141

PSIHIJATRIJA U CRKVENIM OKVIRIMA

Veliki sovjetski psihijatar Dmitrij Jevgewevi~ Melehov, koji se smatra osniva~em socijalne psihijatrije, bio je duboko veruju}i ~ovek. Tek posle wegove smrti, bila je objavqena kwiga Psihijatrija i problemi duhovnog `ivota. Melehov je izdvajao tri oblika psihi~kih oboqewa. Prvi: oboqewa u vezi sa povredom mozga, vidqivom ili nevidqivom - potresi, tumori, intok-sikacije. Npr. pri konzumirawu alkohola i narkotika dolazi do hemijskih o{te}ewa. U takvim slu~ajevima, neophodna je pomo} lekovima. Drugi ob-lik: kada ne postoji nikakav fiziolo{ki supstrat. Ta oboqewa je Melehov nazvao: duhovna oboqewa. Tre}a varijanta - me{oviti tip rastrojstva. Da-kle, duhovna rastrojstva i jesu specifi~na po tome {to metoda lekovima, u takvim slu~ajevima, nije mnogo delotvorna. Pacijent se le~i, a rezultata je malo. I tada, po re~ima Melehova, poma`u Svete Tajne Crkve, molitva. Zato, smatra on, pored posteqe du{evno obolelog uvek mora biti lekar psihijatar i sve{tenik. ... Lekar sprovodi medicinski deo posla. Ali, le~ewe lekovima je samo “postavqawe izolacije na provodnike koji varni~e”, iskqu~ivawe obolelih delova tik pred havariju. Sve{tenik obavqa duhovni posao, pre svega, obavqa Svete Tajne Crkve: jeleosve}ewe, ispovest, Pri~e{}e. Rani-je su se u Rusiji, u okviru svih psihijatrijskih bolnica, gradile bolni~ke kapele. Sve{tenik i lekar su bili kolege. Samo na jednoj Vojno-medicinskoj akademiji ima preko 50 klinika. Pri svakoj je bio hram. Liturgija se slu`ila svakoga dana. Sve{tenike su pozivali kod bolesnika, kada dugotrajno le~ewe lekovima nije davalo rezultata. Tek po{to bi sve{tenik obavio Svete Tajne, pratilo se da li se bolesnikovo stawe promenilo ili ne. Nave{}u slede}i primer: moj bla`enopo~iv{i duhovni otac, pro-tojerej Vasilij Leswak, bio je nastojateq [uvalovskog hrama i tako|e je sara|ivao sa psihijatrima. Jednom prilikom mu je do{la `ena i rekla: “Moj sin le`i u bolnici I. I. Skvorcova-Stepanova, ve} nekoliko meseci. Ne mogu da ga izle~e od te{ke psihoze. Lekovi ne deluju. Doktori su savetovali da vam se obratim - ko zna...” Ba}u{ka se pomolio u oltaru i veli: “Eto ti, ma-jko, nafora; ako tvoj sin uzme od tebe, ja }u mo}i da mu pomognem, ukoliko ne - ne}u mo}i”. Kada je majka oti{la u posetu sinu, on joj je iza{ao u susret i sam zatra`io: “Daj mi, {ta si to donela...?” Posle nekoliko dana su ga pustili.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 21. MAJ 2017, GODINA 18, BR. 36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

142

Li~no je do{ao u crkvu, kod o. Vasilija. Imao je duhovno oboqewe. ... Nekome }e odgovarati jedan lek, nekome drugi. Kriterijum je sam pacijent. Svaki ~ovek od ro|ewa ima genetski slaba mesta. Kod nekoga je to `eludac, kod nekoga srce, zglobo-vi, a kod drugih mozak. Kako pokazuje praksa, prava psihi~ka oboqewa su, naj~e{}e, ipak, genetska. Nerprijatno detiwstvo poma`e da se ta slaba mes-ta projave. A, prijatno - zna~ajno umawuje i ko~i wihov razvoj. U datom slu~aju, bolna mesta se, po

pravilu, ne manifestuju u mla|em uzrastu, ali se mogu manifestovati u peri-odu hormonalnih promena i prilikom drugih stresnih situacija. U lagodnim uslovima, ~ovek mo`e i da ne ose}a nikakve probleme. Ali, nisu ~itavog `ivota lagodni uslovi. Lomovi }e, pre ili kasnije, iza}i na videlo. Bolest ima taj karakter da je wome te{ko upravqati. Ona uvek re-meti ~oveka time {to se otima kontroli. Npr. kada ~ovek pije, ali svakog trenutka mo`e da ostavi - to je stawe pre bolesti. Pijanstvo je ve} bolest, psihofiziolo{ka, patolo{ka zavisnost. Tako je i ovde: kada oboleli sam sa sobom ne mo`e ni{ta da u~ini i situacija izmi~e kontroli, izazivaju}i, pri tom, opasnost po wegov `ivot i `ivot bli`wih - to je bolest. Tako|e, najva`niji simptom psihi~kog oboqewa je sni`ewe kriti~ke samoocene. Bolestan ~ovek ne smatra sebe obolelim. [to je dubqa bolest - ni`i je stepen samokriti~nosti. Prvo se sni`ava psiholo{ka za{tita - na{ duhovni imu-nitet. To su na{a pozitivna se}awa. “Jedna divna, sveta uspomena, a naro~ito koja je poneta jo{ iz detiwstva, mo`da je ba{ najboqe vaspitawe. Ako ~ovek ponese mnogo takvih uspomena kroz `ivot, onda je taj ~ovek spasen za ceo `ivot” - govori Dostojevski ustima Aqo{e Karamazova. A, ako je u se}awu dovoqno intenzivnih, svetlih, pozitivnih momenata, onda i prilikom stresa ~ovek tra`i uto~i{te u wima i misli o pozitivnom, poput podmornice koja odlazi od oluje u okeansku pu~inu. Duhovna blagodat }e uvek navesti naviga-tor du{e na Carstvo nebesko. ... ^oveku pravoslavnom, pre svega, treba da poma`e vera. On mora, mimo svega ostalog, da se u celosti osloni na Boga. Jer, {ta je to vera? To je vernost zapovestima Bo`ijim i poverewe u Boga. Ma koliko visoke gore ispred tebe da porastu, koliko god blato da se napravi, treba verovati. Tu je najva`nije da se ne skrene sa izabranog, te{kog puta. Ako je glavni ciq tra`ewe Carstva nebeskog i poverewe u Boga, te{ko}e ne}e biti fatalne. One }e biti vesnici one radosti koju niko ne}e mo}i da nam oduzme. Radost ta }e biti beskrajna. Me|utim, ako ~ovek nema vi{ih duhovno-moralnih vred-nosti, on se lomi. VERA JE IMUNITET ZA SVE PSIHI^KE BOLESTI. Psihi~ka rastrojstva su ~esto pokazateq bolesne vere, wenih nedostataka, nedovoqne vernosti i poverewa u Boga. ^esto sam se susretao sa te{kim slu~ajevima psihi~kih oboqewa, kada su se pacijenti, tokom ocrkvewewa, skoro u potpunosti osloba|ali lekova, prelaze}i na minimalnu dozu. Kada govorimo o pozitivnim rezultatima, tu mislim na dugoro~nu remisiju - 10,

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

144

U NEDEQI SLEPOGA PROSLAVQAMO: 21.(08) Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov 22.(09) Prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja23.(10) Sveti apostol Simon Zilot; Prepodobna Isidora24.(11) Sveti Kirilo i Metodije (Odanije Vaskrsa)25.(12) Vaznesewe Gospodwe - Spasovdan; Sveti Nikodim Srpski26.(13) Sveta mu~enica Glikerija; Pe}ka ikona Presvete Bogorodice27.(14) Sveti mu~enik Isidor; Sveti mu~enik Maksim

U sredu, na Svete Kirila i Metodija, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. U ~etvrtak, na Spasovdan - Slavu Beograda, Sveta Liturgija u Sabornoj

crkvi slu`i}e se sa po~etkom u 8:30. Integralnu verziju naslovnog teksta mo`ete na}i na sajtu Pravoslavie.ru

(srpska verzija ruskog sajta), kao i brojne druge izvanredne tekstove.Ukoliko vam je potreban razgovor sa nekim od stru~waka Pravoslavnog

pastirsko-savetodavnog centra, o va{im ili psiholo{ko-duhovnim problemima va{eg bli`weg, mo`ete zakazati termin razgovora na

tel. 3613-855 ili do}i li~no na 12. sprat Beogra|anke.

(nastavak) bez qubavi prema Bogu, besmislene jer su one samo provera odnosa prema Bogu i ~oveku. ... Ako vi na ispovesti ili u besedi ne{to ka`ete bole-snom {izofreni~aru, i jo{ dospete do strukture ludila, posebno ludila u postupcima, kada je bolesnik uveren da ste ga upravo vi povredili - znajte da }e glavni ciq wegovog `ivota biti da vas uni{ti. Pri ~emu }e taj prestup izvr{iti u najekstravagantnijem obliku. Kada su takva dela u pitawu, bole-snici su vrlo kreativni. Treba to uvek imati na umu. Tu se i oci zamisle. ... Ovde treba upotrebiti krajwu ikonomiju - pri~e{}ivati bez posebne pri-preme. ... Va`no je da poseta sve{tenika ute{i bolesnika i izazove pozi-tivno raspolo`ewe. Protojerej Grigorij Grigorjev

PITAWA I ODGOVORI: Mo`e li du{evno oboleo ~ovek da se spase?

Psihi~ka bolest ne predstavqa prepreku za ve~ni ̀ ivot; nervni sistem je taj koji boluje, a ne besmrtni duh. Ukoliko osoba sa trpqewem bude podnosila svoju bolest, ona }e mu poslu`iti na spasewe.

Arhimandrit Rafail (Karelin)

Zna Gospod {ta radi sa bolestima. Ako vidi da imamo neku strast, {aqe nam bolest, radi na{eg dobra. Starac Amvrosije (Lazaris)

143

15, 20 godina i vi{e. Slom u centralnom nervnom sistemu mo`e biti plodno tle za razvoj rastrojstva. Mozak - to je velika endokrina `lezda. Savremenoj nauci je dobro poznato da mozak mo`e da proizvodi vi{e od 1500 hormona radosti i samo 5 hormona stresa. Nesre}e su kod svih iste, a radost je kod svakoga li~na. Kada ~ovek dospeva u zonu stresa, kod wega se naglo povisi sugestibilnost - sposob-nost da se bez kriti~nog odnosa prihvata svaka (kako lo{a tako i dobra) informacija. To je poput ma~a sa dve o{trice: ako misli{ o ne~emu dobrom - desi}e se dobro. O lo{em - lo{e. Ako, u toku oluje, okrenemo kormilo u dobrom pravcu - brod }e doploviti do ciqa, a ukoliko ne usmerimo - razbi}e se o stene. Protojerej Grigorij Grigorjev

PITAWA I ODGOVORI: Kakva je uloga duhovnika/ispovednika kod te`ih du{evnih bolesnika i prestupnika?

Sve{tenik mo`e da obavqa Svete Tajne jeleosve}ewa, Pri~e{}a. Briga o du{i, u tom slu~aju, treba da iskqu~uje kopawe po grehovima. Takav ~ovek se ne sme uvoditi u pokajno stawe. Na taj na~in su oci doveli Gogoqa do smrti. On je bolovao od mani~no-depresivne psihoze, a duhovnik ga je pritiskao: kaj se, kaj se. To je i dovelo do smrti pisca. Da je pio lekove i napajao se pozi-tivnim raspolo`ewem, sve je moglo biti druga~ije. I, naravno, va`no je {to ~e{}e pri~e{}ivati se. Va`no je da sve{tenik zna {ta psihi~ki obolele qude dovodi do stawa pokajawa; nije u pitawu samo bezumqe, ve} i prestupi. Na `alost, danas sve{tenik ne snosi nikakvu odgovornost, sem one moralne. Daje glupe savete, ~ovek ~ini prestup, svodi ra~une sa `ivotom ili dospeva na psihijatriju, a ovaj samo ma{e rukama: sve je to Bo`ija voqa, Gospod je tako uredio. Nije to Gospod uredio, nego qudska neodgovornost, glupost i nepa`wa. Sa mog stanovi{ta, do{lo je vreme kada se treba moliti za ob-navqawe institucije duhovni{tva, kako ne bi svaki klirik mogao da obavqa Tajnu ispovesti. Ispovest je mogu}a i neophodna kada su u pitawu sva oboqewa, ukqu~uju}i i psihi~ka. Sve{tenik je du`an da pokajniku govori o zapoves-tima u duhu qubavi: “Prva Bo`ija zapovest - Qubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom du{om svojom, i qubi bli`wega svoga kao samoga sebe (Mt.32, 37-39). Ako ne zavoli{ sebe - ne}e{ zavoleti ni bli`weg, ni Boga”. [ta zna~i zavoleti sebe? Usmeriti navigator du{e na Carstvo nebesko.

Kriterijum za dobar pravac: da se ~ovek ose}a kao da je u Hristovom naru~ju, tj. ose}aj potpune za{ti}enosti i poverewa u Boga. [ta je to nego sre}a? U takvom polo`aju, ~ovek isto to `eli i drugima. ... Ako ne verujemo Bogu, ne mo`emo ispuniti prvu zapovest. I ostale zapovesti su,... (nastavak na slede}oj strani)

Bolesnik mo`e da uzima lekove i na dan pri~e{-}ivawa Svetim Tajnama.Sv. Filaret Moskovski