AGON - broj 10

  • View
    225

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of AGON - broj 10

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    1/69

    broj 10 septembar/oktobar 2010.

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    2/69

    1

    Sadraj

    uvodna re........................................................................................................................ 2

    prevedena poezija (savremena ruska poezija)

    Arkadije Dragomoenko Po ogledalima geometrije ................................................. 4Sergej Zavjalov Kroz zube .......................................................................................... 11Aleksandar Skidan Crveni pomeraj ........................................................................... 16Jelena Fanajlova Kao to je govorio iz dubine Kusto ................................................. 23

    poezija

    Sinia Tuci Drugaije slaem komadie svog tela ..................................................... 27Marija Kneevi El Vijaero ........................................................................................ 34Marjan akarevi Sistem ........................................................................................... 44Dragana Brdari Stalna postavka ............................................................................... 50

    o poeziji

    Savremena ruska poezija

    Mirjana Petrovi Metamorfoze ruske valje ............................................................... 55Dmitrij Kuzmin Posle konceptualizma ....................................................................... 58

    pisali su............................................................................................................................. 66

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    3/69

    2

    uvodna re

    Deseti broj asopisa Agon u rubrici prevedena poezija predstavlja itaocimasavremenu rusku poeziju. U izboru prevoditeljke Mirjane Petrovi, objavljujemo pesmeArkadija Dragomoenka, Sergeja Zavjalova, Aleksandra Skidana i Jelene Fanajlove.Arkadije Dragomoenko, koji se uslovno moe smatrati rodonaelnikom itave generacijesavremenih ruskih pesnika, stvara polimorfnu i vieznanu poeziju koja kroz preplitanjeuticaja metarealizma, kako ga je definisao teoretiar Eptejn, i amerikih postmodernihjezikih praksi, nudi jedan metaforian i zaudno slikovit, ali i fragmentarno retorikipesniki ton. U poemi Sergeja Zavjalova koju ovom prilikom objavljujemo grafikahibridnost teksta ostvaruje priu o lirskom subjektu u kojoj su epski elementi na momenteironizovani tehnikom automatskog pisanja i svojevrsnog poetskog toka svesti. Sa drugestrane, Aleksandar Skidan u svojim svedenim i eliptinim stihovima neguje jedan hermetiniizraz kao simboliku realizaciju koncepta o istorijskoj i svakoj drugoj prezasienosti sveta. Nanivou forme, neto je tradicionalniji izraz pesnikinje Jelene Fanajlove kod koje su elementidrutvenog angamana prisutni na jednom eksplicitnijem nivou.

    Rubrika o poeziji ovog broja Agona je tematski povezana sa rubrikom prevedenapoezija i donosi tekstove koji na panoramskom nivou daju itaocima korisne uvide usavremenu rusku poetsku scenu. Dok je tekst prevoditeljke Mirjane Petrovi koncentrisanijina razjanjenja poetika onih pesnika koji su objavljeni u ovom broju Agona, tekst pesnika iesejiste Dmitrija Kuzmina u prevodu Natae Raovi prua neto iri osvrt na savremenastrujanja u ruskoj poeziji.

    U rubrici poezija objavljujemo pesme Sinie Tucia, Marije Kneevi, Marjanaakarevia i Dragane Brdari. Iako sutinski svesna potrebe postmodernih teorijskih postavkii njihovih refleksija na tekst pesme, poezija Sinie Tucia neto transparentnijim jezikom,duhovitou i u odreenoj meri rezignacijom odbija da se a priori svrsta u bilo koji unapredzadati okvir koji ne bi obuhvatao individualnu autorsku skepsu kao pokretaa pesme. PoemaEl Vijaero pesnikinje Marije Kneevi jeste svojevrsni putniki dnevnik pesnika-putnika, kojipromilja i konstruie sopstveni poziv. Promiljanje ovog lutalakog, odisejevskog identitetapisca uz pomo retorinosti i dijaloginosti poeme ispevane najveim delom kao obraanjedrugom licu ostvareno je kao imaginarno putovanje od dalekih svetova nekadanjihcivilizacija do savremenog doba gradova i tehnologije, kao i od kolektivnog plemenskogiskustva do individualnog jezika. Fraktali iz speva Sistem Marjana akarevia donoseitaocima poeziju eliptinog, razlomljenog i oneobienog jezikog izraza u kome se pesnikeslike samo skiciraju i nagovetavaju i u kome se pesniki glas, u isto vreme osmiljavajuiporedak i borei se protiv njega, probija kroz geometrijske take zadatog/tvorenog sistemakoji je u isto vreme omeen matematikom apstrakcijom i telesnom konkretnou.Simulirajui na tekstualnom nivou slikarske tehnike i slikare apostrofirane u naslovimapesama, Dragana Brdari u ciklusu indikativnog naziva Stalna postavka pokuava da izrazliitih vizura ispria moguu traumatinu priu, koja je u nekim momentimatransparentnija, ali u drugim se oslanja na zamenu fabule naizgled sporednim pesnikimslikama i nagovetajima, izneveravajui tako horizont oekivanja itaoca.

    Vladimir Stojni i Jelena Milinkovi

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    4/69

    3

    prevedena poezija

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    5/69

    4

    Arkadije Dragomoenko

    Po ogledalima geometrije

    Stvar, kakvu je ve znamo

    Poeleti nee ni jedna jedina stvar drugaiju sudbinu(pretpostavimo da su u poetku istovetne, ista im okosnica,vreme, to povija im imena, protenost).

    Vazda se javlja nelagodnost, kada se desi da ujemoda je stvarnost neto drugo od onoga, o emu je re, kadase re po re doe do toga da se drugost znaka poklapa

    sa onime to predstavlja budunost,al ipak, gle, evo ih preobraaji... Neminovni su,kada ui kako da prodre kroz povrinsko.Ili e moi da ko soiva, to jedno za drugim nestaju,poput loze, potekle ka izvoru soli,

    oblikujui stupnjeve galaksija, purpurnog bljeska,prikovanog za pomorca, naravno, ako bude mogao...da pretvori u otricu, nepodatne ni imenu, ni broju,

    zrcalni rad klatna, luk mrmorenja.

    Ili da se upodobi crvu, da propuzipo vijugavom opisu rue i da zakljui: rose is

    tek to is, ali ti nisi ti, jer si ti omaka uslova, pomeren artikal, jer

    ovde poinje ono, to, ako primetimo,onda emo o prorocima i predelima, gde nema ni traga pomena,

    jer nita nije jednako sebi, pa ak i u tenji stvarida postane u sebi i izvan svojih obrisa istovremeno drugaija,ostajui ne ba ista, venikakva to upravo i znaine prelaziti granice trenutka, a to se, jasna stvar,retko kad deava, bez obzira na beznaajne promene.Mnogo toga se ee ne dogaa. U tome je sutina dogaanja.A to je delimino tano. Hteli smo da ne budemo nikakvi,i zato ako umre, ostaje mi da grlim samo smrt.

    Kada bogovi odlaze titi unesreene.

    poput Heliosovog hoda izvan granica razuma, poput elje

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    6/69

    5

    da pije samo so, kada zapne more u arterijama;nasmejalo me, uostalom, neto drugo

    Postoje trbuhozborci i uz to je poznatoda oni koriste usluge raspevanih marionetica. U predanju stoji:(ovde, na stolu, gde je kafa, i senka miroije):navodno se poetkom prologa veka, ogrnuta putevima grada,lutka do pojasa u snegu, posle izvedbe Un bel di vedremo,pretvorila u promrzlo nauznak jezero cinobera.

    Kosa joj bee rastrgnuta.No je uvek vreme lomaa, da bi se, stojei na pragu plamena,

    osetilo kako seanje pleteoseaj sveine. Koliko god da je pisama,

    bilo koje neosporno postaje prvo.

    O emu i Rothko pod sijalicom od 25 vati.

    Desi se da ne primeti kako mesec na dve polovinedeli sanjivu otricu jezera voda, to se povlai,razotkriva izbrisan hijeroglif na pesku

    Nita ne oznaava znaenje. Nadalje, na kartijezeru je dato ime Elze fon Frajtag fon Lorinhofen(sama je htela udvojeno von), tanije, u ast njene glave,to se kotrljala ko odrani Sirijus poetkom milenijuma

    po kaldrmi 102 ulice.

    Ali i tada ne poinji razgovor tako kao da je, eto,unaokolo odblesak odraza, da se u muslinu uruavaju okna ili da ruka slee po osi giljotine (je li tako bilo?)

    Purpur, Rothko, kraplak, oker, gomila, grimiz.

    Jednostavnost je vie od onoga, to se zove utanjem.

    Je li istina to da emo u jedan od dana rane jeseniugledati na horizontu zaliva dim brodova? Je li istina

    to da je svakoj stvari namenjen njen vlastiti san,otisak to svetluca na stranicama vizija

    (svetlucanje bezvredne folije, utanje useka,tananih posekotina gotovo glasova iz senovitih vrtova)?

    antilopin rog, bronzana brazletna, koat kljun ptice...so, isuena na vetru,

    iri se po staklastim odvodima krvi.

    Tu se otvaraju, takorei, koridori proroka.Nekima uopte nisu po volji pore gline, to samu sebe stvara, ve

  • 7/30/2019 AGON - broj 10

    7/69

    6

    gobleni (srebro, oker, nokti mrtvaka, uvojci kose i kopriva),to li te obuze jarost pri pomenu suncokreta?

    Da nije zbog toga to neizostavno bledizlaani zalazak pokolenja?

    Fosforna krljut to je sutra u nou moe sresti.Drugi su u naplavama renim ustalasani mlenom maglom,

    prstima prebirui bez smisla po formuli pree.(jo jednostavnije, pa to su polja promene, ali samo

    u preraunavanju namere. Tamo nikoga ne treba pitatiza dozvolu da okai eir na uho Atini Partenos,da se izuje kod klavira i da mrda nonim prstima

    u ritmu pesmice o Die Nebensonnen).

    Budunost: e to je tvar, kojom oni smatraju

    da vladaju i to ne bez osnova. Mi delimo opte miljenje.

    Kae, pa ta su proroci? Oni su forme,isto tako bestelesno-bezobline kao i flae,kao bezumnici iste vode, zamuenost dolazi s godinama,a njihova predskazanja su naa predoseanja, ali uvek kasnije,

    ne nalazei potporu nigde (direktan pad),tek u trenutku, kada jedno smenjuje drugo,to je takoe preteko zapamtiti, kao onu oporu taku,u kojoj, na primer, pulsiraju leto i jesen,ali u kojoj istodobno nema ni jednog, ni drugog,

    i to se ne ba tako esto, al se ipak katkad deava i u poeziji.

    ita: itam nekolik