VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠUSTUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG

SAOBRAĆAJA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

TEMA: Vrste posledica saobraćajnih nezgoda

Profesor: Student:Dr Dejan Bogićević, dipl.inž. saob. Bratislav Janković BDs 17 /14.

NIŠ, 2015.

SADRŽAJ

1. UVOD................................................................................................................3

2. POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA....................................................5

2.1. SOCIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA..........................5

2.2. MATERIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA......................7

2.3. OSTALE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA................................8

3. MEHANIZAM DEJSTVA POSLEDICA (ŠTETA)..............................................9

4. ZAKLJUČAK..................................................................................................10

5. LITERATURA.................................................................................................11

2

1. UVOD

U svetu se koristi jedinstvena definicija saobraćajne nezgode iako su, posle višegodišnjih aktivnosti na međunarodnom nivou, neka obeležja ovog pojma uglavnom unificirana, a neka prilično približena. U preporuci Komiteta za unutrašnji transport ECE UN saobraćajna nezgoda je definisana kao: nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobraćaj, ili koja je započeta na takvom mestu u toku koje je jedno ili više lica poginulo ili bilo ranjeno i u kojoj je učestvovalo najmanje jedno motorno vozilo u pokretu.

Ova definicija je uža i obuhvata samo saobraćajne nezgode sa nastradalim licima u kojima su učestvovala motorna vozila. Ne obuhvata saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom, kao ni nezgode u kojima su učestvovala nemotorna vozila bez obzira na posledicu.

Intenzivan razvoj saobraćaja, pored niza prednosti kojima je doprineo razvoju napretka civilizacije i čime se izdvaja kao jedan od osnovnih elemenata na kojima počiva svako savremeno društvo, doveo je do pojave niza štetnih efekata. Pored zagađenja okoline štetnim materijama i bukom, socijalnog narušavanja međuljudskih odnosa izazvanih saobraćajem, a posebno saobraćajnim nezgodama, ogromnih troškova saobraćajnih nezgoda koji svake godine značajno opterećuju svako društvo, saobraćajne nezgode i posledice stradanja u saobraćajnim nezgodama izdvojile su se kao značajan globalni problem.

Svakog dana više od tri hiljade ljudi smrtno strada u saobraćajnim nezgodama,

što na godišnjem nivou dovodi do 1,3 miliona poginulih u saobraćaju (WHO 2012), od kojih skoro polovinu čine pešaci, biciklisti i motociklisti. Prema podacima svetske zdravstvene organizacije (WHO), povrede u saobraćaju su i značajan uzrok invaliditeta, jer između 20 i 50 miliona ljudi godišnje biva povređeno u saobraćajnim nezgodama.

Kada se posmatra populacija od 5 do 44 godine, povrede u saobraćajnim nezgodama su jedan od tri vodeća uzroka smrti a predviđa se da će u skoroj budućnosti godišnji broj poginulih u saobraćaju u svetu biti veći od dva miliona (WHO 2009). Do ovakvih poražavajućih činjenica doveo je značajan porast broja motornih vozila i ostalih učesnika u saobraćaju, bez realizovanje odgovarajućih strategija bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda dostižu 500 milijardi američkih dolara a nacionalne budžete saobraćajne nezgode opterećuju najčešće u nivou od 1% do 3% bruto nacionalnog dohotka (WHO 2009).

3

Imajući pretnodno u vidu i shvatajući ogromnu veličinu globalnog tereta smrtnosti u saobraćaju, 19. novembra 2009. godine, na prvoj ministarskoj konferenciji o bezbednosti saobraćaja usvojena je „Moskovska deklaracija“ koja je pozvala nadležne u Ujedinjenim nacijama da deceniju od 2011. – 2020. godine proglase „Dekadom akcije za bezbednost saobraćaja“ (WHO 2009). Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, gospodin Ban Ki Mun pokrenuo je, 11. maja 2011. godine „Deceniju akcije za bezbednost saobraćaja na putevima“ pozivajući sve relevantne subjekte da preduzmu aktivnosti na smanjenju broja poginulih u saobraćaju, čime bi u periodu od 2011. – 2020. godine moglo biti spašeno 5 miliona života (WHO 2011). Analizirajući aktivnosti koje su predviđene, posebna pažnja je usmerena ka ranjivim učesnicima u saobraćaju, pešacima, biciklistima i motociklistima, naglašavajući značaj upotrebe zaštitnih kaciga.

4

2. POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Sadašnji način praćenja negativnih pojava u saobraćaju , posebno saobraćajnih nezgoda je nepotpun i on nam omogućava da steknemo približnu predstavu samo o nekim posledicama ovih pojava. Zbog toga još uvek nismo sagledali koje sve posledice, kako i koliko opterećuju društvo, naš svakodnevni život, autore i žrtve ovih nezgoda. Socijalnim posledicama društvo se skoro uopšte ne bavi.

Materijalne posledice (štete) sagledavaju se veoma površno (uglavnom se barata sa grubom procenom samo one štete koja je nastala na vozilima, tovaru i eventualno putu). Metodologija uviđaja ukupnih materijalnih šteta, koje nastaju kao posledica saobraćajnih nezgoda, još nije izrađena a one koje u svetu postoje ne primjenjuju se. Ostale posledice se zanemaruju iako je njihov uticaj na kvalitet života ljudi značajan.

2.1. SOCIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Društvo do sada nije činilo ozbiljnije napore da potpunije sagleda socijalne posledice saobraćajnih nezgoda. Naročito bi bilo značajno potpunije sagledatibrojne socijalne i druge probleme koji nastaju zbog stradanja velikog broja ljudi,a posebno zbog:

- iscrpljivanja osnovnih bioloških (ljudskih) resursa;

- Smanjivanja broja radno produktivnog stanovništva a povećavanja broja lica koja (zbog invalidnosti – povreda u nezgodama) padaju na teret društva;

- Smanjenje broja lica sposobnih za odbranu zemlje;

- Zdravstvenog bilansa stanovništva;

- Rehabilitacije velikog broja hendikepiranih (nastradalih) lica;

- Porodica koje su ostale bez hranioca, posebno dece čije je školovanje i profesionalno osposobljavanje prekinuto ili izmenjeno zbog toga što su im jedan ili oba roditelja nastradali u saobraćajnoj nezgodi;

- Umanjenih mogućnosti na ličnom (izbor zanimanja, osposobljavanje i dr.), porodičnom (izbor bračnog druga i dr.) i profesionalnom planu mladih ljudi (devojaka i mladića) zbog invalidnosti, unakaženosti ili telesnog oštećenja;

- Neophodnosti da mnoga povređena lica moraju menjati zanimanje, navike, način života, odnos prema okolini i dr.

- Degradacije kvaliteta života ne samo neposrednih nego i posrednih žrtava saobraćajnih nezgoda;

5

- Psihičkih trauma, osećaja nesigurnosti zbog ugrožene egzistencije ili zdravlja, frustracija, raznih opterećenja i drugih šteta po lični i društveni život neposrednih i posrednih žrtava nezgoda;

- Posledica po lični i porodični život dok se izvšilac nezgode nalazi na izdržavanju kazne zatvora (gubitak zarade, radnog staža, raspad jednog broja porodica, lišavanje mogućnosti za vaspitanje djece, sopstveno uzdizanje i dr.);

- Socijalnog zagađivanja međuljudskih odnosa;

- Povećanja represivnog aparata;

- Remećenja regionalne demografske ravnoteže s obzirom da u saobraćaju mnogo više stradaju ljudi u područjima koja inače imaju problema sa natalitetom a mnogo manje u područjima nekontrolisanog rađanja;

- Efekata straha od saobraćajnih nezgoda koji pogađa milione ljudi;

- Povećanog rizika zbog korišćenja havarisanih, iako opravljenih, vozila i drugo.

Sve ovo, pored ostalog, utiče na zdravstveni bilans stanovništva, smanjenje produktivnosti rada, smanjenje nacionalnog dohotka, preraspodelu nacionalnog dohotka u korist popravljanja štete, lečenja, socijalnih davanja i dr. Za sada ne znamo koliko bi bilo više živih ljudi, koliko zdravih umesto invalida, koliko srećnih porodica i pojedinaca da nije, odnosno da je manje posledica ovih nezgoda.

Psihičke traume i druga opterećenja odražavaju se u određenoj mjeri na psihički život neposrednih i posrednih žrtava saobraćajnih nezgoda, njihov posao, aktivnosti uopšte, kao i na bližu i dalju okolinu. To ima svoje povratno dejstvo na emocije pa i psihofizičke sposobnosti za učešće u saobraćaju

Socijalne posledice ne nastaju samo zbog lica nastradalih u saobraćajnim nezgodama, nego i zbog samih izvršilaca ovih nezgoda. Dok su na izdržavanju kazne ova lica su van radnog procesa, ne daju doprinos razvoju društva, gube zaradu, radni staž a javljaju se i drugi problemi koje društvo mora rešavati.

6

2.2. MATERIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Pored najtežih posledica, stradanja ljudi, u saobraćajnim nezgodama nastaju i ogromne materijalne štete. Iako su saobraćajne nezgode relativno česta i masovna pojava, društvo nema potpuna saznanja ni o visini materijalnih šteta koje zbog njih nastaju. Podaci koje daju društva za osiguranje i organi unutrašnjih poslova, koji vode statistiku i procenjuju štete, ne daju nam pravu predstavu o veličini ovih materijalnih šteta. Radi potpunijeg sagledavanja ističemo da u materijalne štete koje nastaju zbog saobraćajnih nezgoda, spadaju:

Štete na vozilima koja su u nezgodi učestvovala;

Štete na stvarima, robi koja je prevožena;

Štete koje nastanu na putu, objektima i instalisanoj opremi;

Troškovi hitne pomoći;

Troškovi sahrane poginulih;

Troškovi lečenja povređenih;

Troškovi bolovanja;

Troškovi invalidnina;

Troškovi medicinske i profesionalne rehabilitacije;

Porodične penzije ili troškovi izdržavanja članova porodica poginulih lica;

Naknade za pretrpljene fizičke i psihičke bolove povređenih lica;

Naknade za unakaženosti povređenih lica;

Naknade za pretrpljeni bol članova uže porodice poginulih lica;

Gubitak radnog doprinosa poginulih lica;

Štete zbog izostanka sa posla nastradalih lica;

Štete zbog umanjenih radnih sposobnosti nastradalih lica;

Troškovi prekvalifikacije povređenih lica;

Sredstva koja je društvo uložilo u osposobljavanje lica koja nastradaju u momentu kada su mogla biti produktivna;

Troškovi povećanja medicinskog aparata;

Troškovi represivnog aparata (MUP, sudovi, sudije, i dr.);

7

Troškovi izvršenja sankcija i sankcionisanje osuđenih lica;

Gubitak transportnog učinka oštećenih vozila;

Izmakla dobit zbog uništenja ili oštećenja robe;

Štete zbog oduzetih vozačkih dozvola;

Štete koje nastaju zbog prekida u saobraćaju;

Troškovi nabavke pomagala za invalide;

Troškovi preuređenja stana povređenih lica;

Troškovi kontrolnih i zdravstvenih pregleda povređenih lica i dr.

2.3. OSTALE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Pored socijalnih i materijalnih posledica saobraćajne nezgode proizvode i druge nepovoljne uticaje kojima se vrši degradacija životne sredine, kao što su:

iscprljivanje prirodnih resursa ( za oporavak oštećenih vozila, puteva, objekata i opreme moraju se koristiti drugi, novi materijali);

eksplozije, trovanja, požari i druga štetna dejstva opasnih materija koje se prevoze i aktiviraju pod dejstvom sila oslobođenih u saobraćajnim nezgodama;

zagađivanja tla, vode i vazduha od ulja, goriva ili robe koja se prevozi i prospe zbog saobraćajne nezgode;

degradiranje životne sredine zbog havarisanih vozila, olupina, istrošenih delova, otpadaka, nečistoća i dr.

8

3. MEHANIZAM DEJSTVA POSLEDICA (ŠTETA)

Pored toga što nemamo dovoljno jasnu predstavu o visini ovih posledica (iako znamo da su ogromne), do sada još uvek nismo uspeli potpuno sagledati mehaniyam dejstva ovih šteta, odnosno ko gubi ili prividno gubi, a ko zarađuje ili prividno zarađuje na saobraćajnim nezgodama.

U društvenim i drugim planovima niko ne planira gubitke i štete (socijalne i materijalne), koje nastaju u ovim nezgodama, tako da one vrše prisilnu – stihijnu preraspodelu i umanjivanje dohotka van planiranih i normalnih tokova ekonomskog i zakonodavnog sistema. Na taj način one mimo ekonomskih planova i društvenih zakona utiču na odlivanje nacionalnog dohotka i smanjuju sredstva za razvoj.

Društvo (preduzeća, organizacije, zajednice i građani) na razne načine mora obezbediti sredstva za saniranje ovih posledica. Deo sredstava izdvaja se neposredno radi popravljanja štete ili dela štete neke nezgode, a drugi deo izdvaja se kroz povećane premije osiguranja (visina štete direktno utiče na visinu premija), povećane doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, veće doprinose za izrdžavanje povećanog represivnog aparata itd.

Pored većih izdvajanja za popravljanje šteta saobraćajne nezgode direktno utiču i na smanjivanje dohotka kroz izostanke sa posla nastradalih lica, umanjenu radnu sposobnost povređenih lica (oko jedne polovine povređenih privremeno ili stalno nije sposobna za normalan rad), nekorišćenje oštećenih vozila kao sredstva rada (komercijalna vozila), izgubljenu dobit zbog uništene robe u prevozu itd.

Ukoliko se zbog mera ekonomske politike smanje ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu i u stvaranje drugih uslova za bezbednije odvijanje saobraćaja to će se negativno odraziti na bezbednost, a posledice toga će opet kroz povećani broj nezgoda nepovoljno uticati na ekonomsku situaciju. Interesi bezbednosti saobraćaja nisu u koliziji sa ekonomskim i drugim interesima privrede i društva, nego su direktno i neposredno u njihovoj funkciji. Utvrđivanjem, bar približno, ovih i drugih šteta koje nastaju zbog saobraćajnih nezgoda stekla bi se potpunija slika o štetnim posledicama kojim društvo opterećuje ove nezgode, a naročito:

- koliko je umanjen dohodak privrede i nacionalni dohodak uopšte zbog ovih šteta;

- koliko su doprinosi iz dohotka veći zbog ovih šteta (za zdravstveno i invalidsko osiguranje i dr.);

- koliko bi se privrednih i drugih objekata moglo podići za ova sredstva;- koliko bi se moglo otvoriti novih radnih mesta i drugih neposrednih i

posrednih koristi.

9

4. ZAKLJUČAK

Posledice saobraćajnih nezgoda postale su ogroman zdravstveni, socijalni i ekonomski problem savremenog sveta. U nekim državama više ljudi je nastradalo u saobraćajnim nezgodama nego u svim ratovima koje su u svojoj istoriji vodile.

Dok o ovim posledicama imamo nepotpunu, maglovitu, nejasnu predstavu, ne možemo shvatiti ni ozbiljnost ovih pojava, niti im dati pravo mesto među opšte priznatim potrebama društva. Potpunije sagledavanja ukupnih posledica ovih nezgoda, omogućilo bi potpuniji uvid u stvarne štete koje društvo trpi (u nacionalnoj ekonomiji, socijalnom životu, kvalitetu života građana i dr.), uticalo bi na drigačiji odnos i reagovanje na ove probleme, što bi u krajnjoj liniji doprinelo stvaranju efikasnijeg sistema zaštite ugroženih vrednosti.

10

5. LITERATURA

1) Bezbednost drumskog saobraćaja, dr. Milan G. Inić

11