21

O. Milo{ Vesin: O NA[IM SLAVAMA

Sa prvim jesewim danima, pribli`avaju nam se i na{e Krsne slave. Krsna slava je svojstvena samo Pravoslavqu u Srba, i to je zaista najlep{a karak-teristika na{eg crkveno-duhovnog, kao i porodi~nog `ivota. Ma gde se na-lazili i ma pod kakvim okolnostima `iveli, Srbi su, tokom ~itave svoje istorije, od primawa Hri{}anstva pa sve do danas, uvek na poseban na~in obele`avali dan svoje Krsne slave. U nekim na{im krajevima, Slava se i dan-danas zove jo{ i Krsno ime, {to je mo`da i najta~niji naziv tog dragocenog obele`ja na{e vere jer, proslavqaju}i odre|enog Bo`ijeg ugodnika koji je na{ za{titnik, mi se ujedno se}amo i onih davnih predaka na{ih koji su, pri-maju}i Hri{}anstvo i pristupaju}i Svetoj tajni kr{tewa, primili i zavet proslavqawa onog svetog, ili svetiteqa, koji se praznovao toga dana kada su kr{teni. Krsna slava je od samog svog nastanka bila porodi~ni praznik, i to porodice kao prevashodnog simvola male ili doma}e Crkve. ... Primawem Hri{}anstva, Srbi su, u svome `ivotu, dobili i jednu novu, do tada nepozna-tu, dimenziju duhovnog slavqa, a to je SABORNOST, kao jednu od najbitnijih osobina Crkve Hristove. Vera u Vaskrslog Hrista je jedina stvarna potvrda duhovnog jedinstva izme|u nas i na{ih usnulih predaka. Svaki Bo`iji ugod-nik, koga proslavqamo kao za{titnika na{e porodice, na{u Slavu, tj. na{e Krsno ime, bio je i jeste svedok Vaskrslog Hrista. ... Su{tina Krsne slave je u proslavqawu imena Bo`ijeg, kao i u pro-slavqawu Bo`ijeg ugodnika-svetog, koji je za{titnik na{ega doma, ali i u molitvenom se}awu svih onih u Gospodu usnulih predaka, onih koji su pre nas na zemqi `iveli, isto Krsno ime slavili, i to nam u nasle|e ostavili. Elementi i simvoli Slave jesu: slavska ikona, slavska sve}a, slavsko `ito, slavski kola~ i vino. Na ̀ alost, jo{ uvek ima me|u nama onih koji na slavsko `ito gledaju kao na `ito koje se sprema svecu za du{u, pa ako se u wihovim porodicama slavi, npr. Sveti arhangel Mihailo, ili Sveti prorok Ilija, oni tada ne spremaju `ito jer je to, po wihovom tuma~ewu, `ivi svetac. Treba uvek imati na umu da slavsko `ito i `ito koje se sprema za parastos pokoj-nicima nije jedno te isto! Ono {to je isto jeste da je, u oba slu~aja, `ito poznati biblijski simvol vaskrsewa (vidi Jn.12:24). Me|utim, po svojoj funk-ciji i nameni, slavsko ̀ ito se razlikuje od ̀ ita za pokoj du{a preminulih. ...

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 22. OKTOBAR 2017, GODINA 19, BR. 6

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22

... Slavsko `ito objediwuje Boga, sveetog, ili svetite-qa, koga praznujemo, kao i sve `ive i one u Gospodu us-nule ~lanove porodice, a kada je, s druge strane, re~ o `itu namewenom za pokojnika, tada je, na{om verom u Vaskrslog Hrista, `ito vidqivi dokaz te vere, ali i mo-litvenog zajedni{tva sa preminulim. Ako tako shvatimo i do`ivimo su{tinu vidqivih elemenata Slave, bi}e nam vi{e nego jasno da one porodice koje ne spremaju slavsko `ito oduzimaju time od svoje Slave jedan od najbitnijih elemenata. Shvatawe da je `ito nameweno kao “parastos

svetom” je ne samo pogre{no nego je i tu`ni znak prisustva paganskog, dakle, nehri{}anskog “verovawa”. Sveakog svetog, ili svetiteqa, Bog je proslavio i svaki Bo`iji ugodnik je na{ nebeski zastupnik pred Ocem nebeskim. Pogre{nim shvatawem, pa onda i ~iwewem, da je `ito nameweno svetom za du{u, mi ispovedamo ne tek jereti~ku, ve} i direktno bogohulnu ideju, naime - da su svetima potrebne na{e molitve. A, zapravo je obrnuto - mi smo ti kojima su potrebne zastupni~ke molitve na{ih nebeskih prijateqa i za{titnika - svetih Bo`ijih ugodnika. ... Slavski kola~ bi trebalo da se umesi sa osve}enom Svetom vodom. Ako sve{tenik nije u prilici da poseti... dom neposredno pre Slave,... onda se slavski kola~ mesi sa malo Bogojavqewske vodice, koju svaka porodica ~uva tokom cele godine. Danas se veoma ~esto ~uje pitawe: - Kada jedna po-rodica mo`e i kada treba da po~ne sa proslavqawem svoje Krsne slave? Od-govor je kratak i jasan: Odmah! Drugim re~ima: ~im se osamostali. Dana{wi na~in osamostaqivawa je neretko sasvim druga~iji nego {to je to bilo u pro{losti... Sasvim je neprimereno da jedna kompletna i samostalna poro-dica... ne slavi svoju Slavu, i to samo zato jer je jo{ uvek ̀ iv otac ili stariji brat... Porodice koje su u `alosti gre{e ako ne slave Slavu, jer Slava nije u jelu, pi}u i pesmi, nego, pre svega, u molitvi! Sasvim je u redu da porodica koja je u `alosti ne poziva goste i ne priprema veliki ru~ak ili ve~eru, ali nije u redu ako na dan Slave ne pripremi sve}u, `ito i kola~, jer pomenuti elemetni Slave i jesu, izme|u ostalog,... vidqivi znak na{eg zajedni{tva sa preminulim ~lanovima porodice, ali jedino i samo u Vaskrslom Hristu! Slavski kola~ je simvol Hrista i kao Hleba ̀ ivota, a ̀ ito simvol vaskrsewa. Tako|e, mnoge na{e srpske pravoslavne porodice su uo~i Slave i na dan Slave mnogo vi{e zaokupqene pripremawem ogromnih koli~ina hrane i spremawem ku}e za do~ek gostiju, nego {to, pred Slavu, vode ra~una o spre-mawu, preispitivawu i ~i{}ewu svojih du{a i svojih savesti. Krsna slava je prvenstveno porodi~ni praznik, a ne praznik za goste! Gosti su, nara-vno, dobrodo{li, ali toga dana prednost treba da je na strani porodi~nog zajedni{tva, mira i harmonije, a to se najboqe i najlep{e gradi molitvom! Pre svega, molitvom u hramu! Na Svetoj Liturgiji! Zajedni~ki odlazak u crkvu na Liturgiju, i osobito zajedni{tvo u ^a{i spasewa, tj. Svetom Pri~e{}u, najboqe u~vr{}uju ono ~ega je danas, na `alost, sve mawe, a to su - mir i sloga u porodici!

23

OBJAVQEN JE NOVI GODI[WAK SVIH SABORNIKA ZA 18.GODINU IZDAVAWA!

VELIKANI KOJI SU DALI @IVOTE ZA SRPSKI NAROD: Heroji Velikog rata; Nikolaj Hartvig - posledwi ruski diplomata na srpskom Dvoru; Ledi Pexet i Srbi; Delfa Ivani} - zaboravqena heroina; Ple-

menita mis Irbi; Qubica Lukovi}; Grigorij [~erbina - ruski konzul na Kosmetu; Pod sazve`|ima heroja - posve}eno na{im pilotima...

BRAK I PORODICA: Roditeqi - zaboravqeni i napu{teni; [ta ako dugo ne nalazim pravog supru`nika; Mu{karac i `ena u situacijama stresa; Da

li odrasli treba da budu poslu{ni roditeqima; Deca i kompjuterska zavis-nost; Kako izabrati `ivotnog saputnika; Poslu{awe je oslu{kivawe

(o sluhu za decu); Mo} maj~inske molitve; Za{to je moje dete tako neposlu{no; Vaspitawe po~iwe time {to se volimo...

NACIONALNA ISTORIJA: Dan kada su gorele kwige; Kolo srpskih sestara; 2200 du{a mu~enika u Kraqevu; 20-godi{wica istorijske

restauracije Saborne crkve; ]irilica u Srbiji danas...DUHOVNE POUKE: O tajni imena Svete Petke; Ja sam tu...; Rane nam daju

vid; Pojednostavite svoj `ivot; O qubavi prema svima; ^ovek je tajna; Ostavi ~oveka na miru; Na{e nebo po~iwe ovde...

PRI^E IZ @IVOTA: Heroji postoje - Bo`iji ~ovek iz Vijetnama; Pri~a o neveri - sahrana crkve; Nad mo{tima Svetog Simona...

CRKVA I DRU[TVO: Mo`e li du{evno oboleo ~ovek da se spase; Duhovni{tvo i neuroze; Gospod nije slamao slobodnu voqu u~enika; [ta ozna~avaju na{a imena; Internet, ve~nost i Stra{ni sud; Psihijatrija

u crkvenim okvirima; [ta je nedostojno pri~e{}ivawe; Crkvenosloven-ski jezik na putu Bogopoznawa; Mi na Liturgiji - Liturgija u nama; Uloga duhovnika kod du{evnih bolesnika i prestupnika; [ta ako nemam finan-

sijske mogu}nosti za milostiwu; Mnogi se pri~e{}uju kako im nai|e...RAZVOJ LI^NOSTI: Ne mu~i sebe; O uzroku psihi~kih problema;

Kad bih ja znao datum svoje smrti; ^emu slu`i tuga i za{to je ne treba potiskivati; Putovala sam u Jerusalim i tamo videla starca; Savremena depresija; O~ekivawe ~uda ili preobra`aj du{e; Na Liturgiji se de{ava

tajna na{eg spasewa; O razumevawu tu|ih rana; Moj post od sebe samog je - sredi{te posta; Duhovni smisao nastanka bolesti...

STALNE RUBRIKE: Qudi govore o...; Zdawa oko Saborne crkve; Pri~e Solomonove; Srpska istorija u Letopisu Saborne crkve; Preporuke kwiga,

filmova, hodo~a{}a, duhovne literature, emisija...; Poreklo i zna~ewa imena i re~i; De~iji biseri; Pitawa i odgovori; Majke hri{}anke

NOVI GODI[WAK SABORNIKA ZA 18.GODINU IZDAVAWA MO@ETE NA]I U PRODAVNICI SABORNE CRKVE! Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

24

U NEDEQI SV. OTACA VII VASEQEN. SABORA PROSLAVQAMO: 22.(09) Sveti apostol Jakov; Sveti Stefan, despot Srpski (Slepi)23.(10) Sveti mu~enici Evlampije i Evlampija24.(11) Sveti apostol Filip, |akon; Sveti Teofan Na~ertani25.(12) Sveti mu~enici Tarah, Prov i Andronik26.(13) Sv.mu~.Karp; Sv.novomu~enica Zlata Meglinska; Ikona Iverske Bogorodice27.(14) Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka28.(15) Sv. sve{tenomu~enik Lukijan; Prepodobni Jevtimije

U petak, 27. oktobra, na Svetu Petku, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.Sve~ari mogu donositi kola~ i `ito na osve}ewe od 7:00.

U pro{logodi{wem izdawu Sabornika o Svetoj Petki (br. 6 za 18. godinu izdavawa), mo`ete pro~itati: O tajni imena Svete Paraskeve - Petke; ^ija

je sv. Petka za{titnica i kome poma`e; Po{tovawe sv. Petke kod Srba; ^etiri Svetiteqke Paraskeve; Ko je Sveta Petka Srbska, a ko Sveta

Petka Trnova. @itije Svete Petke mo`ete pro~itati u slavskim izdawima godi{waka Sabornika za 12. godinu izdavawa, kao i u

elektronskom izdawu na na{em sajtu, u rubrici Najslavqenije slave.^estitaju}i Slavu sve~arima Svete majke Paraskeve, kao i praznik svima vama, bratstvo Saborne crkve i uredni{tvo Sabornika vam `eli molit-

venu za{titu Svete majke Paraskeve nad domom, porodicom i du{om...

SETIMO SE, O SLAVI, ONIH KOJI NEMAJU...

@ele}i vam svima... da u miru i zdravqu do~ekate i provedete dan svoje Slave, bez obzira da li vam je Slava za koji dan, nedequ ili mesec, dozvolite mi da vas, na kraju, ne{to od srca zamolim: setite se, Boga radi, o danu svoje Slave, i onih koji su u nevoqi, a mo`da ba{ tu istu Slavu slave kao i vi. Da bi va{a slavska radost zaista bila potpuna, a da bi va{a deca shvatila smisao Slave kao zajedni{tva svih u Hristu i sa Hristom, pomozite onima na ~ijoj se trpezi, ni o slavskom, ni o ma kom drugom danu, ne}e na}i ni deli} onoga {to se kod vas podrazumeva. Toliko je danas porodica... koje zaista te{ko `ive i zamislite koliku biste radost u~inili nekoj znanoj, a jo{ vi{e neznanoj porodici, poslav{i im svoj dar. I, nemojte misliti da bi to bila milostiwa! Daleko od toga! To bi, zapravo, bio dar Bogu. Ako vi li~no ne poznajete niko-ga kome bi tako {ta bilo od pomo}i, raspitajte se kod drugih parohijana ili, jo{ boqe, kod svog sve{tenika. Sazna}ete i kome i kako bi trebalo pomo}i... Prota Milo{ Vesin, paroh ju`no~ika{ki