Agon broj 22

  • View
    66

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Agon broj 22

  • 1

    sadraj

    uvodna re ......................................................................................................................... 2

    poezija

    Monika Vrear Svrbi od potencijalnog dodira ............................................................ 4 Dejan Koban Mahanizam alge ..................................................................................... 7 Karlo Hmeljak Protiv sebe .......................................................................................... 14 Veronika Ditinjana Nona etnja kroz Lipicu ............................................................. 20 Tibor Hrs Pandur MINDFUCK ................................................................................. 24 Bla Boi Rebra ........................................................................................................... 30 Uro Prah Kroz sebe klizei ......................................................................................... 33

    o poeziji

    Temat : Toma alamun, Poker 47 godina kasnije

    Toma alamun Poker (izbor) ..................................................................................... 40 Tibor Hrs Pandur Brutalni realizam ........................................................................... 57 Karlo Hmeljak Novajlijama ........................................................................................ 69 Bojan Markovi Kenguru panalamunske religije ...................................................... 75 Bibilografija Tomaa alamuna .................................................................................. 79

    pisali su ............................................................................................................................. 82

  • 2

    uvodna re

    Posle jedne tematske rubrike "Prevedena poezija", posveene savremenoj slovenakoj poeziji, objavljene u petnaestom broju, urednitvo Agona je odluilo da savremenoj slovenakoj poeziji posveti ceo broj. Dvadeset drugi broj sadri dva segmenta, od kojih je prvi, "Poezija", posveen najmlaoj slovenakoj poeziji, a drugi segment ine radovi mlaih autora posveenih Tomau alamunu i njegovoj prvoj knjizi, Poker, objavljenoj 1966.

    Rubrika "Poezija" otkriva najnoviju generaciju slovenakih pesnika. Zastupljeni su Monika Vrear, Dejan Koban, Karlo Hmeljak, Veronika Dintinjana, Tibor Hrs Pandur, Bla Boi i Uro Prah. Sem to su aktivni kao pesnici, veliki broj ovih mladih autora (od kojih je, najmlai, Boi, roen 1991) uestvuje aktivno u organizaciji knjievnog ivota u Sloveniji, osnivanjem asopisa, poetskih grupa i izdavakih poduhvata.

    U rubrici "O poeziji" donosimo temat posveen prvoj knjizi Tomaa alamuna, Poker, zajedno sa kritikim tekstovima autora mlae generacije. Povodom alamuna su pisali Tibor Hrs Pandur, Karlo Hmeljak i Bojan Markovi, u kojima se problematizuje alamunovo pesnitvo i status u kontekstu savremenog slovenakog pesnitva, kao i njegov odnos sa najmlaom generacijom pesnika. Rubriku otvara odlomak iz Pokera, u prevodu Josipa Ostija, a prati je bibliografijaTomaa alamuna na slovenakom i srpskom jeziku.

    Veliku zahvalnost Agon duguje prevodiocima: Josipu Ostiju, Milanu oreviu, Ani Ristovi, Romeu Mihaljeviu, Ivanu Antiu, Dragani Alfirevi, Ani Beltran, Ivu Podojstereku i Darku Masnecu.

    Bojan Savi Ostoji

  • 3

    poezija

  • 4

    Monika Vrear

    Svrbi od potencijalnog dodira

    I

    Ovaj e Boi biti drugaiji. Djed Mraz je dobio rak. Lampice emo zdrobiti palevima, da se iice zakopaju u duu patuljaka i jelenia i ljupkih malih stiliziranih smrekica, koje rastu na povrini marcipanskih kolaia. Citrusi miriu nametljivo. Prekrieni sa crvenim i nametljivo. takor juri malog mia koji stanuje pokraj vuka s razoaranim elucem.

    Mi se odluio i skoio.

    Preskoio je takora i vuia i smrekice i jelenie. Preskoio je boje i pao. Tamo je bilo tamno. parglasto salo je prodiralo snopove svjetlosnih ljeta.

    Boinjakova brada odmara na toaletnom stoliu. Non stop se neto gleda. Dosadno joj je, i gleda se. Snijeg je doao. Kasnije: snijeg je proao. Dok jugoslavenske zastave ostaju zauvijek. Svima je hladno. Svima je dosadno. Naderavamo se marcipanom i dosadno nam je ko kurac. Stanice raka se u Boinjaku reproduciraju bez greke. Mali Isus svuen, na prvim stranicama Glorije. Marija u Postojnjskoj jami zamrznuta i prianja na sigu. Siga kapa. Dosadno joj je. Kapa i dosadno joj je u kurac.

  • 5

    II

    Je l' ti hladno curice? Stavi rukice meu bedra ... Meu nogama je uvijek toplo.

    Sva ta krv, koja ti se cijedi u uloke, a toliko ti nedostaje u ilama!

    ini se da priroda ipak nije mislila na sve. Odnosno, kao i svi drugi mislila je samo na sebe.

    III

    Miii me bole Zabada mi zube u rame Kako smo odvojeni Tvoji zubi I moje rame

    IV

    Razgovarajmo. Razgovarajmo i ponitimo se. Blebeimo, dok plahte stare ispod naih tijela i tijela samo tamo. I nitko ih ne dira, ne gleda ih ne rastvara njihovo meso i ne kopa po rastvorenim krgama.

    Zima im je, svrbi ih, svrbi ih od potencijalnog dodira sve to uareno, samo eka.

    Razgovaramo, i meso se polako hladi, krge se zatvaraju, tekuine se sue, razgovaramo i naa tijela polako oajavaju, kao to oajava majka utopljenog djeteta.

    Samo jo gore.

    V

  • 6

    ima stvari koje su mi potresnije od smrti Steva Jobsa na primjer kad ti se slijepe stidne usne i zbog toga pia po bedrima mimo koljke

    sa slovenakog preveli autorka i Darko Masnec

  • 7

    Dejan Koban

    Mehanizam alge

    mehanizam alge

    deca e saznati poslednja i nee ih boleti bie lep dan kada bude umro poslednji uguie se od igrake u grlu od tog dana niko vie nee znati ta znai re igra

    I

    Padae ruke i klikeri nee nai put nikoga nee biti kraj ulinog znaka jer e itavo oveanstvo na stadionu skandirati da eli da oivi leptira i proputuje sekunde do male venosti

    na kraju poligona su popadale kegle bile su bez brojeva niko nije mogao da izrauna njihov gubitak

    as je bio predaleko i previe istaknut

    parada je otkrila podele meu uesnicima zastave su se vijorile manje predano nego prole godine predviamo da se vrtimo oko bazilike koja guta odane svatove i beskrajno sae

    niko nee moi da pomogne deci niko da se isprsi i krene napred ptice su zevnule kljunovima i zanemele pred snagom jedinog udarca

    upadamo kroz zazidane prozore vie mogunosti emo posuti po tlu moda se neko ili neto upeca na na trik smeteni na sigurno motrimo kroz jutarnju maglu

  • 8

    igra e se odvijati do kraja sve je spremno da uskoro procveta

    monstrum pada meu rebra naih majunih potomaka

    nita vie ne moemo uiniti

    nita vie ne smemo pomeriti

    moemo samo da se okrenemo i krenemo dalje

    tu je kraj

    izvan se nastavlja svet

    II

    tiina se produava kroz nae otekle pore sve tie i temeljnije zastakljena u seanju

    tiina prekriva pesak kojim oevi zasipaju naa grla da ne bismo izdali opovrgnuta proroanstva

    sami smo odluili da ispalimo vatru i krenemo kroz naputene gradove

    svuda naokolo sakrivene prie ekaju na nae radoznale bore

    a moda smo samo mali izgubljenici i uskoro emo pristati uz dok sanjalake zemlje

    niko ne moe da preivi na nebu sanjalake zemlje

    vazduh prekriva sluz nametanja

    izofrenija je naa jedina saveznica

    ko nou krade kokoi i ostavlja nam samo trula jaja

    sastavljamo dug spisak

    sva imena i prezimena su znana

    sva imena i prezimena naa su imena i naa prezimena

    niko ne protestuje

  • 9

    lice nula

    smeteni u dlanove baeni u vlastito kruenje

    uvereni da je sva imovina u vatri koja umanjuje svu imovinu

    fabrike ograde nas poseduju tokom prosenog ivota

    vruina klee spomenike svake noi oni kriom plau

    noas prekasno stiemo na naim mestima su drugaije senke

    raskrojeno granje zakrpljeno nebo

    mimo slobodnih parcela prolazimo kroz hladna sklonita

    silazimo polako i oprezno da ne bismo probudili lenje kolose

    transkripcija slobode ocu

    I

    na koi tanji imena isputenih pokreta

    II

    dok je padala kia nedopustivo smo spustili u naruje zaborava svako svoj matini broj i prokrijumarili se u deltu razbokorenih sunaca

    III

    voleo si svetlost

  • 10

    kada ti je progorela oi okrivio si tamu za svoj pad

    IV

    tresnuo si u visinu neba

    V

    ruka zgrabila ruku

    spustila se zraenje namrtene sumnje

    VI

    odrastao u raskru modrica

    VII

    uhvatio si se za na poslednji pogled

    VIII

    oi su najvei ovekov bol

    IX

    nisam se razumeo te razumeo

    nita shvatio

    algoritam obesti

    zaboravio si padanje prozirnih tanjira kroz vreme

    stare kamile su ti okrenule lea i odluile da za njih bude stranac

    nisi mogao da prihvati novo injenino stanje

    poklekao si

    sitnice te navedu na samoubilake ideje

    i tada se izbrie

    iznova skicira

  • 11

    mali si

    upalj

    iane ograde te opau

    ogranien pristup

    za sledeu pesmu je prostor premalo previe za ludost

    mesto koje je bilo tvoje okruili su novim zidovima

    materijala je dovoljno

    taka smrzavanja je preblizu

    katanac se bacaka po podu

    i ne moe da veruje sadanjosti

    zaboravio si sebe u oblaku nad jezerom

    ljudi bi te rado upljili u svoje praznine

    kada roj bude sazreo doi e do bazena

    padni preko

    pod povrinom e tvoji roaci hvatati seanja

    i t