Agon broj 7

  • View
    49

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

časopis za poeziju

Text of Agon broj 7

broj 07 mart/april 2010.

SadrajUvodna re ........................................................................................................................ 2 prevedena poezija Uve Kolbe Kvadratura nesanice ..................................................................................... 4 Ruther Kopland Daljina pored oiju ........................................................................... 8 poezija Patrik Kovalski Relativnost tekih metala .................................................................... 13 Zoran M. Mandi Ploa od nematerije ......................................................................... 19 Milo Juki Izmeu kripe vrata ..................................................................................... 24 Petra urii Sekunde su ime za spas .......................................................................... 28 o poeziji Temat Ars Autopoetica Bojan Savi Ostoji Uvod ........................................................................................... Petar Miloradovi New York ..................................................................................... Oto Horvat Povrine .................................................................................................... Maja Ruevi Za sve je kriva Jelena ............................................................................ Uro Kotlaji Napredovanje stila ................................................................................ Petar Matovi Hermeneutika britve ............................................................................. Tanja Markovi Koreografija teksta .......................................................................... Bojan Samson O emu govorimo kada govorimo o ljubavnoj pesmi? ...................... Milan Dobrii Zbir nadrealnih utisaka ...................................................................... 32 34 36 39 44 47 51 57 62

Pisali su ............................................................................................................................. 64

1

uvodna reSedmi broj asopisa Agon u rubrici prevedena poezija itaocima predstavlja pesme Uvea Kolbea (u prevodu Marka Stojkia), nemakog pesnika koji je nedavno bio gost Beograda u okviru obeleavanja Svetskog dana poezije 2010. Nasuprot jezikoj igravosti koja je u nemakoj poeziji vladala u godinama kada je Kolbe poeo da objavljuje pesme, u njegovom pesnitvu je primetno graenje atmosfere jednostavnim tonom koji esto kulminira neobinim i grotesknim obrtima, u duhu ekscentrinog i disidentskog imida koji je autor o sebi izgraivao. Nasuprot Kolbeu, jedan od najpoznatijih i najprevoenijih savremenih holandskih pesnika, Ruther Kopland (u prevodu Biljane Rasuli) pie melanholinu poeziju u kojoj je prisutan neizvestan pokuaj rekonstrukcije seanja, i stvaranja prostora praznine, kao mogueg prostora eskapizma. U rubrici poezija stihove objavljuju Patrik Kovalski, Zoran M. Mandi, Milo Juki i Petra urii. Kovalski je zastupljen jednim celovitim poetskim ciklusom u kojem su motivi hemijskih elemenata polazna taka za razvitak ouenog i jeziki razlomljenog diskursa koji se moe tumaiti i kao kritiki govor o duhu kolektiviteta i ritualnog. Postmoderne ideje odnosa jezike konstrukcije i postojanja est su motiv u pesmama Zorana M. Mandia koje ovom prilikom objavljujemo. Te ideje pesnik ostvaruje i kroz formu izrazito kratkih stihova-fragmenata koji se u ovoj igri znaenja kaleme jedan na drugi. Pisane u pripovednoj tehnici, gotovo po pravilu u prvom licu jednine, pesme Mila Jukia su esto okrenute prolosti, kako u istorijskom, tako i u subjektivnijem, linom smislu. Mlada hrvatska pesnikinja Petra urii kroz pesme u prozi neguje zanimljiv pristup, donekle slian nadrealistikoj tehnici automatskog pisanja, dok je u njenim stihovima prisutan smeo i autentian erotski naboj. Rubrika o poeziji, koja je po pravilu tematskog karaktera, u ovom broju donosi separat Ars Autopoetica, posveen autopoetikim tekstovima. Pred zainteresovane autore/ke postavili smo zadatak da priloe jednu svoju pesmu i proprate je autopoetikim tekstom u kojem bi prokomentarisali proces stvaranja i poetske strategije koje su prilikom pisanja koristili. Znaaj ovog temata je jo i vei ako se ima u vidu injenica da ovdanja knjievna javnost i dalje nesrazmerno favorizuje mistifikovan proces stvaranja, bezuslovno ga odvajajui od mogunosti i potrebe bilo kakvog autokomentara. Na ovaj, nimalo jednostavan zadatak, odgovorili su Petar Miloradovi, Oto Horvat, Maja Ruevi, Uro Kotlaji, Petar Matovi, Tanja Markovi, Bojan Samson i Milan Dobrii. Urednitvo im se ovom prilikom zahvaljuje na saradnji. Vladimir Stojni

2

prevedena poezija

3

Uve KolbeKvadratura nesanice

Otac i sinUvek na istom rastojanju dok stoje jedan uz drugog i mlataraju rukama. Otac, to je uniforma, sin je rasta frizura. Otac, to je u rancu Pruska, dok sin jae talase na dasci sve do ua. Otac stalno na putu, sin unutranji emigrant. Otac, to su pisma, sin je utolog. Otac povran, sin sve prima k srcu. Jedan s drugim u borbi bez pravila, ozbiljni kao nikad na igralitu. Oevi nikad ne umiru uje otkad ui ima i retko, retko puste sinove da ive.

Kvadratura nesaniceBio je taj komarac, uo sam ga. I bilo je zar nije porasla trava izmeu dva rata? Bilo je to slino razlogu zbog kojeg sam prvi put ozbiljno napustio grad. I bilo je da je ljubav oklevala da bude jednostavna kao zagrljaj, lepa kao zagonetka, vesela i neobjanjiva kao maka koja napada, a odmah zatim otmeno i odmereno koraa4

ili se oblizuje, vlai jezikom ape kojima gladi dlaku ispod potiljka, puna neponovljive panje. Bilo je da buka moga grada cepa svoje poslednje stare krpice, da naginje sivilo goruih zidova nad kamion-ubicu koji me je jue umalo pregazio. Bilo je da su se ostaci stare savesti meusobno potamanili, da je nova savest ostala krajnje lina, a srce jako do tako neeg u naim krajevima dolazi usled prekomernog zadovoljstva. Bilo je da se probudi i mumla da zatvorim doavola taj prozor.

Plovdiv, podzemni prolazienama u podzemnim prolazima samo piskava plastikarija iz Kine peva pesmu sunca koje ih mimoilazi gore napolju, gde borave tako retko. Sede na neonskom svetlu i nadaju se da e se prodaja danas najzad isplatiti, da e mnoge dame traiti arape, ba onakve za kojim njihove mukarine eznu. Na svojim tezgama kao u akvarijumu vidi ih trikaju, dremaju, itaju, sanjare. I jedna drugoj kau poneto odozgo. Moda ni sumrak oveanstva nije daleko kad e tamo dole praviti obredno klanje i izneti nam zlatno, na ranju, tele.

Voda na kojoj ivimoDavimo se, praakamo, bljujemo blatnjavu vodu iz mladih usta, kaljemo, grlo nas grebe, vrat nam se trese. Oi jo ne vide i evo ve zovu5

u pomo spasioca koji, eno ga gore, stoji na niskom suvom mostiu. I odmah e nam pruiti ruku, dati nam oslonac, podii, odmah Samo da prestane da se smeje, jer jo se previe smeje da bi mogao da pomogne. I eto nas opet, stojimo pored njega kao pokisli mievi.

Melanholija (Kriza)Mera je prekardaena i oseanja se otimaju da se sastave u jedno. Slom je potpun, parada rasute slame. O, odjebi, zvonjavo tamna u snegu.

Prvi susretZabitim stazama prolazio je ovuda radoznali mladi pod blaenim suncem onog leta gospodnjeg i hteo je, i bogovi su hteli, samo jedno! Ali ta i kako to ve nije umeo da shvati. Hodao je i na prstima, nevernim drumovima prosutim poput nehajnih tepiha meu vinogradima. Pevao jo uvek nije, neodluan do besa, nestrpljiv kao namera. I niko ne vide dan kada ga udari to dete iz pakla tukli su ga brljenovi, jurili bikovi, tigrovi urlali nad ednom zemljom, zmije palacale sa crvenog stenja. Ne mora da veruje, samo izai iz bate i kreni ulicama, putevima, sve dok ne zaboravi kako se to zove, dopusti suncu bar jednom da bude bog, jer to i jeste. Usisaj vazduh u grudi, dii, dahi, o pljuni vrelu knedlu iz grla, sretni u suton na staroj reci svoj odraz, pravog sebe, tamo, na mirnoj vodi, tamo, gde ribe kradu vodama tok,6

najzad i ovde, gde mudri hrastovi jo uvek ive i ute, tamni uvari meu topolama, vrbama, na panjacima koji pravo sa neba bacaju srebrnu svetlost na zamak vene ume. A kad se vrati, zar te nee razumeti kad se vrati. Od svega ostae malo toga da se kae, jer starije ne moe nai. U vinu treperi svetlo.

Dan muzeja u SofijiNajsvetije velikog pesnika stoji izloeno na polici: dve tegle, u njima dva bleda organa. O, kako mi je samo srce tuklo dok je njegovo ispred mene u tegli plutalo i kako je pred njegovim mozgom moj sopstveni radio sve dok, odjednom, nisam postao sasvim star i miran. I bio spreman da umrem.

Septembar 2001.Nema gostiju i restoran u hotelu zatvara se danas ve u deset. Proitam novine za ankom, popijem pivo. Zar danas nije etvrtak, dan kad svi izlaze napolje? Dok aljem pismo kui, zatiem na sanduetu estitku s najlepim eljama. Gore u bati pivnice tek poneki gost. Zrelo svetlo na stablima, glasna muzika. Penjem se dalje na brdo, do ruine starog zamka gde inae etaju zaljubljeni. Zvezde se naziru u izmaglici, a dole s tek ponekim soliterom svetluca grad. Silazim urno nazad, posrem po gruboj kaldrmi. S obe strane ulice udno me gledaju make iz kontejnera po kojim ko zna ta kopaju. sa nemakog preveo Marko Stojki

7

Ruther KoplandDaljina iza oiju

Njegova pismaTo su njegova pisma, ona miriu na stari papir, mastilo je sivo da, to je bio njegov rukopis, tako su uvek izgledala njegova pisma, to je bio on pisanje je otkrivanje, ono to u tebi ivi i na tom papiru je on to probao pisanje je itanje, pokuaj da se proita ono to neko drugi ita taj drugi sam bio ja to je neto to je on svojom rukom napravio, ova slova, toliko njegova da se on tu vraa tu je on ponovo sa svojim licem, glasom, rukama, aom, cigaretom a istovremeno to nije nita drugaije od pranjavog papira, mastila koje bledi

Sto i prozorneko seda za sto lagano se to deava lagano on nestaje iz svojih misli zaboravlja sto je prazan i to je kao da p