Berzansko Poslovanje i Hov - 1

7/29/2019 Berzansko Poslovanje i Hov - 1

1/29

ALFA UNIVERZITET

Fakultet za trgovinu i bankarstvo

BERZANSKO POSLOVANJE I

HARTIJE OD VREDNOSTI

Beograd, 2011.


2/29

FINANSIJSKA TRITA

Jedna od najvanijih podela finansijskih trita je prema rokudospea finansijskih instrumenata koji su predmet trgovine

Sa ovog aspe ta nans s a tr ta se e e na:

Trite novca (Money Market)

Trite kapitala (Capital Market)


3/29

TRITE NOVCA

Trite novca se moe definisati kao mesto susretanja

ponu e tra n e rat oro n nans s nstrumenata(aktive) i predstavlja jedan od najvanijih segmenatafinansijskog trita svake zemlje

Kratkoroni finansijski instrumenti, ili kako se jonazivaju, instrumenti trita novca su oni finansijskiinstrumenti iji je rok dospea krai od jedne godine


4/29

TRITA KAPITALA

Trite kapitala je segment finansijskih trita na

kome se trguje finansijskom aktivom sa rokomdospea duim od jedne godine

Na ovom tritu se prevashodno trguje dugoronimhartijama od vrednosti, instrumentima duga ivlasnikim instrumentima


5/29

TRITA KAPITALA

Trite kapitala sastoji se iz tri segmenta:

kreditnog trita, trita instrumenata duga na kome se

trguje kreditnim instrumentima, tj. hartijama odvrednosti koje odraavaju duniko-poverilake odnose

hipotekarnog trita

trita vlasnikih instrumenata (berze akcija)


6/29

POJAM BERZE

Gde se trguje?

ime se trguje?

Kako se trguje?

Ko trguje?


7/29

POJAM BERZE

Mesto trgovanja

Razvijalo se od trnice do globalne elektronske mree

Nekada Uvek na istom mestu i u isto vreme

Danas Uvek i svuda

Razvoj tehnologije omoguio je ukljuivanje u berzanskotrgovanje sa bilo kog mesta kao da se trguje na

berzanskom parketu


8/29

POJAM BERZE

Predmet trgovanja

Da bi se moglo trgovati bez uzorkapredmet trgovine mora bitipodloan tipizaciji i standardizaciji

Za razliku od novca i hartija od vrednosti, robom kaofinalnim proizvodima se ne moe trgovati (mogunoststandardizacije sirovina i proizvoda prvog stepena obrade)

Na berzi se trguje na re razvojem trgovine zamenjeno jepravilima (uzansama)


9/29

POJAM BERZE

Pravila trgovanja

Pravila (berzanske uzanse) obuhvataju propise koji se odnosena trgovanje i odnose izmedju uesnika u trgovanju postupak prikupljanja ponude i tranje, izdavanje naloga,

uparivanje, zakljuivanje poslova i dr. U donoenju pravila berze su uglavnom samostalne, kao i pri

kontroli i sankcionisanju usled odstupanja od pravila

Primenu pravila trgovanja mogu tumaiti berzanski sudovi -arbitrae


10/29

POJAM BERZE

Uesnici u trgovanju

Ovlaeni berzanski posrednici imaju iskljuivo pravo dazakljuuju berzanske transakcije

Svako drugo lice, koje eli da neto proda ili kupi prekoberze, mora da se obrati nekom od berzanskih posrednika ida preko njega zakljui posao

Prema nainu trgovanja razlikujemo brokere, dilere i marketmajkere (specijaliste)


11/29

POJAM BERZE

Brokeri su agenti (posrednici) koji kupuju i prodaju hartije odvrednost u svo e ime, a za raun kli enta il u ime i za raun

klijenta. Brokeri za svoje usluge naplauju proviziju koja se zove

brokeraa i definie se kao cena usluge. Po pravilu, provizija seplaa po izvrenju transakcije

Dileri se mogu definisati kao finansijski posrednici kojikupuju i prodaju hartije od vrednosti u svoje ime i za svojraun

Dileri ostvaruju razliku u ceni, tj. razliku izmedju plaene inaplaene cene (kupovna cena-prodajna cena), to predstavljanjihovu zaradu, snosei eventualni rizik gubitka


12/29

POJAM BERZE

Promtna i terminska trgovina

Promtni poslovi plaanje i isporuka kupljenog berzanskogmaterijala vri se odmah ili neposredno po zakljuenom poslu

Prema naem zakonodavstvu promtna trgovina podrazumevaizvravanje zakljuenih poslova odmah, a najkasnije u roku odpet dana

Terminski poslovi - plaanje i isporuka berzanskog materijalavri se nakon protoka izvesnog vremena od zakljuenja naerz

Prema naem zakonodavstvu terminska trgovinapodrazumeva izvravanje zakljuenih poslova u roku duem odpet dana


13/29

POJAM BERZE

Berza (exchange, la bourse, die borse) se najee definie

ao nst tuc a tr ta na ome ov a ena ca trgu ustandardizovanim trinim materijalom, na tanoodredjenom mestu, u tano odredjeno vreme i poutvrdjenim pravilima trgovanja

U naem zakonodavstvu, finansijska berza je definisana kaoakcionarsko drutvo koje, u skladu sa zakonom, obavljadelatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti idrugim finansijskim instrumentima na berzanskom tritu,odnosno na berzanskom i vanberzanskom tritu


14/29

POJAM BERZE

Berza je centralizovano trite zasnovano na nekom od

au c on s s ema orm ran a cena na e e rons omposlovanju

Dananje berze su visoko organizovana trita, kakosopstvenom regulativom, tako i regulativom nadlenihdravnih organa

Njihovo dejstvo se ogleda u stabilizatorskoj funkciji iujednaavanju trinih tokova, izuzev u velikimekonomskim krizama kada i berze deluju destabilizaciono


15/29

NASTANAK I RAZVOJ BERZI

Naziv berza se vezuje za imebankara Van der Beurse iz Briai rb koji e imao, a bio e u vidu

kese ( kesa-lat. Bursa) U XV veku trgovci iz Bria su seokupljali u lokalu njegoveporodice da bi razmenjivalinovac i imajui u vidu mesto

gde se sastaju, kao i navedenigrb, poeli su da upotrebljavajure berza kao oznaku za svojesastanke

Prema drugoj verziji ime potieod francuske rei bourse, kojaje oznaavala mesto gde su sesastajali trgovci poetkom XVveka


16/29

Smatra se da je prva organizovanaberza osnovana u Anversu (Belgija)1460. godine, a 1531. godinesmetena je u posebnu zgradu koju

e op t na po g a stav a na n onatpis da je zgrada namenjenatrgovcima svih naroda i jezika

Druga po redu robna berza osnovanaje u Parizu Bourse de Valeurs

1563.

U Londonu, berza je osnovana 1566.godine pod nazivom RoyalExchan e danan a StockExchange.

Frankfurtska berza je osnovana1585. godine.


17/29

Prvi tragovi berzanskogposlovanja u SAD, u Njujorkuvezuju se za 18. vek, ulicu Wall

,trgovalo robama kao to suitarice i duvan

Kao godina poetka radaNjujorke berze (NYSE) uzima se1817. godina, kada su se brokerii dileri formalno organizovali,doneli regulativu i uselili se uzgradu u ulici Wall Street br. 40

U Japanu, 1878. godine donet jeZakon o berzama i iste godineosnovana je Tokijska berza


18/29

Na osnovu Zakona o javnim berzamaKraljevine Srbije iz 1886. godineosnovana je Beogradska berza (prvaberza na Balkanu) 1894. godine. To jebila berza meovitog tipa na kojoj se

, ,efektima, zlatom i produktima

Organizacija i funkcionisanje berzebilo je zasnovano na tadanjimevropskim standardima. Poslovanjeberze je bilo propisano statutom, anadzor nad radom berze vrio jekomesar koga je imenovaloMinistarstvo trgovine i industrije.Sastanci su se odravali svakogra nog ana o , o ,

asova. Poetak i svretak berzanskogsastanka objavljivan je zvonom.Poslovi su obavljani preko berzanskihposrednika. Rad Beorgadske berze jeprekinut 1941. godine, a obnovljen1989.


19/29

Na osnovu Zakona o javnim berzama, u Novom Sadu je osnovanaNovosadska produktna i efektna berza 5. marta 1921. godine

Ona je prestala da funkcionie 1941. godine, s tim to je njen rad,kao produktne berze, obnovljen 1959. godine

Razvojem informacionih tehnologija dolazi do naglekompjuterizacije berzanskog poslovanja ime je mesto kao sastavnideo definicije berze izgubilo na znaaju

Sada se moe trgovati sa bilo kog mesta elektronskim putem gotovokontinualno u vremenu


20/29

VANBERZANSKO TRITE

Hartijama od vrednosti se ne trguje samo prekoorganizovanih berzi ve i preko vanberzanskog ilialterskog trita (OTC - over the counter market)

Nekada su se vrednosni papiri prodavali preko bankarskih

altera te otuda i sam naziv za ovu trgovinu

Ovo trite je manje formalizovano i manje rigorozno odberzanskog trita

Danas je OTC trite vie nain da se trguje hartijama odvrednosti nego to odredjuje mesto trgovine


21/29

VRSTE BERZI

Sve berze se mogu klasifikovati na vie naina, zavisno odkriterijuma koji se uzima kao osnov klasifikacije

Prema nainu nastanka sve berze mogu da se podele naspontane i na zakonom zasnovane

Veina uticajnih berzi u svetu su nastale spontano, bezprethodno donetih specijalnih propisa koji bi ih regulisali

donetih propisa od strane drave (kao to je sluaj saBeogradskom berzom).


22/29

VRSTE BERZI

Prem predmetu berzanske trgovine razlikuju se robne(produktne) i efektne (finansijske) berze.

Na robnim berzama trguje se raznim vrstama roba (ito, meso,

kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, eer, vuna,zlato, kalaj, i sl.) i usluga (transportne usluge u prekomorskomi vazdunom transportu, i sl.).


23/29

VRSTE BERZI

Najznaajnije robne berze:

za promet pamuka nalaze se u Liverpulu, Njujorku, Bremenu;

u Londonu, Njujorku, Hamburgu za eer;

za vunu u Londonu, Njujorku, Anversu;

za itarice u Njujorku, ikagu;

za nemetale u Njujorku, Londonu;

za zlato u Londonu;

za obojene metale u ikagu, Njujorku, Londonu;

za kafu u Parizu


24/29

VRSTE BERZI

Na efektni berzama trguje se akcijama, dunikim

hartijama od vrednosti, varantima, depozitnim potvrdama,najznaajnijih efektnih berzi i drugim hartijama od vrednostikoje odredi Komisija za hartije od vrednosti

Njujorka, Tokijska i Londonska berza, po obimu poslovanja,ulaze u krug najznaajnijih efektnih berzi


25/29

VRSTE BERZI

Zavisno od prirode poloaja berze se dele na javnopravne i

Javnopravne berze osniva drava i takve berze se nalaze poddravnim uticajem i kontrolom. Drava obezbedjuje sredstva zarad i poslovanje, a posrednici, koji rade na berzi, su dravnislubenici (panija, Portugalija, Belgija, Italija) i radi se o

kontinentalnom tipu berzi.

Privatnopravne berze predstavljaju institucije koje poslujusamostalno, kao udruenja privatnika (brokersko-dilerskihu a ao rgova a ru va. mov nu erze s vara u n en

lanovi a ne drava (SAD, Engleska), radi se o anglosaksonskomtipu berzi


26/29

VRSTE BERZI

Izmedju ove dve vrste berz nalaze se berze koje predstavljaju

meavinu anglosaksonskog i kontinentalnog tipa berzi (Nemaka,vajcarska, Austrija), pa se nazivaju meovite berze

Berze ovog tipa osniva drava, ali uslove rada i nain poslovanjauredjuju lanovi berze

Anglosaksonski i kontinentalni koncept priznaju berzi svojstvopravnog ca, to e pr vaeno u naem Za onu o tr tu art a

od vrednosti


27/29

VRSTE BERZI

Prema nainu rada i znaaju elektronskih sredstava zaposlovanje, sve berze mogu da se podele na klasine ielektronske

Klasine berze odlikuje postojanje berzanskog slubenogprostora, koji se naziva ring, pit ili parket, na kome se trgujematerijalima u okviru berzanskog sastanka, po pravilu, uzprisustvo berzijanaca i na aukcijski nain

Za razliku od klasinog tipa, elektronski tip berze je potpunokompjuterizovan i automatizovan. Kotacija, trgovanje,informisanje, obavljaju se uz upotrebu kompjutera. Berzanski

sastanak i prisustvo berzijanaca na njemu nemaju vie nikakavznaaj za odvijanje berzanskog poslovanja


28/29

VRSTE BERZI

Prema cilju poslovanja berze mogu da se podele naprofitne i neprofitne.

Profitne berze prihod koji ostvare poslovanjem dele medjusvojim lanovima (ovoj vrsti pripadaju amerike i nae berze)

Za razlliku od profitnih, neprofitne berze ostvaruju dobitnaplatom provizije od zakljuenih poslova. Ovako suorganizovane berze u Nemakoj, Austriji.

Danas su retka trita na kojima ne deluje bar jedna berza


29/29

Documents

Berzansko Poslovanje i Hov - 1