Međubankarsko plaćanje iberzansko trgovanje

21.1.2016 10:43 / 772

Bankarska plaćanja• u najopštijem slučaju, plaćanje je moguće izvršiti

putem bilateralnih korespodentskih aranžmana i preko posebne obračunske institucije

• prvi način nije odgovarajući za savremeno poslovanje

• drugi način podrazumeva knjigovodstveno prenošenje sredstava između računa banaka koje one drže kod obračunske institucije

• plaćanja između računa u jednoj poslovnoj banci(interna plaćanja) se vrše trenutno

21.1.2016 10:43 / 773

Modeli plaćanja• razlikujemo sledeće modele za obračun i

međubankarsko plaćanje:� čisti sistemi bruto obračuna (RTGS sistemi)

� sistemi sa redovima čekanja� netting sistemi (uz dnevni kredit sa

međubankarskog tržišta)

� sistemi sa likvidnim jemstvom centralne banke

21.1.2016 10:43 / 774

Podela sistema plaćanja• iz aspekta logistike i prenosa poruka razlikujemo:

� V: cela poruka sa punom informacijom se šalje centralnoj banci i banci primaoca kada se prenos izvrši u centralnoj banci

� Y: centralnoj banci se šalje neophodni deo poruke, a nakon izvršenja transfera poruka se kompletira i šalje banci primaoca

� L: poruka se šalje portalu sistema i nakon izvršenja u centralnoj banci i nakon izvršenja transakcije šalje se banci primaoca

� T: poruka se šalje i centralnoj banci i banci primaoca, a nakon izvršenog transfera dostavlja joj se i potvrda

21.1.2016 10:43 / 775

Tipovi plaćanja i kliring• prema načinu izvršenja: neto i bruto sistemi

• plaćanja između računa u različitim bankama se vrše preko kliring ili RTGS sistema

• u odnosu na učestanost izvršenja razlikujemo sisteme plaćanja sa vremenskom odloženošću i sisteme u realnom vremenu (RTGS)

• kliring se zasniva na realizaciji transakcija narelacijama poslovnih banaka i drugih finansijskihorganizacija posredstvom Narodne banke, odnosnoklirinških kuća kojima ova može poveriti te poslove

• kliring je metod međusobnog neto obračuna klirinškekuće, gde svaka banka ima otvoren račun

21.1.2016 10:43 / 776

Neto vs. bruto• efikasno funkcionisanje sistema e-plaćanja zahteva

korišćenje intradnevnog kredita, što sa sobom nosi obračunske rizike

• primena neting sistema omogućava ekonomisanje likvidnim sredstvima, što nije slučaj kod bruto sistema

• kreditni i likvidni rizici koji proizilaze iz ekonomisanja su znatno ozbiljniji nego kod bruto sistema

• zato se netting sistemi preporučuju pre svega za plaćanja manjih vrednosti, mada se koriste i za obračun transakcija većih vrednosti

21.1.2016 10:43 / 777

Preporuke za globalno smanjenje rizika

• razvoj RTGS širom sveta

• uvođenje pravila funkcionisanja netting sistema• uvođenje sistema uručenja uz plaćanja kod

transakcija sa hartijama od vrednosti• uvođenje sistema kontinualnog poravnanja (CLS)

kod deviznih transakcija

21.1.2016 10:43 / 778

Netting sistemi• konačna plaćanja se vrše samo u nekompenziranom

neto iznosu u napred određenom vremenu tokom radnog dana

• u tom periodu privremenog obračuna vrše se realizacije svih pojedinačnih platnih naloga

• u trenutku poravnanja proverava se likvidnost i solventnost učesnika i tada su mogući problemi

• likvidno jemstvo u tom slučaju preuzima centralna banka, bez obzira da li je ona klirinški operater ili je to privatna institucija

21.1.2016 10:43 / 779

Automatizovane klirinške kuće (ACH)• ACH su jedna od prvih formi informatizacije izmedju

banaka namenjenih e-plaćanju po neto sistemu• čine "kičmu" sistema elektronskog platnog prometa

• koriste se za automatizovani kliring i međubankarsko komuniciranje

• služe za direktna debitna plaćanja i potrošačke kredite

• lokalni, regionalni, nacionalni i internacionalni ACH• javljaju se u različitim tehničkim i funkcionalnim

varijantama

21.1.2016 10:43 / 7710

Sistem

banke A

Centralna

banka

Sistem

banke BKlirinška

kuća

21.1.2016 10:43 / 7711

Razvoj ACH• pojavile su se 60-ih kao offline sistemi u SAD, Japanu

i Velikoj Britaniji, da omoguće brži i efikasniji transfer, uz dosta manuelnog rada

• 2013. realizovano 22 milijardi transakcija, vrednosno 38,7 biliona dolara

• pun efekat je postignut sa uključivanjem direktnog odobravanja i zaduživanja računa

• najpoznatije svetske automatizovane klirinške kuće su FEDWIRE i CHIPS (SAD), BOJ-NET (Japan), CHAPS(Velika Britanija) i SIC (Švajcarska)

21.1.2016 10:43 / 7712

Opcije za modele ACH• operater sistema je centralna banka ili privatna

organizacija koja obavlja ulogu klirinške kuće• sistem obračuna je bruto ili neto

• sistem pruža ili ne pruža mogućnost intradnevnog kreditiranja

• operaciona kontrola jeste ili nije u funkciji upravljanja veličinom ovih kredita

• FEDWIRE je deo centralne banke SAD (FED) sa bruto obračunom i kontrolisanim kreditima, dok je CHIPS privatna organizacija sa neto obračunom

21.1.2016 10:43 / 7713

Varijante ACH• automatske klirinške kuće

• elektronske klirinške kuće • direktne komunikacije pomoću switching centara

• međubankarske relacije• odnosi sa krupnijim komitentima

21.1.2016 10:43 / 7714

Efekti primene ACH• smanjenje broja čekova

• direktno uključenje korporacijskih plaćanja• direktna isplata zarada

• direktno plaćanje računa• integrisano upravljanje novčanim tokovima

21.1.2016 10:43 / 7715

Primer: SIC• Swiss Interbank Clearing System, nastao 1987.

• funkcioniše kao bruto obračun sa nalozima sa obezbeđenim pokrićem na računima centralne banke

• u suprotnom, nalozi se prebacuju na listu čekanja do kraja operativnog dana (od 18h do 16.15)

• preseci stanja vrše se u 15 i u 16h

• sistem funkcioniše na FIFO principu, uz mogućnost samostalnog upravljanja korisnika računa

• svaki učesnik ima pristup u realnom vremenu do podataka na njegovom računu

21.1.2016 10:43 / 7716

Primer: FEDWIRE• elektronska mreža za prenos transakcija velikih

vrednosti i transakcijama sa HOV u vlasništvu FED-a• obavlja kreditni prenos sredstava po principima bruto

obračuna u realnom vremenu, uz kreditnu podršku FED-a

• dozvoljava bankama učesnicama da u obračunu ulaze u limitirane minuse

• funkcioniše od 8.40 do 18.30• nalozi su bezuslovni, neopozivi i finalni

• svaka transakcija se obračunava individualno• obavlja se čekovni kliring između banaka, kliring HOV

i kliring privatnih ACH

21.1.2016 10:43 / 7717

Primer: CHIPS• Clearing House Interbank Payment Systems, uvela

ga 1971. Njujorška kliring asocijacija• koristi principe multilateralnog neto obračuna sa

izvršenjem na kraju radnog dana• prvenstveno međubankarske i internacionalne

transakcije, kao i obračuni drugih klirinških sistema, bankarski krediti i transakcije sa HOV

• radi od 7 do 16.30, sa obračunom u 18h• poruke se razmenjuju sa bankama preko stalnih

linija između računara banaka i CHIPS-a• poruke se procesuiraju do dozvoljenog limita• poslate poruke se ne mogu opozvati• Za račune sa dugovnom pozicijom aktivira se

likvidno jemstvo FED-a21.1.2016 10:43 / 7718

• The Bank Of Japan Financial Network System• elektronski prenos sredstava između banaka sa

sredstvima kod Centralne banke Japana• pored banaka, učestvuju i institucionalni investitori i

brokeri (domaći i strani)• transferi sredstava i HOV između institucija ili u okviru

institucije, obračuni pozicionog stanja i transferi sredstava sa centralnom bankom

• transferi su kreditnog karaktera, a izuzetno i debitnog u okviru iste institucije

• Sastoji se iz 2 podsistema: sistem bruto obračuna u realnom vremenu sličan SIC ali znatno rigorozniji i multilateralni neto obračun (od 9 do 17h, sa 4 vremena obračuna)

Primer: BOJ-NET

21.1.2016 10:43 / 7719

Primer: CHAPS• Clearing House Automated Payment System• CHAPS je jedan od najvećih RTGS sistema u svetu,

povezan je sa nacinalnom Bankom Engleske (Bank of England), osnovan 1978.

• Plaćanja se vrše na osnovu dnevnih kredita banaka kod Banke Engleske

• koristi se za plaćanja u Velikoj Britaniji, u funtama ili evrima

• uplate do 15h se realizuju isti dan, uz naplatu provizije

• sistem najčešće koriste kompanije za transakcije sa velikim sumama

• uključen je u međunarodni CLS sistem21.1.2016 10:43 / 7720

Switching centri• centri sa kojima su banke direktno povezane i preko

kojih komuniciraju• ovakvi sistemi neophodni su kao podrška za EFTPOS

i ATM uređaje

• komunikacija je slična onoj preko ACH, a razlike su:� za razliku od ACH, zahtevaju trenutnu autorizaciju,

jer se transakcije iniciraju u maloprodajnim objektima ili na ATM uređajima

� procesi se obično odvijaju u lokalnim razmerama

21.1.2016 10:43 / 7721 21.1.2016 10:43 / 7722

Rizici i kontrola plaćanja• kod sistema za plaćanje velikih vrednosti postoji

viši stepen kreditnih rizika učesnika i rizik ispada iz sistema u trenutku obrčuna

• usled nedostatka informacija moguće su ozbiljne posledice

• zbog toga je neophodno ugrađivanje posebnih pravila i angažovanje centralnih banaka

• vremenska odloženost izvršenja transakcija u odnosu na podnošenje instrukcija obračunskoj instituciji predstavlja ozbiljan problem

• zbog toga se za ovakva plaćanja primenjuju sistemi sa bruto obračunom u realnom vremenu

21.1.2016 10:43 / 7723

RTGS sistemi• RTGS – Real Time Gross Statement• nacionalni sistemi bruto obračuna u realnom vremenu• sva individualna plaćanja izvršavaju se trenutno preko

računa banaka pošiljaoca i primaoca, tako što banka pošiljaoca odobrava prenos sredstava sa svog računa

• predstavlja ključni stub za druge sisteme e-plaćanja: ACH za čekove, ATM za plaćanja malih vrednosti, e-plaćanje računa, isplatu zarada, DvP za plaćanje vrednosnim papirima i PvP za devizne transakcije i IBG za interbankarska plaćanja malih vrednosti

• operater sistema je centralna banka ili klirinška kuća

21.1.2016 10:43 / 7724

RTGS

sistem

ACH

DvPPvP

IBG ATM

21.1.2016 10:43 / 7725

RTGS i plaćanja• RTGS sistemi smanjuju interbankarske obračunske

rizike, čime se podiže kvalitet obezbeđivanja potrebnih likvidnih sredstava

• striktni RTGS sistem dozvoljava plaćanja samo ako je na računu banke pošiljaoca obezbeđeno pokriće

• nalozi bez pokrića mogu biti automatski odbijeni ili stavljeni na listu čekanja do obezbeđenja pokrića

• procesiranje sa liste čekanja može biti zasnovan na FIFO principu ili sa posebnim kodom prioriteta

• kao rešenje za obezbeđenje likvidnosti mogu se koristiti intradnevni krediti centralne banke, što nosi rizik da ne dođe do očekivanog priliva

21.1.2016 10:43 / 7726

Izvori sredstava kod RTGS• sredstva na računu kod centralne banke

• sredstva dolazećih transfera od drugih banaka• primarni krediti centralne banke

• pozajmice od drugih banaka preko tržišta novca

21.1.2016 10:43 / 7727

Rizici internacionalnih prenosa• glavni rizik kod inter-bankarskih plaćanja u različitim

zemljama je u tome što jedna banka izvrši prenos sredstava drugoj, ali postoji rizik da ona druga ne izvrši prenos sredstava na vreme ili uopšte

• verovatnoća ovog rizika je mala ali on može proizvesti domino efekat na finansijski sistem i finansijski kolaps

• da bi se ovo prevazišlo, pokrenuto je uređenje aktivnosti na 3 nivoa: banaka, bankarske industrije i centralnih banaka

• rešenje se tražilo da se na svim nivoima podnošenja instrukcija, finansiranja, saldiranja i izvršavanja obaveze izvrše u realnom vremenu: CLS

21.1.2016 10:43 / 7728

CLS sistem• devizne transakcije bez rizika se izvršavaju kroz

mehanizam tipa PvP (Payment Versus Payment), po kojem se plaćanje izvršava samo kada je uplaćena valuta kojom se garantuje izvršenje plaćanja

• 1999. koncipiran CLS (Continuous Linked Settlement) kao protokol kontinualnog obračuna deviznih transakcija 20 najvećih banaka zajedno sa Centralnim bankama sa nacionalnim RTGS povezanim u jedinstven sistem

• predstavlja vrstu ACH za devizne transakcije, a funkcioniše kao RTGS banka koja simultano razmenjuje odvojene strane plaćanja za svaku valutu

21.1.2016 10:43 / 7729

CLS banka• ovaj složeni sistem je poznat pod nazivom CLS banka• ona drži obračunske račune raščlanjene po valutama• u sistem su uključene CLS banka, obračunske banke

(vlasnice multivalutnih računa) i banke korisnice• svakog obračunskog dana obračunske banke

dostavljaju svoje projekcije priliva i odliva sa vremenskim rasporedom očekivanih transakcija

• nakon sprovedene provere, CLS banka vrši simultano zaduživanje i razduživanje računa pomoću RTGS sistema plaćanja

• članice moraju obezbediti odgovarajuća sredstva kod CLS banke

21.1.2016 10:43 / 7730

Straight-through processing (STP) • označava pravno usklađen proces trgovine na

tržištu kapitala i platni promet elektronskim putem, bez potrebe za ponovnim kodiranjem ili ručnom intervencijom

• STP je efikasno korišćenje računara za kompletnu obradu transakcija u jednom danu

• STP pruža prednosti menadžerima sredstava, brokerima i dilerima, starateljima, bankama i učesnicima u drugim financijskim uslugama, uključujući i znatno skraćenje ciklusa obrade, manji rizik i niže operativne troškove

21.1.2016 10:43 / 7731

STP

21.1.2016 10:43 / 7732

S.W.I.F.T.

21.1.2016 10:43 / 7733

SWIFT

• Society for Worldwide Interbank Financial Telecomunication

• SWIFT je neprofitna, svetska asocijacija koju je 1973. godine osnovalo 239 banaka

• od 1977. godine pruža usluge telekomunikacionog prenosa bankarskih transakcija

• međunarodni platni promet se u Evropi obezbeđuje pomoću SWIFT-a

• infrastruktura se sastoji iz više međunarodnih privatnih mreža

21.1.2016 10:43 / 7734

Mreža SWIFT-a • organizovana je kao akcionarsko društvo sa sedištem

u Briselu• ključni centri su u SAD i Holandiji• ima više od 9.000 članova iz više od 200 zemalja• podržana sa više od 400 proizvođača softvera• postoji potpuna samostalnost u radu korisnika• u zemljama članicama nalaze se regionalni centri,

koji su spojeni sa međunarodnim koncentratorima• banke snose odgovornost za prenos do operacionog

centra• računari na krajevima ne moraju biti kompatibilni, jer

kompatibilnost obezbeđuje mreža SWIFT-a

21.1.2016 10:43 / 7735

Operativni centri

Regionalni centri

Bankarskiterminali

Mreža SWIFT-a21.1.2016 10:43 / 7736

Infrastruktura SWIFTnet• prva mreža bila je zasnovana na X.25 protokolu

• 2001-2005. uvedena mreža zasnovana na IP• dokumenta kreirana pomoću XML tehnologije

• infrastruktura mreže zasnovana je na unošenju dokumenata i odloženoj obradi, nakon stvaranja uslova za bezbedno izvođenje transakcije

• 2008. je uvedena nova RMA aplikacija sa većom ažurmosti i sigurnosti

• SNL je softver namenjen uspostavljanju veza, SAG je interfejs preko kojeg se druge aplikacije povezuju sa RMA, a postoji i niz drugih uslužnih programa

21.1.2016 10:43 / 7737

Glavne usluge SWIFT-a• omogućava svojim korisnicima sigurnu, pouzdanu,

automatizovanu i standardizovanu razmenu finansijskih informacija po STP modelu

• svetu finasija pruža mogućnost da sarađuju i oblikuju praksu na tržištu i standarde rada

• kreira prostor svojim korisnicima da objavljuju svoja iskustva i debatuju po svim pitanjima vezanim za rad SWIFT-a

• sve prenete poruke se čuvaju 10 dana, radi naknadnog pregleda i rešavanja reklamacija i žalbi

21.1.2016 10:43 / 7738

21.1.2016 10:43 / 7739

Korisnici SWIFT-a• banke

• infrastruktura bankarskog tržišta• brokeri / dileri

• preduzeća • staratelji nad kapitalom

• investicioni menadžeri• infrastruktura tržišta vrednosnim papirima

21.1.2016 10:43 / 7740

21.1.2016 10:43 / 7741

SWIFT poruke• adresa SWIFT poruke se sastoji iz oznaka: banke,

države, lokacije, logičkog krajnjeg koda i filijale• SWIFT poruke su standardizovane u 10 kategorija:

trenasferi komitenata, bankarski transferi, devizni i kreditno-depozitni poslovi, naplate, hartije od vrednosti, sindikalni poslovi, dokumentarni akreditivi, specijalni platni mehanizmo, specijalne i opšte poruke

• u okviru svake kategorije postoji više vrsta poruka

21.1.2016 10:43 / 7742

SWIFTNet FIN• centralni deo servisa poruka, koji funkcioniše po

modelu “čuvaj i prosledi”• FIN povezuje preko 8.300 finansijskih institucija u

više od 200 zemalja

• uključuje sledeće funkcije:� validacija poruke radi provere da li je prema

standardima SWIFT poruka

� praćenje isporuke i određivanje prioriteta� skladištenje i pretraživanje poruka

� zasnovan je na arhitekturi distribuiranogprocesiranja sa ugrađenom redundansom radiobezbeđenja maksimalne dostupnosti

21.1.2016 10:43 / 7743

SWIFT standardi• SWIFT je postao industrijski standard za finansijske

transakcije i zadužen je za sledeće ISO standarde:• ISO 9362 Banking - Banking telecommunication

messages-Bank identifier codes• ISO 13616 IBAN Registry• ISO 10383 Securities and related financial instruments

- Codes for exchanges and market identification (MIC)• ISO 15022 Securities - Scheme for messages (Data

Field Dictionary) • ISO 20022 i ISO 20022-1 Financial services -

UNIversal Financial Industry message scheme• ISO 6166 International Securities Identification

Numbering System• ISO10862 CFI: Classification of Financial Instruments

21.1.2016 10:43 / 7744

ISO 9362• standard poznat kao SWIFT-BIC (Business Identifier

Codes)• jedinstveni identifikacioni kod (8 ili 11 znakova) za

finansijske (SWIFT) i nefinansijske (BIC) institucije• koristi se za prenos novca, naročito za međunarodni,

ali i za razmenu drugih informacija između banaka• struktura: 4 znaka su oznaka institucije ili banke, 2 su

oznaka zemlje, 2 su oznaka lokacije, a dodatna 3 opciono označavaju granu delatnosti kod BIC

• primer: DEUTDEFF – DEUT je Nacionalna banka Nemačke, DE je Nemačka, a FF je Frankfurt

• na jedinstvenom Evro platnom području koristi se IBAN kao oznaka

21.1.2016 10:43 / 7745

ISO 13616 IBAN

• International Bank Account Number (IBAN)

• međunarodno dogovoreni sistem identifikacije bankarskih računa preko državnih granica

• olakšava komunikaciju i obradu prekograničnih transakcija sa smanjenim rizikom od grešaka u pisanju

• usvojio ga je Evropski komitet za bankarske standarde (ECBS), kao standard ISO 13616:1997

• sastoji se iz znakova dužine do 34 i to: 2 znaka koji određuju zemlju, 2 kontrolna znaka i osnovnog broja računa u banci (BBAN - do 30 znakova)

21.1.2016 10:43 / 7746

ISO 10383• utvrđuje univerzalni metod identifikovanja berze,

trgovačke platforme i propisana ili neregulisana tržišta• služi kao izvor cena i sličnih informacija za olakšanu

automatsku obradu

• kodovi definisani ovim standardom sadže 4 znaka i nazivaju se MIC

• koriste se kod razmena pomoću FIX protokola

• kod Beogradske berze je: XBEL• na spisku izdatih MIC – SAD 219 učesnika, Velika

Britanija 150, Nemačka 88, Hong Kong 16, Kina i

Rusija po 11, Mađarska 5, BiH i Hrvatska po 3, Slovenija 2, Srbija 1

21.1.2016 10:43 / 7747

ISO 15022• standard razmene poruka u zaštićenoj trgovini• definiše opšte šeme koje se koriste za modelovanje

poruka na potpun i nedvosmislen način• naslednik je ISO 7775 standarda, koji je sadržao

SWIFT tipove poruka MT 520 i MT 534 • podržava 2 sintakse: kompatibilnu sa prethodnim

standardom i kompatibilnu sa EDIFACT• zato ne sadrži stvarne poruke, već skup pravila i

uputstava za izgradnju poruke• tako su izgrađene MT 540, MT542 i MT 548• ISO 15022 XML je proširenje koje omogućava izradu

repozitorijuma XML blokova razvijenim prema navedenim pravilima

21.1.2016 10:43 / 7748

ISO 20022• standard usluga pomoću finansijskih poruka

• ISO 20022 je sledbenik ISO 15022 standarda• opisuje skladište meta podataka koje sadrži opise

poruka i poslovnih procesa, kao i proces održavanja repozitorijuma sa ovim sadržajima

• organizacije koje učestvuju u kreiranju ISO 20022 : FIX, ISDA, ISITC, Omgeo, SWIFT i Viza

• sastoji se iz 6 delova, od kojih je najznačajniji prvi: ISO 20022-1, u kojem se opisuje univerzalna šema finansijskih poruka

21.1.2016 10:43 / 7749

ISO 6166• definiše strukturu ISIN (International Securities

Identification Numbers) brojeva kojima se jednoznačno određuju hartije od vrednosti

• sadrži 2 znaka kojima se određuje zemlja

izdavaoca, 9 znakova kojima se određuje sama hartija od vrednosti i kontrolnog broja

• ISIN broj izdaje Nacionalna asocijacija za numerisanje (ANNA) u svakoj zemlji

ANNA

21.1.2016 10:43 / 7750

ISO10862• standard za klasifikaciju finansijskih instrumenata

• CFI kod opisuje karakteristike određenog finansijskog instrumenta i ne menja se

• sastoji se iz 6 znakova – prvi opisuje kategoriju, drugi grupu, a preostala 4 mogu da sadrže detaljnije atribute

• primer: CFI kod ESNUFR znači akcija, podeljena, bez glasanja, slobodna, sa punim plaćanjem, registrovana

21.1.2016 10:43 / 7751

FIX protokol• pojavio se 1992. kao komunikacioni okvir za sardanju

u trgovini materijalima između Fidelity Investments i Salomon Brothers

• FIX je je tehnička specifikacija poruka koje se odnose na trgovinu

• obuhvata niz specifikacija poruka koje se primenjuju pre, u toku i nakon sklapanja posla

• pojavilo se 7 verzija ove specifikacije, od kojih je 5 u upotrebi

• namenjen je razmenama sigurnosnih i tržišnih poruka u realnom vremenu

21.1.2016 10:43 / 7752

FIX danas• organizacija FPL (Fix Protocol Limited) razvila je FIX

poruke za sve faze trgovinskih procesa, na svim tržištima i za sve klase materijala

• od 2007. FIX je obavezan u razmeni finansijskih dokumenata sa nacionalnim berzama u zemljama EU

• verzija 4.4 obuhvatila je sve aspekte trgovanja obveznicama i kompletnu podršku operacijama nakon izvršene trgovine

• ugovor FPL sa SWIFT organizacijom rezultirao je definisanjem elemenata ISO 15022 XML

21.1.2016 10:43 / 7753

Korisnici FIX protokola• najveće svetske finansijske institucije: Morgan

Stanley, Nomura Securities, Meril Lynch, BNP Paribas idr.

• vodeće svetske berze: American Stock Exchange, Australian Stock Exchange, Chicago Merchantile Exchange, Deutsghe Boerse AG, EMXCo Ltd, Instinet, New York Stock Exchange idr.

21.1.2016 10:43 / 7754

Online finansijske usluge• jedan od najsjajnijih segmenata e-poslovanja

• finansijski sajtovi su najposećeniji od svih poslovnihsajtova iz domova korisnika

• korisnici obilaze sajtove radi informacija, a posao sklapaju u kancelarijama

• obuhvata brokerske usluge, bankarstvo, osiguranjei promet nekretnina

21.1.2016 10:43 / 7755

Vrste finansijskih usluga• odlaganje i pristup finansijskim sredstvima

• osiguranje viška kapitala• načini uvećanja kapitala

• prenos sredstava

21.1.2016 10:43 / 7756

Finansijski portali • sajtovi koji obezbeđuju poređenje uslova kupovanja

na različitim mestima, nezavisne finansijske savetei finansijsko planiranje

• ne nude nikakve finansijske usluge• polazne tačke za veliki broj korisnika – zarada na

linkovima

• Yahoo Finance nudi praćenje narudžbi pomoćukreditnih kartica, pregled tržišta, kupovinu akcija, vesti, finansijske savete, digitalni novčanik idr.

• veb sajtovi sa agregiranim finansijskim stanjimakorisnika u različitim institucijama

21.1.2016 10:43 / 7757

Trend: integracija usluga• stvaranje institucija koje pokrivaju sve vrste

navedenih usluga• CitiBank je razvio koncept finansijskog supermarketa:

korisnici mogu pronaći bilo koju uslugu ove vrste na svim njegovim punktovima

• on-line verzije finansijskih supermarketa na Internetu• banke nude usluge planiranja finansija i njihovog

investiranja

21.1.2016 10:43 / 7758

Banke Posrednici

Osiguranje

Integrisane

finansijske

usluge

21.1.2016 10:43 / 7759

On-line osiguranje• prouzrokovalo pad cena osiguranja od 8 do 15%• usluge su bolje diferencirane kao posledica onlajn

transakcija• svega 1% posetilaca sajta realizuje kompletan

posao na njemu• sve više bankarskih i posredničkih kompanija

počinje da pruža i usluge osiguranja

21.1.2016 10:43 / 7760

Elektronsko trgovanje na berzama

21.1.2016 10:43 / 7761

Razvoj načina berzanskog poslovanja• tradicionalno su se berzanski poslovi zasnivali na

neposrednim kontaktima i pregovorima• informacione tehnologije su značajno promenile ovaj

način trgovanja sa HOV

• nova logistička ponuda utiče na direktno povezivanje izdavaoca i primaoca naloga kao i finansijskih tržišta različitih zemalja

• prelazak na automatsko trgovanje desio se i pre pojave Interneta

• tradicionalne berzanske prostorije postale su prošlost

21.1.2016 10:43 / 7762

Berzansko poslovanje i Internet• aktivno trgovanje obveznicama preko Interneta

počelo je 1998. godine• Internet predstavlja potencijalno najbolji kanal za

plasiranje informacija

• to je najprikladnije sredstvo za pružanje pomoći u donošenju odluka

• obezbeđuje virtuelni prostor za trgovanje HOV

• finansijski veb sajtovi smatraju se jednim od najozbiljnijih poslova na Internetu

21.1.2016 10:43 / 7763

Elektronska trgovina hartijama od vrednosti

• naziva se SSS (Securities Settlement Systems)• raste u nacionalnim i globanim okruženjima• kada je Matif u Francuskoj objavio online trgovanje,

za 6 nedelja potpuno nestaje tradicionalno trgovanje• sastoji se iz 4 faze:

� elektronsko slanje kupovnih i prodajnih cena i količina

� elektronsko slanje naloga� automatsko izvršavanje trgovanja i� automatsko slanje informacija o ostvarenoj trgovini

• treća faza nije obavezna u e-trgovanju HOV

21.1.2016 10:43 / 7764

Osnovni pojmovi• evidentan je nagli porast obima prometa HOV

• kliring obuhvata prenos, saldiranje i potvrđivanje platnih naloga ili instrukcija za prenos HOV

• saldiranje (settlement) obuhvata bezuslovni i neopozivi prenos novčanih sredstava i HOV između kupca i prodavca

• u ovom procesu HOV ostaju u depou, a promene su knjigovodstvene na žiro i depo računima

• troškovi transakcija sa HOV se izvršavaju po bruto ili neto principu

• transakcije sa HOV su skupe i rizične

21.1.2016 10:43 / 7765

Rizici u trgovini HOV• najveći rizik u procesu trgovine je da kupac ili

prodavac u toku kliringa ne izvrši svoju obavezu• kreditni rizici: vezani za očekivani obim obaveza• likvidni rizici: vezani za kašnjenje izvršenja obaveza• Herstatt rizici: zbog nesinhronizacije procesa jedna

strana može pretrpeti gubitak zbog navedenih rizika• gubici zbog potpunog neizvršenja obaveza jedne od

strana• gubici zbog promena cena nastali zbog neizvršenja

obaveza jedne od strana• u praksi je neophodno voditi računa o

međuzavisnosti različitih kategorija rizika

21.1.2016 10:43 / 7766

Elementi funkcionisanja SSS• performanse kliringa i saldiranja se ograničavaju• imobilizacija i dematerijalizacija HOV dižu nivo

efikasnosti i bezbednosti kliringa i izvršavanja• saldiranje ima manje troškove i veću efikasnost• mehanizam sinhronizovanog izvršenja obaveza

(Delivery Versus Pazment - DVP) obezbeđuje bolji nadzor i umanjuje rizike

• finalnost se obezbeđuje performansama novog automatizovanog sistema i mehanizmima izvršenja

• provizije i performanse garancija poboljšavaju se na nivou klirinških kuća

• korišćenje kredita je princip realizacije transakcije sa HOV i kod kupca i kod prodavca

21.1.2016 10:43 / 7767

Promene u berzanskom poslovanju

• brokeri sami razvijaju svoje IS i odgovorni su za njihov rad, a berza samo za svoju aplikaciju

• broker postavlja pravila po kojima želi da trguje, a aplikacija kreira naloge kada se ti uslovi ispune

• klijenti sami kreiraju naloge, a brokeri ih manuelno ili automatski prosleđuju na berzu

• osnovni nosilac veze sa berzom je njen član, a ne brokeri zaposleni kod njega

21.1.2016 10:43 / 7768

Elektronska razmena na berzama• aktuelan trend je potpuna automatizacija berzanskog

poslovanja

• prva faza: sopstveni IS berzi sa instaliranjem udaljenih terminala na brokerskim punktovima

• aktuelno: distribuirani modeli obrade aktivnosti na tržištu kapitala

• najčešći model je primena FIX (Financial Information eXchange) protokola

21.1.2016 10:43 / 7769

Efekti primene FIX-a na rad berzi

• efekti sa gledišta berzi

• efekti u radu brokera• efekti sa gledišta kupaca i prodavaca hartija od

vrednosti

21.1.2016 10:43 / 7770

Efekti sa gledišta berzi• povećanje broja transakcija i obima poslovanja

• brži i efikasniji odgovor berzi na zahteve tržišta• briga usmerena na razvoj sopstvenog IS

• minimiziranje rizika od gubitka, izmene ili zloupotrebe kritičnih informacija

• jednostavno proširenje i nadgradnja sistema

• jednostavno i brzo uvođenje novih tehnologija• jednostavan i brz razvoj i implementacija novih

rešenja

21.1.2016 10:43 / 7771

Efekti u radu brokera• elektronski prijem naloga klijenata povećava

pouzdanost trgovanja i smanjuje mogućnost greški• kraće vreme obrade naloga

• smanjenje troškova rada brokera• mogućnost razvoja softvera brokera prema

njihovim željama

• bolji monitoring pojedinih faza trgovanja

21.1.2016 10:43 / 7772

Efekti sa gledišta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti

• efikasnija kontrola akcija u procesu trgovanja

• veća brzina kreiranja i izvršenja naloga• manja cena operacija i grešaka

• bolja povezanost sa više učesnika u procesu trgovanja

• veća transparentnost celokupnog procesa trgovanja

• ekonomičnije i brže poslovanje

21.1.2016 10:43 / 7773

Brokerske usluge• početni veliki uspesi virtuelnih pružalaca finansijskih

usluga E*Trade i Ameritrade • brzo potisnuti od finansijskog giganta Fidelity,

brokerskog pionira u davanju popusta Charles Schwab i najvećeg brokera akcija Merrill Lynch

• među najpoznatijim su i Pwwe Financial Network, CORES i CATS

• investicioni fondovi formiraju sopstvene informativne sajtove sa informacijama o vlastitim portfeljima HOV uz mogućnost online trgovine

21.1.2016 10:43 / 7774

Primer: JP Morgan Chase• otvara ChaseSpace, veb platformu za investiciono

bankarstvo• distribuira informacije iz istraživanja, tekuće audio i

video izveštaje, tržišne komentare cene hartija od vrednosti idr.

• ovo iskustvo ubrzo slede i druge velike banke

21.1.2016 10:43 / 7775

Primer: NASDAQ• National Association of Securities Dealers

Automated Quotation (NASDAQ) pojavljuje se 1971. kao slaba mreža sa stotinak trgovaca akcijama

• informacioni sistem bazira na telefonskim pozivima koji je pokazivao kvote akcija i telefonske brojeve brokera

• 1998. postaje najveća berza u SAD, sa oko 500 dilera koji trguju sa preko 500 akcija

21.1.2016 10:43 / 7776

Poslovni aspekti e-trgovanja HOV• bankarske provizije se smanjuju 6 do 7 puta

• značajno veći broj učesnika u transakcijama, 1.500 do 2.500 puta više nego kod tradicionalnih brokera

• učesnici u trensakcijama počinju da troše sopstveno vreme i računarske resurse

• prikupljanje informacija brokera i dilera može da traje samo nekoliko minuta

• brokersko-dilerske firme sa manje zaposlenih obezbeđuju usluge komitentima

• u kritičnim situacijama uključivanje velikog broja učesnika može da blokira segmente brokerskih usluga

• prihodi od češćih trgovina dovode do manje zarade

21.1.2016 10:43 / 777721.1.2016 10:43

Kompanijina kreditna kartica namenjena je samoza poslovne svrhe. Dakle, da li biste bili ljubazni

da vratite Harley Davidson koji ste njom kupili?