3478 Ekonomija Privrdni Ciklusi SRB 21str

8/6/2019 3478 Ekonomija Privrdni Ciklusi SRB 21str

http://slidepdf.com/reader/full/3478-ekonomija-privrdni-ciklusi-srb-21str 1/22

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI,

POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSDIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASSAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMIME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKDA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASBAZA SADRZI SVAKIGOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKIRAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVPOMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJESEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBANSVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNUNIKATANSEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVIRADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMKAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZBILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATKONTAKT FORMI.

http://www.diplomski-rad.com/

http://www.diplomski-rad.com/



SADRŽAJ

1. Predgovor 2. Uvod3. Privredni ciklusi4. Faze privrednog ciklusa5. Zaključak 6. Literatura

2



1. Predgovor

Makroekonomija predstavlja deo ekonomske nauke koji istražuje i analizira pojave, odnose procese i probleme društvene privrede kao celine i prati ukupna privredna kretanja jednezemlje. Proučava snage i kretanja koja utiču na privredu u celini.

Makroekonomija je proučavanje celokupne ekonomije: ona analizira dugoročni rast kao iciklična kretanja ukupne proizvodnje, nezaposlenosti i inflaciju, ponudu novca i deficit budžeta, i međunarodnu razmenu i finansije.

Osnovni predmet izučavanja makroekonomije je privreda kao celina – privreda posmatranasistem. Svaka privreda je podložna varijacijama najvažnijih ekonomskih kategorija.Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je ciklične prirode, obeležeusponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima. Uprkos veoma žučnimdebatama poslednjih godina, još uvek ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje ovih ciklusa, nekoliko različitih interpretacija: kejnesijanska, neoklasična, monetaristička, itd.

3



2. UVOD

Makroekonomijapotiče od grčkih riječimacros (veliki) ioikonomia (ekonomija), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem problemadruštvene privrede, kao celine, gdje se varijable svode na mali broj globalnih veličina, tj.kompleksnih agregatnih veličina. To znači da proučava privredu u celini i sveukupne

mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovniciklusi, te ekonomija države i svetska ekonomija itd.

Makroekonomija je dio ekonomije koji proučava ponašanje privrede kao celine za razliku mikroekonomije koja proučava ponašanje pojedinaca, kućanstava, poduzeća i privrednihgrana. U tom smislu makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kaosu: bruto proizvod,društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije,ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmjena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična

kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda,zaposlenost, inflacija itd. Prema tome, makroekonomija proučava funkcionisanje i upravljaekonomijom u cjelini.

Makroekonomija je nastala 1936. pojavom dela J.M. Keynesa “Opšta teorija zaposlenosti,kamate i novca” (skraćeno “Opšta teorija”) . Do pojave Keynesove knjige ekonomija se pretežno bavila mikroekonomskim problemima. Keynesovo delo izvršilo je pravi prevrat ekonomskoj teoriji pa se veoma često govori o “Keynesijanskoj revoluciji”. Kaynes je uvemnoge kamene temelje moderne makroekonomije:

• Multiplikator, koji objašnjava kako šokovi potražnje mogu biti pojačani i voditiznačajnim pomacima u proizvodnji;

4



• Težnja za likvidnošću ( tako je Keynes nazvao potražnju za novcem), koja objašnjavkako monetarna politika može uticati na kamatne stope i agregatnu potražnju;

• Važnost očekivanja pri uticaju na potrošnju i ulaganje, uključujući ideju da suživotinjski nagoni ( promene u očekivanjima) glavni uzrok promena potražnje i proizvodnje.

Makroekonomija dobija na značaju poslije velike ekonomske krize ( 1929-1939 godine.), ksu obelodanjeni ekonomski problemi sa nesagledivim posledicama, koji se nisu mogli rešit putem mehanizma Smithove "nevidljive ruke". Među ekonomistima je to najbolje uočio, ve pomenuti, John Maynard Keynes

CILJEVI MAKROEKONOMSKE POLITIKE

1. visok nivo proizvodnje i visoka stopa privrednog rasta

2. visoka stopa zaposlenosti s niskom nedobrovoljnom nezaposlenošću

3. cenovna stabilnost s cenama i najamninama koje određuju ponuda i potražnja naslobodnim tržištima.

Sredstva makroekonomske politike su:

• fiskalna• monetarna• politika dohodaka

Fiskalna se politika sastoji od porezne politike i politike javnih rashoda. U razdoblju prekomerne ekspanzije kada preti inflacija primeniće se kontrakcijska (restriktivna) fiskaln

politika, a u razdoblju depresije ekspanzivna. Prva će se sastojati u povećanju poreza ismanjenju javnih prihoda, dok će se druga satojati u smanjenju poreza i porastu javnih rash

Monetarna politikasastoji se od kontrole novčane ponude od strane središnje banke, zavisnod faze privrednog ciklusa. U uslovima inflacije primenjuje se politika ograničenja novčan ponude, dok se u razdoblju recesije, depresije vodi politika povećanja agregatne ponude no

5



Politika dohodakase sastoji od kontrole najamnine i cena u širokom rasponu odneobavezujućih smernica i preporuka do potpune regulacije. Ovaj je instrument jeftiniji od prethodna dva.

OSTVARENJE MAKROEKONOMSKIH CILJEVA

Nije moguće istovremeno ostvarenje svih željenih makroekonomskih ciljeva, npr. cenovnustabilnost i visoku stopu zaposlenosti. Zato nositelji ekonomske politike moraju napraviti i(trade off) među ekonomskim ciljevima pri čemu je njihova odluka određena političkim idruštvenim uslovima.

Sve tržišne privrede izložene su privrednim ciklusima koji se međusobno smenjuju većom manjom pravilnošću, tako da jedan od značajnih i uvek aktuelnih problema jesu ekonomskfluktuacije privrede. Naime, privredni ciklusi su predmet analize savremenihmakroekonomskih teorija zato što stvarna ekonomska kretanja ukazuju na ciklične fluktuac privrede sa određenim ekonomskim posledicama. Takođe, pojave cikličnih fluktuacija privsmatraju se ključnim smetnjama za postizanje ciljeva makroekonomske politike da obezbedmakroekonomsku stabilnost, odnosno dinamičku stabilnost opšteg nivoa cena, punuzaposlenost, ravnotežu u platnom bilansu, ravnotežu u budžetu države i kao pozitivna posledica prethodno ostvarenih ciljeva rast standarda građana.

3. PRIVREDNI CIKLUSI U SAVREMENOJ MAKROEKONOMSKOJ LITERATURI

Privreda je međupovezani sistem u kojem postoji značajna neizvesnost o budućim događaji o delatnosti drugih aktera u privrednom procesu, kao i neprestano pojavljivanje haotičnih procesa , uprkos pretpostavljenom i stvarnom determinizmu.

Svaka privreda je podložna varijacijama najvažnijih ekonomskih kategorija, kao što su(ne)zaposlenost, industrijska proizvodnja i GDP. U nekim slučajevima GDP opada uz rast

6



nezaposlenosti, da bi u nekoj drugoj situaciji došlo do ekspanzije proizvodnje i znatnog padnezaposlenosti. Gde se nalaze uzroci ovih varijacija koje obeležavaju nastanak neravnoteža

Ekonomske varijacije predstavljaju značajan problem sa kojim se susreću kreatori ekonom

politike. GDP po pravilu nema trajni rast, već se smenjuju faze recesije kada opada GDP i nezaposlenost, i faze prosperiteta kada GDP raste, a nezaposlenost opada. Ove varijacije Ga i (ne)zaposlenosti ekonomisti nazivaju privrednim ciklusima. Iako se na prvi pogled možučiniti da su varijacije regularne i predvidive, ipak je njihovo dominantno obeležjenepredvidivost.

Pojava ekonomskih varijacija dugo je predstavljala centralni problem makroekonomije.Podsetimo se da je makroekonomija, kao izdvojeno polje istraživanja koje se bavi analizomvarijacije GDP-a i nezaposlenosti, nastala sa velikom ekonomskom krizom tridesetih godindvadesetog veka.

Privredni cikluspredstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je ciklične prirode, obeleženusponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima.

Privredni ciklusipredstavljaju dinamičku neravnotežu inflacije, privredne aktivnosti (kretanGDP) i nezaposlenosti. Oni predstavljaju manje-više regularne forme ekspanzije, tj. oporavkontrakcije, tj. recesije ekonomske aktivnosti koje osciliraju oko razvojnog trenda privredevrhu ciklusa, ekonomska dinamika privrede je relativno visoka u odnosu na trend i za tusituaciju se kaže da je privreda u konjunkturi. U dnu ciklusa ekonomska aktivnost je niska odnosu na trend i za tu situaciju se kaže da je privreda u recesiji. GDP se tokom vremenamenja prevashodno iz sledeća dva razloga:

Prvo, količina raspoloživih resursa se povećava ili možda smanjuje: povećava se stanovnišfirme nabavljaju novu opremu ili modernizuju postojeću, grade se novi pogoni i fabrike,kultivišu se nove površine, proširuju se znanja o primenjivanju novih metoda proizvodnje,uključuju se inovacije, itd. Sa ovim povećanjem raspoloživosti resursa, privredi je omogućda proizvodi sve više robe i usluga, što kao konačan rezultat ima rastući nivo trenda proizvodnje, tj. realnog GDP-a.

7



Drugo, faktori proizvodnje nisu uvek u stanju pune zaposlenosti. Puna zaposlenost faktora proizvodnje je ekonomski, a ne fizički koncept. Fizički posmatrano, rad bi bio u potpunozaposlen ukoliko bi svi radili npr. 16 ili 18 časova dnevno čitave godine. U ekonomskomsmislu, puna zaposlenost rada, kao faktora proizvodnje, postoji kad sva lica koja žele da buzaposlena mogu naći posao u razumnom periodu uz datu platu. Budući da ova definicija nijnajpreciznija, koristi se konvencija po kojoj je rad potpuno zaposlen ukoliko je stopanezaposlenosti na nivou od 6%. Ni kapital, kao faktor proizvodnje, nikada nije potpunozaposlen u fizičkom smislu jer su kancelarije ili slušaonice korišćene samo jednim delom d

GDP nije uvek na nivou trenda, a taj nivo korespondira, kao što smo rekli, sa punomzaposlenošću faktora proizvodnje u ekonomskom smislu. GDP fluktuira oko linije trenda. U

toku ekspanzije, tj. oporavka, zaposlenost faktora proizvodnje raste i to je izvor porasta proizvodnje. GDP može biti iznad linije trenda zato što ljudi rade prekovremeno, a opremakoristi u više smena. Nasuprot tome, u recesiji se nezaposlenost povećava, a GDP smanjujeodnosu na nivo koji može biti ostvaren sa postojećim resursima i tehnologijom.

Utvrđivanje nivoa potencijalnog GDP-a nije lako. Šezdesetih godina prošlog veka u SAD-uverovalo da puna zaposlenost korespondira sa stopom nezaposlenosti od 4-4,5% radne snaPromene u kompoziciji radne snage, uključujući i povećanje učešća mlađih i ženske radne

snage, koji često menjaju zaposlenje, povećalo je procenjenu stopu nezaposlenosti za koju smatra da zadovoljava kriterijum pune zaposlenosti na 5,5% u osamdesetim godinama.

U našoj privredi potencijalna proizvodnja bila je znatno iznad ostvarene, što je trajnakarakteristika poslednjih decenija. Po nekim procenama, ostvareni nivo proizvodnje nijenikada bio veći od 60% proizvodnih mogućnosti. Značajno je naglasiti da je jugoslovenska privreda u periodu po izbijanju rata i uvođenju sankcija, maja 1992, zapala u najdubljurecesiju, a zatim i depresiju, u svojoj istoriji. Tokom ove depresije proizvodnja je opala na 340% nivoa pre uvođenja sankcija, rast cena je dostigao neviđene razmere, tako da sehiperinflacija iz 1993. rangira kao druga po intenzitetu u ekonomskoj istoriji.

Veći broj ekonomista veruje da je teško utvrditi zajedničke karakteristike različitih privrednciklusa, tako da je svaki pokušaj generalizovanog tretiranja njihovih pojava izložen ozbiljn

8



greškama. Ključne varijable mogu biti klasifikovane na prociklične, kontraciklične i acikličProciklične varijable su varijable koje imaju tendenciju rasta tokom ekspanzije i pad tokomkontrakcije poslovanja. Kontraciklične varijable su one koje imaju tendenciju pada tokom poslovne ekspanzije i rast tokom kontrakcije poslovanja. Aciklične varijable se ne menjajusimultano sa privrednim ciklusima. Klasifikacija makroekonomskih varijabli po ovomkriterijumu, data je u sledećoj tabeli:

Tabela 1. Privredni ciklusi i ključne makroekonomske varijable

Prociklične Kontraciklične Aciklične

Visoka usaglašenost Niska usaglašenost

Agregatna proizvodnja Proizvodnja kratkotrajnih proizvoda

Zalihe gotovih proizvoda

Izvoz

Sektorska proizvodnja Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i prirodnih resursa

Zalihe proizvodnihutrošaka

Profit Cene poljoprivrednih proizvoda i prirodnih resursa

Stopanezaposlenosti

Monetarni agregati Dugoročna kamatna stopa BankrotstvaOpticaj novca

Kratkoročna kamatnastopa

Nivo cena

Izvor: R. Lucas, „Understanding Business Cycles“, Carnegie-Rochester Coference Series onPublic Policy, vol. 5, 1977.

Za razliku od perioda trajne nezaposlenosti, privredni ciklusi predstavljaju kratkoročnevarijacije proizvodnje i nezaposlenosti, koje po pravilu traju 3-4 godine. Ključna karakteris poslovnog ciklusa jeste da značajne makroekonomske varijable – proizvodnja, cene,investicije, profit i razne nominalne varijable – imaju tendenciju da se sistematski kreću uistom pravcu.

9



Uprkos veoma žučnim debatama poslednjih godina, još uvek ne postoji opšteprihvaćenoobjašnjenje ovih ciklusa, već nekoliko različitih interpretacija: kejnesijanska, neoklasična,monetaristička, itd.

Prvi ozbiljan pokušaj ukazivanja na zajedničke karakteristike u privrednim ciklusima dali s

Artur Bems i Vesli Mičel.

„ Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava istovremeno u različitim privrednim

oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje periodom pada, smanjenjem proizvodnje sa

kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona sledećeg ciklusa. Ovakva smena faza ciklusa

je ponavljajuća, ali ne mora da bude periodična. Trajnost ekonomskih ciklusa varira od jedne

godine do 10-12 godina, pri čemu ne možemo da izdvojimo iz njih kraće cikluse sličnog tipa i

sa jednakom amplitudom." Parametri privredne aktivnosti za određivanje privrednih ciklusa :

– zaposlenost– realni lični prihodi– promet robe– industrijska proizvodnja

Hipotetički model privrednog ciklusa:

10



4. FAZE PRIVREDNOG CIKLUSA

Svaki privredni ciklus ima četiri faze, od kojih su dve najvažnije. To su:ekspanzijaikontrakcija.Ekspanziona fazaobuhvata uspon i prosperitet kao najvišu tačku privrednih aktivnosti, dok kontrakcija obuhvata fazu pada i fazu kada privreda ostvaruje najnižu tačku privrednihaktivnosti.

Faza ekonomskog pada (koja se nalazi izmedju najviše i najniže tačke ciklusa) naziva serecesija. U slučaju ako je pad suviše dubok, kao u periodu velike ekonomske krize, ova faznaziva depresija.

Recesijasu povremena usporavanja u privrednoj aktivnosti neke zemlje praćena istovremen pogoršanjima opšte ekonomske klime (pad realnog dohotka, porast nezaposlenosti, nizak stepen iskorištenosti proizvodnih kapaciteta...).

Recesija je manje duboka i ozbiljna od depresije. Ponavlja se u intervalima od po nekolikogodina, uobičajeno započinje u jednoj zemlji i treba joj određen broj meseci, odnosnogodišnjih kvartala da se preseli u druge.

11



Tri su osnovna obilježja (three D/S) recesije:

1. trajanje (duration ) – vremenska dužina,2. dubina (depth ) – koliko duboko zadire,

3. difuzija (diffusion ) – koliko se široko rasprostire.

Potrošači na recesiju odgovaraju promenom ponašanja u potrošnji, tj. troše pažljivije, a zakonkurentnu marketinšku akciju poslovnih subjekata u vreme recesije neophodna je analiznavedenih obeležja.

Dakle, ekonomska zakonitost je da se savremena privreda kreće u ciklusima koji se vremenritmično ponavljaju.

Vrh privrednog talasa, kad su privredne aktivnosti najrazvijenije, naziva se polet, a njegovodno, kad su one najslabije, naziva se depresija (recesija).

• U fazi poleta proizvodnja robe i usluga buja, ponuda na tržištu je raznovrsna i obilnatražnja velika jer potrošači, usled pune zaposlenosti i visokih zarada, imaju velikukupovnu moć. Između proizvodnje i potrošnje vlada približna ravnoteža, te nemainflacije ili je ona izuzetno niska. Pošto su prihodi u privrednim granama stabilni i

pristojni, a državni budžet popunjen, imaoci ušteđenog kapitala nastoje da ga ulože u privredne ili finansijske poduhvate emitenata vrednosnih papira, motivisanimogućnošću ostvarenja visokih dividendi ili kamata. Otuda tražnja za njima nafinansijskom tržištu uglavnom zadovoljava ponudu. Kursevi vrednosnih papira većiemitenata u fazi poleta su obično znatno iznad njihove nominalne vrednosti. Obrnutodešava u fazi depresije.

• Između dve glavne faze privrednog ciklusa, nalaze se prelazne faze. Faza poboljšanj

stanja u privredi, nakon depresije, naziva se uspon (oživljavanje), a faza pogoršanja,nakon poleta, naziva se kriza. U fazi uspona proizvodnja raste nastojeći da zadovoljistalno rastuću potrošnju. Na finansijskom tržištu, to se ispoljava kroz ozbiljan rastkurseva vrednosnih papira privrednih subjekata, pre svega akcija. U fazi krize, dešavse obrnuti proces. Kriza i depresija, međutim, stvaraju uslove za nov uspon, jer se u

12



njima iz konkurencije izbacuju preskupi i preslabi takmičari, uvode se nova tehničkatehnološka dostignuća, sprovodi se štednja i racionalizacija.

Uzroci finansijskih kriza su dvojaki :

Prvu grupu čine uzroci zajednički sa privrednim krizama uopšte, jer je finansijska kriza obisamo izraz privredne krize na finansijskom tržištu. O tim uzrocima postoje brojne teorije uekonomiji. Monetarne teorije vide uzrok u nekontrolisanom povećanju i smanjenju količinenovca u opticaju, putem kreditiranja privrede, usled čega dolazi do inflacije i kočenja privrednih aktivnosti. Tehničke teorije tvrde da do kriza dolazi usled uvođenja novih pronalazaka i unapređenja u privredu. Time se povećava nezaposlenost, usled čega opadakupovna moć potrošača, uprkos povećanju proizvodnje. To navodi proizvođače na snižavacena, koje kad pređu izvesnu donju granicu čini dalju proizvodnju neisplativom. Političketeorije otkrivaju uzrok kriza u neodgovornom ponašanju političara, koji manipulišu poreskomonetarnom politikom.

Druga grupa su posebni uzroci, svojstveni samo finansijskim krizama. Finansijska kriza moda bude i uzrok celokupne privredne krize, kao što se to desilo sa najvećom svetskom krizoistoriji od 1929. do 1933. godine. Tada su SAD i Francuska uvećale svoje zlatne rezerve,

znatno iznad svojih potreba u međunarodnim plaćanjima. Time su izazvale oskudicu zlata nmeđunarodnom tržištu, jer su u trezorima svojih centralnih banaka sakupile oko tri četvrtintadašnje ukupne količine zlata u svetu. To je onemogućilo trgovce iz ostalih zemalja, dadugove isplaćuju kupovinom zlata od domaćih banaka i njegovom predajom poveriocima kgod nisu mogli da dugove isplate ugovorenom valutom poverilačke države. To je prinudiloostale države da ukinu zakone, kojim su garantovale imaocima kovanica i novčanica njihovzamenu za propisanu količinu zlata, čime je srušen do tada važeći međunarodni sistem plaćanja.

U slučaju finansijskih kriza država preduzima izlečenje nizom mera ekonomske politike. Tmože postići snižavanjem javnih rashoda, radi snižavanja poreza i rasterećenja privrednihsubjekata, smanjivanjem ili povećanjem količine novca u opticaju, kroz povećanje ilismanjenje kamatnih stopa na kredite centralne banke ostalim bankama u zemlji, njihovim

13



obavezivanjem na povećanje ili smanjenje gotovinske rezerve u svojim fondovima, ili prodajom odnosno otkupom državnih vrednosnih papira. Još jedna od metoda je selektivnofinansiranje odnosno kreditiranje profitabilnih privrednih aktivnosti i slično. Ukupnost svihmera predstavlja stabilizaciju. Moguće je da se preduzmu i druge mere, kao što je ograničeu spoljnoj i unutrašnjoj trgovini, zabrana daljeg povećanja cena, zabrana povećanja zarada,zabrana rada pojedinim berzanskim trgovcima, pa i privremeno obustavljanje trgovine u berzama.

Osnovne karakteristike recesije su:

1. Prvo, kupovine se smanjuju, dok zalihe trajnih dobara se povećava,

2. Drugo, veoma je prisutno smanjenje tražnje za radnom zakonom,3. Treće, smanjuje se tražnja za sirovinama i repromaterijalima i4. Četvrto, smanjuju se profiti

Dakle, dok privreda prolazi kroz fluktuacije u kratkom roku, u srednjem roku ona pokazujetendenciju vraćanja ka normali. Negativni šok može dovesti do recesije, ali se vrlo brzo privreda oporavlja i domaći se proizvod ponovno vraća na svoj prirodni nivo. Međutim,domaći proizvod može da ostane ispod svog prirodnog nivoa i nekoliko godina. Tadanezaposlenost ostaje visoka i čini se da se stanje ne može vratiti u normalu. Najozloglašeni primer je Velika depresija, koja je pogodila većinu sveta od 1920-ih do početka Drugogsvetskog rata ( iako ne postoji jednoznačna odrednica pojma, ekonomisti koriste depresiju k bi opisali duboku i i dugotrajnu recesiju).Dugo nakon Velike depresije ekonomisti su mislilsu naučili lekciju, međutim više nisu tako sigurni. Od ranih 1990-ih Japan proživljava dug privrednu krizu.

Odnos privrednog ciklusa i trenda

14



Investicije i privredni ciklusi

Kejns je smatrao investicije osnovnim izvorom impulsa koji dovode do ekonomskih koleba"Kejnsov multiplikator" svakako će bliže objasniti proces povećanja obima proizvodnje u

zavisnosti od porasta investicija. "Princip multiplikatora se uglavnom sastoji u sledećem:(1) Povećanje investicija će dovesti do povećanja realnog nacionalnog dohotka u već

obimu nego što je povećanje samih investicija. I obrnuto,(2) smanjenje investicija dovešće do smanjenja realnog nacionalnog dohotka u većem

obimu nego što je obim smanjenja investicija; drugim rečima: smanjenje nacionalnog doho biće veće nego što je smanjenje samih investicija.

Ovako shvaćen Kejnsov multiplikator je ustvari brojčani koeficijent koji pokazuje koliko ć puta povećati ili smanjiti obim proizvodnje sa svakim povećanjem odnosno smanjenjeminvesticija.

15



Veliki doprinos u razvoju modela multiplikatora „akceleratora“ na objašnjenju privrednihciklusa dao je krajem tridesetih godina dobitnik Nobelove nagradePol SamuelsonsaMasačusetskog tehnološkog instituta.Kada govore o tzv. "političkim tokovima" našu pažnju je privukla i njihova tvrdnja da vodjmonetarne politike najvećim delom zavisi od toga ko se nalazi u Beloj kući. Demokratska partija po pravilu daje prednost ekspanzionističkoj monetarnoj politici. Republikanska part prednost daje krutoj monetarnoj politici.

Teorijska shvatanja privrednih ciklusa na kraju XX i početku XXI veka

U periodu od 1940. do 1970. godine u analizi privrednih ciklusa preovladavali su kenzijansmodeli. Nakon 1970.godine u ekonomskoj teoriji su se pojavila dva pristupa u objašnjavanju privreciklusa i to:

1. Teorija nepotpune informacije, R.Lukasa i2. Teorija ‘’stvaralačkog rušenja’’, J.Šumpetera

U analizu se uvode i neki drugi uzroci koji u mnogome objašnjavaju ciklične oscilacije u proizvodnji i zaposlenosti. Radi se, naime, o dve grupe faktora: a) u jednoj grupi firme imanepotpunu informaciju, zbog čega čine greške u donošenju odluka o nivou ponude, b) u drgrupi se radi o značajnom uticaju tehničkog progresa koji dovodi do tzv. "talasa stvaralačkorušenja" kada neprekidno uvodjenje novih tehnologija izbacuje pojedine postojeće firme iz posla.Kada govorimo o nepotpunim informacijama koje utiču na ciklična kolebanja interesantan primer koji daje Robert Lukas.Jedan od najnovijih pokušaja da se stvori opšti model privrednih ciklusa zasnovan je na ide je najvažniji uzročnik ekonomskih potresa tehnički progres. U savremenoj makroekonomsk

16



teoriji ovaj pristup je poznat kao model "realnog privrednog ciklusa" koji u osnovi polazi oideje velikog ekonomiste sredine XX vekaJozefa Šumpetera.U makroekonomskoj teoriji privrednih ciklusa jedan broj istraživača smatra vrlo značajnimuticaj medjunarodnog okruženja na pojavu privrednih ciklusa u nekoj zemlji.

Reprodukcioni ciklus

Kretanje i razvoj privrede je neravnomeran što govori o privrednom razvoju kao oneujednačenom procesu. Najjači uzrok tome je stalni naučni i tehnički progres. Reprodukciciklus pokreće talas investicija u novu tehniku, preduzetih radi ostvarivanja bržeg ekonomsrasta i bržih ekonomskih promena. To dovodi do udaljavanja privrede od stanja opšteravnoteže, a dejstvo nove tehnike nazivamokumulativnim ili negativnim povratnimspregama.

17



Uzastopno kretanje privrede kroz reprodukcione cikluse

Reprodukcioni ciklus ima u svom zatvorenom lancu veza dve "skretnice", dakle, dveneuralgične tačke kada se može dogoditi da dodje do iskakanja nekih od aktivnih elemenatkola. Na prethodnom grafiku prikazano, to se može destiti u tačkama A i 0.

Pojam privrednog rasta(economic growth)

Ako bismo želeli da damo definiciju privrednog rasta onda bismo mogli reći da privredni ra podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupandruštveni proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na brstanovnika. Dok se ekspanzija definiše na kratak period, privredni rast se odnosi na dug pe

Podekonomskim rastom se podrazumijeva porast proizvodnje, proizvodnih kapaciteta i svihdrugih sastavnica jedne ekonomije.Ekonomski rastje porast ukupnog outputa ekonomije. Do

rasta ekonomije dolazi zbog rasta radne snage ili kapitalnih dobara, tehnologije i proizvodn po radniku.

18



Ekonomski rast se meri stopom rasta na način, da se bruto domaći proizvod stavi u odnos prema broju stanovnika određene države, a izražava se kaoGDP (gross domestic product)per

capita , odnosno,GDP po stanovniku .

Osnovni faktori privrednog rasta su: (a) akumulacija (kapitala) što uključuje sva investiranjzemlju, opremu i ljudski faktor; (b) porast stanovništva i, u vezi s tim, porast raspoložive rasnage; (c) tehnički progres ("znanje" i sposobnost njegove aktivne primene).

Privredni rast se kvantitativno izražava na različite načine, najčešće pomoću pokazatelja strasta društvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohotka, društvenog bruto proizvoda po glastanovnika, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd.

Pojam privrednog razvoja(economic development)

Pojam privrednog rasta je uži od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponentarazvoja.Pridajući veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog razvojaKindlebergernpr. upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka.Privredni razvoj, kao širi pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već ineophodne privrednosistemske i strukturne promene.Objašnjavajući osnovna obeležja privrednog razvojaJurij Bajec smatra da akcenat trebastaviti na sledećim stvarima:a) razvoj je normativan proces usmeren na realizaciju određenih ciljeva, b) razvoj je multidimenzionalni proces vezan za sve aspekte života i potrebe ljudi i društvac) razvoj je koherentan procespodrazumeva da simultano ostvarivanje različitih ciljeva prethodno zahteva njihovo usklađivanje.

19



Možemo reći da pod privrednim razvojem podrazumevamo:a) porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene strukturne promen promene u funkcionisanju date privrede na opštoj uzlaznoj razvojnoj liniji; b) to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najopštiji oblik kretanja i razvoja privrede;c) svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj meri i kvalitativne ikvantitativne;d) izazvane promene se vrše pod dejstvom naučnog i tehničkog progresa i izmenamadruštvenog i privrednog okruženja.Pri razmatranju rasta i razvoja se mora poći od pretpostavke da postoje u svetu ogromneregionalne i socijalne nejednakosti i da većina čovečanstva živi u bedi, nestašici i siromaštv

Savremeni razvoj novih tehnologija treba da omogući dalji brz i dinamičan razvojvisokorazvijenih zemalja, ali i da pruži nadu, u novom milenijumu, da će se smanjiti brojgladnih i umrlih od gladi i da će se uspostaviti racionalnija medjunarodna podela rada.

4.ZAKLJUČAK

Makroekonomija niije nepromenjiva masa znanja. Ona se razvija tokom vremena.Makroekonomija ne predstavlja skup jedinstveno prihvaćenih stavova, pravila i mišljenja, se do danas nije iskristalisala nijedna jedinstvena teorijska makroekonomska paradigma, ia je sve vreme prisutna kontinuirana evolucija teorijskih postulata makroekonomije. Postoji vteorija, više mišljenja, a nijedna od njih ne nudi odgovor na sva pitanja, nego samo na nekanjih. U makroekonomskoj teoriji privrednih ciklusa jedan broj istraživača smatra vrloznačajnim uticaj medjunarodnog okruženja na pojavu privrednih ciklusa u nekoj zemlji. Vrod ispoljavanja krize hiperprodukcije, do nove krize, preko perioda depresije, oživljavanja prosperiteta naziva se privredni ciklus. Stanje smanjene privredne aktivnosti naziva se receZato za privredu kažemo da se razvija ciklično. Ceo privredni ciklus obično traje između p

20



deset godina. Nakon isteka prethodnog ciklusa počinje novi, na višem ili nižem nivou privrednih aktivnosti u odnosu na početno stanje iz prethodnog ciklusa. U poslednje vremeuspon i polet, zbog ozbiljnog i organizovanog mešanja države i međunarodnih organizacija privredu, traju sve duže, a kriza i depresija sve kraće. Teži se ka trajno ravnotežnom stanju privredi i tržištu, između proizvodnje i potrošnje, koje bi bilo u stalnom blagom usponu. Toznatno doprinose ekonomske analize i predviđanja privrednih kretanja, na osnovu praćenjaglavnih činilaca u strukturi privrede. Na finansijskom tržištu se kretanja kurseva beležesvakodnevno, putem tzv. Indeksa. Posmatranjem indeksa u određenom razdoblju, uočava sli je privreda u fazi uspona, poleta, krize ili depresije. Najdublja kriza u istoriji kapitalizma je Velika ekonomska kriza (1929-1933), koja je stvekonomski i politički jake razloge za pojačanu intervenciju države u privredne poslove, ko

dovela do anticikličnih mera kojima se ublažava ispoljavanje ciklusa na klasičan način.

Literatura:Kovačević Ž., Džombić I.,Osnovi ekonomije , Banja Luka: Fakultet za poslovni inženjering imenadžment, , 2008.

Prof.dr. Ilija Rosić: Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede-Nacionalna ekonomIzdaje: FTHM,Beograd,2003.Prof.dr. Ilija Rosić, Doc. Cr Petar Veselinović : Osnovi ekonomije, Izdaje:UniverzitetSingidunum-fakultet za turistički menadžment, Beograd, 2006.Branko Horvat,Babić Mate: "Makroekonomija"Internet

21



Documents

3478 Ekonomija Privrdni Ciklusi SRB 21str