Bosiljčić igor - Seminarski rad - berze i berzansko poslovanje

Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Student:

Bosiljčić Igor, 429/03 Beograd, novembar 2004.

Seminarski rad:

Berze i berzansko poslovanje

2

O čemu govori

ovaj seminarski?

Ovaj seminarski govori o tome kako su berze nastale i kako su se tokom vremena razvijale, navodi njihove osnovne karakteristike. Ovaj seminarski takođe govori o vrstama, zadacima i funkcijama berze. Nije zaobiđen ni pravni aspekt, kao ni značaj berzi. Navodi se šta su to berzanski poslovi, koje su njihove osnovne vrste i karakteristike. Seminarski, takođe, ulazi dublje u materiju berzanskog poslovanja objašnjavajući faze berzanskog poslovanja, režime berzanske trgovine, kao i registraciju berzanskog materijala i utvrđivanje berzanskog kursa. Berze i berzansko poslovanje nikako nesmemo obrađivati a da ne pomenemo berzanske krize i njihove uzroke, kao i kako se vrši berzanska kontrola i njene vrste. Pored ovoga, pominje se berzansko informisanje i vrste berzanskih naloga i njihovo izvršenje, a sve to da bi se bolje razumelo zaključenje berzanskih poslova. Seminarski posmatra materiju berzi i berzanskog poslovanja multidimenzionalno, navodeći i postavljajući pitanje kako sve te različite dimenzije međusobno koegzistiraju i sudeluju.

Dužina pasusa: 148 reči

3

Sadržaj:

U. Uvod 4

A. Nastanak I Razvoj Berzi 6 B. Pojam I Osobenosti Berze 8 B.1. Osobenosti Berze 9

C. Zadaci I Funkcije Berze 12 D. Vrste Berzi 14 E. Pravni Izvori 16 F. Značaj Berze 17

F.1. Značaj Berze Kao Komponente Integralnog Sistema Finansijskog Tržišta I Sistema Tržišne Varolizacije

17

F.2. Značaj Berze Za ukupan Privredni Razvoj I Integrisanje Domaće Privrede U Međunarodno Tržište

20

G. Berzanski Poslovi 24 H. Karakteristike Berzanskih Poslova 25

BE

RZ

E

I. Vrste Berzanskih Poslova 27

A. Pojam I Faze Berzanskog Poslovanja 30 B. Režimi Berzanske Trgovine 31 C. Registracija Berzanskog Materijala 33 D. Utvrđivanje Berzanskog Kursa 35 E. Zaključenje Berzanskih Poslova 38 F. Vrste Naloga I Način Njihovog Izvršenja 41 G. Izvršenje Berzanskih Poslova 46 H. Berzansko Informisanje 48 I. Kontrola Berzanskog Poslovanja 51 J. Berzanske Krize 52

BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole 54 Z. Zaključak 56

Appendix – 1 Beogradska Berza 58 Appendix – 2 Berze I Berzansko Poslovanje Na Internetu 81 Л. Literatura 88

U. Uvod

A. Nastanak I Razvoj Berzi B. Pojam I Osobenosti Berze B.1. Osobenosti Berze

C. Zadaci I Funkcije Berze D. Vrste Berzi E. Pravni Izvori F. Značaj Berze

F.1.

Značaj Berze Kao Komponente Integralnog Sistema Finansijskog Tržišta I Sistema Tržišne Varolizacije

F.2.

Značaj Berze Za ukupan Privredni Razvoj I Integrisanje Domaće Privrede U Međunarodno Tržište

G. Berzanski Poslovi H. Karakteristike Berzanskih Poslova

BE

RZ

E

I. Vrste Berzanskih Poslova

A. Pojam I Faze Berzanskog Poslovanja B. Režimi Berzanske Trgovine C. Registracija Berzanskog Materijala D. Utvrđivanje Berzanskog Kursa E. Zaključenje Berzanskih Poslova

F. Vrste Naloga I Način Njihovog Izvršenja

G. Izvršenje Berzanskih Poslova H. Berzansko Informisanje I. Kontrola Berzanskog Poslovanja J. Berzanske Krize

BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E

K. Vrste Kontrole Z. Zaključak

Appendix – 1 Beogradska Berza

Appendix – 2 Berze I Berzansko Poslovanje Na Internetu

Л. Literatura

U. Uvod ”Berza, a pa to mu dođe neka velika zgrada sa puno kompjuterskih monitora i telefona gde se vrte velike pare, a berzansko poslovanje, to je ono kad se mnogo ljudi dere jedno na drugo, nešto pokazuju, pišu i umiru u četrdesetoj od srčanog udara”, ovo bi bio otprilike odgovor neupućene osobe na pitanje o berzi i berzanskom poslovanju. Ironično, ovaj odgovor nije daleko od istine. U zemljama razvijene tržišne ekonomije, danas, berza je javno dobro isto kao vodovod, struja ili putevi. Dok putevima cirkulišu roba i putnici, berzom cirkulišu vrednosni papiri, tj.kapital, njihovi derivati, novac, devize i to vrlo precizno i neumoljivo od neprofitabilnih ka profitabilnim investicijama sa težnjom sopstvenog uvećanja, što omogućava otvaranje novih radnih mesta i podizanje životnog standarda. Povećanje obima kako strani tako i domaćih ulaganja u zemljama u tranzicij i obezbeđivanje uslova da se retki kapital produktivno investira, zavisi od odgovarajućeg funkcionisanja finansijskog sektora, i to posebno od funkcionisanja berze. Berze su pre svega, tržišta na kojima se trguje sa novim emisijama dugoročnih vredsnosnih papira kao što su obveznice i akcije, ali šire gledana, i sa kratkoročnim instrumentima tržišta novca. Danas, posebno u industrijski razvijenim zemljama, inovacije koje se uvode kao i novi instrumenti čine razliku između berzi i ostataka finansijkskog sistema potpuno veštačkom. Berze su veoma važne kada je u pitanju povezivanje institucija kojima je potreban kapital, institucionalnim i individualnim investitorima, uz posredstvo brokera, dilera i onih koji obavljaju potpisivanje emisije vrednosnih papira. Na taj način, usklađuju se ponuda i tražnja, posebno imajući u vidu rizik i rokove dospeća. Osnovna uloga berze je da putem emisija vrednosnih papira obezbedi investicioni kapital, a kroz emisije obveznica, sredstva za dugoročno kreditiranje.

5

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Berze su, tako, postale barometar privrednog života pojedinih nacionalnih ekonomija, gde se brzo i na siguran način završavaju trgovački, bankarski i ostali finansijski poslovi i uspostavljaju realni odnosi ponude i tražnje, kao i koncentracija u najvećem obimu robe i kapitala. Berze takođe služe kao “lokomotiva” opšteg finansijskog razvoja i doprinose ubrzanju integrisanja neformalnog ili tradicionalnog finansijskog sistema sa institucionalnim finansijskim sektorom. Stoga su one nezamenljiv faktor razvoja tržišnih privreda. Značaj berzi u današnjim uslovima nije samo u obimu prometa roba, uloga, kapitala i novca koje se preko njih obavlja, već i u tome što se na ovom tržištu dnevno utvrđuju cene roba, usluga, kapitala i novca, koje praktično primenjuju i na sve kupoprodajne transakcije koje se obavljaju u direktnim kontaktima komitenata. Tako je način obrazovanja cena na berzama istovoremno i instrument obrazovanja domaćih i svetskih cena uopšte. Kretanje ovih cena, koje se prate kroz posebne berzanske biltene i preko berzanskih indeksa, je istovremeno i vrlo važan indikator kretanja nacionalnih i svetskih ekonomskih aktivnosti. Značaj koji danas imaju berze u svetu najbolje se može uočiti iz rasta prometa i rasta tržišne kapitalizacije. Ukupna tržišna kapitalizacija zemalja u tranziciji danas, iznosi više od 7% svetske tržišne kapitalizacije akcija, pri čemu je trgovina njihovim akcijama dostigla udeo veći od 10% ukupne vrednosti svetske trgovine akcijama. U stvari, neke azijske i latinoameričke berze već su znatno veće nego berze mnogih industrijski razvijenih zemalja. Nove berze u Koreji, na Tajvanu i u Meksiku dostigle su isti obim kao i berze u Španiji, Italiji i Australiji. Navedeni podaci govore da se može očekivati sve značajnija uloga berzi na međunarodnom tržištu kapitala. Renesansa berzi u ekonomijama u tranziciji, međutim, tek predstoji, i predstaviće nezaobilaznu oblast u njihovom privrednom i finansijskom životu. Što se, pak, renesanse praktičnih saznanja o berzama i berzanskom poslovanju tiče, jaz između nepovoljne realnosti i poželjnog stanja, dubok je, i njegovo premošćavanje zahteva vreme, organizovanost, znanje i adekvatnu makroekonomsku politiku. Jedino u takvim uslovima moguće je razviti instituciju berze, koja bi vremenom dobila svoju pravu funkciju shodno revitalizaciji i jačanju cele ekonomije.

6

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. Berze Deo-1. A. Nastanak I Razvoj Berzi Razvoj trgovine, potreba da se promet obavlja na lakši. Sigurniji i organizovaniji način dovode do nastanka berzi, mesta na kome se u tačno određeno vreme i na određenom prostoru obavljaju trgovačke transakcije. Potreba da se na jednom mestu susretnu oni koji kupuju i prodaju uslovljava najpre, pojavu panađura, vašara, koji predstavljaju prve začetke berze, odnosno prvu stepenicu ka formiranju berzi. Na njima se roba pokazivala, kupovala ili trampila između trgovaca koji su dolazili sa razlicitih strana sveta. Sa razvojem gradova i industrije starinski panađuri gube na značaju. Na njihopvo mesto dolaze moderni sajmovi, na koje se ne donosi roba, već samo musre na osnovu kojih su se zaključivali ugovori o prodaji. I na kraju, u trećoj fazi, u cilju pospešenja trgovine, sastanci između trgovaca postaju redovniji i češći, na sastanke nije mogao dolaziti ko je hteo, već ko ispunjava izvesne uslove; trgovanje se ograničava na mali broj važnih proizvoda; prodaje se roba koja nije donesena na tržište, koja se ne pokazuje ni kao mustra ali koja je po vrsti i kakvoći unapred određena. Tako nastaju berze koje s obzirom na standardizacije materijala, omogućuju olakšano odvijanje trgovačkih transakcija i onda kada roba nije na tržištu, pa i onda kada je trgovac uopšte nema, jer je sigurno da će moći da je nabavi pošto se radi o materijalu koga ima u velikim količinama a istog je kvaliteta. Naziv – Naziv berza vezuje se za ime jednog bankara iz Briža, VAN DEN

BURSE i grb koji je bio isklesan iznad vrata a imao je oblik kese (lat.BURSA). U XV veku trgovci Briža okupljali su se u lokalu porodice VAN DEN BURSE. Imajući u vidu gde se sastaju, kao i navedeni grb, trgovci počinju da upotrebljavaju reč berza kao oznaku za svoje sastanke.

7

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Prve berze – Prve organizovane berze, sa redovnim sastancima javljaju se u XV veku. Smatra se da je prva berza osnovana u Anversu 1460.godine U Londonu berza je osnovana 1566.godine, a u Parizu, robna berza je osnovana 1563.godine, a efektna berza odlukom kraljevskog saveta 17.sep.1724.godine. Kao godina početka Njujorške berze uzima se 1817.godina kada su se brokeri i dileri formalno organizovali, doneli regulativu i uselili se u zgradu WALL STREET br.40. Na osnovu Zakona o javnim berzama Kraljevine Srbije iz 1886. godine osnovana je Beogradska berza (prva berza na Balkanu) 1894.godine. To je bila berza mešovitog tipa na kojoj se trgovalo valutama, devizama, efektima, zlatom i produktima. Organizacija i funkcionisanje berze bilo je zasnovano na tadašnjim evropskim standardima. Poslovanje berze je bilo propisano statutom, a nadzor nad radom berze vršio je komesar koga je imenovalo Ministarstvo trgovine i industrije. Poslovi su obavljani preko berzanskih posrednika. Rad Beogradske berze je prekinut 1941.godine, a odlukom vlade iz 1953. godine prestala je i formalno da postoji.

8

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. B. Pojam I Osobenosti Berze

Za berzu bi se najjednostavnije moglo reći da se to mesto na kome se kupuje i prodaje. Ali odmah se nameće pitanje koje zahteva odgovor: U čemu se berza razlikuje od pijace, prodavnice ili od tržišta uopšte? Razlike postoje i one se ogledaju, uopšteno posmatrano, u tome čime se trguje i kako se trguje. Pri tome, mnogi pokušaji koji su činjeni su parcijalnog karaktera, jer se date definicije odnose samo na određene vrste berzi. Tako, ističe se da je berza dugoročnih hartija od vrednosti regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja i oštrim kriterijumima za hartije sa kojima se trguje, kao i za učesnike u trgovanju. U vezi sa ovim određenjem se može reći da efektne berze prestavljaju sekundarno tržište kapitala (vrši se tzv. “kupovina iz druge ruke” – kupovina i prodaja emitovanih hartija od vrednosti), ali da one mogu da vrše i funkciju primarnog tržišta. Dok se robne berze određuju kao mesto na kome se trguje tipiziranom robom i po unapred utvrđenim pravilima. Neka određenja berze ne bi mogla se se prihvate s ozirom na iskazane nepreciznosti. Ne može se prihvatiti definicija prema kojoj je berza organizovani prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja određene vrste robe. Ovo zato što se na berzi prodaju određene vrste robe, ali i stvari koje se ne smatraju robom, kao što su hartije od vrednosti i moneta, iako su telesne pokretne stvari. Ne može se prihvatiti ni definicija prema kojoj berza predstavlja posebno, stalno organizovano mesto na koje se redovno sastaju kupci, prodavci i mešetari radi sklapanja poslova u skladu sa pravilima berze.

9

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Naime, na berzi se određene stvari kupuju i prodaju,ali preko berzanskih posrednika. Berzansko poslovanje se odvija u koncentričnim krugovima. U najužem krugu se nalaze ovlašćeni posrednici koji jedini imaju pravo da zaključuju poslove, čija se reč izrečena tokom trgovine smatra dokumentom, i u smislu prava i u smislu obaveza. Njima se obraćaju kupci, odnosno prodavci radi kupovine određene efektive ili robe. Polazeći od navedenih definicija, uočenih nepreciznosti, kao i činjenice da se u našem pravu berza organizuje kao akcionarsko društvo, za berzu se može reći da je to akcionarsko društvo koje, preko ovlašćenih lica, organizuju kupovinu i prodaju, promptno ili na termin, tipiziranih pokretnih stvari, prema precizno utvrđenim pravilima.

Deo-1. B.1. Osobenosti Berze Na osnovu ovako utvrđenog pojma možemo izdvojiti sledeće:

1) Organizacioni oblik 2) Poslovanje preko ovlašćenih lica 3) Predmet prodaje 4) Berzanska pravila 5) Zaključenje poslova promptno ili na termin.

Organizacioni oblik – berza se osniva kao akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje i poslovanje preduzeća, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (čl.Zakona o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima). Finansijsku berzu mogu da osnuju banka, poštanska štedionica, osiguravajuće društvo, savezna država i republika članica. Strana banka može da bude osnivač pod uslovima uzajamnosti.

10

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Robnu berzu mogu sa osnuju pravna lica koja su registrovana za poslove proizvodnje i prometa robe, savezna država i republika članica. Robne berze su specifična forma svetskog tržišta na koje se obavljaju kupoprodajne transakcije bez prisustva vlasnika robe, kao i bez fizičkog prisustva robe koja je predmet kupovine odnosno prodaje. Na robnim berzama se promeću tzv.berzanske robe (artikli), koje su standardizovane i tipizirane tako da se unapred zna kakvog kvaliteta se neka roba kupuje ili prodaje (kafa, soja, kukuruz, nafta). Jedna od najvećih robnih berzi je Čikaška berza. Kotacije te berze su najčešće relevantne za tekući svetski promet berzanskih roba. Strano pravno lice može da bude osnivač robne berze pod uslovima uzajamnosti (čl.9. Zakona o Berzama). Da bi berza mogla da se osnuje potrebno je da su ispunjeni određeni zakonski uslovi i da su pribavljene potrebne dozvole od nadležnih organa. Za osnivanje berze potrebno je da postoji barem osam osnivača čl.10.st.1. ZOB) i da su obezbeđena neophodna sredstva. Minimalni iznos novčanog dela osnovnog kapitala ne može da bude manje od 500000 dinara (čl.27.ZOB). Berza može da otpočne sa radom pod uslovom da su prethodno pribavljene dve dozvole:

• Dozvola za osnivanje berze i • Dozvola za rad berze.

Dozvolu za osnivanje finansijske i mešovite berze daje ministarstvo za finansije, a dozvolu za osnivanje robne berze daje ministarstvo za trgovinu. Po dobijanju dozvole za osnivanje berze osnivači podnose zahtev za dobijanje dozvole za rad berze. Finansijskoj berzi na kojoj se trguje sa žiralnim novcem, menicama, čekom, devizama, kratkoročnim HOV dozvolu za rad daje NBS, a dozvolu za rad robne berze daje ministarstvo za trgovinu. U ulozi osnivača, odnosno akcionara berze, podeljeni su na akcije koje glase na ime. One mogu slobodno da se prenose između akcionara a na treće lice samo uz saglasnost dve trećine akcionara. Akcije ne donose akcionarima dividendu, a ostvarena dobit koristi se za unapređenje berzanskog poslovanja.

11

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Berzanski posrednici – Berzanski posrednici su lica koja su na berzi ovlašćena da zaključuju berzanske poslove. S obzirom na način trgovine, ZOB razlikuje dve vrste berzanskih posrednika: brokeri i dileri. Pod brokerskim načinom trgovine podrazumeva se obavljanje poslova u tuđe ima i za tuđ račun, uz naplatu brokerske provizije. A pod dilerskim načinom trgovine podrazumeva se obavljanje posredničkih poslova u svoje ime i za svoj račun uz ostvarenje razlike u ceni. Da bi određeni poslovi mogli da se smatraju berzanskim poslovima potrebno je da se zaključuju sa berzanskim pultom između brokera berze, kao posrednika, i brokera članova berze i drugim aktima berze. Svi ostali ugovori o prodaji smatraju se vanberzanski poslovi. Predmet prodaje – Na berzi se trguje žiralnim novcem (podrazumevaju se slobodna sredstva na žiro-računu koja se koriste za trgovinu na berzi i van berze), menicom, čekom, akcijama i drugim HOV, devizama, kapitalom (podrazumavaju se novčana sredstva čije je potrošnja odložena na rok duži od jedne godine i kojim se trguje na berzi i van berze), zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima. Berzanska pravila – Trgovina na berzi se odvija prema precizno utvrđenim pravilima. Njima se regulišu pitanja koja se tiču poslova – uslova i načina njihovog obavljanja, berzanskog materijala i uslova pod kojima se trguje na berzi, kursa berzanskog materijala, načina i uslova izvršavanja obaveza iz zaključenih poslova, uslova pod kojima se obavlja trgovina da bi se izbeglo špekulativno kretanje kursa, pitanja koja se odnose na ponašanje berzanskih brokera i mera koje se preduzimaju kad se krše pravila ponašanja. Na taj način se nastoji da se učesnicima na berzi pruži potrebna sigurnost pri berzanskom poslovanju. Promptna i terminska trgovina – Berzanska trgovina može da se obavlja promptno i na termin. Kod promptnih poslova, plaćanje i isporuka materijala vrši se odmah po zaključivanju posla, a kod terminskih poslova javlja se vremenski razmak između dana zaključenja i izvršenja posla – plaćanje i isporuka materijala vrši se po proteku određenog roka. Prema ZOB pod promptnom trgovinom podrazumeva se izvršavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od pet dana, a pod terminskom trgovinom podrazumeva se izvršavanje kuporodajnih obaveza u roku dužem od pet dana.

12

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. C. Zadaci I Funkcije Berze Pogodnosti berzanskog poslovanja su višestruke. One se ogledaju pre svega u tome što kupci i prodavci znaju gde mogu da zaključe posao koji se tiče kupovine ili prodaje određenih predmeta trgovanjem. Zatim, na berzi se posluje prema preciznim pravilima (u pogledu učesnika, načina trgovanja, izvršenja obaveza, obustavljanja trgovine), čime se nastoji da se smanji rizik i učesnicima na berzi pruži potrebna sigurnost pri berzanskom poslovanju. Dalje, poslovi se obavljaju preko berzanskih posrednika koji dobro poznaju određena tržišta i kretanja na njima. Sve to doprinosi da berza može da ispuni niz zadataka od značaja za uspostavljanje stabilnih trgoviačkih tokova. To su:

• Stavranje kontinuiranog tržišta • Stvaranje uslova za formiranje objektivne tržišne cene • Izjednačavanje cena uvremenu i prostoru • Standardizacija predmeta trgovanja • Informisanje i • Predviđanje privrednih kretanja.

Stvaranje kontinuiranog tržišta – Berza predstavlja specijalizovano tržište na kome se trguje određenim materijalima, kojih ima u velikoj količini i koji imaju određene karakteristike. Takvi materijali omogućuju da se ostvari kontinuiranost berzanskog tržišta. Kada se radi o HOV, bez berze, kao sekundarnog tržišta, ne bi moglo da se govori o nekom tržištu, a naročito ne o kontinuiranom tržištu HOV (kupci akcija bili bi prinuđeni da ih drže neograničeno, a imaoci obveznica do dospelosti). Inače, da bi moglo da se govori o kontinuiranosti tržišta u vezi sa određenim hartijama nužno je da postoji određen stepen učestalosti transakcija.

Stvaranje uslova za formiranje objektivne tržišne cene – Cene robe i drugog berzanskog materijala prestavljaju rezultat nadmetanja velikog broja kupaca i prodavaca koji se susreću na berzi. Dakle, na berzi se koncentriše ponuda i tražnja, čijim se sučeljavanjem formira obejktivna cena koju službeno lice berze kao takvu samo konstatuje.

13

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Izjednačavanje cena u vremenu i prostoru – Zahvaljujući ročnim poslovima, na berzi se mogu prodavati robe koje će se tek docnije, posle nekoliko nedelja ili meseci isporučiti, a što doprinosi nivelisanju cena povremeno. Zahvaljujući otvorenosti berzanskog tržišta, delovanja arbitražista i zakona ponuda i tražnje ostvaruje se nivelacija cena u prostoru. Želja da se kupljeni materijal proda skuplje na berzi gde je formiran viši kurs za isti materijal, i tako ostvari dobit, a što nastoje da ostvare svi berzijanci, dovodi, usled povećanja ponude, do smanjenja kursa, odnosno do nivelacije cena za isti materijal u prostoru. Standardizacija predmeta trgovine – Imperativ berzanskog poslovanja – brzina i efikasnost – uslovilo je da se iskristališe koji materijal, kog kvaliteta i u kojim osnovnim količinama jedino može da bude predmet trgovanja na pojedinim berzama. Standardni kvalitet omogućava da se trguje robom koja nije fizički prisutna na berzi, koja tek treba da bude dovezena, proizvedena ili ubrana iz dolazećih prinosa. Pitanja standardizacije materijala sa kojima se trguje na berzi reguliše se berzanskim pravilima, kao i odgovarajućim zakonskim propisima. Tako, kvalitet robe koja se kupuje i prodaje na robnoj berzi određuje ministarstvo za trgovinu. Informisanje – Berza snabdeva tržište informacijama o obimu zaključenih poslova, o postignutim cenama. Time se pomaže zainteresovanim licima pri donošenju poslovnih odluka. Bez informacija ne može da se utvrdi strategija trgovanja, kao ni da se ostvari zaštita od rizika koje sobom nosi berzansko poslovanje. Predviđanje privrednih kretanja – Predviđanje je moguće, ali na osnovu svih raspoloživih informacija kojima investitori mogu da raspolažu. Fundamentalna teorija izvodi kretanje cene iz ekonomskih i političkih kretanja, kao i kretanja poslovanja emitenata.

14

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. D. Vrste Berzi Sve berze mogu da se klasifikuju na više načina, zavisno od kriterijuma koji se uzima kao osnov za klasifikaciju.

Način nastanka – Prema načinu nastanka sve berze mogu da se podele na spontane i na zakonu zasnovane. Većina uticajnih berzi u svetu su nastale spontano, bez prethodno donetih specijalnih propisa koji bi ih regulisali. Nasuprot ovim berzama stoje one koje su nastale na osnovu donetih propisa od strane države (kao što je slučaj sa Beogradskom berzom).

Priroda položaja – Zavisno od prirode njihovog položaja berze se dele na javnopravne i privatnopravne. Javnopravne berze osniva država. Berze su pod njenim uticajem i kontrolom. Država obezbeđuje sredstva za rad i poslovanje, a posrednici koji rade na berzi su državni službenici. Zbog vezanosti za državu ove berze se nazivaju nesamostalne berze. Privatnopravne berze predstavljaju privatne institucije, koje posluju samostalno, kao udruženje privatnika (brokersko-dilerskih kuća), ili kao trgovačka društva. Imovinu berze stvaraju njeni članovi, a ne država. Kako one uglavnom postoje u državama anglosaksonskog pravnog sistema (SAD, Engleska), govori se o anglosaksonskom tipu berzi. Između ove dve vrste berzi nalaze se berze koje predstavljaju mešavinu anglosaksonskog i kontinentalnog tipa berzi (Nemačka, Švajcarska, Austrija), pa se nazivaju polusamostalnim berzama. Berze ovog tipa osniva država, ali uslove rada i način poslovanja uređuju članovi berze.

Oblik organizacije – Prema obliku organizacije razlikuju se tri organizaciona oblika berze. Prvo, berza kao dobrovoljno udruženje članova neprofitnog tipa. Ovako se organizuju berze u Engleskoj. Drugo, berza kao specijalizovano akcionarsko društvo neprofitnog tipa. Ovaj organizacioni oblik je usvojen u našem ZOB. Treće, berza kao državna ustanova kojim upravljaju država i njeni posrednici, kao državni službenici. Ovako su organizovane berze u Italiji.

15

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Cilj poslovanja – Prema cilju poslovanja berze mogu da se podele na profitne i neprofitne. Profitne berze prihod koji ostvare poslovanje dele među svojim članovima (ovoj vrsti pripada većina nemačkih berzi). Za razliku od profitnih, neprofitne berze ne dele ostvareni prihod svojim članovima. Članovi berze ostvaruju dobit naplatom provizije od zaključenih poslova.

Predmet trgovine – Najvažnija podela je ona koja se vrši prema predmetu berzankse trgovine. Na osnovu ovog kriterijuma razlikuju se robne (produktne) i efektne (finansijske) berze.

Raznovrsnost predmeta – Prema raznovrsnosti predmeta sa kojima se trguje na berzi razlikuju se specijalizovane i mešovite berze. Ako se na berzi trguje sa jednom vrstom materijala, onda je ona specijalizovana. Ako se na njoj trguje sa više materijala onda je ona mešovita. Po pravilu, na mešovitoj berzi se trguje sa različitim robama ili efektima. Može se, što je redak slučaj, na mešovitoj berzi istovremeno trgovati i robama i efektima. Način rada – Prema načinu rada o značaju elektrnoskih sredstava za poslovanje, sve berze mogu da se podele na klasične i elektronske. Klasične berze odlikuje postojanje berzanskog službenog prostora, koji se naziva ring, pit ili parket, na kome se trguje meterijalima u okviru berzanskog sastanka, po pravilu, uz prisustvo berzijanaca i na aukcijski način. Elektronski tip berze je potpuno kompjuterizovan i automatizovan. Kotacija, trgovanje, informisanje obavljaju se uz upotrebu komjutera. Berzanski sastanak i prisustvo berzijanaca na njemu nemaju više nikakav značaj za obavljanje berzanskog poslovanja.

16

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. E. Pravni Izvori

Sistem regulisanja - U pogledu regulisanja berzi i berzanskog poslovanja naša zemlja pripada tzv.germanskom sistemu. Ovaj sistem je primenjen u Nemačkoj, Austriji, Japanu, Mađarskoj a odlikuje ga postojanje specijalnog zakona koji reguliše berze i berzansko poslovanje.

Zakoni – osnivanje i poslovanje berzi i berzanskih posrednika u našoj zemlji reguliše zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima. U njemu su sadržane odredbe o osnivanju, imovini, organima, članovima, učesnicima na berzi, o berzanskom poslovanju, informisanju, kontroli poslovanja, prestanku berze. Pored ovog zakona, na berze, kao supsitijerni izvori, primenjuju se drugi zakoni, a pre svega Zakon o obligacionim odnosima, zakon o hartijama od vrednosti, zakon o preduzećima, zakon o prinudnom poravnjanju, stečaju i likvidaciji.

Podzakonski propisi – Određena pitanja povodom berzi regulišu se podzakonskim propisima. Uredbom o izdavanju dozvole za osnivanje berze i dozvole za rad robne, finansijske i mešovite berze. Uredbom o upisu u sudski registar regulišu se pitanja vezana za podnošenje prijave osnivanja berze, berzanskog posrednika, kao i prijave za upis statusnih promena berze. Pravilnikom o obezbeđivanju uslova za funkcionisanje finansijskog tržišta propisuje se šta treba da sadrži zahtev za davanje dozvole za rad berze i berzanskog posrednika, dokumenti koji se podnose na saglasnost odgovarajućoj komisiji, kao i kontrola poslovanja berze i berzanskih posrednika.

Berzanska pravila – Pored zakonskih i podzakonskih propisa, značajan deo regulisanja berzanskog poslovanja čini autonomno berzansko pravo. Najvažniji akti koji donosi berza, a koji sadrže detaljna pravila o organizaciji berze, njenom poslovanju i berzanskim poslovima su statut i pravila. Statut se objavljuje u Službenom listu, a pravila na način predviđen statutom berze.

17

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. F. Značaj Berze Deo-1. F.1. Značaj Berze Kao Komponente Integralnog

Sistema Finansijskog Tržišta I Sistema Tržišne Varolizacije

Finansijsko tržište je izuzetno važno. Krajnje štediše makrosistemski gledajući investiraju u finansijsko tržište i pomažu da se formira zadovoljavajući obim i struktura kapitala za finansiranje razvoja i rasta nacionalne privrede. Tri važne uloge ovo tržište mora da igra, a to su mobilizatorska, alokativna i stabilizatorska uloga. Ove tri uloge imaju inherentno nerazdvojiv uticaj na finansijsko tržište. Tako da države poklanjaju veliku pažnju strukturi, regulisanju i institucionalnim aspektima efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta.

Finansijsko tržište koje perfektno funkcioniše na berzi omogućava korporacijama i pojedincima da vrlo brzo promene strukturu svojih investicionih portfelja i da se, bez potresa, u slučaju potrebe, pretvore iz štediša u zajmotražioca. Na taj način se vrši racionalna alokacija odnosno usmeravanje raspoloživih sredstava u investicione projekte koji su najproduktivniji i najrentabilniji.

Kao jedna od najznačajnijih komponenti tržišta kapitala, osnosno finansijskog tržišta, nerazdvojni deo tržišta i tržišne privrede uopšte, berze predstavlja jedan izuzetan segment od čijeg poslovanja i uspešnosti zavisi i uspešnost ukupnog tržišta. Berza je važna jer omogućava:

18

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

1) Mobilisanje oskudne domaće štednje i snabdevanje preduzeća svežim kapitalom.

2) Optimizacija mobilnosti akumulacije od mesta stvaranja prema mestima najracionalnije upotrebe.

3) Povećanje broja finansijskih usluga koje pružaju finansijske institucije.

4) Poboljšanje operative efikasnosti finansijskih institucija.

5) Diverzifikaciom rizika finansiranja investicionih projekata na mnoštvo subjekata, ekspanzija tržišta akcija može da vodi nižim troškovima akcionarskog kapitala u odnosu na alternativne izvore eksternog finansiranja preduzeća.

6) Brže prevazilaženje barijera poodvojenosti proizvodnje,trgovine i banaka.

7) Samim tim što nameće eksternu kontrolu nad ponašanjem kompanija u pogledu investicija kroz kontinuirano praćenje cena njihovih akcija od strane vlasnika, berza doprinosi efikasnijoj alokaciji raspoložive akumulacije nacionalnog tržišta.

8) Tekuću valorizaciju preduzeća.

9) Stvaranje izvora dugoročnog kapitala koji je potreban za finansiranje fiksnih investicija dugoročnog razvoja.

10) Veću ponudu kapitala na nacionalnom tržištu, time što u ambijentu stabilnih institucionalnih aranžmana, izvesnosti uslova privređivanja i poreskih olakšica privlače strani portfolio kapital.

11) Stvaranje mogućnosti povećanja sopstvenog kapitala emisijom vrenosnih papira od strane preduzeća.

12) Stvaranje institucionalne mogućnosti za aktiviranje procesa tržišnog prestruktuiranja preduzeća i banaka koje pokazuju slabe ili nedovoljne finansiske performanse.

13) Produžavanje ročnosti finansijske aktive koja je primamljiva za investitore uz minimiziranje rizika finansijske nestabilnosti.

19

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

14) Alociranje sredstava onim preduzećima koja imaju najviše izgleda za realizaciju visokih profita.

15) Ostvarenje najveće moguće kapitalizacije odnosno najvećeg mogućeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom na jednoj strani, i disperziju svih oblika na drugoj strani.

16) Proširenje vlasništva nad finansijskim sredstvima na šire slojeve stanovništva (vlasnička demokratija) i time indirektno izjednačava distribuciju dohodka i stvara koaliciju za liberalni tržišni sistem.

17) Afirmaciju nekih specifičnih funkcija koje indirektno regulišu bitna pitanja ekonomske politike i pružaju dragocene informacije poslovnim preduzetnicima svih kategorija.

18) Ukidanje bilo kakvog monopola od strane bilo koga u postupku trgovanja vrednosnim papirima, kao i bilo kakve državne ili administrativne distribucije kapitala u okviru, ili van tržišnog mehanizma.

19) Dostupnost resursa velikom broju projekata.

20) Smanjivanje troškova finansijskog posredovanja u privredi, pre svega zbog toga što širenje finansijskog sektora i ponuda razvijenih finansijskih instrumenata omogućava specijalizaciju i raspodelu rada među finansijskim posrednicima.

21) Stvaranje takvih uslova u privredi i društvu uopšte, da se u funkcionisanju tržišta kapitala, u najvećoj mogućoj meri obezbede zahtevi i zaštite interesi vlasnika i korisnika kapitala.

22) Stvaranje uslova ua utvrđivanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala, odnosno usklađivanje kamatnih stopa na tržištu.

23) Lakši ulazak stranog kapitala u domaću privredu, čime se smanjuje potreba za stranim ulaganjem.

20

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. F.2. Značaj Berze Za Ukupan Privredni Razvoj Integrisanje Domaće Privrede U Međunarodno Tržište

Polazeći od potrebe nacionalne ekonomije da se uključi u savremene integracijske procese, berza je nužna pretpostavka koja služi tom cilju. S druge strane, prirodno je da se očekuje povratno dejstvo evropskog i svetskog finansijskog okruženja na nacionalnu ekonomiju. U tom cilju, spoljni impulsi uticaće na adaptiranje domaćeg tržišta kapitala svetskim procesima. Stoga se može i očekivati širenje tržišta kapitala uvođenjem novih vrednosnih papira, koje su već u opticaju u međunarodnim finansijama: euroobveznica, opcija i sl. Tom izazovu se ne treba suprostaviti već pripremiti uslove da dotok kapitala u nacionalnau ekonomiju bude intezivan i ekonomski profitabilan. Ravnomeran dotok stranog kapitala u nacionalnu ekonomiju, smanjuje potrebu za stranim kapitalom. Još pre nekoliko godina bilo je sporno da li razvoj tržišta kapitala može da privuče bilo kakav strani kapital koji ne bi već bio iz drugih razloga namenjen za investicije u pojedinim zemljama u tranziciji. Međutim, poslednjih godina neki inovacioni oblici razduživanja i konverzije dugova razvili su se upravo pomoću tržišta kapitala. Kvalitet funkcionisanja berze kao značajne komponente tržišta kaptala odnosno finansijskog tržišta, zavisi u velikoj meri od izvora tj. koja se sredstva transformišu u vrednosne papire. Značaj i efikasnost berze zavisiće, pre svega od toga kojim će intenzitetom i u kojem obimu biti angažovani finansijski potencijali iz šetnje i iz drugih izvora. Da bi mehanizam berze igrao sve veću ulogu u mobilisanju nacionalne štednje, potrebno je da država, najpre kroz regulativne mere u domenu poreza, zaštitom investitora, poboljšanjem transparentnosti tržišta, stvori povoljan opšti ambijent za investiranje u vrednosne papire. Pod predpostavkom da je u domenu regulative obezbeđena atraktivnost ulaganja u vrednosne papire, za faktičku ekspanziju berze od presudnog značaja su:

21

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

• Privredna ekspanzija uz snažan ekonomski rast, • Povećanje stope štednje sektora stanovništva, • Otklanjanje fundamentalnih uzročnika inflatornih tenzija i

stabilizovanje stope inflacije na relativno niskom nivou.

Navedeni razvojni tokovi omogućavaju da slede periodi visokih cena akcija na berzi, visokih investicija, visoke profitabilnosti, što sa svoje strane osigurava kontinuitet visokih stopa privrednog rasta. Berza utiče na jačanje trgovine i finansija, što je neposredan uslv razvoja nacionalne ekonomije, i obezbeđuje transfer kapitalnih resursa. Ujedno, berze su indikator rezultata poslovanja krupnih akcionarskih društava, preko valorizacije vrednosnih papira koje izdaju, posebno akcija.

Nepovoljno kod berzi i emisija akcija jeste što se preko kurseva kreira fiktivi

kapital, što špekulacije mogu doneti imovinske nejednakosti i socijalne probleme, što poreska politika mora regulisati prihode iz ove delatnosti, ako u njoj učestvuju privatna lica, što inflatornim mehanizmima može da dođe do nerealne preraspodele imovine između preduzeća i regiona i sl. Značaj berze je i u tome što svi moraju racionalno da se ponašaju, ako ne žele rđave ocene i proterivanje sa tržišta. Jača ponuda, jača borba za kvalitet, javnost poslovanja je očigledna, ali se povećava responzivnost privrede na fluktuacije proizvodnje, zaposlenosti i cena, i time i odgovornost svih učesnika u ekonomskom životu da se izbegnu sva nepovoljna kretanja.

Opredeljenje za akcije, berzanski sistem i dividende, podrazumeva opredljenje

za mogućnost sticanja dela dohodka od svojine onih koji poseduju akcije kroz dividendu i druge papire, kroz kamate, kao i za prateću poresku politiku. A to su odluke od najšireg značaja, koje nisu, u principu, u nadležnosti eksperata, već čitave nacionalne ekonomije. Preko berze kao sastavne komponente tržišta kapitala pružaju se relevantne informacije o rejtingu firmi i banaka, kao i ostalih mogućih investitora, o njihovoj kotaciji, i poboljšanju, odnosno pogoršanju u njihovom poslovanju. Ovakvi signali su nephodni za blagovremeno preduzimanje mera, odnosno otklanjanje smetnji i povlačenje kapitala sa tačaka gde preti opasnost propadanja. U svakom slučaju, radi se o relevantnim informacijama bez kojih se ne može računati sa osiguranim interesom za ulaganje svežeg kapitala.

22

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Tržište kapitala i njegovo funkcionisanje omogućava određeni tip svojinskih promena. Pluralni vlasnički ambijent je pogodan za komunikaciju sa međunarodnim okruženjem i uključivanje u integracione procese. Jedino u takvim uslovima moguće je ostvariti stvarno tržište kapitala kako postoji u razvijenim tržišnim privredama. Putem tržišne kapitalizacije vrednosnih papira u zemljama “malih tigrova” (Tajvan, Singapur, Malezija, Hong Kong), bila su omogućena ulaganja od oko 100 milijardi dolara. Slično je bilo u Meksiku, Indiji, … Ne radi se pri tome, ni o kakvoj glorifikaciji kapitalizacije putem vrednosnih papira,već samo o nastojanju da se prevaziđe današnje nepovoljno stanje u koje se ušlo, pre svega kreditima i specifičnim oblicima samofinansiranja.

Naprotiv, berza mora dobiti na “dubini” kako bi vrednosni papiri imali mnogo

veči značaj i kako bi se prevazišlo shvatanje da su one samo pogodan medij obezbeđivanja raznoraznih potreba, a ne i šansa da se u bilansima promeni nepovoljan odnos u kome dominira kredit, dok tzv. portfolio prilagođavanja ima dugorazredni značaj. Kao značajno sredstvo uključivanja nacionalnih ekonomija u međunarodne tokove kapitala pokazali su se institucionalni investitori (penzioni fondovi, investiciona preduzeća odnosno fondovi, osiguravajuća društva) koji prikupljena sredstva plasiraju u diverzifikovani portfolio vrednosnih papira. Takvo posredno investiranje omogućava koncentraciju sredstava i preko ekonomije obima i specijalizacije menadžmenta, snižava troškove trgovine vrednosnim papirima, širi profesionalizam u poslovanju mladih tržišta kapitala i sl.

Razvojem berze koja omogućava likvidnost vlasnicima dugoročnih vrednosnih

papira, kao potencijalni kupci vrednosnih papira pojavljuju se i strani finansijski investitori. Sa tim u vezi, zemlje u tranziciji koriste vrlo različita pravila za ulazak stranaca na svoje berze. Neka tržišta su sasvim zatvorena stranim investitorima; u pojedinim zemljama stranci mogu kupovati samo akcije određenih preduzeća (Meksiko); ponegde je određen procenat akcija koje se mogu nalaziti u rukama stranih finansijskih investitora; u mnogim zemljama Pacifika stranci mogu ući na berzu samo preko posebno organizovanih investicionih preduzeća (COUNTRY FONDS). Za strane investitore značajna su pre svega pravila koja se odnose na mogućnost konverzije sredstava u stranu valutu. Time mnoge zemlje u tranziciji uključuju strane portfolio investitore u razvoj svog tržišta.

23

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Za sagledavanje razvojnog puta berze, eklatantan primer u grupaciji novoindustrijalizovanih zemalja predstavlja Korea. Sa usvajanjem Zakona o vrednosnim papirima i berzi 1962. godine, Korejska berza je formalno ozvaničena. Od tada je protekao period duži od jedne decenije u kome je berza imala izuzetno malu ulogu u mobilisanju privatne štednje i kod pribavljanja kapitala od strane preduzeća. Razloge za to treba tražiti u tome što su se na berzi kotirale akcije samo nekoliko velikih korporacija i izraženoj tendenciji da investiranje u vrednosne papire donose manje prinose nego investicije u druge oblike finansijske aktive.

Povećanje učesnika na berzi je moguće očekivati ukoliko se veliki broj

preduzeća prethodno pojavi na OTC (OVER THE COUNTER MARKET) tržištu. Reč je o tzv. trećem tržištu za akcije koje se ne kotiraju na berzi da bi se obezbedilo tržište za mala i srednja preduzeča i firme koje se upuštaju u visoko rizične poslove, a nemaju pristup berzi. Značajno je pomenuti i ulogu kompanija za trgovinu vrednosnim papirima. Pored brokerskih i dilerskih poslova, one se bave i poslovima izdavanja garancija o otkupu svih neprodatih akcija iz nove emisije koje su prethodno ponuđene publici (UNDERWRITING SECURITIES). Ti poslovi su obično konzorcijalne prirode.

Za širenje akcionarstva u zemljama u tranziciji od posebnog značaja je da se

u malim i srednjim preduzećima na taj način olakša pribavljanje svežeg kapitala. Kompanijama za trgovinu vrednosnim papirima, kod kojih uplaćeni kapital prelazi određeni iznos može biti dozvoljeno i da se pojavljuju u ulozi garanta kod emisije obveznica preduzeća. Svetska iskustva pokazuju da se Komisije za trgovinu hartijama od vrednosti obično organizovana kao akcionarska društva sa mnoštvom akcionara koji poseduju akcije male nominalne vrednosti. One omogućavaju sitnim štedišama da ostvare veće prinose nego u slučaju da svoja sredstva plasiraju u banku. Oni postaju akcionari, a profesionalni menadžeri plasiraju njihova sredstva u vrednosne papire sa najvećim očekivanim prinosom.

Inače u uslovima internacionalnizacije krupnih finansijskih operacija postoji

najveći stepen uključivanja berze u međunarodne tokove kapitala, što je zasad ostvareno samo kod razvijenih tržišnih ekonomija OECD, zahvaljujući pre svega, internacionalnoj povezanosti međunarodnih finansijskih transakcija i transfera.

24

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. G. Berzanski Poslovi U teoriji se ističe da berzanski poslovi po svojoj pravnoj prirodi, nisu ništa drugo do ugovori o prodaji. Ali, istovremeno se navodi da oni imaju određene osobenosti po kojima se razlikuju od ostalih ugovora o prodaji, a tiču se mesta zaključenja ugovora, predmeta ugovora, načina zaključenja i izvršenja ugovora. Naš ZOB ne određuje neposredno pojam berzansog poslovanja. Ali, on definiše berzansku trgovinu, iz čega može da se izvede pojam berzanskog posla: to je ugovor o prodaji tržišnog materijala kojim se trguje na berzi, zaključen za berzanskim pultom između brokera berze kao posrednika, i brokera članova berze, kao kupca, odnosno prodavca, u skladu sa berzanskim pravilima. U teoriji se berzanski poslovi određuju kao ugovori o prodaji predmeta berzanskog prometa (tačno određenih vrsta roba, HOV, deviza, valuta) koje učesnici na berzi zaključuju po posebnom berzanskom postupku (za vreme trajanja berzanskog sastanka, preko berzanskih posrednika, uz primenu berzanskih uzansi). Iz ovoga proizilazi sledeće:

• Berzanski poslovi su po svojoj prirodi ugovori o prodaji.

• To su poslovi koji se zaključuju preko berze kao posebno organizovano tržište.

• Berzanske poslove mogu da zaključuju samo posebno ovlašćeni subjekti – berzanski posrednici.

• Predmet berzanskih poslova mogu da budu samo stvari koje su primljene u berzanski pravni promet odlukom nadležnog berzanskog organa.

• Berzanski poslovi se zaključuju po posebnom berzanskom postupku, a na aukcijski način.

25

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. H. Karakteristike Berzanskih Poslova

Berzanske poslove odlikuju određene specifičnosti koje ih čine posebnom vrstom ugovora o prodaji. To su:

1) Zaključenje poslova preko berzanskih posrednika 2) Obredna forma berzanskih operacija 3) Nadzor nad obavljanjem berzanskih poslova 4) Javnost berzanskih poslova

Zaključenje poslova preko berzanskih posrednika – Berzanski poslovi zaključuju se preko ovlašćenog lica koji na osnovu zakona ili berzanskih pravila imaju pravo učešća u radu berze. Prema anglosaksonskom sistemu članovi berze vrše funkciju berzanskih posrednika. Samo su oni ovlašćeni da budu učesnici berzanskog sastanka. A, prema romanskom sistemu, berzanski poslovi se zaključuju preko berzanskih posrednika, državnih službenika, koje postavlja ili smenjuje nadležni državni organ. U našem pravu prihvaćen je anglosaksonski sistem u kombinaciji sa germanskim sistemom posredovanja. Obredna forma berzanskih operacija – Ovakva forma berzanskih operacija posledica je načina na koji se zaključuju berzanski poslovi. Ugovorni partneri se po pravilu ne poznaju. Poslovi se zaključuju putem posrednika, a u formi koja je određena berzanskim pravilima. Upotrebom odgovarajućih znakova od strane berzanskih učesnika modifikuju se uslovi operacije. Od momenta kada je dat nalog za zaključenje posla, volja tog lica (nalogodavca) nema više nikakvu ulogu. Čak ni sam nalog ne može da se određuje potpuno slobodno već u skladu sa berzanskim pravilima o vrsti berzanskog materijala, o minimalnoj količini koja može da bude predmet posla, o roku trajanja naloga. Iz navedenog se može zaključiti da je, u cilju brzog i nesmetanog

26

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

zaključenja berzanskih poslova, princip slobode ugovaranja znatno ograničen. On se svodi, u osnovi, na pravo slobodnog izbora da li da se ugovor zaključi ili ne. Nadzor nad obavljanjem berzanskih poslova – Berzanski poslovi se vrše pod nadzorom berzanskih i državnih kontrolnih organa u cilju sprečavanja poremećaja na berzi i usklađivanja poslovanja sa znakom i pravilima berze. Nadležni organ može i da privremeno obustavi rad berze ako oceni da dalje poslovanje berze ugrožava ineterse učesnika u radu berze, narušava ravnotežu na tržištu ili ugrožava funkcionisanje berze. Javnost berzanskih poslova – Javnost berzanskih poslova se ogleda u tome što se oni obavljaju u berzanskoj sali, za vreme berzanskog sastanka kome mogu da prisustvuju radi posmatranja kako se odvija berzanka trgovina. Sva akta i informacije o radu berze, koje ne predstavljaju poslovnu tajnu, obavljaju se i distribuiraju preko informacionog i komunikacionog sistema berze. Javnost se uredno obaveštava putem berzanskih izveštaja o kursu berzanskog materijala.

27

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-1. I. Vrste Berzanskih Poslova

Zavisno od polaznog kriterijuma berzanski poslovi mogu da se podele na različite vrste. Mesto i ugovornici – Prema ugovornicima, mestu i vremenu zaključenja, berzanski poslovi se dele na unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnji poslovi su oni koje zaključuju lica sa pravom pristupa berzi za berzanskim pultom. Poslovi koji se zaključuju van berzanskog pulta, s pozivom na njena pravila, smatraju se spoljašnjim berzanskim poslovima. Predmet – Prema predmetu, berzanski poslovi se dele na službene i slobodne. Službeni poslovi su oni koji imaju za predmet berzanski materijal koji je zvanično pušten u berzanski promet i kojim se trguje na zvaničnom berzanskom sastanku. Slobodni su oni koji mogu sa imaju za predmet materijal koji se nalazi na zvaničnoj i na nezvaničnoj listi berze, a trgovina se obavlja na nezvaničnim sastancima. Cilj – Prema cilju koji ugovornici žele da ostvare može se izvršiti podela na stvarne i šepkulativne poslove. Stvarni poslovi su oni koje ugovornici žele zaista da izvrše – kupac isplatom cene, a prodavac isporukom predmeta prodaje. Špekulativni poslovi su oni koje ugovorenici vrše u nameri da zarade na razlici u ceni materijala, do čega dolazi usled njihovih promena u prostoru i vremenu. Otuda se razlikuje špekulacija u prostoru i vremenu. Špekulacija u prostoru nazivaju se arbitražnim poslovima, a špekulacija u vremenu (terminske špekulacije) pravim šekulativnim poslovima.

28

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Broj prodajnih ugovora – Prema broju prodajnih ugovora koji u sebi sadrže, berzanski poslovi se dele na proste i složene. Prosti poslovi se sastoje samo od jednog ugovora o prodaji. Takvi poslovi mogu da budu i promptni i terminski poslovi. Složeni poslovi u sebi sadrže dva ili više ugovora o prodaji. Takvi su arbitražni, produžni (reportni) i svop berzanskih poslova. Arbitraža – Arbitraža je takav promptni ili terminski posao, koji se sastoji iz kupovine i prodaje radi sticanja profita (princip “kupi jeftino – prodaj skupo” nalazi se u osnovi svih arbitražnih transakcija), koji se zasniva na razlici kurseva u datom momentu, između dve berze ili između dva termina (roka za izvršenje posla) iste berze. Razlikuju se dve vrste arbitraže: geografska ili prostorna (operacija se obavlja u okviru istog perioda a na dve berze) i vremenska (sastoji se iz simultane kupovine i prodaje koje se izvršavaju u različitim terminima). Prostorna arbitraža može da bude prosta (obavlja se na dve berze) i složena (obavlja se na tri berze – trigonalna arbitraža: npr, na dve robne berze se kupuje i prodaje određeni materijal za dolare i funte, a na trećoj berzi dobijene funte se menjaju za dolare). Inače, za razliku od prostorne arbitraže, vremenska arbitraža nosi za arbitražu određene rizike s obzirom da ne postoje nikakve garancije u pogledu daljeg kretanja kurseva. Report – Reportni posao, kao specifičan terminski berzanski posao, sastoji se iz kupovine u gotovom i prodaje na termin i obrnuto, s tim što se čitava operacija obavlja između istih osoba i tiče se iste vrste i količine materijala. Kod ovog posla, jedna strana izvršava svoju obavezu prema drugoj strani koja izlazi iz posla a zatim se zasniva obaveza, u istom obimu, prema trećem licu, sa kojim se posao reportira (produžava) na sledeći obračunski period. Svop – Svop predstavlja ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji berzanskog materijala, kao i o zameni jedne bilansne aktive drugom bilansnom aktivom ili jedne bilansne pasive drugom bilansnom pasivom. Razlikuju se dve vrste svopa: valutni i kamatni stop. Valutni svop predstavlja ugovor o razmeni glavnice i kamate u jednoj valuti za glavnicu i kamatu u drugoj valuti. Kod kamatnog svopa dve strane se dogovaraju da razmene periodične kamatne stope. Uobičajeno je da se vrši razmena kredita sa fiksnom kamatom stopom za kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Ovaj ugovor može da bude i opcioni. Time kupac obezbeđuje sigurnost u

29

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

pogledu troškova finansiranja, a prodavac premiju za preuzimanje kamatnog rizika. Prodajni svop postoji kada se izvrši promptna kupovina jednog materijala za drugi i terminska prodaja tog istog materijala za isti drugi materijal. Kod kupovnog svopa vrši se promptna prodaja jednog materijala za drugi i terminska kupovina tog istog materijala za isti drugi materijal. Ako se svop obavlja između dva ista partnera onda se naziva čisti ili pravi svop, a kad su u pitanju različiti partneri naziva se nečisti ili nepravi svop. Vreme dopelosti obaveza – Prema vremenu dospelosti obaveza iz berzanskih poslova moguća je podela na promptne (dnevne ili kasa) i terminske (ročne) poslove. Promptni poslovi su oni poslovi kod kojih se plaćanje i isporuka materijala vrši odmah po zaključenju posla ili u kratkom roku nakon toga. S obzirom na način zaključenja posla i rok izvršenja, promptni poslovi ne proizvode špekulativne efekte. Oni se odvijaju bez većeg rizika za kupca i prodavca. Cilj posla je njegovo stvarno izvršenje u kratkom roku, a ne ostvarenje razlike u ceni između nivoa u momentu zaključenja i izvršenja. Prema vremenu i mestu isporuke, promptni poslovi na robnim berzama se mogu zaključivati kao:

(a) Loko posao, u kom slučaju roba mora da bude dostupna kupcu u mestu održavanja berzanskog sastanka;

(b) Promt ukrcaj, što znači da se roba mora ukrcati na brod u ugovorenom roku tako da se konosman izda u roku od 14 dana od sklapanja berzanskog posla;

(c) Promt posao za robu na putu (ili za “ploveću robu”), što znači da se predaja robe vrši uručivanjem konosmana ili prenosivog tovarnog lista kupca, koji od tog momenta može da raspolaže sa robom.

Tržišta na kojima se obavljaju promptni poslovi nazivaju se spot, keš, stvarna ili fizička tržišta. Ova tržišta, kao i prompt poslovi danas gube na značaju s obzirom da predstavljaju manji procenat u odnosu na terminske poslove. Za razliku od promptnih poslova, kod terminskih se javlja vremenski razmak između dana zaključenja i izvršenja posla – isporuka i plaćanje materijala se vrši po proteku unapred (ugovorom) određenog roka (termina). Onaj ko na ovakav način kupuje berzanski materijal nada

30

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

se da će njena cena skočiti do roka isporuke ili bar ostati ista, tako da će sebi unapred, po povoljjnijoj ceni, obezbediti potrebne količine materijala. Onaj ko prodaje takav materijal računa da izbegne štetu, jer cena materijala može do roka isporuke pasti pa se ugovorom o prodaji obezbeđuje od pada cene.

Deo-2. Berzansko poslovanje

Deo-2. A. Pojam I Faze Berzanskog Poslovanja

Postojanje berze obuhvata ukupnost poslova koje ona obavlja u cilju organizovanja berzanske trgovine a u skladu sa zakonskim i berzanskim pravilima. Pri tome, razlikuju se različiti režimi berzanske trgovine, zavisno od toga koja se lica pojavljuju kao učesnici trgovine, na koji se način zaključuju poslovi, koja se pravila primenjuju na trgovinske operacije. Kao najvažnije faze berzanskog poslovanja mogu da se izdvoje registracija predmeta kojima se trguje na berzi, odnosno njihovo stavljanje na listing berze; kotiranje berzanskog materijala; zaključenje berzanskog posla; izvršenje berzanskih poslova; objavljivanje podataka o poslovanju na berzi (informisanje). Sve nabrojane faze podležu kontroli, koja može da bude unutrašnja i spoljašnja, a sve u cilju usklađivanja poslovanja sa odgovarajućim pravilima i sprečavanja pojava koja bi mogla da ugroze funkcionisanje berze.

31

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. B. Režimi Berzanske Trgovine

Prema vrsti učesnika u trgovini i načinu obavljanja poslova, u našem pravu se razlikuju dva osnovna režima trgovine: berzanski i vanberzanski. Berzanska trgovina – berzansku trgovinu odlikuje sledeće: prvo, poslovi se zaključuju između brokera berze kao posrednika, i brokera članova berze, kao kupaca, odnosno prodavaca; drugo, trgovina se obavlja za berzanskim pultom i na zvaničnom berzanskom sastanku; treće, predmet berzanske trgovine je materijal koji se nalazi na zvaničnoj listi berze. Vanberzanska trgovina – Za razliku od berzanske, vanberzanska trgovina se odvija na nezvaničnim berzanskim sastancima, van berzanskog pulta. Kao učesnici vanberzanske trgovine pojavljuju se i nezavisni brokeri s tim što u toj trgovini ne učestvuju brokeri berze. Predmet trgovine može da bude kako materijal koji se nalazi na zvaničnoj listi tako i onaj koji se nalazi na zvaničnoj listi berze. Vanberzanska trgovina, prema postojećim rešenjima koja su usvojena u ZOB, deli se na regulisanu i slobodnu. Regulisana vanberzanska trgovina sve ugovore o prodaji koji su, van berzanskog pulta, zaključeni između brokera članova berze, nezavisnih brokera i između nezavisnih brokera i brokera članova berze, na način i pod uslovima kojim važe za berzansku trgovinu, a povodom materijala koji se nalazi ili ne nalazi na zvaničnoj listi berze. Slobodna vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji zaključenje između nezavisnih brokera i između nezavisnih brokera i brokera članova berze, van uslova koji važe za berzansku trgovinu. U slobodnoj vanberzanskoj trgovini mogu da učestvuju u neregistrovani slobodni brokeri koji nemaju dozvolu upravnog odbora za obavljanje berzanske trgovine.

32

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Berzanska tržišta – U Francuskoj se razlikuju sledeća berzanska tržišta. Zvanično berzansko tržište efekata na kome se trguje samo sa onim efektima koji su primljeni na listi berze. Na drugom, sekundrnom tržištu, trguje se efektima koji ne ispunjavaju uslove da bi mogli da se kotiraju na zvaničnom tržištu. Za takve efekte ostavlja se rok od tri godine u kome bi trebalo da budu ispunjeni uslovi za kotaciju na zvaničnom tržištu. Posle isteka od tri godine, savet berze može da donese odluku o prijemu takvih efekata na zvaničnoj listi berze, o tome da će se sa njima i u buduće trgovati na sekundarnom tržištu ili o njihovom brisanju sa listinga sekundarnog tržišta i prebacivanju na treće tržište – tržište izvan kotacije. Na trećem tržištu se trguje hartijama srednjih preduzeća, čija emisija hartija nije tolika da se mogu očekivati brojne transakcije koje bi opravdale njihov upis na zvaničnu listu berze.

Berzanski sastanak – Berza može da organizuje trgovinu na dva načina: putem berzanskog sastanka i kompjuterskim putem (van sastanka). Način poslovanja se uređuje berzanskim pravilima. Berzanski sastanak predstavlja skup članova i posrednika, koji se odražava u zgradi berze u određeno vreme radi zaključenja berzanskih poslova. Ovlašćena lica, s obzirom na materijal sa kojim se trguje, formiraju krugove (ring). Sastanak se održava svakog radnog dana, a u skladu sa kalendarom koji utvrđuje berza i o tome obaveštava članove i učesnike na berzi. Početak i kraj berzanskog sastanka objavljuje se zvonjenjem ili nekim drugim zvučnim signalom. Obično se 15 minuta pre sastanka daje zvučni signal. Time se učesnici berzanske trgovine upozoravaju da završe započete poslove. Inače, sastankom rukovodi rukovodilac kotacije.

Berzanskom sastanku mogu da prisustvuju lica koja su za to dobila dozvolu od strane nadležnog berzanskog organa. Lice prisutno na berzanskom sastanku dužno je da se pridržava pravila discipline na berzi, u suprotnom, nadležni organ može tom licu da ograniči ili zabrani pristup na berzu.

U poslednje vreme sve više opada značaj berzanskog satanka, a raste značaj trgovine bez sastanka, koja se sprovodi uz upotrebu savremenih sredstava veze. Na taj način berzansko poslovanje se pojeftinjuje i ubrzava, a berzanski promet povećava. Ali, kao i kada se trguje na berzanskom sastanku poslovi se zaključuju na berzi. Nalog za zaključenje posla mora da bude donesen (elektronski) na berzansko tržište.

33

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. C. Registracija Berzanskog Materijala

Vrste materijala i uslovi za registraciju – Na berzi može da se trguje samo sa onim materijalima koji su za to dobili dozvolu od strane nadležnog berzanskog organa. Kojim materijalnom i pod kojim uslovima može da se trguje na berzi utvrđuje se berzanskim pravilima, s tim što Savezno ministarstvo za trgovinu određuje kvalitet robe sa kojom se trguje na robnoj berzi. Pitanje uslova, načina i postupaka prijema materijala u berzanski promet postavlja se, pre svega, u vezi sa efektima, s obzirom na niz uslova koji mogu da budu ispunjeni da bi određeni materijal mogao da bude registrovan kao berzanski. Uslovi se postavljaju radi obezbeđenja potrebne sigurnosti za one koji kupuju efekte kao i zbog zaštite potencijalnih investitora od nepoverenih informacija. Trgovanje sa efektima koji imaju dozvolu za kotaciju, predstavlja zvanični berzanski promet, koji se uvek realizuje za berzanskim pultom. U suprotnom, trgovina se ostvaruje van berzanskog pulta i naziva se vanberzanska trgovina. Uslovi koji se traže za prijem efekata u berzanski promet mogu da se podele u dve grupe. Jedni se tiču izdavaoca, a drugi se odnose na efekte. Što se tiče izdavaoca, on mora da bude osnova u skladu sa zakonom, da raspolaže a odgovrajućim kapitalom, da podnese bilansne pokazatelje o svom poslovanju tokom propisanog minimalnog broja poslovnih godina (kod nas, u Francuskoj, Nemačkoj, izveštaj se podnosi za poslednje tri godine u Japanu za poslednjih pet godina). Efekti moraju da budu izdati u skladu sa propisima što se dokazuje podnošenjem odluke o izdavanju, kao i odluke nadležnog organa o odobrenju izdavanja; vrednost emisije mora da se kreće u visini minimalno propisanog iznosa; efekti treba da budu rasprostranjeni među stanovništvom u dovoljnom broju; izdavalac mora da objavi (obično putem prospekta, a na osnovu odobrenja berze koja ovlašćenja da kontroliše

34

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

tačnost datih informacija) propisane podatke o sebi i hartijama, kako bi ulagačima omogućio da stekne potpunu i istinitu predstavu o njihovoj vrednosti. Ispunjenost uslova u pogledu izdavaoca ne traži se kada prijem u kotaciju traži javnopravno lice, za hartije koje je ono izdalo. To mogu da budu: država, teritorijalno-političke jedinice, poludržavne ustanove i međunarodne organizacije. To se obrazlaže činjenicom da se država kao i ostali javnopravni izdavaoci, smatraju najsigurnijim dužnicima i platišama. Odluka o registraciji – Na osnovu zahteva ovlašćenog lica samostalne berze same odlučuju o registraciji efekata. U nesamostalnim berzama kotiranje se vrši na osnovu zakona (kada se radi o državnim hartijama od vrednosti), odluke nadležnog državnog organa (tako se kotiraju hartije užih teritorijalnih jedinica) i na osnovu odluke same berze (kada se radi o hartijama čiji su izdavaoci trgovčka društva). Komisija za kotaciju efekata na osnovu zahteva i dostavljene dokumentacije kao i na osnovu drugih raspoloživih informacija donosi rešenje o zahtevu roku od pet dana od dana podnošenja zahteva. Povlačenje efekata iz kotacije – Kako donosi rešenje o prijemu tako komisija donosi rešenje o brisanju efekata sa liste pod uslovima i na način utvrđen pravilima berze. Do brisanja dolazi najčešće zbog nepostojanja dovoljnog interesa kod ulagača za trgovinu određenim efektom koji bi opravdao njegov opstanak u kotaciji. Zatim, zbog zabrane ili ograničenja prenosa efekata, zbog gubitka vrednosti (to je moguće kod obligacionih hartija koje je izdavalac iskupi, usled čega se one povlače iz prometa ili kada se radi o konvertibilnim hartijama – prvenstveno obveznice – koje izdavalac zamenjuje za drugu vrstu hartija). Moguće je da do brisanja dođe zbog neizvršenja izdavaočevih obaveza u vezi sa održavanjem kotacije (kada ne plati berzi nadoknadu za kotaciju) ili zbog otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad izdavaocem. Od brisanja efekata treba razlikovati njihovu suspenziju. Za razliku od brisanja, koja povlači trajno isključenje efekata iz kotacije, suspenzija izaziva privremeno povlačenje efekata iz kotacije u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu (berza propisuje način povlačenja i uslove za ponovno stavljanje hartije u kotaciju). To se najčešće vrši kada se očekuje objavljivanje informacija za koju se pretpostavlja da bi mogla da deluje na kurs odeređene hatrije iz bilo kod razloga koji onemogućava njenu normalnu trgovinu.

35

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. D. Utvrđivanje Berzanskog Kursa

Pojam – Berzanski kurs označava javno publikovanje cena berzanskog materijala koja se formirala, u okviru jednog berzanskog sastanka, kao rezultat delovanja zakona ponude i tražnje. Od njega treba razlikovati tržišnu vrednost (cenu) materijala koja može da bude ista, veća ili manja u odnosu na berzanski kurs. Jer, dok berzanski kurs predstavlja faktičko stanje ponude i tražnje u određeno vreme, na određeno mesto i u okviru zvanične berzanske trgovine, tržišna vrednost je cena materijala po kojoj se on kupuje ili prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine. Utvrđivanje berzanskog kursa kod prve prodaje vrši se na bazi procene ponude i tražnje, dok se utvrđivanje berzanskog kursa kod druge i svake naredne prodaje vrši na bazi efektivne ponude i tražnje na berzi. Razlozi variranja kursa – Berzanski kurs može da varira naniže ili naviše zbog niza razloga. Ti razlozi mogu da se podele na posebne i opšte. Posebni se tiču ili su u vezi sa berzanskim materijalnom. Opšti razlozi koji utiču na variranje kursa mogu sa se podele na 4 grupe. Prvu, čine prirodni činioci na koje čovek ne može da utiče svojom voljom. A to su: suša, poplava, zemljotres, požar. Drugu grupu čine ekonomski razlozi: obilje ili nedostatak kapitala, opasnost od devalvacije, porast ili pad interesne stope. Treću, čine razlozi političke prirode: strah od nacionalizacije, opasnost od izbijanja rata, pad vlada i državnika, vojni udari. Četvrtu, čine faktori psihološke prirode (predviđanje kretanja kurseva), koji mogu da dovedu do naglog rasta ili pada kurseva. Vrste kurseva – Na berzi može da se trguje na osnovu jednistvanog (varijabilnog) kursa. Kada se na berzi trguje putem jedinstvenog kursa tada nadležni berzanski organ traži kurs koji peovlađuje među prispelim kupovnim ili prodajnim

36

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

nalozima na određenom sastanku jer ono omoćuguće da se ostvari najveći berzanski promet. To je onaj kurs po kome su prodavci voljni da prodaju najveću količinu materijala, a kupci da ga kupe. Kada se taj kurs utvrdi, on se proglašava i saopštava prisutnim berzijancima. Za tu kotaciju, za taj berzanski sastanak, berzanski poslovi, za određeni materijal, mogu da se zaključe samo po tom kursu. Nalozi koji se ne poklapaju sa jedinstvenim kursom (sadrže cenu koja je iznad, kod prodajnog naloga, odnosno ispod, kod kupovnog naloga, u odnosu na jedinstveno utvrđeni kurs) ne mogu da se realizuju. Prednosti jedinstvenog kursa, pri berzanskom poslovanju, ogledaju se u tome što on omogućava izjednačavanja ukupne ponude i tražnje što isključuje samovolju trgovaca u određivanju kurseva. Istovremeno, jedinstveni kurs omogućuje većini nalogodavaca da svoje naloge realizuje pod povoljnijim uslovima. Promenljivi kurs predstavlja kurs koji se stalno menja od posla do posla, koji se zaključuju u procesu berzanske trgovine, s obzirom da ga berzijanci sami određuju a berzanski organ samo beleži. Ukoliko se na berzi trguje na osnovu varijabilnog kursa tada je ovlašćeno lice dužno da saopšti početni kurs, srednji, kao i završni kurs. Početni kurs predsatavlja završni kurs sa prethodnog sastanka. On služi kao osnov od kog berzijanci počijnu trgovinu. Srednji kurs označava prosek cena iz svih berzanskih poslova povodom određenog materijala, koji je postignut na berzanskom sastanku. Završni kurs se utvrđuje na kraju radnog vremena berze, a označava kurs iz poslednjeg berzanskog posla zaključenog na sastanku povodom određenog berzanskog materijala. Metodi kotiranja – Na berzama se primenjuju različite metode kotiranja. U osnovi razikujemo tri metode: usmenu, pismenu i elektronsku metodu kotiranja. Usmeno kotiranje – Ovaj metod (trgovanjem licem u lice, sistem uzvikivanja) karakteriše usmenost postupka, koji započinje sa završnim kursom koji je formiran prethodnog dana. Tokom sastanka dovode se u odnos različiti prodajni i kupovni nalozi. Kada rukovodilac kotacije utvrdi da su se dva naloga poklopila, on obajvljuje fiksirani kurs i ispisuje ga na tabli. To je tzv.početni kurs. Prednost ovog postupka je

37

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

njegova javnost, čime se pre svega sprečava zaključivanje tajnih poslova na berzi, da brokeri direktno povezuju naloge klijenata bez iznošenja na tržište, ali mana mu je što je spor i zamoran, što onemogućava da se zaključi veliki broj poslova, a istovremeno zahteva prisustvo berzijanaca za berzanskim pultom gde se vrši kotacija odgovarajućeg materijala. Pismeno kotiranje – Za razliku od usmenog kotiranja ovaj postupak, je jeftiniji, brži i u celini se obavlja u pismenoj formi. Kotacija se odvija tako što se pismeni nalozi ubacuju u kutije za tačno određene materijale. U toku berzanskog sastanka ovlašćeni koter sve naloge ubačene u kutiju do određenog trenutka pregleda i upoređuje. Kada se dva naloga poklope koter ispisuje fiksirani kurs u službenu kotacionu listu, uz obaveštavanje nalogodavca o količini i ceni po kojoj je zaključen postupak. Pismeno kotiranje može da se obavlja i preko knjige ponude i tražnje. Učesnici u trgovanju preko knjige ponude i tražnje daju svoju ponudu i tražnju rukovodiocu kotacije putem tiketa (tiketi mogu da se uruče lično, poštom, faksom). Rukovodilac sučeljava ponudu i tražnju i o zaključenim transakcijama obaveštava učesnike trgovine. Trgovanje se smatra zaključenim kada rukovodilac kotacije, na bazi potvrde kupca i prodavca o prihvatu uslova trgovanja, potpiše zaključnicu. Elektronsko kotiranje – Elektronsko kotiranje se sastoji u upotrebi kompjutera radi utvrđivanja kurseva i zaključivanja poslova. Trgovina se smatra zaključenom kada se elektronskim putem registruje.

38

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. E. Zaključenje Berzanskih Poslova

Način zaključenja poslova – Berzanski poslovi se zaključuju neposredno ili posredno. Pravo na neposredno zaključenje berzanskih poslova imaju samo članovi berze. Ostala lica mogu da zaključuju berzanske poslove samo preko berzanskih posrednika. Radi toga se između posrednika i klijenata zaključuje ugovor o nalogu. Pojam naloga – Berzanski nalog predstavlja upustvo koje klijent daje posredniku da mu kupi ili proda, po određenim uslovima, materijal označen u nalogu. U polusamostalnim (germanski sistem) i nesamostalnim (romanski sistem) berzama posrednici su obavezni da prihvate klijentov nalog. Za razliku od toga u samostalnim berzama, članovi nisu dužni da prihvate klijentov nalog. Prema pravilima koja se tiču poslovanja Tržište novca – Beograd, ovlašćeni broker ceni ispravnost, realnost i mogućnost za izvrešenje naloga u svakom konkretnom slučaju, imajući u vidu situaciju na tržištu, okolnosti vezane za samog klijenta i njegove mogućnosti da izvrše obaveze iz eventualno zaključenog posla. Ako ga ne prihvati, dužan je da o tome obavesti klijenta. Sadržaj i forma naloga – Nalog treba da bude precizno formulisan kako bi mogao da se izvrši. Njima treba da bude precizan smisao posla, koji posrednik treba da izvrši (prodaja ili kupovina), vrsta berzanskog posla (promptni ili terminski, uslovni ili bezuslovni), vrsta naloga (pod najpovoljnijim uslovima, sa limitiranom cenom, stop nalog…), vrsta berzanskog materijala, količina materijala, cena, rok važenja naloga. Nalog može da bude dat usmeno ili pismeno. Ako se daje usmeno, po pravilu, berzanskim pravilima se propisuje obaveza za nalogodavca da svoj usmeni nalog pismeno potvrdi. Prema pravilima Beogradske berze nalog se mora dati obavezno u pismenoj formi. Prema rešenjima prihvaćenim u polusamostalnim i nesamostalnim

39

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

berzama nalogodavac može da modifikuje ili poništi nalog u svakom momentu pre nego što bude izvršen. Takvo rešenje je u skladu sa našim opštim pravilima o nalogu. Suprotno tome, prema poslovniku Beogradske berze (čl.208) od trenutka kad je posrednik primio nalog klijent nema pravo da ga povlači niti menja, bez posrednikove saglasnosti. Forma berzanskog posla – Za zaključenje berzanskih poslova se ne zahteva ili se zahteva određena forma. To pitanje se reguliše,po pravilu, berzanskim pravilima. Odsustvo forme za zaključenje berzanskih poslova ogleda se u tome što se poslovi zaključuju usmeno. Dovoljno je da učesnik berzanskog sastanka izgovori određenu reč ili da načini pokret (uobičajeno je kada se kupuje da se ruka diže horizontalno i ka telu, a kada se prodaje ruka se diže uvis) na ponudu drugog učesnika, pa da se posao smatra punovažno zaključenim. Obaveštenje koje se u pismenoj formi dostavlja isprave predstavljaju samo dokaz o zaključenom poslu, a ne njegovu formu. Takav je slučaj sa Pariskom i Londonskom efektnom berzom. Smatra se da je klijent prihvatio zaključenje posla ako primi potvrdu o zaključenju (potvrda sadrži: prirodu posla, kupovina ili prodaja, datum zaključenja, vrsta, količina i kurs materijala, bruto i neto vrednost zaključenog posla) bez prigovora. U slučaju neslaganja, klijent mora da izjavi prigovor bez odlaganja (prigovor mora da stigne posredniku pre berzanskog sastanka koji se održava nakon što klijent dobije potvrdu, odnosno u roku koji je određen od strane nadležnog berzanskog organa), kako bi posrednik mogao sa preduzme potrebne mere. Na berzama koje usvajaju načelo formalnosti (Beogradska berza), smatra se da je berzanski posao zaključen, tek kada ugovornici potpišu potvrdu i izdavanjem zaključnice od strane rukovodioca kotacije. Zaključnica služi kao forma i kao dokaz o postojanju i sadržini zaključenog posla. Zaključnica se sačinjava na odštampanom obrascu, čiju formu i sadržinu propisuje nadležni berzanski organ. Zaključnica se sačinjava u tri primerka, koje potpisuju ugovarači i rukovodilac kotacije. Po jedan primerak pripada ugovaračima, a treći primerak ostaje berzi. Zaključnica sadrži, pre svega, imena i potpise ugovarača, ime i potpis rukovodioca kotacije, vrstu, količinu kupljenog materijala, vreme i mesto zaključenja posla, način isplate i isporuke, rok dospelosti obaveze.

40

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Izmena ili raskid posla – U teoriji je prisutan stav da nakon zaključenja ugovora može da se zahteva njegova izmena ili raskid zbog promenljivih okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveza jedne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora a sve to u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava. Međutim, čini se da do raskida ili izmene berzanskog ugovora zbog promenjenih okolnosti teško može da dođe. Ovo naročito ako se ima u vidu da su to poslovi koji se zaključuju među profesionalcima, da su oni unapred svesni rizika koje nose, pre svega, uslovni terminski poslovi. Osim toga, treba imati u vidu da berzanski poslovi podležu odgovarajućoj kontroli kojom se između ostalog, sprečava nagla promena kurseva, kao i da ugovarači, kod uslovnih terminskih poslova, imaju pravo da odustanu od posla ili da pogodbu u nečemu izmene plaćanjem premije. Sve navedeno dovodi u sumlju mogućnost primene klauzule REBUS SIC STANTIBUS na berzanske poslove.

41

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. F. Vrste Naloga I Način Njihovog Izvršenja

Vrste naloga – Klijenti mogu da daju različite vrste naloga za kupovinu ili prodaju berzanskog materijala. U zavisnosti od polaznog kriterijuma svi nalozi mogu da se klasifikuju u nekoliko grupa. 1) Prema vrsti posla, razlikuju se:

• Nalog za kupovinu • Nalog za prodaju berzanskog materijala

2) S obzirom na veličinu naloga, razlikuju se: • Nalozi putem kojih se vrši kupovina u lotovima (svežnjevima) • Pojedinačna trgovina

Lot predstavlja standardnu jednicu mere na osnovu koje se može izvršiti kupovina ili prodaja. Veličina lota varira zavisno od aktive koja je predmet trgovine. Može da se izrazi brojem novčanih jedinica (npr. obveznice u vrednosti 1000 dolara) ili hartija (500 akcija), kada se radi o efektima, odnosno određenom mernom jedinicom, kada se radi o robi (lot pšenica na Njujorškoj berzi iznosi 5000 bušela). 3) Prema tome kako je određena cena po kojoj se može izvršiti nalog, razlikuju se:

• Nalog pod najpovoljnijim uslovima (što bolje) – Izraz “što bolje” znači da nalog ne sadrži nikakvu naznaku o ceni i da posao treba zaključiti po najpovoljnijem kursu koji materijal bude imao tokom kotacije. Ova vrsta naloga češće se primenjuje kod naloga za prodaju, nego kod naloga za kupovinu. S obzirom da klijent ne precizira cenu, ovaj nalog karakteriše brzina i izvesnost realizacije. Svako zakašnjenje kod izvršenja ove vrste naloga, zbog promene kurseva može da prouzrokuje štetu za klijenta. Zbog toga se može postaviti pitanje ogvornosti posrednika prema klijentu.

42

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

• Limitirani nalog – “Prema limitiranom kursu” znači da kupac određuje maksimalnu cenu koju hoće da plati, prodavac minimalnu cenu po kojoj je spreman da proda određeni materijal. Ako je u pitanju nalog za kupovinu, posrednik je dužan da izvrši nalog po ceni koja može da bude samo niža ili jednaka ceni koja je navedena u nalogu (kurs 10, nalog plasiran sa cenom za kupovinu 8, što znači da se nalog izvršava kada kurs padne na 8 ili niže). Nalog za kupovinu limitiranom cenom nalogodavac daje kada smatra da će doći do pada cena materijala koji želi da kupi. Prodajni nalog može da se izvrši samo po ceni koja je viša ili jednaka ceni koja je navedena u njemu (primer: kurs 10 nalog plasiran sa cenom za prodaju 12, što znači da se nalog izvršava kada kurs dostigne 12 ili više). Prednost naloga sa limitiranom cenom je ta što klijent ima mogućnost da kupi materijal po nižoj ceni ili da proda po višoj ceni u odnosu na cenu koja je formirana na berzi u momentu kada je nalog plasiran. Ali, suprotno nalogu “pod najpovoljnijim uslovima”, za nalogodavca koji plasira limitirani ulog, ne mora da bude izvesno da će nalog da bude izvršen.

• Stop nalog – Ovaj nalog predstavlja vrstu suspendovanog naloga “pod najpovoljnijim uslovima”. Naime, u njemu se određuje stop cena. Ako je u pitanju prodajni nalog, stop cena mora da bude ispod tržišne cene u trenutku kada je nalog plasiran. A, ako je u pitanju kupovni nalog, stop cena mora da bude viša od tržišne cene u trenutku kada je nalog plasiran. Nalog će biti izvršen kada tržišna cena bude jednaka ili kad pređe cenu navedenu u nalogu. Stop nalog je po sadržaju suprotan limitiranom nalogu. Dok se stop nalog za prodaju ispod tekuće tržišne cene dotle takav limitirani nelog sadrži cenu koja je viša od tekuće tržišne cene. Obrnuto, stop nalog za kupovinu se daje po ceni koja je iznad tekuće tržišne cene, a limitirani nalog se daje po ceni koja je ispod trenutne cene. Stop nalozi se koriste da bi se sačuavao profit i ograničio gubitak investitora. Gubitak se ograničava, putem ovog naloga u slučaju kada vrednost kupljenog materijala nije porasla, već ne naprotiv pala.

43

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Iako je funkcija ovog naloga zaštitna, on ima i nedostatke. Jer, malo variranje kursa, u negativnom smeru za nalogodavca može da dovde do nerealizacije naloga, a što se može pokazati nepotrebnim (štetnim). Neke berze s vremena na vreme zabranjuju stop naloge kada se plaše da bi stop nalozi mogli dovesti do tržišne nestabilnosti.

• Stop limitirani nalog – U stop limitiranom nalogu nalogodavac određuje dve cene – stop cenu i limitirnu cenu. Limitirana cena može da bude ista (prodati po 10 stop i limit, što znači da se prodaja može izvršiti po 10 ili više) ili različita od navedene stop cene (prodati po 10 stop, limit 9, što znači da se pordaja može izvršiti kada kurs padne na 10, s tim da se ne sme izvršiti ispod 9). Stop limit nalog se aktivira čim na tržištu kurs dostigne ili “probije” stop cenu s tim što posao ne može da bude zaključen po kursu koji bi prekoračio navedeni limit. Ovaj nalog predstavlja jednu vrstu uslovnog limitiranog naloga. On prerasta u nalog po tržišnoj ceni onog momenta kada je stop cena dostignuta.

4) U vezi sa vremenom važenja naloga razlikuju se: • Dnevni nalog – Automatski prestaje na kraju dana kada je

plasiran. Pretpostavlja se da je nalog dnevni, ako nešto u njemu nije označeno.

• Nedeljni nalog – Prestaje na kraju kalendarske nedelje. • Mesečni nalog – Prestaje zadnjeg radnog dana u mesecu. • Do poziva – Nalog je valjan dok ga klijent ne opozove. Po pravilu,

ovakvi nalozi se u određenim vremenskim intervalima potvrđuju (obnavljaju). Ako se ne obnove oni prestaju da proizvode pravno dejstvo.

5) S obzirom na vreme izvršenja naloga postoje: • Nalog za otvaranje – Nalog se izvršava po ceni određenog

materijala koja važi na otvaranju dnevnog trgovanja na berzi. Ako je to nemoguće, nalog se automatski poništava. Ovaj nalog se daje kada klijent smatra da će se odmah, po prvoj prodaji, kurs naglo promeniti.

44

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

• Nalog na zatvaranju – Nalog se izvršava na kraju dnevnog trgovanja.

6) S obzirom na ovlašćenja koja se daju posredniku razlikuju se:

• Diskrecioni nalog – kod ovog naloga posredniku se daje ovlašćenje da sam odluči o količini i ceni materijala, vremenu izvršenja naloga, o tome da li će se izvršiti kupovina ili prodaja materijala. Ovlašćenja posrednika mogu da se ograniče na diskreciju u pogledu cene i vremena izvršenja.

• Alternativni nalog – Ovim nalog se posrednik ovlašćuje da kupi jedan od dva materijala navedena u nalogu, ili da u vezi sa jednim materijalom zaključi posao prema unapred određenoj ceni (limitu), ili do stop cene. Izvršenje jednog dela naloga automatski poništava njegov drugi deo.

• Sve ili ništa – Nalog za kupovinu ili prodaju koji može da bude izvršen jedino ako se steknu svi uslovi koji se u njemu navode. Ti uslovi precizno određuju rok do kog nalog važi, količinu kao i minimalnu cenu. On ne sme da bude izvršen ukoliko se navedeni uslovi nisu istovremeno stekli. Dejstvo uslova je kumulativno, a ne alternativno.

• Izvrši ili poništi – Nalog koji zahteva trenutnu kupovinu ili pordaju određene količine aktive. Ukoliko ukupna količina navedena u nalogu ne može da se kupi ili proda odmah, nalog se automatski poništava.

• Svop nalog – Nalog za kupovinu (prodaju) jednog materijala, a potom prodaju (kupovinu) drugog po limitiranoj ceni. Nalogom se često precizira koja će se transakcija prvo izvesti (“prvo i zatim”). Na ovaj način dolazi do svopa – zamena jednog materijala drugim.

• Nalogom za ponišavanje nalogodavac može da opozove kupovni ili prodajni nalog. Poništavanje može da bude obično (poništava se nalog i zamenjuje se novim) i uz zamenu (prethodni nalog se zamenjuje novim).

45

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Izvršenje naloga – Dobijeni nalog posrednik može da izvrši na različite načine. Najčešće se to čini tako što se nalog iznosi na tržište, pri čemu posrednik traži drugu stranu sa kojom zaključuje posao. Ali, kada dobije od različitih klijenata naloge suprotnog smera (kupovni i prodajni nalog), koji se poklapaju u pogledu materijala i cene, posrednik može da zaključi posao povezivanjem naloga, bez njihovog iznošenja na tržište. Moguće je da se posao zaključi na osnovu samostalnog istupanja posrednika prema klijentu. U tom slučaju posrednik prodaje svoj materijal klijentu, koji mu je dao kupovni nalog umesto da materijal kupuje na berzi za klijenta, odnosno kupuje od klijenta, koji mu je dao prodajni nalog, umesto da materijal proda drugome na berzi. Poslovnik Beogradske berze pravo na ovakav način realizovanja naloga daje samo dilerima, a ne i brokerima. Prioritet u izvršenju naloga – Poslovnik Beogradske berze, povodom ovog pitanja, razlikuje dve moguće situacije. Ako se trguje na osnovu jednistvenog kursa, prednost u izvršenju naloga ima lice koje nudi ili traži veću količinu materijala. Kada se trguje na osnovu promenljivog kursa, prednost imaju oni nalozi koji su ranije dati rukovodiocu kotacije. A, ako je istovremeno dato više naloga koji sadrže istu cenu prednost imaju oni nalozi koji se odnose na veću količinu materijala. U oba slučaja ako ne može da se utvrdi prioritet, na osnovu navedenih kriterijuma pristupa se žrebanju.

46

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. G. Izvršenje Berzanskih Poslova

Pojam – Izvršenje (likvidacija, saldiranje) berzanskih poslova sastoji se od ispunjenja preuzetih ugovornih obaveza (predaja berzanskog materijala i isplate cene) i to od strane određenih subjekata i u određenim rokovima. Dnevni poslovi se izvršavaju efektivno – predajom materijala i isplatom cene (može da se plati u gotovom, čekom ili virmanski). Naime, pojedina lica mogu da dotokom određenog perioda zaključe više poslova koji dospevaju u isto vreme. U nekim od tih poslova se pojavljuju kao kupci, a u drugim kao prodavci. U takvom slučaju umesto pojedinačnog izvršenja posla između ugovornih partnera, mogućeje da se izvrši opšta kompenzacija uzajamnih potraživanja preko nadležne berzanske službe. Pravni odnosi – Zavisno od toga, da li se jedan posao izvršava neposredno i posredno, povodom izvršenja berzanskih poslova moguće je da se ispostavi više pravnih odnosa. Kada se to čini preko berzanskih posrednika (što je i pravilo) uspostavljaju se sledeći odnosi. Prvo, odnos između lica koji namerava da kupi (proda) neki materijal i posrednika. Ovo je interni odnos, a temelji se na kupovnom (prodajnom) nalogu. Drugo, odnos između berzanskih posrednika. To je eksterni odnos, a temlji se na zaključenom berzanksom poslu. Treće, odnos između lica koja su dala naloge za kupovinu (prodaju) berzanskog materijala. To je završni odnos. Do njega dolazi kada berzanski posrednici prenesu zaključeni posao na lica koja su im dala odgovarajuće naloge. Vreme izvršenja – Obaveze preuzete iz berzanskih poslova izvršavaju se tačno određenog dana ili u okviru vremenskog perioda sa fiksno utvrđenim krajnjim danom za izvršnje. Zato se smatra da berzanski poslovi spadaju u poslove sa fiksnim rokom ispunjenja.

47

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

S obzirom da se rok ispunjenja određuje berzanskim pravilima ugovarači ne mogu da se sami sporazumevaju i određuju vreme berzanskog posla. Ograničenje autonomije volje ugovarača, u pogledu određivanja roka ispunjenja je izvršena u cilju pojednostavnjenja i ubrzanog odvijanja berzanskih poslova. Međutim, ako jedna strana ne ispuni preuzete ugovorene obaveze druga strana može da zahteva izvršenje obaveza uz davanja naknadnog roka. Ovo pravilo je u skladu sa opštim pravilom obligacionog prava prema kome poverilac može da održi ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.

Obezbeđenje izvršenja – Za izvršenje berzanskih terminskih poslova, od velikog je značaja klirinška kuća, koja se pojavljuje kao garant izvršenja obaveza iz zaključenih poslova. Bezanski posrednici su dužni da prijave klirinškoj kući zaključenje terminske poslove. Ne izvršenje ove obaveze povlači ništavnost zaključenog posla. Kada se radi o izvršenju promptnih poslova berzanskim pravilima se može predvideti, u cilju obezbeđenja sigurnosti poslovanja, da se moraju predati materijali koji su predmet trgovine pre nego što se posao zaključi. Kada se radi o terminskim poslovima pravilo je da berze zahtevaju polaganja određenih sredstava na ime obezbeđenja izvršenja posla. Da bi se ograničio rizik i sprečilo da berzijanci stiču terminske pozicije koje nisu u skladu sa njihovim finansijskim mogućnostima od njih se zahteva da polože odgovarajuće pokriće čija visina odgovara u određenom procentu iznosu obaveza koja je preuzeta zaključenjem ugovora. Hartije od vrednosti koje služe kao pokriće, mogu da budu samo one koje se kotiraju na berzi i koje mogu lako u slučaju potrebe da se realizuju. Ako pokriće postane nedovoljno da pokrije negativne kursne razlike (razlike između ugovorene cene i one koja se formira na berzi nakon zaključenja ugovora), mora se u kratkom roku položiti dodatno pokriće (u roku od tri dana po primljenom zahtevu od nadležnog organa).

Prema pravilima Beogradske berze, radi obezbeđenja izvršenja obaveza iz zaključenih poslova, dužnik je obavezan da poveriocu, na njegov zahtev, pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja. To mogu da budu: hipoteka, hartija od vrednosti, mašine, oprema, zlato i drugi plemeniti metali, roba i druge stvari, prava i potraživanja koja mogu da budu predmet zaloge, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Sredstva koja su položena na ime obezbeđenja izvršenja obaveza mogu da se prodaju, nakon dospelosti obaveza, bez obaveštenja o tome, radi namirenja potraživanja.

48

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

U slučaju neizvršenja dospele obaveze (a nema sredstava na ime obezbeđenja izvršenja obaveza), strana koja nije odgovorna ima pravo na naknadu štete koju trpi zbog toga prema opštim pravilima o naknadi štete nastale povredom ugovora.

Deo-2. H. Berzansko Informisanje Obaveza informisanja – Berzasko informisanje karakteriše načelo javnosti. U tom smislu berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se javnost obaveštava o obimu ponude i tražnje na berzi; obim zaključenih poslova na berzi po vrsti tržišnog materijala, početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinog tržišnog materijala; kotacijama na berzi; tržišnog materijala kojim se trguje na berzi; drugim podacima za koje upravni odbor odluči da su značajni i da utiču na rad i stabilnost berze. Berzanski izveštaj – Berza obaveštava javnost o materijalima sa kojima se trguje, kao i o njihovim kursevima objavljivanjem kursne liste koja se svakodnevno, u određenoj formi, sastavlja po isteku radnog vremena. Kursna lista ima značaj javne isprave i u slučaju spora koji nastane povodom objavljenih poslova služi kao dokazano sredstvo. Objavljivanjem berzanskih izveštaja omogućuje se širokom krugu poslovnih ljudi da steknu uvid u kretanje berzanskih kurseva povodom određenog berzanskog materijala kao i da dobiju druge informacije koje su neophodne za donošenje odluke o zaključenju posla.

49

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Berzanski kursevi se daju po vrstama materijala i po tržištima (zvanično i nezvanično, promptno i terminsko). Kada se radi o hartijama od vrednosti, berzanski izveštaj sadrži niz podataka. Tako, berzanski izveštaj za akcije Njujorške berze sadrži sledeće podatke: skraćeni naziv izdavaoca, najvišu i najnižu cenu u poslednjih 12 meseci, dividendu po akciji, procenat zarade po akciji, odnos tržišne cene i profita po akciji, najvišu i najnižu cenu u toku dana, cenu u momentu zatvaranja berze, razliku između zaključnog kotiranja tekućeg i prethodnog dana. Pri tome, upoređivanje najviše i najniže cene u poslednjih 12 meseci služi da se oceni stabilnost cena akcija određenih kompanija u datom periodu – ukoliko je odstupanje između najviše i najniže cene veće, utoliko veći rizik ulaganja u njih. Podatak o procentu zarade po akciji se dobija kada se dovedu u odnos dividenda i kurs ostvaren odrđenog dana. Odnos tržišne cene i profita po akciji (EPS – EARNINGS PER SHARE), pokazuje da li je akcija skupa ili jeftina u odnosu na ostatak tržišta. EPS se dobija tako što se tržišna cena kcije podeli sa ostvarenim prihodom po akciji. Visok EPS imaju akcije sa niskim prinosom i obrnuto. Pored kurseva, u okviru berzanskih izveštaja objavljuju se odluke i mišljenja nadležnih berzanskih i državnih organa, odluke o novim emisijama hartija od vrednosti. Berzanski indeksi – Za informisanje javnosti o kretanju berzanskih cena, veliki značaj imaju berzanski indeksi. Oni predstavljaju prosek cena hartija od vrednosti koji je izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Svaki indeks prati se u tri vremenska perioda: u odnosu na prethodni dan, u odnosu na prethodnu godinu i odnosu na protekli period tekuće godine. Među indeksima najstariji je (izračunava se od 1884.godine) i najpoznatiji je Dau Džonsov indeks, koji pokazuje kretanje cena akcija na Njujoškoj berzi. Porast indeksa pokazuje zaradu, a pad indeksa gubitak za vlasnike akcija koje se kotiraju na berzi. Danas se pod ovim imenom objavljuje više indeksa (indeks industrijskih kompanija, na osnovu kotacije akcija 30 korporacija, među kojima su GENERAL

MOTORS, EXXON, AMERICAN EXPRESS, KODAC, indeks transportnih kompanija, indeks komulanih kompanija, opšti privredni indeks, koji se izračunava na osnovu prethodno navedenih indeksa). U Japanu se koristi NIKKEI indeks, koga objavljuju dnevne novine NIKKON KEIZAI SHIMBUN, odakle potiče i njegovo ime. Ovaj indeks se izračunava od 1949.godine a predstavlja uprosečenu cenu 225 akcija sa Tokijske berze. U Nemačkoj

50

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

se koristi DAX indeks kojij objašnjava kretanje cena akcija na Frankfurtskoj berzi. Ovaj indeks obuhvata 30 akcija u Nemačkoj, a izbor je izvršen s obzirom na izvršen promet i kapitalizaciju akcija. U Francuskoj se koristi CAC indeks. Izračunava se od 1981.godine sa baznom vrednošću 100, a obuhvata 250 akcija. Obaveštavaje – berzanski izveštaji se objavljuju na različite načine: u berzanskom biltenu specijalizovanim časopisima, dnevnim novinama, kao i na svaki drugi način koji ima javni karakter. Pri tome, u nekim zemljama postoji obaveza berze da učine javnim sve vrste kurseva koji su formirani, a u drugim ta obaveza za sve berzanske kurseve ne postoji. Drugi oblici informisanja – O radu berze javnost može da se informiše i putem berzanskih godišnjih izveštaja. Oni sadrže sve informacije o trgovanju obavljenom u toku godine. Danas sve veći značaj za informisanje dobijaju elektronski informacioni sistemi koji omogućuju zainteresovanim licima da znaju u svakom trenutku, bez obzira gde se nalaze, šta se dešava na berzi. Preko Interenta i odgovarajućih sajtova može se doći do informacija koje su namenjene najširoj javnosti, i onih koji su namenjeni samo akcionim berzanskim učesnicima (do njih mogu doći samo članovi berze i institucije koje kontrolišu rad berze i berzanski posrednici). Organičenja – Načelo javnosti berzanskog poslovanja i obaveza berze da pruži informacije javnosti, o činjenicama značajnim za rad berze, ne ostvaruje se u apsolutnom vidu. Naime, određeni podaci, odlukom nadležnog berzanskog organa mogu da budu proglašeni poslovnom tajnom. Takvi podaci se ne smeju saopštavati trećim licima, niti ih lica zaposlena na berzi mogu koristiti za svoj ili tuđi račun. Oni mogu da se saopštavaju samo kada to odredi nadležni berzanski organ,od strane lica koje on odredi, ili na zahtev kontrolnog organa.

51

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. I. Kontrola Berzanskog Poslovanja

Cilj kontrole – Berzansko poslovanje podleže kontroli koju preko ovlašćenih lica, vrše berza i država. Kontrolom se obezbeđuje sigurnost, stabilnost i zakonitost berzanskog poslovanja. Berza ne može uspešno da funkcioniše ako nema sigurnosti, pre svega, u pogledu materijala sa kojim se trguje, kao i uslovima pod kojima se trguje. U tom cilju sve berze donose precizna pravila kojima se ta pravila regulišu. Svi oni koji žele da posluju preko berze moraju da se drže ovih pravila. Time se rizici poslovanja svode na najmanju moguću meru, a jača poverenje zainteresovanih lica u ovaj oblik trgovanja. Pored berze i njenih organa, značajnu kontrolnu funkciju obavlja i država preko svojih organa. Velike krize, slomovi, koji su ugrožavali rad berze kao i poverenje berzijanaca u ovaj oblik poslovanja, dovele su do toga da država počinje da izgrađuje posebnu regulativu za kontrolu berzanske delatnosti. Cilj koji se postiže mora da bude dvojak: sigurnost trgovanja, ali tako da se time trgovanje ne uguši. Sistemi kontrole – U svetu postoje sva sistema kontrole poslovanja na berzi. Prvi, anglosaksonski gde kontrolu vrši samostalna poludržavna ustanova (komisija za berze, hartije od vrednosti ili berzanske poslove). Drugi, germanski, gde kontrolu vrši država neposredno preko svog komesara koji prisustvuje berzanskim sastancima bez prava glasa, sa ovlašćenjem da kontroliše odvajanje berzanske trgovine i utvrđivanja berzanskih kurseva. Pored njega jaka ovlašćenja ima i vlada i ministarstvo finansija. Naše pravo poznaje mešovit sistem kontrole koji se odvija preko komisije za hartije od vrednosti, komesara, koga imenuje vlada i berzanski kontrolni organi.

52

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. J. Berzanske Krzie Neposredan povod za uspostavljanje svuda u svetu, efikasnog sistema nadzora nad berzanskim poslovanjem predstavljaju berzanske krize, kojih je u prošlom veku bilo više. Njih karakteriše po pravilu drastičan pad cena, masovna prodaja i ogromni gubici većine učesnika u berzanskom poslovanju. Krize, inače, nastaju kao posledica neobuzdanih, špekulacija učesnika na berzi, trgovanja nepouzdanim hartijama ili stanja u kome se nalazi jedan privredni sistem. Jedna od prvih berzanskih kriza dogodila se na Londonskoj berzi 1720.godine. nazvana je Južno morski mehur, po imenu kompanije koja ju je izazvala. Naime, 1711.godine državni dug Engleske konvertovan je u akcije njenih poverilaca. Tim povodom osnovana je kompanija koja je nazvana Južno morska kompanija i kojoj je dat monopol u trgovini sa Južnom Amerikom. Kompanija je radi prikupljanja kapitala emitovala akcije. Očekivalo se da će kompanija da ostvari veliki profit i time da smanji državni dug. Međutim, ona je počela da stvara gubitke. Javnost o tome nije informisana. Gubici su pokrivani putem novih emisija, koje su brzo rasprodavane, jer su ulagači bili u zabludi o njihovoj stvarnoj vrednosti. Akcije su na berzi preprodavane po basnoslovnim cenama, sve dok se nije saznalo za gubitke. Tada dolazi do berzanskog kraha. Cene akcija naglo padaju, a oni koji su ih posedovali trpe velike gubitke, mnogi propadaju. Nešto slično se dogodilo 28.oktobra 1929.godine na Njujorškoj berzi, tzv. “Crni Oktobar” bio je uvod u veliku ekonomsku krizu koja počinje 1929. godine, a završava se 1933. godine. Naime, uspešan ekonomski razvoj bio je praćen stalnim rastom cena akcija glavnih industrijskih korporacija. Ovaj rast cena na berzi bio je iznad tempa rasta industrijske proizvodnje. Povećana tražnja uticala je na rast cena akcija, što je prouzrokovalo prekomerno izdavanje akcija. Ovako napetu berzansku situaciju

53

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

zloupotrebila je grupa špekulanata, koja je ponudila na prodaju ogromne količine akcija ispod dnevnih kurseva. To je izazvalo vrtoglav pad kurseva na berzi. Kriza koja je izbila 19. oktobra 1987. godine prema analizama berzanskih institucija uglavnom je bila rezultat velikog obima prodaja finansijskih instrumenata uzrokovanih programiranom trgovinom. Ta trgovina, inače, ima za cilj realizaciju profita iz razlike između cene derivata i cene dugoročnih finansijskih instrumenata, koji stoje u osnovi derivata. S obzirom da je cena derivata bila podcenjena u odnsu na osnovnu aktivu investitori su kupovali derivate a prodavali osnovnu aktivu, što je dovelo do drastičnog pada kurseva prodatih materijala. Soriji berzanski udar zabelešen je u martu 1994. godine. Naime, u SAD kamatne stope su spuštene na izuzetno nizak nivo. To je doprinelo da se banke upuste u intenzivno kreditiranje kupovine hartija od vrednosti na berzama. Tražnja na berzama efekata je rasla, što je dovelo do rasta kurseva. Ali, donošenje odluke da se kamatne stope povećaju u dva navrata, krajem februara i marta, izaziva potrebu da se novac sigurnije plasira što dovodi do velike ponude hartija i neminovno do pada kurseva.

54

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Deo-2. K. Vrste Kontrole Državna kontrola – Prema ZOB, vlada je ovlašćena da imenuje komesara koji neposredno kontroliše poslovanje berze. On ima pravo da prisustvuje berzanskim sastancima i sastancima svih organa berze ta da ukazuje na propuste i nepravlinosti u primeni zakona i akata berzi. Komesar je dužan da preuzima mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti. Ako je poslovanje berze suprotno zakonu, statutu i pravilima berze, ili ako kretanje cena tržišnog materijala ugrožava stabilnost berze, komesar može da obustavi berzansku trgovinu i da o tome odmah obavesti organ koji je izdao dozvolu za rad berzi. Taj organ je dužan da odmah izvrši kontrolu poslovanja berze. Ako se kontrolom utvrdi da je poslovanje berze suprotno zakonu i aktima berze, nadležni organ može da naloži berzi da u propisanom roku uskladi svoje poslovanje sa zakonom i njenim aktima, ili da joj privremeno obustavi rad, ako oceni da njeno dalje poslovanje ugrožava interes učesnika u njenom radu, narušava ravnotežu na tržištu ili ugrožava funkcionisanje same berze. Ako berza ne postupi po rešenju nadležnog organa, on će joj oduzeti dozvolu za rad. Rešenje o oduzimanju dozvole je konačno. Nakon toga pokreće se postupak likvidacije ili stečaja berze. Pored mera koje preduzima u vezi sa poslovanjem berze, nadležni organ (Komisija za hartije od vrednosti kada se radi o finansijskoj berzi) ima pravo i dužnost da preduzimaju određene preventivne mere. I na kraju, a u okviru kontrolne funkcije značajne su mere koje se preduzimaju radi obezbeđenja stabilnosti berzanskog poslovanja i eliminisanja špekulativnog kretanja kamatnih stopa i kursa berzanskih materijala. U tom cilju, Narodna banka i republika mogu da intervenišu na berzi na strani ponude i tražnje radi uravnoteženja trgovinskih tokova.

55

U. Uvod



F.1.


F.2.



BE

RZ

E





BE

RZ

AN

SK

O P

OS

LO

VA

NJ

E




Л. Literatura

Berzanska kontrola – Berza vrši kontrolu u skladu sa svojim pravilima i preko svojih kontrolnih organa, a to su pre svega berzanski kontrolor i nadzorni odbor. Berzanski kntrolor je lice zaposleno na berzi na neodređeno vreme. Dozvolu za rad izdaje upravni odbor berze, uz saglasnost komesara, kao državnog organa. On kontroliše rad u ponašanju učesnika na berzi, stara se o pravilnoj primeni pravila trgovanja na berzi, disciplini na berzanskim sastancima i izvršavanju obaveza i ovlašćenja članova berze. Berzanski kontrolor može da ograniči ili zabrani pristup na berzi učesniku koji ugrožava sigurnost drugih učesnika, članova berze ili same berze; ovlašćenom brokeru člana berze koji ne izvršava obaveze iz poslova zaključenih na berzi, kada postane nelikvidan ili mu je finansijsko stanje tako da njegovo poslovanje dovodi u pitanje sigurnost drugih učesnika, članova berze i same berze. U vršenju kontrole, berzanski kontrolor sarađuje i obaveštava komesare berze, direktore i upravni odbor berze, koji po potrebi preduzimaju potrebne mere. Ako berzanski kontrolor ne izvršava svoje obaveze u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima berze, ili ako nesavesno i nepravilno obavlja svoje poslove, upravni odbor, uz saglasnost komesara berze donosi odluku na osnovu koje mu se oduzima dozvola za rad. Naizad, kontrolu i nadzor mogu da vrše članovi i klijenti berze. O uočenim prevarama i protivpravnim radnjama oni obaveštavaju berzu podnošenjem prijava.

Zaključak:

Berze i berzanski poslovi su jedna od najvažnijih odlika razvijenih tržišnih regija jer traže visoko razvijene mehanizme, naravno uz sve potrebne ekonomske preduslove (mala stopa inflacije, visok nacionalni dohodoak, uravnotežen budžet, velika mobilnost kapitala, potpuna konvertibilnost valuta,…). Berzanski poslovi u odnosu na klasične kapitalne transakcije su mnogo efikasniji i profitabilniji (naročito špekulativni poslovi), a što je možda najvažnije predmet berzanskih transakcija je likvidni kapital koji se u svakom trenutku može realizovati. Na osnovu svega iznetog u predhodnom tekstu može se zaključiti da je egzistiranje berzi od višestrukog značaja, kako za učesnike koje trguju na njima, tako i za privredno okruženje u kome berze deluju. Rezimirajući, dakle sve rečeno, taj višestruki značaj berzi može da se sagleda u sledećem:

• Stvaranje kontinuiranog tržišta

• Podsticanje konkurencije i stvaranje uslova za formiranje objektivne tržišne cene. Cene ostvarene na berzi rezultat su nadmetanja velikog broja kupaca i prodavaca, i u uslovima tako koncentrisane ponude i tražnje, administrativnih pogodnosti i učešća specijalista za trgovanje ovakve vrste ostvarena cena je zaista realna u tom momentu, a kao takva često je reper za regionalna, nacionalna, pa i svetsko tržište.

• Izjednačavanje cena u vremenu. Zahvaljujući terminskim poslovima na berzi se prodaju robe koje će se tek kasnije isporučiti što doprinosi nivelaciji cena po vremenu i stabilizaciji poslovanja na tržištu tih roba.

• Standardizacija predmata trgovanja.

• Poslovno informisanje, predstavlja prateću funkciju berze, ali veoma značajnu za sve subjekte koji učestvuju u radu berze.

• Inicira razvoj nekih privrednih grana.

57

Iz svega što je rečeno nedvosmisleno se izvodi zaključak da je berza ekonomska institucija, koja je nezaobilazna u tržišnim privredama. Ona je u izvesnom smislu postala mozak privrede. Na njoj se vode najžešće i najljuće borbe između suparnika, ali na njoj se, opet stvaraju najveći dobici i formiraju najmudriji i najsposobniji poslovni ljudi. Poslovna konbinatorika – igre na berzi – pružaju velike šanse za zaradu kao i za bankrotstvo, zahteva mnogo znanja, iskustva i intuicije – berza je vrh tržišne privrede. Pozitivna iskustva i rezultati berzanskog poslovanja u svetu, a odnedavno i u bliskom okružejnu navode na zaključak da je potrebno uspostaviti efikasniji i dinamičniji berzanski život i u našoj zemlji. Dosadašnja praksa u ovoj oblasti, kao što je predočeno, bila je nezadovoljavajuća. Pored objektivnih okolnosti koje se odnose na naše donedavno spoljnotrgovinsko okruženje, a koje se značajno odrazilo i na privredni život, na ovakvo stanje su uticali i spomenuti nedostaci u pravnoj, finansijskoj i makroekonomskoj oblasti. Otklanjanjem ovih “otklonjivih uzroka”, a u svetlu najnovijih promena na spoljnopolitičkom planu i položaju naše zemlje u međunarodnoj zajednici, stvoriće se uslovi razvoja našeg berzanskog poslovanja. Međunarodno povezivanje i saradnja sa drugim berzama balkanskog regiona i sveta, pružiće mogućnosti razvoju i celokupnog ekonomskog sistema i na taj način omogućiti povratak naše zemlje u međunarodne tokove. Osim mera praktične prirode posebnu pažnju treba posvetiti i teorijskom upoznavanju i popularnosti berzanskog poslovanja i prihvatanju njegovih pravila rada od strane šire društvene zajednice, jer je do sada ova oblast bila salbo zastupljena u obrazovnom sistemu (školama, fakultetima, stručnoj literaturi, izveštajima iz svetske prakse). Osnovni razlog za to je stvaranje kvalitetne kadrovske infrastrukture iz ove oblasti koja je, kao što je to slučaj za sve tercijalne delatnosti, te stoga i za ovu trgovinsku instituciju, provereno sredstvo i glavni faktor razvoja oblasti u kome deluje.

U. Uvod






BE

RZ

E


A. Pojam I Faze Berzanskog Poslovanja B. Režimi Berzanske Trgovine C. Registracija Berzanskog Materijala D. Utvrđivanje Berzanskog Kursa E. Zaključenje Berzanskih Poslova F. Vrste Naloga I Način Njihovog Izvršenja G. Izvršenje Berzanskih Poslova H. Berzansko Informisanje I. Kontrola Berzanskog Poslovanja J. Berzanske Krize

BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak

Appendix – 1 Berze A Istorijski Razvoj B Delatnost Beogradske Berze C Akti I Organizacija Beogradske Berze D Članovi Beogradske Berze E Trgovina Na Berzi F Trgovina Žiralnim Novcem

G Trgovina Kratkoročnim Hartijama Od Vrednosti

H Trgovina Menicama

I Trgovina Akcijama I Dugoročnim Hartijama Od Vrednost

J Trgovina Robom K Informacioni Sistem Berze L Obustavljanje Trgovine Na Berzi M Informisanje na Berzi


A Berze I Berzansko Poslovanje Na Internetu

B Kako Da Pristupite Berzama Koristeći Internet

Л. Literatura

APP-01. Beogradska Berza

APP-01. A. Istorijski Razvoj Osnivanju Beogradske berze predhodilo je donošenje Zakona o javnim berzama. Na osnovu tog Zakona, a posle sređivanja novčanih prilika u Srbiji i ozvaničenja dinara kao novčane jedinice beogradski trgovci su na skupštini održanoj 21. novembra 1894. godine osnovali Beogradsku berzu, opštu berzu na kojoj se trgovalo robom, svim hartijama od vrednosti koje su bile kotirane, čekovima i bonovima, kovanim i papirnim novcem. Berza je otpočela sa radom 03. januara 1895. godine. Pravila trgovanja u početku su počivala na obrazu i reči, da bi osnivanjem Berze bila pretočena u zakone i pisana pravila. Aktivnosti berze obavljene su preko berzanskih posrednika a za operacije sa robom preko berzanskih agenata. Berza je imala obračunski odsek i berzanski sud. Beogradska berza je bila osnovana kao mešovita. Njena osnovna aktivnost bila je devizno valutna i efektna trgovina, a u manjem obimu bila je prisutna trgovina robom. Sa razvojem domaće poljoprivredne trgovine i ova oblast berzanskog poslovanja se razvijala, doprinoseći tako uravnoteženju rada berze. Takođe je organizovala trgovanje hartijama od vrednosti, robom i devizama sa ostalim berzama u regonu Podunavlja i kreirala Dunavski ugovor za terminsko trgovanje žitaricama.

59

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Bila je ključni činilac ekonomskog sistema preko toga su regulisani unutrašnji i spoljni ekonomski tokovi. Po organizaciji i stepenu razvijenosti dostigla je nivo sličnih berzi u Evropi. Neke hartije od vrednosti kojima se na njoj trgovalo kotirale su se i na berzama u Parizu, Londonu i Frankfurtu. Prvo obustavljanje rada Berza je doživela tokom Prvog svetskog rata, pa i tada je radila tokom cele prve godine rata i u drugoj godini, sve do evakuacije Beograda. Rad je obnovila 1919. godine. Rad Berze definitivno je prekinulo bombardovanje Beograda u aprilu 1941. godine, a zvanično je ugašena odlukom Vlade Srbije 1953. godine. Rad ponovo obnavlja 27. decembra 1989. godinne, kao Jugoslovensko tržište kapitala, na osnovu Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala. Ime Beogradska berza uzima poovo 1992.godine. Zakonski osnov osnivanja i poslovanja Beogradske berze predstavlja Zakon o berzama, berzanskim posrednicima i berzanskom poslovanju donet 31. decembra 1994. godine kojim je regulisano osnivanje berze, imovina berze, organi berze, članovi i učesnici na berzi, berzansko poslovanje, informisanje na berzi, kontrola poslovanja berzi, prestanak berze, kao i druga pitanja od značaja za rad berzi. Jedinstveni pravni okvir sa Zakonom o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima čine Zakon o preduzećima i Zakon o hartijama od vrednosti kojima se uređuju opšta pitanja statusa i organizacije berze i berzanskih posrednika, akcionarska društva, odnosno ključni tržišni materijal i pojedina pitanja trgovine na berzi.

60

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. B. Delatnost Beogradske Berze Beogradska berza se osniva sa ciljem:

• Da unapredi, olakša i reguliše promet tržišnog materijala

• Da obezebedi, izgradi i unapredi poštene i pravične principe trgovine na Berzi

• Da javnost redovno informiše o aktivnostima na Berzi. Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo. Organizovana je kao neprofitna organizacija, a ostvarena dobit se reinvestira u razvoj kako same Berze, tako i u obliku kadrova i unapređenje ukupne tehnologije trgovanja na finansijskom tržištu. Delatnost Berze se ogleda u obavljanju sledećih poslova:

• Registrovanje tržišnog materijala kojim se trguje na Berzi, • Obezbeđivanje uslova za trgovinu tržišnim materijalom na Berzi, • Povezuje ponudu i tražnju tržišnog materijala, • Evidentira poslove kupoprodaje tržišnog materijala zaključene u

regulisanoj vanberzanskoj i slobodnoj vanberzanskoj trgovini, • Utvrđuje obaveze i vrši poravnanje obaveza po osnovu poslova

zaključenih na Berzi, • Obavlja poslove ostave tržišnog materijala, • Utvrđuje kamatne stope, kurseve, osnosno cene tržišnog

materijala postignute u trgovini na Berzi, • Javno objavljuje kursnu listu tržišnog materijala kojim se trguje

na Berzi, berzanski indeks, kao i sve druge informacije i podatke značajne za rad Berze,

• Sprečavanje zloupotreba i neizvršavanja preuzetih obaveza (realno obezbeđenje) i

• Izdaje knjige, publikacije i časopise u vezi sa radom berze.

61

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Na Berzi se organizuje trgovina sledećim tržišnim materijalima: • Žiralnim novcem, menicom, kratkoročnim hartijama od vrednosti, • Devizama, • Hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu, • Akcijama i dugoročnim hartijama od vrednosti, • Zlatom i plemenitim metalima, • Finansijskim derivatima i • Robom.

Zadatak Beogradske berze je da organizuje i nadgleda trgovanje hartijama od

vrednosti, prati i objavljuje podatke o hatrijama od vrednosti i njihovim komitentima, prati zaključivanje poslova i izvršenje nastalih obaveza, obezbeđuje javnost i otvorenost trgovanja, objavljuje podatke o trgovanju i stanju na finansijskom tržištu, prikuplja i obrađuje informacije te da organizuje specijalističku obuku kadrova.

APP-01. C. Akti I Organizacija Beogradske Berze Opšte akte Berze predstavljaju Statut i Pravila Berze, kao i drugi pravilnici kojima regulišu posebne oblasti poslovanja. Statut Berze sadrži odredbe kojima se uređuje: naziv i sedište Berze, predmet poslovanja, organizacija i način poslovanja, sastav, izbor i nadležnost organa, komisije Berze, sticanje i gubitak statusa člana i učesnika na Berzi, unutrašnja pravila, kao i druga značajna pitanja za organizaciju i poslovanje Berze. Pravila Berze utvrđuju poslove koje obavlja Berza, uslove i način obavljanja ovih poslova i sva druga pitanja u vezi sa radom Berze. Pored navedenih opštih akata koji predstavljaju okvir poslovanja Beogradske berze, Upravni odbor Berze, na osnovu ovlašćenja utvrđenih Statutom Berze, doneo je:

62

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

• Pravilnik o kotaciji efekata na Beogradskoj berzi, • Pravilnik o trgovini kratkoročnim finansijskim instrumentima, • Pravilnik o radu Komisije za kratkoročne hartije od vrednosti, • Pravilnik o dokumentaciji po osnovu trgovanja.

U 2001.godini upravni odbor Berze doneo je dva pravilnika od izuzetne

važnosti za početak procesa trgovanja dugoročnim hartijama od vrednosti i tekuće poslovanje finansijskog tržišta:

• Pravilnik o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije, • Pravilnik o trgovanju obveznicama SRJ za izmirenje obaveza po

osnovu devizne štednje građana.

Prvim Pravilnikom utvrđeno je specijalizovano tržište na kojem se trguje svim akcijama iz privatizacije. Ovo tržište treba razlikovati od zvaničnog tržišta na koje se trguje samo akcijama preduzeća koja ispune uslove za zvanični listing Berze. Drugi navedeni Pravilnik nastao je kao rezultat želje da se aktivira organizovano trgovanje obveznicama izdatim za tzv.staru deviznu štednju. Organi Beogradske berze su utvrđeni Statutom Berze i čine ih:

• Skupština, • Upravni odbor, • Direktor i • Nadzorni odbor Berze.

Skupštinu čine predstavnici akcionara, akcionari Berze mogu biti: banke,

poštanska štedionica, osiguravajuća društva, država i, kada se radi o robno-berzanskom poslovanju, preduzeća iz oblasti trgovine i prozivodnje. Beogradska berza je na dan 1. maja 2002. godine imala 57 akcionara: 42 banke, 10 preduzeća, 2 osiguravajuća društva, 1 štedionicu, savezna država i Republika Srbija.

Upravni odbor čine predstavnici akcionara, članova Beogradske berze,

investitora i emitenata hartija od vrednosti, kao i ugledni stručnjaci iz oblasti finansijskog tržišta, koje imenuje Sklupština akcionara.

63

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Pored navedenih organa, mogu se obrazovati i drugi organi po odluci Skupštine Berze. Beogradska berza je sastavljena iz odeljenja koja su za svoje poslovanje odgovorna direktoru Berze. Pored odeljenja koja su zastupljena u svakom preduzeću, kao što su: finansije, opšti poslovi, pravni poslovi, odeljenje za marketing i odeljenja za automatsku obradu podataka, Berza ima i neka specifičma odeljenja kao što su: odeljenje za listing, odeljenje za trgovanje i odeljenje kliringa i sladiranja. Sva odeljenja su međusobno povezana u jedinstveni informacioni sistem, tako da komunikacija između odeljenja i protok informacija kroz ceo sistem Berze predstavlja značajan činilac za uspešno poslovanje.

Nadzorni odbor

Skupština akcionara

Arbitraža

Upravni odbor

Direktor

Listing

Trgovanje

Kliring

Marketing

Informatika

Finansije

Pravni poslovi

Opšti poslovi

Odeljenja Odeljenja

Organizaciona šema Beogradske berze u 2001.godini.

64

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. D. Članovi Beogradske Berze

Na Beogradskoj berzi mogu trgovati samo njeni članovi. Članstvo na Berzi je regulisano Zakonom o berzi, berzanskom poslovanju i berzanskim porednicima, kao i Statutom, Pravilima i drugima aktima Berze. Član berze može biti pravno lice registrovano za obavljanje poslova berzanske trgovine. Broj članova Berze nije ogarničen. Za sada Berza ima 65 članova od kojih su 61 brokerske i dilerske firme i 4 banke (Jubmes, Komercijalna, Novosadska i Vojvođanska). Po Statutu Berze, članovi Berze imaju pravo da:

• Preko svog brokera prisustvuju berzanskim sastancima i da trguju na Berzi,

• Koriste slobnodni berzanski prostor i raspoloživu berzansku opremu u skladu sa aktima Berze,

• Koriste jedinstveni informacioni sistem Berze, • Imaju jednak pristup informacijama relevantnim za trgovinu na

Berzi i • Druga prava utvrđena Statutom i drugim aktima Berze.

Članovi Berze su obavezni da plaćaju godišnju članarinu, da ne

zloupotrebljavaju informacije koje nisu javno objavljene, da ne učestvuju u veštačkom uspostavljaju kurseva u trgovini na Berzi i da, radi evidentiranja, prijavljju ugovore o prodaji tržišnog materijala koji su zaključeni van Berze. Članovi Berze mogu preko svog brokera obavljati samo poslove kupoprodaje tržišnog materijala za koje su dobili dozvolu za rad, odnosno saglasnost nadležnog organa i rešenje Upravnog odbora Berze. Berza vodi registar članova Berze, registar berzanskih posrednika koji nisu članovi Berze i registar brokera kojima je izdata dozvola za trgovinu na Berzi. Od članova Berze treba razlikovati učesnike na Berzi koji mogu biti:

65

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

• Brokeri Berze, • Brokeri članova Berze, • Nezavisni brokeri, • Berzanski kontrolori i • Posetioci Berze.

Broker Berze posreduje u zaključivanju ugovora o prodaji između brokera članova Berze za berzanskom pultom i evidentira zaključene poslove na Berzi van berzanskog pulta. On je obavezan da vodi brokerski berzanski dnevnik koji sadrži pregled ponude i tražnje tržišnog materijala i pregled zaključenih poslova na Berzi. Broker Berze na početku radnog dana učesnicima na Berzi objavljuje cenu tržišnog materijala po kojoj je predhodnog dana, odnosno na poslednjem berzanskom sastanku, izvršena prodaja tržišnog materijala po vrstama tržišnog materijala. Broker člana Berze zaključuje ugovore o prodaji, odnosno o kupovini tržišnog materijala za račun člana Berze, preko brokera Berze za berzanskim pultom, a van berzanskog pulta međusobno ili sa nezavisnim brokerima. Nezavisni broker je lice koje je berzanski posrednik koji nije član Berze ovlastio za vanberzansku trgovinu. On može zaključivati poslove na Berzi van berzanskog pulta sa drugim nezavisnim brokerima i sa brokerima članova Berze. Nezavisni broker može da preuzme obaveze po osnovu poslova zaključenih na berzi do nivoa garancijskog depozita koji je položio. Kontrolora Berze imenuje Upravni odbor na predlog direktora i uz saglasnost komesara Berze i izdaje mu dozvolu za učešće na Berzi. Berzanski kontrolor kontroliše rad i ponašanje učesnika na Berzi, vodi računa o pravilnoj primeni pravila trgovine na Berzi, utvrđivanju i objavljivanju kurseva odnosno cena tržišnih materijala, diciplini na berzanskim sastancima i izvršavanju obaveza i ovlašćenja članova berze. Takođe, ima pravo neposrednog uvida u brokerski dnevnik, nalog, zaključnice i druga bitna dokumenta učesnika, koji obavljaju poslove trgovine na Berzi, kao i da od članova Berze i od učesnika u trgovini zahteva dostavljanje izveštaja o svom poslovanju i druge podatke i dokumenta koja su od značaja za poslovanje na Berzi.

66

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Ako berzanski kontrolor oceni da je to potrebno, može da izvrši i naknadnu kontrolu berzanskih naloga, zaključnica i drugih dokumenata u prostorijama člana Berze i nezavisnog brokera. Sve troškove ovakve kontrole snosi član Berze. Berzanski kontrolor može da po skraćenom postupku ograniči ili zabrani pristup na Berzi učesnicima na Berzi:

• Kada bi pristup tog lica ugrozio sigurnost učesnika na Berzi, članova Berze ili same Berze,

• Kada član Berze, čiji je on ovlašćeni broker, ne izvršava obaveze iz poslova zaključenih na Berzi, kada postane nelikvidan ili dovodi u pitanje poslovanje Berze i članova Berze.

Navodno on o ovakvoj odluci mora da odmah obavesti Upravni odbor koji donosi konačnu odluku. Posetilac Berze može biti lice koje je dobilo dozvolu za prisustvo na Berzi od strane direktora, na osnovu pismenog zahteva o kome direktor odlučuje po hitnom postupku. Kada posetilac dobije dozvolu za posetu Berzi, dužan je da se pridržava pravila discipline na Berzi.

APP-01. E. Trgovina Na Berzi Trgovina na Berzi se obavlja u okviru berzanske trgovine, regulisane vanberzanske trgovine i slobodne vanberzanske trgovine. Poslovi koji se u toj trgovini zaključiju mogu biti promptni i terminski. Promptna trgovina je trgovina gde se podrazumeva izvršavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana zaključenja posla na Berzi. Pod terminskom trgovinom podrazumeva se izvršenje kupoprodajnih obaveza u roku dužem od pet dana od dana zaključenja posla na Berzi.

67

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Trgovina može biti organizovana kao: • Aukcijsko trgovanje po preovlađujućoj ceni • Aukcijsko trgovanje minimalna cena i minimalna količina i • Kontinualno trgovanje po višestrukoj ceni.

Aukcija – trgovanja na Berzi obično se obavljaju metodom preovlađujuće cene i metodom minimalna cena minimalna količina. Zakazuje se za sve hartije iste vrste određenog emitenta u unapred utvrđeno vreme. Za vreme aukcije, uparuju se nalozi ponude i tražnje za tom hartijom, prema ceni. Aukciju vodi broker Berze.

Da bi se na Berzi, na zvaničnom berzanskom sastanku ili u okviru regulisane

vanberzanske trgovine trgovalo hartijama od vrednosti, one moraju biti primljene na listu odnosno listing. Na listingu berze se nalaze: akcije i dugoročne dužničke hartije od vrednosti, finansijski derivati i druge hartije od vrednosti za koje Upravni odbor donese odluku da se mogu kotirati na Berzi. Emitent hartija od vrednosti neposredno ili preko berzanskog posrednika podnosi Berzi zahtev za kotaciju efekata.

O prijemu dugoročnih hartija od vrednosti odlučuje Komisija za kotaciju

efekata. Komisija ne ocenjuje bonitet hartija od vrednosti čiji se listing traži. Za tačnost podataka koji su sadržani u zahtevu za listing odgovara podnosilac zahteva. Pozitivnim rešenjem od strane Komisije za kotaciju efekata, podnosilac zahteva sa obaveštava da se trgovina aukcijama i drugim dugoročnim hartijama od vrednosti može obavljati na Berzi u okviru “listinga A” ili “listinga B”, na berzanskom sastanku odnosno u okviru regulisane vanberzanske trgovine. Po dobijanju rešenja o kotaciji, emitent dostavlja Berzi određen broj prospekata o emisiji hartija čija je kotacija odobrena i potrebna sredstva obezbeđenja i garanciju za izvođenje obaveza. Berza vodi registar hartija od vrednosti koje su na listingu “A” i “B” i registar emitenata hartija od vrednosti koji se nalaze na ovim listinzima. Komisija može da da saglasnost za kotaciju hartije koja se već nalazi na listingu neke druge berze u državi.

U toku 2001. godine na Beogradskoj berzi organizovano je sekundarno

trgovanje akcijama koje nisu bile predmet primarne trgovine na Berzi, kao i primarno trgovanje akcijama iz dokapitalizacije koje se organizuje u okviru slobodne vanberzanske trgovine na listingu “C”.

68

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Slobodna vanberzanska trgovina obuhvata ugovore o prodaji svih tržišnih materijala u skladu sa Zakonom o berzama i Zakonom o hartijama od vrednosti i registrovanim, odnosno odbrenim od strane nadležnog organa, bez obzira da li se nalazi na listingu Berze, zakljičene između učesnika na Berzi. Nalog za trgovinu hartijom, brokeru člana Berze može dati vlasnik hartije u količini predviđenoj za trgovinu, a broker člana Berze nije u obavezi da raspolaže podacima o poslovanju emitenta. Slobodna vanberzanska trgovina se obavlja u radno vreme Berze preko Knjige ponude i tražnje.

O prijemu kratkoročnih hartija od vrednosti odlučuje Komisija za

kratkoročne hartije od vrednosti. Kratkoročnim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi trguje se od 1991. godine. Kratkoročne dužničke hartije od vrednosti emituju preduzeća (komercijalni zapisi) i banke (blagajnički zapisi i certifikati o depozitu). Za kratkoročne hartije od vrednosti formirane su posebne liste “A”, “B” i “C”. Kratkoročnim hartijama od vrednosti koje ne zadovoljavaju kriterijume za prijem liste, trguje se u okviru slobodnog vanberzanskog trgovanja. Posle prijema hartija od vrednosti i stavljanja na listing Berze, prva radnja u zaključivanju berzanskog posla je ponuda (nalog) za zaključenje posla. Broker člana Berze, nezavisni broker i država, Narodna banka ili od njih ovlašćene institucije preko ovlašćenog lica mogu na berzi ispostaviti sledeće vrste naloga:

1) Prema veličini: • Svežanj – skup pojedinačnih hartija koje čine jedinicu kojom se

trguje • Pojedinačna hartija – hartije koje su po količini manje od svežnja

kao jedinice trgovine • Lot – skup jediničnih mera robe koje čine jedinicu kojom se

trguje • Jedinična mera robe – osnovna mera kojojm se izražava težina

ili količina robe.

2) Vrsti transakcije: • Nalog za prodaju • Nalog za kupovinu tržišnog materijala

69

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

3) Prema ceni: • Limitirani – uslovljen tako da se u nalogu tačno naznači da se

kupovina ili prodaja izvrši po ceni ne višoj odnosno nišoj od naznačenog limita

• Pod najpovoljnijim uslovima – izvršava se odmah i bez ograničenja

4) Vremenu trajanja: • Dnevni – nalog koji automatski prestaje da važi s istekom dana u

kom je podnet. • Nedeljni – nalog koji važi cele nedelje s tim da prestaje u petak s

istekom radnog vremena. • Do opoziva – ovaj nalog važi dok se ne poništi, s tim što se mora

potvrđivati svakog ponedeljka s početkom radnog vremena.

Nalog za trgovinu daje se u pisanoj formi na propisanom formularu koji sadrži:

datum i vreme predaje naloga, da li član Berze nalog izvršava kao broker ili kao diler, vreme izvršenja naloga ili njegovog poništavanja, cenu po kojoj je nalog izvršen, količinu hartija, sa kim je transakcija zaključena i potpis brokera. Zahtev za nalog se može učiniti lično, putem punomoćnika, telefonom, telefaksom, pismom, telegramom i vezom preko računara. Broker Berze dobijene naloge unosi u kompjuterski sistem Berze i objavljuje na berzanskoj tabli (ekranu). Dobijeni nalog se može stornirati do momenta uparivanja sa drugim nalogom. Po uparivanju naloga dve ugovorne strane, broker Berze evidentira zaključeni posao i izrađuje zaključnicu. Zaključnica se izrađuje u tri primerka od kojih po jedan za Berzu, kupca i prodavca. Obrazac zaključnice propisuje Upravni odbor Berze.

70

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. F. Trgovina Žiralnim Novcem

Poslovi trgovine žiralnim novcem obuhvataju poslove pozajmljivanja slobodnih novčanih sredstava na žiro-računu preko Knjige ponude i tražnje. Nalog za ovu vrstu trgovine važi do zaključenja ugovora o prodaji, do opoziva ili do određenog roka. Ako nije navedeno vreme važenja, nalog važi za dan u kome je dat, do zaključenja trgovine. Pozajmica žiralnog novca može biti ugovorena:

• Na prvi poziv, ili • Do ugovorenog roka vraćanja.

Po zaključenju posla pozajmice žiralnog novca, broker Berze tu informaciju

unosi u kompjuter i obaveštava učesnike na Berzi da je posao pozajmice žiralnog novca zaključen, o kamatnoj stopi po kojoj je posao zaključen, o veličini transakcije i o roku vraćanja. Saldiranje po zaključenoj transakciji izvršava se istog dana.

71

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. G. Trgovina Kratkoročnim Hartijama Od Vrednosti

Na Berzi se može obavljati trgovina sledećim hartijama od vrednosti:

• Obveznicama čiji je rok dospeća do jedne godine, • Zapisima (blagajničkim, komercijalnim, državnim), • Menicama, • Certifikatima o depozitu • Drugim kratkoročnim hartijama od vrednosti izdatim u skladu sa

zakonom, koje su primljene na trgovinu od strane Komisije za kratkoročne hartije od vrednosti.

Trgovina kratkoročnim hartijama od vrednosti obavlja se na berzanskim

sastancima, za berzanskim pultom Berze, van berzanskog pulta, kao i u okviru slobodne vanberzanske trgovine. Radi organizovanja trgovine kratkoročnim hartijama od vrednosti formiraju se posebne liste “lista A” i “lista B”, a u oviru berzanske i regulisane vanberzanske trgovine zaključuju se ugovori o kupoprodaji kratkoročnih hartija od vrednosti koje se nalaze na ovim listama. U slobodnoj vanberzanskoj trgovini, zaključuju se ugovori o kupoprodaji kratkoročnih hartija od vrednosti koje se ne nalaze na listi “A” i “B” Berze, a ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.

U vreme trgovine brokeri Berze vode berzanski dnevnik u kome evidentiraju naloge za kupovinu, odnosno prodaju kratkoročnih hartija od vrednosti. Trgovina kratkoročnim hartijama od vrednosti na berzanskom sastanku vrši se metodom aukcije. Redosled trgovine ustanovljava se na sledeći način:

72

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

1) Obveznice čiji je rok dospeća do jedne godine koje emituje: • Država • Narodna Banka • Autonomna pokrajna, grad, opština • Banka i preduzeće

2) Zapisi: • Državni • Blaganički • Komercijalni

3) Certifikati o depozitu, 4) Menice, 5) Druge kratkoročne hartije od vrednosti. Slobodna vanberzanska trgovina kratkoročnim hartijama od vrednosti obavlja

se preko Knjige ponude i tražnje, svakog radnog dana Berze u radnom vremenu Berze. Brokeri članova Berze i nezavisni brokeri dostavljaju brokeru Berze naloge ponude i tražnje i naloge o izvršenoj transakciji, radi evidentiranja. Po zaključenju posla kupoprodaje kratkoročnih hartija, broker Berze tu informaciju unosi u informacijoni sistem Berze i obaveštava učesnike na Berzi da je posao kupoprodaje zaključen, o ceni po kojoj je posao zaključen i o obimu posla. Uslovi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti obavljaju se u kotacionoj listi koja sadrži šifru emisije i cenu, koja se stavlja na uvid svim učesnicima u trgovini. Za hartije koje nisu bile predmet kupoprodaje, ostaje cena iz prethodne kotacione liste.

73

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. H. Trgovina Menicama Po zaključenju posla kupoprodaje menica, broker Berze tu informaciju unosi u kompjuter i obaveštava učesnike na Berzi: da je posao kupoprodaje zaključen, o ceni po kojoj je posao zaključen i o obimu posla. Rok za izvršenje međusobnih obaveza po osnovu kupoprodaje menica, utvrđuje se zaključnicom. Po zakjlučenju posla, vrši se indosiranje menice. Uslovi prodaje menica objavljuju se u kotacionoj listi koja se stavlja na uvid učesnicimna u trgovini.

APP-01. I. Trgovina Akcijama I Dugoročnim Hartijama Od Vrednosti

Trgovina akcijama i dugoročnim dužničkim hartijama od vrednosti održava se na berzanskim sastancima u vreme koje propiše Upravni odbor Berze. Na berzanskom sastanku zaključuju se ugovori o kupoprodaji akcija i dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti koje se nalaze na listingu “A” i “B” Berze. Trgovina na berzanskom sastanku obavlja se metodom koji za svaku hartiju posebnom odlukom definiše Komisija za kotaciju efekata u zavisnosti od broja naloga i obima transakcija i vodeći računa o interesima klijenata:

• Metoda hartija po hartija na bazi utvrđene preovlađujuće cene, • Metoda hartija po hartija po višestrukoj ceni, • Metoda neprekidne trgovine.

74

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Redosled trgovine se ustanovljava na sledeći način: 1) Akcije, 2) Dugoročne obveznice koje emituje: država, autonomna pokrajna,

grad, opština, banke i preduzeće, 3) Ostale dugoročne hartije.

U okviru iste vrste akcija, redosled se uspostavlja prema azbučnom redu

emitenata. U okviru iste vrste obveznica, redosled se uspostavlja prema rokovina dospeća. Početna cena za trgovinu hartijom je cena utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku. Po zaključenju posla kupoprodaje hartija od vrednosti, sledi faza njegovog izvršenja: Prodavac hartije od vrednosti treba da preda hartiju kupcu i da na njega prenese pravo svojine na hartiju, a kupac hartije treba prodavcu da plati njenu cenu i da je preuzme. Izvršenje ovog posla obuhvata dve faze od kojih je prva pripremna, verifikaciona i naziva se kliring. Pod kliringom se podrazumeva verfikovanje broja vrsta hartija od vrednosti u konkretnom poslu, cene, vremena zaključenja posla, utvrđivanje identiteta prodavca i kupca hartije.

Evidentiranje hartija od vrednosti u okviru sistema kliringa obavlja se

posredstvom osnovnih depo-računa, koji se otvaraju za sve učesnike u trgovini i prolaznih depo-računa koji se otvaraju samo za berzanske posrednike. Druga faza izvršenja berzanskog posla je likvidnog karaktera i naziva se saldiranje. Ono se sastoji od dve podfaze:

• Prenos hartija od vrednosti sa prodavca na kupca (predajom, cesijom, indosamentom) i

• Prenos novca sa kupca na prodavca na gotovinski ili bezgotovinski način.

Ukoliko se ove dve radnje odvijaju istovremenu onda je u pitanju “isporuka uz

plaćanje”. Poslovi kliringa i saldirnja obavljaju se u okviru posebnog organizacionog dela Berze. Beogradska berza je usvojila preporuke za organizovanje efikasnog i niskorizičnog sistema za kliring i saldiranje “GRUPE 30” (neprofitna organizacija učesnika na tržištu kapitala iz 30 industrijskih zemalja). U osnovi ovog sistema treba da bude princip “isporuka uz plaćanje”. Pravilo “isporuka uz plaćanje” vezuje se za određeni dan nakon isteka berzanskog dana u kome je posao zaključen, najčešće

75

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

preko računarskog sistema berze na bazi uparivanja ponuda (naloga) u pogledu prodaje i kupovine hartija od vrednosti, koje članovi berze dan ranije prikupe od svojih klijenata i unesu ih u računarski sistem. Dan zaključenja posla na berzi često se označava sa “T”.

Sledećeg dana “T+1”,članovi berze vrše promene na depo-računima hartija od

vrednosti i novčanih računa svojih klijenata. Drugog dana nakon zaključenja posla “T+2”, ne obavljaju se nikakve radnje u vezi sa izvršenjem posla, već se mogu vršiti provere urednosti prethodno izvršenih radnji, dok se trećeg dana “T+3” vrši obračun posla, tj. njegova realizacija i to najčešće preko klirinške organizacije. U svrhu garantovanja da zaključenim transakcijama na Berzi, Berza može vršiti primane sredstava od učesnika u trgovini u garantni fond i u fond vrste hartija od vrednosti koje su predmet trgovine.

Regulisana vanberzanska trgovina se obavlja preko Knjige ponude i traženje

koja je neprekidno otvorena u redovno vreme Berze, a koju vodi broker Berze. Trgovina se obavlja sa hartijama koje su na listingu “A” i “B” Berze, kao i ostalim hartijama po nalogu hartije datom preko ovlašćenog lica. Član Berze neće trgovati tržišnim materijalnom koji se nalazi na listingu Berze van Berze, osim u sledećim slučajevima:

• Kada trguje hartijama emitenta čije su hartije na listingu kao potpisnik emisije ili u okviru grupe za prodaju kod nove emisije koja se obavlja preko primarnog tržišta.

• Kada transakcije tržišnim materijalom koji je na listingu obavlja na nekoj drugoj berzi u državi, čiji je član.

• Kada Berza zbog više sile suspenduje održavanje berzanskih sastanka, i do trenutka dok se suspenzija ne ukine.

76

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. J. Trgovina Robom Trogina robom na Beogradskoj berzi u suštini je identična trgovini hartijama od vrednosti. Bliže odredbe o robi kao tržišnom materijalu na Berzi utvrđuju se posebnim pravilima – Robnim uzansama Berze. Način trgovine robe koji obuhvata vrednost, način preuzimanja i otpreme, određuje Komisija za kotaciju roba. Berzanska trgovina robom obavlja se u Sali za trgovinu Berze za berzanskim pultom, u tačno određeno vreme. Na berzanskom sastanku zaključuju se kupoprodajni ugovori o kupoprodaji lotova robe koja se nalazi na listi Berze. Berzanska trgovina obavlja se metodama: roba po roba na bazi utvrđene preovlađujuće cene, roba po roba po višestrukoj ceni i neprekidna trgovina. Redosled trgovine se ustanovljava na sledeći način:

• Robe iz sektora agrara, • Robe iz sektora metala, • Robe iz sektora energenata, • Robe iz sektora nemetala • Ostale robe.

Robama iz istog sektora redosled se utvrđuje po azbučnom redu. Kao i kod

hartija od vrednosti, početna cena za trgovinu robom je cena utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku. Rok za započinjanje izvršenja obaveze prodavca robe ne može biti duži od pet radnih dana od dana zaključenja posla. Rok za završenje obavaze prodavca propisuje se dinamikom za svaku robu posebno, prema Robnim uzansama. Regulisana vanberzanska trgovina robom održava se u Sali za trgovinu Berze van berzanskog pulta robama sa liste Berze u količinama manjim od lota, pod uslovima koji važe za berzansku trgovinu. Slobodna vanberzanska trgovina robom

77

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

odvija se preko Knjige ponude i tražnje koja je neprekidno otvorena u redovno radno vreme Berze i koju vodi broker Berze. Trogvina se obavlja sa robom koja je na listi Berze i robom koja nije na listi Berze. Jedinice trgovine su jednične mere robe. Roba koja nije na listi Berze predmet je posebne standadizacije, koju određuje Komisija za kotaciju roba.

APP-01. K. Informacioni Sistem Berze

Berza organizuje sopstveni jedinstveni informacioni sistem preko koga se učesnici na Berzi i javnost obaveštavaju o:

• Tržišnom materijalu kojim se trguje na Berzi,

• Kotacijama na Berzi, • Obimu ponude i tražnje na Berzi, • Obimu zaključenih poslova na Berzi po vrsti tržišnog materijala, • Početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinog težišnog materijala, • Berzanskom indeksu.

Svi ovi podaci objavljuju se dnevno.

78

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. L. Obustavljanje Trgovine Na Berzi

Berzanski kontrolor obaveštava Komesara Berze o potrebi da se privremeno obustavi trgovina svim ili pojedinim tržišnim materijalom, ako ceni da njihova trgovina ugrožava ravnotežu na finansijskom tržištu ili tržištu roba, ili ako očekuje objavljivanje informacije za koju se pretpostavlja da bi mogle znatno da utiču na cenu tržišnog materijala, čime sprečava špekulativno kretanje kamatnih stopa, kursa, odnosno cena tržišnog materijala na Berzi. Berzanski kontrolor obustavlja trgovinu određenim tržišnim materijalnm na jedan sat ako cena tržišnog materijala koji se nalazi na listingu, odnosno listi “A” i “B” Berze, porastu ili padnu za procenat utvrđen odlukom nadležne komisije. Ako posle ponovnog otvaranja trgovine dođe do daljeg rasta ili pada cene za procenat utvrđen odlukom nadležne komisije Berzanski kontrolor ima pravo da prekine trgovinu tržišnim materijalom na Berzi, s tim da se poslednja ponuđena cena uzima kao cena na otvaranju prvog narednog berzanskog sastanka.

79

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-01. M. Informisanje na Berzi Po završetku trgovine na Berzi, preko jedinstvenog informacionog sistema Berze, utvrđuje se dnevna kamatna stopa, kurs, odnosno cena po kojoj je izvrđena prodaja pojedinih tržišnih materijala i stavlja se na uvid javnosti. Utvrđivanje kurseva hartija od vrednosti predstavlja jednu od osnovnih osobina berze. Pod kursom hartije od vrednosti podrazumeva se njena važeća berzanska cena, a lista koja objavljuje cene akcija svih preduzeća kojima se trguje na Berzi naziva se kursna lista. U savremenim ulsovima veliki uticaj na objektivnost kursa ima i tendencija digitalizacije svetskih finansijskih tržišta, gde se raznim statističkim metodama putem računarske mreže obrađuje više različitih kako objektivnih ekonomskih indeksa, tako i onih subjektivnih kao što je politčka stabilnost u nekoj zemlji. Tako se može desiti da se na berzi mogu ponuditi akcije na prodaju u velikim količinama samo zato što je to prodaju pokrenuo ugrađen računarski program berzanskog posrednika, reagujući na promenu nekog kriterijuma u progamu, što može dovesti do pada njihove cene i do primene odgovarajućih mera centralne banke. Sve promene koje se dešavaju na Berzi, Berza je dužna da ponudi javnosti informacije o tim promenama koje su se desile u okviru berzanske, regulisane vanberzanske trgovine i slobodne vanberzanske trgovine. Za tu svrhu Berza pravi dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji izveštaj o trgovini, koji stavlja na uvid javnosti preko sredstava informisanja. Takav izveštaj sadrži broj i vrednost zaključenih poslova, zbirno i po pojedinačnim tržišnim materijalima, kao i podatke o ključnim osobinama tržišnih materijala. Berza preko kompjuterskog sistema vodi jedinstvenu evidenciju o kretanju ponude i tražnje tržišnog materijala, ceni tržišnog materijala, poslovima koji su zaključeni na Berzi, kao i druge evidencije. Operativna evidencija Beze sastoji se od:

80

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

• Knjiga ponude i tražnje koje čine dnevnu evidenciju o svim primljenim nalozima,

• Knjiga zaključnica koje sadrže dnevnu evidenciju svih zaključenih poslova,

• Knjige plaćanja i naplata u kojoj se beleži evidencija pojedinačnih uplata i isplata,

• Knjige za poslove kliringa i saldiranja, • Knjige za poslove ostave, kao i • Ostale evidencije.

U cilju što boljeg informisanja, berza izdaje svoj Bilten u kojem se pored

izveštaja o trgovini nalaze i edukativni članci koji govore o novim tendencijama na svetskim finansijskim tržištima. Pored toga, Berza ima svoj sajt na internetu koji se dnevno ažurira i na njemu se mogu naći koisne informacije o obavljenim transakcijama i kursevima akcija preduzeća koja se kotiraju na Berzi, kao i kalendar za naredni mesec.

81

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-02. Berze I Berzansko Poslovanje Na Internetu

APP-02. A. Berze I Berzansko Poslovanje Na Internetu

Kada se pomene termin berza prva asocijacija je na ogromnu prostoriju u kojoj se mnoštvo ljudi dovikuje na sav glas i jedni drugima rukama daju nerazumljive znake. Sve to propraćeno je masom elektronike i svetelćih panoa na kojima su prikazane neke cifre. Do pre neku godinu u našoj zemlji o ovoj temi sa malo ili ništa nije znalo. Običan građanin jednostavno nije imao potrebu da se upoznaje sa berzanskim poslovanjem, akcijama ili trgovinom obveznicama, jer to kod nas nije postojalo. Posle započinjanja procesa tranzicije pojavile su se akcije pojedinih firmi ali malo ko zna rešenje šta dalje sa tim akcijama. Zato je sada poslednji trenutak da se počne sa učenjem o ovom sistemu poslovanja. Tehnološki napredak i komunikciono povezivanje sa svetom stvaraju potrebu da se aktivno učestvuje u svetskim procesima. Pojava Interneta drastično je promenila način poslovanja u svetu. Berzanski poslovi koji su do nekad bili privilegija malog kruga posvećenih danas postaju dostupni svakome ko ima računar i priključak na Internet (naravno neophodni su i novac za investiranje i poznavanje savremenog berzanskog poslovanja). Onog trenutka kada smo se kao zemlja priključili na Internet postala na je dostupna velika količina informacija, na dohvat ruke su mnogi servisi, tako da je svima postala dostupna i trgovina hartijama od vrednosti.

82

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

Pojava Interneta prouzrokovala je znatne promene u društvu. Masovna primena Interneta naterala je zakonodavce i agencije da razmišljaju kako Internet utiče na pojedine delove industrije sa jedne strane, dok je sa druge strane postalo neophodno da se izvrši prilagođavanje propisa i zakonske regulative kako bi se omogućilo zakonsko poslovanje. Ni u jednoj privrednoj grani Internet nije učinio tako duboke promene kao što je to učinio u svetu finansija. Iako su racunari postali standardni deo komunikacije finansijske industrije veoma rano, tek je sa pojavom Interneta običan korisnik stekao mogućnost da lagodno pristupi nekim finansikskim operacijama. U maju 1996.godine pojavilo se veliko interesovanje i zahtev da US

SECURITIES AND EXCHANGE COMMISSION (SEC) prečisti CONCEPT INTERPRETATIONS AND

PROPOSED RULES koncept i pravila i da pokuša da dozvoli korišćenje elektronskih medijuma. Formiran je EDGAR sistem (ELECTRONIC DATA GATHERING ANALYSIS AND

RETRIEVAL) (http://www.sec.gov/edgaux/wedgar) sa zadatkom da radi automatsko prikupljanje, validaciju, indeksiranje, prihvatanje, slanje i registraciju svih kompanija i drugih koji su zahtevali pristup. Javna trgovina preko Interneta započela je 1996. godine. Tada su dve male kompanije ponudile svoje hartije od vrednosti na prodaju preko Interneta. Osnovni problem sa prodajom deonica putem Interneta bio je što nije postojalo sekundarno tržište ovih deonica gde bi se one dalje prodavale tako da su se ove transakcije smatrale veoma rizičnim. Prva kompanija koja je ponudila svoje deonice putem Interneta bila je INTERACTIVE HOLDINGS CORPORATION. Njene su se deonice pojavile 28. marta 1996. godine. Odluka je bila da se preko Interneta vrši objavljivanje, prodaja i reklamiranje ponude. Kompanija je dozvolila svim zainteresovanima da slobodno pristupe, pregledaju ponudu i (ako se odluce da kupe) urade DOWNLOAD ugovora o kupovini. Ovaj ugvor je trebalo potpisati i proslediti natrag uz definisanje sistema na koji će se izvršiti plaćanje ili sa čekom koji bi bio priložen. Firma kada sve to dobije, prosleđuje novac banci, a investitoru šalje potpisanu potvrdu da je registrovan. Certifikat o kupovini šalje se investitoru kada se postigne neka minimalna prodaja. Minimalni dozvoljeni ulog je bio $1000, a maksimalni $50000. Takođe je bio definisan datum do koga je trebalo ispuniti minimalnu prodaju koja je u tom trenutku iznosila $50000, i ukoliko se ona ne bi ostvarila novac koji je do tada prikupljen trebalo je da

83

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

bude vraćen investitorima bez kamate. Pošto je prodaja uspela sve je aktivirano, s tim što je poslato cirkularno pismo “da je investicija mali biznis koji u sebi sadrži visok nivo rizika i da je preporuka da investitori treba da budu samo oni za koje gubitak neće predstavljati veliki problem”. Čitav ovaj eksperimentalni posao zainteresovao je poslovni svet koji je u ovom načinu rada video izvarendne mogućnosti za neograničeno širenje poslova. Sledeća firma koja se pojavila sa svojim akcijama na Internetu je SPRING STREET BREWING COMPANY (SSB). Ova kompanija je otišla i korak dalje jer je pokušala da napravi i sekundarno tržište WIT – TRADE. WIT – TRADE

funkcioniše kao oglasna tabla na Interenetu preko koje zainteresovani funkcioniše kao oglasna tabla na Interentu preko koje zainteresovani mogu da kupuju i prodaju akcije SSB kompanije, kao i pregledaju finansijske rezultate SSB-a. to su u stvari dve oglasne table – jedna za kupovinu, a jedna za prodaju. Trgovina se obavlja na taj način što se investitor registruje na sajtu, da svoje podatke: E – MAIL, broj telefona, korisničko ime i šifru. Kupci i prodavci akcija se sami pronalaze na oglasnim tablama i nadalje sami komuniciraju direktno bez posrednika. WIT – TRADE potvrđuje njihov dogovor, formira dokumentaciju i prosleđuje E – MAIL – om. Osim trgovine preko brokera, na Internetu se pojedinačnom investitoru pružaju mogućnosti i da istražuje berze koristeći neki od mogućih alata. AMERICA

ONLINE (AOL) i PRODIGY nude čitav niz alata za istraživanje. Na Internetu je moguće neći brokerske kuće, kao što su:

• CHARLES SCHWAB (http://www.schwab.com/,) • FIDELITY INVESTMENTS (http://www.100.fidelity.com/) • MERRIL LYNCH (http://today.askmerill.com/front/o,,/-askooo,oo.html) • PRODENTIAL SECURITIES (http://www.OnLine.msdw.com/) i • E*TRADE (http://www.estrade.com/cgi-bin/gx.cgi/AppLogic+Home).

Na svim pobrojanim sajtovima postoji obilje informacija, alata za istraživanje, simulacija berzanskog poslovanja i, naravno, mogućnost da se sve to i realno uradi. Na NEW YORK STOCK EXCHANGE ne postoji mogućnost da se korisnik direktno konektuje ONLINE, što smanjuje mogućnosti klijenta da dobiju trenutne podatke o tekućoj tržišnoj situaciji. Smanjuje se i brzina reagovanja pri izvršenju transakcija, što uzrokuje zastoj od momenta kada se pošalje zahtev za kupovinom/prodajom do

84

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

trenutka kada je ona izvršena. Sa novim alatima klijenti mogu preko Intereneta da izvrše porudžbinu znatno brže nego pri tradicionalnom načinu rada. Praktično, vreme odziva ili vreme obavljanja transakcije smanjeno je od nekoliko minuta na nekoliko sekundi. Osnovna prednost je što je Internet slobodan 24 časa dnevno 365 dana godišnje tako da se trgovanje nesmetano može odvijati u svako vreme i na svakom mestu. U SAD postoji veći broj brokerskih firmi koje rade preko Interneta. Nekima od njih to je jedini posao. Prva brokerska kuća na Internetu bila je E*TRADE koja je počela sa radom u februaru 1996. godine. U maju 1997. godine već je bilo registrovano oko 145000 klijenata, a dnevno je registrovano oko 500 novih računa, s tim da je minimalni iznos na računu bio $1000. Ova brokerska kuća jedna je od malog broja koje javno objavljuju podatke o svom rastu i zaradama. Posluje prvenstveno u SAD, ali mogu poslovati i stranci. CHARLES SCHWAB je jedna od velikih brokerskih kuća. Svoj Web servis razvila je 1996. godine. E.SCHWAB sajt nudi obilje podataka i uslužnih alata svojim klijentima – Minimalni iznos na računu je $5000. AMERICAN EXPRESS se na Internetu pojavljuje kao broker u septembru 1996. godine, sa svojim WEB sajtom INVESTDIRECT. Minimalni iznos na računu je $5000. Interesantno je primetiti da Evropa ne zaostaje za USA brokerima. Prva Interenet berza u Švedskoj otvorena je u maju 1996. godine. Tada je SWEEDBANK realizovala svoj NETTRADE. U prvih godinu dana rada imala je oko 4000 korisnika ali je kasnije beleženo oko 100 novih računa nedeljno. Veoma brzo preko ovog brokera je bilo moguće trgovati na berzama u Oslu i Stokholmu. Narudžbina se izvršava u roku od 30 sekundi. Ubrzo na prostoru Švedske pojavilo se više ONLINE brokerskih kuća, kao što su NORDNET, H&Q ONLINE, S-E-BANKEN, SESAM. Od kada je kompletirano elektronsko poslovanje STOCKHOLM EXCHANGE omogućaca REAL TIME informacije. Za njih se plaća određena cena mesečno. Ranije su ove podatke distribuirale specijalne firme tako da ih pojedinačni korisnici nisu imali odmah na raspolaganju.

85

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

APP-02. B. Kako Da Pristupite Berzama Koristeći Internet

Prilikom izbora svakako se nameće pitanje izbora pouzdanog i kvalitetnog zastupnika. Odlukom da postanete individualni investitor na internetu, opredelili ste se i da isti iskoristite i nađete optimalnog brokera koji će na berzama izvšavati naloge u najkraćem mogućem roku, kako kretanja na tržištu ne bi vašu pobedničku strategiju, protokom vremena do izvršenja naloga, pretvorila u gubitak. Za izbor svog brokera koristite Internet i to upitom na sajtove na kojima se vrše analize uspešnosti rada ONLINE brokera. Ovde bi dali primer izbora dobijen korišćenjem MONEYMAGAZINE, FORBES i THESTREET.COM-a. Konkretno, MONEYMAGAZINE je otvaranjem računa kod dvadeset vodećih brokerskih kuća, koristeći THESTREE.COM i FORBES imenovao DATEKONLINES za američkog nacionalnog vodećeg brokera, i ako ste se odlučili na igru na tom tržištu logično je i da vidite zašto. Na drugom i tećem mestu našli su se AMERITRADE i A.B.WATLEY (publikovani rezultati se odnose na istraživanja u julu 2000.godine). Po tom istraživanju, DATEKONLINE je visoko bodovan i postao je izbor časopisa za sve trgovce koji učesalo trguju i to zbog svoje brzine i jeftine platforme trgovanja, besplatnog praćenja kretanja na tržištu u realnom vremenu, niskih kamata na margine (MARGIN ACCOUNT – kreditni račun, kada korisnik ima samo deo novca potrebnog za kupovanje akcija, pa deo novca uzima kao hiotekarni kredit gde je hipoteka upravo kupljena akcija), trgovanja i u časovima po zatvaranju, momentalnog ažuriranja računa i brze konfirmacije trgovanja. Takođe DATEKONLINE je označen kao dobar izbor za investitore početnike s obzirom na svoj visoko profesionalni korisnički servis i niske granice uloga.

86

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

U leto 2000.godine FORBES je objavio da je DATEKONLINE sajt jedan od “najboljih na WEBU”, potencirano je brzo izvršenje i nisku cenu ubacivanja naloga, kao i pogodnosti za korisnika kome tržišni nalog ne bude izvršen u roku od 60 sekundi. U martu, posetioci THESTREET.COM sajta, u anketi u kojoj je učestvovalo 10000 posetilaca, izabrali su DATEKONLINE za svog omiljenog ONLINE brokera u tri kategorije: brzo izvršenje, kotacije u realnom vremenu i brza konfirmacija trgovanja. Sve ovo bi trebalo da bude dovoljno da se odlučite da pogledate sajt ovog ONLINE brokera i da sami saznate nešto malo više o njemu. Dakle, odlazite na WWW.DATEK.COM i tu saznajte da je firma osnovana 1996.godine, sa sedištem u Iselinu u NEW JERSEY-u, jedna od najvećih američkih ONLINE brokerskih kuća, orjentisana na individualne investitore kojim pruža na raspolaganje alate inače dostupne samo institucionalnim ili profesionalnim investitorima. Od 1998. godine to je holding komapnija čiji je rast od najbržih među kompanijama koje se bave pružanjem usluga direktnog pristupa finansijskim servisima putem inovativnih tehnologija. Kompanija se sastoji od DATEKONLINE BROKERAGE SERVICES LLC, kao primarnog biznisa i pionira u ONLINE brokerskoj industriji, THE ISLAND ENC INC, kao alternativnog sistema trgovanja, CLEARING LLC za kliring operacije sa hartijama od vrednosti i WATCHER TECHNOLOGIES, kompanije za razvoj softvera u industriji finansijskih servisa. Predpostavimo da su ove informacije dovoljne da se odlučite za korišćenje usluga ove brokerske kuće. Šta dalje? Prvo treba da vidite koji vam servisi stoje na raspolaganju, zatim da se izvesno vreme navikavate na rad sa tim alatima koristeći demo trgovanje kako biste postali dovoljno familijarni sa njima, a tek potom da krenete u proceduru otvaranja računa za hartije od vrednosti koji će činiti vaš portfolio, odnosno preko koga ćete trgovati. Servisi na raspolaganju su: FAST EXECUTIONS – ako vaš tržišni nalog nije završen u okviru 60 sekundi, imate pravo na povratak naplaćene provizije i promptno se notirate posle svake izvršene trgovine. IMMEDIATE PORTFOLIO UPDATES – vaš portfolio se ažurira u realnom vremenu što znači da se obavljena trgovina odmah reflektuje na vaš račun.

87

U. Uvod






BE

RZ

E



BE

RZ

AN

SK

O

PO

SL

OV

AN

JE

K. Vrste Kontrole

Z Zaključak



H Trgovina Menicama






Л. Literatura

FREE CHARTS AND RESEARCH – pristup grafikonima, vestima, berzanskim i izveštajima fondova, kao i SMART MONEY UNIVERSITY je besplatan. FREE CHECKING – ovaj servis daje konforan pristup akcijama u bilo koje vreme, uključujući i pregled istorije, stop naloga za plaćanje i slično. LOW FEES – cena svih vrsta naloga je samo $9.99 za sve ONLINE naloge trgovanja do 5000 akcija. EXTENDED HOURS TRADING – prvi put individualni investitori mogu koristiti proširene sate trgovanja, npr. kod NASDAQ-a između 8 pre podne i 8 posle podne po istočnom američkom vremenu (ET – EASTERN TIME), što izjednačava sa profesionalnim i institucionalnim investitorima. ORDERS REPRESENTED ON THE ISLAND ECN – alternativno, nalozi se mogu rutirati NASDAQ-ovim i ovim putem. OUTSTANDING CUSTOMER SUPPORT – korisnički servis dostupan je 24 časa, 7 dana u nedelji. Koristeći ACCOUNT DEMO opciju možete proći kroz ceo proces trgovanja sa DATEKONLINE sistemom. Sam početak investiranja, pored obezbeđenih sredstava na bankovnom računu, sastoji se od otvaranja depo računa kod brokerske kuće, što se u ovom slučaju sastoji od tri brza, jednostavna koraka: popunjavanja tražene dokumentacije kroz zaštićenu ONLINE aplikaciju, slanja potpisane dokumentacije Dateku poštom i punjenja svog dobijenog računa. Koristeći svoj LOGIN i PASSWORD mogu se davati nalozi za kupovinu, a zatim i prodaju akcija na NYSE, AMEX ili NASDAQ-u uz istovremeno praćenje stanja na sopstvenom računu, koje će da raste ili da pada zavisno od vaše veštine trgovanja i informisanosti.

Л. Literatura: 1) Kostadin Pušara: “Međunarodne finansije”, Univerzitet “Braća Karić” Beograd, 2004.godine 2) Vojin Bjelica: “Bankarstvo – teorija i praksa”, Novi Sad 2001.godine 3) Zorica Pavlović, diplomski rad, “Berze i berzansko poslovanje”, Ekonomski fakultet,

Beograd 2001.godine 4) Danilo Ratković, magistarski rad, “Berze i Internet”, Ekonomski fakultet, Beograd

2000.godine. 5) Tomislav Vuzdeljković, diplomski rad, “Berzansko poslovanje”, Ekonomski fakultet, Novi

Sad 2002.godine. 6) Filip Goričić, diplomski rad, “Razvoj berzi”, Univerzitet “Braća Karić” Beograd, 2002.godine. 7) Zec Miodrag, “Tržište kapitala”, Finansije, 7 – 8. 1988. s. 460. 8) Slobodan Štimac: “Pojam, nastanak i razvoj berzi”, 1995.godine. 9) Milosavljević Darko, diplomski rad, “Berze i berzansko poslovanje”, Univerzitet “Braća Karić”

2003.godine. 10) Zakon o Berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima, Službeni list SRJ,

broj 90/94. 11) Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni list SRJ, brojevi 26/95 i 59/98. 12) Statut i pravila mešovite berze, Beogradske berze akcionarskog društva – Beograd, 1997 Internet: 1) http://www.belex.co.yu, 20.novembar 2004. 2) http://www.pkj.co.yu, 20.novembar 2004. 3) http://www.mpriv.sr.gov.yu, 20.novembar 2004. 4) http://www.ekonomist.co.yu, 20.mart 2004. 5) http://www.novisadinfo.co.yu, 20.novembar 2004. 6) http://www.senzal.co.yu, 20.novembar 2004. 7) http://www.hvb.co.yu, 20.novembar 2004. 8) http://www.economy.co.yu, 20.novembar 2004.

Documents

Bosiljčić igor - Seminarski rad - berze i berzansko poslovanje