53

O. Valerij Duhawin: ISKU[EWA VEZANA ZA PRI^E[]E

Svete Tajne - Telo i Krv Hristova su najdragocenija Svetiwa na zemqi. Ve} ovde, u stvarnosti zemaqskog sveta, Evharistija nas ~ini zajedni~arima Nebeskoga Carstva. Zato hri{}anin treba da se trudi da bude izuzetno opre-zan kad je u pitawu ova Tajna. Postoje isku{ewa koja vrebaju hri{}anina koji `eli da se pri~esti. TREBA DA IH ZNAMO I DA SE ZA[TITIMO OD WIH. Neka isku{ewa PRETHODE primawu Svetih tajni, a druga slede POSLE Pri~e{}a. Na primer, jedno od glavnih isku{ewa, koje je danas vrlo ra{ireno, vezano je za ocenu li~nih osobina sve{tenika koji slu`i Liturgiju. Tako nevidqivi neprijateq me|u vernicima poku{ava da poseje glasove o gre-hovima sve{tenoslu`iteqa i o tome da ne treba da se pri~e{}uju kod svakog sve{tenika. Ako primete da sve{tenik ima neke mane, zbog ne~ega misle da ne treba da se pri~e{}uju kod wega i da se blagodat Pri~e{}a zbog toga, navodno, smawuje. ... Mi pre Pri~e{}a ne treba da razmi{qamo o tome ko-liko je pobo`an sve{tenik koji vr{i Tajnu, ve} o tome da li smo mi sami dostojni da budemo pri~asnici Svetih Darova. Podseti}emo da Svete tajne nisu li~no nasle|e sve{tenika. On je samo slu`iteq, a Svete Darove deli Sam Gospod. Posredstvom sve{tenoslu`iteqa, u Crkvi deluje Bog. Zato je Svetiteq Jovan Zlatousti govorio: “Kad vidi{ da ti sve{tenik daje Darove, znaj da... Hristos pru`a ruku ka tebi”. Zar }emo odbaciti ovu ruku? De{ava se da hri{}ani, koji se redovno pri~e{}uju Svetim tajnama, trude}i se da vode pa`qiv duhovni `ivot, neo~ekivano do`ive isku{ewe u vidu ne~istih i hulnih pomisli. Nevidqivi neprijateq poku{ava da svojim napadima oskrnavi um hri{}anina i da na taj na~in poremeti wegovu pri-premu za Pri~e{}e. Ali, pomisli su poput vetra, koji duva nezavisno od na{ih `eqa. Sveti oci nam zapove|uju da se ne usredsre|ujemo na misli koje dolaze, kako se ne bismo zaglibili u stalnim unutra{wim sukobima. [to vi{e pre`vakavamo pomisao, tim realnija ona postaje u na{oj du{i i te`e joj se mo`emo suprotstaviti. Boqe je da ignori{emo sve pomisli, a um zat-varamo u re~i molitve, znaju}i da pomisli koje nam dolaze nisu na{e, ve} ne-prijateqske. Pa`qiva, topla molitva odagnava sumrak lukavih napada, du{a se osloba|a mislenog ugwetavawa i sti~e blagodatni mir.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 16. DECEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 14

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

54

U na{em duhovnom `ivotu mogu}e je i ovakvo isku{ewe. Hri{}anin se usrdno sprema za primawe Svetih tajni, posti, uzdr`ava se od sve-tovnih zabava i dela, bri`qivo se pripremaju}i za ispovest. Ali, ~im se pri~esti, radosno odbacuje svaki duhovni trud, kao suvi{no, nepotrebno breme. On se naivno nada da }e ga tek primqena blagodat sama za{tititi i pokriti, bez ikakvog

napora sa wegove strane. Na kraju, dolazi do raslabqenosti, ~ovek se lako povla~i i pogru`ava u vrtlog svetske sujete. Bezbri`no se oslawaju}i na pomo} Bo`iju, ovakav ~ovek uskoro gubi darove Svetog Pri~e{}a. Va`no je da zapamtimo da nas blagodat Bo`ija ne spasava bez nas. U asketskom u~ewu Crkve, postoji pojam sinergije, odnosno, saradwe. Gospod izgra|uje i preobra`ava du{u uz na{ stalni li~ni napor, u~e{}e i saradwu. Postoji i isku{ewe suprotnog karaktera. Vide}i da, izvesno vreme posle Tajne, na na{u du{u ponovo pada grehovna pra{ina, malodu{an ~ovek pada u o~aj i smatra da Tajne Ispovesti i Pri~e{}a nisu imale ve}eg smis-la. Kakav smisao ima pribegavawe Tajnama, kad u nama i daqe deluje greh? Me|utim, kada se ne bismo ispovedali i pri~e{}ivali, ne bismo prime}ivali u sebi ni{ta grehovno, IZGUBILI BISMO OSE]AJ ZA GREH i po~eli bismo potpuno ravnodu{no da se odnosimo prema svom spasewu. Kad u sobu prodre sun~ev zrak, on pokazuje koliko ima pra{ine u vazduhu, isto tako, u svetlosti blagodati Tajni postaju vidqivi na{i nedostaci i nemo}i. Duhov-ni `ivot predstavqa neprestanu borbu protiv zla, neprestano re{avawe zadataka, koje `ivot postavqa pred nas, ostvarivawe voqe Bo`ije u svim uslovima. I, treba da se radujemo ako nam, i pored na{eg stalnog spotica-wa, Gospod daje mogu}nost da se o~istimo od grehova i da ushodimo ka dobru ve~nog `ivota, u Tajni Pri~e{}a. ^esto se mo`e nai}i i na slede}e isku{ewe. Pri~asnik i{~ekuje da blagodat Tajne u wemu obavezno izazove neko posebno ose}awe, koje nije od ovoga sveta, pa po~iwe da oslu{kuje sebe, u potrazi za uzvi{enim ose}awima. U ovakvom odnosu prema Tajni se krije EGOIZAM, koji se jedva mo`e ras-poznati, po{to ~ovek delotvornost Tajne meri li~nim unutra{wim ose}ajem, zadovoqstvom ili nezadovoqstvom. A, to krije dve opasnosti. Prvo, ~ovek koji se pri~estio mo`e sam sebi da sugeri{e da su u wemu zaista nastala neka posebna ose}awa, kao znak Bo`anske posete. Drugo, ako nije osetio ni{ta nadzemaqsko, quti se i po~iwe da tra`i za{to se to desilo, pada u sumwi~avost. Opasno je to... {to ~ovek sam u sebi stvara posebna “blagodat-na” ose}awa, nasla|uju}i se u sebi proizvodima sopstvene ma{te, ili se jede zbog sumwi~avosti. U ovakvim situacijama, va`no je da imamo na umu da se duhovni ̀ ivot ne zasniva na ose}awima i opa`ajima, koji mogu biti i varqivi, ve} na smirewu, krotosti i jednostavnosti. Svetiteq Teofan Zatvornik je o tome govorio: “Mnogi unapred `ele da dobiju od Svetog Pri~e{}a ovo ili ono, a zatim, ne vide}i to, bivaju zbuweni, pa se ~ak kolebaju i u veri u silu Tajne. A, krivica nije u Tajni, ve} u ovim suvi{nim domi{qawima. Nemojte

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

56

U NEDEQI 29. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 16.(03) Sveti prorok Sofonije; Prepodobni Jovan ]utqivi17.(04) Sveta velikomu~enica Varvara; Prep. Jovan Damaskin18.(05) Prepodobni Sava Osve}eni; Sveti Nektarije Bitoqski19.(06) Sveti Nikolaj, Arhiepiskop Mirlikijski ^udotvorac - Nikoqdan20.(07) Sveti Amvrosije; Prepodobni Grigorije Gorwa~ki21.(08) Prepodobni Patapije; Sv. apostoli Sosten, Apolos i drugi s wima22.(09) Za~e}e Svete Ane

Draga bra}o i sestre, u sredu, 19. decembra, na Nikoqdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. Sve~ari Svetoga oca Nikolaja mogu donositi slavske

kola~e i `ito na osve}ewe od 7:00. Bratstvo Saborne crkve i uredni{tvo Sabornika vam `eli Bogom blagoslovenu Slavu i praznik, na umno`ewe radosti i qubavi, ukrepqewe duhovnog i telesnog zdravqa, na o~uvawe porodi~nog mira i sloge, a ponajvi{e na spas du{a svih koji se Svetom

ocu Nikolaju obra}aju za pomo} i slave ga kao svoje Krsno ime.

U subotu, 22. decembra, na praznik Za~e}a Bogorodice u utrobi Svete Ane, zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30.

Na ispovest mo`ete dolazi tokom i posle svakog jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija, kao i po dogovoru sa va{im parohom ili ispoved-nikom. Bratstvo Saborne crkve vam je na raspolagawu za ispovest ne samo

tokom postova, ve} i preko ~itave bogoslu`bene godine, kad god vam je potrebna ispovest, duhovni razgovor ili savetovawe. Mo`ete se prethodno javiti i na tel: 2636-684, posle redovnih bogoslu`ewa.

Svi se, tokom posta, bavimo time {ta jedemo, da li je trpeza na uqu ili na vodi, a gotovo da uop{te ne brinemo o ~i{}ewu svoje du{e i o na{em odnosu prema Gospodu, o @IVOM ODNOSU SA GOSPODOM. (Pokazuje rukom na nepregledne redove za ispovest, iako ve} nastupa trenutak izno{ewa Svetog Pri~e{}a) Evo na koje mjesto mi stavqamo Gospoda - na posqedwe! NA[ ODNOS PREMA ISPOVJESTI POKAZUJE KOJE MJESTO ZAUZIMA GOSPOD U NA[EM @IVOTU - dolazimo u posqedwem trenutku, kao da treba da obavimo neku formalnost pred Pri~e{}e! Takav odnos prema Sve-tim tajnama nam nije na spasewe... Jerej Aleksandar Lu~i}

QUDI GOVORE O... NA[EM ODNOSU PREMA ISPOVESTI

55

ni{ta sebi obe}avati, ve} sve prepustite Gospodu, mole}i Ga samo za jednu milost - da vas ukrepi za svako dobro delo koje Mu je ugodno”. Za nas ne treba da budu prvostepeni ozarewa i naslade, ~ak i ako je u pitawu Bo`anska blagodat, ve} PREDAVAWE SEBE U RUKE BO@IJE, smiravawe svoje voqe pred voqom Bo`ijom. Ako je Bogu ugodno, On }e nam, nara-vno, dati ose}aj Wegove blagodati. Ali, po pravilu, za sve va`e jevan|eqske re~i: Carstvo Bo`ije ne do-la-zi na vidqiv na~in (Lk,17,20). Blagodat }e tajanst-veno i postepeno preobraziti qudsku du{u, tako da mi sami ne mo`emo i ne treba da ocewujemo i merimo koliko smo ve} postali bliski Bogu. Zato se `ivot takvog ~oveka preobra`ava, i on, u svojim postupcima, sve vi{e i vi{e, postaje istinski slu`iteq dobra. ... Verovatno je jedino ose}awe na ~iji zna~aj treba da obratimo pa`wu posle pri~e{}ivawa - OSE]AWE DU[EVNOG MIRA, smirewa, s kojim nam je lako da se molimo Bogu i sa kojim se mirimo sa bli`wima. Dakle, kada do|emo u hram, potrudimo se da izbegnemo usredsre|ivawe na svoje subjektivne do`ivqaje i fantazije u vezi sa onim {to vidimo i ~ujemo. Potrudimo se da se potpuno usredsredimo na samu Liturgiju, da jednostavno i prirodno stojimo pred Bogom. U vezi sa isku{ewima, mo`emo da o~ekujemo i slede}e pitawe: za{to posle Pri~e{}a ni iz daleka ne dolazi do olak{avawa `ivotnih te{ko}a? Odnosno, ponekad obavezno o~ekujemo da, posle Pri~e{}a, sve u na{em ̀ ivo-tu treba da pote~e glatko. Da bismo shvatili odgovor na ovo pitawe, treba da se setimo da se u Tajni Evharistije pri~e{}ujemo Telom Raspetog Gospoda i Krvqu, koja je prolivena za na{e grehove. Pri~e{}ujemo se Onim Ko je Sam postradao i, ako je Wemu ugodno, On nam ostavqa na{e te{ko}e, kako bismo i mi pretrpeli svoj krst. Uostalom, posle dostojnog pri~e{}ivawa Svetim Tajnama, du{a postaje ja~a i ~esto se ispostavqa da je ono {to nam se ~inilo kao nerazre{iv problem - stvar koja se lako mo`e re{iti i koja ne predstavqa problem koji smo ranije zami{qali. Qudi koji se obra}aju Bogu

nalaze se pod Wegovim poseb-nim Bo`anskim promislom. SVAKOM PRI^ASNIKU GOSPOD DAJE ONO [TO MU JE NEOPHODNO u datom trenutku: nekome radost, kako bi ~ovek nadahnut Svetim Pri~e{}em daqe i{ao sa ve}om sigurno{}u, a nekome isku{ewa i te{ko}e, jer se ne pri~e{}uje-mo radi prolaznog blagostawa, ve} radi ve~nog, {to se ne mo`e dosti}i bez strpqivog no{ewa sopstvenog krsta...

Vidite kako mi ~esto grije{imo kad idemo na ispovjest: govorimo na ispovjes-

tima na na~in “brze hrane” - vrlo brzo, par rije~i, bezveze ne{to... i ide{ daqe. To je ismijevawe Svete Tajne. ... Potpuno neiskori{tena strahovita mogu}nost...

O. Rafailo (Boqevi})

^ovek nije ono {to ka`e o sebi, ve} ono {to PRE]UTI...

Sv. vladika Nikolaj