 1454-1493) dobio je mesto (na stranama 17. i 18) istina kao Emolao Barbaro. Greke pravljene u pisanju njegovog imena nisu retkost u radovima koji se dotiu istorije diplomatske misli, odnosno diplomatske teorije. Primer je rad Gordona Krejga i Aleksandera Dorda. Oni su kao Barbarovo ime naveli Ermalao (Craig, George, 1995: 11).

Naao se meu bitnim diplomatskim teoretiarima (na stranici 42) i Filip de Komin (Philippe de Commynes oko 1447-1511). Odrednica o Franesku Gviardiniju (Francesco Guicciardini, 1483-1540) dobila je mesto (na stranicama 106 i 107). Nikolo Makijaveli (Niccol Machiavelli, 1469-1527) zbog naenog doprinosa diplomatskoj teoriji pomenut je u posebnoj odrednici (na stranicama 153 i 154). Shvatanje o ambasadorima ana Otmana (Jean Hotman, 1552-1636), inae svojevremeno optuenog za plagiranje dela u kome je ovaj predmet obraivao, nalazi se u reniku (na stranicama 118 i 119). Armanu anu di Plesiju, vojvodi Rielju, kardinalu (Armand Jean du Plessis, Duc de Richelieu, Cardinal, 1585-1642) zbog pouzdanog doprinosa novom razumevanju celine sistema optenja, slino po znaaju Rozijeovom, data je (na stranicama 208 i 209) posebna odrednica. Abraham de Vikfor (Abraham de Wicquefort, 1598-1682) iji je obimni rad Ambasador i njegove funkcije sinteza saznanja o sistemu koji se preobraavao, toliko da je ve bio nazivan novim imenom pregovaranje, dobio je odrednicu (na stranicama 250 i 251). Odrednica o Fransoa de Kalijeru (Franois de Callires, 1645-1717) koji se smatra najpronicljivijim oglaivaem Rieljeovog normativnog modela sistema evropskog optenja, zvanog neprekidno pregovaranje, ili samo pregovaranje, moe se nai (na stranici 26 ).

Jedno je izvesno. Edmund Berk, bez ikakvog dvojenja, zbog doprinosa konstruisanju diplomatije vredi da ima zasebnu odrednicu u jednom diplomatskom

reniku. Sigurno da bi morala biti dua od one napisane i objavljene (na stranicama

252 i 253) o ser Henri Votnu (Henry Wotton, Sir, 1568-1639).

Ser Henriju Votnu, zbog prigodne reenice o ambasadorima, ugodne jo uvek uhu javnosti nesklone toj ustanovi, dodeljeno je 60 redova. Otkrivanje svih slojeva smisla Votnove prigodne duhovitost o ambasadorima, bavljenje i njenim neugodnim posledicama po engleske interese u doba zametanja najotvorenijeg sukoba katolicizma i reformacije, analizirane neprilike koje je stvorio kralju Dejmsu I (James I) propagandom izgraenom na spomenarskom prilogu, koji je kao njegov imenovani ambasador u Veneciji ostavio na putu do tog odredita, mora se zakljuiti da je, ipak, odnelo previe karaktera Diplomatskog renika datih ovom karakteru. Neopravdano je bilo puniti prostor njime zbog jedne doskoice. Tako je bez obzira to su laici od nje napravili ideologiju o diplomatiji, a mnogi ambasadori, eljni trajnog pomena, se izvrgli u kopiste Henri Votna. Istina, za sada, staju ovom svom uzoru uz rame po jednakom neuspehu koji postiu u ambasadorskom poslu. Meutim, uprkos naporima svoje vrcave dovitljivosti sipane o ambasadorima od kojih mnoge zasluuju mesto ne u antologiji visprene dovitljivosti, nego u hrestomatiji legendi zabluda profesije na samoj granici njenog nerazumevanja dananji kopisti nisu, i to ne samo za sada, ni blizu uspehu koji je njihov uzor, Henri Votn, ponjeo svojom doskoicom.

Vie od oskudno opisanog Berkovog traga u konstruisanju diplomatije, priloenog u odrednici o diplomatiji, Defri Berid i Alan Dejms nisu ponudili o tvorcu takvog dela u svom Reniku diplomatije.

Izvetaj teorije : re diplomatija je

osamnaestovekovna zapadnoevropska konstrukcija

Radovi o diplomatiji, meu njima i diplomatski renici, objavljivani u Savezu Sovjetskih Socijalistikih Republika (SSSR, 1922-1991), irili su uverenje o misiji ove zemlje u dokidanju svake prolosti. Ispunjenje takve misije nije bilo zamislivo bez dovravanja najavljene i obeane izgradnje nekakve nove socijalistike diplomatije. Takva zamiljana nova socijalistika diplomatija trebala je da nazadnu buroasku diplomatiju poalje na smetlite istorije.

Moe se, stoga, drati verodostojnim ono to sovjetsko poslanje saoptava o

konstruisanju diplomatije, ukljuujui i konstruisanje rei diplomatija. Izmeu korica

nekog diplomatskog renika, sainjenog u zemlji navedenih vladajuih uverenja, moralo je biti naglaeno da je re diplomatija istorijska tvorevina. To je znailo da je vremenski unitiva. Svrstavana je po svojoj drutvenoj sutini u klasne tvorevine. To je podrazumevalo da je i klasno smenjiva. Mogue je osloniti se da renici pravljeni u nabrojane svrhe nee skrivati dokaz da je ime te buroaske tvorevine, koju treba sruiti i umesto nje postaviti zgradu socijalistike diplomatije, takoe, buroaska tvorevina ukoliko zaista jeste. Pobeda nad ustanovama i nazivima sopstvenih klasnih neprijatelja bila je Sovjetima draa od pobede nad robovlasnicima i feudalcima da je kojim sluajem re diplomatija bila stvorena u njihova vremena. Zato se moglo pouzdati da e izneti svaki dokaz koji postoji da je diplomatija buroaska konstrukcija.

uvena jezika domiljatost sovjetskog i ostalih socijalizma nije nala neku drugu re umesto rei diplomatija. Verovati je zato ispravno pouzdati se u ono to Sovjeti tvrde o konstruisanju rei za koju nisu nali zamenu, iako bi samu re prvo poslali na smetlite istorije, samo da su mogli nai neku drugu koja bi dolinije iskazivala njihovu tenju ka uspostavi sasvim novog sistema meunarodnog optenja. Ugodnije bi im bilo da su mogli pronai novo upeatljivo ime tog svog novog sistema meunarodnog optenja, nego da ga nazivaju imenom koje spaja saradnjom dela

klasnih neprijatelja, socijalizam i buroaziju u izrazu socijalistika diplomatija.

Jedan od najpoznatijih diplomatskih renika sovjetskog doba, trotomni (, , , 1960) u obuhvatnoj odrednici diplomatije (, , , 1960: 457-468) poetno izlae odreenje diplomatije i poreklo rei.

Diplomatija je odreena kao zvanina delatnost kojom drave, vlade i posebni organi spoljnih odnosa ostvaruju pregovorima, prepiskom i drugim mirnim sredstvima ciljeve i zadatke spoljne politike drave, odreene interesima vladajue klase, a, isto, i tite prava i interese drave u inostranstvu. Ova odrednica diplomatije upadljivo skree panju na umetnutu reenicu odreene interesima vladajue klase. Umetkom te vrste sovjetska ideologija dovodi diplomatiju u svoj red nemarksistikih tvorevina i umotvorina. Nadreuje svim do sada predstavljenim iniocima diplomatije jedan sasvim nov. To je inilac klasne obeleenosti diplomatije. Kako je diplomatija odreena kao sredstvo drave, a drava je instrument vladajue klase, proistie iz tih polaznih pretpostavki da su i ciljevi i zadaci spoljne politike svake drave odreeni interesima vladajue klase u njoj, te je i diplomatija klasna.

Iza tako odreene diplomatije sledi izuzetno sveden pregled istorije rei diplomatija. Navedeno je da potie od grke rei diploma. Pomenuto je da su drevni Grci ovom reju oznaavali posebnu vrstu dokumenata. Ta vrsta dokumenata bila je osobena i po sadraju i po formi. Diploma je sadrala potvrdu izvesne date povlastice ili ovlaenja. Pored osobenog sadraja, dokument nazivan diplomom imao je i vidljivo spoljno obeleje bio je predvojen.

Kako se odvijao proces prenosa znaenja sa rei koja oznaava jednu posebnu vrstu dokumenata a tvrdi se da od nje potie sasvim nova re nije objanjeno ni u ovom reniku. Blie razumevanju kako se od rei diploma, kao predvojenog dokumenta o potvrivanju nekog datog prava, stiglo do rei diplomatija ova odrednica nee dovesti.

Zaklonjeni procesima prenosa znaenja i dalje ostaju, posebno ako se prihvati tanim da re diploma ini koren rei diplomatija. Kako se od te rei korena i njenog znaenja, stiglo do prvog korienja nove rei diplomatija i znaenja u kome je na svom poetku imala nije dobilo objanjenje. Sledi tvrdnja manje neophodna prethodna meuobjanjenja da u znaenju dravne delatnosti u oblasti spoljnih odnosa re diplomatija ulazi u upotrebu u Zapadnoj Evropi krajem XVIII veka. Prvi put je, kae se, u svom savremenom znaenju upotrebljena krajem XVIII veka u Zapadnoj Evropi kao ime, za dananjim jezikom saopten pojam, spoljne politike drave. Ovde je sovjetsko miljenje o pojmu za koji je napravljena re diplomatija neobino saglasan miljenjima iz prvog i drugog izvora poslanja o diplomatiji, ali ne Beridovom i Dejmsovom.

Istorijom rei diplomatija dati trag odvodi do vremena i mesta njenog nastanka, kao i poetnog znaenja. Meutim, ne dovodi do saznanja kako se dravna delatnost u oblasti spoljnih poslova ranije zvala. Izvesno je da se pre kraja XVIII veka nekako morala zvati. Drave, za iju spoljnu delatnost se diplomatija smatra imenom, nastale su pre kraja XVIII veka. Koje je ime pre kraja XVIII veka nosila takva delatnosti drave u oblasti spoljnih poslova, na primer u vreme kada je Petar Veliki inkognito preduzeo svoju veliku ambasadu po Evropi da upozna kao

posmatra na licu mesta dostignua evropskih drava, donese znanja primenjiva u Rusiji i pribavi saveznike za borbe protiv njoj neprijateljskih suseda, ostaje nepoznato. Kako se zvala delatnost drave u oblasti spoljnih poslova pre nego to je za nju otkrivena re diplomatija, ostalo je izvan obzora ponuene kratke istorije njenog imena u ovom reniku.

Nema ni pomena otkrivanju da je pronalaza rei diplomatija u Zapadnoj Evropi krajem XVIII veka, Edmund Berk. Ime arhineprijatelja revolucija, iako se nazire da je poznato, preduzetnici i izvritelji revolucionarnih naloga ne pominju, ni kada ga znaju. Pominju da je diplomatija kao re, konstrukcija novijeg datuma zapadnoevropska, istorijski nastala i podlona delovanju zakona o istorijski stvorenim stvarima, a rezultat delovanja tog zakona je njihov nestanak.

Ishod teorije u proroite vodia za diplomatiju: re diplomatija je konstrukcija jednog teoretiara

Vodie za diplomatiju kao poseban priruniki anr utemeljili su, na razmeu srednjevekovlja i modernosti, skolastiari i glosatori. Zauzeli su se, pisanjem takvih tiva repetitorijuma kako bi, nasuprot ranoj diplomatskoj teoriji, oni sredili nastajuu ustanovu ambasadora prema meri svojih pitanja i podveli je pod svoje odgovore.

Vodii za diplomatiju u XIX veku, retko u XX veku, i ponovo u XXI veku naslednici su te prakse. Prvi put posle klinike smrti u doba modernosti, ova ideoloka literatura obnovila se uzdizanjem politike verovanja i kulture pokornosti, koja im je rodno tle. Kako su politika verovanja i kultura pokornosti snaile tako su vodii za diplomatiju zauzeli pisani prostor o diplomatiji tokom XIX veka. Skrhanu diplomatsku teoriju ideolozi samoureujue i samopodeavajue diplomatske prakse gotovo su sasvim istisnuli. Nudili su svoja ideoloka uverenja o diplomatiji pod obrazinom vodia za diplomate.

Poput pretea u XV veku, tadanji meunarodni pravnici zabavili su se diplomatskim pravom kao najboljim nainom spreavanja da diplomatska teorija, kako je to inila pre XIX veka, izvodi diplomatiju na teren neophodnih prilagoavanja i podeavanja. Zato su vodiima za diplomatsku praksu preuzeli voenje misaone obuke diplomata. Svojom ideologijom pravnih pravila, izuzetaka i primera, obrazaca i uzora punili su diplomatsko delovanje rutinom i ritualima i praznili prostor neophodnim sistemskim prepravkama sistema diplomatije. Posledice obuke diplomata diplomatskim vodiima i dometa njome ostvarene vinosti i razvijenih sposobnosti diplomata bile su krah sistema diplomatije 1914.

Ideologija diplomatske prakse, ije su sredstvo delovanja bili vodii za diplomate i vodii kroz diplomatiju, pruila je neporecivi doprinos diskreditovanju diplomatije kao delatnosti. Uspostavljena je jasna veza izmeu ideologije diplomatske prakse i vodia za diplomatiju, ne kao njenog spoljnog ukrasa ve sredstva kondicioniranja diplomatskim pravom diplomata za rutinsko i ritualno delovanje u cilju spreavanja neophodnih preureenja i najbitnije, preutemeljenja, sistema diplomatije.

Vreme posle Prvog svetskog rata zato je izalo kao posveivanje uspostavljanju diplomatskog sistema prema neproverenim idejama i prema jedinom merilu da prokaenoj staroj diplomatiji, ideologiji diplomatske prakse ne sme biti institucionalno, vrednosno, ciljno dato nikakvog prostora. Posebno da se ne sme dati zamaha onim njenim izvoaima, diplomatama, kondicioniranim diplomatskim pravom koje ih je svojim povodcima prakse, primera i sluajeva sabranim u vodie za diplomatiju dralo na voici obnavljanja starog. Vodii za diplomatiju gurnuti su u pozadinu.

Neproverene ideje o uspostavljanju i upravljanju diplomatskim sistemom i njihove sve tee posledice po odrivost poretka uinile su nunim obraanje diplomatskoj teoriji i istoriji diplomatske teorije. Jedino su one mogle da pokuaju da pronau reenja za temeljito preoblikovanje diplomatije koja se pokazala potrebnom i svakako ne nuno kopijom ocrnjenog diplomatskog sistema tobonje ravnotee snaga u XIX i prvim decenijama XX veka i navodnog francuskog sistema diplomatije ije su loe strane bile i proizvod vodia za diplomatiju.

Obrazac vodia za diplomatiju, ovog anra ideoloke diplomatske literature, pravnikog bildunga diplomata, postavio je 1832. arl de Martens (Charles de Martens) Diplomatskim vodiem, kasnije vie puta tampanim kao proireno, dopunjeno i prilagoeno izdanje pod ureivakom palicom nastavljaa (de Martens,

1866). Odgoj diplomata diplomatskim i konzularnim pravom znaio je otklanjanje miljenja u diplomatskom delovanju alatom slinim skolastikom i glosatorskom, a to je bilo pitanje-odgovor. Sada je taj alat prepravljen u sluaj-pravilo, osiguravajui da diplomate podignute njime ponavljaju naueno, slede date primere, i reprodukuju ovako oslepljenog miljenja praktikovanje reprodukovanja postojeeg diplomatskog sistema.

Diplomate kondicionirane vodiima diplomatskog prava i smernicama njihovih pravila i primera, onesposobljene za promiljenost, smenile su XIX veku

onog uzornog ambasadora, vrlina, osobina, miljenja, ophoenja kakvog je zahtevala i idealno gradila ranije diplomatska teorija, dok je postojala. Diplomate priuene vodikim prepisima praktikovale su u XIX i poetkom XX veka svoju nauenu diplomatsku praksu. Takve diplomate uvlaili su Evropu u nevolje, iznele diplomatiju na glas uzronika Prvog svetskog rata i izazvali da se posle njega potrae korenita reenja za otklanjanje diplomata takvoga uzgoja iz sistema diplomatije.

Izvetaj teorije A Guide to Diplomatic Practice: re diplomatija je konstrukcija

Edmunda Berka

Pokuaj da se prilagoeno preutemeljenju diplomatije posle Prvog svetskog rata odgoj poslenika u diplomatiji nastavi primerenim vodiima za praksu, dovee i do delimine promene obrasca ovog anra diplomatske literature. Nee se odustati od andragokog sredstva pravila i primera. Bie u Velikoj Britaniji, ipak, uinjen napor da se u obrascu diplomatskog voenja kroz praksu blagi iskorak naini i prema diplomatskoj teoriji, i prema diplomatskoj istoriji i prema istoriji diplomatije. Time je postignut potreban stepen saznanja nunih za razumevanje osnova logike ustanova, postupaka, sredstava, naina, vrednosti i analitikih zahteva sistema diplomatije.

Cilj takvog prilagoenog bildunga bio je da se podigne diplomata koji e misliti kuda e ii, i kako e taj put praviti, i kakve e posledice odabirom odreenog puta slediti, za razliku od preanjih diplomata prezrene stare diplomatije od Bekog kongresa do Prvog svetskog rata, sledbenika vodikih primera i pravila diplomatskog prava, netrpeljivih prema razumevanju, a odanih istoj praksi koja ih je svodila na to da na svaki put pou, uvereni da uvek negde svojim tabananjem put naprave, posebno u krizu i rat. Gde e njime izbiti, kako i kakve e to posledice imati nije bilo neto o emu se starali. Brinuli su se o svojim pravima, posebno onima koji ima pripadaju po diplomatskom naslovu, o formi dokumenata, ifri i sudskim odlukama. Pregovaranje nije bilo ono o emu je ovog praktiara obuio ijedan vodi kroz diplomatiju tadanjeg usmerenja.

Odluka suda meunarodne javnosti posle Prvog svetskog rata bila je da ne ele u novoj diplomatijidiplomate izrasle u ideologiji stare diplomatske prakse. Ser Ernest Satou pokuao je da drugim, izmenjenim izdanjem Vodia za diplomatsku praksu (Satow, 1922) poe u susret ispunjavanju novih zahteva tadanjeg i

meunarodnog i svetskog drutva. Pravio je promenu u obrascu samog anra vodia za diplomatsku praksu kao anra diplomatske prirunike literature kako bi retko sejui teorijsko seme omoguio podizanje diplomata koji misle ta i kako ine saobrazno odgovornosti i polaganju rauna preobraenog sistema diplomatije preobraenom svetu.

Satou zato poduava diplomate da diplomatija nije re koja je oduvek bila u ljudskim jezicima, ve da spada u rei koje su novoskovane i iji se konstruktor zna.

Satou saoptava da je znaenja prideva diplomatski premeteno od zbirke ugovora ili drugih zvaninih tekstova i na teren meunarodnih ugovora i dokumenata i zvaninih dokumenata drave vezanih za meunarodno pregovaranje i optenje dovelo do poetnog znaenja diplomatskog tela (corps diplomatique) ne u dananjem smislu svih stranih slubujuih diplomata u jednoj zemlji, u kome ga je pomerio Peke, ve u smislu tela prava naroda (corps du droit des gens). Pridev

diplomatski (diplomatique) dobio je tako sloj znaenja koji pokriva ono to ima veze sa meunarodnim odnosima, te se onda znaenje diplomatski prenelo i na delatnike meunarodnih odnosa.

Prvi primer korienja prideva diplomatski u Engleskoj sa tim slojem znaenja

Satou nalazi u Annual Register za 1787. Tvrdi da je Berk 1796. govorio o

diplomatskom telu (diplomatic body) i koristio re diplomatija (diplomacy) u

znaenju vetine ili dranja u sprovoenju meunarodnog optenja i pregovora.

Izvetaj teorije Guide to International Relations and Diplomacy: re diplomatija je.?

Godinu dana posle Beridovog i Dejmsovog Renika diplomatije objavljen je Vodi za meunarodne odnose i diplomatiju (Fry, Goldstein, Langhorne (eds.) 2002).

Gotovo dvostrukog obima u odnosu na Beridov i Dejmsov renik samo diplomatije, Vodi za meunarodne odnose i diplomatiju ambiciozno je nazvan i zamiljen. Neujednaeno je napisan, to nije neuobiajeno za rad mnogo ruku i ureivaki trio koji je posao vodio.

Iako je povremeno teko kod pojedinih odrednica biti siguran da li je re o reniku ili enciklopediji, ni ovaj vodi i za diplomatiju nije od vee pomoi u traganju za pozadinom Berkove ideje da upotrebi re diplomatija za dotadanje neprekidne

pregovore, niti o njegovom shvatanju sadrine te rei i znaenja koje je za njega imala. Kratak deo posveen diplomatiji o istoriji razvoja sistema, ustanove, procesa i delatnosti diplomatije u nju ne vodi, kao to ne privodi ni diplomatskoj teoriji.

Koriena i preporuena literatura:

Freeman, Chas. W. Jr., The Diplomat's Dictionary (rev. edn.) Washington, D. C.: United States

Institute of Peace Press, 1997

Jusserand, Jules J., The School for Ambassadors, American Historical Review 27, 3 (April 1922).

Diplomacy, Microsoft Encarta Encyclopedia Standard, MSN: 2001.

Constantinou, Costas M., On the way to diplomacy, Minneapolis: Minnesota University Press, 1996.

World Wide Words, dostupno na url: http://www.worldwidewords.org/topicalwords/index.htm

(pristupljeno: 4. decembar 2000).

Berridge, G. E., Alan James, A Dictionary of Diplomacy, Houndmills, Basingstoke: Palgrave, 2001.

White, Brian, Diplomacy, The Globalization of World Politics: An Introduction to International Relations (eds. John Baylis & Steve Smith) 3rd edn., Oxford, New York: Oxford University Press, 2005: 387-403.

Craig, Gordon A., Alexander L. George, Force and Statecraft: Diplomatic Problems of Our Time (3rd edn.) New York, Oxford: Oxford University Press, 1995.

(.) . . , . . , . . , : , 1960.

Charles de Martens, Le Guide Diplomatique: Prcis des Droits et des Fonctions des Agents diplomatique et consulaires, suivi d'un Trait des Actes et Offices divers, qui sont du Ressort de la Diplomatie, accompagn de Pices et Documents proposes comme Examples (ed. M. F. H. Geffcken) Leipzig: Brockhaus, 1866, 2 vols.

Satow, Ernest, A Guide to Diplomatic Practice (2nd rev. edn.) London, New York: Longmans, Green & Co., 1922 (2 vols.).

Guide to International Relations and Diplomacy (eds.) Michael Graham Fry, Erik Goldstein, Richard

Langhorne, Continuum, 2002.

DA LI JE DANANJA DIPLOMATSKA ANALIZA MAKIJAVELISTIKA?

1. Prevod izvornog Makijavelijevog pisma poznatog kao Saveti

Rafaelu irolami

(Iz udbenika: Jelica Stefanovi-tambuk, Graenje diplomatske teorije i prakse, Beograd: FPN, 2009.)

Nikolo Makijaveli

POVERLJIVE INSTRUKCIJE1

RAFAELU IROLAMI, UOI NJEGOVOG ODLASKA, 23. OKTOBRA 1522, ZA AMBASADORA KOD IMERATORA KARLA V U PANIJU

ESTITI RAFAELO,

Ambasade su meu onim dunostima kojima republike ukazuju graaninu najveu ast; te onaj nesposoban da obavlja takvu slubu ne moe biti smatran merodavnim da uzme uee u upravljanju dravom. Upravo se priprema da poe kao amabasador u paniju, zemlju tebi nepoznatu, a bitno razliitu po navikama i obiajima od onih u Italiji. ta vie, ovo je prvi put da ti je poverena takva sluba. Otuda, ako se dobro dokae, kao to se svi nadaju i veruju, steie od nje veliku slavu, koja e uveliko nadmaiti sve tekoe sa kojima e se suoiti. Poto imam izvesno iskustvo u poslovima ove vrste, rei u ti ono to ja o njima znam, ne iz uobraenosti, ve samo iz ljubavi koju prema tebi gajim.

Svaki astan ovek zna kako da savesno izvri misiju koja mu je poverena; teko jeste da je prikladno obavi. Ispravno e je izvriti samo ovek koji dobro poznaje linost suverena kod koga je akreditovan, i onih koji njime vladaju, a koji

najbolje zna da se prilagodi svemu to mu otvara i olakava put za povoljan prijem.

1

Prevedeno iz Machiavelli: The Chief Works and Others, 3 vols. (ed. / trans. Allan H. Gilbert) Durham,

North Carolina: Duke University Press, 1965, vol. I: 116-119.

Jer, ma koliko i ovo bilo teko, kao i svako drugo preduzee, ipak je relativno lako zadobiti panju suverena. Iznad svega ambasador mora da nastoji da stekne veliko uvaavanje. Postie ga ako se u svakoj prilici ponaa kao dobar i pravedan ovek. Time stie ugled da je irokogrud i iskren, a izbegava glas da je zao i neiskren, da ga ne bi drali za oveka koji jedno misli, a drugo govori.

Ova iskrenost i ta otvorenost su od ogromne vanosti. Znam, ak, pojedine ljude koji su, budui lukavi i pritvorni, upravo time potpuno unitili poverenje vladara, tako da vie nikada nisu mogli da sa njim pregovaraju. Ukoliko je, pak, katkad i nuno prikriti injenice reima, treba to uraditi tako da se to ne da uoiti; a ukoliko, ipak, to i izae na videlo, onda odbrana ve mora biti uveliko spremna. Alesandro Nasi visoko je cenjen u Francuskoj zbog ugleda da je iskren; a neki drugi, koji su smatrani sutom suprotnou njemu, izuzetno su prezirani. Ja sam uveren da e ti s lakoom potovati ovo pravilo ponaanja, jer mi se ini da tebi to nalae upravo sama tvoja priroda.

Ambasador e, takoe, stei veliku ast zbog informacija koje saoptava svojoj vladi. Tih informacija ima tri vrste. Jedne se odnose na stvari o kojima su pregovori u toku, druge na stvari koje su zakljuene i obavljene, dok se tree, pak, tiu bitnih stvari koje tek treba svriti, i pravilnog predvianja ishoda koji e, verovatno, imati. Dve od ovih vrsta informacija su teke, a jedna je posve laka. Jer znati stvari poto su se ve desile, najoptije reeno, vie je nego jednostavno, osim ako se ne dogodi da dva vladara sklope savez na tetu tree starne, pa je vano uvati tu tajnu sve do trenutka kada doe vreme da se ona otkrije. To se zbilo u sluaju stvaranja Lige Francuske, Pape, Imperatora i panije, zakljuene u Kambreju protiv Venecijanaca, ija je posledica bila razaranje venecijanske republike.

Posvemano je teko proniknuti u tajnu takvih dogovora, te je stoga nuno osloniti se na sopstveno rasuivanje i procene. Ali razotkriti sve intrige, i tano predvideti ishode, uistinu je teko. Tada nema ni ita drugo da se osloni do na sopstvenu mo pronicanja pomognutu vlastitim rasuivanjem. Poto su dvorovi obino puni dokonih znatieljnika, koji neprekidno budno motre ta se oko njih zbiva, najpoeljnije je biti sa svima njima u prijateljskim odnosima, kako bi se od svakog poneto doznalo. Njihova se naklonost lako zadobija banketima i lovovima. Sretao sam i veoma uglednu gospodu koja je dozvoljavala da se u njihovim domovima kocka, samo zato da bi, susreui se sa tom vrstom ljudi bili u mogunosti da sa njima vode razgovore. ak i ono to jedan ne bi znao, drugom bi bilo poznato, a esto se

deavalo da se pomou onoga o emu je svako od njih imao pojma zajedno sklopi znanje o celoj stvari. Ukoliko neko eli da mu neko drugi kae sve to zna mora, za uzvrat, njemu rei poneto od onoga to on zna, jer je najbolji nain da pribavi informacije od drugih da im saopti neke koje ti ima. Ba zato, ukoliko republika eli da njen ambasador bude tovan, nee uiniti bolju stvar no da ga stalno snabdeva obiljem informacija, jer e oni koji znaju da od njega mogu pribaviti informacije pohitati da mu kau sve to znaju. Zato ti savetujem da podsea Osmoricu, nadbiskupa, i sekretare da te dre potpuno upuenog u sve to se zbiva u Italiji, ak i kada se radi o najbeznaajnijoj stvari. Ukoliko se bilo ta od znaaja dogodi u Bolonji, Sijeni, ili Perui neka te o tome obaveste, a pre svega, uini da te dre stalno upuenim u poslove Pape, Rima, Lomabardije i Napuljskog kraljevstva. ak i onda kada te stvari nemaju ni jednu dodirnu taku sa tvojim poslom, ipak je i neophodno i korisno da ih zna, ba zbog razloga koje sam ti napred izneo. To je nain na koji e moi da otkrije intrige koje se pletu tu oko tebe. Ali od stvari koje e tako saznati neke su istinite, dok su druge lane, iako, verovatne. Ti e prosuujui morati sve da ih paljivo vaga, i da primi k znanju one koje se tebi ine da su najblie istini, a da zanemari one druge.

Kada bude podrobno shvatio i prouio ove stvari bie u stanju da ceni njihove ciljeve i svrhe, i saoptava sopstvene procene svojoj vladi. Ali, da bi predupredio da te tvoje procene izgledaju drsko, dobro bi bilo da u svojim depeama, nakon to izloi intrige koje se pletu i ukae na ljude koji u njima uestvuju, upotrebi rei poput ovih: Uzimajui u obzir sve to sam napisao, ovdanji pronicljivi ljudi procenjuju da e to imati takav i takav uinak.

Priljeno sleenje ovog obrasca, u moje doba, iznelo je na veliku slavu mnoge ambasadore, dok je suprotno ponaanje donosilo sramotu i osudu. Znao sam i neke druge, priljene da svoje depee ispune mnotvom informacija, koji su dnevno beleili sve to bi uli, pa bi na osnovu tih zabeleaka, na svakih osam do deset dana sastavljali depeu izdvajajui, iz mase novosti koji su tako sakupili, ono to se njima inilo najinteresantnijim i verovatno istinitim.

Znao sam i mudre ljude, iskusne u ambasadorskom poslu, koji su se koristili obrascem da svojoj vladi predoe, makar jednom na svaka dva meseca, celoviti izvetaj o stanju i prilikama u republici ili kraljevstvu gde su bili akreditovani ambasadori. Kada su takve informacije pouzdane visoko uzdiu slavu svog poiljaoca, a od velike su koristi primaocu, zato to je mnogo lake doneti odluku kada je neko

potpuno obaveten o kakvim pojedinostima, nego kada je u neznanju. Kako bi ti omoguio da to bolje shvati ovaj deo svoje dunosti, iscrpnije u ti je objasniti.

Stigao si u paniju, predaje svoje akreditive i izlae svoje zaduenje, a odmah potom seda da pie svojoj dravi izvetaj o prispeu na svoju dunost, i navodi ta si izloio Imperatoru i kakav je on odgovor dao. Ostavi za neko naredno pismo da u njemu podrobno izloi stanje stvari u kraljevstvu, opie linost vladara i sve ono o emu ti boravak od samo nekoliko dana omoguava da izvesti. Posle toga, mora to paljivije i marljivije beleiti sve to se tie Imperatora i panskog kraljevstva, a onda saini na osnovu tih beleaka potpuni izvetaj. A sada prelazim na pojedinosti. Rekao bih ti mora to briljivije prouiti linost oveka: da li sam vlada, ili doputa da se njime vlada; da li je krtac ili je iroke ruke; da li voli rat ili mir; da li udi za slavom ili gaji strast prema emu drugom; da li ga njegov narod voli; da li radije boravi u paniji ili u Flandriji; kakvi su ljudi njegovi savetnici; da li su im misli zabavljene novim poduhvatima ili su skloni da uivaju u steenom poloaju i dobrobiti, i kakav uticaj imaju na Imperatora; da li ih on esto menja ili mu dugo slue; da li kralj Francuske meu njima ima neke za prijatelje; da li ih je mogue potkupiti. Nakon toga bilo bi dobro usredsrediti se i na veliku vlastelu i barone koji su najee u Imperatorovoj blizini. Otkrij kolika je njihova mo i koliko su oni njime zadovoljni; a u sluaju da su nezadovoljni, kako mu mogu nauditi i da li je mogue da Francuska potkupi ikoga od njih. Mora, takoe, otkriti sve to moe o njegovom bratu, kako se on prema njemu odnosi,