5/24/2018 Agon Broj 20

1/69

5/24/2018 Agon Broj 20

2/69

sadraj

uvodna re......................................................................................................................... 2

prevedena poezija

iovana Marmo Ispred ogledala, naputena glava ....................................................... 4Eliza Bjaini Postoji miris umorne rei ........................................................................ 7Paola Balerini Padajui na povrinu stvari ................................................................... 10Marianela Guateri Stanja opsade............................................................................... 12

poezija

Htvoje juri Prie bez poetka i svretka ..................................................................... 17Vanja Miljkovi Metafora je orue smrti ..................................................................... 20Ana Marija Grbi Svrstani u ulice .............................................................................. 26

o poeziji

temat: intervjui

Ljiljana uri Kopanje rovova u svim knjievnim pravcima ................................... 33Nikola Vuji Koliko jezik ima moi da savlada stvarnost ......................................... 40Danica Vukievi Drugost kao sudbina....................................................................... 44Dejan Ili Referencijalni obrt ....................................................................................... 47Saa Jelenkovi Pravi pesnik je uvek pesnik smrti ...................................................... 52Petar Miloradovi Prodavnica u dubokoj provinciji ................................................... 59Milo Petkovi Lirika otvara prostor ............................................................................ 65

5/24/2018 Agon Broj 20

3/69

uvodna re

Rubrika prevedena poezija 20. broja Agona donosi poeziju savremenih italijanskihpesnikinja. Poetskim ciklusima zastupljene su iovana Marmo, Eliza Bjaini, Paola Balerini(u prevodu Ota Horvata) i Marianela Guateri(u prevodu Tamare uki). Nakon sistematskogpredstavljanja savremene francuske, nemake, ruske, grke, poljske, britanske, amerike islovenake poezije, urednitvo ima zadovoljstvo da itaocima ponudi fragmente savremenogitalijanskog pesnitva, onog koje stvaraju ene.

Rubrika poezijadonosi cikluse pesama Hrvoja Juria, Vanje Miljkovi i Ane MarijeGrbi.

Knjievni intervjui sa sedmoro domaih pesnika i pesnikinja sainjavaju rubriku o

poeziji. Ovaj vid neposrednijeg autorskog pogleda, pogleda iznutra na poetike i knjievno-drutvene teme uopte, pruili su Ljiljana uri, Nikola Vuji, Danica Vukievi, DejanIli, Saa Jelenkovi, Petar MiloradoviiMilo Petkovi. asopisAgonprvi put objavljuje nasvojim stranicama formu knjievnog intervjua, i cilj je urednitva da se ova praksa nastavi ubudunosti. Razgovore su vodili Jelena Milinkovi i Vladimir Stojni, koji se ovom prilikomzahvaljuju svim autorima na saradnji.

Uivajte u itanju!

Vladimir Stojni

5/24/2018 Agon Broj 20

4/69

prevedena poezija

5/24/2018 Agon Broj 20

5/69

iovana Marmo

Ispred ogledala, naputena glava

Pod kiom

Kaput putuje u senci,

aka naputa rukuzlokobnu. Lagano

u jedan nenaseljen prostor.

Osim kristalai panjevi se puemiriu na meso.

Kia pripovedajedan dogaaj. Glava padana ramen-krila sna.

Automobili plutaju,ne zna se kuda.

Jedna cipela tone.

Voda teeu praznoj ravnici.

Pokopan ovek

Pokopan ovek se vratio.Majuna mu je senka,psi su bez kue.

Koraa pokopannosei kutijukoja ponavlja buku.

Sto je u neredu,stolica je glupa.

Samo ruke,

5/24/2018 Agon Broj 20

6/69

ostatak je prekrivana kocke.

ao mi je,

ao mi je to si sevratio pokopan.

Kamenje se sui,na nebu promiuoblaci.

Seanje nekog drugog

Onaj ko prevodiguta moji svoj jezik.

Kada se gledam

ideja da imamu sebi seanjenekog drugog

brie mepod kiom.

Stabilno

Kamioni dolaze i odlazeceo dan.

Negde pucaju cevi,bez razloga.Kua se cepa na dva dela.

Moja soba je jo tu.Sneg pada na krevet,beo pepeo na prstima.

Drvea bez ptica,lana kia.Kaput napravljen od senke,pribliava se s mora.

ta ostaje da se ponese napred?

Oblaci se otkidaju od mene,posmatraju svaki pokret.

5/24/2018 Agon Broj 20

7/69

Ispred ogledala, naputenaglava. Ruke uz telo.

Sapun klizi niz telo.Pasta za zube je potroena.

sa italijanskog preveo Oto Horvat

iovana Marmo (Giovanna Marmo) je roena 1966. godine u Napulju. Objavila je knjige pesama:Poesie(Studiozeta, 1998), Fata morta(Edizioni dif, 2006), Occhio da cui tutto ride(No Reply, 2009),

La testa capovolta(Edizioni dif, 2012). Pesme su joj objavljene u antologijama i prevedene na francuski,katalonski i engleski jezik. Bavi se i vizuelnom umetnou i performansom.

5/24/2018 Agon Broj 20

8/69

Eliza Bjaini

Postoji miris umorne rei

U kuhinji

U ovom telunegostoljubivom

za stanara,zbog pomerenihcrepova, zbogcurenja vode,friider je prazan.

*

sa ovim oimarasparanim tanjiriimasakupljam zemljukoja je neprestano

kvaenje.*jezik je kamenkoji se otvara,koji lovi jedno kriloi pobegne mi izafriidera.

*

ovo to se tebi ini

kao otisak prsta,napuklina je.Staklena aarazbijena u paramparadpa zalepljena

koja ti zatimobeleava usnupri svakom gutljaju.

*

sluam sebe i

5/24/2018 Agon Broj 20

9/69

ovaj put, reikao otvorengas,

jastuk pritisnutna lice.

*rezna oku:pupila uzetau vratimakoja si mi zatvorio.

*

iz ove braveduva vetarnoktiju, misli pobegleuprkos elji da se zadre,zauzima kuukao miris kuvanjaiz komiluka, zamaujeogledala.

*

drim mlekood kamenau friideru,za zubejo tvre,drimtrei dlanda se spavajusnovi od slova,

umovikao od trepavica

u senci.

*

u friideru, iznutra,postoji bojasavijenogkolena, postojimirisumorne rei.

*

5/24/2018 Agon Broj 20

10/69

tiinaizmeu nas, friiderbrunda

da bude otvoren.

sa italijanskog preveo Oto Horvat

Eliza Bjaini(Elisa Biagini) je roena 1970. godine u Firenci. Objavila je knjige pesama: Questi nodi(Gazebo, 1993), Uova (Zona, 1999),LOspite(Einaudi, 2004),Acqua smossa(LietoColle, 2005), Fiato.

parole per musica(Edizionidif, 2006),Nel Bosco(Einaudi, 2007). Pesme su joj objavljene u antologijamai prevedene na engleski, panski, francuski, portugalski, japanski, nemaki, ruski itd. Prevodi saengleskog, priredila je antologiju novije amerike poezije:Nuovi poeti americani(Einaudi, 2006).

5/24/2018 Agon Broj 20

11/69

Paola Balerini

Padajui na povrinu stvari

Zima

Ne znam kada je poelo.

Traka je sve breproklizavala.Zatim je nastupila zimapomerajui utrobu svetaneprimetno disanje ogromne ivotinjeu letargiji,neosetljiva na buenje .

***

Klizim zavijena premahladnoj njuci jutraprema srcu u vrei od jute.Naputam protivei sekuu u umigde mouspriguuje moje korakeu tami.Dan je mirgl-papirna obrazima.

***U razdaljini izmeu mene i menestrovaljuju se stvariu ovu tamnu napuklinu.Kada peraje morskog psa seenozatvaram se u ogradu od vunedok ne nestanem pod pokrivaem.Dan vepritiska prozore.Trebalo bi pripremiti sandale.Prepustiti se godinjim dobima.

5/24/2018 Agon Broj 20

12/69

Vetru darovati otricu.

***

ne postoje alati zanatablagosloviti je rad u sencizora stenjena noimaje pritisnuta reu vazduhusavez sakriven meu stvarimareverzibilno prekid semenjakoje se pokreu kasnoi drmusaju zemljuonome ko ide otvoren premaonome to e se dogoditi

***

oseti kolika svetlostse pribliavai uti padajuina povrinu stvarina kou telazatim prasci i metekrvi plime i osekeu peharu koljke

gde se budunost sakupljau sadanjosti prenego to potone na dno

sa italijanskog preveo Oto Horvat

Paola Balerini (Paola Ballerini) je roena 1962. godine u Firenci. Diplomirala je psihologiju naFilozofskom fakultetu. Objavila je zbirku pesamaNellarcipelago cresce lisola (Raffaelli, 2009). Pesmeobjavljuje u periodici.

5/24/2018 Agon Broj 20

13/69

Marianela Guateri

Strategija

Naslada

nasladajedna vrsta naslade

je nasladau cilju vizija

kao svretaku sveproimajuem snoajusa svetom na ivici:XXX o stvarima (raskoraci)

a potom samo meso

[stanje raspada]nasilni probojpenetracija stezanje

[elja]ivot

Edge of Existence

meso se kvari(ivot je po sebi propadanje)

u venom raspadanjuskoro duau venom u propadanju

pipni skelet ulaugruak vazduha kondenzovanu irem znaenju bez oznaka(ostatak)trai intimnostotvorraskreenost boanskog

[naputanje jednog stanja postojanja][ispitivanje graninih podrujasamokanjavanja][akutna percepcija jednog oseaja][zvuni crteitelo mirisaiznenadna zraenjatoplotni talasi]

5/24/2018 Agon Broj 20

14/69

nada eljaigra zaraze

utom poe sejatii osea granina podruja(sa spoljanou)take osmoze(vena razmena)apat vizijadodir koji otvara neku vrstu mesaispitujui poreu potrazi za prelazom

isputa toplotu i iri seotvara se

odrava delirijum dodirastil rukeotvori za vazduh

(neka tenost ga kvasi na fjordovima)ulazi i zabija se u dnoulazi u rupu u pariima(koji su on sam)

opipava ih premeta ih

naduvava ih penje se

osea kree smeo dubljeostvaruje zadovoljstvo

koja je kao duboko umiranjeu odsustvu granicavoda koja poprima oblijedolazi i vraa se

dolazi sebi

***

ima oseaj:grenje srca(ako uopte postoji)stezanje stomaka(iz nedostatka vazduha)

ima oseaj:snaan udaracopomena jednog greha

5/24/2018 Agon Broj 20

15/69

poinjenog kriom(od samog sebe)

ima oseaj:povui se u jednu taku tela(skoro do nestajanja)hteo bi se pokriti(praina naokolo tek toliko)

***

ostavi trag postojanjasvaki put sve daljeparalelno sa horizontom

grebe stomakom suvu glinu(svetla praina)

titi svoje udoveod spoljnih pogleda:posmatra(nematerijalan,samo glasveoma dubok ispod praga svesti

Strategija

zanosi se opinjava ustajedie ruke ka nebui cvet straha koji osea u stomakuprasnu u bol

[krvari]

prihvata prueni otpadakteki[kost psa apa][ratna sekira-pasja apa]

niani odapinjeranjava vemrtvo nebospaava svoje kamenje otpatkelepi ivice svoje rane

zamahuje glavom[vrti se kao radar]spaja take na vizirunije sam

5/24/2018 Agon Broj 20

16/69

drugi su udaljeni

on je jedan

ruka sa istoka pomaegrubi radovi seivom brusi jezatim je see na vie delova

para se da bi bio mnotvodelii bez orujausta puna ostataka mesaoko panja

ruka sa istoka pomaetransformie se u oruje[Luger P08]

uvlai ga u rupu

[onu koja ga hrani]

i puca

sa italijanskog prevela Tamara uki

Marianela Guateri(Mariangela Guatteri) je roena 1963. godine u Reo Emiliji. Od 80-ih godina bavi

se skulpturom i vizuelnom umetnou: video radovima, fotografijom, crteima i instalacijama. Piepoeziju i prozu. Poslednja zbirka poezije: Stati di assedio(Anterem, 2011 nagrada Lorenzo Montano).Poslednje knjige proze:Nuovo Soggetterio(diyfferx, 2011), il secondo nome(Arcipelago, 2012), tavoladelle materie (diyfferx, 2012). Objavljivala vizuelne radove u mnogim asopisima meu kojima su

Apocrifa art magazine, Sleeping Fish, Moria poetry journal, REM Magazine. Saradnica je mnogihblogova za istraivako pisanje meu kojima su eexxiitt, exixtere, regrag. Ureuje sajt:mariangelaguatteri.wordpress.com

5/24/2018 Agon Broj 20

17/69

poezija

5/24/2018 Agon Broj 20

18/69

Hrvoje Juri

Prie bez poetka i svretka

u smrt

hoda, polako. ini mu se kako mora prvo napraviti nekoliko koraka unutar cipela da bi napravio jedan

stvarni korak, da bi stvarno obiljeio stazu svojim hodom. unutar cipela ili glave: hoda, tekim koracima,hoda; stazom: hoda. dan je kao stvoren za takav hod, sve se urotilo protiv kretanja, stoji i ne ide. jo sinosve je obeavalo laganu smrt. ovo sad nije ni nalik tome. ovo sad kalvarija a ne metak u potiljak. ovosad je kraj koji nikad nee doi, ovo sad je uspon u smrt a ne iznenadan pad. ovo sad je ba sad a posvoj prilici e i ostati.

nema prostora za razmiljanje: hod je isisao sav sadraj koji bi inae izvirao na razmei tijela i svijeta. nistraha nema, samo muka nema odrjeenja.

vie od dovrenih koraka, trenuci u kojima noga zastane pa zalebdi u zraku odaju pulsiraju i vakuum.nema ni jedne rupice u mekanim zidovima okolia, da pripusti neki znak koji bi dao naslutiti da e sjekirapasti, oi se zatvoriti pred fijukom elika, da e nastupiti mrak, usred sunanog jutra, mrak, usred

sunanog jutra.

nepoznatost

kao u romanu u kojem konvencionalna pria o troje ljudi prerasta u dnevnik shizofrenije. jutrossam se probudio uznemiren. podvojen, utrostruen, raetvoren, izdevetan, desetkovan, stonog. ulijevom kutu svoga srca naao sam gnijezdo pueva. svud po sebi slinave tragove njihovihmunih putovanja. na rubovima oiju suze kojih se ne sjeam, svoje. a nisam itao prijespavanja, nita. nisam kasno veerao. pueve nikad nisam jeo.

mogao sam ustati, mogao sam nastaviti leati. nita se ne bi promijenilo u strukturi tih zbunjujuihtrenutaka u kojima su napadi injenica onemoguavali prizor. prozor je bio zamagljen, od topline i kie. asoba mrana. dnevna tama, vlaga.

upoznaj samoga sebe, ako se usudi aputalo se po sobi. iz svih stvari progovarala je nepoznatost. viestvar nego rije. povremeno muk.

potom su poele padati maske, naalost. iza njih duboka bjelina, slutnja duboke bjeline.

albert guerre, divni ovjek s pirineja

5/24/2018 Agon Broj 20

19/69

toliko je gluposti izreeno i napisano o albertu guerreu, tom divnom ovjeku s pirineja, da ispravljanjepovijesne nepravde u njegovom sluaju ne smije biti puka fraza. no, takav je pothvat sve samo ne lagan.jer, kamioni tiskarske boje i papira opsluivali su tvornice u kojima su lai o njemu stjecale dignitet

ozbiljnih knjiga; ugledni su se akademici, gonjeni vlastitim probitkom, natjecali tko e zatajiti viepodataka koji bi mogli prikazati guerrea u povoljnom svjetlu; leksikone i enciklopedije trebalo bi naprostospaliti, jer se vie ne mogu oistiti od prljavtine koju su posluni psi svjetskih monika nataloili nanjegov lik i njegovo djelo. istinabog, postoje dvije ili tri knjige ukljuujui i nezaobilaznu povijesthistorijeemmanuela kupinowskog (siena, 1912) koje su se usudile zaplivati protiv struje, ali su one navrijeme pohranjene bez signatura u najdublje podrume biblioteka, da se i ne govori o tome kako se ubibliografijama radova o guerreu ove knjige ni ne spominju.

postoje, dakle, linosti ija imena ni u kojem sluaju nisu nepoznata prosjeno naobraenom ovjeku, alitek rijetki, koje se u pravilu unaprijed diskvalificira kao arlatane ili ak sektae, znali bi i htjeli rei o timljudima neto to se krije iza opeprivaenih krivotvorina. albert guerre, simbol tog skrivenog svijeta,moda e zauvijek ostati ono to je povijest nainila od njega.

prije prijepora oko oka

bijae svjetlo. i svjetlo pade na onu toku u oku gdje b prepoznato kao svjetlo. a oko ne moe vidjeti sebesamo, pa ne zna odakle svjetlo i ne vidi zato je oko, za to je oko, to je oko. oko oka, tako, uvijek jetama. ponekad izuzetna. evo, sad, no cap! otklonit e dvojbe, kad oko vie nee postavljati pitanja.tu tamu, taj muk, nadoknadit e rije, u poetku. u poetku bijae dakle rije, koja kae:

sve sam uinioda bih otkrio tajnu

koja se skrivadubokausred oka

sve sam uinioda bih otkrio tajnu bio samanatomfiziarmistikumjetnik

sve sam uinioda bih otkrio tajnu tajna je ostala istadubokausred oka

bura izdie

bura izdie. primijetio bih to po valovima i kronjama da nisam prvo osjetio kako mi nervoza curi iz uhana jastuk, nakon popodnevnog kupanja. zamiljam vlak, onaj starinski, s dimnjakom, zaustavlja se,zadihan, piti, sve tie, predah; naravno da se i stroj umori. poputaju granice izmeu prirodnih i tehnikihmetafora; oekujem da se vjetar opet zahukta i da pokrene pejzae koji e me odvesti. ali ne sada,

5/24/2018 Agon Broj 20

20/69

nemogue je, ovaj moment se sakrio od svega, od odmora, od mora, od odustanka, od ustanka, ododgovora, od govora.

tuga njemakih turista

mogu osjetiti tugu njemakih turista na terasi jadranskog restorana gdje sam ja jedini stranac. more jemalo toplije od baltikog prekjuer, nicht wahr? ali su kobasice ba kao u passauu, schatzi. mogu osjetitinjihove slabe orgazme uz melodiju ZDF-a s televizora u zimmer 105, lou probavu pretile djeice ioduevljenje kvalitetnim njemakim priborom za nokte kupljenim na autobusnoj stanici, tu iza ugla,unglaublich. mogu osjetiti istonofrizijsku dosadu dok sluam frankfurtske traeve sa majne i odre. moguosjetiti nestrpljivost njemakih poslovoa i kuharica u gluho dalmatinsko popodne. evapii imajuosamnaest slova, bavaria je dva eura, njemakim vicevima se svi smiju, a zahtjevnije pojmove ukrialjkama iz beste rtsel rijeit e hajdelberki profesor. mogu osjetiti uzbuenje njemakog bajkeradok gleda crno-bijele slike safarija u zguvanom depnom izdanju i crkvenu tiinu prije plaanja rauna.mogu osjetiti ponos njemakih kozmopolita i imperijalista, ali putovanja ne vode niemu, geografija jemit. utim egzotino hrvatstvo na dan domovinske zahvalnosti, a vesam pomislio kako u danas bitibosanac i rei konobaru da burek s jabukama ne postoji.

usred kraja

usred kraja sjetio sam se poetaka. torbe su bile uredno spremljene, i stvari u torbi, i sve u glavi, i glava utorbi, kao da nisam znao kud idem (mislio sam putovanje, odmor). ve na putu cipele su se izgubile,pjesmu sam napisao, iznenada sam potamnio, kao guter na kori starog stabla. sjena mi se istanjila, postaosam odredite.a onda nebo, zrak, voda, zemlja ispleli su ogromnu brzu spiralu, u ijoj je utrobi bilo

posve mirno. a ja sam bio uglavnom u utrobi, opijen elementima, molekularno sit. gore i dolje, lijevo idesno, juer i sutra, svejedno, svejedno. nebo se rasplinulo u zraku, zemlju je potopila voda, ili obratno,svejedno, svejedno. sve je vrh, sve je dno. sve je mnogo, sve je jedno. usred kraja sjetio sam se da samvie od pola stvarnosti sanjao. usred kraja sjetio sam se trajanja, ali vie nisam mogao raspoznatimomente u kipuem vremenu; kada e poeti obred povratka? usred kraja osjetio sam: kima mi je nagloomekala, a suglasnici se ukrutili. srce se zavrtjelo kao zvrk na arenoj ploi.ne bojim se niega, ne bojimse gubitka, manjka, praznine, bojim se svega, to na mene vreba, bojim se velikog, vika, bogatstva.bojim se malo, malo a fino.

Hrvoje Juri roen je 1975. u Bihau. Posle mladalakih knjigaMoje prve pijesme(1989) i Moj svijet

(1991) objavljuje knjige: Nominativ (nagrada Goranovog proljea, Zagreb, 1997) i O nastajanju inestajanju(AGM, Zagreb, 2005). ivi i radi u Zagrebu.

5/24/2018 Agon Broj 20

21/69

Vanja Miljkovi

Metafora je orue smrti(Iseci iz traskripata eksperimenata koje su sprovodili Konstantn Raudive i,

kasnije, njegovi anonimni nastavljai)

***o stvarima bez imena

oblaci nisu reini vetar, ak umei kroz ljudsku lobanju, nije glasbez obzira na to da li je vreme prolenog sna i trave bujaju u njenoj prazniniili je kadar surovije obojenzemlja oduvek utikau: ovi crvi su njen tromi govorda bi ga uo trebaju ti ui matorih hrastovakau: jezik blata neto znai posle jesenjih kiadeci ija nova igra potvruje rugobu bia koje pamti telomako sam, u kavezu papira, zloinac osuen da zaboravi sve rei kojih ovde nema

ta te vie ini tobom mrak slova ili svetlost koja ga kazujeoi ne govore u ime onog koji gledapa ak ni u ime prizora koji je vienda sam malo sanjiviji i da piem okruen ulinim mukomrekao bih: govor postoji da bismo anelima davali imena dogaajakaika je aneo koji zevabara je aneo svih vodaali emu beanje u sigurnost metaforepitkost rei je maijametafora orue smrtimoje telo ne voli moj jezik

i u veitom ratu izmeu dva krvotokaniu okrnjene misli ukroenog udovita(zaborav je misao njegovih oijuljubav je misao njegovog mesa)teturaju se oblaci slogova po moru beznaajne pljuvakenie zapravo bogalj koji me znaitako postajem kostur jedne metaforeosnivadinastije utvara koje e se prozvati istim imenom

5/24/2018 Agon Broj 20

22/69

*** itati je glagol prolosti

sa rukama u testu posmatram oblakeiz ove se sobe vide sasvim pristojnosluajno m o j a m e misao nala ovdemeu tanjirima, loncima, eerom i branomi meu oblacima u ramuja koja imam s v o j e ime i s v o j pol i rukeu m o j o j prolosti sve je dobroja koja nemam te oblake i sadanjostm o j predikat je nadjezini anestetiksaznanje o jednovremenom nicanju trave prodiranju buba irenju ulicao milionima tela koja prate rast ovog neba ini m e tekomnjihova nesvesnost pojaava gravitacijuja koja nemam telo koje mislimkoje itamitati je glagol prolostija koja sr(i)em svakom buncavom kvricom s v o j e koei varim bezbrino znanje smrtija koja itam povrinom noktiju i reljefom stopala tiha brujanja sati to se mekolje izmeudoivljenog i buduegtihe vesti o mrtvim oblacima rastue m eoblani mrtvaci rastue m ei plaem zbog zemlje koja ne razlikuje misao korenja od misli m o j i h prstijuu m o j o j prolosti sve je dobrom o j e su ruke starije od ove pesme i to m e smirujem o j e su ruke kvrgavi adamov udj a sam ta koja mesi oblake, gospodem o j a je misao o tim vrednim rukama sirota buva na mrtvom psugospodeu ovom ramu oblaci vampiri postaju buvea buve su krvoedna slovaja nisam regospodetoliko smrti bi da m e uverida sati idu unapredda svaki slog izgovara vremedrugaijim mlenim navikamajezik je predikat vlanog zmijozmajagospodezmajoliki aneo ukruen i bespolanna ivici m o g slatkoreja balavianeo vukodlak na prozoru m o j e kuhinje

ako i idenekudja to ne znam

5/24/2018 Agon Broj 20

23/69

***probojtvoje je telo uma bez pticavodeno carstvo za brbljive insekteu mraznim olupinama beznogi haroni uvaju zvukod neeljenog svetlatako poinju sve uspavankezeleno sanjaj zelena bubobusenje prenaseljenog vazduha dugo se zadrava na laktovimasamoubilakina rubovima tekst je mlak od probijenog neba

tvoj je glas seanje na rei koje ne znao kojima prsti ne misle ni kradommisao je oduzimanje od sebereje stvaranje drugogdisati novi vazduh od koga se koa nabiranabirai niu krilalaktovima sei gusti prolog prostoraonisanjaju u podnojima dlaka i sahranjuju se humkama metafora oni misle o krilima i zato su im bajke naricaljkesvaki imdan po jedno miriljavo nebo daruje

dua veruju u zenicama plutaoniveruju u disanjei milioni sunaca to krue samo su bljesak u izdvojenoj kapioniveruju u disanjesvetlost je isto latvoje telo je la u buncanju posvaanih redovatvoje telo koje ujemnije papir niti misao o negaenom snegubuncavi slogovi su prostori dodiraslova su udicemrak jurodivih mahovina ili sumnjiavost tvrdokoaca samo je stih

usta su impuna crvotone trave pa pljujem zelenona poetku sveta je zvuk kao sporazum vidljivih stvari i ujnog prostoraa svaki sporazum je retvoje je telo mit o brbljivim biljkama sa okatim korenjemgledaj me gledaj moju procvetalu smrtsvet je od svetlosti sazdan da bi nam se insekti smejalii smeh je la jer stablo ne uje starenje drugih stabala iako o njemu pevasmeh je kristalizovana sumnja anelatvoje je telo drugaija voda smehapernati demijurg doi e da pobere ogluvelo cveespavaj spavaj zelena bubice

5/24/2018 Agon Broj 20

24/69

rei imse iovako kao testo ire izmeu stabalametafora smrti ne postoji, rei e crvotono drvonema puta koji misao prelazi, svetlost putuje mesomni tvoje telo ne postoji izvan tog putasvaka je metafora po jedna smrt, preutae mudre ptice

***bunar

moja ena ima rukekao devojicaponekaddok ih posmatram

savija mrakbez pokreta njeni prsti sanjaju zelene mievetamo gore davi irinavi ste proroica apue mravkopalac je stariji od ostalihali nee umreti prvikaiprst ne ume da volion jeon jei bog ida da da

svetlosni oreoli ujutru

grane imaju tu momeni se sviajumeni se mama sviajuvie korenja iza ovih zidova daj mimoji prsti bee od enske haljinelegnem ponekad potpuno golama-ma-maumotana u vazduh i vodu

sama sa soboma tamo gore zeleno

neka kronja nikad ne pravi hladja tebe volimali ali alita tvoja ruka mila mojata tvoja treauvek sam je oseala smenoali mila moja neko korenje nikadnikada

5/24/2018 Agon Broj 20

25/69

moja ena imaponekadoi devojicegreb greb greb po visokom krugusvetlosni oreoli predvee

a gore zelene se dinovska stopala patuljakavi ste proroica vodovodnog

u mom srcu raste jedno drvoi mojoj gazdarici smetato nou ute

tip-top-top-top! brrrrr

to nou ute

***kanap

Ovo je pesma zbog koje jeIsmail Tad grgoljio na vealima

Kazna je kau bila okrutnajer je umiranje trajalo koliko i stihoviStezan je tek toliko da se obogalje rei dok ih ima

A pevao je Ismail Tad o jasnoj svetlosti polumeseca nad pustinjomO pesku koji probuen iz gravitacionog sna otkriva u sebi bljutavost roseO dinama koje uzlaze kao meso zrelih mladiaO irenju prostora meu lelujavim esticama venog letaI vazduhu procvetalom koji se pridruuje ljubavnoj igri

Ali pesak se uvlai u upljine nonih prstiju dok gledamo pogubljenjeprobija kou stopala i rovari po krvotokupesak koji je smrt naih predaka

A vazduh teak od beznanog zvukapuni nae nozdrve sunevim sveprisustvomoblikuje krunu ake i irinu grlaisuuje nam mozakvazduh koji je naa sopstvena smrt

Zar da veni animusi lepraju zbog Ismaila Tada

5/24/2018 Agon Broj 20

26/69

Hajde hajde rogobatna zverko probudi pustinju romorenjemDa se otrov otui od korpija i spasi teDa okean naprsne i pretvori te u arku

(nigde nema tolike vode, sem u bajkama)

Tvoja je mucavost zdravo slepilo za nae peane deakevodonosni

(I ta vredi to ti zna da pod ovom zvezdomIsmaila Tada nikada nije bilo,kada je njegovu pesmu neko napisao i obesio ga zbog nje)

***priznanje

usne koje vidim u svom mozgusputaju se na telo koje van mog mozga ne postojiispunjavajui zavet zbog koga su stvoreneusne i teloizvajane od vlanog neuronskog testaine me dvoprisutnim biemmoja boanstvenost je suluda

nada papira ili njegove metaforeda ispisana remoe da govoriglasom zapisivaada mozak koji vidi jeste mozak koji ujete usne sumnjivim jezikom pokretajesu religijakoja propovedametafora je krvotok smislaone vajaju zrelost jednog tela ditirambom koeto telo koje je i pre dodira postojaloi ta zrelost koja je pre dodira bila samo slogotvorno vreme

vie nikada nee prizvati odvojenu misaojedna je repostala pritisak pod kojim se sudaraju elijedva biau jednom mozgu ili jednoj pesmi

Vanja Miljkovi je roen 1988. godine. Objavio je dve knjige poezije: Putovanje kroz Samsaru(Pluine, 2006, nagrada Spasoje - Pajo Blagojevi) i Sijamski blizanac i esnaesta no (Pljevlja, 2007,nagrada Blao epanovi). Trenutno je na doktorskim studijama na Filolokom fakultetu u Beogradu.

5/24/2018 Agon Broj 20

27/69

Ana Marija Grbi

Svrstani u ulice

Zaboga

Pone na primer da voli. Pone od kose, pree na pokrete i zaustavi se na karakternim osobinama. Akote negde uz put sputa bilo kakva vetrenjaa ili hladna jesen vie nikada nee uspeti da zatreperi. Pospese samozagrljajima i naui da bude zaljubljen sm. Tako se crta kraj jedne ljubavi i ko god da ti se javi, naprimer ba on ili ba ona, zalupi im vrata i polomi im nos, hrskavicu, kimu. Tada i tako ljudi plau ili neplau ali to je sasvim svejedno jer

PoneNa primerDa ne osea

Zagauje ulicu isparenjimaOd nekada bitnih rei koje se sadaSamo zaglave izmeu telefonskih kablovaSa golubovimaPacovimaPoneI vidi da si vesasvim zavrio iOsamostalio se pogrenoNegde van pesme negdeVan promenjivih dana i noi i

Sve je isto i sve koiNov poetak jerNiko od nas jo nije nauioKorake do smrti aKamoli da doeta do sree koja jeZadigla suknje sa druge strane ulice.

Mi smo stvoreni od drugihA drugi nam nikada nee pomoiNi ljubavlju niZa sto godina pesama

Ni kada na primer ba radi njihPone

5/24/2018 Agon Broj 20

28/69

Zaboga na

Uvek smo na nekoliko koraka do pobede, na duinu repa koji nam je izrastao od napora, silnih pokuaja.Uvek smo do repa pokisli, uvek se nadamo da se danas jo neto osim gladi osea. I to je veljubav premablinjem, ona koja je poela da truli ali nikada nee pustiti svoju granu. Mi tako sazrevamo

Tako se udajemo i raamo decuTako naa deca ue da piuDok viseI dok im otpadaju seanjaKoja mi lepimo u spomenare

Jasno je daivot je samo jedan od naina

I nije put i nijeStanica nitiSe o njega lepe uspomene

Staviti ga na kocku znaiOdigrati samo jo jednu partiju vremena

TakoSe zagreju jedno o drugoIzvarnieBez vatreLjubav i

OboavanjeTako se nauimo daNijedan trenutak nije bitan nitiSe negde slika ono to smoIli to smo bili

Uvek na nekoliko koraka doSebeUvek pored drugihI uvekNa nekoliko sekundi doZauvek

Zaboga na zvuk

Nemir na tvojim noktima, sve se to razliva u muziku, u nekom gradu, u nekom domu u savrenozaboravljenim ljubavnicima. Danas danima vladaju neograniene sete iPoneki smeh u prirodi naih oseanja.Sve to pomisli samo je jo jedan beg.Hladno je?Veje,veje, veje neki grad, neki sneg.

Imati ponekog prijatelja i

5/24/2018 Agon Broj 20

29/69

Ponekada ga odvesti u etnjuPokazati mu gde si se jednomToliko ljubio da ti nije ostalo nita

Ni osmeh niRazlog tvojih prstiju.

Imati sve to

Zgusnuti oi u jednu sliku

Tu je recimo malo posle ponoiHladno je u tom malom mestuPlanine zaboravljaju na ljude iMagle se nisu podigle godinama uOblake

Pada kia iLupa po olucima kua

Potpuno unesreena osoba(ili se to nama samo odavde ini)Ispred nekih ovlaenih vrataDimi svoju utrobu na kii

Nema nade Suncu nemaKapljice koja ne peva po licuOno to je istina

Ali mi nismo tu i taSlika je daleko od nas koliko iLjubav prema tom ovekuKoliko i priznanje daNikad neemo voleti nita to nismo upoznali, nita to nas nije volelo ili mrzelo i nita toO nama ne plaeI o nama ne smeje a

Sve to pomisli samo je jo jedan beg.Hladno je.

Veje, veje, veje neki grad, neki sneg.

Zaboga na zvuk nigde

Poklonimo se dva, tri puta i videe da e nam se obradovati iako nikada nita pametno nismo rekli, saznaliili zamrzeli. Onako kako zavolimo, u poloaju ribe samo ranjene, takvi ostajemo zauvek mrdajuibespotrebno krgama u koje niko ne gura svoje debele prste. Nadamo se da e nas neko jednoga danapronai, ne da bi nas oporavio od tolikih ponoi koje smo doekali meu suprotnim ljudima, ne da bi naspustio da se sa njima mrestimo na miru. Nadamo se da e nas neko jednoga dana pronai onakve kakvi smobili pre

5/24/2018 Agon Broj 20

30/69

Znojavih svaaMekanih i slanih podonjaka

Nadamo se iRadi toga nikada neemoOdvui svoje teloJuno, severno ili svejedno

Glave su nam prazneA srcem ne umemo

Daljine su se pokazale kao savrenIzgovor zaNemogue, prosanjano i zaboravljeno

Nadamo seJednom emo svi mi zaboravitiZato nismo eleli ovakoGlasno da piemo

Nisi podelio sve sekunde na mene. Ja sam tobom opsednuta a ti ne razume ta su prazne ruke.

Sasvim smo gotovi iDa vreme ume da nestaneOpet bi nekuda rastao korovNaih nadanja.

Zaboga na zvuk nigde ne

To se ne deava. Ni na jesen, ni nou ni ako si ba bio dobar te godine ni ako je ba dobro to doba godine.Mogli smo se svi udaviti negde u sopstvenoj polnoj sluzi, gluposti ili bespotrebnim svaama. Imamo nagone,svakako, imamo svakakve nagone samo ne umemo da ih pretvorimo u oseanja. To se ne deava

U razgovoru uTopljenju po tuem teluZavirivanju u prolost

ak ni to to smo dalekoNe moe da otvori iskrenost iOdmah zatim joj zalupi vrata jer

To se ne deavaLjubav, mrnja, nedostajanjaSvuene saPesamaNauene da

Nikada nee biti potrebnoVarati sopstvene greke

5/24/2018 Agon Broj 20

31/69

Koje smo samo iz dosadeUspavali na neijim ramenima

I to se ne reavaJer nikada nije ni bila zamrenaJednostavnost koju ne umemo da prihvatimo

Jednostavnost uRazgovoru uTopljenju po tuem teluZavirivanju u prolost

Zaboga na zvuk nigde ne odzvanja.

Sve je nama jasno vegodinama, moda od roenja, moda od one smrti koju smo zanemarili pa je reila danas zato proganja. Novi ivot, snaga i popaljeno nebo ne znae nita sada kada smo vepriznali da nitiumemo niti smo ikada eleli da znamo sa im imamo posla, gde su nam sahranili roditelje i koliko vremenaje potrebno da se preboli neka ljubav. Vetaki izazvana oseanja kojima uspevamo da vetaki izazovemodruge odravaju svet pod naim stopalima i ponekim rukama. Da, svi smo nekada mislili da smo iskreni. Svimi

Svrstani u ulice, stanove, sobe iVeoma maleOtvorene kaveze

Kao naviknuti na promeneKoje nismo ni uspeli da vidimoI zastanemo saOsmehom da smo hrabri

Svi mi

Sramno isti upornoOgranieni eljom zaLepravou naih posebnosti, naihBitnih sastajanja sa duom koja je

Svrstana odavno uUlice, stanove, sobe, otvorene kaveze

Otkrivamo i zaboravljamo sekundamaUstajali od stalnosti

Svi miKojima je sve jasnoKojima je nebo samoOdraz sopstvene ograniene zeniceSjaj ribljeg oka

5/24/2018 Agon Broj 20

32/69

Ana Marija Grbi je roena 1987. godine. Studira srpsku i svetsku knjievnost. Pie poeziju, dramu,

bavi se stripom. Jedna od osnivaa grupe ARGH, koja organizuje javna itanja. ivi u Beogradu.

5/24/2018 Agon Broj 20

33/69

o poeziji

5/24/2018 Agon Broj 20

34/69

LJILJANAURI

Kopanje rovova u svim knjievnim pravcima

razgovarala Jelena Milinkovi

J.M. Poslednju zbirku pesama Preobilje/Nula ste objavili 1991. godine. Nakon toga steposveeniji prozi, prevoenju i esejistici. Da li ste u potpunosti odustali od pisanja poezije i ako

jeste zbog ega?

Lj..Mislim da su kroz vrata poezije proli gotovo svi pisci ukljuujui i takve pisce kakvisu Ivo Andri, Crnjanski, Ki. Ja sam se poezijom bavila - itala je i pisala - krajemsedamdesetih i osamdesetih godina kada je ovde zvanje pesnika bilo izjednaavano saknjievnou samom. To su jo uvek bile godine koje su nosile breme socijalistikih vremenakada je poezija zbog svoje hermetinosti zamenjivala religiju. To je moje lino oseanje iseanje, ve sam o tome govorila. Pesnici su bili oboavani kao svete krave, mi mojageneracija znali smo napamet stihove Pasternaka, Tadeua Ruevia, Eliota, Galjinskog,Marine Cvetajeve, Mioa ... Miljkovia, Pavlovia, Pope. Tada su nai mladi pesnici bili podvelikim uticajem poljske poezije zahvaljujui prevodima uvenog prevodioca Petra Vujiia to

je u krajnjoj liniji dovelo do velike imitativnosti i umnoavanja pesnikih glasova, ali od svihnjih a bilo ih je na sijaset na knjievnoj sceni ostao je veoma mali broj pravih pesnika.Kad sam jednom pitala prijatelja pesnika - danas je on nezaobilazno ime srpske poezije

kako je poeo da pie poeziju, odgovorio mi je: Mucao sam, nisam umeo pravilno da govorim izato sam poeo da pevam. Ova anegdota svakako nije pravilo, ali dosta govori o poeziji i nesamo poeziji kao svojevrsnom traganju za vrednostima koje nadilaze prosto ovekovopoimanje sveta i iskonskoj elji da prevazie sopstvene duhovne slabosti tako to e zapevati.Poto sam se dugo vrtela u krugu pesnika ili ljudi uivljenih u uloge pesnika, i sama sam daladoprinos toj pomami. Da je pomama bila u pitanju dovoljno je napomenuti da su izmeujedanaest knjiga meu kojima je bila i moja zbirka poezije vedska gimnastika koje je1977. objavio Pegaz, mali izdavapri Knjievnoj rei, bile samo dve ili tri prozne knjige.

Krajem osamdesetih definitivno sam prestala da piem poeziju (mada sam, nije loe rei,izmeu druge i tree knjige poezije ve objavila zbirku pria Kako sam ljubila FrancaKaspara). Odustajanje od poezije je bilo postepeno, osetila sam da mi stih vie nije bio dovoljanda iskaem ono to sam elela, ono na ta me je upuivalo celo moje dotadanje ivotno iknjievno iskustvo. Poela sam da piem prozu, knjievnu kritiku, da prevodim. Ipak, poslesvega, moram danas da priznam da je pisanje poezije za mene bila velika kola budui da mojprozni izraz ima mnoge elemente poetske proze i da njen, usuujem se da kaem, specifianritam nikad ne bih dosegla da nisam pisala poeziju.

5/24/2018 Agon Broj 20

35/69

J.M.Da li mislite da je pogodnije prozom, nego poezijom, u dananje vreme, iskazati stavove izauzeti odnos prema drutvu i okolnostima u kojima stvaramo?

Lj.. Da, mislim da je pogodnije, ovo to danas ivimo i jeste vreme proze tehnolokacivilizacija nije naklonjena poeziji premda ne mislim da sama knjievnost, u bilo kojoj formi,utie na drutveno-istorijske okolnosti. Ona je tu da neto zabelei, spase od zaborava, svedoi ovremenu u kojem je nastajala i, ono to je najvanije, ukoliko je u umetnikom smislu vredna,odri oveka na kulturnom nivou koji je dosegao za vreme svog istorijskog razvoja nedozvoljavajui mu da padne na nivo primata. Proza ima veu moda registruje kulturne potreseprelaenja iz jednog drutvenog sistema u drugi kaem registruje ali ne i oblikuje; ako jeoblikovanje u pitanju najnovije teorije tvrde da je proces upravo obrnut. Kad govorimo o prozidanas, mislim pre svega na roman, roman u svim njegovim anrovima od otuno nakienihistorijskih romana, koji su kod nas najbrojniji, do onih kojima je tema surova svakidanjica jednemale tranzicione zemlje kakva je Srbija. Naravno da su tu vrednosni kriterijumi pobrkani, pa seesto domaa knjievnost, pisana u kljuu Den Braunovih romana, smatra ozbiljnomknjievnou, a sasvim originalna proza jednog Radovana Belog Markovia istim nacionalnimako ne i nacionalistikim ekscesom. Pripovetka se sve vie pie i ita, ali ona po vanosti uknjievnosti zauzima srednje mesto izmeu poezije i romana. Verovatno je uvek bilo tako,premda su neki romanopisci svoje najvie domete dostigli ba u pisanju pripovedaka. Ovdemislim koliko na ve pomenutog Andria toliko i na savremenu kanadsku spisateljicu AlisManro koja je itavog ivota pisala samo pripovetke, a venekoliko godina se nalazi na spiskupisaca koji se smatraju moguim kandidatima za Nobelovu nagradu.

No, ono to je od najbitnijeg znaaja danas je pitanje da li e knjievnost uopte preivetisve bre i bre nadiranje tehnolokih inovacija, da li e ona biti poslednji bastion ljudskosti prednaletom virtuelnog sveta? Internet je postao neto bez ega se ne moe zamisliti gotovo nijednavrsta ljudske delatnosti pa ni knjievnost sama. Sa sve veom upotrebom gedeta koji mogu dastokiraju itave manje biblioteke, izgleda da papirna knjievnost odlazi u prolost. S drugestrane, pristupnost ogromnom broju informacija ini nas manje efikasnim u individualnommiljenju i promiljanju stvarnosti; zatrpani smo informacijama kojima se uglavnom sluimoneselektivno, ne traei izvor iz kojih su potekle. Ipak, digitalna nepismenost u Srbiji jeogromna, i tu se ne mogu oekivati brze i radikalne promene koje bi u potpunosti ugrozile statusknjige i tampanih medija. Ono to zaista zabrinjava su rezultati poslednjih istraivanja eksperataza jezike tehnologije koja govore o tome da e srpski jezik polako i nestati budui da je uopasnosti od digitalnog izumiranja.

J.M.Va

rad je veoma zna

ajan u oblasti

enske knjievnosti, u otkrivanju, objavljivanju i

prevoenju knjievnica. Priredili ste antologiju enskepripovetke enski kontinent, kao i zbirkupoezije zaboravljene Danice Markovi, prevodite Silviju Plat, u vaoj prozi sreemoknjievnice kao junakinje, to je, takoe, svojevrsni oblik (re)aktuelizacije. Takoe, jedna ste odosnivaica i urednica veoma vanog asopisa ProFemina koji nastoji i da formira paralelnienski kanon. Koliko je vama vano ovo ginokritiarsko pregnue da se rekonstruie enskaknjievna tradicija i koliko je to bitno za nau knjievnost i kulturu uopte?

Lj.. Taj moj rad vezan je za ratne godine u bivoj Jugoslaviji i on je jednim delom bio iaktivistiki. Boriti se za enska prava iz pozicije feminizma tih devedesetih godina znailo je bitii politiki angaovan. Mi smo nas nekoliko ena iz kulture 1995. pokrenule asopis za

5/24/2018 Agon Broj 20

36/69

ensku knjievnost i kulturu ProFeminakao svojevrstan projekat koji je finansirao B92, a kojije trebalo, izmeu ostalog, da se odupre tada uzavrelom nacionalizmu. No, vano je rei daProFemina ipak nije bila samo feministiki asopis kako ga mnogi shvataju ve i vredankulturni a, pre svega, knjievni poduhvat koji je uspeo da afirmie mnoge mlade spisateljice, daobjavi prevode najsavremenijih svetskih teoretiarki i da uopte bude u vezi sa najnovijimtokovima u svetskoj kulturi, to tih godina nije bilo nimalo lako ostvariti. Zbog ovakveorijentacije optuivali su nas za sprovoenje antisrpske politike, to svakako nije ni blizu istini.Jedna od najvrednijih rubrika u ProFemini je rubrika Portret prethodnice u kojoj smo uspeleda iz zaborava izvuemo neke knjievnice (Jelena Dimitrijevi, Maga Magazinovi, JulkaHlapec-orevi, Jela Spiridonovi-Savi i druge) koje su namerno ili nenamerno ostaleneprimeene u srpskoj kulturi, dakle niko nam ne moe spoitavati da smo se ogluile o tradiciju,naprotiv. to se tie feminizma samog, nikad nisam bila tvrda feministkinja, uvek mi je smetaotaj politiki podtekst feminizma i oseanje da su feministiki pokreti u svetu korieni uideoloke svrhe a potom odbacivani. Moja antologija savremene srpske enske prie enskikontinent i nije pravljena iz feministikog ugla mnoge od tih pripovedaica i nisufeministkinje i obino kau da se knjievnost moe deliti samo na dobru ili lou, a ne na muku iensku to je pre odabir ozbiljne knjievnosti koju piu ene u Srbiji kako bi se napravio otklonod trashknjievnosti, a koju, na alost, uglavnom proizvode ene.

J.M.Da li mislite da je danas situacija koja se tie poznavanja stvaralatva ena knjievnicadrugaije nego poekom 90-ih? Da li nam je poznatija istorija enske knjievnosti? Koliko togase promenilo?

LJ..Pa, mislim da se situacija to se tie poznavanja enskog stvaralatva u istoriji unekolikopromenila i pribavila sebi, da tako kaem, odreeno dostojanstvo. Stvar je u tome to se u praksinita nije promenilo. Osim to su feministika kritika i ginokritika u okviru drugogfeministikog talasa i svojevrsne borbe za ljudska prava doivele svoj procvat konano i kodnas. Ostalo, samo ensko knjievno stvaralatvo ako se to tako moe nazvati svelo se naestradu, na masovnu proizvodnju ljubavno/kriminalistikog smea koje se odlino kotira natritu. I dalje je mali broj dobrih spisateljica, mukarci su i dalje u prednosti. Zato je to tako?Da li samo drutveno-politike okolnosti kako to zagovaraju najnovije teorije u svakomsmislu strukturiu kulturnu mapu jedne zemlje? Da li su mukarci ti koji i dalje odreujunajvanije vrednosne kriterijume u knjievnosti ili je to prosto injenica da su talentovanespisateljice uvek bile u manjini i da se njihov broj u istoriji nikad i nije menjao? E, sad tu, ipak,rekla bih, postoji jedna mala muka podvala kad je knjievna kritika u pitanju, barem kod nas;oni e pre forsirati slabu ili osrednju knjigu neke spisateljice to im ide u raun! nego stvarnodobro knjievno ostvarenje koje moe da im bude konkurencija. Ta mala podvala rezultiraoseanjem da na knjievnoj sceni postoji veliki broj ena pisaca to u sutini uopte nije tano.

J.M. Paralelno sa knjievnim stvaralatvom aktivno se bavite prevodilatvom i vai prevodiSilvije Plat su doiveli nekoliko izdanja. Kakav je va odnos prema ovoj pesnikinji, koliko jeuticala na vae stvaralatvo?

Lj..Dugo sam se bavila poezijom Silvije Plat. Ne kaem da je ona bila moj apsolutni uzor kadje poezija u pitanju, ali injenica je da me je tragina sudbina te pesnikinje na razliite naineopinjavala. Mit koji je stvoren posle njene smrti svrstao ju je u najvee pesnikinje dvadesetog

5/24/2018 Agon Broj 20

37/69

veka. Ne zaboravite da je ona za ivota objavila samo jednu knjigu poezije Kolos iautobigrafski, komercijalni (kako ga je sama nazivala) roman Stakleno zvono. Njenu, sad vekultnu knjigu poezije Arijel, objavio je posthumno njen mu Ted Hjuz. Ona je uspela da usvojim poslednjim danima ispie stihove neverovatne sugestivnosti koji u prvi plan postavljajulina ivotna iskustva pesnika ne skrivajui se iza tzv. poetskog subjekta. Ta iskrenost, ta stranai strasna ispovest u stihovima, koja se ranije nije tako esto prepoznavala u poeziji koju su pisaleene, uinila je da se njeno ime pominje i u kontekstu enske, feministike knjievnosti, premdaona sama nije bila feministkinja. Interesantno je napomenuti da je u svojim dnevnicima, koje jetakoe posthumno objavio Ted Hjuz, govorila o poeziji kao vebi i pripremi za veliki posaopisanja proze.

J.M.Preobilje/Nulaje zbirka iz 1991. godine koja progovara, kako je uoeno, i o nadolazeimuasima kroz koje smo kao drutvo proli tokom 90-ih godina prolog veka. U kolumnama,esejima i proznim tekstovima ne skrivate svoje stavove, ve ih otvoreno i vrlo preciznoformuliete, to nije tako esto u naoj knjievnoj sredini. Da li verujete u moknjievnosti daosvetli probleme sa kojima se drutvo suoava i da utie na njih, kakva je njena uloga u svemutome? Da li smatrate da je svojevrsna dunost knjievnika da se, svojim delom i javnim govorom,odredi prema drutvenim okolnostima, posebno ukoliko su one dramatine?

Lj.. U mojoj poslednjoj knjizi poezije Preobilje/Nula postoji nekoliko pesama koje narazliite naine sugeriu da se pribliavaju opasna vremena, raspad zemlje, ratovi, velikastradanja. U knjizi postoji i jedna zastraujua pesma Vreme opteg klanja do kojeg je netokasnije stvarno i dolo, ali ja ne smatram da je pisac prorok ili pak drutveni administrator, on jemoda samo provodnik koji moda tanije i bre detektuje stvarnost od drugih. Kao to vidite,stalno beim od teze, odavno ve i teorije, da iskljuivo ideologija formira knjievni diskursjednog vremena. A ta emo sa uticajima iz prethodnih vremena, to su itave naslage iskustavakoje naleu jedne na drugu, proimaju se i samo u zavisnosti od individualnog talenta dajuodreene rezultate. Intuicija i prepoznavanje arhetipova naravno u okviru vremena u kojempisac ivi oduvek su bili nezaobilazni elementi svakog dobrog pisanja.

to se tie pisanja kolumni i nekih eseja ne mislim da je drutveni angaman za mene biood prvorazrednog znaaja, to izgleda paradoksalno s obzirom da sam se uvek vezivala zaodreeni politiki dogaaj ili temu, ne libei se da otvoreno imenujem osobe na koje se oniodnose. Meni je naprosto ono to je inilo stvarnost tih godina (2000 2005) davalo obiljematerijala za stilsko razigravanje sopstvenog knjievnog umea u kojem su ironija i satira bilesvakako na prvom mestu. Drutveno-politiki problemi na koje sam ukazivala ili se bavila njimanisu bivali razreeni pa ak ni prepoznati zbog injenice da sam ih ja razotkrivala. Tvrditineto tako bilo bi zaista smeno. Te kolumne su itali uglavnom intelektualci i njihov znaaj jebio u najboljem sluaju sedmodnevni od kolumne do kolumne i brzo je bivao zaboravljen.Uticaj pravih intelektualaca je ovde i inae veoma slab, a i njihov broj nije tako veliki kao tobismo mi voleli da bude. Ipak moram rei, s neto malo gorine, da su moje kolumne shvatanepre svega kao izricanje iskljuivo politikog stava, a ne kao satirina ponuda za moguudiskusiju. Moj knjievni renome, ako je i postojao, bio je srozan s obzirom da me moje pisanjekolumni nije svrstavalo ni u jednu od politikih opcija; i nacionalistiki i tzv. mondijalistikifundamentalizam bili su mi podjednako mrski. Zbog toga sam i prestala da piem kolumne,opredeljivanje za jednu ili drugu stranu bilo je za mene apsolutno neprihvatljivo. Gledano iz ove

5/24/2018 Agon Broj 20

38/69

perspektive, i jedni i drugi su krili, i kre i dalje, osnovno ljudsko pravo na slobodu govora imiljenja.

J.M. U svojoj poslednjoj knjizi eseja Nek crkne svet objavili ste, izmeu ostalog i polemikelanke, kao i knjievne kritike, u kojima vrlo otro i precizno govorite o knjievnim pojavama ilinostima u Srbiji danas. Kako vidite nau dananju knjievnu scenu? Koga volite da itate odnaih savremenih autora i autorki? Gde je nae mesto meu evropskim knjievnostima?

Lj.. U knjizi eseja Nek crkne svet (naslov je preuzet od Donatana Svifta) sakupljeni sutekstovi koje sam godinama pisala a koji se odnose na literaturu koju sam itala - nau i stranu -a zatim i na drutvene pojave koje su me zaokupljale u jednom duem periodu. Trebanapomenuti da veina tekstova ima tu specifinu subverzivnu notu bez koje se ne moe zamisliti po mom sudu valjana knjievnost. Tu sam se bavila, pored naih, i malo poznatim svetskimpiscima kao to su Gajto Gazdanov i Riard Kapuinjski, kao i knjigama savremenogfrancuskog pisca Miela Uelbeka koji me je svojevremeno fascinirao svojim romanomPlatforma. Pisala sam negativno o amerikoj, puzajuoj kulturi koja tei da nametnesopstvene vrednosti celokupnoj svetskoj populaciji. No, u svemu to sam pisala pa i u ovojknjizi bio mi je vaan stil, nain na koji sam izlagala svoje istine, jer to je upravo ono torazlikuje jednog pisca od drugog. Knjievnost kao umetnost nije tu da bi nam stalno slala nekeporuke, ona je i vetina vladanja reima, poigravanje sa ovekovom matom i njegovimemocijama, jednom reju ona je sve ono zbog ega e biti prva rtva digitalne ere.

Na naoj knjievnoj sceni koja se sporo menja, mali je broj knjievnika koji posle svojeprve uspene knjige uspevaju da odre prvobitni ostvareni uspeh, umesto toga bivamo izloenimaltretiranju pisaca koji su ve svojom prvom knjigom rekli ono to su imali da kau, a ondanavukli odoru pisca i nastavili da tancuju potpuno idiotske i nepotrebne knjige. Ovo senajveim delom odnosi na prozne pisce, a bie da je i sa pesnicima (tu se opet stvorila nekaguva!) ista stvar. Ne bih da poimence navodim ovakve pisce dovoljno sam sebi pribavilaneprijatelja piui kolumne mogu samo da kaem da se od Bore Pekia i Danila Kia pomojoj proceni u Srbiji jo nije pojavio veliki pisac. Sluaj Milorada Pavia je posebne vrste i utesnoj je vezi sa knjievnou koja se oslanjala na obrasce pisanja koje je svojom knjigom Imerue, i drugim knjigama, postavio Umberto Eko.

Uglavnom itam prevedenu literaturu to ne znai da ne pratim i ono to se kod nas pie.Veliko otkria, u poslednje vreme za mene su proza Srdana Srdia kao i poezija MileneMarkovii Enesa Halilovia. To je dovoljno da obelei jednu deceniju. Naa knjievnost je malaknjievnost, ne treba se zavaravati, i svaki njen izlazak u svet prevodi, u ee nameunarodnim skupovima trebalo bi da doprinese njenom irenju u meunarodnim okvirima.Meutim, nije tako. Kad se Seobe Miloa Crnjanskog objavljene na francuskom nisuprimile iako je roman dobio i jednu od najprestinijih francuskih nagrada za prevod, pa irecepcija Kiovog dela nije onakva kakvu zasluuje, ne znam kako e knjige naih savremenihpisaca stvarno dopreti do stranih italaca. Tu, naravno, postoje izuzeci, kao i svuda, a to su IvoAndrii Milorad Pavi, prvi zbogNobelove nagrade, drugi zbog vepominjanog Umberta Eka injegove kole pisanja.

J.M.Koliko je savremena knjievna kritika kriva za stanje na savremenoj srpskoj knjievnojsceni? Postoje li kod nas, uslovno reeno, ozbiljne i plodotvorne knjievne debate i polemike?

5/24/2018 Agon Broj 20

39/69

Lj..Nije ona nita kriva, ona gleda da etablira samu sebe bez obzira na stvarne vrednostiknjievnih predloaka. Najprisutnija je tzv. pozitivna kritika, o loim knjigama se retko pie jerse smatra da je i negativna kritika neka vrsta promocije odreenog dela. Upravo zbog ovakvogstava ne postoje ozbiljne knjievne debate i polemike. Kritiari obino imaju jednog ili dvojeizabranika koje guraju kroz knjievnu gungulu i, budui da su oni uvek i lanovi irija zadodeljivanje neke nagrade, njihovi puleni ih i dobijaju. To sa nagradama je posebna pria.Nagrade se izmiljaju gotovo svakodnevno, svaki grad ima svoju nagradu, a im se neki odpisaca upokoji ustanovljuje se nagrada sa njegovim imenom. Komina pria, ali i dalje prolazi.Bune se samo oni koji od tolikog broja nagrada nisu dobili ba nijednu. Postoji tu jo neto toknjievna kritika tolerie i to ukazuje na nizak moralni status njenih poslenika naravno, astizuzecima, kako se to kae. Poneki pisci i knjievni kritiari koji se dokopaju vanih mesta upolitikoj nomenklaturi, iskoriste to da proguraju sebe i svoje verne (ovde je vernost, tj.poltronstvo, od kljunog znaaja!) sledbenike u uticajne kulturne krugove. To su uglavnomveoma slabi pisci koje e vreme pokopati, ali treba iveti za sadanjost, za privilegije, za novce,za zadovoljstvo koje pribavlja manipulativna politika mo. Kao to vidite, i u knjievnostipostoji korupcija kao i u ostalim drutvenim delatnostima, samo to ova izaziva malo veeoseanje srama.

J.M. Radei u ProFemini godinama se bavite asopisima, to je svakako posebna vrstaknjievnog posla. Kako vidite ulogu knjievnih asopisa u Srbiji danas u procesimaformiranja knjievne scene? Kako biste ocenili nau dananju periodiku?

Lj..Ne slaem se sa onima koji tvrde da u Srbiji postoji mali broj knjievnih asopisa. Srbija,u odnosu na broj stanovnika, ima dovoljan broj knjievnih asopisa. Oni su relativno dobri, ali ne

utiu preterano na formiranje knjievne scene, to sad rade velike, ali i male, izdavake kue kojeulau dosta novca u marketing, a za urednike obino imaju knjievne kritiare (evo njih opet!)koji favorizuju izdanja dotine kue ak i onda kad ona nemaju nikakvu vrednost osimprofitabilne. No, sve je to legitimno. Nevolja je u tome to u tampanim mas medijima i nateleviziji postoji veoma malo mesta za knjievnost i kulturu uopte, kakva god ona bila, sve jeprogutala estrada.To je sasvim u skladu sa zahtevima tehnoloke civilizacije kojima kultura nijeciljna grupa ve pre kamen spoticanja. Da li e humanoidni roboti koji se ve predstavljaju uitavom svetu, moi da ispune kulturne potrebe svojih naredbodavaca ili e i sami imatikulturnih potreba veliko je i za sad nereivo pitanje.

J.M.S obzirom na to da ste knjievno vrlo svestrani i da ste se oprobalni u nekoliko anrova od

poezije, preko pripovetke i (eksperimentalnog) romana, do esejistike i kolumne, da li moete dapronaete zajedniki imenitelj svog stvaralatva i ako je tako neto mogue, ta biste izdvojilikao objedinjujue?

Lj..Ne znam da li je pisac u stanju da u potpunosti sagleda ono to je u knjievnosti uradio.Uvek tu postoji sumnja, mislim da su i najvei pisci imali trenutke oaja i oseanja da rade netobezvredno i nedostojno u odnosu na veliinu samog ivota. Moja svestranost je proizila izradoznalosti, iz elje da i sama uzmem uea u stvaranju razliitih knjievnih anrova. Romanjo nisam napisala Udri kravicu je satirina knjiga eseja uobliena kao roman u viepoglavlja i ne znam da li u; to je preglomazna i spora forma za moju vrstu spisateljskog dara.Sad mi se ini kao da sam kopala rovove u svim knjievnim pravcima i da je stil, nain na koji

5/24/2018 Agon Broj 20

40/69

piem, originalan i samo moj i da je to ono to je objedinjujue u svemu to sam radila uknjievnosti i oko nje.

Ljiljana uri, pesnikinja, prozaistkinja, prevoditeljka,kritiarka, roena 1946. godine u Beogradu. Objavila je zbirkepoezije vedska gimnastika (1977), Ogled dalmatinskog bilja idrugi predeli (1980), Preobilje/Nula (1991), zbirkepripovedaka Kako sam ljubila Franca Kaspara (1986), Slike izprethodnog ivota (1997), Stadijum ogledala i druge prie(2004), Svi na kraju kau mama (2009), knjige eseja i kolumniBeograd by my mind (1995), Udri kravicu (2001),Presvlaenje No5102000 (2003), Fool memories (2004),Nek crkne svet (2012). Prevodila je poeziju Silvije Plat i arlsaSimia, priredila je antologije i izbore: Danica Markovi, Pesmeo alhemijskom pokuaju (1989), Milo Crnjanski BokaKotorska (1997), enski kontinent, antologija savremene srpskeenske prie (2004), Pesme o biblioteci (2003). Urednica je ijedna od osnivaica asopisa za ensku knjievnost i kulturuProFemina. Bila je kolumnistkinja dnevnog lista Danas (2000 2002) i nedeljnika Evropa(2005 2006). Za zbirku pria Svi nakraju kau mama dobila je nagradu Stevan Sremac.

5/24/2018 Agon Broj 20

41/69

NIKOLA VUJI

Koliko jezik ima moi da savlada stvarnost

razgovarao Vladimir Stojni

V.S.Prvu pesniku knjigu objavili ste kao relativno mlad pesnik, 1980. godine, u jednom, inise, srenijem vremenu kada je u pitanju izdavatvo. Koliko su vam poznati problemi sa kojima semladi pesnici danas susreu u pokuaju da objave svoje knjige i da budu prisutni u italakoj

javnosti? ta se u tom smislu promenilo u poslednjih 30-ak godina i kako tumaite te promene?

N.V.Dugo godina sam se bavio urednikim poslovima pa su mi poznati problemi sa kojima semladi pesnici susreu na putu svoje knjievne afirmacije. I odmah da kaem njima je danas, makoliko to paradoksalno zvualo, mnogo tee nego mojoj i starijim generacijama kada smoobjavljivali svoje knjige. Vie je uzroka tome. Turbulencije kroz koje je prolo nae drutvosruile su mnoge temelje na kojima je knjievnost poivala, pogledajmo samo stanje u naojperiodici, kulturnim rubrikama, izdavakim kuama, knjiarama gde sve ljati... Nekad smoimali dvoje novina za knjievnost i kulturu od velikog ugleda (Knjievna re, Knjievne novine)sad nemamo nijedne. Nekad su se asopisi redovito meseno pojavljivali, sad izlaze kad i kakostignu. Nekad je bilo vie specijalizovanih edicija za prvu knjigu od kojih je najuglednija bila

Pegaz Knjievne omladine Srbije, koju sam imao ast da ureujem skoro deset godina, sad suaktivne tek dve Prva knjiga Matice srpske i Prvenac SKC-a iz Kragujevca. Nekad ste svepesnike knjige mogli nai u knjiarama a sad ih knjiare nee jer su knjiare izgubile onostarinsko duhovno zraenje i postale mesta gde se propagira laka literatura koja se brzo ita, i jobre zaboravlja, ali se zato brzo proda. Nekad su sve biblioteke otkupljivale pesnike knjige,sad ne samo to ih ne otkupulju veih sklanjaju u depoe ili izluuju iz knjinih fondova jer ih,navodno, niko ne trai. Nae vreme je vreme brzine a samim tim i povrnosti. Nagli tehnolokirazvoj, pojava interneta, privukao je i prevukao, dobar deo knjievnosti u njegovu virtuelnustvarnost. itava knjievnost iz knjiga i asopisa preselila se na ekrane naih kompjutera. To jedodatno uguilo periodiku ali i izdavaku produkciju. Tekstovi su preplavili sajtove i tako seknjievnost prelila u ogroman hipertekst koji, kao nekakva neman, izranja sa ekrana. Izgubila se

kritinost, danas se sve moe prikazati kao ozbiljno i vredno delo. Tu besmislenost najslikovitijemoete videti na primeru jednlog ruskog sajta stihi.ru, nacionalni server savremene poezije,koji nas obavetava koliko je pesama objavljeno i koliko je prisutno autora. Kad sam, nedavno,otvorio taj sajt, gotovo da nije za poverovati, pisalo je da je trenutno na njemu prisutno preko 18miliona pesama od preko 450 hiljada autora! Pa to je zaista besmisleno. To obesmiljava takvuvrstu objavljivanja poezije. Eto, u takvim kontekstima, potpuno neodgovornim, odvija se naepesniko (knjievno) stvaralatvo. I, zaista, sem samih pesnika, ko ita nau poeziju? Krajnje jevreme da se poezija i drugi, kako to izdavai uobiajeno nazivaju, nekomercijalni anrovi(kritika, esejistika) pomognu i sauvaju od opte komercijalizacije i banalizacije. Elektronskaizdanja ne trebaju, i ne mogu, da zamene klasina izdanja. Ja sam na strani knjige, volim utanje

5/24/2018 Agon Broj 20

42/69

stranica i miris papira. Voleo bih da i ovaj razgovor zauti na stranicama tampanog izdanjaasopisa Agon.

V.S.Da li je dananja skrajnutost poezije iskljuivo drutvena, vanliterarna injenica kojaodreuje samo nain prisustva u knjievnom ivotu ili vam se ini da ta skrajnutost prodirei utematsku, i jo ire, poetiku ravan dananjeg pesnitva? Drugim reima, smatrate li da semarginalizovan poloaj poezije reflektovao i na pesnike teme, formu i jezik poezije?

N.V.Danas vie ne postoji knjievni ivot u onom obliku u kome ga je gajila moja i prethodnegeneracije. Knjievne tribine su izgubile svoju atraktivnost i uticaj. Usamljenost se razmnoava,ona je danas nae redovno stanje. Da bi se sauvao, pesnik se, kao i svaki drugi pojedinac,povukao u samou, da ne bi sve izgubio. U toj svojoj kreativnoj strepnji on grevito stvara ibrani svoj svet. Tako ta skrajnutost, dobro ste primetili, prodire u sferu poetskog. On sad delujesa margine, no ne mislim da je to ba tako i loe. Nekad se iz prikrajka bolje vidi a i autonomnostse bolje uva. Pesnik je sad vie upuen na sebe, na fragmentarnost sveta koja mu se pred oimajo vie usitnjava. Pesnik sada ima potpuno drugu ulogu. Nekad je on bio savest drutva,pokreta promena, poeta politikon koji svoje nadahnue crpe iz preidealogizovanesvakodnevnice u elji da na nju snano utie, sad pak, on treba da sauva svet i njegovuelementarnost ali i sopstvenu prisutnost. Da prepozna znakove svoga vremena i pronae meru.

V.S.Dugo ste se bavili ureivakim poslom, najpre u asopisima Znaki Knjievna re, a onda iu izdavakim kuama Knjievna omladina Srbije i Izdavakom preduzeu Filip Vinji.Parlaleno sa tim, bili ste prisutni i kao pesnik. Da li su bogata ureivaka iskustva, odnosnosusreti sa brojnim knjievnim tekstovima znatnije uticali na va pesniki izraz, ili su pak vaa

poetika naela bila ta koja su u veoj meri odreivala pravac vaeg urednikog rada? Da li jemogue i potrebno povlaiti granicu izmeu ovih razliitih statusa urednika i pesnika, i nainanjihovog delovanja?

N.V. Da, po meni, treba razlikovati ta dva naina delovanja. Uredniki posao je izuzetnoizazovan i kreativan posao, on takoe, troi puno vremena i energije i esto je u suprotnosti sasopstvenim pesnikim poslom. Bavei se dugo sa tuim tekstovima svoje sam zapostavljao, zanjih je ostajalo sve manje vremena. Njihov uticaj ili podsticaj bio je vrlo mali, neznatan, jer jeuredniki posao neka vrsta pokretne trake koja vas nemilosrdno vue samo napred, tekstovi semeusobno zatrpavaju, u stalnoj ste borbi sa vremenom i koncepcijom. Dobar deo svoje energijei vremena, ali i radosti, potroio sam na tue tekstove, naravno, sa velikim zadovoljstvom.

V.S. Problematizacija referentnog potencijala jezika i motiv govora kao usitnjavanja iubrzavanja pojavnosti jedne su od kljunih tema vae poezije uopte, a naroito od objavljivanjaknjige Disanje. Promiljanje ina pisanja u brojnim vaim pesmama preneseno je izvantekstualnog domena u domen tematike samih pesama. Da li je ovakav pesniki pristupisprovociran odreenim teorijskim i filozofskim postavkama sa kojima ste se upoznavali, iliiskljuivo onim to bismo uslovno mogli nazvati spontanim, linim autorskim senzibilitetom?

N.V.Jezik je jedino sredstvo poezije, pesnik jezikom preobraava svet. Biti u jeziku, u govoru, ureima je najbolje i najblie sagledavanje stvarnosti. Zato je poezija u isto vreme iskustvo ijezika i egzistencije. Moglo bi se rei da poezija nastaje u blizini filozofije i njenog diskurzivnog

5/24/2018 Agon Broj 20

43/69

miljenja, moda se one meusobno i pothranjuju. Ali poezija je iznad, jer sadri onaj fluid kojijoj ne da da se okameni. Poezija se pokree i sama iz sebe u nekoj vrsti metapoetskogsamopreispitivanja. Nekad su me zanimali ti unutranji procesi nastanka poetskog teksta. KnjigaDisanje nastala je upravo u istraivanju mogunosti usitnjavanja jezika, u disperziji njegovihdinamikih struktura, menjanju fokusa pevanja, vizualnoj, gotovo grafikoj strukturi teksta. Tadasu mi poetski bili vrlo podsticajna avangardna iskustva ali i opti nalet postmodernizma koji mise uvek inio neodreen i maglovit ali koga niste mogli mimoii. Postmodernizam je, i danas mise ini, neprecizan pojam pod koji moete sve podvesti. Oduvek me je, zapravo, zanimalo kolikojezik ima moi da savlada stvarnost. To su kljuna pitanja na koja pesnik nikada nee imatikonaan odgovor. Poto mi je disperzivnost jezika hermetizovala pesmu, a da se jezik ne rasprina estice koje bi bile samo um, to je moda u nekim mojim pesmama zatamnilo znaenja iuinilo ih nekomunikativnim, vratio sam se jeziku koji e svojom bujnou i kristalizacijomoivljavati dubine u meni. Teei istovremeno osebujnosti jezika ali i njegovoj istoi.

V.S.Karakteristike koje sam apostrofirao u prethodnom pitanju u izvesnoj meri postoje i u vaojnovoj knjizi, Dokle pogled dopire. Pa ipak, ova knjiga donosi izvesnu promenu u vaempesnitvu. Kritika se, analizirajui vau novu knjigu, uglavnom koristila pomalo uoptenimsintagmama kakve su intimistiko pevanje i isto lirski doivaljaj sveta. Vi ste, pak, na jednommestu izjavili da ste u novoj knjizi jeziki oistili pesmu. ta za vas znaijeziki oistiti pesmuiime ste bili podstaknuti na taj postupak koji je doveo do promene vaeg izraza?

N.V.Vratio sam se jezikoj elementarnosti, bistrini jezika, kroz koji se bolje i dalje vidi. Dabih bio jasniji posluiu se sa jednim vrlo slikovitim razmiljanjem Gastona Balara o odnosupesnika i jezika (rei) koje bih uzeo kao gotovo svoje. On rei zamilja kao kue sa podrumom itavanom. U prizemlju stanuju znaenja koja nam slue za optu komunikaciju, na tavanu suapstrakcije, a u podrumu su, gde dominira san, nedokuiva blaga. Penjati se i silaziti u samimreima to je pesnikov ivot, kae Balar. Pesniku, koji zemaljsko povezuje sanadzemaljskim, doputeno je i da se previsoko penje i da preduboko silazi. Nije sve u vidljivojstvarnosti, to je tek njena povrina. Rei su kao sonde koje je premeravaju. Svet je velik, kaeRilke, ali u nama on je dubok kao more.

V.S. U poslednjih nekoliko godina primetna je u vaoj bibliografiji tendencija objavljivanjaknjiga izabranih starih i novih pesama, kao i dopunjenih izdanja prethodnih knjiga. Takvihpublikacija je tokom prethodne etiri godine bilo ak etiri. Da li ove knjige, koje nastajukombinacijom pisanja i prireivanja ranije napisanog, svedoe iskljuivo o vaoj potrebi daostvarite komunikaciju starih i novih pesama ili za njihovo objavljivanje postoje i neki razlozipraktine prirode? U kojoj meri neke pesme, ponovno objavljene u drugaijem tekstualnomokruenju i kontekstu, otkrivaju za vas neke nove mogunosti itanja?

N.V. To je vie sticaj okolnosti nego nameran in. Naime, kao dobitniku nekoliko knjievnihnagrada to je podrazumevalo i objavljivanje novih knjiga. Ali, kako ja sporo piem, za nastanaknove knjige potrebno mi je due vreme, te knjige su prosto iznuene. Pravio sam izbore pesama idodavao im nove, sve gledajui da se poetiki uklope, ali i da najave sledeu knjigu. Budui damoje pesnike amplitude nisu stvarale velike poetike raskorake, mislim da se u tim knjigamamoje stare i nove pesme dobro saaptavaju i oslanjaju jedna na drugu.

5/24/2018 Agon Broj 20

44/69

V.S.Danas je veina vaih knjiga, sa izuzetkom poslednje, teko dostupna ili gotovo nedostupnau knjiarama. Pretpostavljam da se znaajan deo tiraa vaih novijih knjiga ustupa kolegamapesnicima, kritiarima, urednicima i drugim ljudima od knjievnosti. Verujete li jo uvek uitalaku recepciju vaih knjiga i mimo uskih krugova koje sam pomenuo? I na kraju, verujete lida je jedna takva ira recepcija savremene poezije mogua, i uopte potrebna?

N.V. Zaista, ko danas ita savremenu poeziju? Mislim da to nije pitanje samo za nae vreme,ono se provlai od kad se pesme i piu. To je pitanje koje je muilo pesnike u svim epohama.Mislite li da su itaci hrlili za pesmama pesnika koji su postali klasici? Oduvek su tiraipesnikih knjiga bili mali jer su pesnike knjige i italaki zahtevnije. Pesnik i ne rauna namasovnost itanja, ali, naravno, prieljkuje to vie italaca. Za mene je italac poezije apsolutniitalac, italac koji se, bez ostatka, mora stopiti sa pesmom. A takvih italaca, uprkos svemu,ima. I za njih treba pisati.

Nikola Vuji roen je 1956. godine u Velikoj Gradusi, naBaniji, Hrvatska. Osnovnu kolu zavrio je u Velikoj i MalojGradusi, a gimnaziju u Petrinji. Diplomirao je na Filolokomfakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku knjievnost isrpskohrvatski jezik. Bio je urednik asopisa Znak, glavni iodgovorni urednik Knjievne rei, urednik u Knjievnojomladini Srbije, glavni i odgovorni urednik lista VukovezadubineZadubinai urednik u izdavakoj kui Filip Vinji.Objavio je knjige pesama: Tajanstveni strelac (1980), Novi

prilozi za autobiografiju (1983), Disanje (1988), istilite(1994), Kad sam bio mali (1995), Prepoznavanje (2002), Zvuktiine, izabrane i nove pesme (2008),Rasuti zvuk, izabrane starei nove pesme (2009), Novi prilozi za autobiografiju, drugo,dopunjeno izdanje (2008), Dokle pogled dopire (2010) i Dokle

pogled dopire i nove pesme (2012). Priredio je za tampuneobjavljeni roman Mee Selimovia Krug(1983) i Antologijunarodne knjievnosti za decu (1997, drugo proireno izdanjepod naslovom Srpska narodna knjievnost za decu, 2006).Dobitnik je sledeih nagrada: Braa Mici (1993), Zmajeva

nagrada Matice srpske (2002), Disova nagrada (2009), Miroslav Anti (2011), ura Jaki (2011) iBranko Miljkovi (2011). U izdanju Matice Srpske u biblioteci Zmajeva nagrada objavljen je zbornikradova posveen njegovoj poeziji pod naslovom Poezija Nikole Vujia(2008). Objavljene su mu knjigeizabranih pesmama na rumunskom Noi i druge pesme(Noptile si alte poeme, editura Anthropos, 2011,Timioara) i na makedonskom jeziku (, , 2011)u izboru i prevodu Slave oro Dimoskog. Prevodi sa ruskog jezika. lan je Srpskog knjievnog drutvaiSrpskog PEN centra. ivi u Beogradu.

5/24/2018 Agon Broj 20

45/69

DANICA VUKIEVI

Drugost kao sudbina

razgovarala Jelena Milinkovi

J.M. U vaim zbirkama se prepoznaje vrlo suptilno izgraen lirski glas koji saoptavaprvenstveno ensko iskustvo, a lirski subjekt je precizno definisan kao ena. Koliko je zajunakinju vaih pesama presudno to to je ensko, tj. da li smatrate da se o vaoj poeziji moe

u to smislu govoriti kao o poeziji razlike, poeziji drugog tj. druge, ukoliko enskost razumemokao tu razliku ili drugost, ili smatrate da je mogue njeno itanje i sa pozicija koje nisu rodnoodreene? Koja su to sredstava koja najee koristite kako biste saoptili specifinosti enskogiskustva?

D.V. Moje iskustvo jeste ensko iskustvo, i izabran enski glas (meu drugim unutranjimglasovima, dejim, mukim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, ivotinjskim...glasovima predmeta). Kada traite sopstveni glas (timovanje, oslukivanje preko antena) nekiipak izaberete, tako nastaju i klie i manir (ako ostanete pri jednom, i u jednoj istoj intonaciji) iono to je specifino... neponovljivo, moda. Drugost moe da bude sudbina, moe takoe dabude izbor... Ako je sudbina htela da ivim u ovakvom svetu u kojem je Drugi ena, s rado u (i

uasom) prihvatiu svoje mesto koje je odsustvo mesta...J.M.Pored atributa enska, vaa poezija se percipira i kao urbana, posebno nakon 2009.godine kada je objavljena veoma vana i zapaena antologija koju je priredila Radmila LaziZvezde su lepe, ali nemam kada da ih gledam, antologija srpske urbane poezije i u kojoj jezastupljena i vaa poezija. U predgovoru ovoj antologiji prireivaica pie da je obuhvatilaurbane poetike narativnog izraza. Povodom termina urbano, nakon objavljivanjaantologije, voene su izvesne polemike o njegovoj preciznosti i znaenju. Kako biste se odrediliprema terminu urbana poezija? Kako razumete njegovo znaenje i kako biste svoju poezijuopisali u odnosu na to, tj. koje elemente u njoj prepoznajete kao urbane?

D.V.Otkad je u opticaju termin urbano, iao mi je na ivce... Ranije sam o tome mislila kao oprenaglaavanju, jer je loginije imenovati ruralnu ili poeziju prirode, poeziju sela, polja... a sveostalo je urbana poezija, pesnik je graanin ako izriito nije seljak... Meutim, popustila sam,kasnije sam to prihvatala kao kakvu-takvu distinkciju naspram tradicionalistike, pseudoepske,nacionalistiki obojene poezije, a konano tako i Antologijusrpske urbane poezijedoivljavam,kao opozit agresivnoj tradicionalistikoj, vanvremenoj poeziji... I elementi tog anti-nai-smo, togpodrazumevajueg iskustva u kosmikom vakuumu srbstva, jesu elementi zvani urbano...

J.M.Zavrili ste enske studije. Kakav je va odnos prema feminizmu u najirem smislu te rei ikoliko su feministike teorije uticale na formiranje vaeg poetskog izraza?

5/24/2018 Agon Broj 20

46/69

D.V.enske studije su kola herojstva, svaka Amazonka u svom obrazovanju mora da proe iovu fazu inae nije kompletna ratnica... Kada sam bila veoma mlada bila sam militantnafeministkinja (kao neki budui svetac koji je jo odmalena revnosni vernik, s vizijama, crkva gase sea...) takorei prirodno, samosvest podrazumeva i to da vidi kako mama pegla a tata putuje(s tobom, enskim sinom)... Oslanjala sam se na pesnikinje (u duhu koji raste), oslanjala sam sena nanu i tetku (u ivotu koji raste)... Opte mesto kada neka od probitanijih spisateljica kae,javno se deklariui: Ja nisam feministkinja, izaziva oduevljenje, ozbiljno klimanje glavama...to i jeste cilj ovakve legitimacije, ne bojte se, bezopasna sam, nee mi se omai... Nelagoda iosuda, prezriv kiseli osmeh koji prati izjavu: Ja sam feministkinja! toboe brina recepcija nadsamoograniavajuim ukopavanjem, kao da Ja nisam feministkinja ne moemo prevesti: I ja sammukarac, jedan od vas, znai shvatiete me ozbiljno...Odbacivanje i nepoznavanje feminizma ravno je javnom priznanju: Ja ne znam nita. Ko e reijavno: Veliki sam nepoznavalac savremene teorije. A upravo to vidim/ujem, nepoznavanjefeministike teorije jeste sramotno ukoliko pretendujete da se oglaavate u polju tzv.humanistike, u ta spadaju i knjievna teorija i knjievna kritika.

J.M.U vaoj poslednjoj zbirci Prelazak u jednu drugu vrstubavite se izmeu ostalog i temomjezika, kao i sloenim odnosom stvarnost/knjievnost. Naslov zbirke nas upuuje na konkretnarazmiljanja o promeni, preoblikovanju, transgresiji. Da li se prelazak apostrofiran naslovomdogaa upravo uz pomojezika, i u njemu? O kakvom prelasku se zapravo radi i koju ulogu upostajanju drugom vrstomima upravo jezik kao jedino pesniko orue?

D.V. Kada spomenete... u vaoj poslednjoj zbirci, ne znam da li je bitno, ali ta zbirka jenapisana mnogo pre prethodne, i ne postoji hronoloki red, tako da ni tema koja je tu prisutna

nije hronoloki poslednja... Dakle, jezikom se tu bavim kao instrumentom i tajnom i temom...Jezik je sve, u njega staje sve, jer je sve/obuhvatan... Kada se profesionalno pria o jeziku mipodrazumevamo, mi (sagovornice) imamo elementarni konsenzus, zbog interesovanja koja obeimamo, zbog obrazovanja (filolokog), ipak s jezikom rade i neuki, neprijatelji takoe,unititelji... ta s tim? Postoji paralelni svet razgradnje toga u emu ja ivim; recimo, jezik jevoda u kojoj ivim, ali nisam sama u toj vodi...Naslov Prelazak u jednu drugu vrstu, jeste termin iz logike... i veoma je vaan za ono to jesadraj. Red, nauka, svrha, usred niega, usred neznanja...

J.M. Specifinom poetskom realizacijom kreirali ste prostore poezije koji se smetaju narelaciji stvarnost snovi (ulne i misaone) impresije. ta od ovih elemenata ima najveeg

uticaja na vau pesniku kreaciju i njen krajnji proizvod? Kako biste opisali ovaj prenapregnutitripolarni odnos unutar koga se konstituie lirski subjekt vae poezije?

D.V. To ste ba dobro opisali, tripolarni prenapregnuti odnos... Ja to vidim iznutra, izpodmornice, s rampe, drugaije, ipak, taj odnos jeste plodan. Kao Vlasi, kao Indijanci, ozbiljnoshvatam snove, ivim i tamo. Postoji i veoma vaan kulturoloki aspekt, to jest ono kako samoblikovala svoj odgovor na kulturu u kojoj sam oblikovala sopstvenu kulturu... Recimo, danas,15. avgusta 2012, napisala sam pesmu (bez naslova) koja je nastala ni iz ega (sic!), ula sam usvojoj glavi: Vreme je stalo, tako poinje pesma, a zavrava se opisom delia vonje i rei kojeje izgovorio ovek s kojim sam se pre dva dana vozila i gledala nebo iz kola... Ludo je to. Imate i

5/24/2018 Agon Broj 20

47/69

te velike radnike pesnike, koji suvom drenovinom kite svoje glave... Pisanje (poezije) je modanajvea srea koju je mogue zamisliti...

J.M.Koga biste od pesnika i pesnikinja izdvojili kao poetiki bliske sebi? Da li literarne uzorepre pronalazite u knjievnoj istoriji ili u savremenoj knjievnosti?

D.V.Ne znam, stvarno ne znam... To je teko pitanje. Previe sam u tome i predugo. Mogu danabrajam, ali to je nestvarno. Kada bih rekla ta itam, ta volim da itam to bi bilo neto, ilikoga cenim... Da izjavim, Andrej Platonov je moda najvei pisac XX veka? Ili, iz nepoznatograzloga, itam dela Pola Ostera. Imam svoju druinu na okupu. Jedan od velikih izvora, svimadostupan, bio biRuski almanah.

J.M. Poslednju zbirku pesama ste objavili 2007. godine. Koje su vam trenutne pesnike

fascinacije? Imate li novi pesniki rukopis i moemo li ga uskoro oekivati?

D.V.Svaka zbirka imala je svoju sudbinu, putala sam da se neto odigra, ne inei nita... Toneinjenje pretvorilo se u neobjavljivanje. Recimo, jedne godine, na primer, 2010, niko ne kae,Ima li zbirku, i ja nikome ne dam zbirku jer niko nije ni pitao. Samo jednom, ja sam pitala inisam dobila odgovor, prole godine poelela sam da objavim u ediciji namenjenoj poeziji kojami se zbog neega svidela, urednik Laslo Blakovi(Kulturni centar Novog Sada), poaljem mumejl (pie na izdanjima) s jednostavnim pitanjem, ali ne dobijem nikakav odgovor, i ne objavimzbirku, ni tamo niti drugde. Ja to tako putam, moda je to neprofesionalno i iracionalno...Trebalo bi da izae u kraljevakoj Povelji ove jeseni zbirka (hronoloki se ne uklapa s jednomkoja stoji, to jest mlaa je), naslov, Visoki fabriki dimnjaci. Dakle, stara lei, eka, nova je

verovatno vetu, srednja e izai... Volela bih da objavim zbirku pria koju imam, ali ne znam nigde ni kada...

Danica Vukievi, pesnikinja i prozaistkinja. Objavila je knjigepesama Kao hotel na vetru (1992), Kada sam ula glasove (1995),amanka (2001), Luk i strela (2006), Prelazak u jednu drugu vrstu(2007), kao i prozne knjige Na plaama (1998) i ivot je gorila(2000). Dobitnica je nagrade ProFemina i nagrade BiljanaJovanovi.

5/24/2018 Agon Broj 20

48/69

DEJAN ILI

Referencijalni obrt

razgovarao Vladimir Stojni

V.S.Objavili ste sedam knjiga poezije kod svega dva izdavaa. Prve etiri knjige tampao jebeogradski Rad, a naredne tri kraljevaka Povelja. Ovo su izdavai sa kojima ste u najveoj

meri saraivali i prilikom objavljivanja poezije koju prevodite. Pretpostavljam da ovakva vrstadugotrajnije saradnje donosi izvesnu sigurnost koja danas postaje sve rea, u vremenuizdavake oskudice i marginalizacije sistematskog predstavljanja savremene poezije. Smatrate lida ove nepovoljne drutvene okolnosti ipak mogu isprovocirati neki subverzivni potencijalsavremene poezije, naroito one koju piu mladi pesnici u pokuaju da pronau svoje mestoupravo u takvim okolnostima?

D.I.Mislim da subverzivni potencijal umetnosti, u drutvenom smislu, nikada nije bio posebnoveliki, iako su nekada umetnici i pesnici doista verovali u to. Danas malo ko veruje u subverziju,kritiku, radikalnost, ak i kada se upranjavaju ovi se kvaliteti vrlo brzo preobraze u jezik isistem umetnosti. to se tie naeg dananjeg drutva, ponekad mi se ini da nama subverzija

nije ni potrebna, subverzija se javlja kada imate sistem koji treba podriti. Mi ovde nemamosistem, na je problem neureenost, nedostatak bilo kakve sistematinosti, plemenskaraskalanost a ne krutost poretka. Sve ovo vai i za pesniku scenu, mi smo izgubili izdavakuinfrastrukturu bez koje nema vidljivosti autor (ne samo mlaih), i ne treba da podrivamo onomalo to je jo ostalo, nego da gradimo novo. Znam da je to teko, jer je segment kultureneodvojiv od opteg stanja drutva. S druge strane, subverzija jeste povlaeno polje mladosti, ina planu pisanja i na planu kulturnih politika, i moda bi alternativni napori mogli uroditinekim plodom. Povratka na staro sigurno nema. Nikada vie mi neemo imati velike izdavaesa belim kolekcijama poezije. Za to je potrebna vea i drugaija ekonomija, bogatija ikulturnija izdavaka industrija.

V.S.Za vau poeziju karakteristino je specifino bavljenje prostorom, kao mestom obitavanjasubjekta i pesme. Taj prostor je esto sveden na nivo konkretnog geografskog toponima, ali uvekzadrava mogunosti apstraktnijeg sagledavanja i intimistikih uitavanja subjekta. Kako jedolo do te fascinacije lokalitetima i kako lokaliteti postaju mesta poezijeu vaoj poetici?

D.I. Odsada emo se baviti samo pitanjima prostora, rei su Pola Virilioa. Postistorijskopolazite je taka od koje sam krenuo u svojoj prvoj knjizi, a postistorija inaugurie pitanjeprostora, ostavljajui po strani vremensku dimenziju (jer je vreme stalo, suspendovano je). Uprve tri knjige ti prostori su neto apstraktniji da bih od Duvanskog puta poeo da piem netoreferencijalnije pesme koje se esto smetaju u spoljanje ambijente. No, u oba sluaju, uveksam insistirao na razmeni, ili, bolje reeno, na ambivalenciji spoljanjeg i unutranjeg

5/24/2018 Agon Broj 20

49/69

(Mebijusova traka), teei da prevaziem taj dualizam. Kasnije u ukljuivati i intimizam idrugost kako bih te prostore personalizovao pretvarajui ih u (post)balarovske sanjarije.Mesta mog stvarnog ivljenja postaju posveena i povlaena mesta moje poezije, vrstapoetskih heterotopija. I ne treba zaboraviti kretanje, koje je od Lisabona veoma vanadimenzija, kako u jeziku, sintaksi, tako i na nivou oznaenog. Uvek su me zanimali nainiderealizacije jednog prostora, a tu su vam neophodni kretanje i percepcija. Realno je neodvojivood svoje derealizacije. Mesta su uvek i ne-mesta. I jo neto, kretanja imaju svoja zastajanja, kadprekinete putovanje kolima da biste se odmorili na nekoj okuci, pored ume, ili na obali reke, unepoznatoj varoici, kad vas neto zaustavi, kad se voz pokvari i stane usred pejzaa, kad seodjednom naete na nekom bilo kom mestu, stvaraju se svi uslovi za poetsku fascinaciju, tabezimena mesta moda su poetska mesta par excellence.

V.S.Zagovornik ste obnove oznaenog u poeziji, odnosno stvaranja neke vrste novog pesnikogpoverenja u predmetnost. Ove postavke su jasno formulisane u vaem programskom izlaganjuKako itati poeziju. Sve te karakteristike prepoznali ste u savremenoj italijanskoj poeziji, ali tamislite, gde je njihovo mesto u dananjoj poeziji uopte, ako probamo da proirimo pogled iizvan italijanskog jezika? Vidite li sline tendencije npr. i u domaoj poeziji ili u poeziji nekihdrugih jezika sa kojom se susreete bilo u originalu, bilo u prevodu?

D.I.Moda bi bilo pretenciozno rei da sam ba ja prepoznao karakteristike o kojima govorite,oslanjao sam se na tadanje tekstove italijanskih teoretiara poezije, te na praksu i miljenjeautor koje u antologizovati i uporedo gradio svoje stavove u skladu sa vlastitim pisanjem. Mojdoprinos toj debati bio bi moda termin referencijalni obrt, skovan po uzoru na nekadanjilingvistiki obrt koji e najaviti postmoderno miljenje. Lepo ste i oprezno rekli poverenje upredmetnost. Za mene obnova oznaenog nije znaila povratak unazad, na naivnu veru da reire-prezentuju stvari, to bi bila metafizika (prisustva), ve da je potrebno novo preispitivanjereferencijalnosti jezika. Bez iluzija misliti njenu ambivalenciju, asimptotu, odatle i svojevrsnumistinost. Ovo pitanje se provlailo kroz ceo dvadeseti vek, odnos rei i stvari, pitanjeadekvacije, korelacije, ali je krajem prolog veka ponovo postalo vano. I to, onda, nije pitanjeove ili one poezije, ove ili one scene, prosto nije tendencija, pre je evidencija (uvid) iz kojese raaju tendencije. Kao to ne predstavlja povratak na metafiziku i umerenu modernost(hermetizme i simbolizme), obnova oznaenog ne implicira nuno ni verizam. Obnovaoznaenog moe znaiti i antirealistiku poeziju, to je obnova na nivou znaka, a ne realnosti, jerje princip realnosti jednom zauvek (nema tu obnove i povratka) siao sa svetske iteorijsko-pesnike scene. Dodue, u realnost se moe jo uvek verovati, ali tako vie ne nastajeveristika poezija.

V.S.Primetna je sintaksika, stilska, pa donekle i tematska veza ili slinost poezije koju pietepoev od knjige Duvanski puti jednog dela poezije koju prevodite. ini se da je uoljiviji smeruticaja u ovakvim situacijama onaj u kojem poezija koja se prevodi utie na pesniki izrazprevodioca. Da li je u vaem sluaju dolo i do obrnutog smera ovog procesa? Drugim reima,da li je va pesniki izraz uticao na nain prevoenja i rezultate prevodilakog rada? Mogu li seove paralelne linije uticaja razdvojiti i da li je to potrebno?

D.I. Od knjige Duvanski put doista dolazi do izvesne promene u pisanju, javljaju se pesme snaslovima, stihovi su neto dui, sintaksa se dalje razvija, meutim, ako se bolje pogleda, ostaje

5/24/2018 Agon Broj 20

50/69

na pravcu koji je trasiran u mojim prvim zbirkama. Kretanje postaje dominantan motiv, vektorpesme. to se tie tematike (koja moe biti zajednika autorima jednog vremena), ona jeotvorenija, te prati promene u mom privatnom ivotu. Polako se uvode mesta na kojima ivim,osobe sa kojima ivim, geografski i kulturni prostori kojima prolazim, i to je moj svet, neprevelik ali svesno izabran, ba zato to je ogranien. Pesma je slika i tei da bude fantazija,shvaena, u grkom smislu, kao prisustvovanje u svetu.A pisanje i prevoenje se, naravno, veoma proimaju, i ne mogu se razdvojiti. Koliko jedno utiena drugo, teko je odmeriti. U evropskim kulturama pesnici su esto i prevodioci, pa se to pitanjetoliko i ne postavlja (u korenu evropske modernosti stoji pesnik-prevodilac Bodler). Uvek samprevodio, znai uvek sam se izlagao uticajima. Prevoenje utie na vlastito pisanje, i to jepoznata stvar u istoriji knjievnosti. Mnogi znameniti pisci i pesnici trpeli su uticaje autora kojesu prevodili, i menjali svoj nain pisanja. Kod nas se, recimo, Nika Stipevi bavio uticajemkoji je na Andria izvrilo njegovo prevoenje Gviardinija (u Znakovima pored puta). Bezuticaj, ne bi bilo ni svetske knjievnosti, o tome postoje teorije, i to prilino stare. Ideja da setreba braniti od uticaja rtva je mita o originalnosti (dakle, romantiarska) i u osnovi jemetafizika jer podrazumeva jedan samodovoljni identitet, kao da identiteti, ili kvaliteti kojeovim terminom pogreno oznaavamo, nisu mobilne strukture u kojima se prelamaju raznedrugosti. Glas, dakle, nije jedan i jedinstven, nego je mnotven i mobilan (to ne zna i da serasipa, ima ga, nadaje se, pre-poznaje se). Reju, ako ne liite na neto, ne liite ni na ta. Todalje znai da nita niste ni voleli. Mislim, ljubav (kako je samo Bodler voleo Poa!), za razlikuod identiteta koji je smrt, mortalitet, mortifikacija, identifikuju se leevi. Mislim nauestvovanje, makar i skromno, u svetskosti poezije.I, konano, kada je reo uticaju vlastitog pisma i iskustva na rezultat prevoenja, naravno dane postoji objektivno prevoenje, svaki prevod nuno nosi autorski beleg prevodioca, ak ikada prevodilac to eli da izbegne. To je kao da trpite uticaje, i istovremeno ih vrite. Takogledano, jedan prevod je beskonano sticanje i proimanje uticaj, po svim pravcima, u obasmera.

V.S. Preveli ste zbirke Kukuvija i Neuk frankofonog vajcarskog pesnika, Filipa akotea.Delovi tih knjiga napisani su u vezanom stihu, a vi ste ih preveli u slobodnom. Fabio Pusterla ueseju Prevoditi akotea navodi svoja razmatranja o tome zato je, prilikom prevoda naitalijanski, akoteove sonete potrebno napisati. Slaem se sa onim to ste jednom prilikomizjavili, da poezija nije esencija, veobini anr. Budui da je ne-esencijalna, smatrate li da jepoezija anr kojem je sama forma konstitutivni element? Ukoliko je tako, koji su bili vai motiviza modifikovanje izvorne forme akoteovih pesama, prilikom njihovog prevoenja na srpskijezik?

D.I.Da, forma jeste konstitutivni element, ali pre metrikih oblika postoji stih, latinski versus,od glagola verterekoji, izmeu ostalog, znai i skrenuti. Za razliku od proze, poezija skreei okree se, pre no to stigne do margine stranice, i po tome podsea na skijanje/spust/slalom(Valerio Magreli) znaenje u poeziji (vertigo, dodao bih) raa se iz tog skretanja i stalnogprelaska na novi red (Antonio Porta).Dalje, takav nain prevoenja nije nikakva retkost u drugim kulturama (italijanskoj,francuskoj...) nego je veoma esta i legitimna praksa, stvar izbora prevodioca. SalvatoreKvazimodo, recimo, jo tridesetih godina prolog veka, prevodi grke liriare slobodnim stihom.U italijanskim depnim izdanjima klasik nai ete i Malarmea tako prevedenog, prevodilac

5/24/2018 Agon Broj 20

51/69

Kozimo Ortesta. Moje je miljenje da ovakvim postupkom gubimo ono to i inae ne moemodosegnuti, sraslost zvuka i znaenja originala, a dobijamo na referencijalnosti i spontanosti. Ovomi se inilo pogotovo umesnim kod autora kao to je akote koji je velik protivnikukraavanja u poeziji i koji se zalae za tanost poezije, za pesmu koja pokuava da govori osvetu ak i kada je to gotovo nemogue (pred smru).Logino je da se odbacivanju poezije kao lepog oblika reflektuje i na formalnom planu.akoteovi soneti imaju nepravilan raspored rima, tu su i nenaslovljene pesme, te pesme u formibeleke, ime se stvara efekat moderne fragmentarnosti i nesigurnosti. Autor s vremenomublaava efekat aleksandrinca i postepeno ga zamenjuje slobodnim stihom. U zbirciKukuvijadominira aleksandrinac, dok se u zbirci Neuk aleksandrinac smenjuje sa stihom od etrnaestslogova. Kasnije su stihovi razni (aleksandrinci, osmerci, deseterci..) i nalazimo ih pomeane uistom tekstu. Slobodni stih odnosi prevagu, pa se ini da radikalna upitanost nad funkcijompisma ne trpi vrste metrike okvire. Jedinstvenost daha je, zapravo, ono to autora zanima,mera koju on naziva svojim unutranjim uhom. To je i ono to pokuavamo da prevedemokod akotea, ili napie