SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COMAKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

SADRAJ

UVOD...........................................................................3 2.Potrebe, retkost i izbor............................................4 3.Granica proizvodnih mogunosti...........................5 4.Oportunitetni troak................................................7 5.Efikasnost i pravinost............................................8 6.Racionalni potroai................................................9 7.Krive indiferencije...................................................9 8.ta potroa bira......................................................11 9.Uticaj promene dohotka na izbor potroaa.........12 10.Uticaj promena cena na izbor potroaa.............13 11.Efekti supstitucije i dohotka.................................14 12.Paradoks korisnosti, vrednosti.............................15 13.Viak koji ide u korist potroaa..........................16 14.Kriva tranje potroaa........................................18 15.Uticaj kamatnih stopa na izbor potroaa koji se odnosi na tednju......................................19 ZAKLJUAK.............................................................20 LITERATURA............................................................21

UVOD

Budui da ekonomija prouava odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koje se mogu alternativno upotrebiti, ona ustvari prouava ponaanje ljudi u njihovom racionalnom izboru. Tu racionalnost oni postiu, kako se moglo videti, rukovodeci se sopstvenim interesom. U savremenoj ekonomiji taj pojedinani interes oznaava se izrazom ,,individualne preferencije. Kada bismo iveli u svetu potpune izvesnosti, bez rizika i kada bismo svi imali potpuno iste sposobnosti, karaktere, sklonosti itd., uopte ne bi postojale razlike u individualnim preferencijama. Realnost je, opte je poznato, bitno drugaija. Zbog toga je potpuno normalno da u zboru razliitih ciljeva i sredstava dolaze do izraaja individualne preferencije. Na primer, svaki potroa ima potrebe za razliitim proizvodima i u skladu sa svojim navikama i ukusima razvrstava ih po odredjenom redosledu ili prioritetu. U teoriji ponaanja potroaa, koju emo upoznati, to se naziva skalom preferencija potroaa. U prodavnici nailazite na mnotvo roba koje biste poeleli da kupite. Naravno, poto su vaa finansijska sredstva ograniena, ne moete da kupite sve to poelite. Zato vodite rauna o cenama dobara koja se nude i kupujete korpu dobara, koja, imajui u vidu novac kojim raspolaete, najbolje odgovara vaim potrebama i eljama. Kada se povea cena dobara, potroai su spremni da plate manje jedinica, pa traena koliina opada. Sada emo malo potpunije razmotriti odluke koje se kriju iza krive tranje. Teorija izbora potroaa koju iznosimo u ovih dvadesetak strana nudi potpunije razumevanje tranje. Da bismo objasnili teoriju izbora potroaa naveemo: Deset principa ekonomije: 1. Ljudi se suoavaju sa izborom; 2. Troak neega jeste ono ega se odriemo da bismo to dobili; 3. Racionalni ljudi razmiljaju o ,,graninim sluajevima; 4. Ljudi reaguju na podsticaje; 5. Trgovina moe svakog dovesti u bolji poloaj; 6. Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti; 7. Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishode: 8. ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge; 9. Cene rastu kad drava tampa previe novca; 10. Druptvo se na kretak rok suoava se izborom izmedju inflacije i nezaposlenosti. Jedan od Deset principa ekonomije glasi da se ljudi suoavaju sa izborom. Teorija izbora potroaa bavi se izborom ljudi kao potroaa. Kada potroa kupi veu koliinu jednog za druga ostaje manje. Kada vie vremena provodi u dokolici, a manje radi, ima nii dohodak i moe manje da troi. Kada vei deo dohotka troi u sadanjem trenutku, a manji tedi, mora da prihvati nii nivo potronje u budunosti. Teorija izbora potroaa ispituje kako potroai koji se suoavaju sa izborom donose odluke i kako reaguju na promene u svojoj okolini. Ekonomija nastoji da otkrije pravila racionalnog ekonomskog izbora. Njen zadatak nije u opisivanju ekonomskih aktivnosti ili opisivanju ekonomskih pojmova, iako i to ponekad moe biti korisno, ve u otkrivanju pravila ili zakona koji ih reguliu. Iza svake ekonomske delatnosti stoji izvesna pravilnost ili zakonitost koju treba ,,samo otkriti.

POTREBE, RETKOST I IZBOR

Ljudi, kao prirodna i drutvena bica, iskazuju potrebu za raznovrsnim dobrima i uslugama kako bi mogli da funkcioniu u svojoj prirodnoj i drutvenoj sredini. Ljudske potrebe su jedna heterogena kategorija jer podrazumevaju itav niz kvalitativno razliitih potreba od egzistencionalnih, kao to su potrebe za hranom, odeom i stanovanjem, do raznovrsnih potreba koje se nalaze na viim lestvicama hijerarhije ljudskih potreba kao to su potrebe za sigurnou, afektivne potrebe, potrebe za nezavisnou, statusom, itd. Zadovoljavanje egzistencijalnih potreba tj. potreba nieg nivoa aktivira neophodnost zadovoljavanja potreba vieg nivoa. Obim i struktura ljudskih potreba nisu jednom date i nepromenljive veliine one menjaju svoj kvalitet i kvantitet pod dejstvom raznih faktora. Naime, tokom vremena, potrebe se menjaju i uveavaju usled poveanja i usavravanja materijalne proizvodnje, pojave novih proizvoda i usluga, tehnolokih dostignua; jednom reju, drutveno-ekonomskog razvoja. Savremena proizvodnja danas namee nove potrebe koje pre samo desetak godina nisu ni postojale. Kao posledica dejstava ovih faktora menja se i nain zadovoljavanja ovih potreba, to utie na sve veu kompleksnost u procesu njihovog zadovoljavanja. Zadovoljavanje ljudskih potreba ostvaruje se troenjem raznih dobara i usluga. Postoje dobra kojima se mogu zadovoljavati potrebe u neogranienim koliinama. Koliko godse tih dobara potroi, ona su i dalje na raspolaganju, kao to je npr. ist vazduh, svetlost, suneva toplota itd. Ova i slina dobra koja zadovoljavaju ljudske potrebe, a nisu ograniena, nazivaju se slobodnim dobrima. Ogranienost ili retkost moe da se posmatra u apsolutnom i u relativnom smislu. U apsolutnom smislu sva su dobra ograniena i retka jer ne postoje dobra koja bi priroda nudila u beskonano velikim koliinama. Zato ogranienost u apsolutnom smislu nije za ekonomiju od posebnog znaaja. Za ekonomiju je vana relativna ogranienost, a to znai ogranienost dobara u poredjnju s ljudskim potrebama. Neko dobro moe postojati u prirodi u ogranienim koliinama, ali ako za njim ne postoji potreba to dobro nije relativno ogranieno. Nasuprot tome, u prirodi mogu postojati velike koliine nekog dobra, ali ako uz to postoje i velike potrebe za tim dobrom, ono moe biti relativno vrlo ogranieno. Prema tome, ako su potrebe date, o stepenurelativne ogranienosti odluuje apsolutna ogranienost, a ukoliko je i koliina dobara data, o stepenu relativne ogranienosti odluuju potrebe. Dobra koje su relativno retka ili ograniena nazivaju se ekonomskim dobrima. Kada bi ekonomski resursi bili neogranieni, uz pomo tih resursa moglo bi se proizvesti beskonano mnogo razliitih dobara pa bi ljudske potrebe u potpunosti mogle biti zadovoljenje. U takvim uslovima ne bi se postavljalo pitanje da li je neko dobro proizvedeno u suvie velikoj koliini, ili da li se ista koliina dobara mogla proizvesti uz nie trokove, niti bi bilo vano kako se dobra i dohoci rasporedjuju na pojedince. Medjutim, problem je u tome to ljudi ele da troe znatno vie nego to se u jednoj privredi moe proizvesti. Za proizvodnju dobara i usluga neophodno je utroiti odredjene koliine ekonomskih resursa. U ekonomskoj literaturi pod pojmom ekonomskih resurasapodrazumevaju se zemlja, rad i kapital, kao osnovni resursi, dok je izvedeni resurs preduzetnitvo, koji se ispoljava kroz razliite forme i metode organizacije i upravljanja proizvodnjom. Ogranienost resursa u uslovima neogranienih potreba namee pitanje izbora naina upotrebe resursa, a svaki izbor podrazumeva trokove. Ogranienost resursa ukazuje na ograniene proizvode mogunosti u jednoj privredi. Budui da su resursi ogranieni i da se mogu koristiti na osnovu odnosa trokova i koristi koje svaka od raspoloivih alternativa nosi sa sobom. Ekonomski izbor u uslovima limitarnih

resursa podrazumeva njihovu optimalnu alokaciju sa aspekta ekonomske efikasnosti. To se postie ostvarivanjem eljene proizvodnje dobara i usluga uz to nie trokove proizvodnje. Sa aspekta nacionalne privrede veoma je vano kako e rasporediti upotrebu svojih ogranienih resursa za proizvodju potrebnih dobara. Tri su osnovna zadatka koja treba ostvariti, kroz odgovor na tri kljuna pitanja u vezi sa ekonomskom aktivnou: ta, kako i za koga proizvoditi?1 Ovi problemi javljaju se sa svim nacionalnim privredama, bez obzira na stepen njihove razvijenosti. Prvo pitanje, ta proizvoditi i u kojim koliinama, javlja se usled nemogunosti drutva da proizvede onoliko dobara i usluga koliko je potrebno za zadovoljenje potreba svih njegovih lanova. Zato je nophodno napraviti adekvatan izbor koliina i vrsta dobara i usluga, uz postizanje maksimalne efikasnosti u proizvodnji. Problem kako proizvoditi proizilazi iz injenice da se proizvodnja eljenih koliina dobara i usluga moe ostvariti upotrebom razliitih kombinacija proizvodnih resursa, te je nophodno izabrati pravu kombinaciju. Za koga proizvoditi je problem koji prelazi u domen raspodele, te u konanom utie na raspodelu drutvenog bogatstva izmedju pojedinih lanova drutva. Postoje dva alternativna mehanizma alokacije resursa: -Trite, kao spontani i samostalni mehanizam za reavanje problema alokacije i -Dravna regulacija, koja podrazumeva plansku akciju. Realne prilike pokazuju da u istom obliku ni jedan od ova dva mehanizma ne postoji u savremenim privredama, ve da naela ekonomske efikasnosti podrazumeva njihovu koordinaciju, u okviru takozvane meovite privrede.

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI

Proizvodni potencijal jedne privrede, tj. ukupna koliina dobara i usluga koje ona moe da proizvede, odredjen je obimom raspoloivih proizvodnih resursa i postojeom tehnologijom. Ogranienost resursa primorava drutvo da vri izbor izmedju alternativnih naina upotrebe retkih resursa. Postavlja se pitanje kako ukupne resurse alocirati izmedju hiljade razliitih proizvoda koje je mogue proizvesti? Izbor odgovarajue koliine i naina proizvodnje pojedinih dobara je vrlo sloen problem, a da bismo problem pojednostavili posluiemo se primerom jedne privrede koja uz pomo raspoloivih resursa i tehnologije moe da proizvede samo dva dobra: penicu i gvodje. Ukoliko se svi resursi angauju u proizvodnju penice, drutvo e proizvoditi maksimalni mogui obim proizvodnje od 10 miliona tona penice, a ukoliko se svi resursi usmere ka proizvodnji gvodja, dritvo e proizvoditi grodje u iznosu od 5 miliona tona. Izmedju ove dve krajnosti postoje i druge mogunosti koje su date u tabeli br.1.

1

Samuelson P., Nordhaus W., Ekonomija, 14. izdanje, MATE, Zagreb, 1994, str.3.

Tabela br.1. Razliite proizvodne mogunosti Alternative Penica u mil.t Gvodje u mil.t A 10 0 B 8 1 C 6 2 D 4 3 E 2 4 F 0 5 Proizvodne mogunosti drutva jasnije se mogu prikazati ako se unesu podaci iz tabele br.1. u grafikon, na kome je na X-osi oznaena proizvodnja penice a na Y-osi proizvodnja gvodja. Spajanjem taaka koje pokazuju maksimalne koliine penice i gvodja koje se mogu proizvesti uz pomo raspoloivih resursa i tehnologije, uz pretpostavku pune zaposlenosti svih resursa, dobija se kriva ili granica proizvodnih mogunosti (Production Possibilitu Frontier PPF), koju zovemo i budetsko ogranienje potroaa.Budetsko ogranienje potroaa pokazuje razliite korpe dobara koje potroa sebi moe da priuti sa datim dohotkom.2 Ako se raspoloivi proizvodni resursi koriste u potpunosti, tj. ako je privrede u stanju pune zaposlenosti, onda nije mogue poveavati proizvodnju jednog dobra, a da se pritom ne smanji proizvodnja drugog. Mogunosti B,C,D, i E znae da se rad, orudja i drugi resursi premetaju iz proizvodnje penice u proizvodnju gvodja i obrnuto. Kriva proizvodnih mogunosti ukazuje na to da privreda u uslovima pune zaposlenosti raspoloivih resursa, ukoliko eli da povea proizvodnju jednog dobra, mora da napusti deo proizvodnje drugog dobra. Prema tome, kriva PPF pokazuje nam alternative izbora drutva izmedju proizvodnje razliitih proizvoda. Privreda je postigla ekonomsku efikasnost onda kad ne moe da proizvede vie jednog dobra bez smanjenja drugog dobra, odnosno kada je na granici proizvodnih mogunosti.

2

Gregori Mankju, Principi ekonomje, str.459.

Taku iznad krive graninih proizvodnih mogunosti, kao to je H, nije mogue dostii, ak ni uz maksimalnu efikasnost u korienju proizvodnih resurasa. Nasuprot tome, take unutar krive proizvodnih mogunosti, poput take G, pokazuju da u privredi postoji nedovoljna uposlenost resursa, odnosno da je privreda neefikasna. to je ova taka blia koordinantnom poetku, vei je stepen neefikasnosti privrede.3 Take iznad krive proizvodnih mogunosti mogu se dostii jedino usavravanjem tehnologije, tj. kompleksom tehnolokih promena, koje e poboljati proizvodne mogunosti zemlje i time dovesti do pomeranja krive proizvodnih mogunosti udesno. Sprovodjenje tehnolokih promena je pak, mogue samo u sluaju da se nacionalna privreda opredeli za uzdravanje od tekue potronje u korist akumulacije, koja e biti izvor novih investicija, to e omoguiti poveanje proizvodnje u buduem periodu.

Oportunitentni troak

Poto ljudi moraju da biraju, odluivanje podrazumeva da se vri poredjenje izmedju trokova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U mnogim sluajevima, medjutim, troak neke aktivnosti nije tako oigledan kao to to na prvi pogled moe da izgleda. Analizom krive proizvodnih mogunosti doli smo do zakljuka da ukoliko se privreda nalazi na granici proizvodnih mogunosti (a to znai punu zaposlenost resursa), poveanje proizvodnje jednog dobra zahteva da se smanji proizvodnja nekog drugog dobra. Upoljavanje resursa u proizvodnji odredjenih dobara podrazumeva da ih ne moemo koristiti za neke druge alternative. Ako se u tabeli br.1. izabere alternativa C privreda e da proizvodi est miliona tona penice i dva miliona tona gvodja. Ukoliko se izabere alternativa D privreda e proizvoditi etri miliona tona penice i tri miliona tona gvodja. Opredeljivanje za alternativu D umesto C, privreda se odrie dva miliona tona penice, ali dobija jedan milion tona gvodja i obrnuto, ako se izabere alternativa C umesto D, privreda se odrie milion tona gvodja, ali dobija dva miliona tona penice. Iznos jednog dobra kojeg se treba odrei da bi se dobilo vie drugog dobra naziva se oportunitentnim trokom. Otud je oportunitentni troak jednog kilogram penice pola kilograma gvodja, a oportunitentni troak kolograma gvodja dva kolograma penice. Prema tome, oportunitentni trokovi mogu se definisati kao vrednost koju smo propustili ili izgubili zato to smo se opredelili za jednu a propustili drugu, ili niz drugih alternativa. Oportunitentni trokovi predstavljaju meru onog to je izgubljeno prilikom donoenja odluka o upoljavanju proizvodnih redursa. Moemo ih izraziti bilo u novcu koji dajemo za kupovinu, bilo u dobrima kojih se liavamo, bilo u vremenu. Osnovni uzrok njihovog postojanja je ogranienost resursa, jer kad bi resursi bili neogranieni ne bismo morali da razmiljamo za koju alternativu njihivog korienja da se odluimo. Sve dok su resursi ogranieni, izbor se mora plaati oportunitentnim trokom koji se meri proputenim moguim izborom. Koncept oportunitentnog troka je vaan jer ukazuje na to da stvarni izdatak u novcu nije uvek precizni pokazatelj stvarnih trokova. I u odlukama koje se donese van privrede, u svakodnevnom ivotu, oportunitentni trokovi su veoma bitni. Ako se dinar potroi na kupovinu jednog dobra istovremeno se proputa mogunost troenja toga dolara na niz

3

Dragoslav Kitanovi., Osnovi politike ekonomije, kolska knjiga, Ni, 2003., str.75.

moguih dobara ili usluga. Uvek kada potroite dinar imate dinar manje za potronju na sva druga dobra. Uzmimo primer svrenog srednjokolca koji stoji pred sledeim izborom: zaposliti se ili nastaviti kolovanje. Pretpostavimo da trokovi studiranja, koji obuhvataju trokove kolarine, stanovanja, ishrane i putovanja iznosi 150.000 dinara za etri godine. Ovim trokovima mora se dodati i oportunitentni troak vremena koji student provodi studirajui pohadjajui nastavu. Ukoliko podjemo od pretpostavke da je svreni srednjokolac za puno radno vreme mogao zaraditi u istom periodu 250.000 dinara, sabiranjem trokova studiranja i izgubljene zarade dobija se ukupni troak od 400.000 dinara. Znaaj oportunitentnih trokova u ekonomiji je u tome to su ovi trokovi veoma vani pri razmatranju i donoenju alternativnih poslovnih odluka i procenivanju njihivog doprinosa ukupnom finansijskom rezultatu preduzea. Kada se ogranieni resursi mogu alternativno upotrebiti u vie razliitih poslovnih poduhvata, rtvovani prinos od najrentabilnijeg poduhvata, ije se ostvarenje ne moe prihvatiti, tretira se kao troak prihvaene alternative u koju se ulau resursi. Tako se ocenjuje diferencijalni prinos prihvaene alternative kao mogui doprinos ukupnom rezultatu preduzea, i u tom smislu su oportunutentni trokovi vani pri donoenju poslovnih odluka.4

Efikasnost i pravinost

Prvu lekciju o odluivanju rezimira izreka: Ne postoji besplatan ruak. Da bismo dobili neto to nam se dopada, obino moramo da se odreknemo neeg drugog to nam se, takodje, dopada. Odluivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi. Razmotrimo sluaj studentkinje koja mora da odlui kako da alocira svoj najdragoceniji resurs vreme. Moe sve vreme da ui ekonomiju; moe da ui psihologiju; ili, moe da podeli vreme na te dve oblasti. Za svaki sat koji provede uei jedan predmet, mora da se odrekne jednog sata kji je mogla da provede uei drugi. Za svaki sat koji provede u uenju, ona se odrie jednog sata koji je mogla da provede u dremanju, vonji bicikla, gledanju TV-a, ili na poslu s pola radnog vremena za dodatnu sumu novca koju e moi da potroi.5 Jo jedan izbor sa kojim se drutvo suoava je izbor izmedju efikasnosti i pravinosti. Efikasnost je svojstvo drutva da izvue maksimum iz svojih retkih resurasa. Pravinost je svojstvo pravedne raspodele ekonomskog prosperiteta medju lanovima drutva. Ne moemo uivati u kolau trine efikasnosti podelimo li ga na jednake delove.6 Razlog tome je injenica da je drutveni dohodak neravnomerno rasporedjen izmedju pojedinih ekonomskih uesnika u okviru makroekonomije.7 Drugim reima, efikasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, a pravinost na nain raspodele tog kolaa. U sluaju kad vlade kreiraju svoju politiku, esto se javlja sukob izmedju ova dva cilja. Kad vlada preraspodeli dohodak od bogatih ka siromanima, ona smanjuje nagradu za vee zalaganje na poslu; kao rezultat toga, ljudi rade manje u proizvode manje dobara i usluga. Drugim reima, kad vlada pokua da isee ekonomski kola na ujednaenije komade, kola postaje manji.4 5

Beni Dj., osnovi ekonomije, kolska knjiga, Zagreb, str.29. Gregori Mankju, Principi ekonomije, str.4. 6 Okun A., Equality and Efficiency: The Big Tradeoff, Brookings Institution, Washington, 1975, str. 99. 7 J. Robinson, J. Etwell, Uvod u savremenu ekonomiku, CEKADE, Zagreb, 1990. str.232.

Racionalni potroaiOdluke u ivotu retko su iskljuivo crno-bele, ukljuuju i vrlo esto sive nijanse. Za vremeruka, odluka koju donesete nije da li ete gladovati ili se prejesti, nego da li ete uzeti jo jednu kaiku krompir-pirea. Za vreme ispitnog roka, vaa odluka nije da li ete uiti 24 sata dnevno, nego da li ete provesti jo jedan sat pregledajui beleke umesto da gledate televiziju. Ekonomisti koriste termin granine (marginalne) promene da bi opisali stalna sitna prilagodjavanja plana delovanja. Imajte na uju da margina znai granica, pa marginalne ili granine promene predstavljaju podeavanja u okviru granica onoga to inite.U mnogim sutuacijama, ljudi donose najbolje odluke ako razmiljaju o graninim sluajevima. Pretpostavimo, na primer, da trebate doneti odluku vezanu za to koliko godina da se kolujete. Da biste doneli ovakvu odluku, potrebno je da znate dodatne koristi koje e vam doneti jo jedna godina kolovanja (veu platu tokom ivota i radost uenja) i dodatne trokove koje ete pretrpeti (kolarina i plata koje se odriete dok se kolujete). Poredjenjem marginalnih koristi i marginalnih trokova u stanju ste da procenite da li vredi kolovanju posvetiti jo jednu godinu ivota. Iz ovoga moemo primetiti to da kako pojedinci, tako i preduzea mogu da donesu bolje odluke ukoliko razmiljaju o graninim sluajevima. Racionalni donosilac odluke stupa u akciju ako, i samo ako, marginalna korist akcije premauje marginalni troak.

Krive indiferencije

Da bismo se bolje upoznali sa potrebama potroaa moramo utvrditi nain na koji oni biraju. Budetsko ogranienje je tek jedan deo analize: ono pokazuje kombinacije dobara koje potroa sebi moe da priuti od svog dohotka i po datim cenama dobara. Izbori potroaa, medjutim, ne zavise samo od njegovog budetskog ogranienja, ve i od njegovih preferencija u pogledu dva dobra (npr. Pepsija i pice). Dakle, preferencije potroaa predstavljaju sledei korak nae analize. Preferencije potroaa omoguavaju mu da bira izmedju korpi sa razliitim koliinama Pepsija i pice. Ako potroau ponudite dve razliite korpe, on bira onu koja najbolje odgovara njegovom ukusu. Ako obe korpe podjednako odgovaraju njegovom ukusu, kaemo da je potroa indiferentan izmedju te dve korpe.Ba kao to smo predstavljali grafiki budetsko ogranienje potroaa isto vai i za preferencije. To inimo pomou krive indiferencije. Kriva indiferencije pokazuje potroake korpe sa kojima je odredjeni potroa podjednako zadovoljan. U tom sluaju, krive indiferencije pokazuju one kombinacije koliina Pepsija i pice sa kojima je potroa podjednako zadovoljan. Slika 2. pokazuje dve od mnogih kriva indiferencije potroaa. Potroa je indiferentan u odnosu na kombinacije A, B i C, jer se sve one nalaze na istoj krivoj indiferencije.

Nagib u svakoj taki krive indiferencije jednak je stopi po kojoj je potroa apreman da jedno dobro zameni drugim. Ta stopa zove se marginalna stopa supstitucije (MSS). U ovom sluaju, marginalna stopa supstitucije pokazuje koliinu Pepsija koja je potroau potrebna da bi nadoknadio smanjenje potronje pice za jednu jedinicu. To jest, stopa po kojoj je potroa spreman da se odrekne pice da bi stekao Pepsi zavisi od toga da li je vie gladan ili vie edan, to opet zavisi od toga koliko ve ima pice i Pepsija. Na slici 2. potroa je indiferentan izmedju ova dva proizvoda (Pepsija i pice) ili bilo kojeg para proizvoda koji lee na jednoj istoj krivoj indiferencije. Isto vai i za ostale krive indiferencije. Budui da krive koje su udaljenije od koordinantnog poetka potroau obezbedjuju veu ukupnu korisnost, pretpostavlja se da potroa preferira one kombinacije dvaju proizvoda na krivama indiferencije koje su najudaljnije od koordinantnog poetka. etri svojstva krivih indiferencija Svojstvo 1.- Vie krive indiferencije preferiraju se u odnosu na one nie. Potroai preferiraju veu koliinu u odnosu na manju koliinu neega. Kao to pokazuje slika 2.vie krive indiferencije predstavljaju vee koliine dobara nego nie krive indiferencije. Dakle, potroa preferira da se nalazi na viim krivama indiferencije. Svojstvo 2.- krive indiferencije su opadajue. Nagib krive indiferencije odraava stopu po kojoj je potroa spreman da jedno dobro zameni drugim. Stoga, ako se smanji koliina jednog dobra, koliina drugog dobra mora da se povea kako bi potroa bio u istoj meri zadovoljan. Iz tog razloga, veina kriva indiferencija su opadajue. Svojstvo 3.- krive indiferencije se ne seku. Da bismo videli da je to zaista tako, pretpostavimo da se dve krive indiferencije seku, kao na slici 3. U tom sluaju, poto se taka A nalazi na istoj krivoj kao i taka B, te dve take bi potroaa uinile podjednako zadovoljnim. Osim toga, poto se taka B nalazi na istoj krivoj indiferencije kao i taka C, i te dve take bi potroaa uinile podjednako zadovoljnim. Medjutim, ovi zakljuci impliciraju da bi i taka A i taka C potroaa uinile podjednako zadovoljnim, tad u taki C postoji vea koliina oba dobra. To je u suprotnosti sa naom pretpostavkom da potroa uvek preferira veu koliinu u odnosu na manju. Dakle, krive indiferencije se ne seku. Svojstvo 4.- krive indiferencije su konveksne (udubljena kriva). Nagib krive indiferencije jeste marginalna stopa supstitucije (MSS), stopa po kojoj je potroa spreman da se odrekne neke koliine jednog dobra da bi stekao neku koliinu drugog dobra. Marginalna stopa supstitucije (MSS) obino zavisi od koliine svakog dobra koju potroa trenutno konzumira. Dakle, konveksna kriva indiferencije (udubljena kriva) odraava veu spremnost potroaa da se odrekne dobra kojeg ve ima u izobilju.

ta potroa bira

Razmotrimo jo jednom primer Pepsija i pica. Potroa bi eleo da na kraju dobije najbolju kombinaciju Pepsija i pice to jest, onu kombinaciju koja se nalazi na najvioj moguoj krivi indiferencije. Medjutim, potroa na kraju mora da se nadje na ili ispod svog budetskog ogranienja, koje pokazuje ukupna sredstva koja mu stoje na raspolaganju. Slika 4. prikazuje budetsko ogranienje i tri mnogo njegovih kriva indiferencije. Najvia kriva indiferencije koju potroa moe da dostigne (I-2 na slici) jeste ona koja tek dodiruje budetsko ogranienje. Taka u kojoj se ova kriva indiferencije i budetsko ogranienje dodiruju zove se optimum. Potroa bi preferirao taku A, ali ne moe sebi da priuti tu taku jer ona lei iznad njegovog budetskog ogranienja. Potroa moe da priuti taku B, ali se ta taka nalazi na nioj krivi indiferencije, pa mu, stoga, prua manje zadovoljstvo. Optimum predstavlja najbolju kombinaciju potronje Pepsija i pice koja je dostupna potroau. Uoite da je pri optimumu nagib krive indiferencije jednak nagibu budetskog oganienja. Kaemo da je kriva indiferencije tangenta na budetsko ogranienje. Nagib krive indiferencije jeste marginalna stopa supstitucije izmedju Pepsija i pice, a nagib budetskog ogranienja jeste relativna cena Pepsija i pice. Dakle, potroa bira onu potronju dva dobra pri kojoj je marginalna stopa supstitucije jednaka relativnoj ceni.8

8

Gregori M., Principi ekonomije, str.465.

Ukoliko potroa ne izvri izbor takve kombinacije dobara koja obezbedjuje navedenu jednakost, ve izabere da nabavi manju koliinu jednog dobra, granina korisnost tog dobra bila bi vea od granine korisnosti novanog dohotka (nabavljena koliina drugog dobra bila bi vea, to znai da bi granina korisnost drugog dobra bila manja od granine korisnosti novanog dohotka). U takvim uslovima, potroa ne bi postupio po ekonomskom principu maksimizacije ukupne korisnosti u granicama datog novanog dohotka i datih cena.9

UTICAJ PROMENE DOHOTKA NA IZBOR POTROAA

Poto smo videli kako potroai donose odluke o potronji, ispitajmo kako potronja reaguje na promene dohotka. Konkretno, pretpostavimo da se dohodak poveava. Sa veim dohotkom, potroa moe sebi da priuti veu koliinu oba dobra. Poveanje dohotka, dakle, pomera budetsko ogranienje na spoljanju stranu (udesno), kao na Slici 5. Poto se relativna cena dva dobra nije promenila, nagib novog budetskog ogranienja isti je kao i nagib prvobitnog budetskog ogranienja. To znai da, poveanje dohotka rezultira paralelnim pomeranjem budetskog ogranienja. Ekspanzija budetskog ogranienja omoguava potroau da odabere bolju kombinaciju Pepsija i pica. Drugim reina, potroa sada moe da dostigne viu krivu indiferencije. Uz dato pomeranje budetskog ogranienja i preferencije potroaa9

Dragoslav Kitanovi., Osnovi politike ekonomije, kolska knjiga, Ni, 2003., str.140.

predstavljanje njegovim krivama i indiferencije potroaev optimum pomera se iz take oznaene kao prvobitni optimum u taku oznaenu kao novi optimum. Uoite da na Slici 5. potroa bira da konzumira vie Pepsija i vie pica. Mada logika ovog modela ne zahteva poveanu potronju oba dobra kao odgovor na poveani dohodak, ova situacija je najea. Kao to znate, ako sa rastom dohotka potroa eli vie nekog dobra, takvo dobro ekonomisti nazivaju normalnim dobrom. Krive indiferencije na Slici 5. nacrtane su uz pretpostavku da su i pica i Pepsi normalna dobro. U sluaju u kojem porast dohotka navodi potroaca da kupi vie pica, a manje Pepsija. Ako potroa kupuje manje nekog dobra kada mu se dohodak povea, ekonomisti takvo dobro nazivaju inferiornim dobrom. Takodje pretpostavljamo da je pica normalno, a Pepsi inferiorno dobro. Mada su veina dobara normalna dobra, postoje i neka inferiorna dobra. Primer je vonja autobusom. Potroai sa visokim dohotkom verovatno e posedovati sopstvene automobile i manje je verovatno da e se voziti autobusom, nego to je to sluaj sa potroaima iji je dohodak nii. Vonja autobusom, dakle, predstavlja inferiorno dobro.

UTICAJ PROMENA CENA NA IZBOR POTROAAUpotrebimo sada ovaj model izbora potroaa da bismo razmotrili kako promena cene jednog dobra menja izbor potroaa. Pretpostavimo da se cena Pepsija smanji sa dva na jedan dolar po flai. Nije iznenadjenjie to nia cena poveava potroaev skup mogunosti kupovine. Drugim reima, pad cene bilo kog dobra pomera budetsko ogranienje udesno. Slika 6. prikazuje konkretnije kako pad cene utie na budetsko ogranienje. Ako potroa ceo svoj dohodak od hiljadu dolara potroi na picu, onda je cena Pepsija nebitna. Dakle, taka A na slici ostaje ista. Ali, ako potroa ceo svoj dohodak od hiljadu dolara potroi na Pepsi, onda moe da kupi hiljadu umesto petstotina flaa. Dakle, krajnja taka budetskog ogranienja pomera se iz take B u taku D. Uoite da u ovom sluaju pomeranje

budetsko na spoljanju stranu (udesno) menja njegov nagib. (Ta situacija razlikuje se od prethodne u kojoj su cene ostale iste, ali se promenio potroaev dohodak). Kao to smo rekli, nagib budetskog ogranienja odrava relativnu cenu Pepsija i pice. Poto je cena Pepsija opala sa dva na jedan dolar, a cena pice ostala ista, deset dolara, potroa sad moe da zameni jednu picu za deset, a ne za pet flaa Pepsija. Shodno tome, novo budetsko ogranienje ima strmiji nagib. Kako e takva promena budetskog ogranienja izmeniti potronju oba dobra zavisi od potroaevih preferencija. U sluaju kriva indiferencije koje su nacrtane na slici, potroa kupuje via Pepsija a manje pica.

EFEKAT SUPSTITUCIJE I EFEKAT DOHOTKA

Uticaj promene cene dobra na potronju moe da se raslani na dve vrste efekata: efekat dohotka i efekat supstitucije. Da bismo videli kakvi su to efekti, razmotrimo kako bi na potroa mogao da reaguje ako sazna da je opala cena Pepsija. Moe da razmilja na sledee naine: Nain 1.- Odlina vest! Poto je Pepsi jeftiniji, moj dohodak ima veu kupovnu mo. Ja sam, u stvari, bogatiji nego to sam bio. Poto sam bogatiji, mogu da kupim vie Pepsija i vie pica. (ovo je dohodni efekat.) Nain 2.-Poto je opala cena Pepsija, dobijam vie flaa za svaku picu koje se odreknem. Poto je pica relativno skupa, treba da kupujem manje pica a vie Pepsija.(ovo je supstitucioni efekat.) Koja vam izjava deluje uverljivije? U stvari, obe izjave su logine. Pad cene Pepsija ini potroaa imunijim. Ako su i Pepsi i pica normalna dobra, potroa e eleti da ovo poveanje svoje kupovne moi rasporedi na oba dobra. Taj dohodni efekat obino navodi potroaa da kupuje vie pice i vie

Pepsija. Ipak, istovremeno potronja Pepsija postala je jeftinija u odnosu na potronju pica. Taj supstitucioni efekat obino navodi potroaa da izabere vie Pepsija manje pica.10 Efekat supstitucije Prvi faktor koji objanjava opadajuu potronju kada cena raste je oigledan. Ako cena aja raste dok ostale cene ne rastu, onda je aj postao relativno skuplji. Prema tome, isplati se zameniti aj drugim robama da bi se odrao ivotni standard na najjeftiniji nain. Tako aj postaje relativno skulji izvor stimulacije nego ranije, i kupovae se manje aja a vie kafe ili kakaoa. Slino tome, poveanje cena ulaznica u bioskopima u poredjenju sa cenama ulaznica za pozorita moe da prouzrokuje da potroai manje trae zabavu tamo gde je skuplje. Potroa ovde radi samo ono to radi i svaki poslovni ovek kad ga porast cene jednog proizvodnog faktora navodi da prilagodi svoje proizvodne metode tako da zamenjuje jeftinim ulaganjima skupa ulaganja. Ovim postupkom supstitucije, u stanju je da proizvede isti ukupni proizvod po manjim ukupnim trokovima. Slino potroai kupuju zadovoljstvo po najmanjim trokovima. Efekat dohotka Na drugom mestu, ako je va novani dohodak fiksan, a prinudjeni ste da kupujete neku robu po vioj ceni za vas je isto kao da je smanjen va realni dohodak ili kupovna mo, naruito ako ste kupovali znatne koliine robe ija se cena poveala. Sa niim realnim dohotkom eleete da sada kupujete manje aja. Prema tome, ukoliko neka roba nije inferiorna kao to su kobasice ili margarin, efekat dohotka e pojaati efekat supstitucije na nizlazno skretanje krive tranje.11 Naravno, kvantitativni znaaj svakog od ovih efekata varira u zavisnosti od robe koja je u pitanju i od potroaa. U nekim okolnostima kriva tranje do koje dolazi vrlo je elastina: Kao onde gre je potroa troio mnogo na robu i gde postoje gotovi supstituti na primer tranja pijanca za rakijom. Ali, ako neka roba, kao to je so, angauje samo mali deo budeta potroaa, ne moe se lako zameniti i drugim artiklom, i potrebna je u malim koliinama da dopuni vanije artikle, onda e tranja imati tendenciju da bude neelastina.

PARADOKS KORISNOSTI ODNOSNO, VREDNOSTIPrethodne teorije pomeie da se objasni poznato pitanje koje je muilo Adama Smitha u The Wealth of Nations. On je postavio pitanje, zato voda, koja je tko jako korisna da je ivot bez nje nemogu, ima tako nisku cenu dok dijamanti, koji su sasvim nepotrebni, imaju tako visoku cenu? Danas ak i student-poetnik moe da da pravilan odgovor na ovaj problem. To se lako objanjava - , pisae na ispitu. Krive ponude i tranje za vodu su takve da se one presecaju pri vrlo niskoj ceni, dok su krive ponude i tranje za dijamante takve da se presecaju pri visokoj ceni. (Danas bi mogao da doda da voda nije vie ba tako jeftina.) Ovo nije nepravilan odgovor. Adam Smith nije ga mogao dati jer krive ponude i tranje nisu jo bile pronadjene kao deskriptivna orudja, i nisu bile jo za iduih sedamdeset i pet i vie godina. Ali nakon to bi savladao argon, stari Adam Smith bi naravno postavio pitanje, - Ali zato se ponuda i tranja za vodu presecaju na tako niskoj ceni?Sada je lako formulisati odgovor. On se sastoji od dva dela.

10 11

Gregori M., Principi ekonomije, str. 469. Samuelson P., Nordhaus W., Ekonomija, 14. izdanje, MATE, Zagreb, 1994, str.460.

Dijamanti su vrlo retki, trokovi da se dobiju dodatni komadi su visoki. Vode ima relativno obilno, uz niske trokove u mnogim delovima sveta. Prvi deo izgledao bi razuman ak i za klasine ekonomiste od pre vie od jednog veka, koji bi to ostavili da tako ide, ali ne bi znali da pomire ove injenice u vezi sa trokovima sa isto tako vrednom injenicom da je voda u svetu korisnija nego svetska zaliha dijamanata. Zapravo, Adam Smith nije nikada potpuno reio taj paradoks. On se prosto zadovoljio da istakne da upotrebna vrednost neke robe njen ukupni doprinos privrednom blagostanju nije ista stvar kao njena prometna vrednost ukupna novana vrednost ili prihod za koji e se ona prodati. Smith nije doao do take na kojoj bi znao da razlikuje graninu korisnost od ukupne korisnosti! Danas, treba da dodamo gornjim razmiljanjima o trokovima jo jednu drugu istinu: Ukupna korisnost vode ne odredjuje njenu cenu ili tranju. Samo relativna granina korisnost i trokovi za poslednju malu kap vode odredjuju njenu cenu. Zato? Zato to su ljudi slobodni da kupe ili da ne kupe tu poslednju malu kap. Ako je vodi data cena koja je via od njene granine korisnosti, onda se poslednja cena ne moe prodati. Zato cena mora da pada sve dok ne stigne tano na nivo korisnosti pslednje male kapi, nita vie niti manje. tavie, sobzirom da svaka jedinica tano lii bilo kojoj drugoj jedinici i sobzirom da postoji jedna cena na konkurentnom tritu, svaka jedinica mora se prodati za onoliko za koliko se prodaje poslednja jedinica. (Kao to je jedan student postavio stvar: Teorija ekonomske vrednosti lako se razume ako se prosto setite da pas repom mrda: obratite panju na graninu a ne na ukupnu korisnost.) Sada znamo da to manje imamo neke robe, to relativno manje poeljna postaje njena poslednja mala jedinica, iako ukupna korisnost uvek raste kako dobijamo vie robe. Tako je oito zato velika koliina vode ima nisku cenu. Ili, zato je vazduh stvarnobesplatna roba uprkos svoje iroke korisnosti. Mnoge kasnije jedinice vuku nadole trinu vrednost svih jedinica.12

VIAK KOJI IDE U KORIST POTROAA

Potroaev viak je teorijski koncept kojim se objanjava korist koju potroa ima od uestvovanja u razmeni. U ekonomsku teoriju ga je uveo A. Dupuit, ali ga je tek A. Maral analitiki doradio, pa se njemu u pripisuje.13 Prethodno razmatranje istie da se sistem obrauna koji evidentira ukupnu ekonomsku vrednost ili prihod od neke robe (cena x koliina) razlikuje od merenja koje je potrebno da bi se evidentiralo ukupno blagostanje. Ukupna ekonomska vrednost vazduha je nula; njegov doprinos blagostanju, vrlo je velika. Njegova je upotrebna vrednost velika, a prometna vrednost zanemarljiva.14 Slino, ako poveamo proizvedenu koliinu neke robe, oigledno je da poveamo blagostanje zajednice. Ali, ako je to roba kao to je penica, ija je tranja neelastina, istovremeno unitavamo deo ekonomske vrednosti. Otuda, uvek postoji neki razmak izmedju ukupne koristi i ukupne trine vrednosti.

12 13

Samuelson P., Nordhaus W., Ekonomija, 14. izdanje, MATE, Zagreb, 1994, str.462. Dragoslav Kitanovi., Osnovi politike ekonomije, kolska knjiga, Ni, 2003., str.140. 14 Smit A. (1970), Istraivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda, Kultura, Beograd.

Ovaj razmak se pojavljuje u vidu vika, koji potroa dobija jer prima vie nego to za to plaa. Niti on neto ne dobija na tetu prodavca. Pri trampi, jedna strana ne gubi ono to druga dobija. Za razliku od situacije kod energije, koje se ne moe ni stvoriti niti unititi, trgovinom se poveava blagostanje svih uesnika. Lako se vidi kako dolazi do ovog vika. Svaka jedinica neke robe koju potroa kupuje kota samo onoliko koliko vredi poslednja jedinica. Ali, po naem fundamentalnom zakonu o opadajuoj graninoj korisnosti, ranije jedinice za njega vie vrede nego poslednja. Tako, on postie viak na svakoj od ranijih jedinica. Kada trgovina prstane da mu daje prednost i da mu daje viak, on prestaje da kupuje. Kao konani dokaz da potoa uvek dobija viak, mogli bi da navedemo injenicu da bi neki bezobzirni prodavac mogao da postavi potroau ultimatum ono to se naziva ponudom za sve ili nita: Ili e mi platiti dodatni iznos novca za celu masu robe koju troite, ili ete ostati bez i jedne jedine jedinice, od prve do zadnje. Uzmite to ili ostavite! Potroa bi sigurno bio voljan da plati dodatni iznos nego da potpuno ostane bez robe ovog diskriminirajueg monopoliste. Kao se upotrebljava pojam vika u korist potroaa? Ponekad je potreban da bi pomogao da se donese neka ispravna drutvena odluka. Pretpostavimo da bi novi ogranak puta kotao lokalnu zajednicu sto hiljada dolara. S obzirom da ega svi moi besplatno da koriste, ne oekuje se da e dati neki dolarski prihod, a sva korisnost koju daje svakom korisniku predstavljae viak u korist potroaa. (Da bi izbegli neobine potekoe odnosa izmedju linosti, pretpostavimo da ima hiljadu korisnika koji svi imaju tano jednake dohotke i jednaku korist od puta i svi jednako zavredjuju.) Ako bi svi ti slini ljudi dobijali izgradnjom puta po sto dolara (trokovi za put po glavi) ili vie vika u korist potroaa, svi bi glasali da se izgradi taj put. Ako je viak u korist potroaa manji od sto dolara, za njih je neekonomino da se oporezuju za ovaj javni projekt.Predloeno je mnogo duhovitih naina da bi se merio viak u korist potroaa ali nisu ovde naruito znaajni.15

15

U specijalnom sluaju gde novac prua vrsto merilo korisnosti, viak u korist potroaa lako se meri i prikazuje na slici 22-4, kada potroa kupuje OM eera po ceni od ON za jedinicu, plaa ukupni prihod koji je oznaen gusto trafiranom pravougaonom povrinom OMEN medjutim, ova koliina daje mu ukupnu korisnost (izraenu u novcu) koja je predstavljena celom povrinom OMER. Retko trafirana trougaona povrina NER koja prostaje je njegov viak u korist potroaa, a on e oigledno da bude sve vei to se vie cena smanjuje. Ovaj geometrijski koncept je koristan da bi se ilustriralo kako porezi, poljoprivredne kvote i monopolistike intervencije stvaraju drutvenu neefikasnost i gubitak.

Vano je videti koliko su stvarno sreni gradjani modernih efikasnih zajednica. Ne moe se preceniti privilegija da se moe kupovati veliki izbor roba po niskim cenama. Ovo je misao koja ini oveka skromnim. Ako ikada neko lice postane bezobrazno ponosno zbog svoje ekonomske produktivnosti i svog nivoa realnih zarada, neka malo stane i razmisli. Ako bi ga neko preselio sa svim njegovim netaknutim sposobnostima i energijom na neko primitivno pusto ostrvo, koliko bi mogao da kupi sa svojim novanim zaradama? Zaista, bez kapitalne opreme, bez bogatih resursa, bez druge radne snage, a iznad svega bez tehnolokog znanja koje svaka generacija nasledjuje, koliko bi on mogao da proizvede? Vie nego jasno da svi ubiramo plodove privrednog sveta koji mi nismo nikada stvorili. Kao to je L.T. Hobhouse rekao: Organizator industrije koji misli da je sam stvorio sebe i svoje preduzee zatekao je pri ruci ceo drutveni sistem sa kvalificiranim radnicima, opremom, tritem, mirom i redom iroki mehanizam i proetu atmosferu, zajedniki plod miliona ljudi i dvadesetak generacija. Oduzmite sve drutvene inioce i neemo imati Robinson Crusoea, sa njegovim ostacima od brodoloma i steenim znanjem, nego gole divljake koji ive od korenja, bobica i divljih ivotinja.

KRIVA TRANJE POTROAA

U savremenoj privredi trite se afirmisalo kao nezamenjivi mehanizam dovodjenja u vezu proizvodnje i potronje. Ono procesom formiranja cena regulie razmenu proizvoda i usluga, odnosno regulie tranju i ponudu.16 Dva osnovna nosioca ekonomske aktivnosti u trinoj privredi su: domainstva, kao osnovne potroake jedinice i preduzea, kao osnovne proizvodjake jedinice.Domainstva (potroai), svojim novanim dohocima potrauju na tritu proizvoda i usluga, odnosno kupuju dobra i usluge, na taj nain zadovoljavaju svoju potronju.S druge strane, na tritu proizvodnih faktora, nude i prodaju proizvodne faktore koji su u njihovoj svojini (rad, zemlju i kapital). Poto smo se upoznali sa tim kako promene cena dobara menjaju budetsko ogranienje potroaa, a time i koliine dva dobra koje on bira da kupi. Kriva tranje za bilo kojim dobrom odraava te odluke o potronji. Podsetite se da kriva tranje pokazuje traenu koliinu bilo kog dobra za svaku datu cenu. Krivu tranje potroaa moemo shvatiti kao pregled optimalnih odluka koje nastaju iz njegovog budetskog ogranienja i kriva indiferencije. Uvek postoji odredjeni odnos izmedju trine cene proizvoda i njegove potraivane koliine, uz uslov da se sve drugo ne menja. Na primer, Slika 8. razmatra tranju za Pepsi sokove. Deo (a) pokazuje da kada se cena flae smanji sa 2 na 1 dolar, budetsko ogranienje potroaa pomera se udesno. Zbog dohodnog i supstitucionog efekta, potroa poveava svoju kupovinu Pepsija sa 250 na 750 flaa. Deo (b) pokazuje krivu tranje koja je rezultat odluka ovog potroaa. Na taj nain, teorija izbora potroaa prua teorijski osnov za potroaevu krivu tranje sa kojom smo se ranije susretali. Mada je uteno znati da kriva tranje prirodno nastaje iz teorije izbora potroaa, takav razvoj dogadjaja ne opravdava razvijanje te teorije. Nema potrebe za rigoroznim, analitikim okvirom samo da bi se ustanovilo da ljudi reaguju na promene cena.

16

Savkovi Radojica, Ekonomija osnovi, nauna knjiga, drugo izdanje 2006., Beograd, str.39.

UTICAJ KAMATNIH STOPA NA IZBOR POTROAA KOJI SE ODNOSI NA TEDNJU

Vana odluka koju mora da donese svaki ovek jeste koliko dohotka da potroi danas, a koliko da utedi za budunost. Uz pomo teorije izbora potroaa u stanju smo da analiziramo kako ljudi donose tu odluku i kako iznos koji tede zavisi od kamatnih stopa na njihovu utedjevinu. Razmotrimo, najpre, supstitucioni efekat. Kada se kamatna stopa povea, potronja u starosti postaje manje skupa u odnosu na potronju u mladosti. Dakle, supstitucioni efekat nas navodi da troimo vie u starosti, a manje u mladosti. Dugim reima, supstitucioni efekat navodi nas da vie tedimo. Razmotrimo sada dohodni efekat. Kada se kamatna stopa povea, pomeramo se na viu krivu indifeencije. Sada smo bogatiji nego ranije. Sve dok potronja u oba perioda podrazumeva normalna dobra, on e eleti da taj porast blagostanja iskoristi za poveanje potronje u oba perioda. Drugim reima, dohodni efekat navodi ga da manje tedi. Krajnji rezultat, naravno, zavisi i od dohodnog i od supstitucionog efekta. Ako je supstitucioni efekat vie kamatne stope jai od dohodnog efekta vie se tedi. Ako je dohodni efekat jai od supstitucionog efekta tedi se manje. Dakle, teorija izbora potroaa ukazuje da porast kamatne stope moe i da podstakne i da destimulie tednju. Mada je ovakav dvoznani rezultat zanimljiv sa stanovita ekonomske teorije, on predstavlja razoarenje za ekonomsku politiku. Ispostavlja se da jedno vano pitanje poreske politike delimino zavisi od toga kako tednja reaguje na kamatne stope. Pojedini ekonomisti zagovaraju smanjenje oporezivanja kamate i drugih dohodaka od kapitala, smatrajui da bi takva promena politike poveala kamate koje bi tedie mogli da zarade posle oporezivanja , a time i postakla ljude da vie tede. Drugi ekonomisti smatraju da zbog dohodnog i supsituicionog efekta koji se medju sobno ponitavaju ta promene poreza moda ne bi poveala tednju, a ak bi je i smanjila. Naalost, medju ekonomistima i dalje vlada neslaganje oko toga da li bi promene poreske politike usmerene na poveanje tednje uopte imale eljeni efekat.

ZAKLJUAK

Ekonomski ivot je vanredno komplikovan, kao to je i ovekov ivot, uopte uzev, teak. Na tom injenicom, naravno, ne vredi jadikovati, ve se ivotni problemi moraju reavati. A svi oni, po svoj prilici, imaju koren u realnim okolnostima da sve ima alternativu (ak i sam ivot) i da se ovek neprestano nalazi pred problemom izbora i, s tim u vezi, problemom supstitucije. U svetu kakav je na, gde su sva materijalna dobra relativno retka, (zakon retkosti), zbog ega su i svrstana u tzv. ekonomska dobra, sasvim je prirodno to je stalno prisutan problem izbora i supstitucije. Teorija izbora potroaa moe da se primeni na mnoge situacije. Pomou nje moe da se objasni zato krive tranje potencijalno mogu da budu rastue, zato vie nadnice mogu da smanje ili poveaju ponudjenu koliinu rada i zato vie kamatne stope mogu da smanje ili poveaju tednju. U ekonomskoj teoriji prisutni su razliiti pristupi problemu ponaanja potroaa, u zavisnosti od modela kojih se polazi u tumaenju ekonomskih pojava i procesa. Razlike u prilazu ekonomskih pojava u okviru teorije radne vrednosti i tzv. subjektivne teorije vrednosti uslovile su i razlike u predavanju znaenja i u pristupu analizi ponaanja potroaa kod sledbenika pomenutih teorijskoh koncepata vrednosti. Samim tim i koncept vrednosti ima razliito znaenje i igra razliitu ulogu u zavisnosti od toga o kom se teorijskom konceptu radi. Za klasinu politiku ekonomiju, korisnost je objektivna veliina prirodno svojstvo robe da zadovolji odredjenu potrebu ljudi i u terminima ove teorije zove se upotrebna vrednost. Takvo shvatanje korisnosti sree se kod engleskih klasika A. Smita i D. Rikarda, kao i kasnije kod K. Marksa. Kokrisnost je prema ovom teorijskom konceptu predmet prouavanja tehnologije, poznavanja robe i potronje. Zagovornici teorije radne vrednosti nisu zanemarili korisnost, ali je nisu smatrali polaznom takom i pravim objanjenjem prometne vrednosti robe i celokupnog prometa. Ovaj pristup ne iskljuuje ulogu subjektivnih elja potroaa, ve im daje, u odnosu na objektivne inioce, drugostepeno znaenje s povratnim (pozitivnim ili negativnim) uticajem na proizvodnju.17

17

Jurin S., Teorija trita i cijena, Nauna knjiga, Beograd, 1986., str. 61.

LITERATURA

1. SAVKOVI RADOJICA, EKONOMIJA OSNOVI, NAUNA KNJIGA NOVA, DRUGO IZDANJE 2006., BEOGRAD. 2. SAMUELSON PAUL, NORDHAUS W., EKONOMIJA, 14. IZDANJE, MATE, 1994. ZAGREB. 3. MANKJU GREGORI, PRINCIPI EKONOMIJE, 4. KITANOVI DRAGOSLAV. , OSNOVI POLITIKE EKONOMIJE, KOLSKA KNJIGA, 2003., NI. 5. JANII DUAN, TRINA EKONOMIJA, POSLOVNA KNJIGA MEGATREND, 1997., BEOGRAD.